UVOD

Zatita okoline u sve veoj meri zaokuplja nau i svetsku javnost. Svest o iscrpljivosti
prirodnih bogatstava namee pitanja o mogunosti opstanka sve brojnije ljudske vrste. Granice
rasta sve se oitije pokazuju u nepovratnoj degradaciji voda, mora, tla i zraka, u sve eim
pojavama dosad nepoznatih bolesti u ljudi i strelovito brzom nestajanju mnogih biljnih i
ivotinjskih vrsta s lica Zemlje. Danas je nemogue nai proizvod ijim stvaranjem ne nastaje
nekakav otpad. ak i ekoloki proizvodi indirektno stvaraju otpad, koji je ujedno i najvei
problem ljudske civilizacije modernog sveta. Stoga, u svrhu smanjenja i lakeg gospodarenja
otpadom razvili su se razni postupci recikliranja.

Naalost, mnogi ljudi ne poznaju mogunost iskoriavanja otpada te njihovu mogunost

za upotrebu. Ne razlikuju se osnovni termini pa dolazi do raznih zabuna. Neki od termina
vezanih uz gospodarenje otpadom su: Recikliranje - u zatiti okoline podrazumeva ponovnu
upotrebu otpadnih stvari kao sirovine u proizvodnji (stari papir, staklo, plastika, metali, organska
komponenta kunog otpada za kompostiranje itd.) Otpad je nepotreban, nepoeljan ili suvian
materijal preostao nakon zavretka nekog procesa. To je stvar ili materijal bez neke prisutne
vrednosti ili koristi, ili cvar ili materijal odbaen uprkos prisutnoj vrednosti ili koristi. Upotreba
otpada je svaki postupak ponovne obrade otpada radi njegovog koritenja u materijalne i
energetske svrhe. Demontaa - Rastavljanje, rasklapanje neega na sastavne delove.

1.OTPAD

Otpad je svaki materijal koji nije poeljan po merilima ljudi i koji se za to na razliite
naine odbacuje.

Otpad moemo podeliti prema:

-Prema mestu nastajanja

-Prema opasnosti

Prema mestu nastajanja: kuni otpad (ivotnjskog porekla, biljnog porekla, pepeo, papir, krpe,
karton, predmete od gume, drveta, stakla, koe, porculana, nametaj, bela tehnika itd.);
graevinski otpad ( prilikom izvoenja graevinskih radova, komadi neupotrebljivog i starog

2
pokustva, istroeni kuni aparat, hladnjaci, naputena vozila, vea ambalaa, otpad od
povremenih veih ienja podruma i tavana, vei naputeni predmeti i sl., predstavljaju danas
znaajnu koliinu otpada.); otpad s javnih povrina - organski stabilne materije (otpaci bilja,
papir, opuci cigareta, kutije od cigareta, razna ambalaa i sl.) i organski nestabilne materije
(otpadci od hrane i od ivotinja), te praina peani mulj i blato.

Prema Zakonu o otpadu (NN 34/95) ukoliko poseduje sledea svojstva: tetnost, toksinost,
kancerogenost i infektivnost, pri emu: tetnost podrazumeva stvari ili otpad, koji ako se
inhaliraju ili progutaju ili ako penetriraju u kou, mogu uzrokovati opasnost za ljudsko zdravlje;
toksinost podrazumeva stvari ili proizvode koji mogu sadravati vrlo toksine sastojke, koji u
sluaju da su inhalirani, progutani ili penetrirani u kou mogu prouzroiti ozbiljne, akutne ili
hronine rizike po zdravlje, ak i smrt; kancerogenost podrazumeva stvari ili proizvode koji
ako su inhalirani, progutani ili penetrirani u kou mogu inducirati pojavu raka ili poveati
njegovo rasprostranjivanje; infektivnost podrazumeva stvari ili otpad koji sadri ive
mikroorganizme i njihove spore ili njihove toksine za koje se zna ili sumnja da uzrokuju bolesti
ljudi i ostalih ivih organizama.

2. RECIKLIRANJE

Sve popularnija metoda za reavanje problema otpada je reciklaa. Procenjeno je da oko

60% materijala koji se odbaci moe ponovo da se upotrebi. Reciklaa je pogodna ne samo zato
to smanjuje koliinu otpada ve i zato to smanjuje utroak sirovina i goriva, ali i smanjuje
zagaivanje. Jedna tona skupljenog i recikliranog papira spasava od see oko 17 stabala prosene
veliine. Takoe, reciklaom ove koliine papira utedi se oko 32.000 litara vode i oko 4.200
kW elektirne energije.

2.1 Recikliranje Papira

Papir se pravi od mree vrlo tankih celuloidnih vlakana koja se dobijaju uglavnom od
drvea, ali i od slame, bambusa i eerne trske. Izumeli su ga Kinezi poetkom 2. veka pre nove
ere. Papir je izrazito znaajno doprineo prosveti i nauci. Pronalazak papira smatra se jednim od
pokazatelja poetka novog veka. Danas se koristi u razne svrhe i moe se nai u raznim oblicima.
Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomo razliitih hemijskih sredstava.
Pri tom nestaju velike i stare ume, dolazi do zagaivanja reka.

3
 Da bi se to manje tete nanelo ivotnoj sredini, mogue je ponovo sakupiti hartiju koja
nam vie nije neophodna i dati je na recikliranje. Za celulozu, koja se dobija iz drveta, potrebno
je sasei brojno drvee da bismo proizveli papir. Kako se radi o prirodnom resursu, potrebno je
brinuti o njegovim koliinama. Primer ne brige o ovom prirodnom bogatstvu jeste Kina, ija je
povrina bila pokrivena 90% umom, dok je danas taj iznos oko 5% .

Reciklaa papira sprovodi se tako to se papir isee, natapa se u vodi, melje se u pulpu,
moe da se doda boja, presuje se i potom se sui. Papir moe da se reciklira samo 5 do 7 puta pre
nego to se raspadne: vlakno u njemu pukne i pokida se stabilna mrea koja ini papir. Zato se u
svaki list recikliranog papira moraju dodati svea, nova vlakna papira. tednjom papira uvamo
ume, ali i energiju potrebnu za njegovo dobijanje.

Kartonska ambalaa za mleko i sokove razlikuje se od obinog kartona i papira, kako po

nainu upotrebe, tako i po nainu skupljanja, sortiranja i reciklae. Postoje dve vrste kartonske
ambalae za mleko i sokove. Aseptina ambalaa koristi se za pakovanje dugotrajnog mleka i
sokova, i tako pakovani proizvodi ne moraju da stoje u friideru pre otvaranja i upotrebe. Druga
vrsta kartonske ambalae koristi se za kratkotrajno pasterizovano mleko i mlene proizvode, i
treba da stoji u friideru pre korienja upakovanog proizvoda.

U kartonskoj ambalai ima najvie kartona, koji daje vrstinu i jainu, zatim 20-25%
plastike koja se zove polietilen i koja titi upakovani proizvod od vlage i bakterija. U aseptinim
pakovanjima postoji i sloj vrlo tanke aluminijumske folije koja spreava da kiseonik i svetlosni
zraci pokvare upakovani proizvod. Ambalani otpad treba reciklirati u nove metrijale, kako bi se
ponovo iskoristile sirovine od kojih je ambalaa napravljena. Kartonska ambalaa za mleko i
sokove se moe skupljati zajedno sa plastinim i aluminijumskim ambalanim otpadom, ili
zajedno sa kartonom i papirom.

Na koji god nain da se sakupi, ova ambalaa se nakon odvajanja od ostalih vrsta otpada
reciklira u fabrikama hartije. U fabrikama hartije se odvajaju celulozna vlakna iz kartona od
kojeg je napravljeno pakovanje i od tako dobijene celuloze se ponovo pravi papir, odnosno razni
papirni i kartonski proizvodi koje koristimo kod kue, kao to su kartoni za jaja ili toaletni papir.

Papir je najzastupljeniji reciklani materijal u vrstom komunalnom otpadu. to je zemlja

razvijenija, u smeu njenih stanovnika ima vie papira. U Beogradu se meseno baci oko 5 000
tona starog papira! U prijemnoj stanici se papir sortira i ide u kompaktor, mainu pomou koje
se stari papir balira pod pritiskom od 250 bara. Tako spakovan papir, nabijen u prese, dalje se
plasira na trite, odnosno u fabrike koje ga kao sirovinu koriste u izradi svojih proizvoda.

Stari papir se uopteno kvalifikuje na osnovu svog kvaliteta u osam razliitih grupa: od
istog, belog, neispisanog, pa sve do otpadaka od na tron papira i starog talasastog kartona koga
je najvie. Rauna se da na 1000 tona starog papira najloija osma klasa ini ak 70 odsto.

4
2.2 Proces recikliranja
Meunarodni univerzalni kod recikliranja za papir dat je tablicom ispod. Ovaj kod
pomae prilikom sortiranja i recikliranja papira. Recikliranje papira je najstariji postupak
reciklae. Uporeujui s ostalim postupcima recikliranja u Srbiji, sastav odvojenog skupljanja
papira i kartona je najrazvijeniji i najbolje organizovan. Kao to je ve pre spomenuto,
recikliranjem papira ne samo to se smanjuje potreba za seom drvea nego se i smanjuje
koliina utroene energije potrebne za dobijanjem papira. Pa tako recikliranjem papira
ostvarujemo sledee prednosti:

65% manje energije;

50% manje vode;

74% manje zagauje okolinu;

zamenjuje 17 stabala.

Postupak recikliranja papira je vrlo jednostavan proces koji se moe raditi u svakom
domainstvu.

Industrijsko recikliranje otpadnog papira obuhvata vie postupaka od kojih su najvaniji

prikupljanje i sortiranje starog papira, razvlaknjivanje, grubo prosejavanje, izbeljivanje (deinking
flotacija), ienje, fino prosejavanje, ispiranje, te eventualno uguivanje i konzerviranje.

korak - Razvrstavanje, sortiranje

Ve kod prikupljanja otpadnog papira vri se sortiranje, premda je u ovom poetnom

stepenu recikliranja sortiranje relativno grubo, pa se ulaskom u fabriku papira sirovina mora
ponovno pregledati i razvrstati. U otkupljenom papiru esto se nalaze razni neeljeni,
neupotrebljivi ili ak tetni predmeti. Budui da bi oni mogli izazvati vrlo skupa oteenja
strojeva u procesu prerade starog papira, pregledavanje i razvrstavanje se vri runo, na
pokretnoj traci.

korak - Razvlaknjivanje

Svrha razvlaknjivanja je odvajanje vlakana iz isprepletene strukture papira u pojedinana

vlakna. Pri tome se oekuje takoe da se i tiskarska boja odvoji od vlakana u obliku sitnih
estica.
5
 Razvlaknjivanje otpadnog papira vri se u pulperima. Vodi koja uz rotaciju propelera
razvlaknjuje papir u vlakanca dodaju se hemikalije, a sam postupak se kontrolira s obzirom na
konzistenciju pulpe, pH vrednost, temperaturu, te vreme razvlaknjivanja.

Stari papir kao sirovina unosi u postupak prerade osim tiskarske boje i neka druga
nevlaknata oneienja koja tvore ljepljive estice. Najneugodnija i najnepoeljnija su svakako
lepila s etiketa, koverti, maraka ili broiranog uveza. Lepljive estice potiu od taljivih lepila,
adheziva, veziva premaza, termoplastinih smola, UV lakova i voskova. Vano je napomenuti da
se za razvlaknjivanje najee koristi obraena procesna voda iz krunog toka fabrikog sastava.

1. korak - Proiavanje

Proiavanje je postupak kojim se iz pulpe uklanjaju oneienja kao to su smole,

estice gume, pesak, metali, glina, polietilen, polistiren, lepila, pa i boje. Osim to je za efikasno
proiavanje vana veliina ovih estica, vrlo je vana i njihova specifina teina, budui da se
postupak vri centrifugalnim proistaima. Veliine estica koje se ovim postupkom mogu
ukloniti iz pulpe su u granicama vidljivosti prostim okom. Najmanje vidljive estice su veliine
oko 40 m, a najkrupnije mogu iznositi i 4000 m, npr. polimeri.

2. korak Prosejavanje

Prosejavanje slui za uklanjanje svih onih estica, tj. kvrica koje su vee od vlakanaca u
suspenziji. To mogu biti nerazvlaknjeni komadii papira, prisutni zbog nedostatnog
razvlaknjivanja i sl. te estice, nadalje, mogu biti plosnati komadii plastike od omota ili vreica,
razni adhezivi, lepljive povrine i sl. koji se ovim postupkom efikasno uklanjanju. Ako se,
meutim, razgrade do formata veliine vlakna, mogu zaostati u pulpi i kasnije u recikliranom
papiru.

Prosejavanje se vri prolaskom pulpe kroz sita definiranih promera otvora. Sita mogu
imati otvore ili proreze, a sustavi za prosejavanje esto rade pod pritiskom kojim se vlakna
"protiskuju" kroz sito.

3. korak - Deinking flotacija

Deinking flotacija je proces selektivne separacije koji koristi mehurie zraka da odstrani
estice boje iz razvlaknjene suspenzije. U flotacijskoj eliji estice boje se hvataju na mehurie
zraka koji ih nose prema povrini. Flotacijske hemikalije se dodaju u pulpu kako bi poveale
hidrofobnost estica boje i da pospee efikasnost flotacije. Na povrini se stvara pena koja se
mora uklanjati.

Efikasnost flotacije zavisi o verovatnosti da se tri uslova ispune za svaku esticu boje, a
to su: sudar estice i mehuria, prihvatanje estice na mehuri, i na koncu uklanjanje mehuria sa
esticom boje iz pulpe. Mnogi paramatri utiu na efikasnost flotacije, a mogu se razvrstati na
etiri grupe:

6
 1. svojstva estica- kao to su veliina, broj, oblik, hemizam povrine itd;

2. svojstva mehuria - takoe njihova veliina, broj, hemizam povrine i dispergiranost;

3. stepen meanja, tj. vreme i intenzitet flotacije;

4. procesni uslovi, npr. vrsta otpadnog papira u postupku, koliina pepela, svojstva
vlakana, pH suspenzije, temperatura itd.

Svetlina pulpe je vrlo esto mera efikasnosti deinking flotacije budui da uklanjanje
tiskarske boje iz sastava samim time poveava svetlinu. Efikasnost flotacije se odreuje
slikovnom analizom. Tom metodom mogu se odrediti broj i veliina prisutnih estica boje, te
veliina povrine koju one pokrivaju u laboratorijskom listu posle flotacije. Vrednovanje
uinkovitosti flotacije odnosi se i na maksimalno smanjenje gubitaka vlakana tokom postupka
reciklacije.

korak - Ispiranje

Ispiranje je mehaniki proces kojim se iz razvodnjene pulpe odvaja boja, punila i ostale
estice neistoe. Efikasnost ispiranja zavisi od veliine estica i to na nain da je ispiranje
kvalitetnije to su estice sitnije. Moe se provoditi na razliite naine, ureajima sa bonim
sitima za suspenzije nie konzistencije, do 8% suve stvari, ekstraktorima sa konusnim sitima za
suspenzije srednje konzistencije, od 8 do 15 % suve stvari i konano punim presama za guste
suspenzije, tj. pulpe visoke konzistencije, preko 15% suve stvari.

korak - Uguivanje

Ureaji za ispiranje suspenzija niskih konzistencija mogu se takoe koristiti za

uguivanje na kraju deinking procesa. Uguivanje je nuno u sluaju skladienja pulpe do
trenutka njenog koritenja, tj. izrade papira na papir stroju.

korak - Mlevenje

Bez obzira to se reciklirani papir proizvodi od starog papira koji je u toku svoje
primarne izrade ve bio podvrgnut svim potrebnim postupcima pripreme, pa i mlevenju, ipak je u
svakom novom ciklusu potrebno izvriti ponovno mlevenje vlakana u refineru. Na taj nain se
utie na bolje vezivanje vlakana u recikliranom papiru. Budui da su vlakna u sekundarnom
ciklusu kraa od primarnih, potrebno je provoditi mlevenje manjeg intenziteta tzv. masno
mlevenje koje ne skrauje vlakna, ve ih samo gnjei i raslojava. Dobra fibrilacija je neophodna
za postizanje zadovoljavajuih svojstava povrine i mehanikih svojstava recikliranog papira.
Fibriliranjem slojeva stenki vlakana poveava se ukupna povrina vlakana to ima direktnog
uticaja na kvalitetu bubrenja. Kvalitetno bubrenje je nuan preduslov za postizanje vee
fleksibilnosti vlakana kako bi se omoguilo to bolje meusobno vezivanje vlakana u buduem
listu. To znai da povrine vlakana u meusobnim kontaktima trebaju biti to vee. to su vlakna

7
u viem ciklusu ponovne upotrebe, to je ovaj problem naglaeniji zbog smanjene mogunosti
bubrenja takvih vlakana uzrokovanih ireverzibilnom kornifikacijom, tj. nepovratnim
oronjavanjem delova stenki vlakana.

2.3 Prednost recikliranja

Preradom starog papira , utroi se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali
iz prirodnog materijala (drveta). Takoe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki
podaci govore da reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spasavamo 17 stabala drveta,
tedimo 4.200 kW elektrine energije i 32.000 litara vode. Pri tome, mogue je reciklovati sve
vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalau od papira. Novinski papir moe se
reciklirati najmanje 7 puta. Kartonska ambalaa se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i
novine. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge ume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga
iva bia koja od njih na neki nain zavise.

ZAKLJUCAK

Preradom starog papira, utroi se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali
iz prirodnog materijala (drveta). Takoe, preradom stare hartije koristimo15% manje vode.
Neki podaci govore da reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala
drveta, tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije I 32.000 litara vode. Pri tom, mogue
je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalau od papira.
Novinski papir moe da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaa se uglavnom pravi
od recikliranog papira, kao i novine.
Recikliranjem hartije spasavamo mnoge ume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga
iva bia koja od njih na neki nain zavise. Nivo recikliranja papira u svetu je: Japan 48,2
odsto, SAD 27 odsto, vedska 55 odsto, Holandija 60 odsto, Danska 30 odsto.U fabrikama se
proizvodi originalan ekoloki papir, reciklirani papir i karton.
Originalni ekoloki papir se bez izbeljivanja i farbanja uz minimalan utroak energije i
vode proizvodi iz 100% starog papira. Reciklirani papir se proizvodi od 80-100% starog
papira i nove celuloze uz dodatak hemijskih pomonih sirovina.Karton se u proseku pravi
90% od starog papira. Reciklirani papir se koristi se za sve kopir aparate, neprovidan je, 4-5
puta manje optereuje okolinu i vek trajanja mu je preko 100 godina. Upotrebljava se u
industriji papira, graevinarstvu (kao izolacioni materijal) i industriji nametaja (zamena za
ivericu).

8
Proizvodnja stakla, a posebno proizvodnja jednostavne staklene uplje ambalae, mogue su u
neogranienom broju korienjem starog staklenog kra.

Reciklaa stakla u poetku imala je za cilj smanjenje udela staklenog kra u komunalnom otpadu.
Meutim, danas reciklaa stakla predstavlja mnogo vie nego to zahtevaju ekoloke mere
zatite okoline. Stakleni kr iz komunalnog otpada predstavlja veoma konkurentnu sekundarnu
sirovinu u industriji stakla u odnosu na primarne sirovine, posebno uzimajui u obzir utede u
potronji energije. Korienje staklenog loma u proizvodnji staklene ambalae ima odreene
prednosti:

1) smanjuje se upotreba primarnih sirovina (pesak i soda kojih u prirodi ima uogranienim
koliinama), smanjuje se i koliina utroene vode potrebne prilikom njihove eksploatacije,

2) smanjuje se potronja energije,

3) smanjuje se emisija tetnih gasova u atmosferu,

4) rastereuju se komunalne deponije (oko 8-10% smea ini stakleni lom)

U idealnim uslovima staklo se moe neogranieno mnogo puta reciklirati.

Mesta nastanka staklenog kra

U savremenim granama industrije stakla proizvode se sledee vrste stakla:

1) Ravna stakla:

- Prozorska stakla

- Livena stakla

- Ogledala

- Obojena stakla

2) Staklena vlakna

3) Staklena ambalaa:

- Boce za pia

- Staklene tegle

- Staklene posude za pakovanja kozmetikih i medicinskih proizoda

9
 4) Privredna stakla

5) Stakla za svetiljke

6) Specijalna, tehnika i ostala stakla

Stakleni lom je u proizvodnji ambalanog stakla vrlo vana sekundarna sirovina. Posljednjih
godina primena loma ima sve veu vanost zbog pojaanih napora za zatitom okoline. Vano je
istaknuti da poveana primena staklenog loma nema nepovoljnog delovanja na kvalitet stakla
niti konanog proizvoda, ukoliko zadovoljava odreeni kvalitet. Osnovni zakon za primenu
recikliranog staklenog loma je kvalitet.

Zavisno od porekla staklenog otpada, stakleni lom sadri razliite primese u vidu neistoa
(metalne, nemetalne, organske kao i stakla drugih boja).

Najee primese koja se pojavljuju u staklenom lomu su:

- metalni i iani delovi zatvaraa boca

- olovni ovratnici za vinske i ampanjske boce

- metalni zatvarai i prstenovi na grlima boce

- ae i ambalaa za opasne tenosti

- velika vlaga

Stakleni lom koji je zaprljan veom koliinom navedenih primesa moe se upotrebiti za
pripremu osnove za puteve, pripremu asfalta, proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju,
peskarenje staklom itd.

Nedovoljno ist stakleni lom ima ogranienu primenu. Tako na primer primese obojenog stakla u
lomu neobojenog stakla ograniavaju primenu recikliranog loma samo za proizvodnju obojenog
ambalanog stakla. Zbog toga treba istrajati na nastojanju da se ve kod prikupljanja strogo
odvaja stakleni otpad prema bojama. (U Nemakoj i Italiji se zeleno ambalano staklo proizvodi
iskljuivo iz staklenog loma, tj. udeo staklenog loma u procesu proizvodnje je 100%). Za to bolje
iskorienje staklenog loma dobijenog reciklaom otpadne ambalae, kvalitet loma mora
odgovarati specifikaciji za proizvodnju odgovarajue staklene ambalae.

1. Prikupljanje i sortiranje stakla

10
Prikupljanje stakla od graana obavlja se specijalnim posudama za tu nameru i njihovim
pranjenjem posebno prilagoenim vozilima. Pranjenje posuda za staklo obavlja se na samim
lokacijama zavisno od potrebne dinamike proizale iz praenja prikupljanja staklenog otpada na
odreenoj mikrolokaciji.Prikupljanje stakla za reciklau odvija se pomou posuda za staklo koje
se postavljaju na odreenim podrujima pa se ukupan broj posuda rasporeuje zavisno od broja
stanovnika i gustine naseljenosti.

Otpadno staklo prikupljeno iz mree posuda za staklo prerauje se na pet razlitih linija za
preradu stakla zavisno od kvaliteta, vrste stakla i koliine. Proces prerade obuhvaa granulisanje,
odstranjivanje grubih neistoa, odvajanje po bojama, prosijavanje, fino ienje i zavrnu
kontrolu.

Kontejneri za staklo su obino zelene boje i u ovaj kontejner mogu se odlagati boce i tegle. Pre
odlaganja staklenu ambalau treba isprazniti, skinuti epove i zatvarae. Boce se ne moraju
odvajati po bojama jer se to radi naknadno u fabrici.U zelene kontejnere za staklo ne sme se
odlagati prozorsko staklo, keramiko posue, sijalice i ostale vrste stakla kao to je bolniko i
laboratorijsko staklo.

Postoje tri oblika kontenera u kojima se sakuplja staklo.

1) Pojedinani konteneri za sakupljanje stakla ovi konteneri se koriste za

sakupljanje meovitog (raznobojnog) stakla ili se mogu koristiti i za

sakupljanje stakla po boji (providno ili obojeno staklo).

2) Konteneri sa dve pregrade za sakupljanje stakla ovi konteneri imaju dva

razdvojena odeljka, jedan za providno, jedan za obojeno staklo.

3) Konteneri sa tri pregrade ovi konteneri imaju tri odeljka, jedan za providno, jedan
za zeleno i jedan za tamno staklo.

Svo ambalano staklo koje se prikuplja reciklira se u fabrici za proizvodnju staklene

ambalae.Ovde se staklo razdaja po bojama providno, zeleno, tamno),ako to ve nije uinjeno
odlaganjem u odgovarajue kontejnere, ali mogue je stakleni otad ostaviti i meano za
proizvodnju staklenih predmeta koji se nee koristiti kao ambalani (ukrasi i sl.).

Odlino svojstvo stakla je da ga je mogue u potpunosti i bezbroj puta reciklirati. okoline, kao i
popularizaciji reciklae kod potroaa. Reciklirani stakleni lom smanjuje zagaenje vazduha za
otprilike 20 % (smanjenje emisije CO2 odnosno NOx kod topljenja stakla), a zagaivanje voda za
oko 50 % (odnosi se na smanjenje potronje vode kod proizvodnje osnovnih sirovina). Udeo
stakla u kunom otpadu iznosi oko 10 %. Bitan uslov za reciklau staklenog kra je istovetnost

11
hemijskog sastava (npr. stakleni kr od prozorskog stakla ne moe se upotrebljavati za
proizvodnju ambalanog stakla i obrnuto). Stoga je vano da se u kontejnere za staklenu
ambalau ne ubacuju druge vrste stakla osim ambalanog. Staklo se proizvodi od smese
prirodnih sirovina i staklenog kra.

Upotrebom staklenog kra u proizvodnji stakla tedi se prirodna sirovina, energija, odlagalini
prostor.

1. Obrada staklenog kra

Razdvojeno skupljeni stakleni kr se transportuje u fabriku stakla, gde se vri njegova obrada
prije upuivanja u tehnoloki proces proizvodnje staklenih proizvoda. U fabrikama za
proizvodnju stakla u Austriji obrada razdvojeno skupljenog staklenog kra vri se u slijedeim
koracima (fabrike stakla Vetropack Pocheim-Niederosterreich; Kremsmunster Oberosterreich i
Werk der Stolzle Oberglas Koflach)

1 korak: Na prijemnom bunkeru vri se izdvajanje vidljivih materijala koji ometaju tehnoloki
proces.

2 korak: Magnetini metali izdvajaju se sa trakastog transportera pomou magnetnog odvajaa.

3 korak: Na trakastom transporteru vri se runo izdvajanje materijala kojiometaju tehnoloki

proces.

4 korak: U odgovarajuoj drobilici vri se usitnjavanje staklenog kra na krupnou (-15+0 mm).

5 korak: Iz drobilice usitnjeni stakleni kr se prosejava. Iz podreetnih frakcija vri se ponovno

izdvajanje magnetinih metala pomou magnetnog odvajaa. Takoe, u ovom koraku vri se
usisavanje lakih materijala od staklenog kra.

6 korak: Iz prosijanih frakcija staklenog kra pomou automatskog ureaja izdvajaju se strani
materijali.

7 korak: U ovom koraku vri se runo sortiranje, odnosno izdvajanje iz transportnog tokana
materijala tetnih za tehnoloki proces.

8 korak: Iz prosejanih klasa staklenog kra dodatno se pomou magnetnog odvajaa izdvajaju
eventualno zaostali magnetini metali.

9 korak: Na posljednjoj kontrolnoj stanici vri se jo jedanput kontrola kvalitetastaklenog kra.

12
10 korak: Obraeni stakleni kr se kao sekundarna sirovina koristi za proizvodnjujednostavne
staklene ambalae.

11 korak: Izdvojeni materijali koji tete tehnolokom procesu se upuuju na dalje korienje ili se
konano zbrinjava, odnosno odlae na ureene deponije otpada. Najvei deo tetnih materijala
iz procesa obrade staklenog kra su razne vrste stena, keramike i porcelain.

Zakljuak

Reciklirana staklena ambalaa smanjuje optereenje odlagalita komunalnog otpada (udeo

staklene ambalae u komunalnom otpadu raste iz godine u godinu). Primenom recikliranog
stakla tedi se energija kod proizvodnje ambalae, kao i kod dobijanja i pripreme osnovnih
sirovina. Poveani napori za sveobuhvatnim recikliranjem ambalanog stakla doprinose ukupnoj
borbi za smanjenje otpada, zatiti okoline, kao i popularizaciji reciklae kod potroaa.

Da bi se pokrenuo i da bi zaiveo proces reciklae, nephodno je da se najpre ispune odreeni

preduslovi kao to je:

Razvijena industrija stakla ili trite gde bi se reciklirano staklo plasiralo i preraivalo,

Razvijena svest graana o dobrobiti recikliranja uopte, kao i njhovo motivisanje u sakupljanju
i razvrstavanju stakla,

Odreene motivacione mere i podrka od strane drave,

Poetna finansijska ulaganja...

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte.

Plastini proizvodi se nakon upotrebe ne raspadaju u zemlji, tj. raspadaju se nakon jako
dugog vremena (preko 100 godina).

Problem otpadne plastike je zauzimanje velikog zapreminskog prostora na deponijama.

Reciklaom otpadne plastike se doprinosi smanjenju potronje elektrine energije a samim
tim i smanjenju emisije tetnih gasova.

Plastini otpad je jako sloena materija zbog toga to se njegov hemijski sastav razlikuje od
plastike do plastike.

13
Vrlo je vano najprije razdvojiti plastiku prema vrsti. Postoje sedam vrsta plastike koje se
najee recikliraju. Te vrste plastike imaju svoje oznake za recikau radi lakeg razdvajanja.

Sve donedavno nije postojao uspjean nain recikliranja plastinog otpada, jer je separacija
raznih polimera praktino nemogua, a postupak za obradu mijeanih polimera nije
postojao.

Danas se u nekoliko smjerova razvijaju istraivanja kojima se moe iskoristiti plastini otpad i
time ujedno smanjiti oneienje okoline.

Unazad 20 godina Japanska industrija poela je s proizvodnjom strojeva koji mogu

preraivati mijeani i oneieni otpad za proizvodnju artikala koji se koriste kao zamjena za
drvo i beton.

14
Poetkom 1975. godine bilo je u radu u Japanu vie od 20 takvih strojeva koji proizvode oko
40.000 tona gotovih proizvoda godinje. Postupak vie nalikuje lijevanju nego li uobiajenim
postupcima plastinih masa. Primjenjuje se vrlo nizak pritisak, to omoguuje koritenje
jeftinih kalupa, kadkad i od aluminijuma. Izraeni proizvodi uglavnom slue kao zamjena za
drvo jer su jeftiniji i otporni na vatru, atmosferske uticaje, gljive, kukce, a mogu se obraivati
alatom za obradu drveta. Otpad koji ulazi u takav stroj mora sadrati 80% termoplasta (PVC,
polietilen, polistiren, najlon i dr.), a ostalo moe biti papir, alu folija,pijesak itd.

Recikliranje plastinog otpada

Otpadna plastika koja nastaje u pogonima preraivaa obino se sastoji od jedne vrste
polimera i moe se ponovo upotrijebiti, kao i odbaena plastika koja se skuplja u raznim
relativno velikim konzumnim podrujima (najee razne vrste jednokratno upotrebljivane
ambalae).

Ponovna upotreba plastinog otpada je recikliranje. Reciklirani materijali se u odreenom

omjeru dodaju u svjei materijal i ponovo prerauje pa se na taj nain postie nia cijena
proizvoda.Plastini se otpad moe ukloniti spaljivanjem uz iskoritenje energije koja se
oslobaa.

Problem pri spaljivanju plastinog otpada je emisija raznih kancerogenih spojeva, ovisno o
vrsti polimera. Stoga je pri spaljivanju potrebna stalna kontrola ekoloke sigurnosti.

Jedan od uzroka rasta koliine plastinog otpada je nepovratna plastina ambalaa (90%
robe se nudi u nepovratnoj plastinoj ambalai).

Proces reciklaze plasticnih flasa se sastoji iz 2 osnovna dijela:

1. Sakupljanje flaa radi baliranja i dalje prodaje

2. Prerada flaa (do nivoa PET granula regenerata)

Preduzimanjem mjera ogranienja upotrebe plastine ambalae naruilo bi savremeni nain

snadbijevanja ivotnim namirnicama. Veliki dio namirnica ne bi se mogao upotrebljavati
izvan ogranienog prostora, jer se ne bi mogli zadovoljiti higijenski i zdravstveni propisi. To se
prije svega odnosi na smrznute namirnice, proizvode mlijene industrije i riblje preraevine.
Po svemu sudei, nemogue se odrei jednokratne plastine ambalae, pa i uz cijenu
poveanja koliine plastinog otpada. Skuplja li se taj otpad pravilno i prerauje li se,
odnosno odstranjuje na zadovoljavajui nain, problem oneienja okoline biti e mnogo
manji, a time e se bolje uvati priroda i njezina dobra.

15
Kako se plastika proizvodi od prirodnih resursa, nafte i zemnog gasa, mora se paziti i na ove
zalihe. Prosjean graanin BiH troi oko 1000 plastinih kesica godinje. Odbaene kesice
uglavnom zavre na divljim deponijama ili se spaljuju. Pri spaljivanju 4 plastine kesice
potroi se onoliko kiseonika koliko je potrebno ovjeku za jedan dan, to govori o opasnosti
koritenja i spaljivanja plastike. O tome govori i podatak da razgradnja razliitih proizvoda od
plastike traje od 100 do 1000 godina. Mnoge zemlje u svijetu su odavno organizovale
sakupljanje, otkup i recikliranje plastike, tako da se uveliko zarauje na ovoj sekundarnoj
sirovini.

Primjer znatne koristi od recikliranja plastike je podatak iz Njemake (2001.). Sa uteenom

energijom koritenjem stare plastike moglo je 1.8 miliona domainstava u Berlinu da se
snabdije el. energijom 130 dana. U novcu, ta uteda je iznosila 523 miliona maraka!

Metal se proizvodi od prirodnih sirovina, ruda, koje ine znatan dio dravnog bogatstva.

Radi se o neobnovljivim izvorima energije, ije se zalihe nerazumnim troenjem iscrpljuju.

Osim kontrole troenja, potrebno ga je reciklirati. Na taj nain e se sauvati resursi, smanjiti
potronja struje, hemikalija i vode pri proizvodnji, smanjiti koliine otpada i sauvati okoli U
domainstvima je vei dio starog metala magnetino eljezo. esto su povrinski slojevi
metala presvueni cinkom, kalajom, kromom, kadmijem, aluminijumom, a jedan sakupljeni
dio su teki metali. Metalni otpaci sainjavaju zapaeni potencijal kojeg treba odvojeno
sakupljati. Iskoritenje i kvalitet ovog otpada su relativno mali, a sakupljanje starog metala
rauna sa velikim trokom za sortiranje.

Kod procesa ponovnog iskoritenja dobijeno je; elika 90%, bakra 87%, cinka 60%, olova 50%
itd.

Zbog zapaene utede energije kod proizvodnje aluminijuma iz starog aluminijuma, nasuprot
dobijanju aluminijuma iz boksita, pospjeuje se svjesno ponaanje prema aluminijskom
otpadu i odvojenom sakupljanju aluminijuma za ponovno koritenje. Najbolje rjeenje za
aluminijum kao materijal za pakovanje je uvijek kada je to mogue izbjei ga. Posebno je
vaan otpad, jer spada u neobnovljive prirodne resurse. Jedan kg Al u reciklai mijenja: 8kg
boksita, 4kg hemijskih preparata, 14kwh elektrine energije. Proizvodnjom novog od starog
Al utedi se 95% energije. Reciklirane limenke se koriste u proizvodnji autodijelova, dijelova
maine za ve...

Od decembra 1988. godine je poela proizvodnja pia u limenkama to eko-pokreti nisu

odobrili, jer misle da je bolja povratna ambalaa. Meutim, jo uvijek se nude pia u

16
aluminijskim dozama, ali obavezu za odvojeno sakupljanje doza treba preuzeti na sebe
proizvoa ili prodavac.

intenzivno informisanje o pravilima sakupljanja aluminijuma,

kod javnih skupova koje organizuje optina ne smiju biti posluene doze niti ivotne
namirnice pakovane u alu-folijama,

veliki korisnici i prodajana mjesta aluminijskih doza moraju se obavezati za odvojeno

sakupljanje aluminijuma.

17