Seminarski rad na temu:

RUNA IZRADA KNJIGE U TVRDOM

POVEZU

mentor: dr. Branko Savi

kandidat: Nemanja Raki GD34/11

Novi Sad, 2013

SADRAJ
1. Tvrdi povez................................................3
1.1. Priprema za povez...................................4
1.2. Izrada knjinog bloka..............................4
1.3. Obrada knjinog bloka.............................5
1.4. Izrada i ukraavanje korica.......................7
2. Sastavljanje korica.......................................7
3. Ukraavanje korica......................................8
4. Spajanje knjinog bloka sa koricama...........8
5. Pregled knjige...............................................9

1. TVRDI POVEZ
Tvrdi povez je proizvod knjigovezake dorade koji se sastoje od knjinog bloka I
tvrdih korica. Koricama su obino napravljene od lepenke koja je presvuena materijalom
za presvlaenje, najee koom, tekstilom ili papirom, dok je knjini blok sastavljen od
knjinih tabaka ili listova koji su povezani u homogenu celinu koncem ili beavnom
koricom. Predlist spaja knjievni blok sa koricom.
Osnovni delovi knjige u tvrdom povezu:

knjini blok

knjine korice

knjini tabaci

predlist forzac

tul-platno gaza

ukrasna vrpca

spojnica hilzna

oznana vrpca

lepenka

presvlani materijal

Klasifikacija tvrdog poveza se moe obaviti prema nekoliko kriterijuma i na

nekoliko naina. Neki od niih su:

prema nainu izrade: runi pojedinani i mainski industrijski

prema geometrijskoj formi podvenjaka: knjige sa ravnim (pravougaonim)

i knjige sa zaobljenim podvenjakom.

Prema odnosu strane korice, to jest prema odnosu irine i duine knjige.
Najei su stojei uzduni, a postoje i leei popreni kao i kvadratni
oblici.

Prema nainu montae korice.

Prema prevoju: knjige sa prevojem i knjige bez prevoja. Prevoj je

rastojanje izmeu ivica lepenke, korice i rikna. Uobiajeno rastojanje kod
veine knjiga je od 5 do 8mm, ali kod npr. francuskog poveza u polukoi
se ne ostavlja rastojanje za prevoj.

Celokupan postupak povezivanja knjige se moe podeliti u est faza rada.

1.1. Priprema za povez

Knjiga koja se prepovezuje se mora ralaniti na sastavne delove i pripremiti se za
ivenje. Pri tome se mora paziti da se nita ne oteti. Pripremu za povez ini nekoliko
operacija.
Odvajanje od knjinog bloka.
Utvrivanje naina izrade knjinog bloka. Knjini blok moe biti izraen od
logova, tabaka ili listova a povezivanje moe biti beavno, ivenjem koncem ili icom.
Ovo je potrebno da bi se primenio odgovarajui tehnoloki postupak.
Utvrivanje osnovnog tabka. Najee je tabak od 16 strana. Pomo pri
utvrivanju su: primarna signatura, paginacija i norma.
Rastavljanje knjinog bloka. Raskidanje se vri seenjem konca u prevoju
tabkaka, gde se tabak odvaja od knjinog bloka povlaenjem ulevo. Postupak se nastavlja
dok svi tabaci ne budu odvojeni od knjinog bloka.
ienje ivica tabka od zaostalog lepka. Ova operacija se mora obavljati veoma
paljivo da ne bi dolo do oteenja spoljanje etvrtine tabaka.
Ispravljanje izguvanih listova. Za ispravljanje izguvanih listova se koristi
vlaan suner, posle se listovi stavljaju izmeu lepnki da bvi se prosuili. Potrebno je
obratiti panju na ivice koji su vrlo esto presavijeni.
Krpljenje pocepanih i oteenih listova. Da bi tragovi krpljenja bili to manje
primetni mora se voditi rauna da papir bude odgovarajue boje.
Pojaanje tabaka. Za pojaavanje tabka se koristi specijalno platno irine oko
7mm, a duine knjinog bloka, ili lajfnice od celuloznog papira.
Krojenje i lepljenje predlista. Otvaranjem i zatvaranjem knjige prevoji korica se
ponaaju kao arke, zbog toga papir od kojeg se kroji predlist mora biti napravljen od
kvalitetnih sirovina, mainski gladak sa dosta lepila i minimalnom gramaturom.
Oplemenjeni papiri nisu dobri za predlist jer se mogu talepiti jedno za drugo posle
presovanja. Kvalitet i vrsta papira za predlist se odreuje prema vrsti poveza.
Presovanje knjievnog bloka. Posle presovanja izmeu dasaka ili u runoj presi,
knjini blok je spreman za ivenje.

1.2. Izrada knjinog bloka

U ovoj fazi se od pojedinanih knjinih tabaka izrauje homogen i kompaktan
knjini blok. Izrada knjinog bloka podrazumeva est operacija.
Kolacioniranje je proveravanje i kontrola redosleda listova, slika i knjinih
tabaka u knjinom bloku.
ivenje koncem na vezice ili pantljike. ivenjem se spajaju knjini tabaci u
knjini blok. U izradi knjiga sa tvrdim povezom postoje dva naina ivenja:
ivenje na pantljike
ivenje na vezice
Knjige sa veim brojem tabaka se iju na vezice, dok se ivenje na pantljike
koristi za knjige koji imaju broj tabaka manji od dvanaest.
Broj pantljika ili vezica zavisi od veliine knjige, vrste poveza i debljine knjige
moe ih biti od dve do est. Saiven knjini blok mora posedovati odgovarjuu stabilnost
i vrstou a to se postie pravilnim redosledom vezica ili pantljika. Rasporeivanje

vezica ili pantljika se moe vriti simetrino, slobodno optiko ili rasporeivanje po
strogom pravilu.
Vrsta i debljina konca, kao i sirovina od koje je napvaljen se takoe odreuje u
zavisnosti od strukture tabaka, vrste papira kao i debljine knjige.
Podlepljivanje falca. Prilikom korienja knjige prvi i poslednji tabak su izloeni
najveem optereenju, jer su predlistom spojeni za korice. Da bi se poveao kvalitet
potrebno je podlepljivanje falca ime se ivice prvog i poslednjeg ivice prvog i poslednjeg
tabaka slepljuju sa drugim i pretposlednjim tabakom knjinog bloka.
Smanjivanje falca podvenjaka se obavezno radi posle podlepljivanja falca a
pre lepljenja vezica ili pantljika jer ometa dalju obradu i izgled knjinog bloka,
okrugljivanje i vrstou knjige. Podrazumeva otklanjanje razlike u debljini koja je nastala
proirenjem podvenjaka posle savijanja, pojaavnja tabaka, pojaavanja...
Raeljavanje vezica i lepljenje vezica ili pantljika. Kod gotove knjige vezice
treba to manje da se primeuju, to se postie raeljavanjem vezica koje su okrugle, i
kao takve se ne mogu nalepiti. Vezice se pretvaraju u lepezast oblik a potom se nalepljuju
na predlist, isto vai i za pantljike. Ovaj prosces treba obaviti sa obe strane knjige.
Lajmovanje i prosuivanje. Spajanje tabaka posle ivenja u homogeni u
kompaktnu celinu se postie premazivanjem podvenjaka lepilom lajmovanjem. Posle
lajmovanja se preporuuje i utiskivanje lepila uskom stranom ekia kako bi lepilo bolje
prodrelo izmeu ivica tabaka i vezica. Knjiga se posle lajmovanja stavlja izmeu dve
lepenke i ostavlja se da se lepilo prosui.

1.3. Obrada knjinog bloka

Karakteristika obrade knjinog bloka je orezivanje i dodavanje funkcionalnih i
dekorativnih elemenata knjinom bloku nakon ega se uzimaju mere za izradu korica.
Obrezivanje knjinog bloka. Pod ovim se podrazumeva pravougaono i
ravnomerno seenje ivica knjige pri emu proizvod dobija odreenu veliinu dok jedan
deo papira otpada.
Knjige koje se prvi put obrezuju moraju se obrezivati na tano odreenu veliinu
da bi beline oko teksta ostale u planiranoj srazmeri. Knjiga se ne sme obrezati vie nego
to je potrebno. U sluaju da se obrezuje posle prepovezivanja, knjigu je potrebno
obrezati to je mogue manje da se ne bi naruili odnosi belina.
U knjige koje se ne obrezuju spadaju knjige koje su tampane na papirima rune
izrade, pojedina bibliografska izdanja, registri, knjigovodstvene kartice itd.
Okrugljivanje i apresovanje. Okrugljivanje je formiranje blokova knjiga, tako
da lea knjige imaju konveksan oblik, a prednji deo konkavan oblik, u pravcu debljine
knjinog bloka.
Efekti okrugljivanja:
poboljanje stabilnosti bloka (naprezanja nastala preoblikovanjem vuku
lea knjinog bloka u dati oblik nakon korienja knjige),
poveanje vrstoe poveza,
poboljanje osobina otvaranja knjige.
Okrugljivanje povenjaka se uglavnom radi na knjinim blokovima debljine od 15
mm. Izuzetak su knjige sa umetnikim sadrajem i slikovnice koje se nikad ne
okrugljuju.
5

Prilikom runog okrugljivanja knjini blok se okrugljuje ekiem, gde se treba

voditi rauna da se ne odara samo po prvim tabacima, ve sa svake strane jer se jedino
tako dobija lepa i ujednaena oblina.

Vrste okrugljivanja povenjaka

Da bi knjiga dobila lepi i vri oblik posle okrugljivanja potrebno je i

apresovanje, pod ime se podrazumeva povijanje nekoliko prvih i nekoliko poslednjih
tabaka, tako da povenjak dobije peurkast oblik koji se fiksira lepilom i lepljenjem tul
platna ili neke druge specijalne tkanine.
Izrada reza ima kako estetsku tako i zatitnu funkciju. Ukraavanjem reza
produava se vek knjige, rez se manje prlja a boja reza se usklauje sa materijalom za
presvlaenje. Razlikujemo prirodni rez, rez u boji, metalni rez i sve ostale vrste reza.
Lepljenje merkbanda. Traka iroka 5mm koja je jednim krajem privrena za
gornju ivicu podvenjaka, a drugim slobodnim krajem prelai 2-3cm preko donje ivice
knjige se zove merkband. Duina se odreuje dijagonalom knjige plus 4-5cm. Slui za
obeleavanje gde se stalo sa itanjem. Traka se, posle odmeravanja i seenja ubacuje u
sredinu knjige, izmeu listova, a gornji deo se lepi na spoljanju stranu podvenjaka.
Lepljenje ukrasne trake kapitalbanda. Ukrasna traka je deo knjige koji se
postavlja na lea knjinog bloka. Pravilno uivena ili zalepljena traka treba da bude i
dekorativna i funkcionalna. Dekorativna je jer se obino ije kontrastno obojenim
koncem, a funkcionalna, jer treba da ima dovoljnu jainu, naroito u sluajevima kada se
knjige sa polica povuku upravo za nju da bi se izvukle. Pravilno postavljanje ove trake se
radi na razmacima od nekoliko milimetara u glavi i nogama knjige.

Ukrasne trake

Stabilizacija podvenjaka. Tul platno se lepi na lea knjige ili proizvoda koji se
izrauje, a za funkciju ima da sjedini knjini blok na leima, da ne dolazi do njegovog
razilaenja. On ima i funkciju i da ojaa vezu izmeu knjinog bloka i korica. Tul platno
je sainjeno od ispreplitanih tankih niti, ne ba velike gustine.

1.4. Izrada i ukraavanje korica

Osnova za izradu korica za tvrdi uvez je vieslojna lepenka ili karton koji mogu
biti razliitih gramatura. Sastavni deo korica koji dolazi izmeu prednje i zadnje korice je
tul platno. Korice i tul platno spaja presvaka. Zavisno od vrste materijala iz koje se
izrauje presvlaka odreuje se i vrsta korica.
Korice mogu biti izraene sa presvlakom od jednog materijala (jednodelne
presvlake) i sa presvlakom od dva materijala (dvodelne presvlake). U grafikoj industriji
koriste se razliiti materijali za presvlaenje. Najplemenitiji su tradicionalni materijali
ivotinjska koa i pergament. Danas se, pored knjigovezakih platna (od pamuka, lana i
sintetikih vlakna), koriste i polusintetiki i sintetiki materijali, specijalni papiri kao i
plastine i metalne folije. Ove materijale je mogue meusobno kombinovati, npr. platno
ili plastine mase kairati sa papirom, odnosno platna sa plastinim folijama.
Osnovni elementi korica su:
dva komada lepenke
leni uloak od kartona ili lepenki
papir za pojaanje lepenki i rikna
materijal za presvlaenje kroca jednodelnih ili dvodelnih
Debljina lepenke se odreuje prema debljini i veliini knjige, vrsti papira i
poveza. Najee koriena lepenka je debljine 1-2.2mm.
Alang je irina materijala za previjanje na drugu stranu i treba da iznosi 10 15
milimetara za svaku stranu plus debljina lepenke. Smer vlakanca u materijalu za izradu
korica mora da bude paralelan da se korice ne bi krivile.
U izradi korica razlikujemo sedam osnovnih operacija.
krojenje lepenke,
krojenje rikna
krojenje materijala za presvlaenje

montaa korica
ukraavanje korica
okrugljivanje korica

2. Sastavljanje korica
Nakon krojenja svih delova korica pristupa se sastavljanju. Rikn premazan
lepilom se na sredinu ilavog papira se nalepljuje na sredinu ilavog papira za satavljanje
korica.vrhom savijaa izvuemo posebno ivice riklna da se dobro poznaju.
Lepenke se zatim tepenasto razrede oko 10-20 mm i premau lepilom, a zatim se
lepe na papir za pojaanje na svakih 5 8 mm sve do ivice rikna. Svi zalepljeni delovi su
paralelni.
Ako je sve u redu, materijal za presvlaenje se premazuje lepilom i postavlja se
samo jedna lepenka korice za namazanu presvlaku. Korica se okree tako da je lepenka
okrenuta ka stolu, da bi se korica dobro utrljala. Kada je to sve gotovo, proces se ponavlja
i sa drugom stranom. Nakon suenja, korica je spremna za utiskivanje naslova.
Jedan od naina izrade korica za manje tirae je uz pomo ablona. Gde postoje
dve vrste ablona:

ablon rastojanje jednostavan, izraen od lepenke ili pleha irine rikna,

plus dva prevoja, a duina je neto vea od duine korice.

ablon sa uglovima koristi se kada se izrauje vei broj istih dvodelnih

korica. Osnova za ovakav ablon je deblja lepenka, drvena daska ili
metalna ploa i etiri komada plajfnica od deblje lepenke za izradu
vinklova.

3. Ukraavanje korica
Korice se posle izrade ukraavaju raznim tehnikamaizradom pre svega naslova,
linija, ara i ornamenata koji imaju estetski i funkcionalni znaaj. Ukraavanje se radi na
prednjoj strani korice i na podvenjaku i ima cilj da informie itaoce o imenu i nazivu
dela.
Postavljanje naslova i ukraavanje mogu raditi samo oni koji imaju smisla za
estetski izgled knjige, teorijska i praktina znanja u oblasti kreiranja i opreme knjige.
Mnogi, pogotovo poetnici nemaju takva iskustva, te je sigurnije drati se proerenih
reenja. Postavljanje naslova u geometrijsku sredinu se ne preporuuje jer tako postavljen
naslov izgleda kao da je ispod sredine, tj da je donje polje korice manje.
Za ukraavanje korica koriste se razliiti postupci, a najei su:

tampanje korice se ukraavaju tehnikom tampanja tako to se

tamparska boja nanosi na materijal za presvlaenje. Za ovu
tehniku ukraavanja neophodni su: tamparska forma, tamparska
maina i tamarska boja. Postupci tampanja mogu biti: visoka
tampa, knjigovezaka tampa u boji, ofset tampa, sitotampa.

Utiskivanje ili pregovanje je obrada povrine presvlanog

materijala na knjinim koricama od lepenke ili kartona formom za
pregovanje uz odgovarajui pritisak i temperaturu. Tiskivanje
moe biti sa ili bez folija, i reljefno.

4. Spajanje knjinog bloka sa koricama

Ubacivanje knjiga u korice predstavlja postupak kojim se podvenjak knjinog
bloka i oba predlista slepljuju sa koricom. Ovaj postupak je jedna od zavrnih operacija u
izradi poveza knjige i od nje uglavnom zavise izgled knjige, vrstina i period korienja.
Pri runom radu preporuuje se probno ubacivanje knjinog bloka u korice bez
premazivanja lepolom radi utvrivanja i proveravanja rasporeda ivica u predelu glave,
nogu i prednje strane.
Jednofazno ubacivanje knjinog bloka u korice obavlja se za knjige koje
nemaju zalepljenu hilznu nego im je podvenjak pojaan i stabilizovan najepljivanjem tul
platna. Sastoji se od nanoenja lepila na prednji list ili koricu.
Jednofazno ubacivanje premazivanjem predlista radi se postavljanjem knjige
na unutranju stranu korice, premazivanje predlista lepilom , zatvaranjem knjige,
okretanjem i ponavljanjem postupka za drugu stranu knjige sa eventualnom korekturom i
presovanjem.
Jednofazno ubacivanje premazivanjem korica radi se premazivanjem cele
povrine korice lepilom, zatim se knjini blok postavlja na unutranju stranu korice pri
emu se vodi rauna o proporcijama ivica, zatvaranjem prednje korice i presovanjem.
Ovakav nain se ne preporuuje jer se premazivanjem korice lepilo nanosi i na ivice, pa
se rez knjinog bloka zamae, to dovodi do slepljivanja nekoliko listova knjinog bloka
sa predlistom.
Dvofazno ubacivanje premazivanjem predlista. Knjini blok i korica se
spajaju prvo preko hilzne, a zatim se spajaju oba predlista. Ovakvo povezivanje poveava
vrstinu povezivanja. U prvoj fazi premazuje se povenjak knjige hilzna, guim
lepkom, zatim se knjini blok ubacuje u korice pri emu se vodi rauna o proporcijama
ivica. U drugoj fazi radi se ampovanje, to jest otvaranje prednje strane korice,
premazianje predlista lepilom, zatvaranjem knjige i ponavljanjem postupka i sa zadnje
strane. Knjiga se zatim presuje 4 16 sati, nakon ega se pod pritiskom sui da ne bi
dolo do deformacija koje se posle suenja ne mogu ispraviti.

5. Pregled knjige
Ovo je poslednja faza u izradi tvrdog poveza kojo se kontroliu pojedini delovi
knjige. Cilj je da se uoe eventualni nedostaci odreene knjige, da se knjige razvrstaju po
grupama greaka i da se eventualne greke po mogunosti poprave. Kod pojedinanih
poveza obavezno se pregleda svaka knjiga.
Postupak rutinske kontrole se sastoji iz:

letiminog pogleda korica i rikna

9

konstantovanje da li je predlist dobro zalepljen celom povrinom

na unutranju stranu korice.

Pregledanje listova

pregledanje ukrasne trake i hilzne

Ako se eventualno pronae neka greka, knjiga se ponovo pregleda i razvrstava se

po grupama greaka.