2

Neke specijalne funkcije

Neelementarne funkcije pod nazivom specijalne, nastale su kao rezultat reavanja

raziliitih matematikih modela u fizici i tehnikim naukama, i to najee kao reenja
diferencijalnih jednaina. Njihove vrednosti se ne mogu dobiti analitiki (pomou elementarnih
funkcija), nego odgovarajuim numerikim postupcima. Po obliku, mogu se podeliti u dve klase:
Funkcije u obliku odreenih integrala,
Funkcije u obliku beskonanih konvergentnih redova
Vrednosti specijalnih funkcija su tabelirane u matematikim prirunicima, a u softverskim
proizvodima namenjenim za matematike proraune (Mathcad, Maple, Mathematica, Matlab
itd.) postoje odgovarajue funkcije.

2.1 FUNKCIJA GREKE

Pri reavanju parcijalnih diferencijalnih jednaina provoenja toplote i difuzije esto se
pojavljuje funkcija greke, definisana kao:
erf ( x) =

t 2

(2.1)

dt

Dakle, erf(x) je funkcija gornje granice integrala eksponencijalne funkcije e x .

Da se podsetimo da se u matematikoj analizi dobija vrednost sledeeg nesvojstvenog

integrala:

(2.2)

lim erf ( x) = 1

(2.3)

x2

dx =

Koristei taj rezultat, dobijamo :

x

Izvod i integral funkcije

Funkciju diferenciramo imajui u vidu da je izvod odreenog integrala po promenljivoj
gornjoj granici jednak podintegralnoj funkciji :
2
2 d
2 x2
d
erf ( x) =
e t dt =
e

dx
dx 0

(2.4)

Za integral se dobija parcijalnom integracijom:

erf ( x)dx = x erf ( x) +

exp( x 2 ) + C

(2.5)

Zaista,

( x)dx = uv vdu = x erf ( x)

erf
123 {
u

dv

x2

xdx =x erf ( x) +

e x + C
2

itaocu ostavljamo da izvede sledei razvoj za funkciju greke:

erf ( x) =

2
x3
x5
x 2n +1
2
x 2 n+1
x
(2.6)
+
+ L + (1) n
+ L =
(1) n

1!3 2!5
n!(2n + 1)
n!(2n + 1)

n= 0

Izraunavanje vrednosti funkcije. Stabilnost numerikog procesa

Poto se integral kojim je definisana funkcija greke ne moe dobiti analitiki, njena
vrednost za neko x se moe izraunati samo priblino (ili numeriki) i to

numerikom integracijom funkcije e t u intervalu [0, x ], prema definiciji (2.1)

2

kao delimina suma njenog Maklorenovog reda (2.6)

Praktino izraunavanje pomou reda (2.6) je praeno problemima, za vee vrednosti

argumenta. Naime, neophodno je radi postizanja zadovoljavajue tanosti sumirati vrlo veliki
broj lanova reda, to je praeno akumulacijom mainske greke (greka raunara), koja
onemoguava dobijanje traenog rezultata. Za takav proraun se kae da je nestabilan, jer
tokom raunskog procesa poetna neznatna greka raunanja raste i prevazilazi dozvoljenu
granicu. Kod nekih nestabilnih raunskih procesa raunska greka u toku procesa monotono
raste po apsolutnoj vrednosti, dok se kod nekih uoavaju oscilacije greka sa poveanjem
amplitude. Jasno je da je numerika nestabilnost pri izraunavanju parcijalnih suma
beskonanih redova utoliko vea ukoliko je konvergencija reda sporija, jer ono ukljuuje ve i
broj raunskih operacija (vei broj lanova reda).

Numerika integracija, koja se sastoji u integraciji interpolacionog polinoma podintegralne

funkcije je stabilan raunski proces, koji nije praen uveanjem (propagacijom) greke u toku
procesa, zahvaljujui meusobnoj kompenzaciji malih pozitivnih i negativnih greaka tokom
procesa.

Veba 1. Nacrtati u Mathcad-u funkciju erf(x) u intervalu [-2, 2], koristei ugraenu funkciju
erf(x). Proveriti identitete (2.4) i (2.5), koristei simboliko raunanje.

Veba 2. Definisati funkciju za priblino izraunavanje vrednosti funkcije greke, koja se bazira
na definiciji (2.1) i testirati njenu pouzdanost (tanost i numeriku stabilnost) poreenjem sa
ugraenom Mathcad funkcijom erf(x)
Veba 3. Uoiti numerike nestabilnosti sledee dve Mathcad funkcije za priblino
izraunavanje funkcije greke:
Erf2( x) :=

Erf1( x, N) :=

n =0

z x

s0
9

( 1)

10

2n+ 1

n0

n! ( 2n + 1)

while z >

ss+z
z z

2n + 1

( 2n + 3) ( n + 1)

nn+1
s s

return s

za vee vrednosti argumenta ( x > 5 ) i uporediti ih.

2.2 INTEGRALNE EKSPONENCIJALNE I

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE
Integralna
integrali:

eksponencijalna, sinusna i kosinusna funkcija su definisane redom kao

Ei( x ) =

exp(t )
dt , x 0
t

(2.7)

Si( x) =
x

sin t
dt ,
t
0

cos t
1 cos t
Ci( x) =
dt = + ln x
dt ,
t
t
x
0

(2.8)
x>0

(2.9)

Mogu se izvesti sledee granine vrednosti datih funkcija:

Ei(0) = , Si(0) = 0, Ci(0) =

(2.10a)

Ei() = , Si() = 2

(2.10b)

U literaturi se mogu nai sledei razvoji u redove integralnih funkcija:

Ei( x ) = + ln x +

Si( x) = (1) n+1

n =1

xn
n =1 n n!

(2.11)

x 2 n1
(2n 1)(2n 1)!

(2.12)

Ci( x) = + ln x + (1) n

n =1

x 2n
2n (2n)!

(2.13)

U datim razvojima, predstavlja Ojlerovu (Euler) konstantu :

1
1 1

= e t ln tdt = lim 1 + + + L + ln n = 0.577215665K

n
n
2 3

(2.14)

Veba 1. Koristei simboliko izraunavanje u Mathcadu, proveriti definiciju Ojlerove

konstante i izraunati je sa tanou od 9 sigurnih cifara. Definisati Mathcad funkciju za
priblino izraunavanje integralne eksponencijalne funkcije, koristei razvoj (2.11), pri emu
sumu beskonanog reda treba aproksimirati sumom prvih 100 lanova. Nacrtati grafik Ei(x) u
intervalu [-2, 2]
Veba 2. Za priblino izraunavanje integralnog sinusa, definisati u Mathcad-u: (1) funkciju
prema definiciji (2.8), (2) funkciju koja se bazira na razvoju u red (2.12), pri emu se suma reda
aproksimira deliminom sumom prvih 50 lanova reda i uporedo ih testirati u oblasti velikih
vrednosti argumenta. Nacrtati grafike integralnog sinusa za vrednosti argumenta u intervalu
[0, 15]

Veba 3. Za priblino izraunavanje integralnog kosinusa definisati u Mathcad-u: (1) funkciju

koja koristi numeriku integraciju, (2) funkciju koja se bazira na razvoju u red, pri emu se
suma reda aproksimira deliminom sumom prvih 50 lanova reda i uporedo ih testirati u oblasti
velikih vrednosti argumenta. Nacrtati grafik integralnog kosinusa za vrednosti argumenta u
intervalu (0, 15]
.

2.3 GAMA I BETA FUNKCIJA

Gama funkcija, (x ) definisana je, za pozitivne vrednosti argumenta, kao parametarski
nesvojstveni integral, tj. x figurie kao parametar u podintegralnoj funkciji:

( x ) = t x 1e t dt , x > 0

(2.15)

Izraunaemo vrednosti Gama funkcije za x = 1 i x = 1/2:

(1) = e t dt = e t

=1

(2.16a)

1
= t 1 2 e t dt
2 0

= 2 2 e u du =

( t =u )

(2.16b)

Potraiemo graninu vrednost funkcije kada x 0 :

( 0) =

e t
dt =
( t = u )
t
0

e
eu
du
=

0 u
u du = Ei(0) =

(2.17)

Kada x raste, (x ) raste vrlo brzo, u ta emo se uveriti u Vebi 2., i pri tom se vrlo brzo
pribliava elementarnoj funkciji:

( x )

2 x

x e

(2.18)

Kaemo da se Gama funkcija asimptotski pribliava datoj elementarnoj funkciji, tj. da je ta

funkcija asimptotska aproksimacija Gama funkcije. Aproksimacija (2.18) je poznata pod
imenom Stirlingova (Stirling) formula.
Parcijalnom integracijom se moe izvesti sledea rekurentna formula :

( x + 1) = x( x )

(2.19)

Uzastopna primena rekurentne formule za celobrojnu pozitivnu vrednost, x = n daje:

(n + 1) = n (n) = n(n 1)(n 1) = L = n(n 1)(n 2) L 2 1 (1)

i poto je (1) = 1 (2.16a) ,

(n + 1) = n!

(2.20)

Tako se Gama funkcija moe smatrati generalizacijom faktorijela, na koga se svodi za

pozitivne celobrojne vrednosti argumenta. Primenom Stirlingove formule, faktorijeli veih
brojeva se mogu priblino dobiti, kao:
n
n! 2n
e

(2.21)

Nesvojstveni integral (2.15) konvergira samo za pozitivne vrednosti x, pa je definicija Gama

funkcije ograniena na interval x > 0. Koristei meutim rekurentnu formulu u obliku:

( x ) =

( x + 1)
x

(2.22)

moe se proiriti definicija Gama funkcije i na negativne vrednosti argumenta . Naprimer,

1

2
1
= = 2
1
2

2
Iz (2.22) sledi da funkcija ima vertikalne asimptote u x = 0, kao i za sve negativne celobrojne
vrednosti

Veba 1. Izraunati u Mathcad-u (1 2) i ( 1 2) numeriki i simboliki

Veba 2. Nacrtati grafik ( x ) u opsegu : x 4,

( x ) 5 i uporediti sa teorijom.

Beta funkcija
Beta funkcija je definisana kao parametarski integral sa dva parametra :

( x, y ) = t x 1 (1 t ) y 1 dt ,
1

x, y > 0

(2.23)

Izmeu Beta i Gama funkcije postoji veza:

B( x, y ) =

( x ) ( y )
( x + y )

2.4 BESELOVE FUNKCIJE

Beselove (Bessel) funkcije su partikularna reenja poznate Beselove dif. jednaine (Glava
7), koja predstavlja matematiki model prenosa toplote i komponente u sistemima cilindrine
geometrije. One imaju formu beskonanih stepenih redova. Interesovae nas ponaanje
Beselovih funkcija samo u oblasti x 0 , s obzirom da x u pomenutim problemima uzima samo
pozitivne vrednosti, kao koordinata take unutar tela kroz koga difunduje toplota ili masa.
Beselova funkcija prve vrste
Beselova funkcija prve vrste, reda p, definisana je kao stepeni red:

(1) n
x
J p ( x) =

n = 0 n! (n + p + 1) 2

2 n+ p

, pR

(2.24)

Ako je red celobrojan, p = m, ona postaje:

(1) n x
J m ( x) =

n = 0 n!( n + m )! 2

2 n+ m

(2.24a)

Naprimer, Beselova funkcija prve vrste nultog reda je red:

(1) n
2
n = 0 ( n! )

J 0 ( x) =

x

2

2n

= 1

x2
x4
x6
x8
+

+
+L
2 2 2 4 (2!) 2 2 6 (3!) 2 2 8 (4!) 2

Moe se pokazati da se Beselove funkcije prve vrste, reda 1/2 i 1/2 svode na elementarne
funkcije:

J 1 2 ( x) =

2
sin x
x

(2.25a)

J 1 2 ( x) =

2
cos x
x

(2.25b)

Zaista,

(1) n
x
J 1 2 ( x) =

n = 0 n! ( n + 3 2) 2

2 n +1 2

2
=
x

(1) n
x

n = 0 n! ( n + 3 2) 2

12

2 n +1 2

x

2

x3
x5
x7
2 x
=
3
+ 5
7
+ L
x 2(3 2) 2 (5 2 ) 2 2!(7 2 ) 2 3!(9 2)

12

2
=
x

(1) n
x

n = 0 n! ( n + 3 2) 2

12

12

Ako primenimo rekurentnu formulu (2.19):

2
J 1 2 ( x) =
x

12

1 x
x3
x5
x7

+ L

3
5
7
(1 2 ) 2 1 2 2 3 2 1 2 2 2! 5 2 3 2 1 2 2 3! 7 2 5 2 3 2 1 2

1 x x3 x5 x7
2
=

+ L =

(1 2 ) 1! 3! 5! 7!
x 1
23 1444424444
3
12

2
sin x
x

sin x

Veba 1. Nacrtati grafike Beselove funkcije prve vrste, nultog, prvog i drugog reda u intervalu
[0, 15]

2 n +1

Beselova funkcija druge vrste

Definie se Beselova funkcija druge vrste, celobrojnog reda, m, Ym(x) Izrazi su vrlo kompleksni i
daemo samo Beselovu funkciju druge vrste, nultoga reda:
Y0 ( x ) =

h
2 x
ln
+

J
(
x
)
+
(1) n+1 2 n n 2 x 2 n

2
2 (n!)
n =1

(2.26)

gde je Ojlerova konstanta (2.14), a hn je parcijalna suma harmonijskog reda:

hn = 1 +

1 1
1
+ +L+
2 3
n

(2.26a)

Ova funkcija je u literaturi poznata i kao Veberova (Weber) funkcija.

Veba 2. Nacrtati grafike Beselove funkcije druge vrste, nultog, prvog i drugog reda u intervalu
[0, 15]

Modifikovane Beselove funkcije prve i druge vrste

Modifikovana Beselova funkcija prve vrste je definisana kao:
I p ( x) = i p J p (ix)

(2.27)

odnosno,
1
x
I p ( x) =

n = 0 n! ( n + p + 1) 2

2 n+ p

(2.28)

Za p = 1 2 i p = 1 2 svodi se na elementarne funkcije:

I 1 2 ( x) =

I 1 2 ( x) =

2
sinh x
x

(2.29a)

2
cosh x
x

(2.29b)

Definisana je modifikovana Beselova funkcija druge vrste, celobrojnog reda (modifikovana

Veberova funkcija), Km(x) i daemo samo izraz kojim je definisana modifikovana Beselova
funkcija druge vrste, nultog reda:

h x
x
K 0 ( x) = ln + I 0 ( x) + n 2
n =1 ( n!) 2
2

2n

(2.30)

Veba 3. Nacrtati grafike modifikovanih Beselovih funkcija I 0 , I 1 , K 0 , K 1 u opsegu [0, 3]

za argument i [0, 2.5] za funkcije.

Asimptotsko ponaanje Beselovih funkcija za velike vrednosti argumenta

Za velike vrednosti argumenta, vae sledee aproksimacije:
J p ( x)

2
p

cos x
x
4 2

(2.31a)

Ym ( x )

sin( x m )
x
4
2

(2.31b)

I p ( x)

K m ( x)

exp( x)

(2.31c)

2x

exp( x )
2x

(2.31d)

Neke rekurentne formule

Daemo neke od rekurentnih formula [Rice,R.,D. Duong, 1995], koje su korisne za dobijanje
vrednosti funkcija jednog reda i njihovih prvih izvoda preko poznatih vrednosti funkcija iste
vrste drugog reda. Za Beselovu funkciju prve vrste vai:

J p1 ( x) + J p +1 ( x) =

2p
J p ( x ),
x

dJ p ( x)

= J p1 ( x)

dx

p
J p ( x)
x

(2.32a)

Analogna formula, formuli (2.32a), vai i za Beselovu funkciju druge vrste, Y p (x ) .Dalje,

I p1 ( x) I p +1 ( x) =

2p
I p ( x),
x

dI p ( x )

K p 1 ( x) K p +1 ( x) =

2p
K p ( x ),
x

dK p ( x)

dx

dx

= I p 1 ( x )

p
I p ( x)
x

= K p 1 ( x )

p
K p ( x)
x

(2.32b)

(2.32c)

Diferenciranje Beselovih funkcija

Pokazuje se da za Beselovu funkciju prve vrste, J p (x ) vae relacije [Varma A., M.
Morbidelli, 1997]:

(2.33a)

(2.33b)

d p
x J p ( x ) = x p J p 1 ( x )
dx

d p
x J p ( x) = x p J p +1 ( x )
dx

Analogne relacije vae i za Beselovu funkciju druge vrste.

Za modifikovanu Beselovu funkciju prve vrste vai:

(2.34a)

(2.34b)

d p
x I p ( x ) = x p I p 1 ( x)
dx

d p
x I p ( x ) = x p I p +1 ( x )
dx
a za modifikovanu Beselovu funkciju druge vrste

(2.35a)

(2.35b)

d p
x K p ( x) = x p K p 1 ( x)
dx

d p
x K p ( x ) = x p K p +1 ( x )
dx

ZADACI
2.1 Pokazati metodama matematike analize da je erf(x) neparna i monotono rastua funkcija.
2.2 a) Polazei od jedn. (2.5), definisati funkciju F ( x ) = erf (t )dt
x

b) Pokazati da je parna i konkavna (udubljena, gledano odozgo), sa jedinim ekstremumom u

taki x = 0 i skicirati njen grafik.
c) Nacrtati njen grafik u Mathcad-u, u intervalu 10 x 10

2.3 U literaturi se definie komplementarna funkcija greke kao:

erfc( x ) =

t 2

dt

a) Pokazati da je erf(x) + erfc(x) = 1

b) Pronai u Mathcad-u ovu funkciju i nacrtati je u intervalu [-2, 2]

c) Proveriti u Mathcad-u identitet u a)

2.4 Gustina verovatnoe sluajne promenljive X sa normalnom raspodelom je :

10

 ( x ) 2
exp

2 2
2

f ( x) =

gde su i srednja vrednost i disperzija raspodele. Funkcija raspodele verovatnoe sluajne

promenljive X , F(x) predstavlja verovatnou da bude X < x :

f (t )dt
x

F ( x) = P( X x) =

Pokazati da se funkcija normalne raspodele moe izraziti kao:

F ( x) =

x
1

1 + erf

2
2

2.5 Imajui u vidu da je, praktino, funkcija greke jednaka 1 za x > 4.5 , modifikovati funkciju
Erf2(x) (Veba 3.), koristei instrukcije if i otherwise, da bi se izbegle greke pri izraunavanju
za vee vrednosti argumenta.
2.6 Dokazati granine vrednosti : Ei(0) = , Ci(0) =

2.7 Izvesti razvoj za integralni sinus (2.12).

2.8 Pokazati da je integralni sinus neparna funkcija i to:
a) Analizom njenog reda (2.12)
b) Koristei geometrijsku interpretaciju odreenog integrala
2.9 Izvesti sledee rezultate: 0!= 1 ,

7 15
=
,
2 8

3 4
=

2 3

2.10 Izvesti i proveriti matematikom indukcijom sledee formule:

1 (2n 1)!!

n + =
,
2
2n

1
2n
n
n + = ( 1)
, n = 1,2,...
2
(2n 1)!!

2.11 Polazei od Stirlingove formule (2.18), izvesti aproksimaciju (2.21). Izraunati priblino
faktorijele brojeva 5, 7 i 10 i relativne greke rezultata.
2.12 Izraunati integral:

5.2

e x dx
2

2.13

Pokazati da je :

ln

(Pomo: uvesti smenu x = e t )

dx =
x
2

11

2.14 Pokazati :

d
( x + 1) x =0
dx

2.15 a) Pokazati da je ( x, y ) = ( y, x ) .

b) Izraunati: (1, 2), (1, 1 2), (1 2 , 1 2) i proveriti rezultate, koristei simboliki raun u
Mathcad-u.

2.16 Pokazati da je :

1 1 1
= , (Pomo: uvesti smenu x 3 = u )
1 x3 3 2 3
dx

2.17 Napisati prvih 5 lanova reda kojim je definisana funkcija J 2 ( x) .

2.18 a) Izvesti, koristei formulu iz zadatka 2.10, sledei izraz za opti lan reda funkcije
J 1 2 ( x) :
(1) n

x 2n +1
2

n
2 n!(2n + 1)!! x

12

b) Pokazati matematikom indukcijom da je : 2 n n!(2n + 1)!!= (2n + 1)!

c) Koristei izraz u a) i jednakost u b), izvesti jedn. (2.25a).

2.19 Izvesti jedn. (2.25b).

2.20 Izvesti izraz (2.28).
2.21 Pokazati (2.29a,b).
2.22 Izvesti sledee aproksimacije za male vrednosti argumenta:

J p ( x) I p ( x )
Y0 ( x )

xp
2 p ( p + 1)

2
ln x

K 0 ( x) ln x
2.23 Pokazati da je:
J 0 ( 0) = I 0 ( 0) = 1
J m ( 0) = I m ( 0) = 0

(m je ceo broj, 0)

Y0 (0) = , K 0 (0) =
J p () = 0, I p () = ( p je realan broj)
Ym () = 0, K m () = 0 (m je ceo broj)

12

2.24 Proveriti grafiki aproksimacije (2.31a,b) za p =2.

2.25 Proveriti grafiki aproksimacije (2.31c,d) .

2.26 Pronai prve (po veliini) tri nule funkcije J 2 ( x) .

2.27 Pronai prve (po veliini) tri nule funkcije Y2 ( x) .
2.28 Napisati formule kojima se, polazei od vrednosti funkcija J 0 ( x) i J 1 ( x) mogu dobiti
vrednosti funkcija J 2 ( x ) i J 3 ( x) i proveriti ih u Mathcad-u.

2.29 a) Pokazati :
J 3 2 ( x) =

2 sin x

cos x ,

x x

J 5 2 ( x) =

2 3 x2
3
2 sin x cos x
x x
x

i proveriti simboliki u Mathcad-u.

b) Pokazati da se , uopte, bilo koja Beselova funkcija prve vrste, reda m + 1 2 ( m je ceo broj)
moe izraziti preko elementarnih funkcija.

2.30 a) Izvesti sledeu aproksimaciju treeg reda za funkciju greke, za male vrednosti
argumenta:
2
x3

erf ( x )
x
3

b) Koristei ovu aproksimaciju, proceniti erf (0.3) sa preciznou od 4 decimale.

c) Procenti granice intervala u kome lei tana vrednost za erf (0.3) , sa preciznou od 5
decimala i proveriti ih, smatrajui tanom vrednost koju daje Mathcad funkcija erf.

13