Fakultet Primenjenih Umetnosti

u Beogradu, 2014.

Seminarski rad: prevod stune literature

Nera Vulovi
Odsek scenografije

Dizajniranje i izrada scenografije

Projektovanje
Ukoliko je mogue, scenograf bi danas trebalo da bude istoriar, arheolog i antikvar;
arhitekta, skulptor i slikar; vizionar i pesnik; majstor tapetar i inenje. Neprocenjivo je i
ukoliko, koliko god bilo trivijalno, ima iskustva i kao glumac. Moe biti dobro ukoliko

scenograf ima interesovanja za ove oblasti i afiniteta prema njima. Mnogo je vanije da
scenograf ima sposobnost da pronikne sutinu komada. Vratiemo se na detalje kasnije. Ali
ono to se ne sme zaboraviti je je to da za sve to se nalazi na sceni, od igle do lokomotive, je
scenograf odgovoran.Vrlo esto scenograf biva odgovoran i za kostime ali to sada nije naa
briga.
Idemo redom. Drama je sve ono to je vano. itajte je sve dok ne postane deo vas; tako da
sve to vidite, ujete i o emu mislite bude s njom u vezi kao pesma koju ne moete izbaciti
iz glave. Nemojte misliti o kulama i zgradama. To e doi kasnije. Svakako moete na kraju
zavriti sa icom i karton penom.
itanje drame
Glavna stvar jeste u tome da treba znati kako itati dramu. Ovo moda zvui jednostavno, ali
nije. Mnogi glumci nisu sposobni da proitaju dramu. Oni itaju delove ali ne i dramu u
celini. Mogue je da ovo samo posteuje sujetu, ali i scenograf je sujetan takoe i moe dobiti
illusion de grandeur i pre otvaranja same skripte. Naziv drame moe samo dati naznake o
fabule ali ne i teme koju ona obrauje. Mletaki trgovac, na primer, ne obrauje primarno
trgovce iz Venecije, ve se bavi temom milosra i pravde. Mnogi nazivi drama sugeriu
vizuelne slike koje ne moraju neophodno da odgovaraju atmosferi komada; scenograf,
ukoliko nije oprezan, jo na poetku moe skrenuti s puta.
Pozorini producenti, reditelji i scenografi, moraju da naue kako da itaju komade.
Sposobnost interpretacije i vizualizacije sutine onoga to je dramaturg hteo da kae je
posebna vetina. Ovo se moe initi oigledno, meutim, znaenje za sebe podlono je
razliitim tumaenjima, stoga se ubeenja i stavovi reditelja i scenografa moraju slagati ili u
suprotnom nee postojati celina. Moe se desiti da vas pozove da radite scenografiju reditelj
koji veruje da je Mletaki trgovac drama o anti-semitizmu. Svi aspekti se moraju razmatrati.
Zapamtite da komad nije pisan kako bi se itao, ve je iv samo onda kada se izvodi. Razvoj
dramske knjievne kritike je nekoliko stotina godina koilo upravo nerazumevanje ove
jednostavne stvari. Komad dobija svoje pravo znaenje u izvoenju i to znaenje zavisi
kako od reditelja tako i od vremena u kom se komad izvodi.
Scenograf tokom itanja i ponovnog iitavanja drame ima dvostruki posao: on mora da oseti
atmosferu i uoi detalje. Nemojte ekati na producenta da vam doe sa spiskom rekvizite.
Istraivanje:
Onda kada ste iitali komad, morate poeti sa istraivanjem. Ovo moe da ukljui muzeje,
biblioteke, iseke iz novina, umetnike galerije, koncertne sale i gramofonske ploe. Nekim
scenografima muzika pomae u traganju za atmosferom predstave, da je omiriu. Ono to je
neopipljivo je esto povezano sa muzikom, to daje jo jednu dimenziju onomoe to neko
radi. Sluanje Dowlanda ili Morleya prilikom priprema elizabetanske drame moe proizvesti
takav doivljaj no bilo koje po redu itanje drame. Ovo podjednako vai i za moderne drame
bio da je Brubeck, Brittlene ili Bitlsi.
Kada kaem istraivanje u biblioteci i muzeju ne sugeriem krau gotovih podataka. Ovaj
nain nije uvek preica i moe biti zaobilazan put. Moete naii na odreeni opis ili sliku i
uzeti je kao polaznu taku na osnovu koje ete vi i reditelj koncipirati celu ideju Brugeghel

ili Daumier na primer. Zapamtite da ipak morate da je dizajnirate, isrctate, premerita izradite i
oslikate pre nego zavrite. Tokom ovog procesa, to postaje vae pre nego Dumierovo ili
Brogelovo upravo zato to je porebno da klasifikujete i stvorite sve impresije i diskusije koje
na kraju dovode do osmiljavanja jedne scenografije.
Onda kada ste savakali komad valjano, kada se iscrpli sve to moete iz teksta ( pozadinu,
srednju distancu, prvi plan i sutinu komada), to je vreme kada treba re diskutovati stvar sa
rediteljem. Reditelj je verovatno ve naznaio pristup, to je verovano uticalo na vas prilikom
prouavanja. Nemojte misliti da je on sputavao vau inicijativu; izrada komada je kompozitna
umetnost koja ukljuuje uee mnogo ljudi. Varnice lete i ideje su zacete u raspravi.
Va odnos sa rediteljem tokom rane faze osmisljavanje predstavlja najvaniji element
u oblikovanju forme i stvaranju atmosfere predstave. Ukoliko scenograf i reditelj imaju sline
stavove, poznaju se dobro i ukoliko su puno puta saraivali, oni e se sporazumeti i u
najkraim crtama. Ukoliko ne, preica ne postoji. Tada se znaenje i poenta komada mora
raspraviti do tanina, tako da svako od njih zna ta ovaj drugi misli. U suprotnom bi se svelo
na trgovinski ugovor prema kom scenograf treba da postavlja dekoracije u dvoritu. Za
postavljanje komada na scenu veoma retko je zasluan jedan ovek. To moe biti sluaj sa
ljudima kao to su Sace majningen ili Kreg, koji je sposoban da planira, dizajnira i reira
predstavu uz samo tehniku podrku. Ali to je izuzetno retko. Ovde se bavimo prosenom
situacijom koja se deava kad je scenograf pozvan da radi scenografiju za predstavu. Moe se
desiti da neete morati da radite nijedno fiziko istraivanje. Drama se moe igrati i u
prirodnom okruenju koje vi poznajete do poslednjeg detalja. Zanimljivo, ovo se moe
pokazati dosta zahtevnije no tema koja zahteva od vas da saznate o prolosti, stranoj zemlji ili
moda razmiljati o budunosti. Seanje moe koiti matu.
tavie, poznata pozadina, za koju e vam reditelj bez ikakve sumnje rei da je poznajete kao
svoj dlan, trebae paljivo proraunate, usklaene detalje jer ste vi duni da budete i
pristrasni. Ovo ne znai da ne treba biti prisrasan ne moete protiv toga. Ali ovo takoe
zahteva i sposobnost gledanja na stvari, tekorei, kroz teleskop; treba pronai nepristrasnost
kou su svi veliki slikari portreta imali. I pored toga, uvek mora postojati opravdanje i bitan
razlog za sve to se nalazi na sceni.
Razgovor sa rediteljem:
Pod pretpostavkom da su i scenograf i reditelj oboje prostudirali komad, posmatraemo
sledeu fazu kroz realan primer: sluaj Old Vic produkcije ekspirovog Riarda 2. U Novom
pozoritu u Londonu 1947. Godine. Reditelj je bio Sir Ralph Richardson; Ja sam bio
scenograf.
Detaljne diskusije scenografa i reditelja odravale su se tokom dueg perioda (na rukovima,
uz oljice aja na Cyrano de Bergerac pauzama i tokom proba na Alchemist u. ) Konana
sinteza svih ideja podvrgnuta je proraunatim komentarima glavnog glumca i kritici jednog
od direktora kompanije. Savetovan je bio i veoma iskusni pozorini producent, John
Sullivian.

Poetna odskona daska za razgovor je bio problem koji se sastojao u tome kako
predstaviti svih 19 scenskih slika na potpuno razliitim lokacijama kao organsku celinu. To je
moda bilo lako u doba Elizabetanskog pozorita ali publici koja je naviknuta na stalnu
pozornicu, promene scenografije, restrikcije, skrivanje promena forntalnim zavesama i cele
game scenografskih izuma jo od Krega i Granville- Baker-a koji su slomili tradiciju Irvinga.
Seam se jednog od prvih razgovora tokom trajanja Cyrano de Bergerac. Iao je ovako:
R.R. : Nemam predstavu kako e ovo uraditi ali imam snaan oseaj koji mi govori da cela
scenografija treba da cela drvena. Sve napravljeno od drveta moda pokretna oko scene
tako da moe ui i izai iz nje.
M.W: Statina tokom cele predstave?
R.R.: Da. Ali moda je moemo menjati s vremena na vreme; pomeriti je nazad za arenu,
zatvoriti za Gaunt-a, koristiti je malo podignutu kao Flint zamak, zagraditi ponovo za
svedoenje i spustiti je ispod scene kao zatvor.
M.W.: U tom sluaju moramo imati stepenice za Flint zamak i verovatno za arenu takoe...
ovo nas vodi izvan uobiajene strukture, sa sobom unutra, scenom izvan i jednim nivoom.
Zapravo, elizabetanska pozornica.
R.R: Zato ne?
M.W.:Kostimi?
R.R: Zato ne elizabetanska konstrukcija?
M.W.: Sa rekonstrukcijama kostima iz 14. veka?
R.R: Ne brini o tome. Najvanija stvar je da glumci budu kao kod kue na setu, to bi
trebalo da bude stvar koju poznaju i vole. Moraju je koristiti neno... stoga bi trebalo da biti
naprevljana od lepog drveta.
M.W.:Koja vrsta boje?
R.R:(pauza) Boje drveta. Boja prelepog drveta... kao ... kao ova.. (pokazujui na olovku).
M.W:Kedrovina.
P.R.:Napravi celu scenografiju od drveta.
M.W.:Homogenu.
P.R.:To je re vredna pet dolara.
M.W.: To nee biti scenografija od pet dolara
R.R.: Sada odlazi, dragi deko, i razmisli o tome. Uradi neke skice i razgovaraemo ponovo
o tome. Zapamti... drvo.

Ovaj razgovor se moe initi nejasan, ali on zapravo taloi celu scenu. Osnovni sastojci plana
su proizili iz njega nakon toga oni treba da se iskristaliu na pozadini koverti
krabotinama u olovci, ugljenu ili hemisjkoj kao potraga za oblikom koji najvie odgovara.
Jo uvek ne postoje crtei u odreenoj razmeri, samo je obuhvaena mera ljudskog tela koja
hoda na sceni.
Ispostavilo se da je ideja da unutranja i gornja scena budu pokretna mnogo vie
ograniavajua no prilagodljiva. Odluili smo se za skeletni raspored kolona koje sadre
gornju platformu i unutranju scenu za igru koja moe biti ispunjena niskim zavesama napred
ili kulisama pozadi. Izbacivanjem etiri scene i doputanjem samo jedne pauze (nakon
predaje Riarda u Flint zamku), bili smo u mogunosti da pronaemo dva osnovna modela
scene: prvi, sa otvorenim krovom i drugi, sa zatvorenim. Svaki model zasebno je imao 6
varijatni, ime smo najmanjim fizikim podeavanjima postigli maksimalan broj vizelnih
promena.
Skice i tlocrti
Bilo bi dobro ovde detaljno izloiti rad na preliminarnim skicama. Mnogim umetnicima je
potrebno da koriste linije ili liniju i valer kako bi u svojoj glavi razjasnili o emu razmiljaju
sada i ta nameravaju kasnije da urade u formi i boji. Linijski crte je nalik armaturi koja
eka glinu.
Takoe je mogue napraviti pisane beleke za potrebe svake scene ili serije scena, i onda
nakon napraviti tlocrt koji ukljuuje sve spomenuto. Ukoliko ste u urbi a obino jeste to
je brz nain za rad, pod pretpostavkom da znate kako e projekat izgledati i kako da to
postignete. Postoji i trei metod koji mnogi scenografi koriste. To je da ponete pravo sa
modelom, odnosno, da napravite svoje skice u tri dimenzije. (Godinama nisam slikao skicu za
dekor; Ja sada vie volim da od poetka ponem u vrstom. ) Ukoliko usvojite ovaj metod, ne
preskaete samo jedan korak, ve moete objektivno prikazati svetlo pre nego subjektivno
kao na skici ili slici. Meutim, napraviti model bez ikakvih mera, to zahteva iskustvo.
Vratiu se na modele kasnije. Za sada, neophodno je da razumete da je svaki metod
podjednako validan, sve dok se pamti da su komunikacija i razumevanje u ranoj fazi od
najveeg znaaja. Moe se desiti da naiete na reditelja koji je potpuno izgubljen kada gleda
nacrt, i moete naii na onog ko eli samo nacrt.
Druga re o skicama: one mogu biti atraktivne ili teke, prelepe ili fenomenalne, ali ukoliko
ne znate kako da iznesete njihove implikacije kada se uveaju u tri dimenzije, osvetle i sa
glumcima u njima one ostaju samo skice.
Onda kada se skice ili plan usvoje i dogovore reditelj i scenograf kao postojea
pretpostavka kako e scena izgledati sledei korak jeste da se napravi model. Neophodno je
napraviti svoj tlocrt u razmeri, unosei tane pozicije razliitih delova scenografije. Ukoliko
radite u malom ili pozoritu srednje veliliine, razmera 1:24 je pogodna za rad. U
decimalnom sistemu, 4 santimetara po metru (1:25) je najslinije.U veem pozoritu,

polovina ove razmere je laka za rad rtvrtina ina je stopa ili dva santimetra jednako je
jednom metru.
Ukoliko ne postoji dostupan plan tlocrta u pozoritu, neophodno je da izmerite scenu sami,
paljivo beleei svaku prepreku u depovima i bekstejdu gvozdene potpore ili isturene
cigle u zidu koje se mogu ispreiti, udubljenja koja se mogu biti korisna. Isto tako morate
uzeti u obzir i linije vizure u datom pozoritu: od najirih redova do najniih i najviih redova
sedita.
Uvek obeleite centralnu liniju scene na vaim planovima i uvek proverite da li je uobiajeno
podeavanje linija (ispred kojih scenografija ne bi trebalo biti postavljena) i zato. Jednom
uraen ili steen plan scene, isecite deli table, zategnute per pole sa lajsnama, ili, ukoliko
je jednostavn dekor, jednostavno zakaite svoj tlocrt za grafiku tablu.

References:
Michael Warre; Designing and making stage scenery; foreword by Peter Brook; Reunhold
Book Corporation; New York