zabluda o bogu

Takoe od Riarda Dokinsa:

sebic ni gen
proireni fenotip
slepi c asovnic ar
reka iz raja
uspon pl aninom
neverovatnosti
rasplitanje duge
avolov kapel an
pr ic e predaka

Ric ard Dokins

zabluda
o bogu
Prevod
Aleksandra Stojanovic
Katarina i Ana Jeic

Biblioteka Dela Riarda Dokinsa

Knjiga 1

Naslov originala
The God Delusion
Copyright 2006 by Richard Dawkins
Copyright 2007 za srpsko izdanje, Heliks
Izdava
Heliks
Za izdavaa
Brankica Stojanovi
Urednik
Bojan Stojanovi
Lektor
Vesna uki
tampa
Megraf, Beograd
Tira
1000 primeraka
Prvo izdanje
Knjiga je sloena
tipografskim pismom
Utopia
ISBN: 978-86-86059-02-4

Smederevo, 2007.
www.heliks.co.yu

in memoriam
Daglas Adams
(19522001)
Zar nije dovoljno to moemo videti
lepotu vrta, a da ne moramo uz to verovati
kako pri njegovom dnu postoje vilenjaci?

Sa dr a j
Predgovor drugom engleskom izdanju 11
Predgovor 21

1 Duboko religiozan nevernik

29

Zaslueno potovanje 31
Nezaslueno potovanje 39

2 Hipoteza o Bogu

47

Politeizam 50
Monoteizam 54
Sekularizam, oevi utemeljivai i religija
u Americi 56
Siromatvo agnosticizma 63
NOMA 70
Veliki ogled o molitvi 76
kola evolucionista Nevil emberlen 80
Mali zeleni ljudi 84

3 Argumenti u prilog postojanju Boga

Dokazi Tome Akvinskog 91
Ontoloki argument i ostali a priori argumenti 94
Argument izveden iz lepote 99
Argument iz linog iskustva 100
Argument iz svetih spisa 104

89

ZABLUDA O BOGU

Argument o uvaenim religioznim naunicima 109

Paskalova opklada 114
Bajesovski argumenti 116

4 Zato gotovo sigurno nema Boga

Istinski Boing 747 123
Prirodna selekcija kao put ka uzdizanju svesti 124
Nesvodiva sloenost 128
Oboavanje praznina 134
Antropsko naelo: planetarna verzija 142
Antropsko naelo: kosmoloka verzija 149
Interludij u Kembridu 157

5 Koreni religije

165

Darvinistiki imperativ 167

Neposredne prednosti religije 170
Grupna selekcija 172
Religija kao sporedni proizvod neeg drugog 174
Psiholoki predodreeni za religiju 181
Gazi neno, jer gazi po mojim memima 191
Kultovi brodskog tovara 201

6 Koreni moralnosti: zato smo

dobri?

207

Da li je poreklo naeg oseaja moralnosti

darvinistiko? 212
Primer za prouavanje korena moralnosti 220
Ako nema Boga, zato biti dobar? 223

121

s adr a j

7 Dobra knjiga i promenljivi

moralni cajtgajst

231

Stari zavet 233

Da li je Novi zavet bolji? 244
Ljubi blinjeg svog 248
Moralni cajtgajst 256
ta je s Hitlerom i Staljinom? Zar oni nisu bili
ateisti? 265

8 ta nije u redu s religijom?

emu tolika netrpeljivost?

273

Fundamentalizam i podrivanje nauke 276

Tamna strana apsolutizma 280
Vera i homoseksualnost 282
Vera i svetost ljudskog ivota 284
Velika zabluda o Betovenu 291
Kako umerenost u veri ohrabruje
fanatizam 294

9 Detinjstvo, zlostavljanje
i bekstvo od religije

301

Fiziko i psihiko zlostavljanje 307

U odbranu dece 316
Skandal u obrazovanju 321
Ponovno uzdizanje svesti 327
Versko obrazovanje kao deo knjievne
kulture 330

10

ZABLUDA O BOGU

10 Preko potreban jaz?

335

Binker 337
Uteha 341
Nadahnue 350
Majka svih burki 351

Spisak navedenih ili preporuenih knjiga 363

Napomene 370
O autoru 381
Indeks 382

2
HIPOTEZA O BOGU
Religija jednog doba
knjievna je razonoda drugog doba.
Ralf Voldo Emerson

HIPOTEZA O BOGU

49

Bog Starog zaveta verovatno je najneprijatniji lik u celoj knjievnosti:

ljubomoran i ponosan na to; sitniav, nepravedan, zlopamtilo opsednuto time da sve nadzire; osvetoljubiv, krvoedni etniki ista; enomrzac, homofob, rasista, edomorac, genocidan, decoubica, seja zaraza,
megalomanijakalan, sadomazohist, zlobni hiroviti nasilnik. Oni meu
nama koji su od malena vaspitavani tako da slede njegove puteve, mogu
postati neosetljivi na ta uasna dela. Naivina, blagosloven pogledom
na svet iz pozicije nevinih, jasnije uoava. Randolf eril, sin Vinstona
erila, nekako je uspeo da se ne upozna s biblijskim tekstovima. Tako
je bilo sve dok se Ivlin Vo i jedan od kolega oficira, u uzaludnom pokuaju da ga uutkaju dok su zajedno slubovali tokom rata, nisu opkladili sa njim da ne moe proitati itavu Bibliju za dve sedmice: Naalost, opklada nije dala rezultat kome smo se nadali. Nikad pre toga nije
proitao nijedan deo Biblije i strano je uzbuen; sve vreme naglas ita
reenice, govorei: Kladim se da niste znali da je ovo iz Biblije, ili se
samo lupa po kolenima i u grcajima od smeha uzvikuje: Boe, nije li
Bog sranje?!16 Bolje je proitati Tomasa Defersona on je izjavio neto
slino opisujui Mojsijevog boga kao bie uasavajue naravi.
Nepravedno je napasti ovako laku metu. Hipotezu o Bogu ne bi trebalo
potvrivati ili osporavati na osnovu Jehove, najneprijatnijeg predstavnika, niti prema njegovoj nezanimljivoj hrianskoj suprotnosti, plemenitom Isusu, krotkom i blagom. (Iskreno govorei, za predstavu o Isusu
kao mekucu vie treba zahvaliti njegovim viktorijanskim sledbenicima
nego njemu samom. Ima li ieg tako jeftino sentimentalnog kao to su stihovi gospoe S. F. Aleksander:* Hrianska deca moraju biti sva / blaga,
posluna, dobra poput Njega?) Ne napadam odreene osobine Jehove,
Isusa ili Alaha, niti i jednog drugog boga poput Bla, Zevsa ili Votana.
Definisau hipotezu o Bogu tako da se moe lake braniti: postoji nad
ljudska, natprirodna inteligencija koja je s namerom isplanirala i stvo
rila kosmos i sve u njemu, pa i nas same. Ova knjiga zagovarae drugaije
stanovite: svaka stvaralaka inteligencija, dovoljno sloena da moe da
isplanira bilo ta, nastaje samo kao krajnji proizvod dugotrajnog procesa
postepene evolucije. Stvaralake inteligencije, budui da su evoluirale,
nuno nastaju tek kasnije u kosmosu, te ne mogu da budu odgovorne
za njegovo stvaranje. Kao to ete videti u kasnijim poglavljima, Bog iz
prethodne definicije, zabluda je, i to opasna zabluda.
* Sesil Franses Hamfriz Aleksander irska pesnikinja iz devetnaestog veka, poznata
po zbirkama crkvenih pesama, posebno za decu. (Prim. prev.)

50

ZABLUDA O BOGU

Poto je hipoteza o Bogu zasnovana na lokalnim obiajima linog

otkrovenja, a ne na dokazima, ne udi to to se pojavljuje u mnogo
oblija. Istoriari religije opisali su njen razvoj od primitivnih plemenskih animizama, preko politeizama poput onih u Grka, Rimljana i
Skandinavaca, do monoteizama judaizma i iz njega izvedenih religija,
hrianstva i islama.

Politeizam
Nije ba najjasnije zato bi prelazak s politeizma na monoteizam trebalo smatrati oiglednim poboljanjem. Ipak, to je vrlo rasprostranjeno
miljenje taj stav je nadahnuo Ibn Varaka, autora knjige Zato nisam
musliman (Why I Am Not a Muslim) da duhovito pretpostavi kako je
monoteizmu suen sledei razvoj: odricanje boga i pretvaranje u ate
izam. Katolika enciklopedija odbacuje politeizam i ateizam jednim
udarcem: Zvanini dogmatski ateizam pobija sam sebe i nikada nije
de facto uspeo da pridobije saglasnost znaajnijeg broja ljudi. Niti je politeizam, kako god ga lako prihvatala narodna mata, u stanju da zadovolji um filozofa.17
Monoteistiki ovinizam bio je donedavno upisan u Zakon o dobrotvornim prilozima u Engleskoj i kotskoj, po kome su politeistike religije bile diskriminisane dobrotvorne organizacije koje su promovisale
monoteistiku religiju dobijale su razne subvencije i bile su osloboene
poreza i poteene strogih provera obaveznih, s pravom, za svetovne
dobrotvorne organizacije. Svojevremeno sam nameravao da ubedim
lana ugledne britanske hinduistike zajednice da istupi i pokrene graansku parnicu protiv ove snobovske diskriminacije politeizma.
Naravno, bilo bi mnogo bolje da se isticanje religije u prvi plan sasvim
odbaci kao osnova za dobijanje statusa dobrotvorne organizacije. Drutvo bi imalo mnogo veu korist od takve odluke, naroito u SAD, gde
neoporezovani iznosi to se slivaju u crkve i u depove televizijskih propovednika dostiu nivo koji se sasvim opravdano moe nazvati sramnim.
Televizijski propovednik prigodnog imena Oral Roberts, svojim sledbenicima kraj malih ekrana jednom prilikom je rekao da e ga Bog ubiti ukoliko mu oni ne daju osam miliona dolara. Prosto nezamislivo, ali uspelo
mu je. I to bez plaanja poreza! Roberts se i dalje bogati i iri mo, kao
i njegov Univerzitet Oral Roberts u Tulsi, u saveznoj dravi Oklahomi.

HIPOTEZA O BOGU

51

Izgradnju univerzitetskih zgrada koje vrede 250 miliona dolara naruio

je sm Bog, i to sledeim reima: Odgajaj svoje studente tako da uju
Moj glas, da idu tamo gde je Moja svetlost slaba, gde je Moj glas jedva
ujan i gde se za Moju isceliteljsku mo jo nije ulo. Njihovo delo nadmaie tvoje, i zbog toga sam vrlo zadovoljan.
Kad bolje razmislim, moj zamiljeni hinduistiki parniar verovatno
bi zaigrao na kartu ako ne moe da ih pobedi, pridrui im se. Njegov
politeizam zapravo nije politeizam, ve prerueni monoteizam. Samo
jedan je Bog Gospod Brama, stvoritelj, Gospod Vinu, uvar, Gospod
iva, unititelj, boginje Sarasvati, Lakmi i Parvati (supruge Brame, Vine i
ive), Gospod Gane bog slon, i stotine drugih, samo su razliite pojave
i inkarnacije jednog Boga.
Hriani vole ovakva sofistika izvrtanja istine. U srednjem veku, reke
mastila, da ne pominjem reke krvi, prolivene su zbog tajne Trojstva i u
pokuajima da se suzbiju zastranjivanja poput arijanske jeresi. U etvrtom veku, svetenik Arije iz Aleksandrije osporio je da je Isus istobitan
s Bogom (odnosno, da je od iste biti ili tvari). Verovatno se pitate ta bi
to trebalo da znai. Bit? Kakva bit? ta tano znai pojam tvar? Vrlo
malo izgleda da je to jedini razuman odgovor. Ipak, ovaj spor je izazivao razdor u hrianstvu skoro itav vek, te je car Konstantin naredio
da se svi primerci Arijevih rukopisa spale. Podeliti hrianstvo cepidlaenjem takvi su putevi teologije bili od pamtiveka.
Da li imamo jednog Boga podeljenog na tri dela ili tri Boga u jednom?
Katolika enciklopedija nam to razjanjava u zakljuku koji je remek-delo teolokog rasuivanja:
U jedinstvu Boga postoje tri Osobe Otac, Sin i Sveti duh koje
se meu sobom jasno razlikuju. Prema tome, kako je izreeno
u Atanasijevom kredu:* Otac je Bog i Sin je Bog i Sveti duh je
Bog, pa ipak, ne postoje tri Boga ve je Bog samo jedan.

Kao da to nije bilo dovoljno jasno, u Enciklopediji se navode i rei svetog

Grigorija udotvorca, teologa koji je iveo u treem veku:

* Atanasijev kredo (takoe, Quicumque vult ili Fides catholica), tekst u prilog doktrini
o svetom trojstvu. Pripisivan svetom Atanasiju, aleksandrijskom nadbiskupu koji je
iveo u etvrtom veku. Noviji dokazi pokazuju da je napisan vek kasnije, te sveti Atanasije verovatno nije njegov autor. (Prim. prev.)

52

ZABLUDA O BOGU

Ne postoji, dakle, nita stvoreno, nita potinjeno drugom u

Trojstvu; niti postoji ita dodato kao da pre nije postojalo, te je
naknadno stvoreno; stoga Otac nikada nije bio bez Sina, niti Sin
bez Svetog duha; i ovo isto Trojstvo je nepromenljivo i postojano zauvek.

Kakva god bila uda zbog kojih je sveti Grigorije dobio svoj nadimak,
nije se radilo o udima potene pronicljivosti. Njegove rei imaju prizvuk mranjatva svojstven teologiji, koja za razliku od nauke ili drugih
grana ljudske uenosti ni najmanje nije napredovala tokom osamnaest
vekova. Tomas Deferson je, kao i u mnogim drugim prilikama, ispravno
rekao: Podsmeh je jedino oruje koje se moe koristiti protiv nerazumnih predloga. Ideje moraju biti jasne da bi se o njima moglo razumno
rasuivati, a nijedan ovek do sada nije imao jasnu ideju o Trojstvu. Sve
se uglavnom svodi na abrakadabra lakrdijaa koji sebe nazivaju Isusovim svetenicima.
Ne mogu da ne pomenem ni drsko samopouzdanje s kojim religiozne osobe iznose i najmanje detalje za koje niti imaju, niti bi mogle
imati bilo kakve dokaze. Moda upravo injenica da ne postoje dokazi
kojima bi se podrali teoloki stavovi, potpiruje snano neprijateljstvo
prema onima s neto drugaijim miljenjem, posebno po pitanju uenja o Trojstvu.
Deferson je dodatno omalovaio doktrinu o Trojstvu, navodei u
svojoj kritici kalvinizma da postoje tri Boga. Rimokatoliki ogranak hrianstva naroito gura svoje postojano flertovanje s politeizmom u galopirajuu inflaciju boanstava. Trojstvu se pridruila i Marija, nebeska
kraljica, boginja po svemu sem po imenu, kojoj se posle Boga upuuje
najvie molitvi. Hrianski panteon preplavljen je jo i armijom svetaca
koji su zbog svoje moi da uslie molbe, ako ne i sami polubogovi, ono
bar vredni prizivanja u njihovim specijalistikim poljima delovanja. Na
forumu katolike zajednice (Catholic Community Forum) na Internetu,
nalazi se koristan spisak od 5120 svetaca;18 za svakog su navedene oblasti
strunog delovanja u koje spadaju i bolovi u stomaku, stradanje od zlostavljanja, anoreksija, prodavanje oruja, kovanje, prelomi kostiju, izrada
eksplozivnih naprava i poremeaji organa za varenje, da pomenem samo
neke. Nikako ne smemo zaboraviti ni tri hijerarhije anela, sainjene od
devet inova: serafimi, heruvimi, prestoli, gospodstva, sile, vlasti, naela,
arhaneli (na elu svih inova) i obini aneli, u koje se ubrajaju najblii

HIPOTEZA O BOGU

53

prijatelji koji uvek paze na nas, nai aneli uvari. Katolika mitologija
na mene ostavlja utisak delimino zbog svog kia bez trunke ukusa, a
najvie zbog nehajnosti s kojom njeni tvorci u hodu izmiljaju razne
detalje. To je, prosto reeno, besramno izmiljanje.
Papa Jovan Pavle II proglasio je vie svetaca nego svi njegovi prethodnici zajedno u nekoliko poslednjih vekova. Posebnu privrenost je
pokazivao prema Devici Mariji. Papina naklonost ka politeizmu dola je
do izraaja 1981. godine pod dramatinim okolnostima, kada je na njega
pokuan atentat u Rimu. Svoje preivljavanje pripisao je intervenciji
Gospe Fatimske: Materinska ruka vodila je metak. Moramo se zapitati
zato nije odvela metak malo dalje, tako da ga sasvim promai. Neko bi
mogao pomisliti da je za to to je preiveo barem delom zasluna ekipa
hirurga koja ga je operisala est sati. Ali, moda su i njihove ruke bile
materinski voene. Bitno je da, prema papinom miljenju, nije bilo koja
Gospa vodila metak, nego ba Gospa Fatimska. Verovatno su Gospa iz
Lurda, Gospa iz Gvadalupe, Gospa iz Meugorja, Gospa iz Akite, Gospa
iz Zejtuna, Gospa iz Garabandala, kao i Gospa iz Noka, bile u to vreme
zauzete drugim poslovima.
Kako su se stari Grci, Rimljani i Vikinzi nosili s takvim politeolokim
pitalicama? Je li Venera samo drugo ime za Afroditu ili su postojale dve
razliite boginje ljubavi? Da li je Tor sa svojim buzdovanom manifestacija
Votana ili sasvim drugi bog? Koga je briga! ivot je prekratak da bismo se
bavili razlikama izmeu jednog proizvoda mate i mnogih drugih. Poto
sam se osvrnuo na politeizam da me ne bi optuili za nemarnost, ostaviu ovu temu po strani. Sva boanstva politeistika ili monoteistika
nadalje u zvati Bog. Takoe, svestan sam da se avramovski bog (da se
najblae izrazim) izriito i agresivno iskazuje u mukom polu, te u i to
usvojiti kao pravilo za rod imenice. Prefinjeniji teolozi zastupaju tezu o
bespolnom Bogu, dok pojedini feministiki nastrojeni teolozi nastoje da
isprave istorijske nepravde, proglaavajui ga enom.* Po emu se, uostalom, nepostojea ena razlikuje od nepostojeeg mukarca? Pretpostavljam da u uvrnuto nerealnom preseku teologije i feminizma, postojanje
zaista moe biti manje bitna osobina od pola.
Svestan sam toga da se kritiarima religije moe prigovoriti to to ne
uvaavaju izdanu raznovrsnost tradicija i opteprihvaenih stavova koji
nose peat religije. Radovi iz antropologije, poev od studije ser Dejmsa
* U filmu Dogma reditelja Kevina Smita, Bog je predstavljen kao ena (tu ulogu igra
kanadska pevaica Alanis Moriset). (Prim. prev.)

54

ZABLUDA O BOGU

Frejzera Zlatna grana, pa do Tumaenja religije (Religion Explained)

Paskala Boajea ili knjige U Bogove verujemo (In Gods We Trust) Skota
Atrana, izvrsno dokumentuju bizarnu fenomenologiju praznoverja i
obreda. itajte takve knjige i divite se bogatstvu ljudske lakovernosti.
U ovoj knjizi ne zagovara se takav stil. Osuujem natprirodno u svim
njegovim oblicima, a najdelotvorniji nain da nastavim jeste da se usredsredim na oblik koji je verovatno najblii itaocima oblik najtetniji za sva
drutva moderne civilizacije. Veina mojih italaca odgajana je pod okriljem jedne od tri dananje velike monoteistike religije (etiri, ako uvrstimo i mormonsku). Sve vode poreklo od mitolokog patrijarha Avrama
i bie zgodno da tu porodicu tradicija imamo na umu do kraja knjige.
Mogao bih na ovom mestu da preduhitrim jednu neizbenu reakciju na
ovu knjigu, koja bi kao to posle dana dolazi no sasvim sigurno osvanula u nekom prikazu: Bog u koga Dokins ne veruje jeste Bog u koga ni ja
ne verujem. Ne verujem u starca na nebu s dugom belom bradom. Taj starac je samo nebitno odvlaenje panje od sutine, a brada mu je dosadna
koliko i duga. Zapravo, odvlaenje panje je vie nego nebitno. Sve je to smiljeno kako bi se zamaglila injenica da ono u ta govornik veruje nije nita
manje glupo. Znam da ne verujete u bradatog starca koji sedi na oblaku, te
ne troimo vie vreme na to. Ne napadam nijednu naroitu verziju Boga ili
bogova. Napadam Boga, sve bogove, svakoga i sve to je natprirodno, bilo
gde i bilo kada da se tako neto izmisli ili je ve izmiljeno.

Monoteizam
U samom sreditu nae kulture nalazi se veliko zlo o kome
se ne govori monoteizam. Iz spisa nastalog u varvarskom
bronzanom dobu, poznatom pod imenom Stari zavet, razvile
su se tri protivljudske religije judaizam, hrianstvo i islam.
To su religije o nebeskom bogu. One su, doslovno, patrijar
halne Bog je svemogui otac zbog toga su ene dve hiljade
godina izloene preziru u zemljama koje su izmuili nebeski
bog i njegovi zemaljski muki namesnici.
Gor Vidal *
* Ameriki pisac, scenarist i esejist. U prozi je drutveno angaovan, bavi se homo
seksualnou, popularnom kulturom i odnosom polova. U esejima napada ameriki
konzervativizam i ekspanzionizam, aktuelnu administraciju i politiku. (Prim. prev.)

HIPOTEZA O BOGU

55

Judaizam je najstarija od tri avramovske religije i jasan predak hrianstva i

islama. To je prvobitno bio plemenski kult jednog krajnje neprijatnog Boga,
bolesno opsednutog seksualnim zabranama, odurnim mirisom spaljenog
mesa, sopstvenom nadmoi nad suparnikim bogovima i povlaenou
svog izabranog pustinjskog plemena. Za vreme rimske okupacije Palestine,
sveti apostol Pavle iz Tarsa osnovao je hrianstvo kao milosrdniju monoteistiku i ne tako iskljuivu sektu judaizma, kojoj su se mogli prikljuiti i
Jevreji i svi ostali ljudi. Nekoliko vekova kasnije, Muhamed i njegovi sledbenici ponovo su se vratili nepopustljivom monoteizmu izvorne jevrejske
religije samo su odbacili njenu iskljuivost. Osnovali su islam, zasnovan
na novoj svetoj knjizi, Kuranu (Quran), nadogradivi ga monom ideologijom vojnog osvajanja u cilju irenja vere. Hrianstvo je takoe krilo
put maem najpre su ga nosili Rimljani, poto je car Konstantin uzdigao
hrianstvo od udnovatog kulta do zvanine religije, zatim su ma preuzeli krstai, a kasnije konkistadori i drugi evropski osvajai i kolonizatori
praeni misionarima. U daljem tekstu neu praviti razliku izmeu tri avramovske religije. Ukoliko drugaije ne napomenem, uglavnom u govoriti
o hrianstvu, ali samo zato to tu varijantu najbolje poznajem. Za moje
dalje izlaganje razlike su manje vane nego slinosti. Takoe, neu se uopte baviti ostalim religijama poput budizma ili konfuijanizma. Istai u
samo to da se o njima mnogo moe rei, ali ne kao o religijama, ve kao o
etikim sistemima ili ivotnim filozofijama.
Jednostavna definicija hipoteze o Bogu kojom sam poeo svoje izlaganje, mora se obojiti proverenim detaljima da bi se prilagodila avramovskom Bogu. On nije samo stvorio svemir, ve je lini Bog koji obitava u
svemiru ili moda izvan njega (ma ta to znailo). Ima ne ba prijatne
ljudske osobine koje sam ve pominjao.
Line osobine, bile prijatne ili neprijatne, nisu svojstvene Volterovom
i Pejnovom deistikom bogu. Naspram psihotinog zloinca iz Starog
zaveta, deistiki Bog iz osamnaestog veka, doba prosveenosti, jeste sve
u svemu uzvienije bie: dostojno svoje kosmike kreacije, otmeno, i u
svojoj oholosti nezainteresovano za ljudska zbivanja, uzvieno i dostojanstveno, daleko je od naih misli i nada, i ne mari za nae grehe i promrmljana pokajanja. Deistiki bog je fiziar nad fiziarima, alfa i omega
matematiara, apoteoza stvaratelja; savren inenjer koji definie zakone
i postavlja konstante univerzuma, doterujui ih sa izvanrednom preciznou i predznanjem. On je pokreta onoga to danas zovemo Veliki
prasak. Posle toga se povukao i nikada se vie nije pojavio.

56

ZABLUDA O BOGU

U vremenima snanije vere, deistima je prebacivano da se ne razlikuju od ateista. Suzan Dekobi, u knjizi Slobodni mislioci: istorija ame
rikog sekularizma (Freethinkers: A History of American Secularism),
navodi spisak epiteta korienih u napadima na jadnog Toma Pejna:
Juda, gmizavac, svinja, besni pas, va, ivotinja, betija, zver, laljivac i,
naravno, nevernik. Pejn je umro naputen od strane nekadanjih politikih sadrugova (Deferson je astan izuzetak) koji su se stideli njegovih
antihrianskih stavova. Danas se perspektiva tako korenito promenila
da e se deisti verovatno posmatrati kao suprotnost ateistima, a mogu
se strpati u isti ko s teistima. Oni ipak veruju u vrhovnu inteligenciju
koja je stvorila svemir.

Sekularizam, oevi utemeljivai

i religija u Americi
Uobiajena pretpostavka je da su utemeljivai amerike republike bili
deisti. Mnogi nesumnjivo i jesu, premda se tvrdi da su najvei meu
njima moda bili ateisti. Svakako da njihovi zapisi o religiji doba u kome
su iveli ne ostavljaju nimalo sumnje da bi u dananje vreme sigurno
bili ateisti. Ma kakvi bili njihovi lini pogledi na religiju, zajedniki im
je sekularizam i to je tema ovog odeljka. Moda e vas iznenaditi to to
izlaganje poinjem citirajui izjavu senatora Barija Goldvotera* iz 1981.
godine, iz koje se jasno vidi koliko vrsto predsedniki kandidat i heroj
amerikog konzervativizma podrava sekularnu tradiciju ugraenu u
temelje Republike:
Ne postoje pozicije na kojima ovek vre stoji od verskih uverenja. Nema monijeg saveznika na koga se neko u raspravi
moe pozvati od Isusa Hrista, Boga, Alaha ili bilo kog drugog
vrhovnog bia. Ali, kao svako mono oruje, i boje ime treba
umereno potezati. Verske frakcije koje se ire u naoj zemlji
ne koriste mudro svoju religioznu mo. One pokuavaju da
* Bari Goldvoter, pet puta biran za amerikog senatora, jedan od voa pokreta
amerikog konzervatizma polovinom prolog veka. Njegov najpoznatiji sledbenik je
Ronald Regan. Iako se proglasio za konzervativca i tako je i istupao, vie puta je isticao
da podrava prava na linu slobodu graana (na primer, smatrao je da je abortus stvar
linog izbora). (Prim. prev.)

HIPOTEZA O BOGU

57

nateraju dravne voe da stopostotno slede njihove stavove.

Ako se raziete s tim verskim grupama po odreenim moralnim
pitanjima, poee da se ale, pretie vam uskraivanjem novca,
glasova ili i jednim i drugim. Iskreno govorei, kao graanin,
ve sam umoran i muka mi je od politikih propovednika irom
zemlje koji mi govore da moram verovati u A, B, C i D ukoliko
elim da budem moralna osoba. ta oni misle, ko su? I odakle
im pomisao kako imaju pravo da mi nameu svoja verska uverenja? Kao zakonodavac, jo sam gnevniji jer moram podnositi
pretnje svih religioznih grupa uverenih da imaju Bogom dato
pravo nad mojim glasom na svakom zasedanju Senata. Danas
ih upozoravam: boriu se protiv njih na svakom koraku ako u
ime konzervativizma pokuaju da nametnu svoja verska ubeenja svim Amerikancima.19

Religiozna stanovita utemeljivaa drave danas su izuzetno znaajna

za zagovornike desniarske struje u Americi, nestrpljive da u prvi plan
gurnu svoju verziju istorije. Suprotno njihovom gleditu, Sjedinjene Amerike Drave nisu osnovane kao hrianska nacija; to je jasno istaknuto u
odredbama sporazuma u Tripoliju, koji je formulisao Dord Vaington
1796. godine, a potpisao Don Adams 1797. godine:
Kako vlada Sjedinjenih Amerikih Drava nije osnovana na
hrianskoj religiji ni u kom pogledu; kako u okviru njenog
ureenja ne postoji bilo kakva netrpeljivost prema zakonima
muslimana i njihovoj religiji, niti je time narueno njihovo spokojstvo; i kako gore pomenuta drava nikada nije zaratila ili
preuzela neki neprijateljski akt protiv bilo koje muslimanske
nacije, potpisnici ovog sporazuma potvruju da nikakav izgovor nastao iz religioznih miljenja nikada nee izazvati prekid
postojeih prijateljskih odnosa izmeu dve zemlje.

Rei s poetka ovog citata mogle bi izazvati mete u dananjoj vlasti u Vaingtonu. Ipak, Ed Bakner je ubedljivo pokazao da, u svoje
vreme,20 nisu izazivale nikakve nesuglasice bilo meu politiarima ili
u javnosti.
esto je istican paradoks da su Sjedinjene Drave, premda osnovane
na temeljima sekularizma, danas najreligioznija hrianska zemlja, dok

58

ZABLUDA O BOGU

Engleska, sa crkvom na ijem je elu monarh, spada meu najmanje

religiozne drave. Stalno me pitaju zato je to tako i nikako ne nalazim odgovor. Pretpostavljam da se Engleska zasitila religije, izmorena
uasnom istorijom meuverskog nasilja u kojoj su protestanti i katolici
naizmenino preuzimali vlast sistematski tamanei jedni druge. Drugo
objanjenje proizlazi iz opaanja da je amerika nacija zapravo nacija
imigranata. Jedan kolega mi je ukazao na to da bi imigranti, otrgnuti od
stabilnog i sigurnog ivota u svojim mnogolanim porodicama u Evropi,
lako mogli prihvatiti crkvu kao svojevrsnu zamenu za porodicu u tuini.
Ta zanimljiva ideja zavreuje dalje istraivanje. Nema sumnje da mnogi
Amerikanci vide lokalnu crkvu kao vaan deo svog identiteta, pri emu
ona zaista ima odreena svojstva proirene porodice.
Sledea pretpostavka je da religioznost u Americi, paradoksalno, proizlazi iz sekularizma njenog ustava. Ba zbog toga to je Amerika zakonski sekularna, religija je postala slobodno trite. Suparnike crkve se
takmie za kongregacije (izdani desetak nikako im nije najmanje bitan
podsticaj za to), i u tu svrhu se bezobzirno slue svim poznatim tehnikama koje se primenjuju na tritu. Ono to u prodaji vai za sredstva za
ienje, vai i za Boga. Posledica toga je atmosfera nalik na versku raspomamljenost meu manje obrazovanim slojevima. Nasuprot tome, u
Engleskoj je religija pod okriljem anglikanske crkve danas tek neto vie
od prijatne drutvene razonode, koja jedva da se prepoznaje kao religija.
Ovu englesku tradiciju lepo je opisao Dajls Frejzer, anglikanski vikar koji
predaje filozofiju na Oksfordu i pie za Guardian. Podnaslov njegovog
lanka je Uspostavljanje anglikanske crkve istisnulo je Boga iz religije,
ali estok pristup veri je rizian:
Nekada je seoski vikar bio neizostavan lik u engleskoj knjievnosti. Ovaj ljubitelj popodnevnog aja, blagi ekscentrik, sa uglaanim cipelama i lepim manirima, predstavlja religiju koja kod
nereligioznih ljudi nikada nije izazivala oseaj nelagodnosti. On
vas nikada ne bi priterao uza zid s pitanjima o spasenju vae
due, i svakako ne bi s propovedaonice pozivao na verski rat
ili podmetao bombe pokraj puta u ime vie sile.21

(Podsea na Beemanovu pesmu Na duhovnik, koju sam naveo na

poetku prvog poglavlja.) Frejzer dalje navodi da je simpatian seoski
vikar zapravo bio vakcina protiv hrianstva za brojne Engleze. lanak

HIPOTEZA O BOGU

59

zavrava razmiljanjem o skoranjem nastojanju anglikanske crkve da

religiju ponovo uzima za ozbiljno, a njegova poslednja reenica je upozorenje: Zabrinut sam zbog toga to bismo mogli osloboditi duha engleskog verskog fanatizma iz dravne krinje u kojoj ve vekovima spava.
Duh religijskog fanatizma je danas u Americi osloboen i uzima maha,
a utemeljivae drave uasnula bi novonastala situacija. Bilo da je prihvatanje paradoksa i svaljivanje krivice na sekularni ustav ispravno ili
nije, valja imati na umu da su osnivai sasvim sigurno bili sekularisti
koji su verovali u nemeanje religije i politike. To je dovoljno da se vrsto svrstaju uz one koji se, na primer, bune protiv razmetljivog isticanja
deset bojih zapovesti na javnim mestima u vlasnitvu drave. Teko
je odupreti se i ne teoretisati o tome da li je bar neki od utemeljivaa
otiao i dalje od deizma. Moda su bili agnostici ili ak okoreli ateisti?
Sledea Defersonova izjava uopte se ne razlikuje od onoga to danas
nazivamo agnosticizmom:
Razgovarati o nematerijalnom postojanju, znai razgovarati
ni o emu. Rei da su aneli, ljudska dua, bog, nematerijalni
znai izjednaiti ih s pojmom nitavosti, to bi znailo da nema
boga, ni anela, ni due. Nita drugo ne mogu da zakljuim
a da ne uronim u bezdno snova i snovienja. Ja sam zadovoljan i dovoljno okupiran stvarima koje postoje i ne muim
sebe stvarima koje bi mogle biti, a da za njihovo postojanje
nemam dokaze.

Kristofer Hiens, u biografiji Tomas Deferson: tvorac Amerike, smatra

da je Deferson verovatno bio ateist, ak i u svoje vreme kada je to bilo
neuporedivo tee:
to se tie pitanja da li je bio ateist, moramo biti rezervisani,
ako ni zbog ega drugog, makar zbog opreznosti na koju je
bio prisiljen tokom svog politikog ivota. Kako je pisao svom
sinovcu, Piteru Karu, jo 1787. godine, ovek ne bi trebalo da
se plai posledica ovog propitivanja. Ako na kraju doe do
verovanja da nema Boga, nai e vrlinu u udobnosti i prijatnosti koje bude oseao usled toga, i iz ljubavi prema drugima
koju e ti to pruiti.

60

ZABLUDA O BOGU

Smatram da je dirljiv sledei Defersonov savet, takoe iz pisma Piteru

Karu:
Oslobodi se svih strahova od poniznih predrasuda, iza kojih
su se pokorno pritajili slabani umovi. Postavi razum na vrste noge i prizivaj ga da sudi o svakoj injenici, svakom miljenju. Ispitaj smelo ak i postojanje Boga; jer, ako postoji, on bi
morao slaviti razum, a ne slepi strah.

Defersonove opaske kao to je ova: Hrianstvo je najizopaeniji sistem

kojem je ovek ikad bio izloen, u skladu su s deizmom, ali takoe i sa
ateizmom. Isto je i sa vrstim antiklerikalizmom Dejmsa Medisona:
Tokom gotovo petnaest vekova, zvanino ureenje hrianstva je na
iskuenju. ta se izrodilo iz toga? Manje ili vie svuda, gordost i lenjost
meu svetenstvom; neznanje i poniznost naroda; a i meu jednima
i drugima, sujeverje, bogobojaljivost i proganjanje. Isto bi se moglo
rei o Bendaminu Frenklinu i njegovoj izjavi svetionici su korisniji od
crkava. Izgleda da je Don Adams bio deista snane antiklerikalne orijentacije (Strahotne maine crkvenih vea), te je iznedrio nekoliko
sjajnih opaski protiv hrianstva: Kako ja shvatam hrianstvo, to je bilo
i jo uvek je otkrovenje. Ali, kako su se milioni bajki, pria, legendi pomeali i s jevrejskim i s hrianskim otkrovenjem, pa je nastala najkrvavija
religija svih vremena? U drugom pismu, upuenom Defersonu, kae:
Skoro zadrhtim na pomisao o krstu najpogubnijem primeru zloupotrebe patnje koju je istorija oveanstva sauvala. Pomislite samo na sve
nesree koje je ta maina bola stvorila!
Bilo da su Deferson i njegove kolege bili teisti, deisti, agnostici ili ateisti, sigurno je da su bili strastveni sekularisti koji su verovali kako su religiozna uverenja predsednika, ili nepostojanje takvih uverenja, iskljuivo njegova stvar. Sve oeve utemeljivae, bez obzira na lina religijska uverenja,
prestravila bi izjava Dorda Bua Starijeg. Novinar Robert erman upitao
ga je da li podjednako uvaava graanska prava i patriotizam onih Amerikanaca koji su ateisti, a predsednik je odgovorio: Ne, nisam siguran da
bi ateiste trebalo smatrati graanima niti patriotama. Ovo je jedna nacija
pod Bogom.22 Pod pretpostavkom da je ermanova interpretacija tana
(naalost, nije koristio diktafon i nijedne novine nisu u to vreme ispratile
priu), vredi izvesti ogled i zameniti re ateisti sa Jevreji, muslimani
ili crnci. Tako se moe sagledati koliina predrasuda i diskriminacije

HIPOTEZA O BOGU

61

koju ameriki ateisti trpe. Tekst Natali Endir u listu New York Times, pod
naslovom Ispovest usamljenog ateiste, tuan je i potresan opis njenog
oseanja izolovanosti kao ateiste u dananjoj Americi.23 Ali izolacija amerikih ateista je iluzija dosledno podsticana predrasudama. Ateisti su u
Americi brojniji nego to to mnogi misle. Kao to sam rekao u predgovoru,
amerikih ateista je vie nego religioznih Jevreja, a ipak je jevrejski lobi
nesumnjivo jedan od najuticajnijih u Vaingtonu. ta bi ameriki ateisti
postigli kada bi se valjano organizovali?*
Kada bi pria Dejvida Milsa u odlinoj knjizi Ateistiki svemir (Atheist
Universe) bila izmiljena, odbacili biste je kao stvarnu karikaturu policijske revnosti. Svake godine u Milsov rodni grad dolazio je hrianski
iscelitelj koji je sprovodio svoj verski program udotvorni krstaki rat.
Izmeu ostalog, verski iscelitelj je podsticao dijabetiare da odbace insulin, a obolele od raka da prekinu hemoterapiju i mole se za udo. Mils je
reio da organizuje mirne demonstracije kako bi upozorio ljude. Meutim, napravio je kobnu greku kada je otiao u policiju, ispriao ta namerava i zatraio njihovu zatitu u sluaju napada isceliteljevih pristalica.
Prvi policajac je zapitao: Oe ti da se buni za njega il protiv njega?
(mislei protiv iscelitelja ili za iscelitelja). Kada je Mils odgovorio protiv njega, policajac je rekao kako e i sam uestvovati u povorci koju
predvodi iscelitelj i lino e pljunuti Milsu u lice kada bude naiao na
njegove demonstrante.
Mils je reio da okua sreu s drugim policajcem. Ovaj je rekao sledee
ukoliko bi neko od isceliteljevih pristalica napao Milsa, on bi uhapsio Milsa
jer je pokuavao da se uplie u boji posao. Mils je otiao kui i telefonirao policijskoj stanici, u nadi da e nai vie razumevanja i simpatija kod
pretpostavljenih. Konano je uspostavio vezu s jednim narednikom koji
je rekao: Idi do avola, drukane. Nijedan policajac nee tititi proklete
ateiste. Nadam se da e ti neko razbiti nos! Oigledno je u ovoj policijskoj
stanici manjkalo pristojnosti, ljudske dobrote i oseaja odgovornosti. Mils
tvrdi da je razgovarao sa sedam ili osam policajaca toga dana. Nijedan od
njih nije bio predusretljiv, a veina mu je grubo pretila.
Brojne su zabeleke o takvim predrasudama protiv ateista. Margaret Dauni, osniva Mree podrke protiv diskriminacije, sistematino
popisuje takve sluajeve u filadelfijskom drutvu za slobodu miljenja.24
* Tom Flin, urednik asopisa Free Inquiry, upeatljivo ukazuje na sutinu (Pomak
sekularizma, Free Inquiry 26: 3, 2006, strane 1617): Ako smo mi, ateisti, usamljeni i
sujetni, sami smo krivi za to. Brojno smo jaki. Ponimo da uzvraamo.

62

ZABLUDA O BOGU

Njena baza podataka o incidentima, svrstana po raznim kategorijama

kola, radno mesto, mediji, porodica i vlada sadri sluajeve uznemiravanja, gubitka posla, iskljuivanja iz porodice, pa ak i ubistva.25
Dokumentovani dokazi koje je prikupila Margaret Dauni o mrnji prema
ateistima i nerazumevanju, uverljivo pokazuju kako je, u stvari, gotovo
nemogue da poteni ateista pobedi na izborima u Americi. Zastupniki
dom ima 435 lanova, a Senat 100. Ukoliko pretpostavimo da je veina od
ovih 535 lanova iz obrazovanog dela populacije, statistiki je neizbeno
da je meu njima znaajan broj ateista. Mora da su lagali ili prikrili svoja
prava oseanja kako bi bili izabrani. Ko im moe zameriti, ako imamo u
vidu kakvom birakom telu moraju da se dodvore? Opte je prihvaeno
da bi priznanje sopstvenog ateizma bilo trenutno politiko samoubistvo
za svakog predsednikog kandidata.
Ove injenice o dananjoj politikoj klimi u Sjedinjenim Amerikim Dravama i to na ta one ukazuju, svakako bi uasnule Defersona,
Vaingtona, Medisona, Adamsa i sve njihove prijatelje. Bez obzira na to
jesu li bili ateisti, agnostici, deisti ili hriani, skamenili bi se od uasa
pred vaingtonskim teokratama ranog 21. veka. Nasuprot tome, dopali
bi im se sekularni oevi utemeljivai postkolonijalne Indije, pogotovo
religiozni Gandi (ja sam Indus, ja sam musliman, ja sam Jevrejin, ja sam
hrianin, ja sam budist!) i ateist Nehru:
Prizor onoga to nazivamo religijom ili organizovanom religijom, u Indiji ili drugde, ispunio me je uasom i esto sam ga
osuivao i eleo da ga se reimo. To se skoro uvek svodilo na
slepo verovanje i injenje, dogmu i zadrtost, sujeverje, iskoriavanje i ouvanje ustanovljenih interesa.

Nehruova definicija sekularne Indije iz Gandijevih snova (da se samo

ostvarila, umesto to se zemlja cepala u meuverskim krvavim obraunima), mogla je skoro da bude i Defersonova:
Govorimo o svetovnoj IndijiNeki misle da je to u suprotnosti s
religijom, to oigledno nije tano. Re je, zapravo, o dravi koja
podjednako potuje sve vere i prua im jednake mogunosti;
Indija ima dugu tradiciju verske tolerancijeU Indiji, zemlji
s mnogo vera i religija, pravi nacionalizam moe se izgraditi
samo na osnovama sekularnosti.26

HIPOTEZA O BOGU

63

Deistiki Bog, koji se esto povezuje sa oevima utemeljivaima, svakako je bolji od biblijskog monstruma. Naalost, nije izvesnije da postoji
ili da je ikada postojao. U ma kom obliku, hipoteza o Bogu je nepotrebna.*
Hipoteza o Bogu je, takoe, blizu toga da je iskljue zakoni verovatnoe.
O tome u govoriti u etvrtom poglavlju, ali u najpre u treem poglavlju
razmotriti navodne dokaze o postojanju Boga. U meuvremenu prelazim
na agnosticizam i pogrenu predstavu o tome da je postojanje ili nepostojanje Boga nedodirljivo pitanje, zauvek van dosega nauke.

Siromatvo agnosticizma
Robusni miiavi hrianin koji nas je izazivao s propovedaonice moje
stare kolske kapele, priznao je da potajno ceni ateiste. Oni su iz svojih uverenja crpli snagu, pa makar bili u zabludi. Na propovednik nije
mogao da podnese agnostike: boleive, sentimentalne, mekune, razvodnjene, mrave, blede neutralce. Delimino je bio u pravu, ali iz potpuno
pogrenih razloga. Prema Kventinu de la Bedoajeu, katoliki istoriar Hju
Ros Vilijamson u istom maniru je potovao predanog religioznog vernika, ali, takoe i predanog ateistu. Prema beskimenjakim mediokritetima bez duha koji lebde negde u sredini, oseao je prezir.27
Nije loe biti agnostik u sluajevima kada nam manjkaju dokazi. To
je razuman stav. Karl Segan je bio ponosan na svoj agnostiki stav kada
je odgovarao na pitanje da li postoji ivot jo negde u kosmosu. Poto
je odbio da se izriito prikloni jednoj ili drugoj strani, sagovornik ga je
uporno pitao da kae kakav mu je oseaj u vezi s tim, a Seganov uveni
odgovor je glasio: Ali, ja se trudim da se ne rukovodim oseajima. Smatram da je u redu biti suzdran u prosuivanju dok se ne pojave dokazi.28
Pitanje o postojanju ivota van Zemlje otvoreno je. Dobri argumenti
mogu da se iznesu u prilog tome i protiv toga, ali nepostojanje dokaza
celu raspravu svodi samo na bledu verovatnou. Agnosticizam je, na isti
nain, ispravan stav u mnogim naunim oblastima; primeren je razmatranju uzroka najveeg masovnog izumiranja ivih bia pred kraj geolokog doba perma. Moda se to desilo zbog udara meteorita slinog onom
* Visosti, ta hipoteza mi nije bila potrebna, odgovorio je uveni matematiar Laplas
kad ga je Napoleon upitao kako je uspeo da napie knjigu a da ne pomene Boga.
Verovanje po kome samo zdrav i fiziki snaan ovek moe biti dobar hrianin.
(Prim. prev.)

64

ZABLUDA O BOGU

koji je kasnije izazvao izumiranje dinosaurusa dananji dokazi pokazuju da je takvo objanjenje verovatnije. Meutim, mogao bi da bude
bilo koji u nizu moguih uzroka ili kombinacija vie njih. Razumno je
imati agnostiki stav prema uzrocima ova dva masovna izumiranja. ta
je s pitanjem o Bogu? Da li bi trebalo da budemo agnostici kada je re
o Bogu? Mnogi kau da je odgovor definitivno potvrdan, esto sa tako
snanim uverenjem koje naginje preterivanju. Jesu li u pravu?
Prvo u objasniti razliku izmeu dve vrste agnosticizma. Privremeni
agnosticizam u praksi (engl. Temporary Agnosticism in Practice TAP)
opravdano je neutralan tamo gde postoji konaan odgovor, koji e potvrditi jedno ili drugo miljenje. Trenutno ne moemo doi do tog odgovora
jer nemamo dokaze (ili ne razumemo postojee dokaze ili nemamo vremena da ih prouimo itd.). TAP bi bio logino objanjenje za izumiranje
iz doba perma. Odgovor postoji i nadamo se da emo ga jednog dana
saznati, iako nam sada nije poznat.
Takoe, postoji i duboka neminovna neutralnost, koju u nazvati
postojan agnosticizam u naelu (engl. Permanent Agnosticism in Prin
ciple PAP). injenica da je to ista skraenica koju je koristio moj stari
kolski propovednik, skoro je sluajna. Ova vrsta agnosticizma primerena
je pitanjima na koja nema odgovora, bez obzira na to koliko dokaza prikupili, jer sama ideja o postojanju dokaza nije primenljiva. Pitanje postoji
u drugoj ravni ili u drugoj dimenziji, u oblastima koje su van domaaja
dokaza. Primer moe biti klasian filozofski tvrd orah pitanje da li je za
vas crveno ono to je i za mene. Moda je vaa crvena moja zelena boja,
ili neto sasvim razliito od svih boja koje mogu da zamislim. Filozofi
navode ovo pitanje kao jedno od onih na koje se nikad ne moe odgovoriti, bez obzira na budue dokaze. Neki naunici i drugi intelektualci
ubeeni su rekao bih, s prevelikim arom da pitanje bojeg postojanja pripada zauvek nedostupnoj PAP kategoriji. Iz ove konstatacije,
kao to emo videti, oni esto zakljuuju u procesu nelogine dedukcije
kako hipoteza o postojanju Boga i hipoteza o nepostojanju Boga imaju
jednaku verovatnou da budu tane. Stanovite koje u zastupati potpuno je drugaije: agnosticizam u vezi sa postojanjem Boga nesumnjivo
pripada TAP (privremenoj) kategoriji. Ili Bog postoji ili ne postoji. To je
nauno pitanje; jednog dana moda emo otkriti odgovor, a u meuvremenu moemo iznositi jake stavove o verovatnoi.
Postoje primeri pitanja na koje se odgovorilo, a smatralo se da e zauvek ostati van domaaja nauke. Slavni francuski filozof Ogist Kont, 1835.

HIPOTEZA O BOGU

65

godine pisao je o zvezdama: Nikada, nijednom metodom, neemo moi

da prouavamo njihov hemijski sastav ili mineraloku strukturu. I pre
nego to je Kont napisao ove rei, Fraunhofer je poeo da koristi spektroskop za analiziranje hemijskog sastava Sunca. Svi naunici istraivai
koji danas koriste spektroskop svakodnevno pobijaju Kontov agnosticizam pomou preciznih analiza hemijskih jedinjenja ak i dalekih zvezda.29 Kakav god bio status Kontovog astronomskog agnosticizma, ova
opominjua pria nalae da bi, u najmanju ruku, valjalo dobro razmisliti pre nego to na sav glas proglasimo venu istinitost agnosticizma.
Pa ipak, kada je re o Bogu, veliki broj filozofa i naunika to rado ine,
poev od T. H. Hakslija, koji je skovao re agnosticizam.30
Haksli je objasnio nastanak kovanice dok se branio od napada koje
je ona izazvala. Veleasni dr Vejs, direktor Kraljevog koleda u Londonu,
zasuo je prezirom Hakslijev kukaviki agnosticizam:
Moda Haksli vie voli da sebe naziva agnostikom, ali njegovo
pravo ime je mnogo starije on je neznaboac, ili, jo bolje,
nevernik. Moda nije prijatno rei za nekoga da je nevernik.
Moda je to na mestu. ovek koji mora otvoreno izjaviti da ne
veruje u Isusa Hrista, i treba da se osea neprijatno.

Haksli nije dozvolio da ovakva vrsta provokacije proe tek tako, te je, kao
to se moglo oekivati, 1889. godine usledio njegov izuzetno otar i jedak
odgovor (iako nijednog trenutka nije odstupio od naela lepog ponaanja: kao Darvinov buldog, otrio je svoje zube uglaenom viktorijanskom
ironijom). Na kraju, poto je verbalno potukao dr Vejsa, Haksli se vratio
objanjenju kako je doao do rei agnostik. Drugi su, primetio je
bili potpuno sigurni da su dostigli odreen gnosis* da su,
manje-vie, uspeno reili problem postojanja. Bio sam siguran
da ja to nisam reio i vrsto sam verovao kako je problem nereiv.
Uz Hjuma i Kanta na svojoj strani, nisam smatrao da sam drzak
zato to ne odstupam od tog miljenja Razmislio sam, i izmislio naziv agnostik, smatrajui da je potpuno odgovarajui.

U nastavku izlaganja, Haksli objanjava da agnostici nemaju veru, svakako ne negativnu.

* Gnosis (gr.) znanje, saznanje. (Prim. prev.)

66

ZABLUDA O BOGU

Agnosticizam, u stvari, nije verovanje ve metoda, ija je sutina

stroga primena jednog naela Naelo moemo izraziti pozitivno: kada se radi o intelektu, sledite svoja ubeenja gde god
vas odvedu, bez obzira na druga miljenja. Negativna formulacija bi bila: kada se radi o intelektu, ne uzimajte zdravo za
gotovo da su zakljuci izvesni ukoliko nisu dokazani ili ih je
nemogue dokazati. Ovo smatram agnostikom verom i ako
je ovek usvoji u celini i potpuno, nee se stideti da pogleda
svemiru u lice, ta god mu budunost namenila.

Za naunika, ovo su plemenite rei i niko ne moe olako da kritikuje

Hakslija. ini se da je Haksli, usredsredivi se na potpunu nemogunost
dokazivanja postoji li ili ne postoji Bog, zanemario smisao verovatnoe.
injenica da ne moemo dokazati niti opovrgnuti postojanje neega, ne
stavlja postojanje i nepostojanje u jednak poloaj. Ne mislim da se Haksli ne bi sloio, i ini mi se da je, kada se upinjao iz sve snage da podri
jednu ideju, zapravo osiguravao teren za drugu poentu. Svi smo u nekom
trenutku to radili.
Za razliku od Hakslija, smatram da je problem postojanja Boga nauna
hipoteza ba kao i ostale. Iako je teko proverljiva u praksi, pripada istoj
kategoriji privremenog agnosticizma zajedno s kontroverzama o izumiranju iz doba perma i krede. Postojanje ili nepostojanje Boga, nauna je
injenica o svemiru koja se moe otkriti, ako ne u praksi, onda u naelu.
Ako Bog postoji i odlui da otkrije svoje postojanje, sm on bi buno i
nedvosmisleno pruio neoborivi dokaz u svoju korist. ak i ako se boje
postojanje ili nepostojanje ne potvrdi, na osnovu dostupnih dokaza i
zakljuaka moe se proceniti da verovatnoa jedne od te dve mogunosti znatno premauje pedeset procenata
Hajde da ozbiljno razmotrimo ideju o spektru verovatnoe i smestimo
ljudske procene o postojanju Boga izmeu dva kraja izvesnosti. Spektar je
neprekidan, ali ga moemo predstaviti pomou skale od sedam podelaka.
1. Strogi teist. Verovatnoa postojanja Boga je 100 procenata. Po
reima K. G. Junga: Ja ne verujem, ja znam.
2. Veoma velika verovatnoa, ali manja od 100 procenata. De facto
teist. Ne mogu zasigurno da znam, ali vrsto verujem u Boga i
ivim uz pretpostavku da on postoji.

HIPOTEZA O BOGU

67

3. Vie od 50 procenata, ali ne mnogo preko toga. Tehniki se radi o

agnostiku koji tei teizmu. Veoma sam nesiguran, ali sam sklon da
verujem u Boga.
4. Tano 50 procenata. Potpuno neutralan agnostik. Potpuno je jednaka verovatnoa da Bog postoji i da ne postoji.
5. Manje od pedeset procenata, ali ne mnogo manje. Tehniki se radi
o agnostiku koji naginje ateizmu. Ne znam da li Bog postoji, ali
sam sklon da budem skeptian.
6. Veoma niska verovatnoa, ali vea od nule. De facto ateist. Ne
mogu zasigurno da znam, ali mislim da Bog verovatno ne postoji i
ivim uz pretpostavku da ga nema.
7. Strogi ateist. Znam da nema Boga, jednako sam u to ubeen kao
Jung koji zna da Bog postoji.
Iznenadio bih se da doznam kako ima mnogo ljudi koji pripadaju sedmoj kategoriji. Ipak sam je ukljuio radi simetrije s prvom kategorijom,
koja je prilino brojna. U prirodi je verovanja da se ovek Jung, na primer dri svojih uverenja bez valjanog razloga (Jung je takoe verovao
da pojedine knjige s njegove police spontano eksplodiraju uz glasno
bum). Ateisti nemaju vere; sm razum ne moe ih odvesti ka potpunom uverenju da neto definitivno ne postoji. Zbog toga je sedma kategorija u praksi znatno praznija od potpuno suprotne prve kategorije,
kojoj pripada mnogo vernika. Sebe svrstavam u estu kategoriju, ali naginjem sedmoj. Agnostik sam onoliko koliko sam agnostik po pitanju vila
u dnu mog vrta.
Spektar verovatnoe odlino funkcionie za TAP (privremeni agnosticizam u praksi). Povrnost bi nas mogla navesti da smestimo PAP (postojani agnosticizam u naelu), u sredinu spektra, sa pedeset procenata
verovatnoe da Bog postoji, ali to ne bi bilo tano. PAP agnostici tvrde
kako ne moemo odgovoriti ni potvrdno niti odrino na pitanje da li
Bog postoji. Oni misle kako je nemogue odgovoriti na ovo pitanje, te
bi, zbog toga, trebalo izriito da odbiju da se nau bilo gde unutar ovog
spektra verovatnoe. To to ne mogu da znam je li vae crveno isto to
i moje zeleno, ne znai da u tome postoji verovatnoa od pedeset procenata. Ponueni predlog je previe besmislen da bi bio dostojan verovatnoe. Pa ipak, veoma je esta greka, i s tim emo se opet susresti, da

68

ZABLUDA O BOGU

se na osnovu premise po kojoj je na pitanje o postojanju Boga u naelu

nemogue odgovoriti, zakljuuje kako je podjednako mogue da Bog
postoji i da ne postoji.
Ova greka se moe objasniti i logikim naelom da je dokazivanje
obaveza onoga ko iznosi tvrdnju.* Bertrand Rasel je greku odlino iskazao u tom obliku, koristei parabolu o nebeskom ajniku.31
Mnogi pravoverni ljudi smatraju kako je posao skeptika da obore
usvojene dogme, a ne dogmatika da ih dokau. Ovo je, naravno,
greka. Ako bih rekao da porcelanski ajnik krui po eliptinoj
orbiti oko Sunca, izmeu Zemlje i Marsa, niko ne bi mogao da
ospori moju tvrdnju, pod uslovom da sam bio paljiv i napomenuo kako je ajnik isuvie mali i da se ne moe videti ni kroz najmonije teleskope. Ako dalje kaem kako je, s obzirom na to da
moju tvrdnju niko ne moe oboriti, nedopustivo da ljudski razum
u nju sumnja, s pravom bi se moglo rei da govorim besmislice.
Meutim, ako bi postojanje ovakvog ajnika bilo potvreno u
drevnim knjigama, ako bi se svake nedelje slavio kao sveti predmet i ideja o njemu utiskivala u umove dece u kolama, oklevanje da se poveruje u postojanje takvog predmeta postalo bi znak
ekscentrinosti, a sumnjiavac bi privukao panju psihijatra u
doba prosvetiteljstva ili inkvizicije u ranijim vremenima.

Neemo se vie baviti ovom tvrdnjom jer, koliko mi je do sada poznato,

niko nije poeo da veruje u ajnik i da mu se klanja. Ukoliko nas pritisnu,
neemo oklevati da objavimo svoja vrsta uverenja da ne postoji ajnik koji
krui oko Sunca. Pa ipak, strogo posmatrano, svi bi trebalo da budemo ajni
agnostici: ne moemo zasigurno da dokaemo da nebeski ajnik ne postoji.
U praksi, pomeriemo se od ajnog agnosticizma ka aajnitizmu.
Prijatelj, koji je odgajan kao Jevrejin, i jo uvek potuje sabat i druge
jevrejske obiaje jer je odan svojoj tradiciji, sebe je opisao kao vilinskog
agnostika. On smatra da je postojanje Boga verovatno koliko i postojanje
* Drugim reima, injenica da se ne moe dokazati nepostojanje Boga, nije dokaz njegovog postojanja. (Prim. prev.)
Uf! Moda sam ipak prenaglio. U asopisu Independent on Sunday 5. juna 2005.
godine objavljena je sledea vest: Malezijski funkcioneri kau da je sekta koja je sagradila sveti ajnik veliine kue prekrila graevinske propise. Takoe videti BBC-jeve
vesti na Web stranici.

HIPOTEZA O BOGU

69

vile koja skuplja deje zubie ispod jastuka. Ne moete oboriti nijednu
hipotezu, a obe su neverovatne. On je a-teist u istom obimu u kome je i
a-vilist. U isto tako maloj meri je i agnostik po oba pitanja.
Raselov ajnik se, naravno, moe primeniti kao ilustracija neogranienog broja stvari ije je postojanje mogue i ne moe se osporiti. uveni
ameriki advokat Klarens Darou rekao je: Ne verujem u Boga kao to ne
verujem ni u Majku gusku. Novinar Endru Muler smatra kako odluka
da se neko vee za bilo koju religiju nije ni manje ni vie udna od verovanja da je Zemlja romboidnog oblika i da je kroz kosmos nose Esmeralda i Kit, dva ogromna zelena jastoga.32 Favorit iz mate je nevidljivi,
neopipljivi, neujni jednorog, ije postojanje svake godine pokuavaju
da dokau deca u kampu Kvest.* Danas je omiljeno boanstvo na Internetu takoe nedokazivo kao Jehova ili ma koje drugo Letea pageti neman. Mnogi tvrde da ih je dotaklo svojim pagetastim pipcima.33
Oduevljen sam jer vidim da je Jevanelje Letee pageti nemani objavljeno kao knjiga,34 i to s velikim odobravanjem. Nisam je proitao, ali
zato itati jevanelje kada znate da je tano? Uzgred reeno, to je bilo
neminovno desila se Velika shizma, pa je iz toga proistekla Reformi
sana crkva Letee pageti nemani.35
Sutina svih ovih udnovatih primera je to to ih je nemogue dokazati, pa ipak niko ne misli da je hipoteza o njihovom postojanju ravnopravna s hipotezom o njihovom nepostojanju. Raselova kljuna ideja
je da teret dokazivanja poiva na vernicima, ne na nevernicima. Moja
kljuna ideja povezana je s Raselovom i glasi: verovatnoa da postoji ajnik (pageti neman / Esmeralda i Kit / jednorog i tako dalje), nije jednaka
s verovatnoom da ne postoji.
injenica da se ne moe osporiti postojanje nebeskog ajnika ili vile
koja sakuplja zubie, nijednoj razumnoj osobi ne prua nikakav zanimljiv argument. Niko od nas ne osea obavezu da opovrgava postojanje bilo koje od milion nategnutih stvari koje bi mogla smisliti dosetljiva
ili neprilina mata. Kada me pitaju da li sam ateist, volim da istaknem
kako je osoba koja mi je postavila pitanje takoe ateist kada imamo na
* Osnivai kampa Kvest (Camp Quest) usmerili su ameriku instituciju letnjeg kampa
u sasvim poeljnom smeru. Ovaj kamp se razlikuje od drugih letnjih kampova, koji
su organizovani u religioznom i izviakom duhu. Kamp Kvest osnovali su Edvin i
Helen Kejgin u Kentakiju, a njime upravljaju sekularni humanisti koji podstiu decu
da razmiljaju svojom glavom dok uivaju u svim uobiajenim arima kampovanja
(www.camp-quest.org). Sada su se pojavili i drugi kampovi u kojima se deca ue u istom
duhu. Izgraeni su u amerikim dravama Tenesi, Minesota i Ohajo, te u Kanadi.

70

ZABLUDA O BOGU

umu Zevsa, Apolona, Amona Ra, Bla, Tora, Votana, Zlatno tele ili Leteu
pageti neman. Ja samo dodajem jo jednog boga.
Svi smatramo kako imamo pravo da izrazimo krajnji skepticizam do
take otvorenog i potpunog neverovanja ali kada su u pitanju jednorozi,
vile te grki, rimski, egipatski ili vikinki bogovi, oko toga se (danas) vie
niko ne trudi. U sluaju avramovskog Boga, i dalje se trudimo jer znatan
deo stanovnitva s kojim delimo planetu snano veruje da on postoji. Bez
obzira na to to je verovanje u Boga rasprostranjeno, za razliku od verovanja u nebeski ajnik, ne znai da za tvrdnju o postojanju Boga vie ne
vai obaveza dokazivanja onoga ko je iznosi, premda moda tako izgleda
u praksi. Nemogunost dokazivanja bojeg postojanja trivijalna je i prihvaena, ali samo u smislu da nikada ne moemo apsolutno dokazati
nepostojanje bilo ega. Nevano je da li se hipoteza o postojanju Boga
moe opovrgnuti ili ne, ve da li je njegovo postojanje verovatno. To je
neto sasvim drugo. Pojedine nedokazive stvari se po oseaju odreuju
kao manje verovatne nego druge slabo dokazive stvari. Nema razloga da
problem bojeg postojanja izuzmemo od razmatranja u spektru verovatnoe. Takoe, samo zato to postojanje Boga moemo ili ne moemo
osporiti, sigurno nema razloga da pretpostavimo kako verovatnoa da on
postoji iznosi pedeset procenata. Naprotiv, to emo uskoro i videti.

NOMA
Kao to se Tomas Haksli upirao iz sve snage da iskae licemerno divljenje posve nepristrasnom agnosticizmu, onom koji se naao usred moje
skale sa sedam nivoa, tako i teisti ine isto, iz drugog smera i iz podjednakog razloga. To je sredinje mesto u knjizi Dokinsov Bog: geni, memi i
poreklo ivota (Dawkins God: Genes, Memes and the Origin of Life), teologa Alistera Makgrata. Nakon potenog osvrta na moje naune radove,
to zavreuje divljenje, ini se da pisac u svom opovrgavanju nudi samo
jedno: neporecivu, ali nedostojno slabanu kljunu misao da se postojanje Boga ne moe osporiti. Dok sam itao stranicu za stranicom Makgratove knjige, na marginama sam zapisivao ajnik. Opet prizivajui
T. H. Hakslija, Makgrat kae: Kad je Haksliju bilo preko glave i teista i
ateista s njihovim beznadeno dogmatskim izjavama zasnovanim na
nedostatnim empirijskim dokazima, obznanio je da se pitanje Boga ne
moe reiti naunom metodom.

HIPOTEZA O BOGU

71

Na slian nain Makgrat se poziva i na Stivena Dej Gulda: *Da kaem

svim svojim kolegama, po ko zna koji put (od neobaveznih razgovora na
fakultetu do uenih traktata): nauka naprosto ne moe (primenom svojih legitimnih metoda) da prosudi da li je Bog vrhovni nadzornik prirode.
Mi ne potvrujemo niti poriemo; mi to samo ne moemo prosuivati
kao naunici. Ako izuzmemo samouveren, gotovo uvredljiv ton Guldove
izjave, ime se zapravo moe opravdati izreeno? Zato kao naunici ne
moemo da razmatramo pitanje Boga? I zato Raselov ajnik ili Letea
pageti neman nisu podjednako otporni na nauni skepticizam? Kao to
u ubrzo pokazati, svemir iji je tvorac vrhovni nadzornik, bio bi sasvim
drugaiji od svemira bez tvorca. Zato to nije nauno pitanje?
Guld je naroito razvio svoju umenost upinjanja iz sve snage da se
zauzme pravi stav, u svojoj manje cenjenoj knjizi Stene vremena (Rocks of
Ages). U njoj je skovao akronim NOMA od izraza nonoverlapping magi
steria nepreklapajue oblasti:
Mrea, ili oblast, nauke, prua se po empirijskom delokrugu:
od ega je sazdan svemir (injenica) i zato funkcionie tako
kako funkcionie (teorija). Oblast religije obuhvata pitanja
konanog znaenja i moralne vrednosti. Te dve oblasti se ne
preklapaju, niti pokrivaju sve oblasti istraivanja (uzmite u
obzir, primerice, podruje umetnosti i znaenja lepote). Da
se pozovem na stari klie, nauka se bavi starou stena, a religija stenom vremena; nauka prouava nebo, a religija kako
dospeti u nebesa.

Ovo izvrsno zvui sve dotle dok malo ne razmislite. Kakva su to sutinska pitanja koja su namenjena iskljuivo religiji, a pred kojima nauka
mora da se smerno povue?
Martin Ris, uvaeni kembriki astronom koga sam ve pominjao, na
poetku knjige Nae kosmiko stanite (Our Cosmic Habitat) postavio
je dva pitanja koja su kandidati za nareena sutinska pitanja i ponudio odgovor u skladu s tumaenjem NOMA. Vanija zagonetka je zato
* Stiven Dej Gould (19412002), ameriki paleontolog, evolucioni biolog i istoriar
nauke. Vrstan pisac i popularizator darvinistikog pogleda na svet, autor brojnih knjiga
kojima se odluno suprotstavljao kreacionizmu. Nije podravao ideju da prirodna
selekcija deluje iskljuivo na nivou gena, zbog ega je u naunoj javnosti proglaen za
Dokinsovog protivnika. U svojoj knjizi avolov kapelan Riard Dokins je Guldu posvetio esej Nedovrena prepiska sa velikim darvinistom. (Prim. ur.)

72

ZABLUDA O BOGU

ita postoji. ta udahnjuje ivot jednainama i zbog ega postoje u pravom svemiru? Ta pitanja prevazilaze nauku: ona su u domenu filozofa
i teologa. Sklon sam da kaem sledee: premda ta pitanja prevazilaze
nauku, ona svakako prevazilaze i oblast teologije (sumnjam da bi se
filozofi zahvalili Martinu Risu to ih je svrstao u isti ko s teolozima).
U iskuenju sam da odem jo dalje i upitam u kom se to smislu za teologe
moe rei da imaju oblast. I danas mi je zabavna opaska nekadanjeg
direktora mog koleda u Oksfordu. Mlad teolog se prijavio za mesto asistenta istraivaa, a njegova doktorska teza o hrianskoj teologiji navela
je direktora da izjavi: Sumnjam da je to uopte predmet.
Zato se smatra da teolozi mogu razreiti temeljna kosmoloka pitanja,
a naunici ne mogu? U drugoj svojoj knjizi prisetio sam se rei oksford
skog astronoma koji je, kad sam mu postavio ona ista duboka pitanja,
odgovorio: Sada smo iskoraili iz oblasti nauke. Ovde moram prepustiti re naem dobrom prijatelju kapelanu. Nisam bio dovoljno vispren
da uzvratim reenicom koju sam kasnije napisao: Ali zato kapelanu?
Zato ne vrtlaru ili efu kuhinje? Zato naunici tako kukaviki uvaavaju ambicije teologa da se bave pitanjima na koja ne mogu odgovoriti
s nita vie strunosti od samih naunika?
Zamoran je klie (koji je, za razliku od mnogih kliea, jo i neistinit)
po kome se nauka bavi pitanjima koja poinju sa kako, dok je samo
teologija kadra da odgovori na pitanja koja poinju sa zato. Kakvo je
to pitanje koje poinje sa zato? Nije svako pitanje na ijem je poetku
upitna re zato ujedno i opravdano pitanje. Zato je rog jednoroga
upalj? Neka pitanja nisu vredna razmatranja. Koje je boje apstrakcija?
Na ta mirie nada? Ako se pitanje moe uobliiti u gramatiki ispravnu
reenicu, to ne znai da je ono smisleno ili da zavreuje nau ozbiljnu
panju. ak i kada nauka ne moe odgovoriti na realno pitanje, ne znai
da religija moe.
Moda postoje izvesna istinski velika i vana pitanja koja e zauvek
ostati van domaaja nauke. Moda kvantna teorija ve kuca na vrata
nepojamnog. Ukoliko nauka ne moe da odgovori na neko pitanje, zato
bi iko pomislio da religija moe? Sumnjam da su oba astronoma, iz Kembrida i Oksforda, zaista poverovali kako su teolozi iole struniji da odgovore na pitanja koja prevazilaze moi nauke. Rekao bih da su se astronomi
trudili da budu utivi: teolozi nita vredno ne kau ni o emu drugom;
hajde da ih odobrovoljimo tako to emo im ponuditi neku temu, pa
neka razmiljaju o par pitanja na koja niko ne ume da odgovori i moda

HIPOTEZA O BOGU

73

nikada nee. Za razliku od mojih prijatelja astronoma, ne mislim da bi

teologe trebalo odobrovoljiti bilo kakvom temom. Jo uvek ne vidim
dobar razlog na osnovu kog bih pretpostavio kako je teologija struna
oblast saznanja (nasuprot biblijskoj istoriji, knjievnosti itd.).
Na slian nain, svi se moemo sloiti kako je u najmanju ruku sporno
pravo nauke da nas poduava moralnim vrednostima. Da li Guld uistinu
eli prepustiti religiji pravo da nam ukazuje ta je dobro a ta je loe? Ne
treba dati religiji dozvolu da nas poduava ta da radimo samo zato to
ne moe niim drugim doprineti ljudskoj mudrosti. O kojoj religiji uopte
govorimo? Onoj u ijem smo duhu sluajno vaspitavani? Kom poglavlju
koje knjige u Bibliji treba da se okrenemo jer ti delovi nisu ni najmanje ujednaeni, a neki su, po svim razumnim merilima, odvratni. Koliko
je osoba sklonih doslovnom tumaenju proitalo dovoljno puta Bibliju
da zna kako je propisana smrtna kazna za preljubu, skupljanje granja
na sabat i za nepotovanje roditelja? Ako odbacimo Knjigu ponovljenih
zakona i Knjigu Levitsku (to ine svi prosveeni savremenici), po kom
kriterijumu treba da odluimo koje emo moralne vrednosti religije pri
hvatiti? Treba li da biramo poneto iz svih svetskih religija dok ne pronaemo uenje o moralnosti koje nam najvie odgovara? Ako je tako, opet
se moramo upitati po kom kriterijumu biramo? Ukoliko imamo objektivni kriterijum pri izboru religijskih moralnih normi, zato se ne reimo
posrednika i izaberemo moralne norme bez religije? Tim pitanjima vratiu se u sedmom poglavlju.
Ne mogu prihvatiti da je Guld zaista mislio ba sve kako je napisao u
Stenama vremena. Kao to sam rekao, svi smo krivi to se upinjemo da
budemo utivi pred nedostojnim, ali monim oponentom, i jedino mogu
da mislim kako je i Guld upravo to radio. Mogue je da zaista stoji iza svoje
nedvosmisleno vrste izjave o tome da nauka nema ta da kae o postojanju Boga: Mi ne potvrujemo niti poriemo; mi to samo ne moemo prosuivati kao naunici. Ovo zvui kao trajni i nepopravljivi agnosticizam,
pravi PAP. Ukazuje na to da nauka ak ni o tom pitanju ne moe da iskae
sudove verovatnoe. Ova izuzetno rasprostranjena zabluda koju mnogi
ponavljaju kao mantru, ali je malo ko o njoj razmiljao oliava takozvano siromatvo agnosticizma. Uzgred, Guld nije objektivan agnostik
ve strogo naginje de facto ateizmu. Na kakvim osnovama poiva njegov
sud o tome da nema niega to bi se dalo izgovoriti o postojanju Boga?
Prema hipotezi o Bogu, u stvarnosti u kojoj bitiemo postoji i natprirodna sila koja je sazdala svemir i barem prema mnogim verzijama ove

74

ZABLUDA O BOGU

hipoteze odrava ga i ak mu pomae inei uda, kojima se povremeno naruavaju njeni nepromenljivi zakoni. Jedan od vodeih engleskih teologa, Riard Svinbern, iznenaujue jasno predoava temu svoje
knjige Ima li Boga? (Is There a God?):
Teisti tvrde da Bog ima mo stvaranja, ouvanja i unitavanja
svega, bilo da je veliko ili malo. On moe naterati objekte da
se kreu i rade sve drugo On pokree planete onako kako je
Kepler otkrio da se kreu, ili ini da barut eksplodira kad primaknemo ibicu; ili, ini da planete pou razliitim putanjama, i
da hemijske supstance eksplodiraju ili ne eksplodiraju u razliitim uslovima od onih koji trenutno odreuju njihovo ponaanje.
Boga ne sputavaju zakoni prirode; on je nainio te zakone i moe
ih promeniti ili ih privremeno ukinuti ako tako odlui.

Kako je to jednostavno! ta god da je, ovo je veoma daleko od nepreklapajuih oblasti. Ma ta drugo kazali naunici koji se priklanjaju koli miljenja o razdvojenim oblastima, trebalo bi da uvide kako je svemir s natprirodnim inteligentnim tvorcem umnogome drugaiji od svemira koji nema
takvog tvorca. Razlika izmeu dva hipotetika svemira u naelu je sutinska, premda ne tako oigledna u praksi. Ona podriva samodovoljnu primamljivu izjavu po kojoj nauka mora biti sasvim nema kad se iznosi glavna
tvrdnja religije o postojanju. Postojanje ili nepostojanje superinteligentnog
tvorca nesumnjivo je nauno pitanje, ak i ako to u praksi nije oigledno
ili nije jo uvek. Nauno valja proveriti i istinitost ili neistinitost svake prie
o udima na koju se religija poziva kako bi zadivila brojne vernike.
Da li je Isusov otac bio ovek, ili je njegova majka bila devica u vreme
njegovog roenja? Bilo da ima ili nema dovoljno preostalih dokaza na
osnovu kojih bi se izveo zakljuak, to je i dalje strogo nauno pitanje na
koje treba odgovoriti potvrdno ili odrino. Da li je Isus digao Lazara iz
mrtvih? Da li je sm vaskrsao tri dana nakon raspea? Na svako takvo
pitanje postoji strogo nauni odgovor, bez obzira na to jesmo li u stanju da ga otkrijemo u praksi ili nismo. Uz malo verovatnu pretpostavku
da e ozbiljni dokazi ikada biti dostupni, pri traenju odgovora koristili
bismo isto i potpuno naune metode. Da biste to jasnije istakli, zamislite udesan splet okolnosti: arheolozi forenziari iskopali su dokaze u
vidu DNK materijala koji ukazuju na to da Isus zaista nije imao biolokog oca. Moete li da zamislite pobornike religije kako sleu ramenima

HIPOTEZA O BOGU

75

i govore neto bar izdaleka slino ovome: Pa ta onda? Za teoloka pitanja nauni dokazi potpuno su nevani. Pogrena oblast! Nas zanimaju
samo krajnja pitanja i moralne vrednosti. Ni DNK niti ijedan drugi nauni
dokaz uopte nije bitan za ta pitanja.
Ovo je, naravno, ala. Moete se kladiti da bi verski apologeti prigrlili i
obznanili na sva zvona svaki nauni dokaz, kad bi se koji pojavio. NOMA
je popularna samo zato to nema dokaza u prilog hipotezi o Bogu. Onog
trenutka kad bi se pojavila i najmanja naznaka potvrda religijskog verovanja, pobornici religije ne bi asili ni asa da zafrljae koncept NOMA
kroz prozor. Bez obzira na umne teologe (ak i oni rado kazuju prie o
udima manje upuenima kako bi proirili pastvu), rekao bih da vernici
navodna uda smatraju najjaim dokazom istinitosti njihove religije; a
uda se, po definiciji, kose s naunim principima.
ini se da Rimokatolika crkva s jedne strane tei konceptu NOMA,
ali da s druge strane smatra kako je izvoenje uda osnovni uslov da bi
neko bio proglaen svecem. Pokojni belgijski kralj kandidat je za sveca
zbog toga to se protivio legalizaciji abortusa. Sada se sprovode ozbiljna
istraivanja ne bi li se otkrilo da li se molitvama upuenim njemu nakon
njegove smrti, moe pripisati kakvo udotvorno isceljenje. Ne alim se.
Zbilja je tako, i to je uobiajeno za prie o svecima. Pretpostavljam da je
uenijim crkvenim krugovima zbog svega toga neugodno. Zato bi pod
okriljem Crkve ostali krugovi koji su zasluili epitet ueni, tajna je velika
koliko i one tajne u kojima teolozi uivaju.
Suoen s priama o udima, Guld bi verovatno uzvratio sledeim
argumentima. Sutina nepreklapajuih oblasti jeste obostrana nagodba.
im religija zakorai u oblast nauke i pone da petlja s udima u stvarnom svetu, ona prestaje da bude religija u onom vidu u kome je Guld
brani, i tu puca njegova amicabilis concordia. Religiju bez uda kakvu
brani Guld, ne bi priznali mnogi verujui teisti to sede u crkvenim klupama ili klee na tepihu za molitvu. To bi za njih uistinu bilo gorko razoaranje. Da parafraziram ono to je Alisa rekla o sestrinoj knjizi, pre no
to je upala u Zemlju uda kakva je korist od Boga koji ne ini uda i ne
usliava molitve? Setite se kako je Embrouz Birs duhovito definisao glagol moliti se: Traiti da se ponite zakoni svemira zarad jednog jedinog molitelja koji je, po svemu, toga nedostojan. Neki sportisti veruju
kako im Bog pomae da pobede protivnike koji, kad smo kod toga, nita
manje ne zavreuju njegovu naklonost. Ima vozaa koji veruju da im je
Bog sauvao mesto za parkiranje i tako verovatno liio nekog drugog

76

ZABLUDA O BOGU

tog mesta. Takav teizam je neprijatno rairen, i malo je verovatno da e

na njega uticati ma ta tako (naizgled) razumno kao to je NOMA.
Hajde da sledimo Gulda i ogolimo religiju do neke vrste neutralnog
minimuma: nema uda, nema linog optenja izmeu Boga i nas u oba
smera, nema zavitlavanja sa zakonima fizike, nema upadanja na teritoriju nauke. Postoji tek mali deistiki upliv u poetne uslove svemira da
bi, kad za to doe vreme, mogle da nastanu zvezde, elementi, hemija i
planete, i razvije se ivot. Zar to nije odgovarajua podela? Zar NOMA ne
bi mogla da preivi ovako skromnu i nepretencioznu religiju?
Moda biste mogli to pomisliti. Rekao bih da je ak i neutralan Bog, Bog
NOMA, premda manje nasilan i nevet od avramovskog Boga, i dalje, ako
poteno zagledate, samo nauna hipoteza. Da se vratim na poentu: svemir u
kome osim nas postoje i bia koja sporije evoluiraju, umnogome se razlikuje
od svemira s prvobitnom inteligentnom silom koja ga je nainila i usmerava ga. Prihvatam da u praksi moda ne bi bilo tako lako razlikovati jednu
vrstu svemira od druge. I pored toga, u tezi o krajnjem tvorcu postoji neto
sutinski posebno, a istu posebnost ima i njena jedina znana alternativa:
postepena globalna evolucija. Ove hipoteze su vrlo blizu stanja nepomirljive
razliitosti. Evolucija jedina zaista nudi objanjenje za postojanje entiteta
koji bi, u praktinom smislu, bili odbaeni zbog same svoje neverovatnosti.
Kao to u pokazati u etvrtom poglavlju, zakljuak u vezi sa ovim argumentom, vrlo je blizu da bude nepovratno koban za hipotezu o Bogu.

Veliki ogled o molitvi

Veliki ogled o molitvi je zabavan, ako ne jadan primer uda: da li molitva za bolesne pomae da se oni oporave? Ljudi se esto mole za bolesne, i privatno i na zvaninim mestima za bogosluenje. Darvinov roak
Fransis Golton prvi je s naunog stajalita analizirao jesu li molitve za
ljude delotvorne. Primetio je da se svake nedelje, u crkvama irom Engleske, itave pastve javno mole za zdravlje kraljevske porodice. Zar ne bi
onda trebalo da oni budu mnogo zdraviji od nas ostalih za koje se mole
samo najblii i najdrai?* Golton je to istraio i nije pronaao nikakvu
statistiku razliku. Moda je njegova namera bila satirina, kao i kad se
* Kad je moj koled u Oksfordu izabrao direktora koga sam ranije citirao, nastavniki
kolegijum nazdravljao mu je tri veeri zaredom. U svom govoru za treom veerom,
ljubazno je uzvratio: Ve se oseam bolje.

HIPOTEZA O BOGU

77

molio nad sluajno izabranim parcelama ne bi li utvrdio hoe li biljke

rasti bre (nisu rasle bre).
Fiziar Rasel Stanard (kako emo videti, jedan od trojice dobro poznatih engleskih religioznih naunika) nedavno se zaloio za inicijativu koju
je pokrenula naravno Fondacija Templton, da se eksperimentalno
dokau tvrdnje kako molitve poboljavaju zdravlje obolelih.36
Ako se valjano preduzmu, takvi ogledi moraju biti dvostruko slepi*
i to pravilo se strogo potuje. Nasumce izabrani pacijenti podeljeni su
na eksperimentalnu grupu (oni za koje su se molili) ili kontrolnu grupu
(oni za koje se nisu molili). Ni pacijenti niti lekari ili bolniari, a ni sami
prireivai eksperimenta, nisu smeli da znaju kojim pacijentima su upuene molitve, a koji su spadali u kontrolnu grupu. Samo oni koji su se
molili u ovom ogledu morali su da znaju imena pojedinaca za koje su
se molili da nije bilo tako, na koji nain bi se onda molili za njih, a ne
za neke druge? Saoptena su im samo imena i poetna slova prezimena.
Po svoj prilici, ti bi podaci bili dovoljni Bogu da izabere odgovarajuu
bolesniku postelju.
Sama ideja da se sprovede ovakav eksperiment u velikoj meri moe izazvati podsmeh, a upravo se to i desilo. Koliko mi je poznato, Bob Njuhart nije
napravio ske na tu temu, ali mogu razgovetno da ujem njegov glas:
ta kae, Gospode? Ne moe me izleiti jer sam u kontrolnoj
grupi? . . . Aha, znai nije dovoljno to to se tetka moli za mene.
Ali, Gospode, gospodin Evans u susednoj sobi . . . ta ree, Gospode? . . . Gospodin Evans je dobijao hiljadu molitvi dnevno?
Ali, Gospode, on ne poznaje toliko ljudi . . . ta, pominju ga
samo kao Dona E. Ali, Gospode, kako si znao da nisu mislili
na Dona Elsvordija?. . . Dobro, jasno mi je da si iskoristio svoju
svemonost da razlui ko je Don E. Ali, Gospode . . .

Odluno odbacujui svako ruganje, istraivaki tim pod rukovodstvom

doktora Herberta Bensona, kardiologa na Medicinskom institutu za um
i telo nedaleko od Bostona stoiki je nastavio, potroivi 2,4 miliona
dolara Templtonovog novca. Predstavnici ove fondacije dali su saoptenje za tampu i citirali su izjavu dr Bensona da veruje kako su sve brojniji
* U dvostruko slepom ogledu (engl. double blind experiment) ni ispitanici (pacijenti, dobrovoljci koji se podvrgavaju ogledu) ni osobe koje sprovode ogled (lekari, bolniari, psiholozi)
ne znaju ko je od ispitanika u eksperimentalnoj, a ko u kontrolnoj grupi. (Prim. ur.)

78

ZABLUDA O BOGU

dokazi o delotvornosti posrednike molitve u medicinskim uslovima.

Ohrabrujua je, dakle, bila injenica to se istraivanje nalo u dobrim
rukama, s malim izgledima da ga pokvare skeptina oseanja. Dr Benson
i njegov tim nadgledali su 1802 pacijenta u est bolnica, a svi pacijenti bili
su podvrgnuti ugraivanju koronarnog bajpasa. Pacijenti su bili podeljeni
u tri grupe. U prvoj grupi bili su pacijenti za koje su se molili, ali oni to nisu
znali. Drugu (kontrolnu) grupu inili su pacijenti za koje se nisu molili, a
oni to nisu znali. U treoj grupi su se nalazili pacijenti za koje su se molili
i koji su to znali. Delotvornost posrednike molitve testira se tako to se
porede prva i druga grupa. Trea grupa slui za testiranje moguih psihosomatskih efekata kod pacijenata koji znaju da se za njih mole.
Za pacijente su se molili vernici u tri crkve udaljene od bolnica
u Minesoti, Masausetsu i Misuriju. Moliteljima su data samo imena i
poetna slova prezimena svakog pacijenta za koga je trebalo da se mole.
Da bi se eksperiment dobro izveo, treba ga to vie standardizovati, pa
su stoga vernici dobili uputstvo da u molitve ubace frazu za uspenu
operaciju s brzim i dobrim oporavkom bez komplikacija.
Rezultati, objavljeni u asopisu American Heart Journal aprila 2006, bili
su oigledni. Nije bilo razlike izmeu pacijenata kojima su posveene molitve i onih kojima nisu. Kakvog li iznenaenja! Razlika je uoena izmeu
pacijenata koji su znali da su se za njih vernici molili i onih koji to nisu znali;
ali razlika je ukazivala na neto sasvim drugo. Oni koji su znali da su im
podarene molitve doiveli su znatno vie komplikacija od pacijenata koji
to nisu znali. Je li se to Bog ljutnuo da bi izrazio negodovanje zbog itavog
luckastog poduhvata? Verovatnije je da su pacijenti koji su znali da se vernici za njih mole bili zbog toga izloeni dodatnom stresu: strepnja zbog
nastupa, kako su to objasnili organizatori eksperimenta. Dr arls Betija,
lan istraivakog tima, izjavio je: Moda ih je to uinilo nesigurnima, i
pitali su se jesu li zaista toliko bolesni da su zbog toga sazvali vernike da
se mole. U dananjem drutvu koje je spremno da svaku raspravu iznese
pred sud, da li je opravdano nadati se da bi pacijenti koji su pretrpeli komplikacije na srcu usled saznanja da su za njih preduzete eksperimentalne
molitve, mogli da podnesu zajedniku tubu protiv Fondacije Templton?
Ne iznenauje da su se teolozi usprotivili ovoj studiji, moda strepei
od izgleda da izvrgne religiju ruglu. Nakon neuspeha te studije, oksfordski teolog Riard Svinbern izneo je svoje neslaganje potkrepljeno time to
e Bog usliiti samo molitve koje su upuene iz valjanih razloga.37 Molitvom za jednu osobu a ne za neku drugu, jer je tako odlueno bacanjem

HIPOTEZA O BOGU

79

kocke u dvostruko slepom ogledu, nije se stekao valjani razlog. Bog bi

to prozreo. Upravo to je bila sutina moje satire u stilu Boba Njuharta,
i Svinbern ima pravo da uini to isto. Ostatak Svinbernovog rada pokazuje kako je on daleko od satire. Nije mu prvi put kako nastoji da opravda
patnju u svetu kojim upravlja Bog:
Patnja mi prua priliku da pokaem hrabrost i strpljenje. Vama
prua priliku da pokaete saoseajnost i pomognete mi da ublaim patnju. A drutvu prua priliku da odabere hoe li ili nee
uloiti brdo para kako bi se pronaao lek za odreenu vrstu patnje . . . Iako dobri Bog ali to patimo, njegova najvea briga
svakako je da svi mi pokaemo strpljenje, saoseajnost i dareljivost i da oblikujemo svoju estitu linost. Nekim ljudima je
zarad njih samih preko potrebno da budu bolesni, dok je nekima
preko potrebno da budu bolesni kako bi ostalima ponudili vane
izbore. Pojedini se samo tako mogu podstai da ozbiljno izaberu
kakve e linosti postati. Drugima bolest nije toliko od koristi.

Ovo preterano rasuivanje, tako prokleto svojstveno teolokom umu, sea

me na jednu televizijsku raspravu u kojoj sam uestvovao sa Svinbernom
i s naim kolegom sa Oksforda, profesorom Piterom Atkinsom. U jednom
trenutku, Svinbern je pokuao da opravda holokaust uz objanjenje kako
je to za Jevreje bila izvrsna prilika da iskau hrabrost i uzvienost. Piter
Atkins je sjajno reagovao zareao je: Dabogda ti goreo u paklu.*
Dalje u Svinbernovom tekstu nailazimo na jo jedan tipian primer
teolokog rasuivanja. Ispravno iznosi sledee: da je Bog hteo da pokae
kako postoji, naao bi bolje naine da to uini, a ne bi blago izmenio
statistike podatke o oporavku sranih bolesnika iz eksperimentalne i
kontrolne grupe. Da Bog postoji i da eli da nas uveri u svoje postojanje,
mogao bi da preplavi svet superudima. Sad sledi Svinbernov biser:
Ionako ima prilino dokaza o bojem postojanju, a previe dokaza bi
nam kodilo. Previe dokaza bi nam kodilo! Proitajte ponovo. Previe
dokaza bi nam kodilo. Riard Svinbern, nedavno penzionisan, jedan je
od najznamenitijih britanskih univerzitetskih profesora teologije, i lan
* U konanoj verziji emisije taj deo je izostavljen. Nareena Svinbernova izjava svojstvena je njegovom teolokom sistemu i na to ukazuje vrlo slina opaska o Hiroimi koju
je izneo u knjizi Postojanje Boga (The Existence of God, objavljena 2004): Pretpostavimo da je od atomske bombe baene na Hiroimu izgorela samo jedna osoba manje.
Onda bi bilo manje mogunosti za hrabrost i saoseanje

80

ZABLUDA O BOGU

je Britanske akademije. Ako takvog teologa elite, nema mnogo istaknutijih. Ili moda ne elite teologa.
Svinbern nije jedini teolog koji se odrekao istraivanja nakon to je
ono propalo. Veleasnom Rejmondu Lorensu dareljivo je ponueno da
iznese lini stav u New York Timesu kako bi objasnio zato e odgovornim religioznim voama laknuti jer nije pronaen dokaz o delotvornosti posrednike molitve.38 Da li bi pevao drugu pesmu da je Benson u
svojoj studiji uspeo da pokae mo molitve? Moda ne bi, no zasigurno
bi to uinili mnogi drugi svetenici i teolozi. Tekst veleasnog Lorensa
prevashodno e biti upamen zbog ovog otkrovenja: Nedavno mi je
kolega priao o pobonoj, obrazovanoj eni koja je optuila lekara jer je
pogreno leio njenog mua. Navela je da se u danima pre nego to e
njen mu umreti, lekar nije molio za njega.
Skepticima koje je inspirisala NOMA pridruili su se drugi teolozi i oni
tvrde da je takvo prouavanje molitve traenje novca jer su natprirodni uplivi
po definiciji van dosega nauke. Kao to su u Fondaciji Templton ispravno
uoili kad su finansirali studiju, navodna mo posrednike molitve makar je u
naelu u oblasti nauke. Mogue je sprovesti dvostruko slepi eksperiment i to
je i uinjeno. Rezultat je mogao da bude pozitivan. Da jeste, moete li zamisliti da bi ga se ijedan pobornik religije odrekao uz obrazloenje da nauna
istraivanja nemaju nikakve veze s pitanjima religije? Svakako da ne bi.
Suvino je rei da negativni rezultati eksperimenta nee potresti verujue. Bob Bart, direktor svetenike slube u Misuriju, odakle je bila jedna
grupa molitelja, uesnika eksperimenta, rekao je: Vernik moe da izjavi
kako je ova studija zanimljiva, ali mi se ve dugo molimo i videli smo da su
molitve usliene, znamo da su delotvorne, a istraivanje molitve i duhovnosti jo je u povoju. Kako da ne: vera nam govori da su molitve delotvorne, pa
ako i nema dokaza, moliemo se i dalje dok ne dobijemo eljeni rezultat.

kola evolucionista
Nevil emberlen
Mogui skriveni motiv pojedinih naunika da ustrajavaju u konceptu
NOMA po kome je hipoteza o Bogu imuna na nauku lei u naroitim politikim prioritetima u Americi koji su posledica pretnje to
dolazi od populistikog kreacionizma. U nekim delovima SAD, nauka
je na udaru dobro organizovane, politiki dobro povezane i, iznad svega,

HIPOTEZA O BOGU

81

dobro finansirane opozicije, a uenje o evoluciji nalazi se u prvim borbenim redovima. Naunicima se moe oprostiti to se oseaju ugroeno,
jer istraivanja najveim delom finansira vlada, a izabrani predstavnici
moraju da odgovaraju svojim biraima, onima neukima i s predrasudama, isto kao i onima koji su dobro upueni.
U nastojanju da se uzvrati na takve pretnje, pojavio se lobi za odbranu
evolucije koji najoitije zastupa Dravni centar za nauno obrazovanje
(National Center for Science Education, NCSE). Centrom rukovodi Judini
Skot, neumoran borac za interese nauke; ona je nedavno objavila knjigu
Evolucija naspram kreacionizma (Evolution vs. Creationism). Jedan od
glavnih politikih ciljeva Centra jeste pridobijanje i angaovanje sledbenika
razumnog religijskog miljenja: umerene struje svetenstva koje ne vidi
evoluciju kao problem i moda je smatra nebitnom za svoju veru (ili ak, na
neki neobian nain, smatra da podupire veru). Lobi za odbranu evolucije
nastoji da privue upravo tu umerenu struju svetenika, teologa i nefundamentalistikih vernika, koji se srame kreacionizma jer slabi ugled religije.
Jedan od naina da to urade jeste da upru iz sve snage kako bi im se pribliili i to prihvatanjem koncepta NOMA usvajanjem miljenja po kome je
nauka posve bezopasna jer nije povezana s religijskim tvrdnjama.
Filozof Majkl Rus jo je jedan istaknut predstavnik kole koju bismo
mogli nazvati kola evolucionista Nevil emberlen*. Rus je vatreni
borac protiv kreacionizma,39 i na papiru i u sudnici. Tvrdi da je ateist,
ali u tekstu objavljenom u Playboyu iznosi sledei stav:
mi kojima je nauka u srcu, moramo uvideti kako je neprijatelj
naih neprijatelja na prijatelj. Evolucionisti su suvie vremena
utroili na vreanje moguih saveznika. Ateisti provode mnogo
vremena obruavajui se na saoseajne hriane umesto da se
usprotive kreacionistima. Kad je papa Jovan Pavle II napisao
pismo u kome izraava podrku darvinizmu, Riard Dokins je
odgovorio da je papa licemer, da njegov stav o nauci nije iskren,
te da je njemu (Dokinsu) drai poteni fundamentalista.

S isto taktikog stanovita, uoavam da je Rusovo poreenje naizgled

slino s borbom protiv Hitlera: Vinstonu erilu i Frenklinu Ruzveltu nisu
se dopadali Staljin i komunizam. Borei se protiv Hitlera, shvatili su da ipak
* Nevil emberlen, britanski politiar, premijer od 19371940. U politikim stavovima
pokazao je popustljivost prema Hitlerovim osvajakim tenjama. (Prim. prev.)

82

ZABLUDA O BOGU

moraju da sarauju sa Sovjetskim Savezom. Tako i evolucionisti svih vrsta

moraju da sarauju u borbi protiv kreacionizma. Najzad dolazim do izjave
mog kolege, Derija Kojna, genetiara iz ikaga, o tome kako Rus
ne uspeva da pronikne u pravu prirodu sukoba. Ne radi se
samo o evoluciji naspram kreacionizma. Za naunike kao
to su Dokins i Vilson [E. O. Vilson, slavni biolog s Harvarda],
pravi rat se odvija izmeu racionalizma i praznoverja. Nauka
je samo jedan oblik racionalizma, dok je religija najei oblik
praznoverja. Kreacionizam je tek simptom onoga to oni vide
kao veeg neprijatelja: religije. Religija moe postojati bez kreacionizma, kreacionizam ne moe postojati bez religije.40

Neto mi je ipak zajedniko s kreacionistima. Slino meni, a za razliku od

pripadnika emberlenove kole miljenja, oni ne ele da imaju nikakva
posla s konceptom NOMA i njenim nepreklapajuim oblastima. Daleko
od toga da kreacionisti potuju odvojenost naune oblasti vie nego ita
vole da gaze svojim prljavim onovima svud po njoj. Prljavo se i bore. U
sudskim procesima koji se vode po raznim amerikim zabitima, advokati
kreacionista tragaju za evolucionistima koji su otvoreni ateisti. Naalost,
znam da sam i ja tako prozivan. To je delotvorna taktika, jer e se meu
nasumce izabranim porotnicima verovatno nai i pojedinci koji su vaspitani u uverenju da su ateisti sami avoli, u istom rangu s pedofilima i
teroristima (oni su danas ono to su nekad bile vetice iz Salema i Makartijevi komunisti). Svaki advokat kreacionista koji bi me pozvao da svedoim, odmah bi pridobio porotu jednostavnim pitanjem: Da li je vae znanje o evoluciji uticalo na to da postanete ateist? Morao bih da odgovorim
potvrdno i jednim udarcem bih odbio od sebe svu porotu. Pravno valjan
odgovor svetovnog lica trebalo bi da glasi: Moja verska ubeenja, ili nepostojanje tih ubeenja, moja su lina stvar i ne tiu se ovoga suda niti su ma
kako povezana s mojim bavljenjem naukom. Ovo ne bih mogao iskreno
da izjavim, zbog razloga koje u objasniti u etvrtom poglavlju.
Madlen Banting, novinarka asopisa Guardian, napisala je lanak
koji je naslovila Zato se lobi za inteligentan dizajn zahvaljuje Bogu na
Riardu Dokinsu.41 Nema naznaka da se posavetovala s jo nekim osim
s Majklom Rusom, pa gotovo kao da je on napisao lanak a novinarka

HIPOTEZA O BOGU

83

ga potpisala.* Odgovorio joj je Den Denet, s prigodnim citatom iz zbirke

narodnih pria ika Remus:
Zabavno mi je to se dvoje Britanaca Madlen Banting i Majkl
Rus povelo za verzijom jedne od najuvenijih prevara u amerikom folkloru (Zato se lobi za inteligentan dizajn zahvaljuje
Bogu na Riardu Dokinsu, objavljeno 27. marta). Kad lisac uhvati
Zeku, ovaj ga moli: Molim te, braco Lijane, uradi ta god ti je na
volju, samo me ne bacaj u ono gusto iblje! i zavrava tamo,
iv i zdrav, poto je lisac upravo to uinio. Kad ameriki propagandista Vilijam Demski podrugljivo pie Riardu Dokinsu
da samo nastavi svoj rad u ime inteligentnog dizajna, Banting
i Rus nasednu na to! Bogo moj, braco Lijane, tvoja otvorena
tvrdnja da evoluciona biologija odbacuje ideju o Bogu tvorcu
ugroava uenje biologije u koli, jer bi uenje o tome ugrozilo razdvojenost crkve i drave! Aha. Trebalo bi da ukinete i
fiziologiju jer ui kako je nemogue da devica rodi 42

Biolog P. Z. Majers dobro obrauje itavu tu temu, zajedno s nezavisnim

pozivanjem na Zeku u gustom iblju, a njegov blog Pharyngula moe
pouzdano posluiti kao merilo zdravog razuma.43
Ne tvrdim da su moje kolege iz oportunistikog lobija nuno nepotene. Moda iskreno veruju u koncept NOMA, premda se pitam koliko su
temeljno promislili o tome i kako su u glavi pomirili unutranje sukobe.
Zasad nema potrebe dalje raspravljati o tome, no svako ko nastoji da
razume objavljene izjave naunika o religijskim pitanjima, ne bi trebalo da smetne s uma politiki kontekst: strane kulturoloke ratove koji
cepaju Ameriku. Oportunizam u stilu NOMA izbie ponovo na povrinu
u jednom kasnijem poglavlju. Sada u se vratiti agnosticizmu i mogunosti da saseemo nae neznanje i vidno smanjimo svoju nesigurnost
u to postoji li Bog ili ne postoji.
* Isto bi se moglo rei i za lanak Kad se kosmologije sudare, objavljen u New York
Timesu 22. januara 2006. godine iji je autor uvaena (i obino mnogo bolje obavetena)
novinarka Dudit ulevic. Prvo ratno pravilo generala Montgomerija glasilo je: Ne
marirajte na Moskvu. Moda bi trebalo uspostaviti prvo pravilo naunog novinarstva:
Napravite intervju s makar jednom osobom a da to ne bude Majkl Rus.

84

ZABLUDA O BOGU

Mali zeleni ljudi

Pretpostavimo da u svom poreenju Bertrand Rasel nije mislio na ajnik
u svemiru ve na ivot u svemiru to je tema uvenog Seganovog odbijanja da misli instinktom. I ovoga puta ne moemo to da opovrgnemo, a
agnosticizam je jedini strogo racionalan stav. Ta hipoteza, meutim, vie
nije banalna. Izuzetnu neverovatnost ne namiriemo odmah. Moemo
posedovati zanimljiv argument zasnovan na nepotpunom dokazu, i
moemo zabeleiti onu vrstu dokaza koji bi smanjio nau nesigurnost.
Razbesnelo bi nas kad bi naa vlada nabavila skupe teleskope samo radi
traganja za ajnicima koji krue u svemiru. S druge strane, ne bi nam
smetalo da se novac utroi na traganje za vanzemaljskom inteligencijom
(Search for Extraterrestrial Intelligence, SETI) pomou teleskopa koji pretrauju nebo u nadi da e uhvatiti signale inteligentnih tuina.
Hvalio sam Karla Segana zato to je poricao vanost instinktivnih procena o postojanju vanzemaljskog ivota. Moe se trezveno sagledati ta
je neophodno kako bi se procenila ta verovatnoa (to je Segan i uinio).
Tu bismo mogli poeti da navodimo ono to nam je nepoznanica, kao u
uvenoj Drejkovoj jednaini koja, da se posluim izrazom Pola Dejvisa,
prikuplja verovatnoe. Prema toj jednaini, da biste dobili priblian broj
civilizacija u svemiru koje su se samostalno razvile, morate pomnoiti
sedam inilaca. U tih sedam inilaca spadaju broj zvezda, broj planeta
slinih Zemlji po svakoj zvezdi, i verovatnoa toga i svega ostalog to
ne moram da nabrajam jer u stvari samo elim da kaem kako su svi ti
elementi nepoznati ili se procenjuju sa ogromnom marginom greke.
Kad se pomnoi toliko mnogo inilaca, bilo potpuno ili gotovo potpuno
nepoznatih, proizvod procenjen broj vanzemaljskih civilizacija ima
tako nevien stepen greke da spram toga agnosticizam izgleda kao vrlo
razumno, ako ne i jedino, verovatno gledite.
Pojedini inioci u Drejkovoj jednaini ve su sada manje nepoznati
nego 1961. godine, kad je pisao o tome. U to vreme, znali smo samo za na
Sunev sistem s planetama koje krue oko sredinje zvezde, uz lokalne
analogije Jupiterov i Saturnov satelitski sistem. Naa najbolja procena
sistema koji krue u svemiru poivala je na teoretskim modelima, potpomognuta manje zvaninim naelom osrednjosti: oseanjem (izraslim iz neugodnih istorijskih lekcija Kopernika, Habla i ostalih) kako ne
bi trebalo da postoji nita neobino u vezi s mestom na kome sluajno
ivimo. Naalost, antropsko naelo umanjilo je snagu naela osrednjosti

HIPOTEZA O BOGU

85

(videti etvrto poglavlje): kad bi na Sunev sistem bio jedini u svemiru,

onda bismo mi, bia koja misle o takvim stvarima, morali da ivimo ba
ovde. Iz same injenice da postojimo, moglo bi se retroaktivno utvrditi
kako ivimo na mestu koje ni po emu nije osrednje.
Dananje procene o sveprisutnosti sunevih sistema nisu vie utemeljene na naelu osrednjosti; one su rezultat neposrednog dokaza.
Spektroskop, nepobedivi protivnik Kontovog pozitivizma, ponovo zadaje
udarac. Teko da su nai teleskopi toliko snani da pomou njih neposredno vidimo planete oko drugih zvezda. Meutim, gravitaciono privlaenje planeta koje se vrte oko zvezde ometa njen poloaj, a spektroskopi su u stanju da zabelee Doplerov pomak u spektru zvezde, makar
u sluajevima kada je planeta koja ometa velika. Uglavnom zahvaljujui toj metodi, dok piem ovu knjigu znamo za 170 planeta izvan naeg
sunevog sistema koje krue oko 147 zvezda,44 no ta brojka e zasigurno
narasti kad vi budete itali. Zasad su to golemi Jupiteri, jer su jedino
Jupiteri dovoljno veliki da ometaju svoje zvezde a da se to moe zabeleiti pomou dananjih spektroskopa.
Procenu jednog, nekada zagonetnog inioca Drejkove jednaine,
uspeli smo da makar kvantitativno poboljamo. To znatno, premda jo
uvek u skromnim granicama, ublaava na agnosticizam prema krajnjoj
vrednosti koju dobijamo pomou nareene jednaine. I dalje moramo
biti agnostici kad je re o ivotu u drugim svetovima no malo manji
agnostici, jer smo i malo manje neupueni. Nauka moe da okrnji agnosticizam na nain na koji je Haksli svim silama pokuao da porekne poseban tretman pitanja postojanja Boga. Tvrdim da uprkos uljudnoj uzdranosti Hakslija, Gulda i mnogih drugih, pitanje Boga nije samo u naelu i
zauvek van oblasti nauke. Kao s prirodom zvezda, suprotno Kontu, i kao
u sluaju verovatnosti da u orbiti oko njih postoji ivot, nauka moe bar
zakonom verovatnoe prodirati na teren agnosticizma.
U mojoj definiciji hipoteze o Bogu nale su se i rei nadljudsko i
natprirodno. Da bi vam razlika bila jasna, zamislite da je radio-teleskop SETI zaista uhvatio signal iz svemira koji nedvosmisleno pokazuje
da nismo sami. Uzgred, nije trivijalno pitanje koja bi nas vrsta signala
uverila da su ga poslala inteligentna bia. Dobar pristup je da se pitanje izokrene. ta bi trebalo inteligentno preduzeti kako bismo predoili
svoje prisustvo vanzemaljskim sluaocima? Nije dovoljno ritmiko pulsiranje. Doslin Bel Barnel radio-astronom koja je otkrila pulsar 1967.
godine ganula je preciznost periodinog pojavljivanja signala svake

86

ZABLUDA O BOGU

1,33 sekunde pa ga je duhovito nazvala LGM (akronim od Little Green

Men mali zeleni ljudi). Kasnije je otkrila jo jedan pulsar, na drugom
mestu i s drugaijom uestalou, to je opovrglo hipotezu o malim zelenim ljudima. Metronomska ritmina ponavljanja mogu nastati usled
mnogih neinteligentnih pojava, od njihanja grana do kapanja vode, od
vremenskog pomaka u samoreguliuim mehanizmima povratne sprege,
do nebeskih tela koja rotiraju oko svoje ose i oko drugih nebeskih tela.
U naoj galaksiji dosad je pronaeno preko hiljadu pulsara i prihvaeno
je stanovite da su to rotirajue neutronske zvezde koje emituju radiotalase, zraei poput svetionika. udesna je pomisao na zvezdu koja se
obrne oko svoje ose za svega nekoliko sekundi (zamislite da svaki na
dan traje 1,33 sekunde umesto 24 sata), ali udesno je gotovo sve to
znamo o neutronskim zvezdama. Sutina je u tome da se pojava pulsara sada objanjava kao proizvod jednostavne fizike, a ne vanzemaljske inteligencije.
Nita to je samo ritmino, ne bi objavilo ostatku svemira da postojimo mi, inteligentna bia. esto se pominju prosti brojevi kao najbolje reenje, jer je teko zamisliti potpuno prirodan proces iz kojeg bi oni
proishodili. Zamislite da SETI otkrije neosporive dokaze o postojanju
vanzemaljske inteligencije, bilo uoavanjem prostih brojeva, ili nekom
drugom metodom. Nakon toga bi moda usledilo masovno prenoenje
znanja i mudrosti, u duhu naunofantastine literature Hojlove, A kao
Andromeda, ili Seganove Kontakt. Kako bi trebalo da reagujemo na to?
Moglo bi nam se oprostiti ako bi naa reakcija bila nalik na oboavanje,
jer bi svaka civilizacija kadra da emituje signal s takvih ogromnih daljina
verovatno bila mnogo nadmonija od nae. ak i da ta civilizacija nije
mnogo naprednija od nae u trenutku emitovanja, kad poruka prispe s
toliko ogromnog rastojanja, mogli bismo s pravom pretpostaviti kako je
u svom razvoju ve otila hiljade godina ispred nas (osim ako nije samu
sebe unitila, to nije neverovatno).
Svejedno da li emo ikada upoznati vanzemaljske nadljudske civilizacije koje do te mere lie na boanstva da to prevazilazi bilo ta to bi
neki teolog mogao zamisliti. Njihova tehnika dostignua izgledala bi
nam natprirodno, a isti utisak ostavila bi i naa dostignua na srednjovekovnog seljaka kad bi se odjednom obreo u 21. veku. Zamislite kako
bi reagovao na prenosni raunar, mobilni telefon, hidrogensku bombu
ili mlazni avion. Artur Klark kae: Svaka dovoljno napredna tehnologija nerazluiva je od magije. Naa tehnoloka uda drevnim ljudima

HIPOTEZA O BOGU

87

ne bi bila nita manje fascinantna od pria o Mojsijevom razdvajanju

mora ili Isusovom hodanju po vodi. Tuini koje bi otkrio SETI, bili bi
nam poput bogova, isto kao to su misionare smatrali bogovima (a oni
su do krajnjih granica iskoriavali tu nezasluenu ast) kad bi se pojavljivali u civilizacijama kamenog doba s pukama, teleskopima, ibicama
i astronomskim kalendarima u kojima su pomraenja Sunca i Meseca
navedena tano u sekundu.
Zato, dakle, najrazvijeniji vanzemaljci ne bi bili bogovi? ta je to to
bi ih inilo nadljudskim, ali ne i natprirodnim? Odgovori na ta pitanja
dopiru do same sri ove knjige. Sutinsku razliku izmeu bogova i vanzemaljaca koji izgledaju poput bogova ne ine njihova svojstva ve njihovo poreklo. Bia koja su dovoljno sloena da imaju inteligenciju, proizvodi su evolutivnog procesa. Koliko god nas ona likom podseala na
boanstva, nisu oduvek bila takva. Neki pisci naune fantastike, poput
Danijela F. Galoja u knjizi Lani svet, iznose smelu hipotezu (ne mogu
smisliti nain da je opovrgnem) kako ivimo u raunarskoj simulaciji
koja je delo mnogo nadmonije civilizacije. Ali i sami simulatori morali
bi odnekud doi. Prema zakonima verovatnoe, ne sme se ni pomisliti
da su se oni spontano pojavili, bez jednostavnijih predaka. Verovatno
su nastali u svojevrsnoj (moda nepoznatoj) darvinistikoj evoluciji:
nekoj vrsti kumulativne dizalice a ne nebeske kuke, da upotrebim
terminologiju Danijela Deneta45. Nebeske kuke zajedno sa svim bogovima jesu arolije. One nita uistinu ne objanjavaju i zahtevaju vie
objanjenja nego to ih pruaju. Dizalice su sprave koje zaista pruaju
objanjenja. Prirodna selekcija je najbolja dizalica svih vremena. Ona
je vinula ivot iz prvobitne jednostavnosti do nesluenih visina sloenosti, lepote i oigledne osmiljenosti koja nas danas zaslepljuje. Tom
temom u se najvie baviti u etvrtom poglavlju, Zato gotovo sigurno
nema Boga. Pre nego to preem na razmatranje o glavnom razlogu
zbog kog uporno ne verujem u postojanje Boga, oseam odgovornost
da opovrgnem argumente u prilog veri koji su nueni kroz istoriju.