Zbornik255 PDF

XXV
5/2010
:
: XXV
: 5
:
: . ,

:

: , 6
:
: - .
: .
CIP-
,
378.9(497.113)(082)
62
/
. . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. :
, 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (:
)
ISSN 0350-428X
COBISS.SR-ID 58627591
,

.
1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), Publications of the School of Engineering.

/
21/22, 1990/1991. .
.
, .
,
,
, , , ,
.
, ,
, .
- - , 2008. .
, 2009. . , - -
. - ,
,
-.
w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . e
-.
, ,
01.04.2010. do 15.05.2010. .,
10.07.2010. .
.
: , 2009, INFOTEH, , 2010. YU INFO,
, 2010.
I
.

.
, 5, ,
, .
6.
, , .
-

.
.
, ,
--
,
:

II
SADRAJ
Strana
Radoviizoblasti:Mainstvo
1. MirkoEdelinski,BelaSabo,KatarinaGeri,
ISTRAIVANJEOSOBINAUZORAKAREZANIHPLAZMATEHNOLOGIJOM...........................
2. SanjaGardinovaki,NinoslavZuber,
PRAENJESTANJAIDIJAGNOSTIKAOTKAZAKOTRLJANIHLEAJEVA................................
3. DaniloJanjatovi,PavelKova,BorislavSavkovi,
PRIMENANEURONSKEMREEZAODREIVANJEPOSTOJANOSTIITEMPERATURE
REZANJAPRIEONOMGLODANJU....................................................................................
4. KostaVlaisavljevi,
ISTRAIVANJEFENOMENAHABANJAUZPOMOATOMSKOGMIKROSKOPAAFM..........
5. VuiPantovi,PavelKova,BorislavSavkovi,
EKSPERIMENTALNAISPITIVANJAOTPORAREZANJAPRIEONOMGLODANJU
NODULARNOGLIVA............................................................................................................
6. NenadDolini,SlobodanTabakovi,
MODELIRANJEDELOVASLOENIHPOVRINAPRIMENOMPROGRAMSKOGSISTEMA
Pro/ENGINEER....................................................................................................................
7. ZoranKonjovi,DejanMovrin,
NUMERIKASIMULACIJASABIJANJAVALJKASAPRSTENOMPOMOURAVNIHPLOA
SAEKSPERIMENTALNOMPROVEROM...............................................................................
Radoviizoblasti:Elektrotehnikairaunarstvo
959
963
967
971
974
978
982
1. SlobodanPopov,VeranVasi,
REALIZACIJAOPTEREENJAASINHRONOGMOTORANAPAJANOGIZINDUSTRIJSKOG
PRETVARAAUESTANOSTI............................................................................................... 986
2. DragiaAlavanja,VeranVasi,
INDUKTIVNISENZORIBLIZINE............................................................................................ 990
3. LazoVukovi,
VALIDACIJEPODATAKAPRENOSNIHSISTEMA................................................................... 994
4. DejanDurakovi,MilanVidakovi,
REALIZACIJADIGITALNOGORGANIZATORAUPOTREBOMJSFTEHNOLOGIJE................... 998
5. ,,,
........................................................................... 1002
6. NikolaBrankovi,eljenTrpovski,
SIMULACIJARSVPTEPROTOKOLAUOPTIKIMMREAMA.............................................. 1006
7. NebojaDervievi,
OSETLJIVOSTVREDNOSTISNAGEINJEKTIRANEUFIDERUSLEDPROMENEVREDNOSTI
NAPONA............................................................................................................................. 1010
8. SranKlani,MiodragBrki,Miloivanov,
LABVIEWMERNIPODSISTEMSISTEMAZANADZORKAROTANIHBUOTINA,
KonferencijaINFOTEH,Jahorina,mart2010...................................................................... 1014
9. BojanPopovi,Darkoapko,
PARALELNATOPOLOKAANALIZANAPRIMERUCIMZASNOVANOGMODELA
POVEZANOSTIELEMENATAELEKTROENERGETSKEMREE............................................... 1018
III
10. IvanaPoli,VladimirKati,
ULOGAENERGETSKEELEKTRONIKEUELEKTRINOMPOGONUAUTOMOBILA................ 1022
11. AleksandarMari,
PRIMENAFUZZYLOGIKEUUPRAVLJANJUSISTEMOMTOPLOTNIHPUMPISA
GEOTERMIJOM................................................................................................................... 1026
12. OliveraToi,
REALIZACIJAREGULATORARASPLINUTELOGIKE,ZAODREENEDELOVEPOGONA,U
PROCESUPROIZVODNJEMINERALNIHUBRIVA............................................................... 1030
13. MarkoLuki,
IMPLEMENTACIJAPRIMENESKUPAPRAVILAKORIENJALOZINKIUDMSSISTEMU...... 1034
14. Tijanauk,PavleSavkovi,VedranPeri,
REALIZACIJASIMULACIONOGOKRUENJAZARAZVOJAPLIKATIVNEPROGRAMSKE
PODRKEOASySSCADASISTEMAKORIENJEMSIMULINKALATA.................................. 1038
15. IvanaPavi,GoranSladi,BrankoMilosavljevi,
INTEGRACIJAUPRAVLJANJAPOSLOVNIMPROCESIMAUALFRESCOSISTEM,
KonferencijaYUInfo,Kopaonik,mart2010....................................................................... 1042
16. JovanaFilipovi,DraganKukolj,
JEDNAMETODAODABIRAOBELEJAZAOCENUKVALITETAVIDEA
KonferencijaTELFOR,Beograd,novembar2009................................................................ 1046
17. MilenaGojkovi,
MAPIRANJEIMENAIIDENTIFIKATORAENTITETAOBJEKTNOGMODELAPODATAKAU
NADZORNOUPRAVLJAKIMSISTEMIMA........................................................................... 1050
18. StanislavaSelena,
SOFTVERSKIALATZAANALIZUIVIZUALIZACIJUMODELAELEKTROENERGETSKOG
SISTEMADEFINISANOGPOMOUCIM/XMLa.................................................................. 1054
19. MiloPetrovi,
DETEKCIJAOTKAZAASINHRONOGMOTORAPRIMENOMMETODAVETAKE
INTELIGENCIJE.................................................................................................................... 1058
Radoviizoblasti:Graevinarstvo
1. ,,
O............................ 1062
2. ZoranMaksimovi,
ORGANIZACIJAIZGRADNJEPOSLOVNOGOBJEKTAIANALIZAINVESTICIONOG
PROGRAMA........................................................................................................................ 1066
3. ,,
...................................................................... 1070
4. VanjaTomaev,
PROJEKATVIESPRATNEARMIRANOBETONSKEZGRADEIPRORAUNVITKIHAB
ELEMENATAIKONSTRUKCIJA............................................................................................ 1074
5. BojanaMileti,
PROJEKATKONSTRUKCIJEVIESPRATNEARMIRANOBETONSKESTAMBENOPOSLOVNE
ZGRADEUNOVOMSADU................................................................................................... 1078
6. ZdravkoTei,
PROJEKATKONSTRUKCIJEVIESPRATNEARMIRANOBETONSKESTAMBENEZGRADEU
NOVOMSADU.................................................................................................................... 1082
Radoviizoblasti:Saobraaj
1. DraganTrivunovi,
OBELEJASTRADANJAMLADIHUSAOBRAAJUNAPODRUJUNOVOGSADA................ 1086

IV
2. GordanaIvanievi,
MERNANESIGURNOSTKONTROLEKONICANATEHNIKOMPREGLEDUVOZILA........... 1090
3. UgljeaKorica,
RACIONALIZACIJAPROCESASKLADITENJAGOTOVIHPROIZVODAUPREDUZEU
,,KERAMIKAKANJIA........................................................................................................ 1094
4. MarijaVui,SvetozarKosti,
UTVRIVANJEKARAKTERISTINIHPOLOAJATELAPEAKAZAPOTREBEEKSPERTIZA
SAOBRAAJNIHNEZGODA.................................................................................................. 1098
5. IgorVojvodi,PavleGladovi,
MEREZAPOBOLJANJEEFIKASNOSTIRADASEKTORATRANSPORTPREDUZEA
NEKTARD.O.O.IZBAKEPALANKE................................................................................. 1102
6. ,,
........................ 1106
7. MarkoRaspudi,
ULOGAIZNAAJPRIVREMENESAOBRAAJNESIGNALIZACIJE.......................................... 1110
8. MiraJovii,eljenTrpovski,
RAZVOJTELEVIZIJSKIHSISTEMA......................................................................................... 1114
9. MilanTeki,
OBILNATELEFONIJAETVRTEGENERACIJE(4G)............................................................ 1118
10. NedeljkoStjepanovi,PavleGladovi,
PREDLOGMERAZAPOBOLJANJEPROIZVODNOEKONOMSKIHREZULTATAI
KVALITETAUSLUGEATPDOOCOSMOS".......................................................................... 1122
11. Dukouli,JovanTepi,IlijaTanackov,
EMISIJAUGLJENDIOKSIDANAKORIDORUXSRBIJEPRORAUNTROKOVAI
PREDLOZIREENJAZASANACIJU....................................................................................... 1126
12. MarkoVjetica,
MEREZAPOVEANJEPROIZVODNOEKONOMSKIHREZULTATARADAATP
BugarinoviTransportDOO............................................................................................ 1130
13. DejanBarovi,
MEREZAUNAPREENJEBEZBEDNOSTIPEAKAUSAOBRAAJU...................................... 1134
14. JelenaStojanovi,eljenTrpovski,
VIRTUALNEPRIVATNEMREE............................................................................................ 1138
15. ,,
J.............................................. 1142
VI
Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.791.94.755
ISTRAIVANJE OSOBINA UZORAKA REZANIH PLAZMA TEHNOLOGIJOM

RESEARCHING OF MODEL PROPERTIES CUTTING WHIT PLASMA TEHNOLOGIES
Mirko Edelinski, Bela Sabo, Katarina Geri, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
2. PLAZMA REZANJE
Kratak sadraj U radu su analizirana opta saznanja o
Obrada plazmom (plasma arc machining), spada u

relativno novije postupke obrade materijala, slika 1. Prvi
put se pojavila 1956. godine i ispoetka se koristila
uglavnom za rezanje teko obradljivih
metalnih i
nemetalnih materijala, koji su se do tada veoma teko
mogli sei acetilenskim plamenom. Plazmeni postupci
kako za zavarivanje tako i za rezanje, razvijeni su iz TIG
postupka zavarivanja. Sa TIG postupka na plazmeni
prelazi se tako to se poveava stepen jonizacije argona u
stubu elektrinog luka. Mehanizam nastajanje plazme je
vrlo jednostavan. Preko jakog elekrinog luka koji se
stvara izmeu anode i katode proputa se neki od
neutralnih gasova ( npr. Argon) koji sadri i primese
nekog stabilizirajueg gasa ( npr. Vodonika). Pod
dejstvom vrlo visokih temperatura nastaje jonizovana
gasna struja koja izlazi iz elektrinog luka u vidu buktinje
plazme. Luk moe da bude izveden izmeu dve elektrode
od teko topljivih materijala (npr. volfram, grafit i dr.) ili
pak izmeu katode i obradka, koji igra ulogu anode, [3-5].
plazma rezanju, koje se esto koristi u pripremi elemenata za

zavarivanje. Eksperimentalni uzorci su rezani na aparatu
Cemont PX 8.0. Eksperiment se sastoji od rezanja plazmom
etiri osnovna materijala (niskougljenini elik, nerajui elik,
aluminijum i bakar) sa tri razliita radna gasa (vazduh,
kiseonik i azot) sa istim parametrima rezanja. Nakon rezanja je
dobijeno dvanaest uzoraka na kojima su uraena merenja i
analize maksimalne hrapavosti, merenja irine zone uticaja
toplote (ZUT-a) i analiza promene strukture pod uticajem
toplote. U radu su prikazani i uporedno analizirani rezultati kod
svih dvanaest uzoraka.
Abstract This paper presents basic informations about
plasma cutting which is often used in material preparation for
welding. Cutting of experimental samples was done on plasma
inverter Cemont PX 8.0. Experiment consisted of plasma cutting
of four basic materials (lowcarbon steel, stainless steel,
aluminium and cooper) with three different plasma gases (air,
oxigen and azote) with the same cutting parameters. After
obtaining twelve samples by cutting, measurement and analysis
of maximum surface roughness, width measurement of heataffected-zone and analysis of structure modification under heat
influence were performed. This paper shows and analyses
results obtained for all twelve samples.
Kljune rei: Plazma rezanje/ plazma gasovi/ hrapavost/ zona

uticaja toplote/
1. UVOD
U ovom radu analizirana je praktina primena plazma
tehnologija rezanja i date su analize uzoraka koji se
najee koriste u praksi.
Plazma tehnologija se veoma uspeno koristi za izvoenje
itavog niza proizvodnih operacija od kojih su najvanije:
rezanje metalnih i nemetalnih materijala i do 150 mm
debljine, zavarivanje, topljenje metala, nanoenje tvrdih
prevlaka na elemente maina i alate, predgrevanje
materijala pri obradi rezanjem, pri izradi delova od
tekoobradljivih materijala i dr, [1,2].
U radu analizirana su opta razmatranja o plazma rezanju,
a izvreno je rezanje na aparatu Cemont P.X. 8.0.,
maksimalne snage I = 30A i maksimalnim izlaznim
pritiskom p = 5 bar-a. Korieni materijali u eksperimentu
su niskougljenini elik (C), nerajui elik prokron (P)
i aluminijum (A) i bakar (B).
Prilikom relizovanja eksperimentalnog dela rada,
korieni su gasovi: vazduh (V), kiseonik (O) i azot (N).
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada
iji mentor je bio dr Bela Sabo, red.prof.
Slika 1. Obrada plazmom [5]

3. EKSPERIMENTALNI DEO
Ureaj za rezanje plazmom je Cemont PX 8.0, slika 2,
[6]. Uspeno savladava rezanje debljina od 6 mm u varijanti sa strujom od 20 A i sa integrisanim kompresorom, a
debljinu od 12 mm u varijanti sa jainom struje od 30 A.
Varijanta sa 20A ima integrisan kompresor i zbog toga
aparat ne zahteva da bude povezan sa bilo kakvim kompresorom. Rezanje debljine vee od 2 mm sa regulatorom
luka je takoe mogue. Veoma je korisno kod rezanja
obojenih metala. Varijanta sa 30A koristi kompresovani
vazduh kao gas koji se dobija sa normalnim kompresorom
ili centralnim sistemom adekvatne veliine.
959
4. REZULTATI
4.1. Dijagrami sa linijama hrapavosti i prikaz
izmerene maksimalne hrapavosti (Rmax)
U ovom radu je merena hrapavost koja je prikazana
graficima sa kojih je oitana vrednost Rmax. Merenje
hrapavosti je uraeno u fabrici ''Motins a.d.'' na mernoj
maini marke ''Zeiss'' tipa ''Surfcom 1800D''. Na grafiku,
slika 4, prikazana je linija hrapavosti za prokron rezan
kiseonikom kod koga je izmerena najvea vrednost
maksimalne hrapavosti.
Slika 2. Plazma ureaj za rezanje ''Cemont PX 8.0.''
3.1. Parametri rezanja
Uzorci su prethodno runom brusilicom rezani na meru
dimenzija 300 x 50 x 5 mm. Rezanje je raeno runo pa
se brzina izraunava u odnosu na duinu reza i trajanje
rezanja. Srednja brzina rezanja iznosi: v = 5 mm/s. Jaina
struje je konstantna u svim postupcima i iznosi I = 30A.
Pritisak gasa je konstantan u svim postupcima i iznosi
p = 5 bar-a. Napon je takoe konstantan i u svim
postupcima iznosi U = 92V.
Slika 4. Linija hrapavosti za uzorak PO na duini uzorka

od oko 20 mm sa izmerenom Rmax = 0,8784 mm
3.2. Rezanje uzoraka

Obeleavanje uzoraka dato je u tabeli 1. Rezanje uzoraka,
slika 3. je bilo uspeno na svim uzorcima osim na bakru,
koji nije prerezan ni sa jednim gasom, kao i aluminijum
koji nije prerezan azotom.
4.2. Mikroskopija metala

Mikrostruktura
metala
ispituje
se
svetlosnim
mikroskopom marke Leitz. Dat je primer analize za
prokron rezan vazduhom (CV), slika 5-10.
Slika 3. Rezanje uzoraka sa radnim gasom vazduhom

Tabela 1. Obeleavanje uzoraka
MATERIJAL
REZAN
VAZDUHOM
(V)
REZAN
KISEONIKOM
(O)
REZAN
AZOTO
M
(N)
Niskougljenini
elik ( C )
CV (1)
CO (2)
CN (3)
Nerajui elik
- prokron ( P )
PV (4)
PO (5)
PN (6)
Aluminijum
AV (7)
AO (8)
AN (9)*
BV (10)*
BO (11)*
BN (12)*
Slika 5. Makro, PV (uveanje 10X)
(A)
Bakar ( B )
Napomena*: uzorci obeleeni zvezdicom nisu prerezani, ve samo

zarezani
Slika 6. Gornji deo, PV (uveanje 25X)
960
5. DISKUSIJA
Na osnovu izmerene maksimalne hrapavosti, tabela 2,
moe se konstatovati da se niskougljenini elik
najkvalitetnije ree vazduhom, slabije azotom a najvea
hrapavost je dobijena kiseonikom.
Tabela 2. Zavisnost hrapavosti od materijala i radnog
gasa
CV
Slika 7. Donji deo, PV (uveanje 25X)
CO
CN
PV
PO
PN
AV
AO
Rmax 0.137 0.818 0.413 0.516 0.879 0.265 0.353 0.473

Prokron se najkvalitetnije ree azotom., potom vazduhom
dok je kiseonikom, takoe, izmerena velika hrapavost.
Kod aluminijuma ta razlika izmeu rezanja vazduhom i
kiseonikom je mala, ma da je manja hrapavost postignuta
vazduhom, ali azotom nije ni prerezan uzorak. U
zavisnosti od gasova, rezanjem sa azotom se postie
manja hrapavost kod prokrona nego kod niskougljeninog
elika, odnosno, azotom se dobija najmanja hrapavost kod
prokrona. Moemo zakljuiti da se vazduhom postie
najmanja hrapavost kod niskougljeninog elika a
kiseonikom kod alumijuma. Najvea hrapavost dobijena
je kod rezanja kiseonikom. Najvea je kod prokrona, a
samo malo manja, ali takoe velika je kod
niskougljeninog elika.
Slika 8. Gornji deo, levo strana, PV (uveanje 150X)
Tabela 3. Prikazivanje minimalnih i maksimalnih

vrednosti irine ZUT-a u zavisnosti od uzoraka
Uzorak
CV
CO
CN
PV
PO
PN
AV
AO
AN
BV
BO
BN
Slika 9. Donji deo, leva strana, PV (uveanje 150X)
Minimalna irina
ZUT - a
0.37
0.35
0.7
0.05
0.02
0.01
0.02
0.03
0.02
0.1
0.35
0.2
Maksimalna irina
ZUT - a
0.95
0.55
2
0.4
0.15
0.15
0.7
0.6
0.6
0.2
0.65
0.4
Napomena: Za aluminijum su date vrednosti irine otopljenih

delova u rezu, jer se irina ZUT a ne vidi
Slika 10. Gornji deo, leva strana, PV (uveanje 750X)
Prema rezultatima izmerene irine ZUT-a, tabela 3, kod

uzoraka gde je osnovni materijal niskougljenini elik,
rezan kiseonikom ima najmanju irinu ZUT a, dok
uzorak rezan azotom ima najveu. Uzorak rezan
vazduhom je blii uzorku rezanom kiseonikom, odnosno
ima zadovoljavajuu irinu ZUT a. Kod prokrona su sve
vrednosti irine ZUT a relativno male. Najmanja je kod
uzorka rezanim azotom, kao i kod uzorka rezanim
kiseonikom gde su vrednosti skoro identine, a najvea
kod uzorka rezanim vazduhom. Za razliku od rezultata
dobijenih na uzorcima od elika, kod bakra je situacija
drugaija. Najmanja irina ZUT a je izmerena kod
961
uzorka rezanim vazduhom a najvea kod uzorka rezanim

kiseonikom, dok su rezultati rezanja azotom otprilike
izmeu prethodna dva uzorka. Zbog nemogunosti
merenja irine ZUT a, kod uzoraka aluminijuma je
merena irina otopljenog materijala, koja nije dovoljno
merodavna za uporeivanje sa vrednostima irine ZUT
a. Najmanja vrednost maksimalne irine ZUT a od svih
uzoraka izmerena je kod prokrona rezanim azotom, dok je
ubedljivo najvea vrednost kod niskougljeninog elika
koji je rezan azotom.
Na osnovu analize mikrostrukture ZUT a moemo
zakljuiti sledee. U ZUT u ne dolazi do promene
hemijskog sastava ali dolazi do promene strukture i
mehanikih karakteristika osnovnog materijala, zbog
termike obrade koja je izvrena u toku rezanja plazmom.
Kod niskougljeninog elika i kod nerajueg elika je
dolo do promene strukture, to znai da su uzorci u tom
delu loijih mehanikih osobina. Kod uzoraka
aluminijuma i bakra moemo videti da je struktura tipina
za PCK, sa poligonalnim zrnima i dvojnicima arenja.
Kod bakra nije dolo do promene strukture prilikom
rezanja, kao i kod aluminijuma.
Na osnovu prethodnih analiza moemo konstatovati da je
za rezanje niskougljeninog elika najbolje koristiti radni
gas vazduh, zbog male hrapavosti i zadovoljavajue
irine ZUT a, ali isti materijal nije preporuljivo rezati
kiseonikom zbog velike hrapavosti, a ni azotom zbog
velike irine ZUT a. Prokron je najbolje rezati azotom
zbog male hrapavosti, ali sa vazduhom i kiseonikom sa
javlja velika hrapavost, dok irina ZUT a kod rezanja sa
sva tri radna gasa je relativno mala. Kod rezanje
aluminijuma, prema dobijenim podacima, najbolje rezati
sa vazduhom zbog najmanje hrapavosti, dok su i rezultati
rezanja kiseonikom dosta slini kako prema izmerenim
vrednostima hrapavosti, tako i prema vrednostima irine
otopljenog materijala, dok sa azotom aluminijum nije
zarezan ni do polovine debljine uzorka koja iznosi 5mm.
S obzirom da bakar nije prerezan ni sa jednim radnim
gasom, nemamo podatke hrapavosti. Kod bakra najdublje
je zarezan uzorak sa kiseonikom, pa vazduhom dok je
azotom postignuta najmanja dubina rezanja. Jai aparati
bi prerezali sve uzorke i sasvim je mogue da bi vrednosti
irine ZUT a i hrapavosti bile drugaije.
Plazma ureaji su u velikom razvoju i imaju sve raznovrsniju primenu, stoga moemo zakljuiti da polako prelaze iz nekonvencionalnih postupaka u konvencionalne.
Velika brzina rezanja, raznovrsna primena, visoka produktivnost i ekonominost same operacije, osnovne su
karakteristike plazma rezanja.
7. LITERATURA
[ 1 ] Miliki D.: Nekonvencionalni postupci obrade,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka,
2002.
[ 2 ] Pali V.: Zavarivanje, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, 1987.
[ 3 ] Stankov J.: Merenje u proizvodnji, Univerzitet u
Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, 1984.
[ 4 ] Milovanovi M.: Tehnologija rezanja plazmom,
Mainski fakultet, Kragujevac, 2009
[ 5 ] http://www.plasma-universe.com/Plasma
[ 6 ] http://www.plasma-cutter.com
Kratka biografija:
6. ZAKLJUAK
Plazmenim postupkom mogu se rezati svi elektroprovodljivi metali, dok se oksiacetilensko rezanje uglavnom ograniava na elike. Najee se koristi u tekoj mainogradnji, izradi raznih delova maina i ureaja i graevinskih konstrukcija. Velika mobilnost opreme za rezanje
danas je znatno poveana jer se prelaskom na invertorsku
tehnologiju umesto tradicionalnih ispravljaa postiglo
veliko smanjenje gabarita i teine zavarivakih maina.
962
Mirko Edelinski, roen je u Vrbasu

1984. godine. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu iz oblasti Mainstva,
odbranio je
2010. godine.
Bela Sabo, roen 1947. godine u

Vrcu. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka, oblast mainstvo,
1988 godine, a od 1992 god. je
redovni profesor na FTN-u. Ue
oblasti profesionalnog rada su:
tehnologije spajanja materijala.
Katarina Geri, roena 1951. godine
u
Senti.
Doktorirala
je
na
Tehnoloko-metalurkom fakultetu u
Beogradu 1997. godine, a od 2009.
godine je redovni profesor na FTN-u.
Ue oblasti profesionalnog rada su:
mauka o materijalima i inenjerstvo
materijala

UDK: 621.822.6
PRAENJE STANJA I DIJAGNOSTIKA OTKAZA KOTRLJANIH LEAJEVA

ROLLER BEARINGS CONDITION MONITORING AND FAULT DIAGNOSTIC
Sanja Gardinovaki, Ninoslav Zuber, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Radom su prikazane neke od najee
primenjivanih metoda praenja stanja i dijagnostike
otkaza kotrljajnih leajeva. Takoe, prikazane su i faze
oteenja kotrljajnih leajeva, kao i praktian postupak
merenja leajeva.
Kljune rei: Otecenje, leaj
Abstract The paper presents the most popular methods
of roller bearings condition monitoring and fault
diagnostic. Also it presents the stages of roller bearings
failures and a practical measurement procedure of roller
bearing.
Key words: Failure, bearing
1. UVOD
2. METODE DETEKCIJE OTEENJA LEAJA

NA BAZI VIBRODIJAGNOSTIKE
Merenje analiza stanja kotrljajnog leaja na bazi skalarnih
veliina prua samo mogunost konstatovanja da je leaj
oteen, a nikako ne prua informaciju o tome ta je sa
leajem problem, tj. koja je komponenta u leaju
oteena. To omoguuju napredne vibrodijagnostike
metode zasnovane na merenju i analizi vektorskih prikaza
vibracija sa leaja.
Oteene komponente u leaju se prepoznaju identifikacijom frekentne komponente koju ona generie.
Kotrljajni leaj ima etiri karakteristine frekvencije
(slika 2.) za etiri karakteristina otkaza: otkaz na spoljnoj
stazi, na unutranjoj stazi, na kavezu i na kuglici.
Kotrljajni leajevi su prisutni u velikom broju maina i

esto se smatraju glavnim krivcima za otkaze na istim.
Ovakvo miljenje je u najmanju ruku neopravdano, jer je
kotrljajni leaj projektovan da radi dugi niz godina, u
sluaju postojanja uslova njegove eksploatacije. Iskustva
su pokazala da manje od 10% leajeva doivi svoj
projektovani vek. Oko 40% otkaza leajeva predstavlja
posledicu neodgovarajueg podmazivanja, 30% otkaza
javlja se zbog nepravilne montae, 20% otkaza se javlja
kao posledica razliitih uzroka: preoptereenja, greke u
proizvodnji leajeva itd.
S obzirom na visok procenat prevremeno unitenih
leajeva, razvijene su brojne metode za detekciju ne samo
oteenog stanja kotrljajnog leaja, ve i za identifikaciju
tip otkaza leaja.
Slika 2. Karakteristine frekvencije leaja
Metode vibrodijagnostike, koje se baziraju na snimanju i
analizi vektorskih prikaza vibracija, oteenje leaja trae
prepoznavanjem impulsnih komponenata i modulacije u
signalu. Neke od ovih metoda su:
detekcija anvelope/demodulacija,
analiza Cepstrum-a,
analiza spojenog spektra, itd.
Slika 1. Propali leajevi

Metode praenja stanja leajeva se mogu podeliti na
metode koje se fokusiraju na sraunavanje i analizu
skalarnih veliina i metode koje sraunavaju i analiziraju
vibracije kao vektorske veliine.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Hotimir Lien.
Metode anvelopiranja i demodulacije omoguuju ranu

detekciju oteenja leaja, ali je njihova mana zavisnost
od frekventnog opsega nad kojim je anvelopa sraunata,
tj. zavise od postavki pojasnog filtra - ako sraunata
anvelopa ne pokazuje oteenje leaja, to ne znai da ono
ne postoji. Algoritam anvelopiranja je prikazan na slici
3. i kao to se vidi, podrazumeva prethodno pojasno
filtriranje signala.
963
3. FAZE OTEENJA LEAJA

U prvoj fazi oteenja leaja spektar vibracije je
normalan., slika 6.
Slika 3. Tipini vremenski signali i anvelope kod

oteenja leajeva
Cepstrum je napredna vibrodijagnostika analiza za
detekciju periodinosti u frekventnom spektru i kao takva
je odlian alat za detekciju prisustva fenomena
modulacije u signalu i/ili periodinih udaraca u
vremenskom signalu (slika 4.). Prednost Cepstrum-a je
laka identifikacija pikova, a mana je to ne daje strogo
definisan odgovor, tj. ne govori da li su prisutni
amplitudna modulacija ili frekventna modulacija ili samo
familija harmonika u spektru. Mana je i zavisnost od
frekventne rezolucije spektra.
Slika 6. Prva faza oteenja leaja

U drugoj fazi su oteenja dovoljno velika da pobude
sopstvene frekvencije kuita leaja, slika 7.
Slika 7. Druga faza oteenja leaja

U treoj fazi e poeti da se pojavljuju defektne
frekvencije leaja. Kako oteenje leaja raste, nivo
vrhova na frekvenciji oteenja leaja e se poveavati,
slika 8.
Slika 4. Vremenski signal i spektar periodinih impulsa

Problem zavisnosti od frekventnog spektra se reava
korisenjem Zoom-iranog spektra ili spajanjem spektara
(slika 5).
Spajanjem spektara se brzo dobije spektar sa dovoljnom
frekventnom rezolucijom u frekventnom podruju koje
nas interesuje. To podruje obino lei u oblasti visokih
frekvencija. Princip je sledei: raunaju se tri razliita
spektra u tri frekventna osega sa razliitim frekventnim
rezolucijama, a rezultujui se dobija preklapanjem slika
ova tri pojedinana frekventna spektra. Na taj nain se
dobija frekventni spektar koji, posmatrano na linearnoj
skali, nema konstantnu frekventnu rezoluciju, ve frekventnu rezoluciju optimalno prilagoenu potrebama
dijagnostike u tim frekventnim podrujima.
Slika 8. Trea faza oteenja leaja

U etvrtoj fazi e defektna frekvencija razviti harmonike,
ime je pokazano da su udarci ei i jai, slika 9.
Slika 9. etvrta faza oteenja leaja

U petoj fazi, poveanjem oteenja poveavaju se nivoi
vibracija. Kada harmonici postanu vidljivi, pogotovo kada
boni pojasevi postanu vidljivi, oteenje e biti vidljivo
na leaju. Bilo bi mudro leaj zameniti u ovom trenutku.
Slika 5. Spajanje frekventnih spektara
964
4. EKSPERIMENTALNO SNIMANJE VIBRACIJA

NA REALNOJ MAINI I OCENA STANJA
LEAJEVA
Kao eksperimentalni deo izvedeni su merenje i analiza na
vibracionom stolu (slika 14.) za obuku vibrodijagnostiara.
Slika 10. Peta faza oteenja leaja
U estoj fazi oteenja frekvencija e biti 1X pojaana i
harmonici od 1X e se pojaviti, slika 11.
Slika 11. esta faza oteenja leaja
Slika 14. Probni sto za obuku vibrodijagnostiara
U sedmoj fazi su defektna frekvencija i boni pojasevi

zamenjeni irokim bregom u spektru. Ovo je oekivano
zbog obrazovanja irokopojasnog uma, slika 12.
Slika 12. Sedma faza oteenja leaja

U osmoj fazi iroki breg e rasti, harmonici e rasti sa
dodatnom razuzdanou, visoka frekvencija merenja e
nastaviti da opada, celokupni irokopojasni um u
frekventnom spektru e poeti da raste, slika 13.
Geometrijske karakteristike leaja potrebne za sraunavanje karakteristika frekvencija otkaza su: N=8, D=33,
d=7,425, gde je N broj kotrljajnih tela, D nezavisni
prenik leaja, dok je d prenik kotrljajnog tela. Unosom
gore navedenih dimenzija u formule za sraunavanje
frekvencija oteenja dobijaju se sledee frekvencije:
BPFI=4,9, BPFO=3,1, BS=2,109722, FT=0,3875.
Eksperimentalni deo je obuhvatio ispitivanje nekoliko
razliitih tipova oteenja leajeva:
1. leaj u oteenom stanju,
2. leaj sa malim zazorima,
3. leaj sa velikim zazorima,
4. leaj sa oteenom spoljnom stazom.
Snimanje i analiza vibracija je izvedena opremom 01dBMetravib, pri emu su korieni prenosivi dvokanalni
anlizatori vibracija MVP2C u Premium varijanti i 32 kanalni stacionarni sistem MVX32 Premium, oba podrana
OneproD XPR300 softverom (slika 15.).
Slika 13. Osma faza oteenja leaja

U devetoj fazi e spektar biti ravan, jer maina ne radi,
slika 14.
Slika 15. Ekranski prikaz interfejsa softvera neproD

XPR300
Slika 14. Deveta faza oteenja leaja
Jedan od parametara ukljuen postavkom merenja je

anvelopa. Analiza iskaza envelope data je na slikama 16,
17, 18. i 19.
965
Na slici 19. je prikazan signal sa izraenim vrhovima, to

znai da je re o velikom oteenju. Na ovom grafiku se
uoava modulacija s obzirom da se amplituda jedne
frekvencije menja periodino.
5. ZAKLJUAK
Slika 16. Anvelopa kod ispravnog leaja

Na slici 16. se vidi da signal ima izrazito niske amplitude
iz ega sledi da je oteenje beznaajno ili ga nema.
Praenje i dijagnostika stanja kotrljajnih leajeva je uvek

aktuelna tema u oblasti vibrodijagnostke, te se stoga
veoma esto razvijaju i predlau nove metode. Kotrljajni
leajevi su prisutni u velikom broju maina i esto se
smtraju glavnim krivcima za otkaze na istim, iako je to
neopravdano, jer je kotrljajni leaj projektovan da radi
dugi niz godina. Procenat prevremeno unitenih leajeva
usled neadekvatne ugradnje, nepravilnog podmazivanja,
kontaminacije i zamora je vrlo velik. Iz ovog razloga
svaki pogon u ozbiljnim fabrikama mora posedovati
odgovarajui hardver i softver za detekciju oteenja
leajeva. Jedna od malobrojnih kompanija koja je uvidela
prednost i snagu objedinjavanja metode merenja i analize
mehanikih vibracija, metode merenja i anlize buke,
metode analize stanja ulja i termografske metode je
francuski proizvoa opreme za buku i vibracije 01dB
Metravib.
6. LITERATURA
[1] MOBIUS: iLearnVibration, MOBIUS INSTITUTE,
Melbourne, Australia 2002.
Slika 17. Anvelopa kod leaja sa malim zazorima

Pri malom zazoru (slika 17.) anvelopni spektar je sloen,
sa veoma niskim amplitudama, malim vrhovima, to
ukazuje na malo oteenje.
[2] Zuber N., Lien H.: Savremene metode praenja

stanja leajeva na bazi merenja i analize mehanikih
vibracija, Nauno struni skup sa meunarodnim
ueem, Beograd, Srbija i Crna Gora, 2005.
Kratka biografija:
Sanja Gardinovaki roena je u Zrenjaninu
1983. godine, gde je zavrila Zrenjaninsku
gimaziju. Fakultet tehnikih nauka iz oblasti
Mainstva, Mehanizacija i konstrukciono
mainstvo, upisala je 2002. godine.
Diplomirala je 2010. godine.
Slika 18. Anvelopa kod leaja sa velikim zazorima

Na slici 18. je prikazan anvelopni spektar kod leaja sa
velikim zazorom, poto je dominantan prvi harmonik,
sledi da je oteenje veliko.
Slika 19. Anvelopa kod leaja sa BPFO
966
Mr Ninoslav Zuber roen je u Bakoj

Topoli 1973. godine. Od 1998. godine
zaposlen je na Fakultetu tehnikih nauka kao
asistent.

UDK: 621.914:004.032.26.048
PRIMENA NEURONSKE MREE ZA ODREIVANJE POSTOJANOSTI I

TEMPERATURE REZANJA PRI EONOM GLODANJU
THE USE OF NEURALl NETWORKS IN PREDICTING OF TOOL LIFE AND CUTING
TEMPERATURE DURING FACE MILLING
Danilo Janjatovi, Pavel Kova, Borislav Savkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Vetake neuronske mree se
poslednjih godina uspeno primenjuju u mnogim
oblastima. Prednosti koje nude vetake neuronske mree
uinile su da one postanu nezaobilazni alat u reavanju
sve sloenijih problema koji se javljaju u proizvodnji. U
radu su prikazani osnovni koncepti vetakih neuronskih
mrea i njihova primena pri operacijama glodanja. Cilj je
bio da se da pregled istraivanja i dostignua u primeni
vetakih neuronski mrea u proizvodnim procesima
eonog glodanja a zatim izvri odreivanje zavisnosti
postojanosti alata i temperature rezanja od reima
rezanja i irine pojasa habanja.
Abstract Artificial neural networks in recent years been
successfully applied in many fields. The advantages
offered by artificial neural networks have made that they
become indispensable tools to solve increasingly complex
problems that occur in production. This work presents the
basic concepts of artificial neural networks and their
application in Milling Operations. The aim was to
provide an overview of research and achievements in the
application of artificial neural networks in manufacturing
processes face-milling and predict relationship for tool
life and cutting temperature versus cutting conditions and
width of flank wear land
Kljune rei: Neuronske mree, eono glodanje,
Temperatura, Postojanost
One sa svojom strukturom, sposobnou uenja i nainom

funkcionisanja uopte, predstavljaju sisteme vrlo
primenljive u konkretnim industrijskim problemima kao
to su operacije eonog glodanja. mree, to je i cilj ovog
diplomskog rada. S obzirom na to, odreivanje
parametara obrade kao to su temperatura i postojanost
koristei vetake neuronske
2. VETAKE NEURONSKE MREE
Vetake neuronske mree su pojednostavljeni
matematiki modeli funkcija ljudskog mozga, tj. vetaka
neuronska mrea je pokusaj imitacije bioloke neuronske
mree. Bioloki neuron je osnovna jedinica sredinjeg
nervnog sistema. Ukupni broj neurona u nervnom
sistemu oveka iznosi oko 1011. Neuroni su svrstani tako
da je svaka pojedina skupina zaduena za odreene
funkcije. Unutar same skupine neuroni su vrsto povezani
tako da na ulaze jednih neurona dolaze izlazi drugih
neurona. Veze mogu biti i povratne. Sam neuron sastoji
se od tela neurona, dendrita i aksona.
1. UVOD
Vetake neuronske mree su jedna od najpopularnijih
tehnika vetake inteligencije ija je primena u reavanju
problema vezanih za proizvodnju zapoela krajem 80-ih
godina prolog veka. Od tada je objavljen veliki broj
radova koji se odnose na primenu vetakih neuronskih
mrea pokrivajui irok spektar proizvodnih procesa,
operacija i aktivnosti. Podruje primene vetakih
neuronskih mrea u proizvodnji je iznenaujue veliko i
pokriva razliite oblasti od projektovanja proizvodnih
sistema i procesa pa do upravljanja proizvodnim
sistemima i procesima.
Vetake neuronske mree su prepoznate kao neizbean
alat ijom se primenom moe postii: poboljanje kvaliteta proizvoda, poveanje proizvodnosti, smanjenje vremena odziva sistema, poveanje pouzdanosti itd.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Pavel Kova, red.prof.
Slika 1. Model prirodnog neurona

Spojevi izmeu dendrita jednog neurona i aksona drugog
nazivaju se sinapse.
2.1 Model vetakog neurona
Vetaki neuroni, kao i bioloki, imaju jednostavnu
strukturu i imaju sline funkcije kao i bioloki neuron i.
Telo neurona se naziva vor ili jedinica.
Osim prikazanog statikog modela neurona na slici 2
postoji i dinamiki model neurona koji u obzir uzima
dinamika svojstva biolokih neurona. Takav dinamiki
model dobije se ako se statikom neuronu doda na ulaz
povratni signal(i) s izlaza neurona.
967
2.3 Algoritmi uenja neuronskih mrea
Slika 2. Model vetakog neurona

2.2 Arhitektura neuronskih mrea
Sa pogledom na strukturu, vetake neuronske mree se
dele na statike (unapredne ili Feedforward) i dinamike
(povratne ili Feedback), zavisno o modelu neurona od
kojeg su graene, i od naina prostiranja signala kroz
mreu. S obzirom na broj slojeva u kojima su rasporeeni
neuroni, razlikuju se jednoslojne i vieslojne vetake
neuronske mree. Kod mrea sa vie slojeva, obino
svaki sloj prima ulaze iz prethodnog sloja, a svoje izlaze
alje narednom sloju. Prvi sloj se naziva ulazni, poslednji
je izlazni, ostali slojevi se obino nazivaju skrivenim
slojevima. Jedna od najeih arhitektura neuronskih
mrea je mrea sa tri sloja. Prvi sloj (ulazni) je jedini sloj
koji prima signale iz okruenja. Prvi sloj prenosi signale
sledeem sloju (skriveni sloj) koji obrauje ove podatke i
izdvaja osobine i eme iz primljenih signala. Podaci koji
se smatraju vanim se upuuju izlaznom sloju,
poslednjem sloju mree. Na izlazima neurona treeg sloja
se dobijaju konani rezultati obrade. Sloenije neuronske
mree mogu imati vie skrivenih slojeva, povratne petlje i
elemente za odlaganje vremena, koji su dizajnirani da
omogue to efikasnije odvajanje vanih osobina ili ema
sa ulaznog nivoa. Danas se uglavnom izuavaju i
primenjuju vieslojne neuronske mree koje pored ulaznih
i izlaznih slojeva sadre neurone na srednjim (skrivenim)
slojevima.
Slika 3. Vieslojne feedforward mree

Dinamike mree su po strukturi iste kao i vieslojne
mree s tom razlikom da imaju barem jednu povratnu
vezu. Povratna veza podrazumeva da se na ulaz dovodi
zakasneli signal izlaza
Uenje je osnovna i sutinska osobina neuronskih mrea.

Neuronske mree ue na primerima. Primera bi trebalo da
bude to vie kako bi se mrea u kasnijoj upotrebi
ponaala to preciznije. Sutina procesa uenja je da on
dovodi do korigovanja sinaptikih teina. Kad ulazni
podaci koji se dovode mrei vie ne dovode do promena
ovih koeficijenata, smatra se da je mrea obuena za
reavanje nekog problema. Obuavanje se moe vriti na
nekoliko naina, ali bez obzira na korieni algoritam
uenja, procesi su u sutini vrlo slini i sastoje se od
sledeih koraka:
1. mrei se prezentuje jedan skup ulaznih podataka
2. mrea vri obradu i rezultat se pamti (ovo je
prolaz unapred)
3. izraunava se vrednost greke, tako to se
dobijeni rezultat oduzima od oekivanog
4. za svaki vor se rauna nova sinaptika teina
(ovo je prolaz unazad)
5. menjaju se sinaptike teine, ili se ostavljaju
stare vrednosti, a nove se pamte
6. na ulaze mree se dovodi novi skup ulaznih
podataka i ponavljaju se koraci od 1-5. Kada se
izvre svi primeri, auriraju se vrednosti
sinaptikih teina, i ako je greka ispod
zahtevane vrednosti smatra se da je mrea
obuena.
Pored strukture, algoritam uenja je najvaniji faktor
razlikovanja meu neuronskim mreama.
2.4 Algoritam irenja greke unazad (backpropagation algorithm)
Back-propagation je skraenica od back error
propagation to bi moglo da se prevede kao "irenje
greke unazad". Trenutno, za sloene vieslojne mree,
ova zajedniki razvijena back-propagation struktura je
model koji je najpopularniji, najdelotvorniji i model koji
se najlake ui. Ova mrea je u upotrebi vie nego sve
ostale zajedno. Upotrebljava se za mnoge razliite tipove
aplikacija. Ova struktura je proizvela mnogo razliitih
tipova mrea sa razliitim topologijama i metodama
obuke. Njihova prednost se ogleda u nelinearnom
reavanju loe definisanih problema. Tipina backpropagation mrea ima ulazni, izlazni i najmanje jedan
skriveni sloj. Teoretski nema ogranienja u broju
skrivenih slojeva, ali je uobiajeno da ih ima jedan ili
dva. Da bi se mrea koja ui na osnovu ovog algoritma
koristila, potreban je prethodni trening mree. Poevi od
izlaznog sloja, razlika (greka) izmeu eljenih i stvarnih
izlaza se rauna da bi se na osnovu nje popravile
vrednosti teina u prethodnom sloju. Princip se jasno vidi
na slici 4.
Procedura ovog algoritma sastoji se iz sledeih koraka:
l. Inicijalizacija teina (sluajna).
2.Uitavanje ulaznog vektora i eljenog izlaza.
3. Proputanje ulaznog vektora kroz mreu i
dobijanje izraunatog izlaza.
4. Izraunavanje greke.
5. Podeavanje teina idui unazad od izlaznog
sloja ka skrivenim slojevima
968
Slika 4. Algoritam greke

2.5 DOMENI PRIMENE
U poetku su NM koristili naunici raunarskih i kognitivnih nauka koji su pokuavali da modeliraju ulni sistem ivih organizama. Danas neuronske mree predstavljaju veoma atraktivnu oblast istraivanja i postoje brojne
oblasti u kojima se koriste.
Primenjuju se za:
prepoznavanje oblika,
prepoznavanje rukopisa,
prepoznavanje govora,
finansijske i ekonomske modele,
predvianje kretanja cena na tritu,
upravljanje sistemima,
upravljanje proizvodnim procesima,
analizu elektrinih kola,
psihijatrijske procene,
kompresovanje podataka,
naftna istraivanja,
kriminoloka istraivanja,
analizu medicinskih testova,
ispitivanje EEG i EKG signala,
pronalaenje optimalnog reenja,
upravljanje robotima,
analiziranje podataka pri pirolizi i spektroskopiji,
u bio raunarskim sistemima,
vremensku prognozu i
u drugima oblastima.
cije, analizu i obradu podataka, grafiko prikazivae rezultata i razvoj algoritama. MATLAB je iroko rasprostranjen na univerzitetima i viim kolama, na uvodnim i
naprednim kursevima iz matematike, prirodnih nauka i,
naroito, inenjerskih oblasti. MATLAB pored svojih razvojnih i programabilnih mogunosti poseduje jo jednu
zaista monu alatku koja je jedna od osnovnih odlika
ovog paketa. To su toolboxovi. Naime, vrlo jednostavno
se u MATLAB-u mogu kreirati sopstvene funkcije koje
daju reenja na postavljene zahteve. Skup ovako kreiranih
funkcija (m-fajlova) objedinjenih u jednu celinu predstavlja osnovnu strukturu toolboxa. Toolboxovi dakako predstavljaju mnogo vie od kolekcije upotrebljivih fajlova,
jer je u njima objedinjen trud velikih svetskih istraitelja u
raznim podrujima nauke. Neural Network Toolbox obezbeuje kompletni inenjering neuronske mree u Matlab
okruenju poevi od dizajna preko treninga do simulacije
raznih algoritama neuronskih mrea koji su u Matlabu
prezentovani poev od osnovnog modela Perceptrona pa
do najsloenijih tzv. samoorganizujuih mrea.
Na slici 5. i slici 6. prikazane su korelacije izmeu oekivanih i dobijenih vrednosti postojanosti i temperature
rezanja.
Slika 5. Korelacija izmeu oekivanih i dobijenih

vrednosti postojanosti alata
3. REALIZACIJA NEURONSKE MREE

ZA ODREIVANJE TEMPERATURE I
POSTOJANOSTI
Do podataka za obuavanje i testiranje mree smo doli
eksperimentalnim ispitivanjima koja su vrena sa jednim
materijalom obradka i to sa elikom sa poboljsavanje
.1730 ,zbog velike zastupljenosti ovog elika kako pri
istraivanjima tako i praktinoj primeni. Ispitivanja su
sprovedena na vartikalnoj glodalici prvomajska FSSGVK-3sa glavom za glodanje JUGOALAT G 715
125 sa mehnikim i privrenim ploicama od tvrdog
materijala.
Za obuanja neuronskih mrea koristili smo programski je
jezik MatLab. MATLAB je moan programski jezik za
tehnike proraune. Ime je dobio od rei MATrina LABoratorija (engl. matrix laboratory), poto mu je osnovni
element podataka matrica (niz). MATLAB se moe koristiti za matematika izraunavanja, modelovanje i simula-
969
Slika 6. Korelacija izmeu oekivanih i dobijenih

vrednosti temperature rezanja
Obuka i testiranje su najvanije osobine neuronske mree

zato to upravo obuka i testiranje odreuju njene
karakteristike. Prilikom obuke prvi korak je unoenje
pitanja na koja znamo odgovor. Mrea odgovara na
pitanje, a odgovor se uporeuje sa tanim odgovorom.
Zatim, teina veza izmeu individualnih neurona se menja
dok mrea ne da taan odgovor na postavljeno pitanje.
Ovaj postupak se ponavlja sve dok vetaka neuronska
mrea nije adekvatno obuena. Oekivani rezultat je
stvaranje neuronske mree koja moe da odgovori na
pitanje za koje nemamo poznat odgovor. Tanost
odgovora se zatim proverava postavljanjem drugih pitanja
na koja znamo odgovor. Obuka e odrediti da li
neuronska mrea moe da prui oekivani odgovor, ako
to ne moe pristupa se ponovnoj obuci mree. Ovaj
proces se ponavlja dok mrea ne prui zadovoljavajue
rezultate. Proces obuke mree ne treba da proe kroz
prevelik broj faza jer e tako zbog prezasienosti izgubiti
svoju sposobnost generalizacije. Mrea sakuplja sve vie i
vie detalja iz podataka za obuku koji nisu relevantni za
rezultate testa. Ovo moe poveati uestalost greke kod
odreenih podataka koji se unose u mreu, a mrea gubi
svoju sposobnost generalizacije koja je neophodna za
dobar rad mree.
VNM su se pokazale vrlo uspeno bilo da je re o:

kontroli kvaliteta, rasporeivanju resursa, planiranju
proizvodnje, upravljanju,simulaciji, modeliranju i
mnogim drugim aktivnostima. Prepoznat je veliki znaaj
VNM u reavanju najrazliitijih problema proizvodnje.
VNM ne treba shvatiti kao zamenu za klasine metode.
Njihove prednosti se naroito iskazuju kroz integraciju sa
klasinim tehnikama i ostalim metodama vetake
inteligencije.
5. LITERATURA
[1]Milenkovi S.: Vetake neuronske mree, Zadubina
Andrejevi, Beograd, 1997.
[2]Ili V., Adresa stranice je:
http;//Solair.Eunet.rs/~ilicv/neuro.html, 1999.
[3] Pavel K.: Rezanje Metala, Univerzitet u Novom
Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1998.
4] Rackovi M.: Osnovni modeli neuralnih mrea,
Grupa za informacione tehnologije, Novi Sad, 2000
[5] Nedi, B., Lazi, M.: Proizvodne tehnologije Obrada
metala rezanjem, Mainski Fakultet Kragujevac,
Kragujevac, 2007.
Kratka biografija:
Danilo Janjatovi roen je u Travniku 1981.
godine. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Proizvodnog
Mainstva Fleksibilne tehnologoje, sistemi i
raunarom integrisana proizvodnja, Rezanje
metala odbranio je 2010. godine.
Dr Pavel Kova roen je u Bakom Petrovcu
1950. godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1987. god., a od 1998. je
redovan
profesor.
Oblasti
njegovog
interesovanja su procesi obrade skidanjem
materijala, nekonvencionalni postupci obrade,
teorija obrade rezanjem.
Tabela 1.Oekivane vrednosti, dobijene vrednosti

i procenet odstupanja
Rezultati dobijeni primenom dobijene neuronske mree,
dati u tabeli 1., pokazuju slaganje sa eksperimentalnim
vrednostima. U prva tri sluaja dobijaju se i vie nego
odlini rezultati dok se u poslednja dva sluaja procenat
odstupanje poveava. Ovo pokazuje da je izabrani
algoritam dobar, ali da je broj ulaznih informacija
nedovoljan.
4. ZAKLJUAK
VNM su postale nezamenljiv alat pri reavanju zadataka
koji se odnose na proizvodne procese. Raznovrsnost i
priroda problema koji se javljaju pri reavanju
proizvodnih zadataka stvorili su pogodne uslove za
primenu VNM.
970
Borislav Savkovi roen je u Novom Sadu

1982. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Proizvodnog
Mainstva Fleksibilne tehnologoje, sistemi i
raunarom
integrisana
proizvodnja,
iz
predmeta Rezanje metala odbranio je
2008.god., od 2009.god je u zvanju asistent

UDK: 620.178:621.385.833.2
ISTRAIVANJE FENOMENA HABANJA UZ POMO ATOMSKOG MIKROSKOPA

AFM
INVESTIGATIONS WEAR PHENOMENON WITH ATOMIC FORCE MICROSCOPE
AFM
Kosta Vlaisavljevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj Cilj ovog diplomskog rada jeste da se
istrae fenomeni nano promena u zoni habanja
tribolokog para. Za ova istraivanja je neophodno
koristiti ultra precizna merenja zbog ega je neophodno
imati AFM atomski mikroskop ija tanost dostie 2
nm. Takav mikroskop postoji u Centru za inenjerstvo i
nanotehnologije FTN Novi Sad.
Abstract The purpose of this paper iz to investigation
effects of wear tribological couple at the nanometer scale.
For this examine is necessary have the AFM atomic
force microscope. That microscope have in Cenetre for
engineering and nanotechnology FTN Novi Sad.
Kljune rei: Fenomeni habanja. Atomski mikroskop
AFM.
1. UVOD
Cilj inenjerstva povrina je istraivanje ojaavanja
povrinskog sloja delova da obezbedimo maksimalnu
otpornost na dejstvo spoljnjih optereenja. Dejstvo ovih
spoljnjih optereenja moe biti veoma kompleksno
imajui u vidu da:
povrinski sloj je mesto povrinki sloj je mesto

najeih otkaza elemenata u eksploataciji poto
se tu ostvaruje kontakt u sklopu,
najvei naponi se esto pojavljuju ba u

povrinskom sloju,
povrinski sloj je mesto tribokontakta i habanja,
hemijske reakcije se najintezivnije ispoljavaju na

samoj povrini predmeta i
najvee temperaturne uticaje trpi povrina.
Ojaavanje povrinskog sloja moemo ostvariti na vie ali

moderne tehnologije uglavnom se baziraju na:
nanoenju
materijal i
modifikovanju povrinskog sloja.
prevlake
na
podlogu,
osnovni
Prevlaka je novi sloj materijala naneen na podlogu,

osnovni materijal, uz meusobno povezivanje.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Damir Kaka, red.prof.
Modifikovani sloj predstavlja uvoenje materijala

hemijskog elementa u atomarnom stanju u povrinu
osnovnog materijala gde se efekat ojaavanja postie
stvaranjem intersticijskih i supstitucijskih vrstih rastvora,
stvaranjem novih faza i dislokacijama.
Osnovne osobine prevlake i modifikovanog sloja moraju
biti takve da novodobijeni povrinski sloj poseduje
mnogo bolje osobine nego prvobitni sloj.
Jedna od najvanijih osobina kod povrinskih slojeva je
otpornost na habanje, jer ona bitno utie na ivotni vek
radnog predmeta. Zbog toga se velika panja u mainstvu
posveuje istraivanju fenomena habanja i poveanja
otpornosti na habanje. Sa obzirom na izuzetne ekonomske
efekte ako se ovaj problem rei na optimalan nain,
naprimer Titan nitriranjem moemo poveati trajnost alata
5 10 puta a da pri tome trokovi depozicije poveaju
cenu od 50 100 % u odnosu na alat bez prevlake.
Danas se mainstvo razvija u pravcu sve preciznijh
maina i alata da bi se proizveli radni predmeti sa
izuzetnom preciznom i kvalitetnom povrinom. Postoji
oblast ultrapreciznog mainstva gde se tanost dimenzija
propisuje u nanometrima. Zbog toga se i od alata odnosno
delova maina alatki trai nano preciznost. To znai da
alat nesme da izgubi u toku procesa habanja vie desetina
nanometara a da pri tome ne izgubi svoju tanost i
funkcionalnost.
U ovom diplomskom radu su vrena merenja fenomena
habanja na uzorcima prevuenim sa TiN na razliitim
temperaturama depozicije i sa razliitom polaznom
hrapavou povrine.
Cilj ovog merenja je istraivanje da li postoji uticaj
temperature depozicije i prelazne hrapavosti na efekte
trenja i habanja TiN prevlaka.
Karakteristike trenja i habanja kao osnovnih tribolokih
parametara u velikoj meri zavise od specifinosti
primenjenog tribolokog sistema, radnih i tehnolokih
karakteristika kao to su optereenje, temperatura,
hrapavost, uticaj sredine, uslovi dodira i drugo.
Kod analize trenja razmilja se o kontaktnom trenju i ono
predstavlja otpor relativnom kretanju dva tela u kontaktu
izmeu kojih deluje normalni napon. Fiziko hemijski
procesi u kontaktu kojima se objanjava fenomen
kontaktnog trenja veoma su kompleksni. Kontaktno trenje
je negativna pojava jer utie na poveanje potrebne sile za
rad, na habanje alata i delova maina, pri tome je jedini
izuzetak proces valjanja gde je trenje uslov odvijanja
procesa. Vano je uoiti prirodu trenja. Priroda trenja
971
pretpostavlja da imamo najmanje dva tela u kontaktu

izmeu kojih deluje normalni napon. Moramo razlikovati
trenje u kinematskim sklopovima i trenje u tehnologijama
plastinog deformisanja.
Posmatranjem rezultata AFM merenja na istom mestu ali

sa pomeranjem mernog pipka uzduno ili popreno na
trag habanja dobijaju se vidljivo razliiti izgledi 3D
predstave zone habanja.
Na veliinu kontaktnog trenja utiu razliiti faktori kao

to su, vrsta procesa obrade, vrsta materijala tela u
kontaktu, temperatura, podmazivanje, stanje kontaktnih
povrina. Brojane vrednosti koeficienta trenja se
uglavnom kreu u intervalu 0 < < 0,5(0,577). Vrednost
=0 nije mogua, vrednosti = 0,08 - 0.12 su vrlo dobre,
vrednost < 0,15 je standardna, a vrednosti koeficienta
trenja > 0,15 su loe.
Triboloke interakcije vrstih povrina izloenih
meusobnom kontaktu i uticaju okoline moe da dovede
do gubitka materijala. Proces koji dovodi do gubitka
materijala je poznat kao habanje. Od mnogih naina
habanja kao neki od najuticajnijih mogu da se navedu;
abrazija, erozija, korozija ili hemijsko habanje i
kavitacija.
2. TRIBOLOKA ISPITIVANJA
Brojni su tradicionalni alati za Triboloka ispitivanja,
trenja, podmazivanja i habanja. Alati koji se danas
primenjuju za ova ispitivanja su tribometri i imaju neku
od najee primenjenih konfiguracija kao to su pin na
disku / pin-on-disk /, kuglica na ploi / ball-on-flat / i
ploa na ploi / flat-on-flat /. Triboloka ispitivanja se
mogu izvoditi u razliitim uslovima ali neophodnost
ispitivanja tvrdih prevlaka u laboratorijskim uslovima je u
injenici da direktna primena na realnim elementima
moe dovesti do neeljenih posledica. Vaan zadatak u
tribologiji je izbor maine za ispitivanje. Za ispitivanje se
koriste i najjednostavnije i sloene tehnika testiranja.
Tribometer Linearnog recipronog habanja, konfiguracije
kuglica na ploi, esto se koristi za jednostavna merenja,
dok za cikluse visokih zahteva, testove tankih prevlaka i
velikih brzina, moe biti odgovarajua primena
jednosmernog , pin na disku, tribometra.
Nove
tehnike
ispitivanja
materijala
zahtevaju
razumevanje tribologije na nivou nanometarskih veliina.
U dananje vreme AFM je postao ureaj koji se rutinski
primenjuje za triboloka prouavanja u nanometarskim
veliinama. Naroita prednost primene AFM u tribologiji
ukljuuje direktnu trodimenziono vizuelizaciju tragova
habanja i topografije povrine.
3. REZULTATI MERENJA
U ovom radu uporeeni su rezultati tribolokog
ispitivanja uzoraka sa TiN prevlakom deponovanom na
poliranu i bruenu povrinu. Pri tome je varirana
temperatura depozicije dva uzorka su deponovan na
200C dok su druga dva deponovana na 400C.
Triboloka ispitivanja su raena na ureaju za reciprono
klizanje na Mainskom fakultetu u Kragujevcu pri emu
su varirane veliine optereenje i brzina klizanja
tribolokog para. U ovom diplomskom radu su prikazani
rezultati dobijeni sa optereenjem od 1.000 mN i sa
brzinom 25 mm/s.
Slika 1. AFM 3D izgled povrine habanja na sredini zone

recipronog klizanja Y osa. (uzorak 1)
Na slici 2 dat je izgled zone habanja po Y osi, na kojem se
vidi da je povrina uzorka 2 hrapava ali neto manje nego
kod uzorka 1, to se moe objasniti delovanjem duplo vie
temperature depozicije TiN. Sam ljeb je mnogo iri od
prethodnog (kod uzorka 1) tako da zauzima skoro ceo
opseg merenja . Ovde je AFM bio podeen na opseg
90x90 m.
Slika 2. Izgled 3D prikaza AFM merenja po osi Y

(uzorak 2)
Na slici 3. dat je izgled 2D prikaza povrine habanja na
sredini zone recipronog klizanja. Slika predstavlja sliku
koju imamo na ekranu AFM ureaja. Povuene su dve
vertikalne linije popreno na trag habanja.
Markeri A pokazuju da je irina ljeba 42,19 nm kod
linije 1, dok je kod linije 2 izmereno 45,70 nm. Odavde je
vidljivo da se irina ljeba odreuje sa velikim uticajem
subjektivne procene, poto granice ljeba habanja nisu
sasvim jasno vidljive bar kod ovog uzorka. Dubina ljeba
je kod linije 1 143,3 nm a kod linije 2 136,7 nm.
Na slici 1 dat je izgled zone habanja po Y osi, 200C

uzorak poliran 1000mN 25mm/s - osa skeniranja Y.
972
Slika 3. Linijska analiza AFM merenja po osi Y

Tabela 1. Sumarni pregled rezultata dobijenih merenjem na uzorcima 1 4
Ra [nm]
Uzorak
r.
1
2
3
4
Osnov
ni materijal
17,71
15,44
28,95
14,15
ljeb
habanja
11,06
6,31
15,18
11,12
Rp-v [nm]
Osnov
ni
materijal
117,5
170,7
218,2
107,2
4. ZALJUAK
AFM ureaj se pokazao kao veoma pogodan ureaj za
istraivanje fenomena habanja TiN prevlake sa obzirom
da su morfoloke promene bile nanometarske i u domenu
opsega merenja ovog ureaja.
Preliminarni pregled zone habanja pomou SEM pokazuje
makroizgled zone habanja i daje grubu sliku o ukupnom
efektu habanja. Naravno da detalji SEM analize sa veim
poveanjima pomau u sagledavanju rezultata procesa
habanja ali kvantometarski rezultati o detaljima prosesa
habanja mogu se dobiti tek nakon AFM analize uzorka i
dodatnih obrada rezultata uz pomo adekvatnog softvera.
Na osnovu izvrenih merenja sa AFM ureajem moe se
zakljuiti da su efekti habanja bili vie izraeni kod
uzoraka TiN prevlaka deponovanih na viim
temperaturama, nakon poreenja vrednosti irine ljeba.
Ovi rezultati su u korelaciji sa vrednostima dobijenih
vrednosti za koeficijent trenja vea vrednost
koeficijenta trenja odgovara i veim irinama ljeba
habanja. Uticaj polazne hrapavosti uzorka na vrednosti
koeficijenta trenja je vidljiv, poto se vei koeficijent
ljeb
habanja
irina
ljeba
[m]
Dubin
a ljeba
[nm]
68,9
36,81
102,4
68,34
43,94
68,91
25,06
43,83
135,5
292,7
86,18
59,4
Koefic
ijent trenja,
0,122
0,166
0,098
0,135
trenja dobija kod poliranih povrina u odnosu na bruene

povrine, kako kod depozicije na 200C tako i kod
uzoraka deponovanih na 400C.
Imajui u vidu obim diplomskog rada i saglasno tome
obim ispitivanih uzoraka ne mogu se davati opte vaei
zakljuci, ali je nesporno da se ispitivani fenomeni trenja i
habanja TiN prevlake mogu veoma uspeno i na nov
nain istraivati uz pomo merenja na AFM.
4. LITERATURA
[1] D. KAKA,; B. KORI,; S. MITROVI,; M.
BABI,; P. TEREK,; A. MILETI,; M. VILOTI:
Influence of Load and Sliding Speed on Friction
Coefficient of IBAD Deposited TIN, Tribology in
industry, volume 31, No. 3 & 4 , (2009). 1 8/
Kratka biografija:
973
Kosta Vlaisavljevi, diplomski master rad na Fakultetu

tehnikih nauka iz oblasti proizvodno mainstvo odbranio je
2010.godine.

UDK: 621.914
EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA OTPORA REZANJA PRI EONOM GLODANJU

NODULARNOG LIVA
EXPERIMENTAL INVESTIGATION OF CUTTING FORCES DURING FACE MILING
OF NODULAR CAST IRON
Vui Pantovi, Pavel Kova, Borislav Savkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj U radu su predstavljena eksperimentalna ispitivanja otpora rezanja pri eonom glodanju.
Ispitivanja su izvrena pri rezanju dve vrste nodularnog
liva legiranog bakrom. Pri ispitivanju je koriena
virtualna instrumentacija projektovana za
merenje
otpora pri rezanju. Tokom ispitivanja praena je promena
ortogonalnih komponenti otpora u vremenu odreena je
zavisnost komponenti otpora rezanja od reimi rezanja.
Abstract In the paper experimental investigations of
cutting forces during face milling are presented.
Investigations were provided during milling of two kinds
of nodular cast iron alloyed with copper. In investigations
was used virtual instrumentation projected for cutting
forces measurement. During investigation orthogonal
cutting forces components versus time were measured and
relationships for cutting forces components versus cutting
conditions were determined.
Kljune rei: glodanje, sile rezanja, koren strugotine
Ductile Iron), tj. austemperovani nodularni liv. irok

dijapazon osobina omoguili su da se ADI materijal
koristi kao zamena za velike delove koji se obino
izrauju kao elini otkovci. ta vie, delovi izraeni od
nodularnog liva ili ADI materijala se esto koriste za
maine i ureaje koji rade u ekstremnim uslovima. Stoga
je neophodno znati ponaanje materijala pri obradi
rezanjem pri raznim reimima obrade i usmeriti
istraivanja prema zadovoljavajuim rezultatima obrade.
Mehanike osobine nodularnih livova i ADI materijala
kao ilustracija su prikazani u tabeli 6.1. Austemperovanje
poboljava sve mehanike osobine nodularnog liva, tako
da dolazi do poveanja vrednosti vrstoe i tvrdoe od 1.5
do 2 puta. Ovaj porast mehanikih osobina je uslovljen
promenom mikrostrukture iz preteno perlitne kod NL u
ausferitnu kod ADI materijala.
Napon
Tvrdoa
Zatezna
teenja
HV10
vrstoa
Rm[MPa] Rp0.2%[MPa]
NL
771
510
270
ADI
1110
995
480
Tabela 1 Mehanike osobine materijala na sobnoj
temperaturi
Materijal
1. UVOD
Da bi se izvrilo rezanje, potrebno je alatom delovati na
predmet obrade. Sila kojom delujemo alatom na predmet
obrade naziva se sila rezanja. Ova sila ima isti intenzitet i
pravac, a suprotan smer od otpora rezanja. Polazei od
pretpostavke da je za inenjerske proraune mogue
prihvatiti aproksimaciju da se deformisanje i smicanje
materijala u zoni rezanja odigrava u tankom sloju koji se
moe predstaviti jednom ravni (ravan smicanja) stvoren je
osnovni model za analizu sila rezanja pri ortogonalnom
rezanju (opti sluaj rezanja).
U radu akcenat je, pre svega, stavljen na posmatranje i
analizu sila i otpora pri rezanju i njihovu promenu u
odnosu na variranje reima rezanja.
Nodularni liv je liveno gvoe kod koga se grafit tokom
procesa livenja izdvaja u vidu nodula, tj. sfera. Ovakav
oblik grafita je izrazito povoljan zbog ega nodularni liv u
odnosu na sva ostala livena gvoa poseduje uz visoku
vrstou i najveu duktilnost. Daljim termikim
tretmanom (austemperovanjem, odnosno izotermnim
poboljavanjem) nodularnog liva mogu se dobiti jo bolje
osobine, a nastali materijal se zbog svoje jedinstvene
strukture ausferit, naziva ADI (Austemperd
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je prof.dr Pavel Kova.
Mikrostruktura nodularnog liva (NL) i ADI materijala u

poliranom i nagrienom stanju su date na slici 1(a-c).
Nodule grafita u livu su ravnomerno rasporeene sa
stepeno msferoidizacije preko 90% , dok je njihova
gustina od 60 do 80 nodula/mm2 uz prosenu veliinu
nodula od 40 do 55 m, slika 6.1(a). Mikrostruktura
metalne osnove nodularnog liva se sastoji iz perlita i ferita
( preteno perlitna, sa vie od 90% perlita) , slika 1(b).
Mikrostruktura ADI materijala dobijenog nakon
austemperovanja nodularnog liva je ausferitna sa
metalnom
osnovom,
sastavljena
iz
igliastog
(acikularnog) ferita i zaostalig austenita, slika 1(c).
Koliina zaostalog austenita u mikrostrukturi ADI
materijala iznosi 16,56%.
974
Slika 1. (a-c) Mikrostruktura nodularnog liva

(NL) I ADI materijala a) nodule grafita, b) perlitna
mikrostruktura kod NL, c) ausferitna mikrostruktura kod
ADI
2. EKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA
2.1. Eksperimentalna procedura
Cilj eksperimenta je da se za obradke o nodularnog liva
izvri merenje komponenti otpora rezanja za razliite
reime obrade pri obimnom glodanju. Pri tome odrediti
zavisnosti otpora rezanja od brzine rezanja, pomaka po
zubu i dubine rezanja.
Podatke koje program za akviziciju prikuplja potrebno je

snimiti na hard disk, tj. prebaciti datoteke sa rezultatima
merenja na neki od medija za arhiviranje podataka. Zbog
velikog broja merenja pri izradi plana eksperimenta
definiu se imena datoteka svakog pojedinanog merenja i
u njih skladite odgovarajui podaci.
U ovom radu korieni su:
Nodularni liv legiran sa 0.45% Cu (oznaen

NL1)
Nodularni liv legiran sa 1.6% Cu i 1.5% Ni
(oznaen NL2)
ADI materijal gde je NL1 austenitizovan na
900C/2h i austemperovan na 350C/2h
oznaen (A1)
ADI materijal gde je NL2 austenitizovan na
900C/2h i austemperovan na 350C/3h
oznaen (A2)
2.2. Uslovi pri eksperimentalnom ispitivanju
a) Mana:
Ispitivanje je sprovedeno na vertikalnoj glodalici
"PRVOMAJSKA" FSS-GVK-3P. Ova maina je
izabrana jer je dovoljno kruta, ima dovoljnu
snagu i dostupna je za ispitivanje.
b) Alat:
Pri ispitivanju je koriena glava za glodanje
JUGOALAT G.751 sa ploicom od TM-P25.
Ispitivanje je vreno sa jednim zubom.
c) Sredstvo za hlaenje i podmazivanje nije
korieno.
Slika 2. Izgled front panela virtuelnog instrumenta

VI_za_glodanje
2.4 Analiza uzoraka pomou svetlosnog mikroskopa
Obrada je vrena na vertikalnoj glodalici, sa alatima od
tvrdog metala, bez primene sretstva za hlanenje i
podmazivanje. Koriena je motoda brzog zaustavljanja
procesa rezanja ("quick-stop" metod ) koja je razvijena na
Institutu za proizvodno mainstvo, FTN u Novom Sadu.
Za mikrostrukturnu analizu, uzorci su pripremani za
svetlosno i skening elektronsko mikroskopsko
posmatranje standardnom metalografskom tehnikom i
ispitivani su Leitz-Orthoplan svetlosnim mikroskopom
(LM) i JEOL JSM 6460 LV skening elektronskim
mikroskopom (SEM) pri naponu od 25 kW..
3. REZULTATI I DISKUSIJA
Da bi se kontinualno i simultano merile komponente sila

(otpora) rezanja, obradak je postavljen na trokomponentni
dinamometar firme "KISTLER" tip 9257A .
2.3. Princip merenja sila i njihov prikaz
U ovom radu je za pokretanje i kontrolu hardvera za A/D
konverziju korien softverski paket LabVIEW. Osim
jednostavnog oitavanja vrednosti napona za sile sa
dinamometra, virtuelni instrument je koncipiran tako da
prikazuje promenu vrednosti sila na dijagramu, prikaz
svih oitanih vrednosti u odreenim vremenskim
intervalima u tabeli i prikaz najveih vrednosti sila tokom
jednog merenja.
Merenje otpoinje pritiskom na taster RUN (sa tulbara), a
zavrava se pritiskom na dugme STOP. Po zavrenom
merenju generie se Excel tabelarni fajl koji dalje slui za
obradu rezultata merenja. Kolone u ovom fajlu su
identine kolonama u tabeli u samoj aplikaciji.
Izgled front panela virtuelnog instrumenta prikazan je na
slici 2. Izgled je prilagoen korisniku tako da se od njega
ne zahteva gotovo nikakvo poznavanje koncepta
grafikog programiranja u okviru programskog jezika
LabVIEW.
Merenje komponenata rezultujue sile rezanja bilo je

prilagoeno statistikim metodama trofaktornog plana
eksperimenta, koje pored uteda u alatu, materijalu
obratka i vremenu ispitivanja, obezbeduju dovoljno
pouzdane zavisnosti izmeu ulaznih i izlaznih veliina
procesa.
S obzirom da je izvreno po 12 merenja za etiri oblika
materijala obratka, ustanovljeno je da bi najbolje bilo u
nastavku prikazati rezultate merenja za samo dva
materijala. Tako ve od sledee strane poinje prikaz
dijagrama zavisnosti sila Fx, Fy i Fz od vremena t pri
obimnom glodanju ADI materijala i nodularnog liva.
Posmatranjem dijagrama na kojima su prikazane promene
komponenti rezultujue sile rezanja u zavisnosti od
vremena, moe se pre svega uoiti da je najvea
komponenta Fx, srednja Fy, a najmanja Fz.
Pored toga, posebno se istie i pojava neravnomernosti
komponenata rezultujue sile rezanja zbog periodinog
ulaska, odnosno izlaska zuba iz materijala obratka. S
obzirom da se vrednosti komponenata na prikazanim
dijagramima periodino menjaju od nule do neke
maksimalne vrednosti Fimax sledi da je pri
eksperimentalnom ispitivanju uvek samo jedan zub
glodala bio u zahvatu. To je prvenstveno posledica male
975
irine glodanja koja iznosi = 10 mm. Ova

neravnomernost komponenata je specifina za glodanje,
pri emu se ovom dejstvu mogu pridruiti i oni uzroci
promenljivosti sila rezanja koji proizilaze iz samog
procesa rezanja (smenjivanje pojedinih faza pri stvaranju
strugotine).
Izgled dijagrama zavisnosti sila Fx, Fy i Fz od vremena
kod razliitih struktura noduarnog liva potpuno je isti sa
prikazanim dijagramima, osim to su vrednosti
komponenata rezultujue sile rezanja razliite za sve
oblike materijala pri istim reimima obrade.
Na slici 3. je prikazan dijagram koji kao ilustracija
prikazuje kako se menjaju ortogonalne sile u zavisnosti od
vremena pri odreenim reimima obrade. Na prikazanom
dijagramu korien je ADI materijal.
Svi naredni dijagrami su veoma slini pri tom da se
razlikuju samo vrednosti sila koje su izmerene pri
eksperimentalnom radu.
Sa ovih slika moemo videti da su sile pri istim reimima

obrade za ova dva materijala bitno razliite. Sile kod ADI
materijala su vee nego kod nodularnog liva u livenom
stanju. To moemo pripisati viim mehanikim
osobinama ADI materijala u odnosu na NL u livanom
stanju.
U nastavku su prikazani dijagrami zavisnosti sila Fx, Fy,
Fz kao i rezultujue sile rezanja Fr od brzine rezanja v,
pomaka po zubu s1 i dubine rezanja za dva oblika
nodularnog liva koja su se koristila u eksperimentu. Da bi
se dobili ovi dijagrami uvek se jedan element reima
obrade varira a dva se ostavljaju konstantnim.
Na slici 5. prikazan je dijagram maksimalnih sila pri
obradi ADI materijala. Dalje je data tabela sa vrednostima
sila.
Ortogonalne sile
Alat: glava za glodanje
MO: A1 (ADI sa 0,45%Cu)
1.v =44 m/min, a =1 mm, s = 20 mm/min, s1=0,178 mm/z, z=1
3. v =71m/min, a =1 mm, s = 31,5 mm/min, s1=0,178 mm/z, z=1
Ortogonalne sile rezanja

Alat: glava za glodanje sa plocicom od TM-P25
MO: A1 (ADI sa 0,45%Cu)
Rezim obrade: v =44 m/min, a =1 mm, s = 20 mm/min,
s1=0,178 mm/z, z=1
Max. sile rezanja: Fx= -461N, Fy= 242 N, Fz= 216 N
300
Sile rezanja Fx, Fy, Fz (N)
100
0
2,7
2,73
2,76
2,78
2,81
2,84
2,87
2,89
2,92
2,95
2,98
3
3,03
3,06
3,09
3,11
3,14
3,17
3,2
3,22
3,25
3,28
3,31
3,33
3,36
3,39
3,42
3,44
3,47
3,5
3,53
200
-400
-100
-600
Vreme t (s)
0,005
0,01
0,015
Fx1
-200
Fy1
-300
Fz1
0,02
0,025
0,03
0,035
0,04
0,045
Fx1
Fx2
-400
Fx3
Fy2
-500
Fz2
-600
Fx3
Fx2
Fy3
Vreme t (s)
Fy3
V (m/min)
Slika 3. Promena ortogonalnih sila u funkciji vremena

kod ADI materijala
Na narednoj slici radi ilustracije prikazan je dijagram
promene ortogonalnih sila u funkciji vremena za drugi
korieni materijal (nodularni liv u livenom stanju).
Ortogonalne sile rezanja
Alat: glava za glodanje sa plocicom od TM-P25
MO: NL1 ( nodularni liv sa 0,45%Cu)
Rezim obrade: v =44 m/min, a =1 mm, s = 20 mm/min, s1=0,178 mm/z, z=1
Max. sile rezanja: Fx= -402 N, Fy= 134 N, Fz= 147 N
Fx
Fy
Fz
44
461
242
216
55.2
271
198
381
71
526
190
199
Tabela 2. Vrednosti maksimalnih sila rezanja pri

konstantnoj dubini i pomaku po zubu, a razliitim brzina
rezanja (ADI)
Ortogonalne sile
Alat: glava za glodanje
MO: NL1 (nodularni liv sa 0,45%Cu)
3. v =71m/min, a =1 mm, s = 31,5 mm/min, s1=0,178 mm/z, z=1
300
200
300
Sila Fy3
200
100
0
0,7
0,74
0,78
0,82
0,86
0,9
0,94
0,98
1,02
1,06
1,1
1,14
1,18
1,22
1,26
1,3
1,34
1,38
1,42
1,46
1,5
1,54
1,58
1,62
1,66
1,7
1,74
1,78
1,82
1,86
1,9
1 94
Slika 5 Maksimalne sile rezanja pri konstantnoj dubini i

pomaku a razliitim brzinama rezanja (ADI)
-500
-200
-300
-100
-200
-300
-400
-700
Slika 4 Promena ortogonalnih sila u funkciji vremena kod

nodularnog liva
976
Sila Fy1
-600
Vreme t (s)
Sila Fz3
Sila Fz1
100
-500
-400
-500
Fz1
-700
-300
-100
Fy2
Fy1
Fz3
300
-200
Fy3
100
400
-100
Fz2
200
0,005
0,01
Sila Fx1
Sila Fy1
Sila Fz1
Sila Fx2
Sila Fy2
Sila Fz2
Sila Fx3
Sila Fy3
Sila Fz3
0,015
0,02
0,025
Sila Fz2 Sila Fy2
0,03 0,035
Sila Fx2
0,04
Sila Fx1
Sila Fx3
Vreme t (s)
Slika 6. Maksimalne sile rezanja pri konstantnoj dubini i

pomaku a razliitim brzinama rezanja(NL)
Na slici 6. prikazan je dijagram maksimalnih sila rezanja

pri obradi nodularnog liva kao i tabela sa vrednostima
maksimalnih sila.
V (m/min)
Fx
Fy
Uticaj materijala obratka je veliki, jer je svaki materijal

specifian na svoj nain. U ovom radu kod ADI materijala
je dobijena bolja obraena povrina, to moemo dovesti
u vezu sa veom tvrdoom materijala koja iznosi 480 HV.
Fz
44
402
134
147
55.2
443
146
189
71
467
188
160
4. ZAKLJUAK
Tabela 3. Vrednosti maksimalnih sila rezanja pri

konstantnoj dubini i pomaku po zubu, a razliitim brzina
rezanja
U nastavku su prikazane mikrofotografije uzoraka sa
kojih su oitane sledee vrednosti:
-grudni ugao ,
-ugao smicanja i
-ugao linije teksture (1 = + ).
Ove vrednosti su merene u preseku koji nije bio upravan
na pravac rezne ivice alata. Meutim, posto su izmerene i
stvarne vrednosti ovih uglova veoma bliske, mogu se sa
zanemarljivom grekom izmerene vrednosti smatrati
vaeim.
Slika 7. Koren strugotine kod nodularnog liva sa 0.45%

Cu ( n=224 o/min, v=44,3 m/min, vp=400 mm/min,
s1=0,223 mm/z, =3,9 mm)
Na slici 7. vidi se da je primetna deformacija u koionom
sloju, a i grudni ugao se smanjio to dovodi do porasta
faktora sabijanja srugotine i otpora pri rezanju.
Na osnovu dobijenih rezultata moemo zakljuiti sledee:

Kod merenja komponenata rezultujue sile rezanja pri
obimnom glodanju najveu vrednost uvek ima
komponenta sile Fx, srednje Fy a najmanje Fz.
Sile Fx, Fy i Fz zavise i od elemenata reima obrade.
Sa poveanjem brzine rezanja njihove vrednosti opadaju a
sa poveanjem pomaka po zubu i dubine rezanja, njihove
vrednosti rastu.
Najvei uticaj od elemenata reima obrade na
vrednost komponenata rezultujue sile rezanja pokazuje
dubina rezanja. Neto manji uticaj ima pomak po zubu a
najmanji brzina rezanja.
5. LITERATURA
[1] Ivkovic, B.:Obrada metala rezanjem, Jugoslovensko
drustvo za tribologiju, Kragujevac,
1994
[2] Kovac, P.:Rezanje metala, , FTN, Novi Sad, 1998.
[3] Ostojic, R.:Nastajanje strugotine i otpori rezanja pri
obradi nodularnog liva, Diplomski rad, FTN -Institut za
proizvodno maSinstvo, Novi Sad, 1995.
[4] idanin, L. Kova P.: Metallographic Study of Chip
Formation Processes, Fakultet tehnikih nauka u Novom
Sadu, MP "STYLOS", NoviSad, 1996.
[5] Elbestawi M.A.,Chen L.,Becze C.E.,Wardany
T.I.:High Speed Milling of Dies and Molds in Their
Hardened State,Annals of the CIRP ,Vol.46,1,1997,pp 5762
[6] R.A. Martinez,Formation and Processing of
RheocastMicrostructures, Ph.D. Thesis, Massachusetts
Institute ofTechnology, Cambridge, MA, June 2004.
Kratka biografija autora:
Vui Pantovi roen je u Ivanjici 1980. god.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Proizvodnog Mainstva
Fleksibilne tehnologoje, sistemi i raunarom
integrisana proizvodnja, iz predmeta Rezanje
metala odbranio je 2010.god.
Pavel Kova roen je u Bakom Petrovcu 1950.
Magistarski rad je odbranio 1980 god, a
doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 1987.
god.. Od 1998 je u zvanju redovnog profesora.
Autor je 3 univerzitetska udbenika i 2
monografije. Oblast interesovanja su procesi
obrade skidanjem materijala.
Slika 8. Koren strugotine kod ADI materijala sa 0.45%

Cu ( n=112 o/min, v=44 m/min, vp=40 mm/min, s1=0,35
mm/z, =4 mm)
Na uzorku sa slike 8. dobijena je skoro trakasta strugotina
i dobar kvalitet obraene povrine.
977
Borislav Savkovi roen je u Novom Sadu 1982.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Proizvodnog Mainstva CIM, iz
predmeta Rezanje metala odbranio je 2008.god.,
od 2009.god je u zvanju asistenta.

UDK: 004.42PRO/ENGINEER
MODELIRANJE DELOVA SLOENIH POVRINA PRIMENOM PROGRAMSKOG

SISTEMA Pro/ENGINEER
MODELING OF PARTS WITH COMPLEX SURFACES USING THE SYSTEM
SOFTWARE Pro/ENGINEER
Nenad Dolini, Slobodan Tabakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
1. UVOD
Zahtevi za poveanom fleksibilnou razvoja
proizvoda i proizvodnih procesa nameu potrebu za
primenu sistema i tehnologija koje imaju visok stepen
automatizacije svih aktivnosti. Upotreba razliitih
tehnologija i softverskih alata za automatizaciju
projektovanja, analizu, testiranje i proizvodnju
proizvoda zauzima kljunu poziciju.
Razvoj proizvoda u najkraem moguem roku
podrzumeva smanjenje i optimizaciju svih faza razvoja
proizvoda, naroito u ranim fazama konceptualnog
projektovanja (slika 1) [1].
Faza razvoja koncepcije proizvoda prethodi fazi
projektovanja. U ovoj fazi vri se formiranje, testiranje
i analiza alternativnih reenja. Serijom iteracija dobija
se najbolje reenje sa stanovita dizajna i tehnologije
izrade. Najvee mogunosti za uticaj na cenu
proizvoda (kriva 1) su u prvoj fazi razvoja.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
iji je mentor dr Milan Zeljkovi, red.prof
100 %
PLASIRANJE
PROIZVODNJA
GENERISANJE Edokumenata
KONCEPT
DIZAJNIRANJE/
TESTIRANJE
Kratak sadraj U radu je prikazana sistematizacija

i naini modeliranja sloenih povrina. Kao primeri
sloenih povrina modelirano je telo endoproteze
zgloba kuka i evolventno ozubljenje cilindrinih
zupanika sa pravim zubima. Isto tako, u radu su
prikazane neke od mogunosti automatizacije
postupaka modeliranja. Za formiranje modela su
koriene tehnike povrinskog modeliranja primenom
programskog sistema Pro/ENGINEER. Primenjene su
tri tehnike modeliranja: runo, parametarsko i
automatizovano primenom programskog jezika Java,
odnosno J-Link-a.
Abstract This paper presents systematization of
complex surfaces, modeling of complex surfaces, in
particular artificial hip and involutes cylindrical gear
with straight teeth, as well as the automation of
modeling procedures. To create a model surface
techniques were used with the system software
Pro/ENGINEER. There are three techniques of
modeling in this paper: by hand, parametric and
automatic, with the help of the programming language
Java, accordingly J-Link.
Kljune rei: Modeliranje, sloene povrine, J-Link,
Keywords: Modeling, complex surfaces, J-Link
Primena savremenih sistema postaje vrlo znaajna, jer

automatizacija procedura i procesa u ranim fazama znaajno
smanjuje vremena i nepotrebne trokove. Vrednost
proizvoda (kriva 2) je najnia u poetnim fazama i dostie
svoj maksimum sa plasmanom proizvoda na trite.
Investicioni trokovi (kriva 3) su dominantni u fazi
proizvodnje. Ovi trokovi mogu da utiu na razvoj i
implementaciju modernih proizvodnih sistema i tehnologija.
Vrednost proizvoda
Oblast MAINSTVO
1
Vreme
Slika 1. Uticaj faze razvoja proizvoda na

vrednost proizvoda
Oblikovanje i izrada sloenih povrina je veliki izazov za
projektante i tehnologe. Postoji mnogo miljenja o
klasifikaciji sloenih povrina, metodama njihovog opisa,
kao i metodama njihove izrade. Opis sloenih povrina
zasnovan je na opisu taaka i krivih (2D ili 3D) i operacija
sa njima. Postoji veliki broj programskih sistema koji se
mogu koristiti za modeliranje sloenih povrina
(Pro/ENGINEER, CATIA, SolidWorks, Solid Edge).
2. SLOENE POVRINE
Povrine i njihov opis imaju vanu ulogu u dizajnu i
proizvodnji. Dizajniranje i projektovanje karoserija
automobila, brodskih korita, trupova aviona, propelera,
turbina, kompresora, proizvoda od stakla, nametaja i obue
su oigledni primeri. Raunarski modeli bazirani na
sloenim povrinama imaju osnovnu ulogu u aplikacijama
kao to su kompjuterska grafika, virtuelna stvarnost,
kompjuterske igre i projektovanje pomou raunara:
automobila, brodova, aviona, zgrada itd.
Oblik ili geometrija povrine je osnova dizajna bilo da su u
pitanju funkcionalni ili estetski razlozi. U dananje vreme
pored funkcionalnosti, estetika je veoma bitan faktor
kvaliteta proizvoda, moda i najbitniji faktor. U mnotvu
razliitih proizvoda esto slinog kvaliteta u pogledu
funkcionalnosti, materijala, osobina itd. do izraaja dolazi
estetika i dizajn samih proizvoda.
978
Mnogi proizvodi su dizajnirani slobodnim povrinama

da bi se poboljao njihov izgled, naroito u
automobilskoj industriji i elektronici. U drugim
sluajevima proizvodi imaju slobodne povrine zbog
zadovoljenja funkcionalnih zahteva. Primeri ovih
funkcionalnih povrina mogu se lako nai u aero,
gasnim i hidrodinamikim aplikacijama (lopatice
turbina), optikim (reflektor lampe) i medicinskim
aplikacijama (anatomska reprodukcija), proizvodnim
povrinama (kalupi za livenje) itd. Funkcionalne
povrine su u interakciji (meusobnom delovanju) sa
okolinom ili drugim povrinama. Zbog toga
funkcionalne povrine se mogu zvati dinamike
povrine. Funkcionalna povrina ne moe da klie
sama po sebi. To uzrokuje veliku sloenost pri izradi
sloenih povrina. Primena vieosnih NC maina je
jedini nain da se efikasno izradi sloena funkcionalne
povrina.
U svakom momentu povrinske obrade na vie-osnoj
NC maini, sloena povrina koja se izradjuje i
generiua povrina alata dolaze u kontakt u taki. Da
bi razvili napredne tehnologije za izradu sloenih
povrina, sveobuhvatno razumevanje topologije
sloenih povrina je veoma poeljno [2].
a) Extrude
b)Sweep
3. MODELIRANJE SLOENIH POVRINA

PRIMENOM PROGRAMSKOG SISTEMA
Pro/ENGINEER
Modeliranje povrina se znatno razlikuje od
modeliranja solida u Pro/ENGINEER-u. Kod modeliranja solida esto se moe vizualizovati finalni oblik i tu
se rezultat dobija u jednom koraku (npr. dodavanje
materijala, odsecanje, zaobljavanje ivica, kreiranje
otvora itd.). Kod modeliranja povrina se mora kreirati
referentna geometrija (npr. take i krive) pre dobijanja
konane povrine. Planiranje unapred je kljuno za
dobijanje eljenih rezultata kod povrinskog
modeliranja. Povrine se mogu klasifikovati u dve
grupe [3]:
Proste ili osnovne metode kreiranja povrina

su sline kao kod kreiranja solida sa nekim malim
razlikama. Opcije koje se koriste su: Extrude; Revolve;
Sweep; Blend; Flat; Offset; Copy; Fillet:
Napredne alati koji omoguavaju kreiranje

kompleksnih povrina sa boljom kontrolom nad
konanim rezultatom. Opcije koje se koriste su:
Variable Section Sweep; Swept Blend; Helical
Sweeps; Boundaries; Section To Surfaces; Surfaces
To Surfaces; From File; Tangent To Surfaces; Free
Form.
Na slici 2 prikazane su neke od opcija za modeliranje
sloenih povrina.
4. J-LINK
J-Link je programski interfejs zasnovan na objektno
orijentisanom programskom jeziku Java koji
omoguava da se povea fleksibilnost programskog
sistema Pro/ENGINEER. Primenom ovog interfejsa
korisniku se omoguava irenje, prilagoavanje i
automatizacija
funkcija
programskog
sistema
Pro/ENGINEER. Na slici 3 je prikazan J-Link editor.
c) Blend General
d) Boundary Blend Tool
Slika 2. Opcije za modeliranje sloenih povrina
Slika 3. J-Link editor

Prednosti
su
[4]:
standardna
funkcionalnost
Pro/ENGINEER-a; - jednostavno generisanje grafikog
korisnikog interfejsa; - nezavisnost od hardverske
platforme; - objektno orijentisano programiranje; - lake
modifikacije; - ponovo iskoristiv program.
979
5. MODELIRANJE
5.1 Modeliranje tela endoproteze zgloba kuka
Modeliranje tela endoproteze zgloba kuka se zbog
sloenosti samog kuka radi u dva dela, i to donjeg i
gornjeg dela. Donji deo, neto prostiji za modeliranje,
moe da se dobije opcijom Blend, i to Blend/Parallel za
jedan deo geometrije i Blend/General za drugi deo
geometrije. Na slici 4 prikazan je donji deo tela kuka.
5.2 Modeliranje zupanika

Runo modeliranje zupanika - Kako je zupanik koji se
modelira evolventni, najbitniji korak kod modeliranja je
konstrukcija evolvente. Evolventa se dobija iz jednaine
evolvente koja glasi:
x = 34.6 * cos (t * 360) + 2 * 34.6 * 3.14 * t * sin (t * 360)
y = 34.6 * sin (t * 360) 2 * 34.6 * 3.14 * t * cos (t * 360)
Jednaina se u program unosi preko opcije Insert a datum
curve/From Equation. Evolventa je prikazana na slici 6.
Slika 6. Evolventa
Slika 4. Donji deo tela kuka

Gornji deo kuka neto je sloeniji za modeliranje i radi
se sa vie razliitih opcija od kojih su najbitnije Blend i
Boundary Blend Tool. Na slici 5 prikazan je gotov
gornji deo kuka a na slici 6 kompletna endoproteza tela
kuka.
Koristei dobijenu evolventu crta se presek polovine zubca

radi ekstrudiranja istog. Razlog zbog koga se crta polovina
zubca je to Pro/ENGINEER javlja greku geometrije kada
se pokua ekstrudirati ceo zub. Ta polovina zubca se kopira
opcijom Mirror i dobija se ceo zub zupanika. Zatim se
opcijom za umnoavanje (Pattern) kreiraju svi zubi
zupanika, a potom i zavrne operacije kojima se dobija
kompletan zupanik (slika 7).
Slika 5. Gornji deo tela kuka
Slika 7 Cilindrini evolventni zupanik sa pravim zubima

Parametarsko modeliranje zupanika Cilj ovog
postupka je da se upotrebom opcije Tools/Parameters
automatizuje postupak modeliranja. Pri modeliranju ovim
nainom potrebna su samo tri podatka i to modul (m), broj
zuba (z) i irina zupanika (B). Svi ostali podaci se raunaju
automatski. Nakon pristupa opciji Tools/Parameters treba
uneti sve promenljive a to su:
Slika 6. Telo endoproteze zgloba kuka
m modul zupanika
z broj zuba zupanika
B irina zupanika
hd, hg visine zubaca
r, rd, rg poluprenici (podeoni, podnoni i temeni)
d podeoni prenik
u1, u2, u3 uglovi koji slue za raunanje ugla za komandu mirror
980
p, zub parametri koji takoe slue za raunanje ugla za

komandu mirror
alfa ugao za komandu mirror
u ugao koji slui za umnoavanje (pattern) zuba.
rv poluprenik otvora glavine
dugme Prihvati dobija se zupanik po zelji korisnika (slika

10).
Navedene promenljive treba povezati relacijama, to se

radi upotrebom opcije Tools/Relations. Tu se moe
pristupiti tj. mogu se videti svi uneti parametri.
Relacije su sledee [5]:
hg = m
hd = 1.2 * m
r = (m * z) / 2
rg = r + hg
rd = r - hd
d=2*r
u = 360 / z
u1 = acos ((rd * 2) / d)
u2 = (tan (u1) - u1 * 3.14 / 180) * 180 / 3.14
p = m * 3.14
zub = (p - 0.04 * m) / 2
u3 = (360 * zub) / (d * 3.14)
alfa = (u3 + 2 * u2) / 2
rv = (m * (z - 10)) / 2
Postupak je prikazan na slici 8.
Slika 8 Postupak parametrizacije

Automatizovano
modeliranje
zupanika
Automatizovano modeliranje zupanika poinje od

kreiranja dijalog prozora u Microsoft Visual Studio-u
odnosno Visual J#-u. Prozor koji treba da se dobije
treba da sadri tri polja za unos podataka (modul, broj
zuba, irina) i dve komande za prihvatanje odnosno
prekid (slika 9).
Integrisanje
programa
u
programski
sistem
Pro/ENGINEER zahteva unos nekoliko parametara i
to: ime aplikacije, ime klase, metod starta programa i
metod kraja programa.
Slika 10 Automatizovano modeliranje zupanika

6. ZAKLJUAK
Modeliranje sloenih povrina predstavlja kljuni segment u
razvoju novih proizvoda odnosno njihovog dizajniranja.
Poznavanje sloenih povrina kao i alata za rad sa njima
veoma je bitno za kvalitetno i brzo dizajniranje proizvoda.
Sve vie proizvoaa ulae znatne koliine sredstava i
vremena u sam dizajn proizvoda, bilo zbog estetskih ili
funkcionalnih zahteva. Estetika samog proizvoda postaje
jedan od najznaajnijih faktora kvaliteta proizvoda.
Rad ukazuje na kompleksnost projektovanja savremenih
proizvoda kao i probleme koji se pri tome javljaju. U radu su
prikazane napredne opcije za modeliranje u programskom
sistemu Pro/ENGINEER, koje imaju primenu u definisanju
kompleksnih geometrijskih oblika, kao i opcije za deliminu
automatizaciju postupka modeliranja.
7. LITERATURA
[1]
ukovi, S., Devedi, G., Petrovi, S.: Application
of Knowledgeware Technology to Helical Surface
Modeling, The 6th Conference of Advanced Manu-facturing
Technologies, Cluj-Napoca, Romania, 2009
[2]
Radzevich, S.: Kinematic Geometry of Surface
Machining, CRC Press, Boca Raton, 2008, ISBN-13: 978-14200-6340-0
[3]
Designing
with
Surfaces,
PARAMETRIC
TECHNOLOGY CORPORATION, USA
[4]
http://www.sf.com/opencms/en/cad/jlink.html,
pregledano 07.04.2010
[5]
Ogrizovi, M.: Interaktivno modeliranje mainskih
konstrukcija u praksi, Udrueni softverski alati primenjeni u
konkretnim projektnim zadacima, Kompjuter biblioteka,
2002
Kratka biografija autora:
Nenad Dolini roen je u Zemunu 1985. god.
nauka iz oblasti Proizvodnog Mainstva
Fleksibilne tehnologije, sistemi i raunarom
integrisana proizvodnja odbranio je 2010.god.
Slobodan Tabakovi, dipl. mainski inenjer
doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka
2008. god. U zvanje docent je izabran 2008
godine. Nauna oblast proizvodno mainstvo,
a ua nauna oblast maine alatke, fleksibilni
tehnoloki sistemi i automatizacija postupaka
projektovanja.
Slika 9 Dijalog prozor
Po zavretku ovog koraka dobija se dijalog prozor koji

je ranije kreiran, ali u Pro/ENGINEER-u. Kada se
unese modul, broj zuba i irina klikom na komandno
981

UDK: 621.7.011:539.319
NUMERIKA SIMULACIJA SABIJANJA VALJKA SA PRSTENOM POMOU RAVNIH

PLOA SA EKSPERIMENTALNOM PROVEROM
NUMERICAL SIMULATION OF UPSETTING OF CYLINDER WITH RING BY FLAT
PLATES WITH EXPERIMENTAL VERIFICATION
Zoran Konjovi, Dejan Movrin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MAINSTVO
Kratak sadraj U ovom radu prikazani su rezultati
numerike analize i eksperimenta sabijanja valjka sa
prstenom pomou ravnih ploa. Analiziran je uticaj
prstenastog elementa i vrste sredstva za podmazivanje na
parametre procesa sabijanja i deformacije prstena.
Abstract In this paper results of numerical analysis and
experimental verification of upsetting of cylinder with
ring by flat plates are presented. The effect of the ring
element and types of the lubrication on the upsetting
process parameters and deformation of the ring are
analyzed.
Kljune rei: Sabijanje valjka, Numerika simulacija,
Upsetting, Numerical simulation,
1. UVOD
Sabijanje valjka alatima sa ravnim povrinama pripada
sekundarnoj tehnologiji plastinog deformisanja (TPD).
Prema naponskom stanju u ispitivanom uzorku i
prostiranju zone deformacija posmatrani proces
predstavlja zapreminsko deformisanje, jer je naponska
ema u zoni plastine deformacije trodimenzionalna. Ova
metoda sabijanja pripada grupi osnovnih operacija u koju
spada i slobodno sabijanje valjka sferinim, konusnim i
prizmatinim alatima.
Sabijanje valjka alatima sa ravnim ploama koristi se
prilikom ispitivanja deformabilnosti materijala kao i za
odreivanje dijagrama teenja.
Analiza naponsko-deformacionog stanja u TPD vri se
primenom razliitih metoda koje se dele na: [1]
Teorijske
Eksperimentalne
Numerike
Savremeni pristup projektovanju tehnologije plasti-nog
deformisanja podrazumeva upotrebu raunara sa
specijalno razvijenim programskim paketima. Softverski
paketi za analizu TPD bazirni su na metodi konanih
elemenata (MKE - FEM) i metodi konanih zapremina
(MKZ - FEV). [3]
Primena simulacija u TPD prikazana je u radu [4], gde su
prezentovani rezultati ispitivanja uticaja oblika valjka na
pojavu i oblik pukotina.
Autori tog rada prikazali su rezultate eksperimenta i
simulacije slobodnog sabijanja valjka izraenog od
mesinga.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao je iz diplomskog-master rada
iji mentor je bio dr Dragia Viloti, red.prof.
U ovom radu prikazana je eksperimentalna provera

numerike analize slobodnog sabijanja valjka i obuhvata
analizu parametara procesa (F-s dijagram), analizu
deformacija i analizu napona u uzorku dobijenih
simulacijom.
2. VRSTE UZORAKA
Ispitivanjem su obuhvaena dva oblika uzorka i dve vrste
sredstva za podmazivanje. Materijal ispitivanih uzoraka je
elik za poboljanje C45E ( 1531), u meko arenom
stanju.
Uzorci valjaka bez prstena (sl. 2.1 a i b) podmazivani
stearinom (VR) koriseni su za odreivanje krive teenja
(metoda Rastegajeva). Uzorak istog oblika sabijan je i uz
podmazivanje uljem (oznaka VU).
Drugi oblik uzoraka su valjci sa prstenim elementom
(slika 2.1. c i d). Ovaj tip uzoraka oznaen je prema vrsti
korienog sredstva za podmazivanje i to FPS za stearin
odnosno FPU za mineralno ulje.
Oblik uzoraka sa prstenom slian je obliku uzoraka
korienim u radu [4].
a) VU
b) VR
c) FPU
d) FPS
Slika 2.1 - Vrste i oznake uzoraka
3. SIMULACIJA PROCESA SABIJANJA VALJKA

SA PRSTENOM
Numerika analiza sabijanja uzoraka raena je u
programu Simufact.Forming v.9.0 sa sledeim polaznim
podacima:
Kriva teenja za materijal C45E ( 1531):

odreena
metodom
K=288,87+475,767f0,378799,
Rastegajeva (uzorci VR).
Koeficijent trenja () odreen je poreenjem

dijagrama deformacione sile iz simulacije i eksperimenta
uzoraka VU i VR.
982
Numerikom simulacijom procesa sabijanja valjka sa

prstenom odreeno je naponsko-deformaciono stanje i
dijagram optereenja (F-s dijagram).
Numerika analiza osno simetrinih uzoraka vri se kao
dvodimenzionalna
(ravanska)
analiza.
Ovom
aproksimacijom znaajno se skrauje vreme potrebno za
izradu simulacije.
Efektivne deformacije analiziranih uzoraka dobijene
simulacijama prikazane su na slikama 3.1, 3.2, 3.3 i 3.4.
je kod FPS 0,355. Deformacija prstena prema simulaciji

iznosi priblino 0,1. Deformacije analiziranih uzoraka
imaju vee vrednosti kada se koristi ulje kao sredstvo za
podmazivanje.
Deformacija prstenog elementa uzoraka odreena je na
osnovu merenja dimenzija tokom procesa sabijanja.
Merenja dimenzija uzoraka FPU i FPS vrena su nakon
svake faze sabijanja u simulaciji, kao i tokom izvoenja
eksperimenta. Promena logaritamske deformacije tokom
procesa sabijanja prikazana je dijagramima. Logaritamska
deformacija je logaritamski odnos trenutne i poetne
vrednosti merenja dimenzije koju pratimo. Za odreivanje
deformacije prstena prati se promena visine prstena, kao i
promena njegovog prenika. Slika 3.5 prikazuje princip
merenja dimenzija koriten u simulacijama. Na slikama
5.1 i 5.2 prikazani su dobijeni rezultati logaritamske
deformacije.
Slika 3.1 Efektivna deformacija uzorka VR

nakon hoda od 18 mm
Slika 3.5 Princip merenja dimenzija prstena
Komponente napona u procesu sabijanja odreuju se

razliitim teorijskim metodama. Detaljna analiza
prorauna napona tokom procesa sabijanja valjka ravnim
ploama data je u literaturi [1].
Naponsko stanje u analiziranim uzorcima dobijeno
simulacijama prikazano je na slikama 3.6 3.9.
Na slici 3.6 vidi se da napon na obodu uzorka VR ima
vrednost oko 800 MPa to je vie od dozvoljenog napona
na zatezanje za elik C45E ( 1531). Slike 3.7, 3.8 i 3.9
prikazuju napone u obodu uzoraka koji takoe prelaze
vrednosti od 800 MPa. Apsolutno najvea vrednost
napona je 954 MPa u uzorku FPS nakon hoda od 19 mm.
Kod uzoraka VU i FPU maksimalna vrednost je oko 890
MPa, ali je kod uzorka FPU hod manji.
Slika 3.2 Efektivna deformacija uzorka VU

nakon hoda od 18 mm
Slika 3.3 Efektivna deformacija uzorka FPU

nakon hoda od 17 mm
Slika 3.6 Napon u uzorku VR nakon hoda od 18 mm
Slika 3.4 Efektivna deformacija uzorka FPS

nakon hoda od 19 mm
Kod uzoraka VU efektivna deformacija po celom preseku

ima priblino istu vrednost. Najvea povrina analiziranih
uzoraka VR, VU i FPS ima vrednost deformacije oko
0,170, dok je kod uzoraka FPU ova vrednost je oko 0,28.
Maksimalne vrednosti efektivne deformcije su: kod
uzoraka VU 0,174; kod VR je 0,4; za FPU je 0,622; dok
983
Slika 3.7 Napon u uzorku VU nakon hoda od 18 mm
Promena deformacione sile u zavisnosti od hoda praena

je na digitalnom ureaju za merenje (merno pojaalo
Spider) koji ima mogunost snimanja podataka u
raunar pomou softvera Catman Ease. Postupak
sabijanja uzoraka sa prstenom (FPU i FPS) uraen je po
fazama. Prva faza iznosila je 10% prethodne visine
uzorka, dok su sve ostale faze iznosile 15%.
Sabijanje uzoraka VU i VR uraeno je u kontinuitetu.
Promena dimenzija uzoraka FPU i FPS merena je nakon
svake faze sabijanja. Dobijeni rezultati promene visine i
prenika prstena naknadno su obraeni. Rezultati
logaritamskih deformacija oba tipa uzoraka prikazani su
na slici 5.3.
Promena deformacione sile u zavisnosti od hoda alata
beleena je tokom ekperimenta. Dobijeni rezultati tokom
sabijanja uzoraka prikazani su na slici 5.7.
Slika 3.8 Napon u uzorku FPU nakon hoda od 17 mm
5. ANALIZA REZULTATA
Poreenja data u nastavku izvrena su prema dobijenim
rezultatima simulacija i eksperimenta.
Na slikama 5.1. i 5.2. prikazani su rezultati deformacije
prstena, odreeni simulacijom i eksperimentom.
Slika 3.9 Napon u uzorku FPS nakon hoda od 19 mm
0.5
0.4
0.35
FPU eksperiment
0.3
0.25
0.2
0.15
1 = ln d/d0
Naponi u prstenu su u intervalu od 640 do 700MPa. Na

osnovu simulacija zakljueno je da e uzorci sa prstenom
imati vee vrednosti napona. Uzorci podmazivani uljem
(VU i FPU) imaju vie vrednosti napona pri istom hodu
od uzoraka kod kojih je za podmazivanje korien stearin.
U radu je praena promena deformacione sile u zavisnosti
od hoda alata.
Intenzitet deformacione sile za uzorke FPU i FPS, dobijen
simulacijom prikazan je na slikama 5.5 i 5.6.
0.1
0.05
0
-0.25
-0.2
-0.15
-0.1
-0.05
2 = ln h/h0
Slika 5.1 Poreenje rezultata logaritamske deformacije

dobijenih simulacijom i eksperimentom uzoraka FPU
Na osnovu rezultata prikazanih na slici 5.1 sledi da su

eksperimentalne vrednosti logaritamske deformacije vie
od vrednosti dobijenih simulacijom za 20% u proseku.
0.6
0.55
0.5
0.45
0.4
0.35
0.3
0.25
0.2
0.15
0.1
0.05
0
FPS simulacija
FPS eksperiment
-0.3
-0.25
-0.2
-0.15
-0.1
-0.05
1 = ln d/d0
4. EKSPERIMENTALNA PROVERA
Cilj eksperimenta je provera rezultata dobijenih
numerikom simulacijom procesa sabijanja valjka sa
prstenom pomou ravnih ploa.
Eksperimentom je obuhvaeno odreivanje deforma-cija
prstenog elementa i odreivanje dijagrama deformacione
sile u zavisnosti od hoda alata.
Vrste i oznake uzoraka koritene u eksperimentu iste su
kao i u simulaciji.
Eksperiment je uraen na hidraulinoj presi Sack und
Kiesselbach (slika 4.1) nominalne sile 6,3 MN. Sabijanje
je izvreno alatima u obliku ravnih ploa.
0.45
FPU simulacija
2 = ln h/h0
Slika 5.2 Poreenje rezultata logaritamske deformacije

dobijenih simulacijom i eksperimentom uzoraka FPS
0.55
0.5
0.45
0.4
0.35
0.3
0.25
0.2
0.15
0.1
0.05
0
FPU eksperiment
FPS eksperiment
-0.25
-0.2
-0.15
-0.1
-0.05
1 = ln d/d0
Prema rezultatima prikazanim na slici 5.2 vrednosti

logaritamske deformacije dobijene eksperimentom imaju
vie vrednosti od simulacije u proseku za 15%. Isto kao i
u prethodnom sluaju simulacijom je predviena vea
vrednost maksimalne deformacije.
2 = ln h/h0
Slika 5.3 Rezultati eksperimenta za logaritamsku deformaciju

uzoraka FPU i FPS
Slika 4.1 Hidraulina presa Sack und Kiesselbach
984
Na osnovu rezultata eksperimenta pokazanog na slici 5.3

sledi da je maksimalna deformacija kod uzoraka
podmazivanih stearinom vea, u proseku za 15%, u
odnosu na uzorke podmazivane uljem. Takoe je kod
ovog uzorka vee smanjenje visine prstena.
2500
VU eksperiment
2000
F (kN)
VR eksperiment
FPU eksperiment
1500
FPS eksperiment
1000
500
0
Odnos logaritamske deformacije prenika i visine

(=1/2) za uzorke FPU i FPS prikazan je na sledeoj
slici. Rezultati promene dimenzija mereni su tokom
eksperimenta.
s (mm)
0
10
12
14
16
18
20
0.00
-0.50
FPU eksperiment
-1.00
FPS eksperiment
-1.50
-2.00
-2.50
-3.00
Slika 5.4 Odnos logaritamsku deformacija uzoraka FPU i FPS
Odnos deformacija (slika 5.4) pokazuje da se uzorci istog

oblika deformiu na isti nain bez obzira na vrstu upotrebljenog sredstva za podmazivanje. Najvee odstupanje
je do 10% u intervalu hoda od 10 do 16 mm.
Analizom deformacione sile obuhvaen je uticaj oblika
uzorka i vrste korienog sredstva za podmazivanje (ulje
ili stearin) na promenu njenog toka u zavisnosti od hoda.
Na slikama 5.5 i 5.6 prikazani su rezultati defor-macione
sile dobijeni simulacijom i eksperimentom uzoraka FPU
odnosno FPS.
2000
10
12
14
16
18
20
s (mm)
Slika 5.7 Rezultati eksperimenta za deformacionu silu
Na osnovu rezultata prikazanih na slici 5.7 sledi da je

najvea sila potrebna tokom sabijanja uzorka sa prstenom
podmazanog uljem (FPU). Oko 15% manja sila potrebna
je za sabijanje uzorka valjka podmazivanog uljem (VU) i
valjka sa prstenom podmazivanog stearinom (FPS).
Najmanja vrednost deformacione sile potrebna je za
sabijanje uzorka valjka podmazivanog stearinom VR, za
oko 30% manje nego kod uzorka FPU.
6. ZAKLJUAK
Primenom savremenih softvera, mogue je analizirati
procese tehnologija plastinog deformisanja sa velikom
tanou. Na taj nain mogue je predvideti ponaanje
obratka i alata tokom eksperimenta ili u proizvodnji.
Rezultati simulacija (deformacija prstena i dijagram sile)
potvreni su eksperimentalnom proverom.
Uticaj prstenog elementa na poveenje deformacione sile
relativno je mali kod ispitivanih uzoraka.
Uticaj upotrebljenog sredstva za podmazivanje je vei od
uticaja oblika. Uzorci podmazivani stearinom imaju nie
vrednosti deformacione sile u funkciji od hoda, i vie se
deformiu od uzoraka podmazivanih uljem.
1800
FPU eksperiment
1600
1400
F (kN)
7. LITERATURA
[1] Planak M., Viloti D.: Tehnologija plastinog
deformisanja, Novi Sad, 2007
[2] Viloti D., Planak M., Kuzman K., upkovi D.:
Finite element analysis of cold upsetting of cylinder by
different dies, Technology of Plasticity (2005), Italy
[3] Viloti D., Planak M., upkovi ., Mandi V.,
Stefanovi M.: Fem analysis of upsetting process by
cyllindrical dies with experimental verification, Journal
for Technology of Plasticity, (2003)
[4] ljapi V., Hartley P., Pilinger I.: Observations on
fracture in axi-symmetric and three-dimensional cold
upsetting of brass, Journal of Materials Processing
Technology 125-126 (2002)
[5] Help Simufact Forming v.9.0
FPU simulacija
1200
1000
800
600
400
200
0
0
10
12
14
16
18
s (mm)
Slika 5.5 Deformaciona sila uzorka FPU dobijena

eksperimentom i simulacijom
2000
1800
1600
1400
FPS eksperiment
1200
F (kN) 1000
FPS simulacija
800
600
400
200
0
0
10
12
14
16
18
20
s (mm)
Slika 5.6 Deformaciona sila uzorka FPS dobijena

eksperimentom i simulacijom
Kratka biografija:
Prema rezultatima prikazanim na slikama 5.5 i 5.6 sledi

da su eksperimentalne vrednosti deformacione sile vie od
vrednosti dobijenih simulacijom u proseku za 17%. Vidi
se i da promena deformacione sile u zavisnosti od hoda
alata u oba sluaja ima slian tok.
Na slici 5.7 prikazani su rezultati deformacione sile
dobijeni eksperimentom. Prikazani su grafikoni za oba
oblika uzorka kao i za obe vrste podmazivanja.
985
Zoran Konjovi roen je u Senti 1971. god.

nauka iz oblasti Mainstva Savremene metode i
sistemi TPD odbranio je 2010.god.
Dejan Movrin dipl. ing roen je u apcu 1980.
god. Diplomirao na Fakultetu tehnikih nauka
2005. god. gde radi kao saradnik u nastavi.

UDK: 621.313.33: 621.3.016.31
REALIZACIJA OPTEREENJA ASINHRONOG MOTORA NAPAJANOG IZ

INDUSTRIJSKOG PRETVARAA UESTANOSTI
LOAD REALISATION OF INDUCTION MOTOR POWERED BY FREQUENCY
CONVERTER
Slobodan Popov, Veran Vasi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ELEKTROTEHNIKA
Kratak sadraj U radu je realizovano optereenje
asinhrone maine, upravljane po brzini, drugom asinhronom mainom upravljanom momentno. Obe maine su
napajane iz industrijskih pretvaraa uestanosti. Izvrena
je analiza i naznaeni su radni reimi asinhronih maina.
Abstract Load of induction machine controlled by the
speed, of the second induction machine controlled by the
torque, was performed in this work. Both machines were
fed from industrial frequency converter. In addition to
this, analysis was carried out along with the indication of
operating modes of asynchronous machines.
Kljune rei: Realizacija, Frekventni regulator,
Asinhrona maina, Momentni, Brzinski, Motorski,
Generatorski
Posmatrajmo za poetak jednu rotacionu elektrinu

mainu koja se nalazi u motorskom reimu rada, a koja je
optereena jednom radnom mainom, kao na slici 1.
RM
AM
Mc
Mm
Slika 1. Smerovi brzine i momenta kod motora

RM -radna maina ;
AM -asinhrona maina ;
M m -moment radne maine ;
M c -moment konverzije asinhrone maine ;

- ugaona brzina obrtanja pogona.
1. UVOD
Asinhroni motori i frekventni regulatori u modernim
industrijskim pogonima dananjice imaju izuzetno vanu
ulogu. Udeo asinhronih motora u ukupnoj proizvodnji
elektrinih motora se kree preko 90%. Ovi motori
predstavljaju osnovne konvertore elektrine energije u
mehaniku i danas troe vie od 40% ukupno proizvedene
elektrine energije na planeti.
Pored asinhronih motora sastavni deo ovog rada
predstavljaju frekventni regulatori.
Ovaj rad za cilj ima praktinu realizaciju laboratorijske
vebe za studente narednih generacija. Osnovni cilj vebe
je da kroz dva ogleda upozna studente sa radnim
reimima asinhrone maine, kao i sa mogunostima
frekventnih regulatora preko kojih se ove maine najee
napajaju u industrijskim pogonima.
U motorskom reimu razvijeni elektromagnetni moment

motora, koji je posledica dovoenja elektrine energije
motoru, ima pogonsko delovanje i izaziva obrtanje rotora.
To znai da asinhrona maina svojim momentom
podrava kretanje, dok se radna maina sopstvenim
momentom suprotstavlja kretanju. Dakle, ovaj motor ima
ulogu pokretaa neke radne maine. Jednostavno reeno
elektrina maina troi elektrinu energiju radei u
motorskom reimu rada.
Sada posmatrajmo rotacionu elekrinu mainu koja se
nalazi u generatorskom reimu rada, a koja je pogonjena
jednom pogonskom mainom, kao na slici 2.
PM
AG
2. ELEKTROMEHANIKA KONVERZIJA
ENERGIJE
Rotacioni elektromehaniki pretvara slui za konvertovanje elektrine energije u mehaniku energiju i obrnuto.
On putem elektromagnetne indukcije vri prenos energije
sa rotora na stator i obrnuto dajui na svom izlazu
mehaniku ili elektrinu energiju.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada
Slobodana
Popova
Realizacija
optereenja
asinhronog motora napajanog iz industrijskog
pretvaraa uestanosti", iji mentor je bio prof.dr
Veran Vasi.
Mc
Mm
Slika 2. Smerovi brzine i momenta kod generatora

PM -pogonska maina ;
AG -asinhroni generator ;
M m -moment pogonske maine ;
M c -moment konverzije generatora ;

- ugaona brzina obrtanja pogona.
986
U generatorskom reimu rada, pod dejstvom pogonske

maine itav sistem se obre, pri emu pogonska maina
svojim momentom podrava kretanje, dok se elektrina
maina svojim momentom suprotstavlja kretanju i radi u
generatorskom reimu rada. Dakle, sada elektrina maina
predaje elekrinu energiju mrei, odnosno mehaniku
energiju dovedenu na vratilo konvertuje u elektrinu.
Eksperimentalni setap rada se sastoji od dve asinhrone
maine od kojih se svaka moe nai u motorskom ili
generatorskom reimu rada.
Prva maina se upravlja po brzini, tj. nalazi se u
brzinskom reimu rada i definie smer obrtanja grupe. Da
li e se ona nai u motorskom ili generatorskom reimu
rada zavisi od smera momenta druge maine.
Pogonska odnosno radna maina je druga asinhrona
maina koja se nalazi u momentnom reimu rada i svojim
smerom momenta podrava (odvodei prvu asinhronu
mainu u generatorski reim rada) ili se protivi kretanju
(odvodei prvu asinhronu mainu u motorski reim rada)
prve asinhrone maine.
3. BRZINSKI I MOMENTNI REIM ASINHRONE
MAINE
Sada e biti razmotreno ta zapravo znai kada maina
radi u brzinskom, odnosno momentnom reimu rada.
Na slici 3 prikazana je statika karakteristika asinhrone
maine upravljane po brzini, tj. u brzinskom reimu rada.
Sa slike se vidi da je, u momentnom reimu rada, prioritet

odravanje konstantnog momenta konverzije, tj. bez
obzira na brzinu obrtanja maine moment konverzije
ostaje konstantan ( M c = const.).
4. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
U drugom i treem poglavlju rada objanjeni su radni
reimi asinhrone maine. Nagoveteno je da e biti
izvedena dva ogleda.
Prvi ogled
U prvom ogledu smerovi obrtanja maina su suprotni. U
rad se puta maina upravljana po brzini koja se zalee do
zadate referentne vrednosti, a zatim se u suprotnom smeru
pokree maina upravljana momentno zadavanjem
eljenog momenta
Za poetak e biti razmotrena jedna jednostavna situacija.
Na slici 5 se maini upravljanoj po brzini zadaje nulta
brzina kao referenca, a zatim se ova maina tereti
mainom upravljanom momentno, pri emu se zadaje
referentni moment jednak nominalnom momentu od 5,2
Nm. Crvenom bojom je obeleen moment, a plavom
brzina.
250
200
5
brzina
moment
150
4
brzina (o/min)
100
50
3
0
1
9
2
-50
-100
moment (Nm)
brzina obrtanja maine
-150
0
-200
Slika 3. Statika karakteristika asinhrone maine u

brzinskom reimu rada
-250
Slika 5. Nulta referenca brzine i tereenje sa 5,2 Nm
Sa slike se vidi, da bez obzira na moment optereenja

brzinski upravljane maine, brzina maine ostaje
konstantna ( = const.).
Na slici 4 prikazana je statika karakteristika momentno
upravljane asinhrone maine, tj. maine koja se nalazi u
momentnom reimu rada.
moment konverzije
Slika 4. Statika karakteristika asinhrone maine u

momentnom reimu rada
-1
vreme (s)
Uspostavljanje momenta je praeno naglom promenom

brzine, odnosno asinhrona maina upravljana momentno
tei da pokrene itavu grupu u zadatom smeru dok se
asinhrona maina upravljana po brzini suprotstavlja ovom
kretanju teei da odri nultu brzinu.
Vreme trajanja procesa povratka brzine na referentnu
vrednost zavisi od nametnutog momenta (vei moment
povea vreme uspostavljanja ravnotee) i od parametara
PID regulatora frekventnog pretvaraa kojim upravljamo
mainom u brzinskom reimu.
Na slici 6 je prikazan sluaj kada se u rad prvo puta
maina u brzinskom reimu rada i zalee na -500 [o/min].
Zatim se putanjem u rad momentno upravljane maine
vri tereenje. Prvo se namee moment od 5.2 Nm, zatim
se vrednost momenta vraa na nulu, da bi se u narednom
koraku nametnuo moment od -5.2 Nm.
987
0
03
06
08
11
13
16
18
21
-300
0
-400
Drugi ogled
moment [Nm]
brzina [o/min]
brzina
moment
-200
Dinamika drugog ogleda je gotovo identina u odnosu na

prvi, sa tom razlikom to se smerovi obrtanja asinhronih
maina poklapaju. Ovo e za posledicu imati promenu
uloga asinhronih maina u odnosu na prvi ogled, odnosno
sada asinhrona maina upravljana po brzini radi kao
generator, a asinhrona maina upravljana momentno kao
motor.
-2
-500
-600
-4
-700
-800
-6
vreme (s)
Slika 6. Tereenje momentom od 5,2 i -5,2 Nm pri

referenci brzine od -500 [o/min]
Na poetku ogleda se momentno upravljana maina
suprotstavlja kretanju prve maine to rezultuje porastom
brzine u trenutku nametanja momenta. Po ukidanju
momenta tereenja (crvena kriva) javlja se smanjenje
brzine (plava kriva) u kratkom vremenskom intervalu.
Kada se ponovo pokrene momentno upravljana maina,
sada tako da svojim momentom podrzava kretanje, dolazi
do ponovnog smanjenja brzine. I konano, po ukidanju
ovog momenta ponovo dolazi do malog porasta brzine,
nakon ega se brzina ustaljuje na referentnoj vrednosti.
Nakon ovoga se iskljuuje brzinski upravljana maina i
brzina pada na nultu vrednost.
Na slici 7 prikazane su snage obe maine, i njihova
promena
u
istom
ogledu.
0.6
0.6
0.5
0.5
0.4
0.4
0.3
0.3
0.2
0.2
Na slici 8 predstavljena je situacija u kojoj se prvo u rad

puta maina upravljana po brzini koja se zalee do
referentne vrednosti brzine od 700 [o/min].
Zatim se u istom smeru pokree maina upravljana
momentno, pri emu je referentna vrednost momenta 5,2
Nm. Nakon toga vrednost momenta se postavlja na nultu
vrednost (crvena kriva), da bi se u sledeem koraku zadao
moment od -5,2 Nm, tj ista vrednost momenta kao na
poetku ogleda, ali u suprotnom smeru. Brzina je
oznaena plavom krivom.
0.1
0.1
snaga momentnog [KW]
snaga brzinskog [KW]
snaga momentnog
snaga brzinskog
03
06
08
11
-0.1
13
16
18
800
600
400
200
-2
brzina
moment
-4
1
12
15
18
21
23
26
-200
-6
vreme (s)
Slika 8. Tereenje momentom od 5,2 i -5,2 Nm pri

referenci brzine od 700 [o/min]
21
Slika 9 prikazuje promenu snage obe maine tokom

prethodnog ogleda. Ovo je od posebnog znaaja poto
ukazuje na radne reime maina.
-0.1
-0.2
0
00
1000
moment [Nm]
00
-100
generatorski reim rada, a momentno upravljana maina u

motorski. Sada momentno upravljana maina podrava
kretanje, dok se brzinski upravljana maina suprotstavlja
tom kretanju.
brzina [o/min]
100
-0.2
vreme (s)
988
0.7
0.6
0.6
0.5
0.5
0.4
0.4
0.3
0.3
0.2
0.2
0.1
0.1
-0.1
1
12
15
18
21
23
26
-0.1
-0.2
-0.2
-0.3
-0.3
snaga momentnog
snaga brzinskog
snaga brzinskog (KW)
Na dijagramu snage se uoava da brzinski upravljana

maina po ukljuenju radi u motorskom reimu rada.
U trenutku nametanja optereenja dolazi do naglog
poveanja snage koju ova maina troi (crvena kriva), to
je posledica razvijanja momenta od 5,2 Nm kojim ova
maina uspostavlja ponovnu momentnu ravnoteu i
odrava referentnu brzinu. Sa druge strane, predznak
snage momentno upravljane maine je negativan (plava
kriva), to ukazuje na generatorski reim iste.
Nakon ukidanja opreteenja snaga momento upravljane
maine pada na nulu, dok brzinski upravljana maina
ponovo povlai onoliko energije iz mree koliko je
potrebno da pokrije gubitke praznog hoda.
Kada se zada negativna momentna referenca uloga
maina se menja. Brzinski upravljana maina prelazi u
snaga momentnog (KW)
Slika 7. Promena snaga maina u uslovma sa slike 6
-0.4
vreme (s)
Slika 9. Promena snaga maina u uslovima sa slike 8
Ova promena snage veoma podsea na promenu sa slike 7

sa tom razlikom to je uloga maina sada zamenjena.
Slian ogled prikazan je i na slici 10. Razlika je u tome
to se moment (crvena kriva) menja u koracima od po 1
Nm.
6
600
500
brzina
moment
400
300
0
200
moment [Nm]
brzina [o/min]
-2
100
0
02
05
08
10
13
15
18
21
23
26
28
31
34
6. LITERATURA
-6
[1] Rade Roganovi: Realizacija pogona sinhronog

motora sa permanentnim magnetima napajanog iz
industrijskog pretvaraa, diplomski-master rad, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2009.
[2] Borislav Jeftini, Veran Vasi, ura Oros:
Regulisani elektromotorni pogoni, Akademska misao,
Beograd 2004.
[3] Operatinginstructions for VLT Automation Drive FC
300, Danfoss group, Nordborg Denmark, 2009.
[4] VLT Automation Drive FC 300 Programming guide,
Danfoss group, Nordborg Denmark, 2009.
[5] MCT 10 Setup Software, Nordborg Denmark, 2008.
vreme (s)
Slika 10. Promena brzine sa stepenastom promenom

momenta
Ogled poinje zaletanjem maine upravljane po brzini na
500 [o/min]. Zatim se ukljuuje momentno upravljana
maina tako da svojim momentom podrava kretanje.
Moment se u koracima od po 1 Nm smanjuje sa poetnih
5.2 Nm do -5.2 Nm. Brzina je predstavljena plavom
krivom.
Promena snage je prikazana na slici 11.
0.6
0.6
0.5
0.5
snaga brzinskog
snaga momentnog
0.4
0.3
0.3
0.2
0.2
0.1
0.1
0
02
05
08
10
13
15
18
21
23
26
28
31
34
36
Kratka biografija:
snaga momentnog [KW]
0.4
snaga brzinskog [KW]
Cilj ovog rada bila je realizacija pogona u kome e biti

mogue tereenje asinhrone maine i posmatranje reima
maine sa aspekta promene snage. Ovaj tip maine je
trenutno najzastupljeniji u proizvodnim pogonima, pa je
veoma bitno u potpunosti ispitati njene mogunosti, kao i
mogunosti frekventnih regulatora i korienje istih u
regulaciji pogona.
Formirana je ispitna meketa sastavljena od dva
frekventana regulatora, dva spregnuta asinhrona motora i
dva enkodera. Posmatrana je promena svih veliina od
interesa putem Scope funkcije, i na osnovu smera snaga
maina izvedeni su zakljuci po pitanju reima rada ovih
maina.
-4
36
-100
5. ZAKLJUAK
Slobodan Popov roen je u Zrenjaninu

26. jula 1983. god. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti Elektrotehnike i raunarstva
Energetska elektronika i elektrine
maine odbranio je 2010.god.
0
-0.1
-0.1
-0.2
-0.3
-0.2
vreme (s)
Slika 11. Promena snaga maina u uslovima sa slike 10

Kada se brzinski upravljana maina pusti u rad, ima se
motorski reim rada. U trenutku tereenja u istom smeru
brzinski upravljana maina prelazi u generatorski reim
(momentno upravljana maina radi kao motor). Bitna
promena se deava u trenutku kada moment menja smer.
Ovo za posledicu ima promenu radnih reima maina.
989

UDK: 681.586
INDUKTIVNI SENZORI BLIZINE

INDUCTIVE PROXIMITY SENSORS
Dragia Alavanja, Veran Vasi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ELEKTROTEHNIKA I RAUNARSTVO

Kratak sadraj Ovim radom obuhvaen je princip rada induktivnih senzora blizine. Rad takoe sadri
NAMAUR specijalne induktivne senzore blizine, sa
objanjenjem ATEKS-a (eksplozivne atmosfere).
Abstract This work included the principle operation of
inductive proximity sensors. The paper also contains a
special NAMAUR inductive proximity sensor, with
explaining ATEX (atmosphere explosive).
Kljune rei: Induktivni senzori blizine, NAMUR
specijalni induktivni senzori blizine, ATEKS.
1. UVOD
Sve vea automatizacija kompleksnih proizvodnih sistema zahteva primenu komponenata koje su sposobne prikupiti i primeniti informacije bitne za proizvodni proces.
Senzori ispunjavaju ovaj zadatak i u poslednjih nekoliko
godina postaju veoma znaajni u merenju, upravljanju i
regulaciji. Djelu za upravljanje, senzori daju informaciju
o pojedinoj promenljivoj procesa.
Senzor je tehniki pretvara, koji pretvara fiziku veliinu
(npr. temperaturu, udaljenost, pritisak) u neku drugu
veliinu, koja se lako obrauje najee elektrini signal.
U mnogim proizvodnim sistemima se za utvrivanje
pomaka koriste mehaniki preklopnici poloaja. Drugi
nazivi su mikroprekidai, granini prekidai ili graninici.
Kako se pomeranja pojedinog izvrnog elementa
(aktuatora) detektuju mehanikim kontaktom, tako
postoje kontaktni i bezkontaktni davai signala.
Kontaktni prekidai stari su koliko i elektrotehnika, dok
su se bezkontaktni prekidai poeli koristiti prije 40.
godina. Due vreme bili su samo alternativa mehanikim
kontaktnim prekidaima (granini prekidai), i zbog male
serijske proizvodnje bili su skupi.
Prednosti bezkontaktnih senzora blizine su:
Tano i automatsko uoavanje poloaja.
Senzori blizine detektuju objekte bez dodira, i
oni zbog toga ne izazivaju habanje ili oteenja
na objektu.
Senzori blizine koriste poluprovodnike izlaze,
tako da ovde nema kontakata koji bi uticali na
ivotni vek.
Otporni su na habanje, jer nemaju pokretnih
delova koji se mogu istroiti.
Mogu da se koriste u opasnim sredinama (npr.
podruja u kojima postoji opasnost od
eksplozija).
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Veran Vasi, vanr. prof.
Nasuprot optikim detekcionim metodama,

senzori blizine su pogodni za upotrebu na
lokacijama gde se koristi voda ili ulje. Na
detekciju skoro da nema uticaja prljavtina, ulje
ili voda na objektu koji se detektuje.
Daju brz odziv, u poreenju sa senzorima koji
imaju fizike kontakte.
Senzori blizine se mogu koristiti u irokom
temperaturnom opsegu od -40C do 200C
Na senzore blizine ne utiu boje. Senzori blizine
detektuju promene na objektu, tako da boja
povrine objekta skoro potpuno nema nikakav
uticaj na rad senzora.
Danas se, zbog prije spomenutih prednosti senzori blizine
koriste u mnogim podrujima industrije. Primjenjuju se u
sekvencijskom upravljanju u tehnikim postrojenjima za
nadzor i osiguranje procesa. U tom kontekstu senzori se
koriste za rano, brzo i pouzdano otkrivanje greaka u
proizvodnom procesu. Drugi znaajan razlog primjene je
prevencija ozljeivanja ljudi i oteivanja maina.
Pomou senzora se brzo mogu uoiti i dojaviti nedostaci
opreme, te tako skratiti vrijeme stajanja maina.
U voenom procesu senzori su "promatrai" koji
nadgledaju proces, dojavljujui greke i promene statusa,
te prosljeuju te informacije ostalim ureajima u procesu.
Senzori "diskretnog poloaja", su npr. senzori koji osjete
da li se nalazi objekt na odreenoj udaljenosti od senzora.
Ovi senzori su poznati pod nazivom proximity (senzori
blizine) i daju stanja "da" ili "ne", u zavisnosti od toga da
li se objekt nalazi unutar odreenog podruja. Drugi naziv
je binarni senzori, rjee uklopnici.
Postoji vie tipova senzora blizine, od kojih su
najpoznatiji induktivni, kapacitivni, magnetni i optiki. U
ovom radu e biti obraeni induktivni senzori blizine.
Pored dosta prednosti ovih senzora u odnosu na senzore
koji se zasnivaju na fizikom kontaktu imamo i manu da
na senzore blizine utie temperatura ambijenta, okolni
objekti i ostali senzori. Induktivni senzori su pogoeni
meusobnim uticajem sa drugim senzorima. Zbog ovoga
moramo biti oprezni kad ih montiramo da spreimo
meusobne smetnje. Moramo biti takoe oprezni da
spreimo uticaj okolnih metalih objekata na induktivne
senzore blizine.
2. INDUKTIVNI SENZORI BLIZINE
Induktivni senzori blizine se koriste za bezkontaktnu
detekciju metalnih objekata. Uglavnom se sastoje od tri
funkcionalne grupe (slika 1.):
1. oscilator
2. bistabilno kolo
3. izlazni prekidaki ureaj.
990
Slika 1. Blok ema indutivnog senzora blizine

Oscilator se sastoji od kalema namotanog oko
feromagnetnog jezgra koji se nalazi u osetljivoj glavi
davaa. Kalem se napaja naponom visoke frekvencije.
im se prikljui napajanje oscilator poinje da osciluje i
uzima definisanu struju. Elektromagnetno polje koje
proizvodi oscilatorni kalem je usmereno pomou
feromagnetnog jezgra. Efektivno polje senzora je pomou
feromagnetnog jezgra fokusirano kroz aktivnu eonu
povr senzora. Ako je meta napravljena od elektrino
provodnih materijala pozicionirana blizu aktivne eone
povrine senzora (slika 2.), unutar mete se indukuju
vrtlone struje, ime se oduzima snaga iz oscilatora.
Slika 4. Induktivni senzori blizine
Slika 5. Ekvivalentna ema senzora blizine
Slika 2. Naini pribliavanja mete

Nastali gubitak snage vodi smanjenju faktora kvaliteta
rezonantnog kola i oscilatorska amplituda zbog toga pada
(slika 3.).
Transformatorski uslovi sprezanja su zamenjeni idealnim

transformatorom i promenljivom impedansom odreenom
prema gubicima usled vrtlonih struja. Promenljiva
impedansa moe biti smatrana u svojstvu promene
otpornosti koja je vezana na red sa objektom. to je
objekat blii senzoru otpornost je sve manja poto su
vrtlone struje indukovane u objektu sve vee. Ovo ne
predstavalja fiziku sliku deavanja u objektu i senzoru.
3. NAMUR INDUKTIVNI SENZORI BLIZINE,
SENZORI SA ZATITNOM FUNKCIJOM
NAMUR interfejs
NAMUR senzori blizine tradicionalno imaju neprekidnu
strujnu
karakteristiku
(slika
6.).
(NAMUR:
Normenarbeitsgemeinschaft
fr
Messund
Regelungstechnik der chemischen Industrie (Standardi
Radne Grupe za kontrolu i instrumentaciju u hemijskoj
industriji)).
Slika 3. Prikaz oscilatorske amplitude u zavisnosti od

udaljenosti meta
Ovo se detektuje od strane relejskog bistabilnog kola, koji
aktivira izlazni prekidaki ureaj im je odreena
amplituda dostignuta.
Induktivni senzori blizine detektuju elektromagnetno
priguenje nastalo usled vrtlonih struja koje su
indukovane na provodnoj povrini od strane spoljanjeg
elektromagnetnog polja. to se meta (detektujui objekat)
sve vie pribliava senzorskoj osetljivoj glavi vrtlone
struje sve vie rastu. Ako je objekat jako blizu oscilacije
e se jako smanjiti.
Faktor kvaliteta rezonantnog kola, kao i oscilatorska
amplituda su zavisni od razmaka izmeu provodne mete i
aktivne eone povrine senzora blizine. Detektor je
bistabilno kolo koje prati oscilatorsku amplitudu i menja
svoje stanje kad god ovaj razmak padne ispod odreene
vrednosti (ovaj razmak se zove osetni domet).
Prikaz razliitih izvedbi induktivnih senzora blizine dat je
na slici 4.
Izmeu mete i senzora postoji transformatorska sprega,
to je i prikazano na slici 5. sa odgovarajuom
ekvivalentnom emom.
Slika 6. Neprekidna strujna karakteristika

Savremeni senzori blizine imaju binarno prekidanje
(simultane promene u prekidakom stanju senzora i
991
pojaivaa) koristei najnoviju tehnologiju dok

odravamo standardan napon i strujne vrednosti (slika 7.).
Slika 7. Binarna strujna karakteristika

Unutranja zatita
Karakteristine vrednosti napona i struje se odravaju na
niskom nivou da bi se NAMUR senzori blizine mogli
koristiti u potencijalno eksplozivnim okruenjima
(unutranji tip zatite). Ova proizvodna serija je
oznaena sa N na kraju koda, ponekad u kombinaciji sa
brojem.
Funkcija ogranienja snage je napravljena u dotinom
aparatu. Ovo znai da kolo koje se nalazi u NAMUR
senzoru je samo unutranja zatita ako je napajano preko
odgovarajueg izolovanog pojaivaa. Usaglaenost
elektrinih karakteristika senzora blizine i izolovanog
pojaivaa utvrena je unutranjim zatitnim testom.
Kablovska induktivnost i kapacitivnost su ukljueni u
ovaj test dok akumuliu energiju.
Senzori sa zatitnom funkcijom
Ovi senzori blizine u osnovi odgovaraju N tipu, ali sa
specijalnom funkcijom: u sluaju kvara na senzoru,
kontrolnom interfejsu ili zajednikoj vezi, izlaz
kontrolnog interfejsa automatski prebacuje na zatitno
OFF stanje. Ceo sistem koji se sastoji od senzora i
kontrolnog interfejsa je odobrio TUV u skladu sa DIN
VDE 0660 deo 209 (bezkontaktni pozicioni prekidai za
zatitu). Oni su takoe svrstani u AK5 (za krune
prebacivake operacije) ili AK4 prema DIN 19250
ili19251 (dostupni u TVU sertifikatu). Ovi senzori su u
skladu sa DIN EN 60947-5-3. Oni su oznaeni sa SN ili
S1N na kraju koda. Zatitna funkcija je zagarantovana
samo u spoju sa odgovarajuim kontrolnim interfejsom.
Napomena u tehnikim podacima samo za negvozdene
metale za senzore tipa sa NO funkcijom, misli se da ova
serija funkcionie samo sa negvozdenim metalima (npr.
aluminijum/mesing).
3.1. ATEKS
U oblastima kao to su hemijska i petrohemijska
industrija, transport nafte i prirodnog gasa, rudarstvu,
mlinskoj industriji i mnogim drugim granama industrije
dolazi do pojave zapaljivih gasova, isparenja i zapaljive
praine gde postoji opasnost od potencijalno eksplozivne
sredine. Elektrina instrumentacija i odgovarajui sistemi
mogu dovesti do eksplozije zbog elektrine energije unete
u ovu oblast. Da bi garantovali najvei mogui nivo
sigurnosti u ovim oblastima u Evropi su doneti novi
propisi sa dve ATEKS (eksplozivne atmosfere) direktive:
94/9/EC (ATEKS 95) i 1999/92/EC (ATEKS 137). One

su stupile na snagu 1996 i 2000, respektivno, i obe su
postale obavezne posle 30. 06. 2003. to znai da je do
2003. bio prelazni period i direktive su se mogle
primenjivati, a postrojenja su se mogla staviti u pogon
bilo sa starim ili novim atestom. Posle 2003. postojea
postrojenja su nastavila da rade sa ureajima koji imaju
stare ateste, a nova postrojenja mogu biti putena u rad
samo sa ureajima koji imaju nove ateste i samo ureaji
sa atestima u skladu sa direktivom 94/9/EC mogu biti
prodati.
ATEKS 95 propisuje uslove za elektrinu i neelektinu
opremu namenjenu za upotrebu u eksplozivno opasnim
oblastima. Ova direktiva definie kategorije opreme sa
razliitim nivoima zatite, bitne zahteve sigurnosti i
procedure odreivanja usaglaenosti za ovu opremu
(kojim proizvoaima dozvoljava da proizvodi u
odreenoj kategoriji).
ATEKS 137 obezbeuje propise za korisnika postrojenja
sa potencijalno eksplozivnim oblastima. Ona definie,
naprimer klasifikaciju zona potencijalno eksplozivnih
oblasti i odreuje prateu kategoriju opreme.
Prema ATEKS 95 definicije grupa ureaja I i II su:
Grupa ureaja I se odnosi na ureaje za
koritenje ispod zemlje u rudarskim radovima
kao i u nadzemnim sistemima ugroenim od
potencijalne eksplozije rudarskog gasa i/ili
zapaljive preine.
Grupa ureaja II se odnosi na uredjaje za
upotrebu u drugim oblastima koje mogu biti u
opasnosti od potencijalno eksplozivne okoline.
Klasifikacija zona prema ATEKS 137 je uradjena na
sledei nain:
Industrijske oblasti u kojima se smee
eksplozivnih gasova mogu da javljaju esto,
povremeno ili samo u retkim sluajevima
moraju bit svrstani u zone 0, 1 ili 2,
respektivno.
Industrijske oblasti gde do zapaljive praine
moe doi esto, povremeno ili samo u retkim
sluajevima moraju bit svrstani u zone 20, 21 ili
22, respektivno.
Potrebne kategorije opreme koja se koristi u odreenim
zonama opasnosti u zavisnosti od izlaganja opasnosti tj.
grupe ureaja dato je u tebeli 3.1.
Tabela 1. Klasifikacija na osnovu zona i grupe ureaja
Grupe
Kategorije
Zone
ureaja
ureaja
I
M=rudarstvo
M1
-M2
-II
G=gas
1G
0, 1, 2
2G
1, 2
3G
2
D=praina
1D
20, 21, 22
2D
21, 22
3D
22
Na slici 8. prikazan je primer oznake ovih ureaja.
992
Slika 8. Oznake ureaja

4. ZAKLJUAK
Standardni induktivni senzori blizine su savreno
adekvatni za veinu aplikacija, izuzev u pojedinim
sluajevima, npr. u sredinama gde postoji opasnost od
zapaljenja smaa gasova, isparenja ili praine to dalje
moe dovesti do eksplozije. U potencijalno eksplozivnim
sredinama se koriste NAMUR specijalni induktivni
senzori blizine koji imaju strujne i naponske limitere tj.
funkciju ogranienja snage da bi se spreila pojava
varnice i poveanog zagrevanja koje mogu dovesti do
eksplozije.
[10] http://www.ema-electronic.com/pdf/C-CSIS-EN.pdf
[11] http://www.fargocontrols.com/sensors.html
[12] http://www.fargocontrols.com/sensors/inductive_op.
html
[13] www.fer.hr/_download/repository/PREDAVANJE8.pdf
[14]
http://www.automation.siemens.com/microsite/cd/atex/ate
x_en.pdf
[15]
http://www.touchbriefings.com/download.cfm?fileID=75
7&action=downloadFile
Kratka biografija:
Dragia Alavanja roen je u Zadru
1984. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
elektrotehnika i raunarstvo, smer
energetska elektronika i elektrine
maine odbranio je 2010.god.
5. LITERATURA
[1] FACTORY AUTOMATION, Sensorik 1, Inductive,
capacitive and magnetic sensors, PEPPERL+FUCHS,
2004.
[2] CREATIVE SOLUTIONS TO SENSING
PROBLEMS, OMRON
[3] PROCESS AUTOMATION, explosion protection,
PEPPERL+FUCHS, 2004.
[4] http://www.pepperl-fuchs.com
[5] http://www.ia.omron.com/support/guide/48/principles.
html
[6] http://www.ia.omron.com/support/guide/48/features.
html
[7] http://www.ia.omron.com/support/guide/48/overview.
html
[8] http://news.thomasnet.com/fullstory/823968
[9] http://www.tsrb.hr/meha/index.php?option=com_cont
ent&task=view&id=51&Itemid=1
993
Veran Vasi magistrirao je 1996.

god. na Elektrotehnikom fakultetu
u Beogradu. Doktorsku disertaciju je
odbranio 2001. god. takoe na
Elektrotehnikom
fakultetu
u
Beogradu. Oblast interesovanja su
elektromotorni
pogoni
i
automatizacija industrijskih procesa.
Angaovan je kao projektant ili
odgovorni projektant na veem
broju glavnih projekata u industriji.

UDK: 004.415.535
VALIDACIJE PODATAKA PRENOSNIH SISTEMA

DATA VALIDATION FOR TRANSNMISSION NETWORK APPLICATION
Lazo Vukovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - ELEKTROTEHNIKA I RAUNARSTVO
Kratak sadraj U ovom radu se obrauje validacija
podataka prenosnih sistema. Analitike funkcije predstavljaju bazni deo kako EMS tako i DMS softvera. Za njihov
rad neophodni su isti, ispravni i upotrebljivi podaci.
Kvalitet rezultata analitikih funkcija zavisi od kvaliteta
svih podataka, kako onih koji su uneti tokom inicijalnog
(masovnog) unosa tako i onih koji su uneti tokom dnevnih
promena (u toku njihovog auriranja). Upravo zato
razvijen je postupak i na osnovu njega kreiran softver za
validaciju podataka prenosnih sistema. Ovaj softver
prestavlja deo softverskog paketa za upravljanje
prenosnim sistemima.
Abstract This paper deals with validation of data transmission systems. Analytical functions represents basis for
constrution as EMS and DMS software. Necessary for
their work are clean, correct and usable data. The quality
of the analytical function depends on the quality of data,
both those which entered during the initial (mass) input of
data and the input of those which entered during the daily
changes (in their updates). That is why we developed a
procedure and on the basis of it, software for validation
of data transmission systems is created. This software
represents a part of a software package for managing the
transmission systems.
Kljune rei: EMS, Validacija podataka, funkcije
1. UVOD
Svetsku elektroprivredu s kraja prolog i poetka ovog
veka karakteriu procesi restrukturiranja i deregulacije,
uslovljeni prestankom velikih investicionih ulaganja u
izgradnju i razvoj elektroenergetskih sistema (EES), njene
delimine privatizacije i utvrivanja slobodnog trita
elektrine energije [1].
Ideja restrukturiranja se, pre svega, sastoji od dezintegracije jedinstvenog vertikalno integrisanog elektroprivrednog preduzea, u (teorijski) etiri, ekonomski nezavisna subjekta (preduzea): 1) proizvodnja, 2) prenos, 3)
distribucija, 4) isporuka elektrine elekrine energije, pridruena distributivnim preduzeima i/ili posebnim privatnim preduzeima. Jedan od kljunih momenata u restrukturiranoj elektroprivredi jeste taj da se svaki od novih
subjekata (proizvodnja, prenos, distribucija i isporuka)
brine o svom celokupnom poslovanju, teei da ostvari
to vei prihod (profit).
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Goran venda, vanr.prof.
Takva briga namee potrebu za korienjem sofisticiranih

alata za voenje tehnikih poslova u sva etiri preduzea.
Zbog toga su se sistemi za voenje prenosnih mrea
(Energy Management System, EMS sistemi za voenje
tehnikih poslova preduzea za prenos elektrine
energije) ve utvrdili kao nuni alati. tavie, poelo se sa
njihovim prilagoavanjem novim uslovima poslovanja
preduzea za prenos na slobodnom tritu elektrine
energije. Bazini deo ove vrste softvera jesu analitike
funkcije, tj. energetski prorauni za nadzor, analizu i
optimizaciju pogona, za planiranje razvoja itd. Za njihov
rad neophodni su kvalitetni i pouzdani podaci. Ako se zna
da je prenosnim mreama za razne proraune potrebno
obezbediti izuzetno velik broj podataka jasno je zato se
proces unosa podataka mora tretirati kao jedan od
najteih, ali i najvanijih problema. Taj proces je
odluujui je za odranje kvaliteta prorauna, smanjenje
broja pogrenih rezultata, odluka, akcija i uopte
poboljanje rada celokupnog softvera. Validacijom
podataka se omoguava da se rad analitikih funkcija
zasniva na maksimalno pouzdanim i kvalitetnim
podacima, tj. na podacima koji e obezbediti unapred
zadate kriterijume kvaliteta.
Kao bitan korak ovog postupka namee se i provera
potpunosti podataka postojanja svih neophodnih
podataka za svaki od elemenata sistema. Osim prijave
netanih podataka, postupkom validacije podataka
korisnik dobija i druge za njega korisne informacije (kao
to su npr. broj namotaja transformatora, broj elemenata
koji su prikljueni u odreeni vor, itd.).
Dakle, postupak validacije podataka predstavlja osnovni,
prvi korak svakog, pa i EMS softvera. Taj postupak je
potrebno uraditi na poetku rada svakog programa, jer je
njihova tanost, smislenost i uopte postojanost od
velikog znaaja za kvalitet njegovog rada. Provera
kvaliteta podataka izvrava se u toku rada, snimanja i
itanja podataka iz baze podataka ili drugih spoljnih
izvora.
Nakon uvoda u drugom delu rada je dat opis metodologije
validacije, dok je u treem delu dat postupak validacije
podataka presnosnih sistema. Nakon toga sledi zakljuak,
kao i referentno navedena literatura koriena pri izradi
ovog rada.
2. OPIS METODOLOGIJE VALIDACIJE
U ovom delu date su teorijske osnove postupka validacije
podataka.
Pre praktine primene mora se verifikovati kvalitet
prikupljenih podataka. Validacijom podataka se potvruje
tanost, kompletnost, konzistentnost i aurnost podataka.
Greke i netanosti u podacima EES-a mogu biti svrstani
994
u dve kategorije:
1)
male greke (koje su uvek prisutne) zahvaljujui grekama u merenjima bez istovremenog
uzorkovanja, devijaciji parametara, nesavrenosti i
aproksimacijama modela itd.
2)
loi podaci greke merenja, parametera ili
topologije. Takve greke se deavaju usled greaka
instrumenata, greaka prenosa podataka, greaka usled
pogrenog povezivanja elemenata mree, loe kalibracije,
nedosledne reprezentacije baze (poslednje tri vrste se
obino javljaju u trenutku putanja u rad, proirenja mree
i odravanja).
Proces validacije se moe sprovesti uz obavljanje provere
relevantnosti podataka. Provere mogu biti jednostavne
npr. kao provere postojanja parametara i elemenata i
provere njihovih vrednosti na granice u kojima se te
vrednost oekuju. Koriste se i sloenije provere koje
sadre uslovne provere na vie polja i kojima se
proverava povezanost elemenata, postojanje elemenata
koji u elektrinom smislu "vise" (nisu galvanski povezani
sa drugim elementima) i postojanja izolovanih grupa
elemenata tzv. elektrinih ostrva.
Neophodno je preduzeti nekoliko koraka da bi se uspostavio proces provere validnosti podataka: 1) identifikacija
podataka za koje je neophodno proveriti njihovu validnost, 2) razvoj funkcija za proces provere validnosti podataka, 3) proces provere (automatizovana primena tih
funkcija razvoj aplikacije u programskom jeziku i
njegova integracija u softver za upravljanje prenosnim
sistemima), 4) korekcije u bazi tehnikih podataka (u
skladu sa proverom validnosti podataka). Ovim koracima
se sprovodi revizija informacija. Ideja je da se uspostavi
proces tako da se moe ponoviti i na drugim skupovima
podataka.
Postupkom validacije netani podaci se identifikuju i nad
njima se otklanjaju uoene greke.
Osnovne koristi postupka validacije podataka su: 1) smanjenje greaka i nedoslednosti podataka, 2) poboljanje
kvaliteta podataka, 3) taniji, konzistentniji i blagovremeni podaci za rad analitikih funkcija, 4) kvalitetnije odluke donete na osnovu takvih podataka, 5) sposobnost za
uporeivanje podataka sa istorijskom bazom validiranih
podataka, 6) sa preciznijim podacima, manje vremena i
truda je potrebno pri radu analitikih funkcija, to
konano tedi vreme i novac.
Krajnji cilj je da se automatizuje proces provere, tj. da se
razvije sofver dostupan korisnicima, a ija je namena da
omogui bri, precizniji i laki rad analitikih funkcija
koje slede posle postupka validacije podataka. Takoe,
pokretanjem postupka validacije podataka korisnik dobija
informacije koje se ne tiu tanosti podataka, ve
obavetenja o sistemu, kao to su npr. broj izolovanih
ostrva, postojanje primarne kompanije za prenos
elektrine energije itd.
3. POSTUPAK VALIDACIJE PODATAKA
PRENOSNIH SISTEMA
Proces validacije podatka se koristiti za kontinualno
poboljanje kvaliteta podataka. Korekcije se mogu
primeniti kako nad sistemima koji obezbeuju podatke
(radi poboljanja kvaliteta podataka u izvoru), tako i u
toku izmene netanih podataka u bazi tehnikih
podataka[2].
Slika 1. Postupak validacije podataka

Na slici 1 prikazan je postupak validacije podataka. Unos
i auriranje podataka u bazu tehnikih podataka obavlja
inenjer. Proces validacije podataka se sastoji od funkcija
koje se odnose na elemente prenosnog sistema.
Implementacija tih funkcija zahteva razvoj i primenu niza
pravila, koje zavise od zahteva korisnika i odnose se na
podatke koji opisuju te elemente. Implementacija tih
funkcija zahteva razvijanje posebnih algoritama za
validaciju (svaki algoritam se odnositi na poseban
element sistema). Nakon sprovedenog postupka
validacije, inenjer koji radi na unosu podataka dobija
obavetenje o grekama na osnovu kojih on sprovodi
akcije da bi te greke otklonio [3].
Na slici 2 dat je, takoe, postupak validacije podataka (za
sistem od interesa). Na poetku ovog postupka, inenjer
koji radi na unosu podataka, unosi podatke u IMM
(Information Model Menagament). IMM predstavlja
sredstvo za unos i auriranje podataka. ASR Mapping File
omoguuje da se podaci uneti u IMM populiu u bazu
tehnikih podataka.
Na zahtev korisnika (inenjera koji radi na unosu
podataka ili inenjera zaposlenog u prenosnoj kompaniji)
pokree se aplikacija za validaciju podataka.
Takoe, aplikacija e biti u stanju da ita iz baze
tehnikih podataka, pokree razliite funkcija za proveru
validacije na zahtev korisnika, a zatim upie rezultate u
izlaz za skladitenje podataka. Proveru treba vriti samo
po zahtevu, a ne stalno, kao i na poetku rada EMS
softevra.
Funkcije koje su deo procesa validacije podataka su:
DvTopology provere u vezi sa postojanjem
izolovanih ostrva prenosnog sistema,
DvTerminal provere u vezi sa vorovima koji se
sastoje od samo jednog terminala,
DvBusbar provere podataka sabirnica,
DvLoads provere podataka potroaa,
DvLines provere podataka vodova,
DvShunts provere podataka antova,
DvSeriesDevice provere podataka rednih ureaja,
DvWindingTest provere podataka namotaja
transformatora,
DvTransformer provere podataka transformatora,
DvCTransformer provere podataka kompleksnih
transformatora,
DvCtxImpedanceVar provere podataka varijabilnih
impedansi kompleksnog transformatora,
DvUnits provere podataka generatoskih jedinica,
DvCompany provere podataka prenosnih kompanija
EES-a,
DvStation provere podataka stanica prenosnog
995
sistema,
DvSVC provere podataka statikih kompetazatora
Svaka od funkcija se sastoji od dve grupe provera (osim
DvTopology i DvCompany koje spadaju u postupak
validacije specifinih parametrara) koje zavise od tipa
podataka. Ove dve grupe provera su razvijene na osnovu
specifikacije zahteva.
Unos podataka
IMM
ASR Maping File

Ininer za unos podataka
Populacija podataka
Start
Validacija
podataka - aplikacija
Provera
podataka
Baza tehnikih
podataka
Ispis rezultata
Izvetaj
Korisnik
Ininjer/korisnik
Izlazni rezultati
Slika 2. Proces validacije podataka

3.1. Klasifikacija provera unutar jedne funkcije
Proces validacije podataka bi trebao da pokrene vie
grupa provera (koje zavise od tipa podatka). Neke od
provera su:
1) provera povezanosti
2) provera nominalnog napona
3) provera parametara
4) provera konfiguracije
Prethodno nabrojane provere, kao i sve ostale provere,
mogu se klasifikovati u tri osnovne grupe:
1) provere koje zavise od povezanosti elemenata mree,
2) provere koje ne zavise od povezanosti elemenata
mree,
3) specifine provere,
Slika 3. Struktura validacije podataka

Na slici 3. je prikazana struktura validacije svakog od
elemenata prenosnog sistema.
Validacija svakog od elemenata mree e sadrati prve
dve grupe provera: provere koje zavise od povezanosti
elemenata mree i provere koje je ne zavise od
povezanosti elemenata mree. Takoe, u procesu
validacije podataka postoje i dve funkcije koje se mogu
klasifikovati u grupu specifinih provera. Ovde pripadaju
funkcije za proveru topologije i podataka vezanih za
postojanje vie kompanija za prenos elektrine energije u

okviru jednog elektroenergetskog sistema.
3.2. Postupak validacije podataka koji ne zavise od
povezanosti elemenata mree
U postupku validacije podataka koji ne zavise od
povezanosti elemenata mree, proveravaju se podaci ije
postojanje kao i vrednosti ne zavisi od topologije mree,
tj. o povezanosti posmatranog elementa sa ostalim delom
mree. Ovoj grupi podataka pripadaju: otpornosti,
induktivnosti, kratkorone (dugorone i srednjerone)
dozvoljene i nominalne struje voda, minimalni i
maksimalni napon anta, itd.
Kod ove grupe podataka proverava se:
Postojanost podatka, tj. da li postoji vrednost podatka
u bazi tehnikih podataka.
Vrednost podatka, tj. da li je vrednost podatka
ispravna. Ispravnost se proverava na odreene granice
koje definie projekt-inenjer u specifikaciji zahteva, ili
na osnovu iskustva inenjera koji implementira postupak
validacije podataka. Npr., provera se da li je vrednost
otpornosti namotaja trenaformatora u granicama.
Definisanost podatka, tj. da li je podatak deo
definisanog skupa podataka. Npr, da li je vrednost
namotaja transformatora definisana kao 1 ili 2 (kao primar
ili sekundar).
3.3. Postupak validacije podataka koji zavise od
povezanosti elemenata mree
Pre opisa postupka validacije podataka koji zavise od
povezanosti elemenata mree, potrebno je dati opis
modela mree. Razlog za to je bolje razumevanje ovog
postupka i neophodnosti njegovog uvoenja. vor EES-a
(connectivity node) se modeluje kao skup terminala
(terminal node). Povezivanje elemenata EES-a sa
vorovima se ostvaruje upravo preko terminala. Broj
terminala u okviru jednog vora definie broj moguih
veza tog vora i elemenata EES-a.
Postupak validacije ove grupe podataka omoguava
korisniku da dobije informacije o povezanosti elemenata
mree, kao i nepravilnostima u mrei. Pod
nepravilnostima u mrei se podrazumeva: postojanje
elemenata koji nisu povezani sa ostalim delom mree,
povezanost dva namotaja transformatora u jedan vor itd.
Kod ove grupe podataka proverava se:
Povezanost elementa EES-a sa ostalim delom mree.
Npr., provera povezanosti sabirnice sa vorom (deo ove
provere je provera povezanosti sabirnice u terminal
vora). Ovakva vrsta provere je deo postupka validacije
svakog od razmatranih elemenata prenosnog sistema.
Povezanost dva ili vie istih elemenata u vor. Npr.,
povezanost dve sabirnice u jedan vor.
Povezanost oba kraja elemenata u jedan vor. Npr.,
provera povezanosti oba kraja voda u jedan vor.
Provera povezanosti namotaja transformatora. Npr.,
provera povezanosti sa ostatkom sistema svakog od
namotaja transformatora.
Takoe, ovoj grupi postupaka validacije pripada i provera
vorova sa jednim terminalom. Razlog je to elementi
povezani u takav vor u elektrinom smislu "vise".
996
3.3. Postupak validacije specifinih parametara

Postupak validicije specifinih podataka moe se podeliti
na dve osnovne grupe:
Validacija topologije tj. pronalaenje izolovanih
ostrva u EES-u; njihovog broja; broja sabirnica po
svakom od izolovanih ostrva; terminala vora u koje nije
povezan ni jedan element EES-a itd.
Validacija podataka podataka o kompanijma EES-a, tj.
da li postoji definisana primarna kompanija, zatim broj
primarnih kompanija ukoliko ih postoji vie.
3.4. Rezulat rada postupka validacije podataka
Izlaz iz aplikacije zavisi od toga koji se element
prenosnog sistema validira, tj. koje od provera (obraenih
u oblasti 3.1.) se koriste. U sluaju provera koje zavise od
povezanosti elemenata mree, rezultat rada aplikacije je
obavetenje korisniku sa tipom greke (element nije
povezan sa ostalim delom mree, dva namotaja jednog
transformatora su povezana u jedan vor itd), kao i
nazivima elemenata za koje su greke pronaene. U
sluaju provera koje ne zavise od povezanosti elemenata
mree, rezultat rada aplikacije je obavetenje korisniku
koje sadri naziv elementa, trenutnu vrednost parametara
(opciono i granice u kojima bi trebalo da se nalazi
vrednost odredjenih parametara). Izlaz iz aplikacije u
sluaju specifinih provera sadri broj izolovanih ostrva
(kao i nazive sabirnica koji pripadaju tim ostrvima) u
sluaju validacije topologije prenosnog sistema, ili
informacije o broju kompanija u okviru razmatranog
sistema (npr. da li je jedna kompanija definisana kao
primarna).
3.5. Karakteristini primer validacije postupak
validacije podataka vodova
Vodovi su deo EES namenjeni prenosu i distribuciji
(transportu i raspodeli) napona i elektrine energije.
Postoje dve vrste vodova: nadzemni (vazduni) i
kablovski (kablovi). Nadzemni vodovi se uglavnom
koriste u prenosnim mreama [4]. Za opis voda u sistemu
od interesa se koristi ema data na slici 4.
Karakteristike modela voda su:
ema za simetrian ili nesimetrian reim.
dozvoljena je upotreba negativne impedanse kao
ekvivalenta voda.
R+jX je redna impedansa voda (R otpornost, X
induktivnost)
jBi, jBk su otone odvodnosti u vorovima i i k.
Za svaki od vodova se proveravaju sledei podaci:

povezanost oba kraja voda u vorove sistema,
povezanost bar jednog kraja voda u vor sistema,
povezanost voda u terminal vora,
povezanost voda sa vie od dva vora (veza se
ostvaruje preko terminala vora).
povezanost oba kraja voda u jedan vor,
parametar terminal end of line koji oznaava kraj
odreenog voda
parametar otona odvodnost.
parametar redna otpornost.
parametar redna induktivnost.
parametre dugorona, srednjerona i kratkorona
dozvoljena struja.
4. ZAKLJUAK
Validacija podataka prenosnih sistema predstavlja vaan
deo u sistemu za voenje tehnikih poslova preduzea za
prenos elektrine energije jer omoguava da taj sistem
radi nad kvalitetnim podacima, to znaajno doprinosi
kvalitetnijem radu kompletnog EE sistema.
5. LITERATURA
[1] L. Philipson, H. L. Willis: Electric Utilities and DeRegulation, Marcel Dekker Inc, New York, USA, 1999.
[2] Transmission network applications application
sheet, Siemens, Nuremberg, Germany, 2007.
[3] DVS_CDNA10-DNA_DataValidation,
Siemens,
Nuremberg, Germany, 2008.
[4] V. C. Strezoski: Osnovi elektroenergetike sistemi,
Stylos, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi
Sad, Srbija,1996.
Kratka biografija:
Slika 4. ema voda
997
Lazo Vukovi je roen u

Bijeljini 1985. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Elektrotehnike i
raunarstva
na katedri za
Elektroenergetiku odbranio je
2010 godine.

UDK: 004.5
REALIZACIJA DIGITALNOG ORGANIZATORA UPOTREBOM JSF TEHNOLOGIJE

DIGITAL ORGANIZER IMPLEMENTATION USING JSF TECHNOLOGY
Dejan Durakovi, Milan Vidakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U okviru ovog rada je predstavljen
nain kako se moe realizovati Digitalni organizator za
organizaciju linih dogaaja kao i tehnologije pomou
kojih se takav sistem moe implementirati.
Abstract This paper presents one implementation of a
Digital organizer as well as the representative implementation technologies.
Kljune rei:
organizator
JSF
tehnologija,
Ajax,
RichFaces,
1. UVOD
Kalendar je ureeni nain brojanja vremena i imenovanja
odreenih vremenskih perioda. Zavisno od naina
brojanja vremena postoje razliite vrste kalendara.
Razvojem drutva, potrebe za kalendarom su bile sve
vee, samim tim i kalendar je dobijao svoju novu ulogu.
Personalizacijom kalendara nastaju planeri i lini
organizatori.
Daljim razvojem drutva i sve veom potrebom za
korienjem raunara nastaju raunarski kalendari, a
zatim i programski lini organizatori i na kraju web lini
organizatori. Danas postoji mnogo softverskih aplikacija
ija je namena organizacija linih dogaaja. Postoje dve
grupe takvih aplikacija. Prvu predstavljaju aplikacije
namenjene za linu upotrebu kao desktop aplikacije
(Microsoft Outlook without Exchange Server, Windows
Calendar).
Druga grupa su umreene aplikacije koje omoguavaju
razmenu podataka izmeu korisnika (Mozilla Sunbird,
Windows Live Calendar, Google Calendar, Microsoft
Outlook with Exchange Server, Yahhoo Calendar).
2. TEHNOLOGIJE
2.1. JSF
JSF (JavaServer Faces)[1] je tehnologija koja omoguava
jednostavniji razvoj korisnikog interfejsa u klasinoj web
aplikaciji. Cilj JSF je automatizacija i jednostavnost
izvravanja najvie korienih operacija izrade ove vrste
aplikacija.
JSF nam omoguava:
Ubacivanje
komponenti
na
stranicu
dodavanjem tag-ova komponenti
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz istoimenog diplomskogmaster rada iji mentor je bio prof. dr Milan
Vidakovi.
Vezivanje dogaaja generisanih od strane

komponenti za aplikacioni kod na serverskoj strani
Vezivanje komponente korisnikog interfejsa

za podatke na serverskoj strani
Konstruisanje korisnikog interfejsa pomou

komponenti koje se mogu ponovo koristiti
Komponente JSF-a imaju mogunost ponovnog
korienja i mogu biti jednostavne (npr. dugme, text box)
ili sloene (tabela). JSF tehnologija obezbeuje bogatu,
fleksibilnu arhitekturu komponenti koja obuhvata sledee
elemente:
Skup UIComponent klasa kojima se opisuju

stanje i ponaanje komponenti korisnikog interfejsa.
Model prikazivanja komponenti (rendering

model) koji definie kako na razliite naine prikazati
komponente.
Model oslukivaa
model) koji definie kako
komponenti.
dogaaja (event-listener
upravljati dogaajima
Konverzioni model (conversion model) koji

definie kako da se registruju konvertori podataka za
komponentu.
Validacioni model (validation model) koji

definie kako registrovati validatore za komponentu.
2.1.1. Komponente korisnikog interfejsa
JSF komponente poseduju atribute, metode i dogaaje.
Jedna od najvanijih karakteristika JSF komponenata je
mogunost uvanja stanja. U okviru JSF framework-a se
nalazi set klasa i pridruenih interfejsa koji u potpunosti
opisuju funkcionalnost UI komponenti. Klase komponenti
su nasledive, to omoguava razvoj sopstvenih
komponenti. Pored nasleivanja bazne klase, klase UI
komponenti implementiraju i jedan ili vie interfejsa koji
definiu ponaanje seta komponenti ije klase
implementiraju dati interfejs.
2.1.2. Rendereri
Rendereri predstavljaju nain na koji e komponenta biti
prikazana klijentu. Ponaanje komponente se definie
jednom, i razvije se vie renderera, od kojih svaki definie
razliit nain prikaza (renderovanja) istom ili razliitim
klijentima. Render kit sadri set Renderer klasa, od kojih
svaka definie jedan nain prikaza odgovarajue
komponente za koju je definisan. Unutar JSF frameworka, definisan je standardni HTML render kit, za prikaz JSF
UI komponenti na HTML klijentu.
998
2.1.3. Managed bean-ovi

JSF managed bean-ovi su JavaBeans komponente koje
poseduju set atributa koji se mogu povezati sa vrednou
komponente korisnikog interfejsa, sa instancom same
komponente, ili sa instancom odreenog oslukivaa,
konvertora ili validatora. Pored atributa, bean poseduje i
set metoda koje najee vre validaciju podataka unetih
na ulaznim UI komponentama, rukuju dogaajem koji se
desio na komponenti, ili vre procesiranje u cilju
utvrivanja na koju stranicu je potrebno navigirati
korisnika. Deklariu i konfiguriu se u konfiguracionom
dokumentu aplikacije.
2.1.8. ivotni ciklus JSF stranice
2.1.4. Konverteri
Kada postoji potreba za konverzijom podataka iz
komponente u neki tip podataka koji nije standardan
mogue je koristiti neke od konvertora koji ve postoje u
framework-u, ili kreirati sopstveni konvertor. Pri kreiranju
sopstvenog konvertora, potrebno je implementirati
Converter interfejs, definisan unutar JSF framework-a.
Potom, konvertor je potrebno registrovati unutar
konfiguracionog dokumenta aplikacije. Na kraju,
potrebno je i ugnjezditi konvertor tag unutar tag-a
komponente ije podatke elimo da konvertujemo.
2.1.5. Validatori
JSF framework poseduje mehanizam validacije vrednosti
koje su unete na ulaznim komponentama od strane
korisnika aplikacije. Kao i za konverziju, framework ve
poseduje set standardnih i najee korienih validatora,
poput validatora minimalne i maksimalne dozvoljene
vrednosti unetog numerikog podatka.Takoe je mogue
definisati i sopstveni validator. Potrebno je
implementirati Validator interfejs i registrovati unutar
konfiguracionog dokumenta aplikacije. Validator je
mogue kreirati i implementacijom metode unutar
backing bean-a.
2.1.6. Oslukivai dogaaja
Svaki zahtev koji stigne od strane klijenta prolazi kroz

ciklus JSF faza obrade zahteva. Prihvatanjem zahteva,
upravljanjem fazama obrade zahteva i eventualnom
inicijalizacijom resursa upravlja instanca FacesServlet-a,
kojeg poseduje svaka JSF aplikacija. Postoji est faza
kroz koje zahtev prolazi:
1.
Rekonstrukcija stabla komponenti
2.
Primena vrednosti iz zahteva
3.
Validacija ulaznih podataka
4.
Auriranje objektnog modela
5.
Izvravanje logike aplikacije
6.
Generisanje odgovora za klijente
2.1.9. Biblioteke JSF tag-ova

Unutar JSF framework-a definisane su dve biblioteke tagova, biblioteka osnovnih JSF tag-ova (JSF Core Tag
Library), i biblioteka HTML tag-ova (JSF HTML Tag
Library). Da bi se sadraj ovih biblioteka koristio na
stranici, potrebno ih je deklarisati unutar stranice.
<%@taglib
uri="http://java.sun.com/jsf/core"prefix="f
"%>
<%@taglib
uri="http://java.sun.com/jsf/html"prefix="h
"%>
2.2. Ajax
Ajax (Asynchronous JavaScript and XML) [2] je razvojna
tehnika za kreiranje interaktivnih web aplikacija. Ajax ne
predstavlja sam po sebi novu tehnologiju, ve pristup
zajednikom korienju postojeih standarda, koji
ukljuuju:
HTML (ili XHTML) i CSS (Cascading Style

Sheets) za prezentaciju podataka na klijentskoj strani
U Web aplikacijama je esto potrebno da se odgovori na

korisnike dogaaje koji su izabrani iz menija ili kliknuti
na dugme. Dogaaji izazvani promenom vrednosti su
vezani za odreene HTML elemente u sluajevima kada
se vrednost komponente menja , kao to su checkbox-ovi.
Dogaaji izazvani akcijom javljaju se nakon aktiviranja
komandnih komponenti kao to su dugmad i hiperlinkovi.
JavaScript kao skript

funkcionalnost web stranicama
2.1.7. Navigacija
XMLHttpRequest
objekat
za
asinhronu
komunikaciju izmeu klijentske i serverske strane
Navigacija u JSF aplikaciji odreena je skupom pravila

koja definiu na koju stranicu e korisnik biti upuen
nakon klika na dugme ili hiperlink. Unutar jednog pravila
definie se polazna stranica, te vie moguih navigacionih
sluajeva (navigation case), u okviru kojih je definisana
stranica na koju e korisnik biti upuen i uslov prelaska
na datu stranicu.
Ovi uslovi se opisuju navoenjem String vrednosti
(outcome) koja predstavlja povratnu vrednost metode koja
vri procesiranje s ciljem utvrivanja na koju stranicu e
se korisnik navigirati. Drugi nain je da se navede naziv
same metode koja vri procesiranje (action). Napokon,
mogue je koristiti oba uslova istovremeno. Navigaciona
pravila definiu se unutar konfiguracionog dokumenta
aplikacije.
jezik
koji
dodaje
DOM (Document Object Model) za pristup i

manipulaciju HTML dokumentima
XML za razmenu podataka
XSLT za manipulaciju podacima
Uprkos injenici da Ajax u svom nazivu ukljuuje

JavaScript, postoje i drugi skript jezici kojima se moe
implementirati Ajax aplikacija, poput VBScript-a
(VisualBasic Sript). Takoe, XML nije obavezan za
razmenu podataka esto se koristi i JSON (JavaScript
Object Notation), a mogue je koristiti i druge standarde,
pa ak i obian tekst.
Tradicionalni pristup funkcionisanju web aplikacije
podrazumeva da se celokupan sadraj stranice ponovo
uitava sa servera nakon svakog korisnikog zahteva.
Upotrebom Ajax-a u web aplikaciji, razmena podataka
izmeu web stranice i servera moe da se obavlja
asinhrono, u pozadini tako da to ne utie na ponaanje i
izgled trenutne stranice. Time se postie da stranica ne
999
mora da se uita svaki put kada korisnik proita podatak

sa servera ili kada unese neki novi podatak.
2.3. RichFaces
RichFaces[3] je open-source framework ija je osnovna
namena proirivanje postojeeg skupa korisnikih
komponenti i ugradnja Ajax podrke u JSF framework
bez potrebe za pisanjem JavaScript-a
RichFaces framework je za razliku od drugih slinih
framework-a u potpunosti integrisan u JSF ivotni ciklus.
RichFaces komponentama je omogueno definisanje
dogaaja koji e izazvati Ajax zahtev i osveiti druge
komponente te stranice koje treba da budu sinhronizovane
sa JSF stablom komponenti nakon promena nastalih usled
Ajax zahteva. Ovo se postie navoenjem svih
komponenti kojima je osveavanje potrebno u posebnom
atributu tag-a koji na JSF stranici reprezentuje RichFaces
komponentu koja je poslala zahtev. Taj atribut je
reRenderer.
RichFaces koristi pristup baziran na formama za slanje
Ajax zahteva. Ovo znai da sve komponente RichFaces
biblioteke koje mogu da poalju Ajax zahtev, u zahtevu
alju i ostale podatke sa najblie JSF forme, u koju je
ugnjedena komponenta koja je izazvala zahtev.Ukoliko
postoji potreba da se izbegne ovakvo ponaanje, potrebno
je vrednost ajaxSingle atributa komponente koja alje
zahtev postaviti na "true". Na ovaj nain, u okviru
zahteva bie prosleena samo vrednost komponente koja
zahtev i prosledila, i izbei e se prosleivanje sadraja
celokupne forme
Upotrebom atributa immediate se naglaava da oslukiva
koji je vezan za komponentu treba izvriti odmah, za
vreme JSF faze primene vrednosti iz zahteva, umesto da
se eka JSF faza izvravanja aplikacione logike.
Korienje atributa immediate podeenog na true je
jedan od naina da vrednosti modela podataka budu
aurirani kada drugi ne mogu zbog problema sa
prolaskom kroz JSF fazu validacije.
Korienjem atributa bypassUpdates omoguava se pri
obradi zahteva potpuno zaobilaenje JSF faze auriranja
objektnog modela. To moe biti korisno u sluajevima
kada je potrebno proveriti unetu vrednost pomou
validatora bez osveavanja modela podataka tom
vrednou.
Kao to je ve navedeno RichFaces omoguava pisanje
JSF aplikacija sa Ajax funkcionalnostima bez potrebe za
pisanjem JavaScript-a. Ipak, mogue je pozvati JavaScript
ako je potrebno. Postoji nekoliko Ajax atributa koji
pomau u tome. Neki od tih atributa su: onsubmit,
onclick, oncomplete, onbeforedomupdate, data. U
RichFaces-u postoji i odreeni broj funkcija koje
olakavaju pristup i rukovanje komponentama iz
JavaScript-a.
2.3.1. Skinnability
Skinnability svojstvo RichFaces framework-a ima za cilj
da unapredi dizajniranje korisnikog interfejsa,
umanjujui potrebu za definisanjem velikog broja
elemenata unutar CSS dokumenta. Jedan skin definie
paletu boja i niz drugih parametara koji se primenjuju na
celokupan korisniki interfejs odjednom, ime se
izbegava ponavljanje parametara koji imaju istu vrednost

u CSS dokumentu. Jednom promenom skina,
sinhronizovano se menja izgled svih komponenti
interfejsa bez potrebe za pojedinanim izmenama u CSSu.
Skinnability ne moe da zameni u potpunosti standardni
CSS i pogotovo ne moe eliminisati njegovu upotrebu.
Ovo svojstvo je proirenje na viem nivou koje moe da
se koristi paralelno sa standardnim CSS-om.
RichFaces framework nudi set predefinisanih skinova, i
izbor skina se definie unutar deployment descriptor-a
pojedinanih aplikacija. Pored toga, framework nudi i
mehanizam kreiranja sopstvenih skinova.
2.3.2. Biblioteke komponenti
RichFaces framework sadri dve biblioteke komponenti, a
to su Core Ajax biblioteka i UI biblioteka.
Core Ajax biblioteka sadri skup komponenti koje daju
Ajax funkcionalnosti stranicama bez potrebe za pisanjem
JavaScript koda. Korienjem komponenti ove biblioteke
mogue je ak dodati Ajax funkcionalnost komponentama
na postojeim stranica, bez potrebe da one budu
zamenjene.
UI biblioteka sadri niz komponenti korisnikog interfejsa
kao to su meniji, kontrole za unos i prikaz podataka kao
to su stablo, tabele sa kombinovanim sadrajem,
klizaima, filterima podataka, razne vrste panela,
kalendar, separatora, tab-ova, toolbar-ova, podrku za
drag&drop itd. Sve ove komponente podravaju skinove
i mogue je podeavanje njihovog izgleda i osobina.
3. IMPLEMENTACIJA
Aplikacija Digitalni organizator predstavlja web
aplikaciju baziranu na JSF tehnologiji, i njena
implementacija je izvrena na programskom jeziku Java u
okviru Eclipse okruenja. Kao servletski kontejner
korien je Apache Tomcat, a za perzistenciju podataka
upotrebljen je MySQL server.
3.1. Implementacija korisnikog interfejsa
Korisniki interfejs aplikacije je realizovan pomou JSP
stranica, u okviru kojih su kao komponente korisnikog
interfejsa koriene komponente RichFaces biblioteke,
kao i JSF komponente korisnikog interfejsa. Realizovane
su tri stranice: stranica za prijavu, stranica za dodavanje
novog dogaaja i osnovna stranica aplikacije.
Osnovnu stranicu korisnikog interfejsa predstavlja
stranica organizer.jsp, Na ovu stranicu se korisnik
upuuje nakon uspene prijave na sistem. Na ovoj stranici
korisniku je ponuen meni na kom moe da izabere
datum za koji eli da izvri uvid u dogaaje, dodavanje
novog dogaaja, kao i da se odjavi sa sistema. Za odabir
datuma koristi se komponenta calendar iz RichFaces
biblioteke, dok se za upuivanje na stranicu za dodavanje
novog dogaaja i za odjavu sa sistema koriste
komponente commandLink, iz iste biblioteke.
Komponente menija su ugnjedene u komponenti panel
RichFaces biblioteke, i na taj nain su odvojeni kao celina
interfejsa osnovne stranice. Komponenta calendar je
atributom popup postavljenim na false podeena da se
1000
prikae samo kalendar bez polja za unos i pop-up

dugmeta.
Osim menija na osnovnoj stranici korisniku je omoguen
i pregled dogaaja. Korisnik moe da bira izmeu tri
naina pregleda dogaaja: dnevni, nedeljni i meseni.

Prikaz je realizovan komponentama dataTable koja se
nalaze u okviru tab-ova komponente tabPanel (slika 1).
Slika 1. Osnovni ekran aplikacije

Komponenta dataTable sadri dogaaje za izabrani dan
koji treba da se izlistaju u tabeli. Prikaz zaglavlja tabele je
realizovan pomou columnGroup komponente i u njemu
se pored naziva kolona nalazi i komponenta subTable
koja sadri celodnevne dogaaje za izabrani dan, a koji
treba da se izlistaju u tabeli. U okviru dataTable se nalaze
dve kolone, u prvoj se vri ispis sati, a druga sadri
dogaaje za taj sat. Sa obzirom da za odreeni sat moe
biti vie dogaaja, ispis dogaaja unutar druge kolone je
realizovan ugnjedavanjem jo jedne dataTable
komponente u zadatoj eliji. Za JavaScript dogaaj
onclick na eliju ugnjkedene tabele, poziva se JavaScript
funkcija koja prikazuje modalni panel u okviru koga se
prikazuju detalji izabranog dogaaja.
3.2. Managed bean-ovi
Managed bean-ovi predstavljaju kontrolerski sloj
aplikacije, koji posreduje izmeu prezentacionog sloja i
sloja podataka. Metode ovih klasa vre obradu dogaaja
koji su se desili na prezentacionom sloju, po potrebi
manipuliu slojem podataka, i rezultate procesiranja
prikazuju na prezentacionom sloju na JSP stranicama.
4. ZAKLJUAK
Aplikacija Digitalni organizator nudi osnovne
funkcionalnosti aplikacije za organizaciju linih dogaaja,
omoguujui korisnicima unoenje dogaaja, izmenu
detalja postojeih dogaaja kao i brisanje dogaaja.
Takoe je omoguen i pregled postojeih dogaaja u tri
prikaza, dnevnom, nedeljnom i mesenom.
komponenti iz RichFaces biblioteke ubrzava i olakava

razvoj korisnikog interfejsa aplikacije.
5. LITERATURA
[1] The JavaServer Faces Technology,
http://java.sun.com/javaee/javaserverfaces/
[2] Ajax Tutorial,
http://www.w3schools.com/Ajax/Default.Asp
[3]
Jboss RichFaces,
http://www.jboss.org/jbossrichfaces/
Kratka biografija:
Dejan Durakovi je roen 27. novembra 1982. godine u
Somboru. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Raunarstvo i automatika Raunarske
nauke i informatika, odbranio je 2010.godine.
Milan Vidakovi je roen u Novom Sadu 1971. godine.
Doktorirao je 2003. godine na Fakultetu tehnikih nauka,
a 2009. godine izabran je za vanrednog profesora iz
oblasti Primenjene raunarske nauke i informatika na
Fakultetu tehnikih nauka.
Upotrebom JSF tehnologije i RichFaces biblioteke

komponenti u mnogome je olakan razvoj ove aplikacije.
Korienje Ajax razvojne tehnike poveava brzinu i
interaktivnost same aplikacije dok upotreba gotovih
1001

UDK: 537.214:330.567.2

-
ENERGY SAVINGS IN AIR CONDITIONING IN MODERN BUSINESS AND
RESIDENTIAL BUILDINGS
, , , ,

je

.

.

EnergyPlus.
,

-.
Abstract In this paper, its presented energy savings in
air conditioning by using smart metering concept. Benefits from concept usage, for consumers and distribution
company are explained and demonstrated through simulation results. Building management system is presented
to understand the model of business building on which
simulations were carried out in EnergyPlus application.
Four tariff system, as an approximation of many tariff
system of electricity prices and two-way communication
on the line consumer-distributor are also presented.
: , ,
,

1.

,
.

.

,
.

,

.
______________________________________________
:
-
, . .

- 48%,
27% 25%
[1]. -
-.

,
.
1961.
3 2005. 2.3 [2].
25-30 %
.

,

, - ,

.
2.

(Information tehnology- IT)
,
,
.

T
,
.
,

. ,

.
.

(Automatic Meter Reading ),

(Advanced Metering Infrastructure
1002
), ,

.

.
-

-
(. 30 )

-

-
(e-mail)
-

.
2.1.

(Automatic Meter Reading) ( 1.)

, .
2.2.
1.-
[3].

. ,
.

.

, ,
.

.

5%
[4].
[5]:
-
-
,

-
-

-

-
,

[5]:
(Advanced Metering Infrastructure),

.

smart metering.

,
,
, .
(
),
.

.
,
, ,
.
,

.
. ,
. ,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
.
, ,
(
1003
).

,
[6]:
-

-
( ),

-

2.
4. .2.
22,77,
23,04.
1,2%.
3.

EnergyPlus.

EnergyPlus .
2
464 m (
2.), 6h
20h.
4.
2
5.
, .
91,3 kWh ,
86,7 kWh,
5,1%.
2.
5.-

3.1.
Smart Metering-a

.
23
,
,
( 3.).
3.2.

Smart Metering-a

. 6.
6.
3.-

7.

10h 13h.
1004

1,2%,
4%,
5% 6%.
15% 20%.

.
, ,
.
.
7.-

5.
3.3.
,

, .
8. Smart
metering-a.
. 3 . 12
kWh.
3 , 7.5 , 10.5 12 kWh.

,
.
5,56 7,03
kWh,
5,56 , 6,3 , 6,8 7,03
kWh.
[1] . :

,
[2] Dennis L. Loveday, T. Bhamra, T. Tang, V.J.A.
Haines, M.J. Holmes, R.J. Green: The energy and
monetary implications of the 24/4 always on society,
Energy Policy, vol. 36, 2008.
[3]
http://www.ecbco.com/images/amr-solutionre.jpg
[4] Doug Houseman: Smart Metering, refocus,
Septembar/October 2005
[5] Er. Suraj Shivapori, Er. Avinash Kumar Tiwari, Er.
K.S. Rajput: Smart Metering System for Electrical Power
Distribution
[6] Rob van Gervwen, Saskia Jaarsma, Rob Wilhite :
Smart Metering, Distributed Generation, June 2006
:
1984.
. -

-
2010. .
1973. .

2009. .
.
8.-

1970. .
2001..
.
4.

.

, .
1005

UDK: 004.738.057.4
SIMULACIJA RSVP-TE PROTOKOLA U OPTIKIM MREAMA

RSVP-TE PROTOCOL SIMULATION IN OPTICAL NETWORKS
Nikola Brankovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je analiziran RSVP-TE
protokol i mehanizmi kojima se uspostavljaju LSP putanje
u GMPLS mreama, kao i simulacija uspostavljanja i
raskidanja LSP putanja u optikim mreama.
Abstract This paper gives an analysis of RSVP-TE
protocol and the mechanisms it uses to establish LSP
paths in GMPLS networks, as well as simulation of
establishing LSPs in optical networks.
Kljune rei: GMPLS, LSP, RSVP-TE
1. UVOD
U modernim telekomunikacijama tei se konvergenciji
prenosa razliitih vrsta informacija. Jedno od moguih
reenja jeste GMPLS (engl. Generalized Multiprotocol
Label Switching). GMPLS nudi reenje obezbeenja
opte kontrolne ravni koja bi omoguila prenos i
komutaciju preko razliitih tipova mrea: paketskih,
mrea baziranih na prenosu informacija vremenskim
kanalima (engl. TDM-Time Division Multiplexing) i
optikih mrea. GMPLS proiruje MPLS skup protokola
kako bi obezbedio mogunosti signalizacije i usmeravanja
ureajima koji komutiraju u bilo kom od gore navedenih
domena prenosa. Ovo je omogueno kompletnim razdvajanjem kontrolne ravni i ravni podataka razliitih mrea,
baziranjem na IP rutiranju i modelima adresiranja. RSVPTE protokol, kao ekstenzija RSVP protokola namenjena
za potrebe upravljanja saobraajem (engl. Traffic Engineering) deo je kontrolne ravni i obezbeuje signalizaciju
potrebnu za uspostavljanje LSP (engl. Label Switched
Paths) putanja.
2. RSVP-TE
2.1. Uvod u RSVP-TE
RSVP-TE je sastavni deo GMPLS steka protokola, kada
se u steku koristi OSPF-TE protokol za rutiranje. Pozicija
RSVP-TE protokola prikazana je na slici 1.
Slika 1. Stek GMPLS protokola (sa OSPF TE za

rutiranje)
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr. prof.
Signalizacioni protokol RSVP-TE, kojim se vri uspostava LSP-a sa mogunou upravljanja saobraajem dobio
je bitna poboljanja koja se ogledaju u sledeem:
promena labele za prihvatanje mrea koje nisu
paketski orijentisane (generalizovana labela);
uspostavljanje bidirekcionih LSP-a;
signalizacija za uspostavu back-up putanje
(zatita informacija);
otpremanje dodeljene labele preko predloene
labele;
podrka komutaciji talasnog opsega komutacija
seta bliskih talasnih duina zajedno.
Nakon uspostave putanje, paketi se usmeravaju na osnovu
labela koje su im dodeljene i prate tano odreenu putanju
koja se moe smatrati i tunelom (LSP Tunnel), s obzirom
da paketi ne mogu biti usmereni van putanje koja je u
napred zadata i hijerarhijski iznad mehanizma IP
usmeravanja (tipini mehanizmi IP usmeravanja ne vae
prilikom upotrebe labela). U nekim aplikacijama je
korisno grupisati vie LSP tunela, radi lakeg
preusmeravanja i tada ih nazivamo TE tunelima (Traffic
Engineered Tunnels). LSP takoe moe sluiti kao
putanja za LSP-ove nie u hijerarhiji. Labele su
jedinstvene za sesiju prenosa. Bitna odlika RSVP-TE
protokola jeste rezervacija resursa du putanje (npr.
rezervacija propusnog opsega na linku za odreeni LSP
tunel). LSP moe biti uspostavljen i bez rezervacije
resursa, ali taj sluaj ovde nee biti razmatran.
2.2. Stilovi rezervacije
Postoje tri stila rezervacije:
1. Fiksni filtar (Fixed Filter ~ FF):
Fiksni filtar uspostavlja jedinstvenu rezervaciju za svaki
pojedinani predajni vor, koja se ne deli sa drugim
predajnim vorovima. Ovaj stil je uobiajen za aplikacije
kod kojih je saobraaj svakog izvora najee nezavisan i
konkurentan drugim izvorima. Ukupno rezervisani opseg
FF sesije je suma svih rezervisanih opsega pojedinanih
izvora. S obzirom da svaki izvor ima sopstvenu
rezervaciju, jedinstvena labela je dodeljena svakom
izvoru. Kao rezultat moemo dobiti taka-taka (engl.
point-to-point) LSP za svaki par izvor - odredite.
2. "Doker" filtar (Wildcard Filter ~ WF):
WF stil rezervacije podrazumeva jednu, deljenu rezervaciju koja se koristi za sve izvore u sesiji. Ukupna rezervacija ostaje ista, bez obzira na broj izvora. Uspostavlja se
jedna taka-vie taaka (engl. multipoint-to-point) LSP
putanja za sve izvore. Na vezama zajednikim za sve
izvore, dodeljuje se jedna labela za sesiju. Ukoliko postoji
samo jedan izvor, LSP lii na klasinu point-to-point LSP
putanju. Ovaj stil je pogodan za aplikacije kod kojih podatke ne emituju svi predajni vorovi u isto vreme. Prost
primer je konferencijski telefonski razgovor. Ukoliko bi
1006
pak svi izvori emitovali u isto vreme, dolo bi ili do prevelike, ili do nedovoljne rezervacije opsega na vezama
blizu mesta prijema. Iz tih razloga WF stil ima ogranienu
upotrebu pri upravljanju saobraajem. Kao jedna od
posledica mehanizma WF stila, nemogua je upotreba
EXPLICIT_ROUTE objekata sa ovim stilom.
3. Deljeni eksplicitni stil (Shared Explicit ~ SE):
SE stil omoguuje prijemniku da eksplicitno navede
predajnike (predajne vorove) koji e biti ukljueni u
rezervaciju. Pravi se jedinstvena rezervacija na vezi, za
sve izvore, a zbog eksplicitnog navoenja svakog izvora u
Resv poruci, razliite labele im se mogu dodeliti i time
kreirati zasebne LSP putanje. Takoe, moe se uspostaviti
multipoint-to-point LSP, ukoliko Path poruke ne sadre
EXPLICIT_ROUTE objekte, ili kada razliite Path
poruke imaju identine EXPLICIT_ROUTE objekte. U
tom sluaju moe se dodeliti zajednika labela. Kada Path
poruke sadre razliite ERO-e, razliite labele im se
moraju dodeliti, bez obzira da li e rezultujue LSP
putanje imati zajednike take, ili ne.
2.3. Mehanizam rezervacije
U RSVP-TE protokolu definisano je pet novih objekata,
ija je namena efikasna uspostava putanja i rezervacija
resursa du te putanje. Njihov pregled je dat u tabeli 1.
Tabela 1 Novi objekti u RSVP-TE
kojima se nalaze
Ime objekta
LABEL_REQUEST
LABEL
EXPLICIT_ROUTE
RECORD_ROUTE
SESSION_ATTRIBUTE
protokolu i poruke u
RSVP poruka
Path
Resv
Path
Path, Resv
Path
Da bi uspostavio LSP tunel, izvor generie Path poruku sa

LABEL_REQUEST objektom. Ovaj objekat indicira
zahtev za pridruivanje labele ovoj putanji i daje
indikaciju koji e se protokol mrenog nivoa prenositi na
putanji. Ovo omoguuje protokolima koji ne pripadaju IP
mrenom
nivou
da
se
prenose
LSP-om.
LABEL_REQUEST bi trebalo uvati u bloku stanja
putanje (Path State Block), kako bi poruka za osveavanje
putanje (engl. Path refresh message) takoe sadrala
LABEL_REQUEST objekat.
LABEL objekat se nalazi u Resv poruci, a za FF i SE
stilove rezervacije za svaki izvor je dodeljen jedan
objekat. Odredini vor bira labelu koja e predstavljati
putanju, formira novi LABEL objekat i alje ga
prethodnom voru (istom onom od koga je Path poruka sa
zahtevom za labelu stigla) u Resv poruci. vor mora biti
spreman da prosleuje poruke sa datom labelom i pre
slanja Resv poruke. vor koji prima paket koristi labelu iz
LABEL objekta kao odlaznu labelu pridruenu izvoru.
vor alocira novu labelu koju pridruuje dolaznom
interfejsu date sesije. To je isti interfejs koji koristi
prilikom prosleivanja Resv poruke prethodnom voru.
EXPLICIT_ROUTE, odnosno objekat eksplicitne putanje
(skraeno ERO) se koristi upravo za specifikaciju
konkretne putanje od izvora do odredita koju zahteva
izvor podataka. Ukoliko Path poruka sadri vie od
jednog EXPLICIT_ROUTE objekta, samo je prvi
znaajan. Naredni objekti mogu biti ignorisani i ne treba
ih prosleivati. Objekat se sastoji iskljuivo od

podobjekata, koji posmatrani u nizu daju eljenu putanju.
vor koji primi Path poruku sa EXPLICIT_ROUTE
objektom, odreuje sledei skok na putanji tako to
posmatra samo one podobjekte koji se nalaze iza prvog,
koji na prijemu sadri adresu samog vora, dok na predaji
sadri adresu sledeeg skoka.
RECORD_ROUTE objekat (RRO), slui za snimanje
LSP putanje i koristi se za: 1) za detekciju petlji, kako
tranzitnih, kao standardnih pojava prilikom operacije
konvergencije ka stabilnom prosleivanju na L3 nivou
tako i stalnih petlji kao posledice loe konfiguracije
mree; 2) za skupljanje detaljnih informacija o putanji,
skok-po-skok, u RSVP sesiji, ime pruaju izvoru, ili
odreditu, veoma vane informacije; 3) kao ulazna
vrednost za EXPLICIT_ROUTE objekat, koji se dobija uz
male izmene samog RRO.
SESSION_ATTRIBUTE objekat sadri osobine RSVP
sesije kao to su: prioritet sesije pri zauzimanju resursa,
prioritet sesije pri zadravanju resursa, kao i razne filtere
za odreivanje atributa koje vor mora da ispuni da bi se
uspostavila eljena putanja.
3. SIMULACIJA RSVP-TE PROTOKOLA
Za simulaciju RSVP-TE protokola u optikoj mrei,
korien je OMNeT++ programski paket. OMNeT++ je
objektno orijentisan, modularni diskretni mreni
simulator. Ima generiku arhitekturu i moe se koristiti za
modelovanje i simulaciju bilo kojih sistema gde je
mogua diskretna analiza i koje je mogue modelovati
kao entitete koji komuniciraju razmenom poruka.
OMNeT++ nije sam po sebi simulator nieg konkretnog,
ve prua infrastrukturu i alate potrebne za pisanje
simulacija. Jedan od kljunih delova ove infrastrukture
jeste arhitektura komponenti za simulacione modele.
Modeli se sastavljaju od komponenti koji se nazivaju
moduli, i koji se mogu viestruko koristiti.
Simulirana je i analizirana komunikacija vorova mree
pri uspostavljanju LSP putanja i rezervaciji resursa du
putanje. Mrea se sastoji od 5 vorova, povezanih u
zvezdu (slika 2.), koji predstavljaju OXC konektore za
usmeravanje, komutiranje optikog saobraaja. U
posmatranom primeru, putanje su potpuno optike s kraja
na kraj (end-to-end) na jednoj talasnoj duini izmee
dva OXC-a. Scenario pretpostavlja da labele dodeljene
uspostavljenim putanjama jednoznano identifikuju
talasnu duinu na kojoj se odvija saobraaj posmatrane
putanje. Prostije reeno: jedna labela = jedna talasna
duina.
Poruke koje e OXC vorovi razmenjivati su:
1. Path poruka kojom se alje zahtev za
uspostavljanje putanje,
2. Resv poruka kojom se potvruje uspostavljanje
putanje, rezervacija resursa i dodeljuje labela,
3. PathErr poruka kojom se izvor obavetava o
greci pri uspostavljanju putanje i
4. PathTear poruka kojom se raskidaju putanje i
oslobaaju resursi
Uspostavljanje putanja e se odvijati tako to e krajnji
vorovi mree nasumino birati odredine vorove i
talasne duine, a posredstvom centralnog vora slati
zahtev za uspostavu putanje, rezervaciju resursa i
dodeljivanje labele. Usmeravanje e biti preputeno
1007
sredinom voru, koji e ujedno i biti kontrolni vor koji

e sakupljati zbirnu statistiku uspenosti uspostavljanja
putanja izmeu krajnjih vorova.
4. REZULTATI
Na slikama 4. do 9. grafiki je prikazana uspenost uspostavljanja LSP putanja u mreama bez konvertora talasnih
duina, sa konvertorom, i u mrei sa realizovanim objektom predloenih talasnih duina, za pragove raskidanja
od 60% i 80% zauzetosti, respektivno.
Slika 2. Simulaciona mrea

Odredini vorovi e odgovarati na zahtev Resv porukom
koja e sadrati labelu i odgovarajui identifikacioni broj
konekcije koja se uspostavlja. Putanje e se raskidati po
redosledu kojim su uspostavljane za svaki od vorova
ponaosob. Raskidanje moe biti pokrenuto bilo od
izvornog, ili odredinog vora, bazirano na injenici da se
u GMPLS mreama mogu uspostaviti bidirekcione
putanje.
Bie analizirane tri situacije:
1. Centralni vor ne poseduje mogunost konvertovanja
talasnih duina
2. Centralni vor poseduje mogunost konvertovanja
talasnih duina
3. Centralni vor ne poseduje mogunost konvertovanja
ali se razmenjuju Path poruke sa SuggLabel objektom.
Naime, ideja je da se prikae poveanje uspenosti
uspostavljanja LSP putanja u optikim mreama bez
mogunosti konverzije talasnih duina, kada bi se koristio
objekat koji bi nosio predloene slobodne talasne.
Ukoliko bi se umesto klasinog ERO objekta, kojim se
zahteva odreena talasna duina izmeu skokova, slao
vektor koji sadri slobodne, odnosno dostupne, talasne
duine izvora i ukoliko bi vor na sledeem skoku
uporeivao taj vektor sa svojim vektorom talasnih duina
i presek ta dva vektora slao sledeem voru u nizu,
poveala bi se mogunost uspenog uspostavljanja LSP
putanja.
Ovaj mehanizam je prikazan dijagramom na slici 3. U
sluaju kada ne postoji konvertor talasnih duina, ovo
poboljanje protokola moe doneti znaajne prednosti.
Slika 4. Grafik uspenosti, mrea bez konvertora (1), pri

pragu raskidanja od 60%
Slika 5. Grafik uspenosti, mrea bez konvertora (1), pri

Slika 6. Grafik uspenosti, mrea sa konvertorom (2), pri

Slika 3. Mehanizam izbora talasnih duina

U sva tri sluaja analizirae se ponaanje mree pri pragu
raskidanja od 60% zauzetosti talasnih duina i pri 80%
zauzetosti.
Statistika je data za 250 pokuaja uspostavljanja LSP

putanja, predstavljenih horizontalnom osom. Mrea 1, iji
centralni vor ne poseduje konvertor talasnih duina,
upostavlja LSP putanje sa 65,6% uspenosti, pri pragu
raskidanja od 60% zauzetosti talasnih duina. Kada se
prag podigne na 80%, uspenost pada na veoma skromnih
52,8%.
1008
navedenih primeuje se mogunost unapreenja procesa

rezervacije resursa na putanji,
promenom strukture Path poruke i baze podataka vorova.
Sa grafika, na slici 10. jasno se vidi da je mrea sa konvertorom talasnih duina, mrea 2, daleko najuspenija i
da je ta razlika znaajnija, pri veem optereenju mree.
Takoe se vidi da u sluaju kada nije dostupna konverzija
talasnih duina, mrea 3, u kojoj je implementiran vektor
predloenih talasnih duina, ima znatno veu uspenost u
odnosu na mreu 1, kod koje je modelovan tipian
mehanizam rezervacije LSP putanja.
Slika 7. Grafik uspenosti, mrea sa konvertorom (2), pri
Slika 8. Grafik uspenosti, mrea sa vektorom slobodnih

talasnih duina (3), pri pragu raskidanja od 60%
Slika 10. Uspenost rezervacije za simulacione mree 1, 2

i 3, respektivno
6. LITERATURA
[1] D. Ili, B. Pavlovi, Vojna akademija VSCG,
Beograd; M. Jevtovi, Elektrotehniki fakultet,
Banja Luka Analiza karakteristika GMPLS
protokola, oktobar 2005.
[2] D. Awduche, L. Berger, D. Gan - RSVP-TE:
Extensions to RSVP for LSP Tunnels RFC 3209,
decembar 2001.
Slika 9. Grafik uspenosti, mrea sa vektorom slobodnih

talasnih duina (3), pri pragu raskidanja od 80%
Mrea 2 koja ima centralni vor sa konvertorom talasnih
duina ima uspenost od 99,6% pri uspostavljanju putanja, kada je prag postavljen na 60%, a veoma dobrih
92,8% uspenosti kada je prag na 80%. Mrea 3, bez
konvertora, u kojoj je implementiran objekat predloenih
talasnih duina, pri pragu raskidanja od 60% zauzetosti
talasnih duina, ima uspenost uspostavljanja putanja ak
97,2%. Kada se prag podigne na 80%, uspenost pada na
zadovoljavajuih 72,4%.
[3] Nicola Andriolli, Denmark Technical University Signaling protocol extensions for converter-saving
wavelength assignment in GMPLS optical networks,
decembar 2005.
[4] OpenSim Ltd. - OMNeT++ manual, 2005, 2008
Kratka biografija:
5. ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata prikazanih u prethodnoj glavi, zakljuuje se da je RSVP-TE protokol ija implementacija u
GMPLS mreama omoguuje pouzdanu i uspenu uspostavu LSP putanja. U sluaju optikih mrea, pokazuje se
sposobnost upravljanja saobraajem, kako u mreama
koje poseduju konvertore talasnih duina, tako i u mreama kojima ti resursi nisu dostupni. U sluaju poslednje
1009
Nikola Brankovi roen je u Novom Sadu 1983. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Elektrotehnike i raunarstva Telekomunikacije odbranio je
2010.god.
eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957.
godine. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima zvanje vanrednog profesora. Oblast interesovanja su telekomunikacije i obrada signala.

UDK: 621.311
OSETLJIVOST VREDNOSTI SNAGE INJEKTIRANE U FIDER USLED PROMENE

VREDNOSTI NAPONA
SENSITIVITY FEEDER INJECTED POWER ON VOLTAGE ALTERATION
Neboja Dervievi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu analizirana je osetljivost
aktivne snage injektirane u fider usled promene vrednosti
napona. U tu svrhu razmatran je jednostavan primer
jednog radijalnog distributivnog voda sa 100 potroaa.
Potroai su modelovani na tri naina, kao potroai sa:
konstantnom snagom, konstantnom strujom i konstantnom
impedansom. Primenom savremenih softverskih metoda,
raeni su prorauni u cilju smanjenja gubitaka aktivne
snage i smanjenja ukupne injektirane snage u sistem.
Obraen je uticaj kondenzatorskih baterija, postavljenih na
svim transformatorima SN/NN radijalnog voda, i uticaj
regulacionog transformatora SN/SN na poetku voda. Svi
rezultati uporeeni su sa rezultatima koji su dobijeni za
idealni primer, kada u sistemu postoji kontinualna
regulacija napona.
Abstract In this paper, the author has analyzed how the
sensitivity of active power affects changes in voltage. For
this purpose, a simple example was considered to be a
radial distribution line with one hundred consumers. These
consumers were modeled in three ways, as follows:
constant power, constant current and constant admittance.
The application of modern software methods, and
calculations, were used in order to reduce active power
losses as well as the total power injected into the system.
The influence of the condenser battery (which was placed
along the feeder), and the impact of regulation
transformers at the beginning of feeder, were then
processed. Lastly, all of the results were compared with
those obtained for the ideal example when there is a
continuous system voltage.
Kljune rei: distributivna radijalna mrea, kompenzacija
reaktivne snage, redukcija napona, tokovi snaga,
kondenzatorske baterije, regulacioni transformatori.
Kondenzatorske baterije (KB) se koriste u distributivnim

mreama u cilju poboljanja faktora snage, smanjenja
prenosa reaktivne snage i samim tim i smanjenja gubitaka
aktivne snage [1,2].
Ukoliko su dobro dimenzionisani, kondenzatori se mogu
koristiti i za regulaciju napona du voda [2,3,4].
Redukcija napona predstavlja prinudnu operaciju, pri
kontroli pouzdanosti mree, koja se preduzima kao
poslednja opcija (da bi se izbeglo rastereenje napajanja)
ukoliko nema dovoljno elektrine energije na
raspolaganju da se zadovolji potronja. Ako se razmatra
vod koji napaja potroae ija je potronja zavisna od
promene napona (imaju naponsko zavisnu karakteristiku),
tada se korekcijom napona na njegovom poetku moe
korigovati snaga injektirana u sistem. Efekat korekcije
(smanjenja odnosno redukcije) vrednosti napona u
mnogome zavise od karakteristika potroaa [2,3,4].
Cilj ovog rada jeste da se pokae uticaj kondenzatorske
baterije i regulacionih transformatora na vrednost
injektirane snage u distributivnu mreu.
Rad je koncipiran u est delova. Nakon uvoda u drugom
delu rada definisane su osobine karakteristinih tipova
potroaa (u skladu sa njihovim naponskim
karakteristikama).
U treem delu rada postavljen je problem i dat primer
redukcije napona. Istaknuti su razlozi njene primene, kao i
primena KB i regulacionih transformatora.
U etvrtom delu rada prikazani su najbitniji rezultati
prorauna za tri karakteristina modela potroaa.
Nakon zakljuka, do koga se dolo tokom prorauna i
pregledom dobijenih rezultata, koji je dat u petom delu
rada, u estom delu je navedena koriena literatura.
2. KARAKTERISTIKE POTROAA
1. UVOD
Kompenzacija reaktivne snage predstavlja jednu od mera
koja daje mnogobrojne, znaajne tehnike i ekonomske
efekte. Investicija uloena u sprovoenje ove mere se
brzo vraa i mnogostruko isplati. Kompenzacijom
reaktivne snage, odnosno njenom proizvodnjom kod
potroaa, smanjuje se reaktivna snaga (energija)
prenoena vodovima, a takoe i struja u istim. Obzirom
da je gubitak snage (odnosno gubitak energije) direktno
proporcionalan kvadratu struje, smanjenjem struje
smanjuju se gubici snage i energije [1,2].
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Goran venda.
U zavisnosti od naponskih karakteristika potroai se

mogu interpretirati kao [3,4,5]:
potroai sa konstantnom snagom (P=const),
P(v)=P0,
potroai sa konstantnom strujom (I=const),
P(v)=P0v i
potroai sa konstantnom impedansom (Z=const),
P(v)=P0v2.
Vrednost v predstavlja vrednost napona u relativnim
jedinicama:
V
(2.1)
v = [r.j.] ,
V0
gde je: V
1010
vrednost napona na potroau,
V0 nominalna vrednost napona potroaa.

Na slici 1. su prikazane sve tri karakteristike potroaa, za
sluaj kada pri nominalnoj vrednosti napona (V=V0),
potroai imaju istu vrednost snage P0=100kW. Sa slike
se moe videti kako kod potroaa sa razliitim
karakteristikama, promena vrednosti napona razliito
utie na promenu vrednosti snage [3,4,5].
P(v) [kW]
iznose 220V5%. U radijalnim distributivnim mreama,

kako bi se ostvarila vrednost napona na svim potroaima
u odgovarajuim granicama, napon na poetku radijalne
mree treba da bude vei za vrednost pada napona u mrei
od minimalno dozvoljene vrednosti napona. Upravo ta
vrednost napona (minimalna tehniki dozvoljena uveana
za vrednost pada napona na radijalnom vodu) predstavlja
minimalnu vrednost napona na koju je mogue redukovati
napon na poetku voda [3-9].
3.1. Primena KB pri redukciji napona
P = const
I = const
Z = const
v[r.j.]
Vmin
Vmax
Slika 1. Zavisnost vrednosti aktivne snage potroaa za
sva tri karakteristina sluaja
Realna situacija, kakva se sree u distribuciji, je
kombinacija ove tri karakteristike, odnosno javljaju se
potroai u kojima ima udela svake od pomenutih
komponenti u odreenom procentu:
2
V
V
(2.1)
P(v ) = P0 a p + b p + c p ;
V0
V0
V
V
(2.2)
Q(v ) = Q0 a q + bq + cq ;
V0
V0
gde je:
ap , bp i cp koeficijenti koji prikazuju koliki udeo
odreen tip potroaa ima u ukupnoj
aktivnoj snagi potroaa,
aq , bqi cq koeficijenti koji prikazuju koliki udeo
odreen tip potroaa ima u ukupnoj
reaktivnoj snagi potroaa,
P0
vrednost aktivne snage potroaa pri
nominalnom naponu,
Q0
vrednost reaktivne snage potroaa pri
nominalnom naponu.
Uobiajene vrednosti koeficijenata ap, bp, cp, aq, bq i cq
date su u tabeli 1.
Tabela 1 Uobiajene vrednosti koeficijenata
ap
0.3
aq
9.0
7.0
bp
0.7
bq
-20.0
-16.0
cp
0.0
cq
12.0
10.0
Karakteristike potroaa imaju uticaj na sve

optimizacione sluajeve, zato je neophodno u okviru
prorauna uvaiti zavisnost snage potroaa u odnosu na
napon napajanja, kako bi se dobili validni rezultati [3,4,5].
3. REDUKCIJA NAPONA
Napon na potroaima se prema standardu odrava u
odgovarajuim granicama, izmeu minimalne Vmin i
maksimalne Vmax vrednosti. Za Evropu ove vrednosti
KB su normalno instalirane du distributivnog fidera u

cilju smanjenja gubitaka aktivne snage. Meutim, ako se
adekvatno instaliraju u pogledu broja, pozicija i veliine,
KB se mogu koristiti i za regulaciju napona (RN) na
fideru i poboljanje faktora snage napojne stanice.
Ugradnjom KB smanjuje se pad napona du
distributivnog fidera, ime se obezbeuju bolji uslovi za
primenu redukcije napona (mogue je sniziti napon na
manju vrednost). Instalirane KB se mogu koristiti za
poboljanje faktora snage, poboljanje naponskih prilika,
smanjenje gubitaka, ili za poboljanje efikasnosti RN (u
toku pikova velike potronje) [3-9].
Na slici 2. su prikazane vrednosti napona na fideru, i
nain poboljanja efikasnosti RN primenom KB.
Strelicom na desnoj strani grafika prikazan je uticaj KB
na promenu vrednosti napona na fideru. Usled poveanja
vrednosti napona, ostvaruje se mogunost RN (smanjenje
napona na poetku voda), ime se postie manja vrednost
snage potroaa. Uticaj pomenute RN je prikazan
strelicom na levoj strani grafika [3-9].
Vmax
Uticaj RN
Uticaj KB
Vmin
Duina fidera
Slika 2.- Prikaz uticaja KB i RN
Opti problem KB je definisan kao problem pronalaenja
optimalnih lokacija i veliina KB, takav da se trokovi
gubitka energije i trokovi KB minimiziraju, uz
zadovoljavanje pogonskih ogranienja pri razliitim
uslovima optereenja. Radi pojednostavljenja ovog
problema, u ovom radu se razmatraju sledee ciljne
funkcije [3-5]:
1 Minimizacija odstupanja napona u odnosu na
napojnu stanicu ovaj cilj zapravo predstavlja
smanjenje pada napona du celog fidera:
minf (V ) = max V j ,
j=1...N
(3.1)
gde je:
Vj odstupanje napona na izvodu j u odnosu na
napon napojne stanice V, Vj=V-Vj ,
N ukupan broj izvoda na fideru.
1011
2 Minimizacija gubitaka aktivne snage na fideru

Gubici aktivne snage zavise od parametara fidera, i
smanjenja napona du istog:
Ri, j
minPg =
Vi,2j 2 ,
(3.2)
Z i, j
(i, j )
gde je:
N skup parova iji su elementi indeksi izvoda
povezanih odgovarajuom granom,
Ri , j otpor grane koja spaja izvode i, j,
Zi , j impedansa grane koja spaja izvode i, j,
Vi,j pad napona na ve pomenutoj grani.
4.1. Primer 1
Uticaj KB (ugraenih u svakoj TS 20/04 kV/kV na SN
strani) na promenu vrednosti napona test mree sa
potroaima konstantne snage, prikazan je na slici 4.
Za ovaj primer kao optimizacioni kriterijum koriene su:
minimizacija gubitaka aktivne snage i minimizacija pada
napona. Na slici crnom linijom je predstavljen osnovni
reim bez KB, plavom linijom rezultati kriterijuma
minimizacije gubitaka, i crvenom linijom kada se
minimizira odstupanje napona od napojne TS.
V[kV]
V=0
3 Minimizacija ukupne potranje podstanice za

aktivnom energijom Kada fider ima naponski
zavisnu karakteristiku optereenja, redukcija napona
na podstanici moe da se koristi za upravljanje
optereenjem:
N
Ri, j
Vi,2j 2 ,
minP =
PLi (Vi )+
(3.3)
Z
i,
j
(
)
1
i
=
i,
j
N
14243 144
2443
P
P
load
4. REZULTATI
U ovom radu prorauni su raeni na primeru radijalne test
mree koja je prikazana na slici 3. Razmatranu mreu
ine: napojna 110 kV transformatorska stanica sa
regulacionim transformatorom 110121.6%/21 kV/kV;
20 kV distributivni fider sa 100 distributivnih TS 20/0.4
kV/kV. Svaka distributivna TS ima ugraenu KB.
Njihova vrednost razmatrana je u zavisnosti od
kriterijuma za izbor njihovog broja, pozicija i vrednosti.
Y kb=0
Nv
Slika 4. Uticaj KB
loss
gde je:
PLi aktivna snaga izvoda, data kao funkcija napona
izvoda Vi,
Ploa d ukupno optereenje aktivne snage na fideru.
Ploss ukupni gubici aktivne snage na fideru.
110/21 kV/kV
1 2
P=minP
98
4.2. Primer 2
U okviru ovog primera razmatra se primena RT za RN.
Pozicija teretnog menjaa se sputa na najniu vrednost
pri kojoj su zadovoljeni tehniki uslovi na celom vodu.
Postepenim poveavanjem vrednosti KB (koje se nalaze
na primarima svake TS SN/NN), poveava se vrednost
napona na fideru. Kada se ostvari vrednost KB pri kojoj
vrednost napona na vodu dovoljno poraste, pozicija
teretnog menjaa se ponovo sputa. Vrednosti KB se
podiu sve dok se ne postigne minimalno odstupanje
vrednosti napona na fideru od napona napojne TS.
Vrednosti napona na fideru za ceo postupak sluaja mree
sa potroaima konstantne snage, prikazani su na slici 5.
V[kV]
99 100
Slika 3. Test mrea sa KB u svakoj TS SN/NN

Podaci o test mrei su:
V n1=20kV
V n1=110kV
V n2=21kV
V n2=0.4kV
S n1=150MVA
S n2=1MVA
u k1=5%
u k2=8%
Nv
T=-4
T=-5
T=-6
Y kb[mS]
Slika 5. Primena RT i KB za RN
r=0.209/km
x=0.117/km
g=0.000/km
b=0.116mS/km
4.3. Primer 3
Duine svih deonica su 0.1km.

Radi jednostavnosti modela usvojeno je da su sve TS
20/0.4 kV/kV identine i da su sve deonice istih
parametara i duina. Ove pretpostavke ne utiu na kvalitet
rezultata.
Mogunosti kontinualne regulacije u okviru ovog rada

podrazumevaju da je mogue na sekundaru TS SN/SN
ostvariti kontinualnu promenu napona. Za razmatrani
sluaj uzima se da napon na sekundaru TS SN/SN ima
takvu vrednost da se postigne vrednost napona na samom
kraju voda jednaka tehniki minimalno dozvoljenoj
vrednosti (za konkretan sluaj 19kV).
1012
Na slici 6. prikazane su vrednosti napona na

distributivnom fideru, za sluaj kontinualne regulacije
napona na DM sa potroaima konstantne snage.
V[kV]
Y kb[mS]
Nv
Slika 6. Kontinualna regulacija
Zavisnost vrednosti ukupne aktivne snage injektirane u
sistem (koja je potrebna za napajanje svih potroaa i
pokrivanje svih gubitaka), od vrednosti KB, za prethodna
tri primera, prikazana je na slici 7.
P inj[MW]
P = const
I = const
Z = const
P = const
I = const
Z = const
P = const
I = const
Z = const
snage, tako da se poveava vrednost injektirane snage u

sistem. Nasuprot tome, u sistemima kod kojih je potronja
opisana kao konstantna struja, sniavanjem napona
smanjuje se potronja, dok je promena vrednosti gubitaka
aktivne snage zanemarljiva. Tako da se u DM sa
potroaima konstantne struje, redukcijom napona
smanjuje ukupna injektirana snaga sistema. Kod
potroaa konstantne impedanse, primena redukcije
napona ima najizraeniji efekat. Smanjenjem vrednosti
napona u DM sa potroaima konstantne impedanse,
smanjuje se aktivna snaga potroaa ali i gubici aktivne
snage. Dakle, efikasnost primene redukcije napona, zavisi
od tipa potroaa.
U DM sa potroaima konstantne snage, minimalna
injektirana snaga sistema se postie pri vrednosti KB za
koju su gubici aktivne snage minimalni, a vrednost
napona to vea. U DM sa potroaima konstantne struje,
minimalna injektirana snaga sistema se postie pri
vrednosti KB neto veoj od vrednosti pri kojoj su gubici
minimalni i pri vrednosti napona redukovanoj na najniu
vrednost za koju su ispunjeni tehniki uslovi. to se tie
DM sa potroaima konstantne impedanse, najnia
vrednost injektirane antivne snage sistema se postie pri
veim vrednostima KB nego kog ostalih tipova potroaa.
6. LITERATURA
Y kb[mS]
Slika 7. Zavisnost ukupne injektirane snage napojne TS od
vrednosti ugraenih KB
Crnom bojom su predstavljeni potroai modelovani kao
konstantna snaga, plavom potroai modelovani kao
konstantna struja, a crvenom potroai modelovani kao
konstantna impedansa. Tankim isprekidanim linijama su
prestavljeni rezultati dobijeni za primer 1 (kada se
razmatra samo uticaj KB), debelom isprekidanom linijom
su predstavljeni rezultati dobijeni za primer 2 (kada se
razmatra uticaj RT i KB), dok su punom debelom linijom
predstavljeni rezultati dobijeni za primer 3 (kada se
razmatra uticaj RT i KB sa kontinualnim mogunostima
regulacije).
Sa slike se moe uoiti da se poveanjem vrednosti KB
poveava vrednosti injektirane snage u sistem, naroito
kod potroaa konstantne impedanse. Redukcijom
napona, primenom RT, postie se smanjenje injektirane
snage. Kombinovanom primenom KB i RT omogueno je
dodatno smanjenje aktivne snage injektirane u sistem.
[1] Vladimir Strezoski: Osnovi elektroenergetike (ee

sistemi), radni materijal, Stilos, Novi Sad, 2002.
[2] Risti Miodrag: Gubici elektrine snage i enegrije u
DM JP "Elektromorava" Poarevac i mere za
njihovo smanjenje, studija. JP "Elektromorava",
Poarevac, januar 2006.
[3] Global Energy Partners: Distribution Efficiency
Initiative, NEEA, May 18, 2005.
[4] Goran S. venda, Emil M. Hei: Regulacija tokova
reaktivnih snaga srednjenaponske distributivne
mree, INFOTEH, JAHORINA, March 2008.
[5] DMS: Load Coefficients, Experiments, DMS, Novi
Sad, 15.07.2009
[6] Khalil Matar: Impact of voltage reduction on Energy
and Demand, Thesis, Ohio, Novembar 1990.
[7] A. Kumar, H. Qin, P. Ishwar, J. Rabaey, K.
Ramchandran: Fundamental Bounds on Power
Reduction during Data-Retention in Standby SRAM,
Berkeley, EECS, California, 2006.
[8] IESO: Voltage Reduction Test January 19. 2006,
IESO_REP_0399, Issue 1.0, June 2007.
[9] IMO: Voltage Reduction Test July 2. 2004,
IMO_REP_0215, Issue 1.0, October 2004.
Kratka biografija:
5. ZAKLJUAK
U radu je analiziran uticaj kondenzatorske baterije i
regulacionih transformatora na vrednost injektirane snage
u distributivnu mreu. Pri tom, analizirani su primeri kada
je potronja predstavljena kao konstantna snaga,
konstantna struja i konstantna impedansa. Redukcija
napona u sistemima kod kojih je potronja modelovana
kao konstantna snaga, dovodi do porasta gubitaka aktivne
1013
Neboja Dervievi roen je u

Poarevcu 1983. godine. Zavrio je
srednju elektrotehniku kolu Nikola
Tesla u Kostolcu. Diplomski-master
rad, na Fakultetu tehnikih nauka, iz
oblasti Elektrotehnike i raunarstva
Elektroenergetski sistemi, branie u
2010. godini.

LABVIEW MERNI PODSISTEM SISTEMA ZA NADZOR KAROTANIH BUOTINA
LABVIEW BOREHOLE MEASUREMENT SUBSYSTEM
Sran Klani, Miodrag Brki, Milo ivanov, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu
Sadraj - U radu je demonstrirana primena virtuelne instrumentacije u okviru sistema za
merenje geofizikih parametara u buotinama za vodu. Pomou akvizicione kartice NI
USB-6009 i programske aplikacije razvijene u LabVIEW okruenju omogueno je
nadgledanje i snimanje merenih veliina. Merenja su povrinska i u buotini, a softver vri
analizu analognih i digitalnih signala sa ulaza akvizicione kartice. Snimanje daje
mogunost naknadne analize rezultata merenja.
Abstract This paper demonstrate the application of virtual instrumentation in borehole
measurement systems for water. Acquisition card NI USB-6009 and software applications
developed in LabVIEW environment enables monitoring and recording of measured values.
Measurements are on surface and in borehole, and software performs the analysis of
analog and digital signals from inputs of acquisition card. Saving of recorded data gives
the possibility of subsequent analysis of measurement results.
1. UVOD
Sistem za geofizika merenja (prikazan na slici 1.)
odnosno sistem za geofiziku karotau (GFK) sastoji se
od tri osnovna dela :
1. GFK aparature odnosno kompjuterizovane
povrinske opreme (koju ine povrinska jedinica za
analizu i prezentaciju merenih rezultata),
2. Provodnog kabla (slui za sputanje sonde u
buotinu koja se ispituje, a ujedno predstavlja i
komunikacioni link izmedju povrinske jedinice i merne
sonde)
3. Merne sonde (koriste se za direktno merenje)
se na pronalaenju vode iako se sutinski nita ne menja

ako su u pitanju gas ili nafta. Dubine na kojima se
merenja vre su do kilometra u buotinama za vodu, te do
7 kilometara za naftu i gas. Imajui u vidu da ne postoji
sonda koja samostalno moe da meri sve potrebne
veliine u buotini (kao to su temperatura, gama
zraenje, specifini elektrini otpor itd.) za potrebe
merenja koriste se razliiti tipovi sondi. U naem sistemu
koriste se etiri sonde :
Elektrolog
Sonda za gama zraenje
Temperaturna sonda
Flowmeter
Elektrolog je sonda koja meri sopstveni potencijal i

specifini elektrini otpor sa dva zahvata, na 16 i 64 ina.
Mere se jo i dubina i tenzija. Merenje dubine se vri
pomou enkodera. On smer i brzinu obrtanja osovine
motora koji sputa ili podie sonde u buotini pretvara u
elektrini signal koji se analizira. Merenje tenzije
predstavlja merenje sile zatezanja kojom sonde i kabel
deluju na senzor. Na taj nain se utvruje da li se sonde i
kabel neometano kreu u buotini.
Slika 1. Sistem za geofizika merenja

GFK sistemi se mogu koristiti za pronalaenje lokacija
vode, gasa i nafte ispod zemlje. U ovom radu zadraemo
______________________________________________
NAPOMENA:
a) Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
iji mentor je bio dr Veran Vasi, vanr. prof.
b) Rad je prethodno publikovan na konferenciji
INFOTEH, Jahorina, mart 2010.
Koncept virtualne instrumentacije primenjen u okviru

mernog podsistema je znaajan pre svega zbog zbog
viestrukih prednosti u odnosu na standardnu
tradicionalnu instrumentaciju. Osnovne prednosti su
mogunost menjanja karakteristika i prilagoavanje
konkretnoj situaciji; mogunost menjanja brzine
uzorkovanja; jednostavno meusobno spajanje virtualnih
instrumenata; akvizicija, analiza i prezentacija spojene u
jednu celinu; jednim mernim ureajem je mogue reiti
vei broj mernih zadataka itd.
2. OPIS SISTEMA
Struktura mernog sistema prezentovanog u ovom
radu moe se pojednostavljeno predstaviti kao na slici 2.
1014
Signali sa sondi, ukljuujui i signal sa enkodera

prosleuju se na ulaze akvizicione kartice NI USB-6009.
Kartica poseduje osam analognih ulaza, dva analogna
izlaza, 12 ulazno-izlaznih digitalnih linija, kao i jedan
ulaz koji moe da se koristi kao trigger ulaz ili broja.
Zbog jednog brojakog ulaza dodat je prilagodni hardver
(slika 3.) u vidu jednostavnog elektronskog stepena koji
predstavlja posrednika izmeu enkodera i porta 0 na
akvizicionoj kartici.
Zaseban hardverski sistem,odvojen od naeg sistema,
vri napajanje sondi i prilagoava signale sa sondi
naponskim nivoima (0 do 5V) koji se prosleuju kartici.
Akviziciona kartica prilagodjene signale alje na USB
port raunara, gde se posredstvom programa izraenog u
LabVIEW okruenju vri obrada, prezentacija, analiza i
snimanje merenih signala.
encoder u tom intervalu. Imajui u vidu da je encoder

bidirekcion, broj tih impulsa moe biti negativan ili
pozitivan u zavisnosti od
kretanja sondi u buotini. Jedan interapt ulaz na
mikrokontroleru je iskorien za enkoder dok se ostali
mogu iskoristiti za dodatno proirenje sistema. Enkoder
informaciju o kretanju sondi prosleuje kao osmobitnu
re na digitalni port 0 akvizicione kartice.
4. FRONT PANELI VIRTUALNOG
INSTRUMENTA
Front panel se sastoji od centralnog panela na kome se
prikazuju rezultati merenja, u kojeg se preko dva menija
unose bitni podaci za funkcionisanje sistema.
Slika 2. Principska ema

3. PRILAGODNI HARDVER
Dodatna elektronika (Slika 3.) reava problem
postojanja samo jednog brojakog ulaza kod akvizicione
kartice. Bazirana je na mikrokontroleru ATmega8 koji se
koristi za obradu enkoderskog ulaza. Port 0 sa NI USB6009 je spojen na kontroler (8 bita) koji se kao i enkoder
napaja sa akvizicione kartice. ATmega8 je dobrih
karakteristika za 8-bitne mikrokontrolere, jeftin je i
jednostavan za korienje. Sa njim se sistem moe znatno
proiriti.
Princip rada je sledei, kada mikrokontroler registruje
interapt na konektoru PD3 ita informaciju sa ulaza PD7 i
na osnovu toga zakljuuje da li se osovina motora okree
na jednu ili drugu stranu. Nakon vremenskog intervala od
100ms mikrokontroler prosleuje broj impulsa koji je dao
Slika 3. Prilagodni hardver

Prvi panel (Slika 4.) jeste panel za kalibraciju
sustema.Sastoji se od osam segmenata sa po dva
numerika ulaza u koje se unose podaci za kalibraciju za
svaku sondu posebno. Formula po kojoj se dobija merena
veliina je Y=kx+n, gdje je x vrednost koja je izmerena, k
i n kalibracione konstante, a y traena merena veliina.Na
taj nain se omoguava podeavanje vrednosti izmerenih
veliina. Na dnu prozora se nalazi komanda za snimanje
kalibracionih podataka u fajlu na raunaru, iz kojeg se
mogu proitati kalibracione konstante, i kojeg softver
koristi pri sledeem startovanju. Parametri kalibracije se
1015
uvaju pritiskom na taster sauvaj u unapred

definisanom fajlu iz koga se iitavaju pri narednim
pokretanjima procesa.
Centralni front panel (Slika 6.) je zaduen za prikaz

rezultata merenja. On je podeljen na etiri sekcije koje su
brojevima oznaene na slici 6. Sekcija oznaena brojem
jedan je deo sa labelama koje predstavljaju trenutnu
brzinu kretanja sonde i dubinu na kojoj se ona nalazi.
Sledea sekcija (oznaena brojem 2) se sastoji od grafika
koji iscrtava vrednosti odabranih sondi u zavisnosti od
vremena ili dubine na kojoj se sonda nalazi. Odabir izbora
prikaza vri se pomou preklopnika ispod grafika u dnu
ove sekcije. Nakon odabira odgovarajua osa grafika
reprezentovae vreme odnosno dubinu. Sa desne strane
grafika nalazi se deo sa labelama koje prikazuju trenutne
vrednosti izabranih sondi (flowmeter, temperaturu, gama
zraenje itd.). Uz trenutne vrednosti nalazi se paleta boja
korienih u iscrtavanju grafika. Svaka od boja
pridruenih odredjenoj sondi se nalazi uz indikator njene
trenutne vrednosti. U sekciji tri nalaze se indikatori na
kojima se prete trenutne vrednosti struje i napona na
sondi. U samom dnu centralnog front panela je sekcija
oznaena brojem etiri. U njoj su smetena dva tastera
sauvaj i stop. Prvi je namenjen izdavanju naredbe
za snimanje rezultata mernog procesa, a sa tasterom
stop se zaustavlja program pokrenut u LabVIEW
okruenju.
Slika 4. Izgled panela za kalibraciju

Drugi panel (Slika 5.) predstavlja meni za odabir
sondi. Ovaj sistem moe da prikazuje merenje svih osam
merenih veliina u isto vreme, ali kako veinom nije
potrebno, moe se izvriti selekcija sondi koje su u datom
trenutku bitne. Na taj nain se poveava preglednost
grafika i uklanjaju se informacije koje nisu od znaaja.
Slika 6. Izgled centralnog front panela

5. TOK RADA PROGRAMA
Slika 5. Izgled panela za odabir sondi
Po startovanja programa vri se odabir sondi sa kojih

e se oitavati vrednosti.Nakon odabira sondi sledi
kalibracija mernog sistema pomou panela za
1016
kalibraciju.Ovaj korak moe se i izbei ukoliko je

kalibracija izvrena ranije a parametri kalibracije
sauvani, tada je dovoljno odabrati potrebne sonde i
izvriti merenja.
Prva dva panela predstavljaju uvod i pripremu za sam
proces merenja koji se nadgleda na treem, centralnom,
front panelu. U okviru tog panela vri se prikazivanje
rezultata merenja, od struje i napona na sondama,
vrednosti rezultata merenja svih aktivnih sondi, brzine
kretanja i dubina na kojoj se nalaze u buotini.
Omogueno je snimanje rezultata pritiskom na taster
sauvaj, takoe u unapred definisan fajl, a postoji
mogunost izmene programa tako da svaki put zahteva od
korisnika informaciju o mestu snimanja i imenu fajla.
Nakon izvrenih merenja process rada programa se
prekida pritiskom na taster STOP. Izmereni rezultati su
tada sauvani u odabrani fajl te je omoguena naknadno
uitavanje i analiza obraivane buotine.
6. PRIMER LABVIEW PROGRAMA
Koncept virtualne instrumentacije je demonstriran u
okviru programskog paketa LabVIEW. LabVIEW kao
grafiki programski jezik koji koristi ikone umesto
tekstualnog koda za formiranje aplikacija je pogodan za
jednostavno definisanje mernog instrumenta uz
maksimalno iskoritavanje niza prednosti virtualne
instrumentacije.
Slika 7. Blok diagram programa za akviziciju analognog

signala
Na slici 7. dat je prikaz blok diagrama dela programa
koji je korien za akviziciju analognognih signala sa
ulaza akvizicione kartice kao primer programa u
LabVIEW okruenju. Taj program predstavlja osnovu za
merenje analognih signala u mernom podsistemu
realizovanom u ovom radu. Vei deo blok diagrama
nalazi se u while petlji koja se izvrava dok se na
odgovarajuem front panelu pritiskom na taster stop ne
zada naredba za prekid izvravanja programa. Van while
petlje su blokovi koji definiu ulazni kanale, poetak i
prekid itanja podataka sa ulaza i blok za pranjenje
memorije zauzete prilikom izvravanja programa. Unutar
while petlje blok za obradu ulaznih kanala daje na svom
izlazu jednodimenzionalni niz. Svaki element tog niza

odgovara kanalu na ulazu. Dalje se vri selekcija kanala
na kome se meri odabirom odgovarajueg lana niza.
Vrednost tog lana se prosleuje kao vrednost izmerene
veliine ka numerikom indikatoru i grafu koji se
iscrtava. Numeriki indicator i grafikon uz taster za
prekid rada programa su jedini elementi blok diagrama
predstavljeni na odgovarajuem front panelu ovog
programa.
Slina logika se primenjuje i kada se radi o digitalnim
ulaznim signalima. Lab VIEW sadri veliki broj
elemenata koji omogiavaju formiranje sloenih
aplikacija za obradu signala i prezentaciju rezultata tog
procesa.
Snimanje razultata merenja se vri u lvm formatu, u
okviru kog se belei datum, vreme, dubina i vrednost
merenog signala na svakoj sondi. Brzina uzorkovanja
signala sa sondi se moe definisati pri izradi LabVIEW
programa. Zbog nemogunosti direktnog snimanja u
standardnom las formatu mogue je uraditi poseban
softver koji e vriti transformaciju lvm u las format fajla.
7. ZAKLJUAK
Metoda akvizicije signala mernom karticom NI USB6009 je jednostavna i na najbolji nain moe da
demonstrira sve prednosti virtualne instrumentacije nad
klasinom. Program razvijen za potrebe geofizikog
karotanog merenja je mogue modifikovati i na taj nain
nadograditi merni sistem bez potrebe ulaganja u hardver.
Mogunosti ovog mernog sistema su ograniene
mogunostima akvizicione kartice.
Prostora za softversku nadogradnju ima u pogledu
poveanja broja veliina koje se mere, naravno do broja
ogranienog brojem ulaza u akvizicionu karticu, kao i
ostvarivanja dodatnih algoritama u cilju dodatne obrade
merenih signala. Sa novijim modelima mernih kartica
poveavaju se i mogunosti, a softver izraen u LabView
programskom paketu sa jedne lako se prilagoava na
drugu karticu.
Na osnovu praktinih iskustava programi se stalno
popravljaju, menjaju i prilagoavaju zahtevima korisnika,
a dosadanja iskustva sa slinim programima su veoma
dobra.
8. LITERATURA
[1]
G. Mani,
S. Martinovi,
M. ivanov,
Geofiziki karota osnovni principi, DIT NISNaftagas, Novi Sad (2002)
[2]
J. Tomi, M. Kuljevi, Uvod u virtualnu
instrumentaciju, Novi Sad (2009)
[3]
T. Malavi, J. Veli, Geologija leita fluida,
Rudarsko-geoloko-naftni fakultet Sveuilita u Zagrebu,
Zagreb (2008)
[4]
National Instruments Lab View Measurements
Manual, NI Corporation,USA (2002)
[5]
www.ni.com , specifikacije i uputstva vezana za
akvizicionu karticu i LabVIEW programski paket
[6]
USER GUIDE AND SPECIFICATIONS USB6008/6009, NI Corporation, USA, 2005
1017

UDK: 004.414.23
PARALELNA TOPOLOKA ANALIZA NA PRIMERU CIM ZASNOVANOG MODELA

POVEZANOSTI ELEMENATA ELEKTROENERGETSKE MREE
PARALLEL TOPOLOGY ANALYSIS APLIED TO A CIM BASED POWER NETWORK
CONNECTIVITY MODEL
Bojan Popovi, Darko apko, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu je opisana paralelna
topoloka analiza na primeru objektnog CIM zasnovanog
modela povezanosti elemenata elektroenergetske mree.
Za potrebe ovog rada nekoliko objektnih modela mree,
razliitih po veliini i broju viestruko napajanih delova,
je prevedeno u graf modele. Nad tako dobijenim
grafovima vrena je analiza primene razliitih stepena
paralelizacije u topolokoj analizi modela. U odnosu na
vrste modela mrea napravljena je procena prednosti
korienja paralelnog pristupa u odnosu na sekvencijalnu
topoloku analizu istih modela.
Abstract This paper has introduced a parallel topology
analysis of an object connectivity model of a power
network based on CIM. For the purposes of this research,
several distribution network object models, different in
size and number of supply points, are represented as
graph models. Analysis of application of different levels
of parallelization (number of processors) is performed on
the graph models. Estimation of the benefits of using a
parallel approach, compared to the sequential topology
analysis of the same models, is given depending on the
types of network model.
Kljune rei: Modeliranje, Paralelna topoloka analiza,
Grafovi
1. UVOD
Osnova simulacija i upravljanja elektroenergetskom
mreom je model podataka o elementima koji se u njoj
nalaze. Za predstavu takvog modela podataka kao
standard koristi se abstraktni CIM (Common Information
Model) koji predstavlja sve, za funkcionalnost vane,
objekte mree. Ovaj model sadri javne klase i atribute
ovih objekata, kao i veze izmeu njih [1]. Sastavni deo
CIM-a su modeli povezanosti elemenata mree i njen
topoloki model. Kako topoloki model zavisi od statusa
elemenata (da li provode struju ili ne?) potrebno je na
osnovu poznavanja statusa elemenata i njihove
povezanosti izgraditi topoloki model. Topoloki model je
bitan da bi se na njemu sprovodile analize i optimizacioni
prorauni, te je od velikog znaaja da se brzo formira. Za
potrebe ovog rada CIM objektni model preveden je u
model zasnovan na grafu i na tako dobijenom modelu je
vrena paralelna topoloka analiza.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Aleksandar Erdeljan, docent.
Realizovani algoritam je testiran na raunaru sa Quadcore procesorom, a glavni zadatak rada je utvrivanje
razlike u brzinama izvravanja algoritma u zavisnosti od
stepena paralelizacije tj. iskorienosti jezgara ovog
procesora.
Imajui u vidu da se osnovni i najee korieni
prorauni (tokovi snaga i estimacije stanja) izvravaju nad
skupom provodnih elektrinih elemenata koji se napajaju
sa istog izvora, ideja je da se ovi elementi grupiu tako da
grade nedeljive skupove podataka (tzv. korene). Iz tog
razloga je neophodno izvriti topoloku analizu modela
podataka i odrediti korene za odgovarajui model. S
obzirom da, za velike modele podataka, topoloka analiza
postaje vremenski zahtevna bilo bi korisno pronai nain
da se skrati vreme koje je potrebno za pronalaenje svih
korena u modelu. To je u ovom radu postignuto
paralelizacijom (paralelnom topolokom analizom)
korena. Problem koji je trebalo prevazii u programskom
reenju je situacija u kojoj se pojavljuju koreni napajani
sa vie strana.
2. MODELOVANJE ELEKTROENERGETSKE
MREE POMOU GRAFOVA
Teorija grafova nalazi veliku primenu u praksi, a izmeu
ostalog se koristi i za opisivanje modela podataka elektrinih mrea. Elektrini elementi u elektroenergetskoj
mrei (transformatori, prekidai itd.) mogu se prikazati
kao grane grafa, a mesta njihovog spajanja kao vorovi.
Topoloke oblasti, koje predstavljaju skup meusobno
povezanih elemenata, takoe moemo predstaviti grafom.
Dva elementa su topoloki povezana ako se sukcesivnim
kretanjem preko njihovih susednih elemenata moe doi
od jednog do drugog, a da se pri tome ne pree preko
otvorenog elementa (rasklopne opreme).
Model podataka sadri klase kojima se opisuju vorovi i
grane, ije se instance kreiraju prilikom uitavanja
podataka o mrei. Grane (elektrini elementi) sadre
informacije: o tipu elementa i njegovom statusu (otvoren
ili zatvoren), kao i o vorovima koje element povezuje.
Svaki vor sadri listu grana, preko kojih je povezan sa
susednim vorovima.
Oblast mree predstavlja se instancom klase koja opisuje
graf. Ona sadri listu grana i vorova koje se nalaze unutar grafa. Dva grafa su susedna ako postoji veza izmeu
njih preko otvorenih grana. U mrei se razlikuju napajane
(aktivne) i nenapajane (neaktivne) oblasti, koje nazivamo
koren i ostrvo, respektivno. Svaki graf sadri informaciju
o tipu napajanja (u zavisnosti od postojanja izvora
napajanja u oblasti koju predstavlja). Ako se u oblasti
nalazi aktivan izvor energije, cela oblast je aktivna [2].
1018
U ovom radu topoloki model se formira na osnovu

modela konektivnosti prikazanog uz pomo grafa
dobijenog na osnovu CIM objektnog modela.
Pretpostavlja se da je status rasklopne opreme (prekidaa)
poznat i da se ne menja tokom formiranja topolokog
modela. Na samom poetku algoritma, neposredno nakon
uitavanja podataka i formiranja elemenata sistema
(vorovi i grane), pristupa se formiranju oblasti sistema grafova. Metoda kojom se takvi grafovi formiraju,
zasniva se na obilasku svih vorova koji su povezani
zatvorenim granama sa polaznim vorom i bazira se na
pretrazi prvi u irinu (breadth-first search). Osim ovog
metoda, razmatrana je i pretraga prvi u dubinu (depthfirst search), ali se pokazalo da taj metod ima znatno vee
memorijsko zauzee. Pored toga, pretraga prvi u irinu
se pokazala i kao bre reenje.
3. PARALELIZACIJA TOPOLOKE ANALIZE
Paralelizacija u ovom radu izvrena je na nivou napajanih
grafova (korena), pri emu se pretraga svakog korena
dodeljuje kao zadatak jednoj programskoj niti.
Odreivanje korena sistema kree od vora koji se
prosleuje kao ulazni parametar i u tom sluaju parametri
pretrage bie vorovi napajanja.
Algoritam za paralelnu topoloku analizu bio bi vrlo
jednostavan kada bi se u sistemu pojavljivali samo koreni
koji su uvek napajani samo sa jednog izvora, to nije uvek
sluaj. Primer dela ovakvog sistema je ilustrovan na slici
1., gde su prikazani vorovi napajanja (1 i 8) koji napajaju
svaki po tano jedan graf.
napajanja, dola do vora sa kojim trenutno radimo. U

sluaju da jeste, to znai da ta dva vora napajaju isti graf
i da nema potrebe da on bude dva puta obraen. Ova
provera ima smisla kada je itav graf ve prethodno
obraen drugom niti, stavljen u konanu listu grafova
sistema i kada su svi vorovi tog grafa konano
markirani.
Situacija u kojoj se dogodi da dve ili vie niti paralelno
krenu u obradu istog viestruko napajanog podgrafa
(krenuvi od dva ili vie razliitih vorova napajanja)
predstavlja sutinu problema paralelizacije. Ovaj problem
je reen na sledei nain: grafovi se obilaze tako to se
pretraga meu vorovima kree na osnovu lokalne
markacije za svaku nit posebno. Po zavretku obrade
svakog grafa, nit isti upisuje u svoju lokalnu strukturu. Po
zavretku obrade svih grafova u nadlenosti te niti, ona,
ukoliko je slobodan, zauzima ekskluzivni blok gde
prebacuje obraene oblasti sistema iz svoje lokalne
stukture u jednu zajedniku u koju e i sve ostale niti
ubaciti svoje grafove. Prilikom ovog prebacivanja
eliminiu se duplirani grafovi (oni koji su obraeni
razliitim nitima poevi od napajanja koja napajaju jedan
isti graf) tako to se prvo proveri da li su vorovi
konkretnog grafa markirani, pa ako nisu izvri se
prebacivanje i vorovi se markiraju. Ako druga nit bude
pokuala da ubaci taj isti graf, tj. njegove vorove, to e
biti onemogueno zbog njihove markiranosti. Prednost
postavljanja ekskluzivnog bloka, sa prebacivanjem
grafova iz lokalnih u zajedniku strukturu, na kraj obrade
svake a ne svih niti je to u sluaju da jedna nit prva
zavri obradu grafova, moe da iste upisuje u zajedniu
strukturu, dok druge niti za to vreme zavravaju obradu
svojih grafova. Ovaj upravo opisani algoritam je grafiki
prikazan na slici 2.
Slika 1. Primer dva grafa od kojih svaki ima svoje jedno

napajanje
Potencijalni problem nastaje kada odreenu oblast (graf)
napaja vie izvora (napajanja). Takva oblast se, na primer,
dobija jednostavno promenom stanja prekidaa izmeu
vorova 4 i 10 sa slike 1. Tada dve (ili vie) razliite niti
tokom pretrage grafa mogu naii na iste vorove,
ukljuujui i vorove napajanja (ulazne parametre) koji
napajaju isti graf sistema. Takav sluaj uslonjava
postupak paralelne obrade korena sistema.
U okviru prvobitnog programskog reenja se skup vorova napajanja nasumino delio na broj podjednakih grupa
jednak stepenu paralelizacije (broju programskih niti koje
se mogu izvravati istovremeno). Svaka od tih grupa
napajanja se prosleuje kao parametar pri pokretanju neke
od niti. U tom sluaju, moe se desiti da vorovi
napajanja koji napajaju jedan isti graf sistema dospeju u
odvojene grupe (i tada e ih obraivati razliite niti). Iz
ovog razloga u pretrazi se na samom njenom poetku
nalazi provera da li je polazni vor markiran, tj. da li je
neka druga nit obilaskom, poevi od nekog drugog vora
1019
Slika 2. Grafiki prikaz algoritma
Da bi paralelizacija imala smisla, pretraga grafa koja

odnosi najvie vremena ne sme biti u ekskluzivnom
bloku, jer bi se tada reenje svelo na sekvencijalno
izvravanje. Minimalni mogui sekvencijalni deo
izvravanja svodi se na prebacivanje grafova iz lokalne u
zajedniku listu svih grafova sistema. Iz navedenog se
uoava i loa strana ovakvog algoritma. U situaciji kada
dve ili vie niti u isto vreme sa razliitih napajanja krenu
da obrauju jedan isti koren, isti posao bie uraen
nekoliko puta.
4. REZULTATI TESTIRANJA
Softversko reenje realizovano je programskim jezikom
C# u Microsoft .NET okruenju. Testiranja su vrena na
raunaru sa sledeim karakteristikama: quad-core
procesor Intel Core 2 Quad Q6600 (2,44GHz) sa 4 GB
RAMa. Kao test modeli korieni su modeli
elektroenergetske mree gradova Sombora, Beograda i
Italijanskog grada Milana veliine respektivno: 13616,
164316 i 422851 elemenata (ukupan broj vorova u svim
korenima elektroenergetske mree). Taj broj elemenata je
smeten u 6, 63 i 206 meusobno nepovezanih grafova, a
te grafove napaja 12, 64 i 432 izvora napajanja koji su
neravnomerno rasporeeni po navedenim grafovima
sistema. Po odnosu izmeu broja grafova i napajanja
moe se videti koliki je stepen umreenosti sistema i
koliko e biti potencijalnih kritinih taaka u algoritmu tj.
mesta na kojima e se vriti viestruka obrada jednog
istog grafa ime se naruava efikasnost samog algoritma.
Pod pojmom stepen umreenosti sistema podrazumeva
se procentualan odnos broja viestruko napajanih grafova
u test modelima. Kod modela grada Beograda npr. gde
ima 64 napajanja, a 63 napajana grafa, uoava se da je
samo jedan graf dvostruko napajan, a da svi ostali imaju
po jedno svoje napajanje. Verovatnoa da e se na tom
primeru desiti problematina situacija je mnogo manja
nego u sluaju modela grada Milana gde postoji 432
napajanja i 206 korena. U nastavku e tabelarno i uz
pomo grafikona biti prikazani uporedni rezultati
izvravanja algoritma sa jednom, dve, tri i etiri niti, za
svaki od test modela.
Rezultati (vremena obrade korena modela u
milisekundama - ms) dobijeni ponavljanjem algoritma
primenjenog na modelu Sombora prikazani su u tabeli 1. a
grafiki i na slici 3. U tabeli se nalaze minimalno,
maksimalno i proseno vreme izvueno iz skupa vremena
dobijenog tim uzastopnim izvravanjima algoritma. Iz
ovih rezultata se vidi da poveanjem sa jedne na dve niti
koje obrauju model, napredak je veoma mali, dok daljim
poveanjem broja niti (na tri i etiri) napredak tj.
smanjenje vremena izvravanja je ipak vidljivije.
Tabela 1. Vremena izvravanja algoritma na modelu
mree Sombora izraena u milisekundama
Broj niti:
1
2
3
4
Minimalno vreme:
23
22
18
16
Maksimalno vreme:
24
24
20
19
Proseno vreme:
23,1 22,9 18,5
17,1
Slika 3. Grafiki prikaz vremena izvravanja algoritma

prilikom deset uzastopnih testiranja za sve stepene
paralelizacije na modelu mree Sombora
U tabeli 2. i na slici 4. prikazani su rezultati dobijeni
ponavljanjem algoritma primenjenog na modelu
Beograda.
mree Beograda izraena u milisekundama
Broj niti:
1
2
3
4
Minimalno vreme:
112
83
66
61
Maksimalno vreme:
114
97
76
70
Proseno vreme:
112,9 88,8 70,3
65,8

paralelizacije na modelu mree Beograda
Iz dobijenih rezultata vidimo da kod modela Beograda
vidno poboljanje se dobija odmah pri prelasku sa jedne
na dve niti. Smanjenje vremena izvravanja se dobija i
daljim poveanjem broja niti na tri i etiri, s tim to je
smanjenje pri prelasku sa tri na etiri niti manje nego
prethodna dva.
U tabeli 3. i na slici 5. prikazani su rezultati dobijeni
ponavljanjem algoritma primenjenog na modelu Milana
koji je po strukturi sliniji modelu Sombora nego
Beograda. Slinost se bazira na tome da postoji
procentualno mnogo vie viestruko napajanih grafova
nego to je to sluaj kod modela Beograda.
1020

mree Milana izraena u milisekundama
Broj niti:
1
2
3
4
Minimalno vreme:
272
286
268
247
Maksimalno vreme:
330
352
303
284
Proseno vreme:
281,6 322 287,9 270,3

paralelizacije na modelu mree Milana
Rezultati dobijeni testiranjem algoritma na modelu
Milana su takoe sliniji rezultatima dobijenim na modelu
Sombora nego Beograda. Razlika je u tome to se u ovom
sluaju ne samo da se ne vidi napredak, nego je primetno
pogoranje vremena izvravanja sa dve niti. Kasnijim
poveanjem broja niti rezultati se popravljaju, s tim to se
tek sa etiri niti dobijaju rezultati za nijansu bolji od
poetnih (dobijenih obradom modela sa jednom niti).
Poboljanje rezultata izvravanja kakvo imamo kod
modela Beograda sa jedne strane, odnosno Sombora i
Italije sa druge strane, dobija se zbog poznatih problema
koje sa sobom nosi paralelizacija u kombinaciji sa
nainom na koji su navedeni modeli organizovani [3].
5. ZAKLJUAK
Svako paralelno izvravanje nosi sa sobom problem
korienja deljenih podataka. Istovremeni pristup
deljenim podacima zahteva sinhronizaciju pristupa. To
znai da niti moraju da ekaju dok pristup deljenim
podacima ne bude mogu. U ovom radu je akcenat
stavljen na smanjenje koliine deljenih podataka i broj
mesta na kojima se pristupa tim podacima je sveden na
minimum.
Sprovedenom paralelnom topolokom analizom, nad
modelima zasnovanim na grafu, dobijeni koreni (grupe
vorova) predstavljaju topoloke celine (topoloke
vorove) u objektnoj CIM predstavi ovih modela
elektroenergetske mree. Tokom merenja performansi
paralelne topoloke analize nije uzeto u obzir spomenuto
prevoenje elemenata sistema iz CIM objektnog modela u
model zasnovan na grafu i obratno, nego je aspekat rada
bio na ubrzanju ve konvertovanog modela.
Iz rezultata dobijenih ovako izvedenom paralelizacijom
vidi se da je nain na koji je obraeni model struktuiran
veoma bitan, ili ak presudan za trajanje obrade. Kod
predstavnika slabije umreenih modela (sa manje
viestruko napajanih korena), to je u ovom radu model

Beograda, prosena procentualna smanjenja vremena
obrade korena od 21%, 37% i 42% koja se dobijaju
poveanjem broja programskih niti sa jedne na dve, tri i
etiri respektivno, jasno pokazuju da je za ovako
organizovane modele paralelizacija algoritma za
topoloku analizu sistema i vie nego svrsishodna.
Napredak je vidljiv i sasvim zadovoljavaju sa svakim
poveanjem broja programskih niti u algoritmu obrade
korena.
Kod modela Sombora ija su procentualna poboljanja
1%, 20% i 26% i Milana sa -14%, -2%, 4% pri poveanju
broja programskih niti sa jedne na dve do etiri, situacija
je neto drugaija u odnosu na model Beograda. Kod
Sombora koji je relativno mali model pri prelasku sa
jedne na dve niti vidi se malo poboljanje, ali
procentualno ni blizu kao to je to sluaj sa Beogradom.
Daljim poveanjem broja niti na tri i etiri poboljanje je
uoljivije i paralelan pristup ima vie smisla. U sluaju
Milana smanjenje vremena izvravanja algoritma
poveavanjem stepena paralelizacije je najmanje uoljivo,
ta vie, ono u sluaju dve i tri niti i ne postoji, ak su
tako dobijeni rezultati i loiji. Mali napredak se vidi tek
uvoenjem i etvrte niti u algoritam. Testiranja u ovom
radu su ograniena test mainom sa etiri jezgra.
Poveanjem broja niti na ovakvom procesoru na vie od
etiri, logino, ne donosi nikakvo poboljanje.
Iz rezultata dobijenih u ovom radu moe se izvesti
zakljuak da je paralelizacija topoloke analize modela (u
ovom sluaju elektroenergetskog sistema) isplativa,
dodue ne u istoj meri, na svim testiranim modelima bez
obzira na njihovu strukturu, ali uz potpuno iskorienje
svih potencijala procesora na kom se algoritam izvrava.
6. LITERATURA
[1] International Electrotechnical Commission (IEC),
Energy Management System Application Program
Interface (EMS-API) Part 301: Common
Information Model (CIM) Base, 2009.
[2] Mirjana Petkovi i Darko apko, "On-line
preraspodela izdeljenog modela distributivne
elektroenergetske mree u distribuiranom DMS
softveru", Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009.
[3] Yinglong Xia & Viktor K. Prasanna, "Topologically
adaptive parallel breadth-first search on multi-core
processors",The 21st International Conference on
Parallel and Distributed Computing and Systems
(PDCS 09), 2009.
http://halcyon.usc.edu/~pk/prasannawebsite/papers/to
poBFS_pdcs09_cr_Xia.pdf
Kratka biografija:
1021
Bojan Popovi roen je u Vrbasu 1983. god.

Apsolvent je na Fakultetu tehnikih nauka,
odsek Raunarstvo i automatika, katedra za
automatiku i upravljanje sistemima.

UDK: 621.38:620.9]: 629.3
ULOGA ENERGETSKE ELEKTRONIKE U ELEKTRINOM POGONU AUTOMOBILA

ROLE OF POWER ELECTRONICS IN ELECTRIC DRIVE OF AUTOMOBILE
Ivana Poli, Vladimir Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom preglednom radu ramatrana je
primena ureaja energetske elektronike u pogonima
savremenih elektrinih i hibridnih automobila. Rad sadri
osnovne aspekte funkcionalne primene energetske
elektronike u elektrinim i hibridnim elektrinim vozilima.
Abstract This paper presents an overview of power
electronics devices applications in modern electric and
hybrid automobiles for their propulsion. It contains basic
aspects of functional usage of power electronics in
electric and hybrid electrical vehicles.
Kljune rei: Energetska elektronika, elektrini pogon
automobila, elektrina vozila, hibridna vozila
1. UVOD
Prvo elektrino vozilo konstruisao je francuski inenjer
Gustav Trouve 1881. godine. To je bilo vozilo na tri toka
sa jednosmernim (DC) motorom snage 0,1 KS i olovnim
akumulatorom. Sve do 1914. godine razvijala su se
hibridna vozila, koja su koristila spregu elektinog i
motora sa unutranjim sagorevanjem (SUS). SUS motori
su se veoma brzo razvijali i postajali sve snaniji tako da
nije vie bilo potrebe da se potpomau elektrinim
motorima.
U dananje vreme, ekoloki problemi i problemi sve
skupljeg pogonskog goriva doli su u prvi plan i postali
glavni pogonski faktor razvoja i primene elektrinih
automobila. Istovremeno, dostignua u oblasti ureaja
energetske elektronike, koji omoguuju efikasno i
jednostavno upravljanje elektrinim motorom, dovode do
revolucije u autoindustriji i proizvodnje elektrinih i
hibridnih automobila.
Hibridna vozila znaajno smanjuju specifinu emisiju
tetnih gasova u atmosferu, dok elektrina imaju nultu
emisiju tetnih gasova i pripadaju grupi ZEV (Zero
Emission Vehicles). Vea energetska efikasnost
elektrinih i hibridnih vozila u odnosu na vozila sa SUS
motorom uzrokuju ekonomsku opravdanost razvoja ovih
vozila. Kljuni i jo uvek nedovoljno reen problem su i
dalje akumulatorske baterije, koje su teke i nedovoljno
pouzdane.
2. PODELA ELEKTRINIH VOZILA
Podela elektrinih vozila moe biti izvedena po vie
osnova. U zavisnosti od vrste pogonskog motora moemo
da ih podelimo na klasina elektrina vozila (EV) i
______________________________________________
NAPOMENA:
je mentor prof. dr Vladimir Kati.
hibridna elektrina vozila (HEV), koja koriste i elektrini

i SUS motor, s tim da oni mogu biti u paralelnoj ili
serijskoj sprezi. Dalje, u zavisnosti od vrste pogonske
energije i naina njenog dobijanja i skladitenja moemo
ih svrstati u sledee grupe: vozila sa solarnim elijama,
vozila sa gorivim elijama, vozila sa superkondenzatorima. Relativna sloenost podele uzrokovana je razliitim
tehnoloko-tehnikim reenjima i pravcima razvoja ovih
vozila.
3. ENERGETSKA ELEKTRONIKA
Razvoj elektrinih vozila je u velikoj meri uslovljen
razvojem energetske elektronike. Konstruktorima su, trenutno na raspolaganju snani, pouzdani i sve jeftiniji
elektronski sklopovi za upravljanje pogonskim ureajima
vozila. Oni se, uglavnom, baziraju na snanim IGBT
(Insulated Gate Bipolar Transistors) tranzistorima, koji se
koriste kao prekidaki elementi. Konstruktivna reenja
sklopova energetske elektronike za pogon automobila
zavise od vrste vozila.
3.1. Energetska elektronika u vozilima sa isto
elektrinim pogonom
Elektrina vozila sa isto elektrinim pogonom imaju
relativno jednostavnu konfiguraciju. Pojednostavljena
blok ema ovih vozila prikazana je na slici 1.
Slika 1. Blok ema elektrinih vozila

Elektromotorom, koji preko transmisije pogoni tokove
vozila, upravlja kontroler preko elektronskog sklopa
invertora, koji se napaja energijom iz sklopa baterija. U
reimu regenerativnog koenja motor radi kao generator i
preko sklopa konvertora puni sklop baterija.
1022
Za vozila kod kojih se kao pogon koristi asinhroni

polifazni elektromotor invertor se realizuje kao DC/AC
pretvara jednosmernog u naizmenini napon. Tipina
ema ovakvog invertora je prikazana na slici 2.
U [1] su prikazani rezultujui signali iz komparatora koji

su upravljaki signali invertora.
Sa grafika je uoljivo da, u vremenskim intervalima kada
je sinusni napon vei od trougaonog, komparator generie
signal koji ukljuuje odgovarajui prekida u gornjoj
grani invertora, uz istovremeno iskljuivanje njegovog
para u donjoj grani. U vremenskim intervalima kada je
napon sinusnog signala manji od trougaonog, komparatori
ukljuuju u donjoj, a iskljuuju u gornjoj grani
odgovarajue IGBT prekidae.
Uestanost napona faza motora zavisi od uestanosti
referentnog sinusoidnog napona.
Indeks modulacije je odnos amplituda referentnog i
moduliueg (trougaonog) napona:
Slika 2. Invertor
m=
Upravljanje IGBT tranzistorskim prekidaima (S1-S6)

moe da se ostvari nekom od poznatih skalarnih ili
vektorskih metoda.
Skalarna (U/f regulacija) se zasniva na promeni
uestanosti i napona. Jedan od osnovnih nedostataka ove
metode je neracionalno troenje energije pri smanjenom
optereenju (zbog odravanja konstantnog fluksa).
Osnovni princip sinusne irinsko-impulsne PWM (Pulse
Width Modulation) modulacije zasniva se na komparaciji
referentnog, trofaznog, sinusnog napona sa posebno
generisanim trougaono talsnim naponom (slike 3 i 4).
A
A
m
(1)
Efektivna vrednost izlaznog napona je u linearnoj

zavisnosti od indeksa modulacije:
Vf =
m Vd
2 2
(2)
U praksi se esto primenjuje modulacija metodom

prostornih vektora (Space Vector). Za realizaciju ove
metode neophodno je izvriti Klarkove transformacije.
Vektorsko upravljanje pogonskim elektromotorima FOC
(Field Orientation Control), u sutini, podrazumeva
nezavisnu (raspregnutu) kontrolu upravljanja fluksom i
momentom motora. Efikasnije su od skalarnih metoda.
Relativno novija metoda raspregnutog upravljanja je
direktna kontrola momenta (Direct Torque Control
DTC). U [2] je predloena osnovna upravljaka struktura
direktne kontrole momenta koja je prikazana na slici 5.
Slika 3. Blok ema PWM modulacije
Slika 5. Blok ema osnove upravljanja DTC metodom

Stanja prekidaa se odreuju na osnovu estimiranih i
referentnih vrednosti fluksa i momenta. DTC se realizuje
primenom Space Vector modulacije i odlikuje se
jednostavnou i efikasnou.
3.2. Energetska elektronika u hibridnim elektrinim
vozilima
Slika 4. Grafik signala: a) Referentni trofazni sinusni i

trougaoni, b) napon faze a , c) napon faze b i d) napon
faze c
U zavisnosti od konfiguracije hibridna elektrina vozila

(HEV) sadre razliite sklopove energetske elektronike.
HEV kao osnovni pogonski motor koriste elektromotor.
Tipina struktura vozila iz ove grupe sadri izvor
elektrine energije, koji preko invertora napaja pogonski
elektromotor. U ovaj sistem se implementira pomoni
energetski ureaj, koji se vezuje sa pogonskim motorom
paralelno, redno ili kombinovano. Jedna od moguih
kombinacija (paralelna) prikazana je na slici 6.
1023
najee vezuju paralelno. Veza ultrakondenzatora na DC

distributivnu mreu se najee ostvaruje preko
polumostnih pretvaraa sputaa/podiaa (buck-boost
DC/DC konvertora).
Kod manjih vozila, kao u primeru datom u [4], primenjuje
se serijska veza ultrakondenzatora i baterija. Serijska
veza, analizirana i u [5], je jednostavnija i jeftinija od
paralelne.
Grafik napona ultrakondenzatora (crvena linija) u
zavisnosti od promena brzine vozila u toku vremena
prikazuje slika 8. Na prikazanom grafiku je uoljivo da
ubrzanje vozila nakon take A dalje ne moe da servisira
energuja UC (ultrakondenzator), pa se za dalje ubrzanje
do maksimalne brzine ukljuuje sklop baterije. U
uslovima gradske vonje vei deo transfera energije se
odvija na relaciji UC elektromotor/generator, dok se
razlika nadoknauje iz baterija.
Slika 6. Blok ema HEV paralelna sprega

Kod ovih vozila je potrebno obezbediti preuzimanje
energije sa implementiranih pomonih ureaja i njeno
usmeravanje ka baterijama. Ovu ulogu preuzima sklop
DC/DC konvertora.
3.3. Energetska elektronika u vozilima sa gorivom
elijom
Napon gorive elije zavisi od optereenja i moe da
opadne i do 50%. Pored toga, kod veine vozila se
baterije meusobno vezuju formirajui visokonaponske
DC sklopove, pa se goriva elija na DC distributivnu
mreu vozila prikljuuje preko podizaa napona (DC/DC,
boost konvertor). Kontrolni sistem za upravljanje strujom
gorivne elije, kakav je predloen u [3], nadgleda stanje
napunjenosti baterije (SOC state-of-charge) i upravlja
procesom punjenja/pranjenja baterije i radom gorive
elije.
Slika 8. Napon UC u zavisnosti od brzine vozila

U toku ubrzavanja i koenja vozila (slika 9) konvertor
povezuje UC na distributivnu mreu sa ciljem emitovanja
ili absorbovanja energije.
3.4. Energetska elekronika u vozilima sa

ultrakondenzatorom
Zbog osobine da u kratkom vremenskom intervalu mogu
da oslobode ili skladite veliku koliinu energije,
ultrakondenzatori, pridodati baterijama kao sekundarni
izvor energije, znaajno poboljavaju performanse
elektrinih vozila, naroito pri naglim promenama
optereenja. Na slici 7 prikazan je grafik struja
kondenzatora i baterija pri nagloj promeni struje
optereenja.
Slika 9. Stanje konvertora u toku ubrzavanja vozila
U periodu od take A (slika 8) do postizanja ravnomerne
brzine konvertor se nalazi u stanju koje je prikazano
slikom 10.
Slika 7. Reim rada baterije/ultrakondenzatora

Sa grafika (slika 7) je uoljivo da pri naglom porastu
optereenja, u poetnom periodu, struju optereenja
obezbeuje ultrakondenzator.
Sa
baterijama
(koje
obezbeuju
energiju)
ultrakondenzatori (koji obezbeuju snagu sistemu) se
1024
Slika 10. Stanje konvertora u toku ubrzavanja vozila uz

sinergijsko delovanje UC i baterija
U periodu vonje sa ravnomernom brzinom ultra

kondenzator se dopunjava energijom iz baterija. DC/DC
konvertor koji obezbeuje ovo dopunjavanje se nalazi u
stanju koje je prikazana na slici 11.
Slika 13. Elektrino vozilo Tesla Roadster

5. LITERATURA
Slika 11. Stanje konvertora u toku ravnomerne vonje.
4. ZAKLJUAK
Sudei prema trenutnim svetskim trendovima sa velikom
sigurnou se namee zakljuak da elektrini automobili
imaju
obezbeenu
budunost,
zasnovanu
na
mnogobrojnim razlozima. Jedan od najznaajnijih je
potreba zamene ogranienih i ve ugroenih rezervi
konvencionalnih goriva na bazi ugljovodonika. Faktor
ouvanja ivotne sredine, takoe, znaajno doprinosi
optimistinom pogledu na perspektivu ovih vozila. Prema
mnogobrojnim ekonomskim ispitivanjima predvia se
poveanje efikasnosti svih glavnih komponenti elektrinih
i hibridnih elektrinih vozila uz istovremen pad cena. Ovo
se ne odnosi na klasina vozila, iji razvoj limitiraju
zahtevi odrivog razvoja. Slikovito, perspektive
elektrinih vozila su prikazane slikom 12.
[1] Mehrdad Ehsani, Yimin Gao, Ali Emadi, Modern

Electric, Hybrid Electric, and Fuel Cell Vehicles,
Fundamentals, Theory, and Design, Taylor and
Francis Group, LLC, 2010.
[2] Aleksandar Nikoli, Borislav Jefteni, Upravljake
strategije u asinhronom pogonu sa strujnim
invertorom, Duga Holding A.D., Beograd,
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet,
Beograd, 2003.
[3] Phatiphat Thounthong, Control of Fuel Cell/Battery
Hybrid Source for Electric Vehicle Applications,
ECTI Transaction EEC, Pages192 198, vol 5, No
2, 2007.
[4] Shane Colton, A Simple Series Battery /
Ultracapacitor Drive System for Light Vehicles and
Educational
Demonstration,
International
Conference and Exhibition on Ecological Vehicles
and Renewable Energies, EVER09-104, MONACO,
2009.
[5] Shuai Lu, Keith A. Corzine and Mehdi Ferdowsi, A
New Battery/Ultracapacitor Energy Storage System
Design and Its Motor Drive Integration for Hybrid
Electric Vehicles, IEEE Transactions On Vehicular
Technology, vol. 56, No. 4, July 2007, Pages 15161523.
Kratka biografija:
Slika 12. Perspektive elektrinih vozila

Vodee svetske kompanije u proizvodnji automobila su
prepoznale motive za razvoj ove grane auto industrije.
Tako je amerika kompanija, koja nosi naziv po slavnom
srpskom nauniku Nikoli Tesli, Tesla Motors, proizvela
sportski model Tesla Roadster (slika 13) elektrinog
vozila koji pogoni 375V-ni AC motor maksimalne snage
od 215 kW pri 5133 o/min. Maksimalna brzina mu je 201
km/h, a ubrzanje od 0 do 100 km/h dostie za
(impresivnih) 4 sekunde.
1025
Ivana Poli roena je u Novom Sadu 1982.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Elektrotehnike i
raunarstva pod nazivom Uloga energetske
elektronike u elektrinom pogonu automobila
odbranila je 2010.god.
Prof. dr. Vladimir Kati diplomirao je 1978.
god. na Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu, a magistrirao 1981. godine na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu.
Doktorsku disertaciju odbranio je na
Univerzitetu u Beogradu 1991. god.
Od 2002. god. je redovan profesor Univerziteta
u Novom Sadu na Fakultetu tehnikih nauka za
oblast Energetska elektronika, maine i pogoni.
UDK: 681.51
PRIMENA FUZZY LOGIKE U UPRAVLJANJU SISTEMOM TOPLOTNIH PUMPI SA

GEOTERMIJOM
THE APPLICATION OF FUZZY LOGIC IN THE CONTROL OF GEOTHERMAL
HEATING PUMPS SYSTEM
Aleksandar Mari, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu izvreno je modelovanje i
simulacija sistema geotermalnog grejanja sa toplotnim
pumpama i poreenje standardnog naina upravljanja
radom pumpi i upravljanje pomou fuzzy kontrolera. Za
modelovanje i simulaciju sistema korien je programski
paket Matlab/SIMULINK.
Abstract In this paper, geothermal heating system with
a heating pumps were modeled and simulated. The
comparison is made between a standard method of pumps
operation control and a method which uses fuzzy
controller. The system is modeled and simulated by using
the software Matlab/SIMULINK.
Kljune rei: Geotermalno grejanje, Toplotne pumpe,
Fuzzy logika, Fuzzy kontroler.
1. UVOD
Geotermalna energija je energija izdvojena iz toplote koja
je akumulirana u zemlji. Re geotermalna vodi poreklo od
grkih rei geo to znai zemlja i thermos to znai
toplota. Geotermalna energija potie od toplote
akumulirane u zemljinom jezgru, radioaktivnog raspada
minerala i solarne energije apsorbovane na povrini. Ona
je isplativa, pouzdana i ekoloki ista [1].
Merenja pokazuju da je temperatura zemlje ispod izvesne
dubine relativno konstantna tokom cele godine. To se
dogaa zbog injenice da se temperaturna kolebanja
smanjuju sa poveanjem dubine zbog velike temperaturne
inercije tla. Zbog toga, na dovoljnoj dubini, temperatura
zemlje je uvek via od spoljne temperature zimi, a nia od
spoljne temperature leti. Razliku u temperaturama
spoljanjeg vazduha i zemlje mogue je iskoristiti kao
razmenjiva toplote za grejanje zimi ili hlaenje leti [2].
Toplotne pumpe iskoriavaju toplotu sunca akumuliranu
u zemlji, vodi i vazduhu. Kako ove energije ima u
neogranienim koliinama, pumpa ima stalan izvor
toplote, a grejanje stambenog prostora ne zavisi od gasa,
struje, uglja ili drveta [3].
2. TIPOVI EKSPLOATACIJE GEOTERMALNE
ENERGIJE
Postoje dva osnovna tipa za eksploataciju geotermalne
energije: otvoren i zatvoren. U otvorenom sistemu, zemlja
se moe koristiti za direktno grejanje ili hlaenje
medijuma koji se koristi za grejanje ili hlaenje prostora.
Takoe, zemlja se moe koristiti indirektno uz pomo
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Filip Kuli, vanr. prof.
medijuma za prenos toplote koji cirkulie u zatvorenom

sistemu. Cevi razmenjivaa toplote su napravljene od
veoma otpornog materijala koji efikasno provodi toplotu.
Proizvoai cevi koriste polietilen velike gustine.
Garancija za ovaj materijal je 50 godina.
Tenost u cevima je voda, ili antifriz koji je bezbedan za
okolinu. Kod direktnog tipa grejanja koriste se bakarne
cevi koje su ukopane u zemlju. Tenost se pumpa kroz
cevi, a bakar prenosi toplotu iz zemlje. Duina cevi u
zemlji zavisi od mnogih faktora kao to su tip
konfiguracije cevi koje se postavljaju pod zemlju, potrebe
objekta za energijom za grejanje i klimatizaciju, tipa tla,
lokalne klime i dr. [2]
2.1. Otvoren sistem
Podzemne vode se takoe mogu iskoristiti za grejanje ili
hlaenje. Mnoga podruja imaju relativno visok nivo
podzemnih voda, koje takoe imaju konstantnu
temperaturu od 7oC do 12oC.
Za to je potrebno izbuiti dva bunara, gde jedan crpi
podzemnu vodu i dovodi je do toplotne pumpe, a potom
drugi vraa ohlaenu vodu u zemljite. Postavljaju se na
veem razmaku kako bi se izbegli meusobni uticaji
(Slika 1.) [4].
Bunar koji dovodi

vodu u sistem
Bunar koji odvodi

vodu iz sistema
PUMPA
Slika 1. Primer otvorenog sistema

2.2. Zatvoren sistem
Kod zatvorenog sistema cevi se postavljaju pod zemlju
bilo u horizontalnom, vertikalnom ili u kosom poloaju.
Medijum za prenos toplote cirkulie u cevima i prenosi
toplotu iz zemlje do toplotne pumpe.
Na slici su prikazani serijski (Slika 2.) i paralelni (Slika
3.) oblik horizontalnog postavljanja cevi [5].
1026
Slika 2. Serijski oblik postavljanja cevi
Slika 3. Paralelni oblik postavljanja cevi

Ova varijanta je uglavnom najisplativija tamo gde postoji
adekvatan prostor u dvoritu jer se cevi veoma lako
postavljaju. Cevi se postavljaju ispod zemlje na dubini od
1 do 2 metra u serijskom ili paralelnom obliku. Razmak
izmeu pojedinih delova cevi poloenih u tlo priblino je
oko 50 cm, a ukupna povrina ovog podzemnog kolektora
mora biti barem dva puta vea od stambene povrine koju
elimo da zagrejemo crpljenjem toplote toplotnom
pumpom. Optimalni odnos je 1:2,5 to znai da za stan od
100 m2 u tlo treba poloiti barem stotinak metara cevi
tako da pokriju povrinu od oko 250 m2 [5].
Vertikalni oblik postavljanja cevi primenjuje se tamo gde
postoji ogranien prostor. To je mogue zato to je
temperatura zemljita ispod odreene dubine konstantna
tokom cele godine. U buotine, koje su najee dubine
od 50 do 150 metara, postavljaju se cevi od polietilena, a
prostor izmeu cevi i rupe se popunjava odgovarajuim
materijalom da bi se osigurao dobar kontakt izmeu
zemlje i cevi. Ako struktura tla onemoguava izvoenje
dubokih buotina, problem se reava buenjem nekoliko
pliih sondi (npr. 20, 30 ili 50 metara), tako da njihova
ukupna duina omoguava prikupljanje potreble koliine
podzemne toplote. Vertikalni oblik postavljanja je skuplji
ali je potrebno manje cevi nego kod horizontalnog jer je
temperatura zemlje u dubini toplija zimi, a hladnija leti u
odnosu na povrinsku temperaturu. Postoje dva osnovna
tipa vertikalnog postavljanja, a to su:
a) U-tip: Cevi se spuste u buotinu savijene u obliku
slova U. Medijum, koji cirkulie, u cevi jednim
krajem se sputa gde preuzima toplotu iz tla, a
drugim krajem se vraa na povrinu. Zbog male
cene materijala od kojih su napravljene cevi, u
jednu buotinu se stavljaju dve ili ak tri U-cevi.
b) Koncentrine ili koaksione cevi [5].
iskoriava za grejanje zatvorenog prostora. Toplotu iz

zemlje preuzima medij koji krui podzemnim cevima (ili
kroz sondu). Ovako zagrejan stie u toplotnu pumpu, gde
predaje toplotu drugom (gasovitom) mediju u isparivau
(izmenjivau toplote). Ovaj se zagreva, raste mu pritisak,
a kompresor ga sabija u teno stanje, pri emu se dodatno
podie temperatura medija (npr. sa 3 7 na 50 70oC).
Ovako zagrejan medij odvodi se cevima do izmenjivaa u
velikom rezervoaru, gde toplotu predaje vodi (ili drugom
mediju npr. cevi podnog grejanja). Pritom se hladi i
povratnim vodom vraa u toplotnu pumpu.
Kako je ceo sistem pod pritiskom koji u pojedinim
koracima procesa dostie i 15 bara, ovaj ohlaeni medij
potiskuje se kroz ekspanzioni ventil nakon ega se
irenjem naglo hladi (i do -3 oC) i ulazi u ispariva
(izmenjiva toplote).
Zbog velike temperaturne razlike izmeu medija
zagrejanog toplotom zemljita (8oC 12oC) i ohlaenog
gasovitog medija, u razmenjivau toplote temperatura
naglo prelazi na gasoviti medij i zagreva ga npr. do +3oC,
pri emu se gasu podie pritisak. Nakon prisilnog
sabijanja u kompresoru, temperatura dodatno raste do 50
ili 70oC, a tu toplotu medij predaje vodi u izmenjivau
(kondenzatoru) u velikom rezervoaru. Proces se zatim
kruno ponavlja [4].
3.2. Uinak pumpe (COP - coefficient of performance)
Za izdanu proizvodnju toplote pomou kompresora sa
elektromotorom, pumpa koristi elektrinu energiju.
Meutim, u ukupnom energetskom bilansu, elektrina
energija ini tek manji deo. Zato pumpe razlikujemo po
brojki kojom je oznaena efikasnost: brojka 4 ili 5
oznaava da smo dobili etiri ili pet puta vie toplotne
energije nego to je utroeno za pogon kompresora.
Uinak zavisi od vrste toplotnog izvora (zemlja, voda,
vazduh) i snage pumpe, npr. broj 5 znai da smo sa
jednim kilovatasom elektrine energije proizveli pet
kilovatasova iskoristive toplotne energije, a to je uinak
kakvim se ne moe pohvaliti ni jedan kotao centralnog
grejanja [5].
3. TOPLOTNA PUMPA
4. FUZZY LOGIKA
Fuzzy logika kao koncep je puno prirodniji nego sto se na
prvi momenat misli. Naime, postoje situacije u kojima
nije mogue znanje o sistemu reprezentovati na apsolutno
precizan nain. Za razliku od klasine binarne logike, gde
binarni skup ima binarnu logiku, promenljive u fazzy
logici mogu da pripadaju vrednostima koje nisu samo 0 ili
1 to je stepen pripadnosti skupu koji moe da uzima
vrednosti u opsegu izmedju 0 i 1, i nije ogranien na samo
dve istinite vrednosti kao kod klasine binarne logike.
Fuzzy logika nastala je kao posledica predloga teorije
fuzzy skupova Lotfi Zadeh-a. Iako je fuzzy logika nala
svoju primenu u raznim oblastima, od teorije upravljanja
do vetake inteligencije, i dalje ostaje kontraverza meu
statistiarima koji preferiraju Bajesovu logiku i nekim
inenjerima upravljanja koji vie vole klasinu binarnu
logiku [7].
3.1. Princip rada

Toplotna pumpa radi na istom principu kao i kuhinjski
friider samo je proces obrnut jer se toplota iz okoline
4.1. Fuzzy skup

Fuzzy skup je skup iji su elementi stepeni pripadnosti
skupu. Fuzzy skupove je uveo Lotfi A. Zadeh 1965.
1027
godine kao proirenje klasinog pojma skupa. U klasinoj

teoriji skupova pripadnost elemenata skupu se ocenjuje u
binarnom smislu prema bivalentnom uslovu tj. element ili
pripada ili ne pripada skupu. Nasuprot tome, teorija fuzzy
skupova dozvoljava postepenu procenu pripadnosti
elemenata skupu; ovo je opisano uz pomo funkcije
pripadnosti koja vrednuje pripadnost skupu u interval
realnih vrednosti [0, 1]. Teorija fuzzy skupova se moe
koristiti u irokom spektru oblasti u kojima su informacije
nepotpune ili neprecizne.
Stepen pripadnosti skupu i verovatnoa u opsegu izmeu
0 i 1 na prvi pogled izgledaju slino. Meutim oni se
razlikuju konceptualno; stepen pripadnosti skupu
predstavlja lanstvo u nejasno definisanim skupovima, a
ne verovatnou nekog dogaaja ili stanje, kao u teoriji
verovatnoe. Na primer, neka aa od 100 ml sadri 30 ml
vode. Tada moemo raznmatrati dva koncepta: prazno ili
puno. Znaenje svakog od njih moe da se predstavi u
odreenom fuzzy skupu. Tada se jedan moe definisati
tako da je aa 0,7 prazna i 0,3 puna. Treba imati na umu
da e koncept praznine biti subjektivan i zavisie od
posmatraa ili dizajnera. Drugi dizajner moe da napravi
podjednako dobar skup funkcija pripadnosti gde bi se aa
smatrala punom za sve vrednosti ispod 50 ml. Bitno je
shvatiti da fuzzy logika koristi stepen pripadnosti skupu
kao matematiki model neodreenih pojava dok je
verovatnoa matematiki model sluajnosti [8].
5. MODEL SISTEMA I SIMULACIJA
U ovom radu modelovan je geotermalni sistem otvorenog
tipa (Slika 4.). Sistem se sastoji od pet bunara, toplotne
pumpe i zgrade koja se greje. etiri bunara crpe vodu iz
zemlje, a peti je vraa nazad. U zavisnosti od spoljne
temperature odreuje se koliko e od ta etiri bunara biti u
funkciji, na sledei nain:
- ako je spoljna temperatura nia od 5 oC radie sva
etiri bunara,
- ako je spoljna temperatura izmeu 5 oC i 10 oC
radie tri bunara,
radie dva bunara i
radie jedan bunar[6].
Od broja bunara koji su u funkciji zavisi brzina protoka
geotermalne vode. Protok vode u svakom bunaru je 30
kg/s.
5.1. Model bunara
Sa Tgi oznaena je temperatura geotermalne vode
izraena u oC, a sa mg je oznaen protok izraen u kg/s.
Temperatura vode koja se vraa nazad u zemlju oznaena
je sa Tgout, a izraunata je na sledei nain:
,
gde je Qg toplota geotermalnog fluida izraena u kW, a
Cp je specifina toplotna kapacitivnost fluida.
5.2. Model objekta
Toplotne potrebe zgrade Qbuilding [kW] raunaju se po
formuli
,
gde je kl koeficijent prenosa toplote objekta izraena u
kW/ oC, Ti eljena unutranja temperatura izraena u oC,
a To spoljna temperatura u oC.
Tr
Kondenzator
Tcond
Qcond
W
Kompresor
W
COP
Tsh
Qeva
Te
Ispariva
Teva
out
Te
Zgrada
Qbuilding
in
Qhex
Razmenjiva
toplote
mg
Ti
Tgout
Slika 4. Model sistema

5.3. Model toplotne pumpe
Toplotna pumpa se sastoji iz razmenjivaa toplote (Heat
exchanger), isparivaa (Evaporator), kondenzatora
(Condenser) i kompresora (Compressor). Koliina
prenosa toplote kondenzatora Qcond i isparivaa Qeva
raunaju se sledeim jednainama:
,
gde je Tsh temperatura vode koja izlazi iz toplothe
pumpe, Tr temperatura vode koja se vraa u toplotnu
pumpu, m protok vode koja izlazi iz pumpe, mw protok
vode izmeu isparivaa i razmenjivaa toplote, Te_in
temperatura fluida koji ulazi u ispariva i Te_out
temperatura fluida koji izlazi iz isparivaa. Te_in i Te_out
raunaju se kao:
Tr se rauna sledeim izrazom:

,
a m se rauna
.
Koliina prenosa toplote kompresora raunaju se kao:
.
Uinak pumpe COP dobija se na sledei nain:
ili
,
gde su :
.
5.4. Fuzzy kontroler
Fuzzy kontroler modelovan je u Fuzzy logic toolbox-u
programskog okruenja Matlab. Kontroler vri kontrolu
1028
protoka geotermalne vode u sistemu. Funkcije pripadnosti

skupu prikazane su na slikama 5 i 6.
Za takvu vrednost temperature dobijene vrednosti

koeficijenata efikasnosti pumpe (COP) sistema sa i bez
fuzzy regilatora prikazane su na slici 8. Crvenom bojom
oznaena je vrednost COP pumpe za sistem sa fuzzy
regulatorom, a plavom za sistem bez fuzzy regulatora.
Slika 5. Ulazne funkcije pripadnosti
Slika 8. Uporedni prikaz vrednosti COP sistema

Kada se izraunaju prosene vrednosti COP-a pumpi oba
sistema dobijaju se sledee vrednosti: prosena vrednost
COP za sistem bez fuzzy regulatora je 5,6738, a za sistem
sa fuzzy regulatorom je 5,6981.
Slika 6. Izlazne funkcije pripadnosti

5.5. Simulacija i rezultati
Simulacija sistema je odraena u programskom okruenju
Matlab/SIMULINK. Simuliran je sistem bez fuzzy
regulatora i sistem sa fuzzy regulatorom. Kao simulacija
spoljne temperature uzet je signal prikazan na slici 7.
6. LITERATURA
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Geothermal_power
[2] Georgios Florides, Soteris Kalogirou, Ground heat
exchangers - A review of systems, models and
applications, http://www.sciencedirect.com
[3] Leyla Ozgener, Arif Hepbasli, Ibrahim Dincer, A key
review on performance improvement aspects of
geothermal district heating systems and applications,
http://www.sciencedirect.com
[4] http://www.vaillant.rs/
[5] Onder Ozgener, Arif Hepbasli, Modeling and
performance evaluation of ground source (geothermal)
heat pump systems, http://www.sciencedirect.com
[6] Nurdan Yildirim, Macit Toksoy, Glden Gken,
District heating system design for a university campus,
http://www.sciencedirect.com
[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Fuzzy_logic
[8] http://en.wikipedia.org/wiki/Fuzzification
Kratka biografija:
Aleksandar Mari roen je u Senti
19.01.1984. godine. Osnovnu kolu
Sever urki u Beeju zavrio je
1998. godine nakon koje je upisao
gimnaziju takoe u Beeju. Fakultet
tehnikih nauka upisao je 2002.
godine
Slika 7. Promena spoljne temperature

Signal simulira promenu temperature tokom jednog dana,
a merenje se vri posle jednog minuta.
1029

UDK: 004.41
REALIZACIJA REGULATORA RASPLINUTE LOGIKE, ZA ODREENE DELOVE

POGONA, U PROCESU PROIZVODNJE MINERALNIH UBRIVA
REALIZATION OF FUZZY LOGIC CONTROLLER FOR SPECIFIC PARTS OF
FACILITY IN MINERAL FERTILIZER PRODUCTION PROCESS
Olivera Toi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu prikazana su reenja upravljanja odreenim delovima pogona u procesu proizvodnje mineralnih ubriva. Kao referentni je korien
pogon fabrike za proizvodnju mineralnih ubriva
Fertil u Bakoj Palanci. Softver je napisan u programskom paketu MATLAB.
Abstract This study is illustrating solutions for
managing specific parts of facility in mineral fertilizer
production process. Facility of factory for mineral
fertilizer production Fertil in Backa Palanka has been
used as a reference. The softver has been written in
program MATLAB.
Kljune rei: Mineralno ubrivo, MATLAB, Fuzzy logika
pritiska, ostvarenog unutar kompaktora sa valjcima.

Proizvodnja mineralnog ubriva sastoji se od sedam
celina (Slika 1) :
1. Priprema sirovina i punjenje silosa
2. Doziranje i meanje
3. Kompaktiranje
4. Upravljanje povratnom masom
5. Obrada granulata granulacija i dorada
granulata
6. Pakovanje
7. Otpraivanje
1. UVOD
Proizvodnja, kakva je danas poznata, nastala je
zahvaljujui industrijskoj revoluciji u 18. veku. Od tada
do danas ideja je ostala ista, dok su se organizaciona
sredstva i tehnike za upravljanje proizvodnjom promenile.
Vremenom je postalo jasno da se kod jedne klase procesa
eljeni krajnji ishod moe postii ako se neki parametri
(temperatura, pritisak, nivo, protok i slino) odravaju
konstantnim [1]. Tako je dolo do pronalaska regulatora
ureaja koji poredi vrednost neke veliine na procesu sa
zadatom vrednosti i na osnovu toga generie upravljaku
akciju kojom se ta vrednost odrava na zadanom
(referentnom) nivou.
Do danas su razvijane mnoge tehnike projektovanja
kontrolera koje bi trebalo da omogue jasnu metodologiju
za ostvarivanje eljenih performansi i specifikacija koje
kontroler treba da ispuni. Regulator rasplinute logike
(fuzzy regulator) je regulator koji vri preslikavanje ulaza
u izlaze korienjem fuzzy logike [2].
2. PROCES PROIZVODNJE MINERALNIH
UBRIVA SISTEMOM KOMPAKTIRANJA
Mineralna ubriva su neorganske materije, prirodnog ili
industrijskog porekla, koje sadre biogene elemente neophodne za ishranu biljaka. ubriva se uglavnom proizvode
u vrstom stanju pomou nekoliko metoda granuliranja, a
jedna od njih jeste - granuliranje kompaktiranjem. Ova
tehnologija je u sutini suv proces kojim se prakasti
materijal prevodi u krupniju formu pomou visokog
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Filip Kuli, van.prof.
Slika 1. ema proizvodnje

3.RASPLINUTA (FUZZY) LOGIKA
Rasplinuta (fuzzy) logika predstavlja proirenje klasine
logike, jer se ljudi esto u opisivanju injenica slue
jezikom koji je neprecizan, nejasan i oblikovan atributima
stepenaste pripadnosti. Cilj fuzzy pristupa je da, umesto
da jezikom matematike pokua da to bolje rei problem
upravljanja
sistemom,
omogui
implementaciju
inenjerskog iskustva o procesu u sam algoritam
kontrolera.
3.1.Fuzzy kontroler
Na fuzzy kontroler treba gledati kao na vetakog
donosioca odluke koji radi u sistemu sa zatvorenom
spregom u realnom vremenu. On sakuplja podatke
izlaza procesa, uporeuje ih sa referencom i onda na nain
svojstven fuzzy logici odluuje ta u tom trenutku treba
1030
da bude ulaz procesa (Slika 2.), i to tako da se zadovolje

eljene performanse i zadati ciljevi specifikacije.
Slika 4. Fuzzy kontroler

Uzimajui u obzir broj ulaza, broj funkcija pripadnosti i
ogranienja vezana za ovaj deo procesa, baza znanja
sadri 12 pravila, na osnovu kojih se odreuje upravljaki
signal (Slika 5.):
Slika 2. Nain odluivanja fuzzy kontrolera

Fuzzy Logic Toolbox, u okviru programskog paketa
MATLAB, je alat koji omoguava stvaranje i editovanje
fuzzy kontrolera [3].
4.SOFTVERSKO REENJE ZADATKA
Za reavanje problema, koji se javljaju u procesu
proizvodnje mineralnih ubriva, prave se modeli u okviru
Matlab-ovog paketa Simulink, podeljeni na dve celine.
Prva celina predstavlja objekat upravljanja (sistem), dok
je druga celina fuzzy kontroler, koji treba da obezbedi
eljenu vrednost upravljane veliine.
4.1. Regulisanje koliine preliva ispred prese
Materijal za presu dolazi iz 4 izvora: sa vibro dozatora, sa
preliva, sa sita (Velike Nijagare) i iz otpraivanja. Da bi
presa ispravno radila mora se snabdevati tano
odreenom koliinom materijala.
Ako do prese dolazi vie materijala nego to moe da
bude obraeno, viak se alje nazad u povratni bunker
preko kog se ponovo vraa ka presi. Viak materijala se
meri meraem protoka. Koliina povratne mase direktno
odreuje koliinu mase koja se dozira iz glavnog toka
materijala.
Da bi se uspostavila regulacija koliine preliva ispred
prese, stavlja se fuzzy kontroler za upravljanje brzinom
pua dozatora. Simulacioni model sistema za regulaciju,
sa fuzzy kontrolerom, prikazan je na Slika 3.
Slika 3. Simulacioni model sistema za regulaciju sa fuzzy

kontrolerom
Fuzzy kontroler sadri tri ulaza (greka preliva - G,
promena greke - pG, greka prese - greskaPRESE) i
jedan
izlaz
(promena
brzine
dozatora
promenaBrzineDozatora), Slika 4.
Slika 5. Fuzzy pravila odluivanja

Primenom ovakvog fuzzy kontrolera obezbeen je
kontinualni dotok potrebne koliine materijala do valjaka
prese (Slika 6.-prvi red), i postignuto je regulisanje
eljene vrednosti preliva, sa neto veim preskokom i
minimalnim grekama u stacionarnom stanju (Slika 6.drugi red).
Slika 6. Rezultat simulacije

PID regulator predstavlja najee korien algoritam
upravljanja primenjen u industriji. U praksi se najece
primenjuje PI regulator jer D dejstvo nije uvek neophodno, a i nije ga jednostavno podesiti.
Postavljanjem PID-a, umesto fuzzy kontrolera (Slika 3.),
dobija se simulacioni model, predstavljen na Slika 7.
Slika 7. Simulacioni model sistema za regulaciju sa PID

regulatorom
Da bi se podesili parametri PID regulatora uzima se
najee korien postupak - Ziegler-Nichols-ova metoda
[4]. Pojaanja dobijena na ovaj nain ne daju sasvim
zadovoljavajue rezultate, za dati sistem, pa se zato
dodatno dorauju i runim podeavanjem.
1031
Na ovaj nain dobijene su vrednosti parametra PI

regulatora (P=0.15, I=0.01, D=0) kojim se ostvaraju
zadovoljavajui rezultati.
Primenom ovakvog PI regulatora obezbeen je
kontinualni dotok potrebne koliine materijala do valjaka
prese (Slika 8.-prvi red), i postignuto je traeno
regulisanja, u pogledu odravanja eljene vrednosti
preliva (Slika 8.-drugi red).

Poreenjem dobijenih rezultata, za oba naina
upravljanja, zakljuuje se da je upotrebom fuzzy i PI
regulatora mogue odravanje kontinualnog dotoka
potrebne koliine materijala do valjaka prese, ali da se
upotrebom PI-a uspostavlja bre i tanije odravanje
eljene vrednosti preliva, u odnosu na fuzzy kontroler.
Na Slika 9. prikazano je poreenje greki, za razliite
eljene vrednosti preliva. Plava linija prikazuje greku
prilikom upotrebe fuzzy kontrolera, a crvena prilikom
upotrebe PI regulatora.
Slika 9. Poreenje greki, za razliite eljene vrednosti

preliva
4.2. Upravljanje brzinom rotacione zaustave i
poloajem klapne u pakeraju
Mineralno ubrivo se u pogon za pakovanje preko
elevatora doprema do klapne, koja u zavisnosti od
poloaja pristigli materijal smeta u jedan od silosa.
Klapna u poloaju A - vodi do silosa zapremine 8000 kg,
odakle se proizvod pakuje u Big-Beg vree kapaciteta
1000 kg.
Klapna u poloaju B - vodi do silosa zapremine 8000 kg.
Na izlazu iz ovog silosa nalazi se rotaciona zaustava
kojom je omogueno ravnomerno doziranje gotovog
proizvoda i odravanje eljene teine silosa zapremine
800 kg, iz kog se pakuju dakovi kapaciteta 40 kg i 50 kg.
Da bi se izvrilo automatsko upravljanje brzinom
rotacione zaustave i pozicijom klapne u pakeraju stavlja
se fuzzy kontroler. Simulacioni model sistema za
upravljanje, sa fuzzy kontrolerom, prikazan je na Slici 10.
Slika 10. Simulacioni model sistema za upravljanj sa

fuzzy kontrolerom
Fuzzy kontroler se sastoji od tri ulaza (zapremina
materijala silosa 410 - V-410, greka zapremine
materijala silosa 480 - greska-480, zapremina materijala
silosa 440 - V-440) i dva izlaza (promena brzine
rotacione zaustave -promenaBrzineRotacioneZaustave,
poloaj klapne - PolozajKlapne), Slika 11.
Slika 11. Fuzzy kontroler

Uzimajui u obzir broj ulaza, broj funkcija pripadnosti i
ogranienja vezana za ovaj deo procesa, baza znanja
sadri 12 pravila, na osnovu kojih se odreuje upravljaki
signal (Slika 12.):
Slika 12. Fuzzy pravila odluivanja

Primenom fuzzy kontrolera postignut je zadovoljavajui
kvalitet upravljanja, u pogledu postavljanja poloaja
klapne (Slika 13.-trei red), kao i zadavanja brzine
rotacione zaustave (Slika 13.-drugi red), a samim tim i
odravanje nivoa silosa 480 na zadatoj vrednosti (Slika
13.-prvi red).
1032
4.3. Inteligentnodoziranje
Kod standardnog doziranja operater u startu zadaje teine
na kojima se dozatori gase i te teine ostaju fiksne, tj.
njihove vrednosti se ne menjaju iz are u aru. Na Slika
14. crvenom linijom prikazane su traene, a crnom
izdozirane koliine materijala za svaki silos.
toku jedne are izraene u procentima, kao i njihova

srednja vrednost, za oba naina doziranja. Poreenjem
ovih srednjih vrednosti zakljuuje se da se uvoenjem
inteligentnog doziranja dobija 6.671 puta vea
preciznost, u odnosu na nain doziranje bez korienja
ovog algoritma.
5. ZAKLJUAK
Slika 14. Prikaz traene i dobijene koliine materijala za

svaki silos
Da bi doziranje bilo to tanije potrebno je vriti
preraunavanje teina, na kojima se dozatori gase, za
svaku aru. Ovakav vid doziranja naziva se
inteligentno doziranje.
Algoritmom inteligentnog doziranja provera se koji od
silosa treba dopuniti. Na osnovu tog podatka postavlja se
ventil datog silosa u otvoreni poloaj; u suprotnom, svi
ventili su zatvoreni. U zavisnosti od poloaja ventila svaki
dozator dobija informaciju koliko kg. ranije treba da se
zaustavi, u odnosu na teinu predvienu receptom.
Ukoliko je ventil zatvoren vrednost se uzima iz tabele
kolikoranije6_0, a u suprotnom iz tabele kolikoranije5_1.
Ako su ventili kod svih silosa zatvoreni, u datoj ari, vri
se doziranje (6+0). Ako je bar jedan ventil otvoren
doziranje je (5+1) - tada se prvo vri doziranje silosa koji
se ne pune, a tek zatim silosa koji se prethodno punio.
Nakon svakog doziranja vri se raunanje vrednosti tabela
kolikoranije6_0 i kolikoranije5_1, za narednu aru.
Prethodna vrednost, iz odreene tabele, uvea se za
greku doziranja trenutne are (razlika dobijene i traene
koliine), pomnoenu sa parametrom adaptacije:
kolikoranijeNOVO=kolikoranijeSTARO+(parametar_ada
ptacije*greska);
Upotrebom ovakvog vida doziranja dobijaju se rezultati
prikazani na Slika 15.
U fabrici Fertil trenutno ne postoji algoritam za kontrolisanje koliine preliva ispred prese, zbog sloenosti ovog
dela pogona i vremenskog kanjenja transportnog puta. U
radu je dat pregled mogueg koncepta inteligentnog
upravljanja nad tim delom pogona, zasnovan na primeni
fuzzy logike. Sistem je zatim poreen sa drugim
algoritmom upravljanja PID regulatorom. Na osnovu
dobijenih rezultata zakljuak je da se uvoenjem fuzzy
kontrolera moe uspostaviti regulacija nad koliinom
preliva, ali da se bolji, odnosno taniji rezultati dobijaju
upotrebom PI regulatora.
Primena fuzzy kontrolera se uspeno pokazala u pogonu
za pakovanje. Njegovom primenom postignuto je automatsko pomeranje klapne, to je rezultiralo neprekidno
pakovanje Big-Bag vrea i dakova, a regulisanjem
brzine rotacione zaustave uspostavilo se odravanje nivoa
silosa na zadatoj vrednosti.
Realizovanjem algoritma inteligentnog doziranja
materijala, za dva reima rada, uspeno je zamenjeno
praanje i runo unoenje potrebnih parametara od strane
operatera. Inteligentnim doziranjem obezbeena je
automatska kontola i upravljanje, to je dovelo i do
minimalne greka doziranja.
U ovom radu prikazan je skup novina u samom procesu
upravljanja, gde je uticaj oveka sveden na minimum.
Ovakav nain upravljanja nalazi primenu, ne samo u
procesu proizvodnje mineralnog ubriva, ve i u svim
slinim industrijskim postrojenjima.
6. LITERATURA
[1] S. Turajli, Upravljanje industrijskim procesima,
Beograd 2008.
[2] J.G. Ziegler, N.B. Nichols, Optimum settings for
automatic controllers, Transactions of the ASME,
November 1942, pp 317-322.
[3] S.N. Sivanandam, S. Sumathi, S.N. Deepa,
Introduction to Fuzzy Logic using MATLAB,
Springer-Verlag Berlin Heidelberg 2007.
[4] J. Jantzen, Tuning Of Fuzzy PID Controllers,
Technical University of Denmark, report 98-H 871,
30 Sep 1998.
Kratka biografija:
Olivera Toi roena je u Senti 1982. god.

nauka iz oblasti Elektrotehnike i raunarstva
Automatika i upravljanje sistemima
Slika 15. Prikaz traene i dobijene koliine materijala za

svaki silos
Na osnovu rezultata, prikazanim na Slika 14 i Slika 15,
izraunate su prosene greke doziranja svakog silosa, u
1033

UDK: 004.4:004.056.53
IMPLEMENTACIJA PRIMENE SKUPA PRAVILA KORIENJA LOZINKI U DMS

SISTEMU
IMPLEMENTATION OF PASSWORD POLICY WITHIN DMS SYSTEM
Marko Luki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu su analizirani postojei zahtevi
politike lozinki na osnovu kojih je formiran predlog
politike koja bi se primenila u okviru DMS sistema.
Ovako oformljen predlog implementiran je u vidu
dinamike biblioteke koja podatke smeta u bazu. Za
potrebe provere ispravnosti funkcionisanja biblioteke
implementirana je konzolna test klijent aplikacija pomou
koje se simulira spoljno okruenje u kojem e se
biblioteka nai i ovako istestirano repenje uspeno je
integrisano sa postojeim DMS sistemom.
Abstract Paper covers the analysis of existing
password policy requirements which are used to form the
desired model of policy expected to be enforced in DMS
system. This model is implemented as dynamic-link
library that store its data in a database. A test client
console application, which simulates the external
environment, was implemented in order to test librarys
functionality which was later successfully integrated with
the existing DMS system.
Kljune rei: Politika, Lozinka, DMS, Bezbednost
1. UVOD
Politika lozinki predstavlja niz pravila projektovanih radi
poveanja sigurnosti pri radu sa raunarima, tako to
ohrabruje korisnike da uvode jake lozinke i da ih pravilno
koriste. Ona esto predstavlja deo zvaninih regulativa
neke organizacije i moe se smatrati kao deo treninga
sigurnosne svesnosti. to se tie naina sprovoenja
politike lozinki mogue su dve varijante: usmenim
savetovanjem korisnika i sprovoenje putem tehnikih
sredstava.
Lozinke predstavljaju tajne rei ili fraze i mogu biti
kompromitovane na mnogo naina to omoguuje
potencijalnom napadau da sazna lozinku i potom se
predstavi kao korisnik iji identitet titi lozinka. Da bi se
izborili sa napadima pogaanja lozinki (najei oblik
napada), korisnici bi trebalo da izaberu lozinke koje je
teko predvideti. Jedan od naina da se ovo ostvari je da
se omogui da je skup moguih lozinki prevelik da bi se
temeljno pretraio, a zatim da se eliminiu
najpredvidljivije kombinacije. Posmatrajui iz drugog
ugla, kada je neka lozinka ve kompromitovana
neophodno je ograniiti njenu iskoristivost.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Branislav Atlagi, red.prof.
Najbolja praksa za reenje ovakvog problema je da se

lozinke redovno menjaju. Ustaljeno pravilo u mnogim
sistemima je da se korisnici primoravaju da menjaju svoje
lozinke prilikom logovanja ukoliko nisu menjane
odreeni vremenski period. Iz istih razloga, korisnici ne bi
trebali da ponovo koriste stare lozinke, s obzirom da je
mogue da su one ve kompromitovane. Mnogi sistemi
podravaju ovo tako to uvaju stare lozinke i zabranjuju
korisnicima da menjaju lozinke tako da se one podudaraju
sa ve koritenim.
2. DMS SISTEM I BEZBEDNOST
DMS (Distribution Management System) je programski
sistem za upravljanje i optimizaciju potronje elektrine
energije. Da bi se razumeli osnovni koncepti DMS
sistema neophodno je bazno poznavanje pojma
distribucije elektrine energije. Distribucija elektrine
energije je pretposlednja faza u isporuci elektrine
energije krajnjim potroaima. DMS sistem distribuciju
elektrine energije predstavlja kolekcijom podataka, koji
su, sa take gledita DMS sistema, podeljeni na statike i
dinamike. Statiki podaci definiu mrenu konfiguraciju.
Oni su neophodni za formiranje mrenog modela DMS
aplikacija, kao i DMD-u (klijentska aplikacija za prikaz
topologije mree). Elementi opisani statikim podacima
su trafostanice, sekcije, transformatori itd. Na drugoj
strani, dinamiki podaci su promenljivi u vremenu i
predstavljeni su vrednostima mernih ureaja, poloajem
prekidaa itd. Svi dinamiki podaci se uvaju u on-line
bazi podataka, a njima se upravlja preko DA servera
(Data Access Server). Centralnu ulogu u DMS sistemu,
gledano iz ugla bezbednosti ima User Server (US) koji je
projektovan kao javni posluilac posredstvom kojeg
klijenti mogu da manipuliu sa DMS sistem specifinim
podacima. Ovi podaci sadre informacije o korisnicima
(users), grupama korisnika (user groups), organizacionim
jedinicama (organization units), konzolama (consoles),
oblastima (areas) i ovlaenjima (permissions). Za
potrebe komunikacije klijentskih aplikacija i User Servera, razvijene su dve DLL biblioteke USI.dll i USCI.dll koje
imaju jednostavnu spoljnu spregu koja omoguava
restriktivni (USI.dll) i potpuni (USCI.dll) pristup
funkcionalnosti User Server-a. Na slici 1. je prikazana
interakcija US sa DMS klijentskim aplikacijama.
Kako bi se omoguila uniformna autentifikacija i
autorizacija svih komponenti DMS sistema, razvijena je
DLL biblioteka SecuritiUtil.dll u okviru koje su
realizovane funkcije za autentifikaciju i autorizaciju
korisnika, kao i za rad sa sesijama (session), korisnicima i
ovlaenjima.
1034
Konfigurabilno
podeavanje
maksimalnog
trajanja lozinke, nakon ega treba da se promeni
Konfigurabilno
podeavanje
minimalnog
vremenskog perioda od konfigurisanja lozinke,
pre ijeg isteka ona ne sme da se menja
Zabrana korisnicima da prilikom promene

lozinke biraju iste ili sline koritenim, koje se
uvaju u bazi
Ograniavanje
broja
pogrenih
unosa
lozinke(konfigurabilno) prilikom prijave na
sistem nakon ega se zakljuava korisniki nalog
Trajanje zakljavanja korisnikog naloga

(konfigurabilno), nakon ega se nalog
automatski otkljuava
Vremenski period (broj minuta) koji mora da

proe nakon neuspene prijave na sistem da bi se
broja neuspenih pokuaja postavio na 0
uvanje lozinke i njeno prenoenje kroz sistem u

enkriptovanom obliku. Predlog je da se koristi
simetrini kript algoritam za enkripciju lozinke,
pri emu bi se klju generisao na osnovu
sistemskog vremena i periodino bi se menjao
(perioda je konfigurabilna) kao i kript algoritam
(i ova perioda je konfigurabilna), pa bi se iz tog
razloga u bazi, pored kriptovane lozinke moralo
uvati i vreme generisanja kljua, kao i ime kript
algoritma
Izvor koji kreira ili selektuje lozinku moe da

bude korisnik, automatski generator ili
administrator i u skladu sa tim u bazu se upisuje
1,2 ili 3
Lozinka koja je proglaena za nevaeu, ili

istekla lozinka mora da se promeni prilikom
naredne prijave na sistem
Sl. 1. Interakcija US sa DMS klijentskim aplikacijama

Podaci sa kojima manipulie ova biblioteka smeteni su u
SQLite bazi dms_security_as.db3, ijim resursima
manipulie i User Server (DMS korisnici, grupe, oblasti
itd.). Osnovna pobuda za osmiljavanje ovog rada bila je
trenutno naruena bezbednost sistema zbog slabe politike
lozinki koja se primenjuje u sistemu i koja se sastoji od
samo dva pravila:
Lozinka ne sme da je dua od dvanaest karaktera
Lozinka se uva u enkriptovanom obliku u bazi

podataka
Tabela DMS_USERS baze dms_security_as.db3 sadri

podatke o korisnicima, a jedna od kolona ove tabele je
PR_PWD_USERS koja sadri lozinke korisnika u
enkriptovanom obliku. Osnovna zamisao ovog rada je
implementirati DLL biblioteku koja bi obuhvatila novu
politiku lozinki koja eli da se primeni na DMS sistem i
koja bi za potrebe smetanja podataka koristila sopstvenu
bazu. Kako se dodavanje novih korisnika u bazu kao i
izmena njihovih lozinki vri pozivanjem funkcija User
Server-a tei se ka tome da se User Server izmeni tako da
se u okviru ovih funkcija pozivaju funkcije DLL
biblioteke ija e baza biti integrisana sa bazom
dms_security_as.db3.
3. PREDLOG POLITIKE LOZINKI ZA DMS
SISTEM
4. MODELOVANJE PODATAKA I KONCEPT DLL

BIBLIOTEKE
Na osnovu temeljnog istraivanja obimne literature koja

je obuhvatila razne standarde, knjige i tendersku
dokumentaciju, kao i nekoliko gotovih reenja, formirana
je lista zahteva koja bi najvie odgovarala postojeem
DMS sistemu:
Naredna etapa u formiranju reenja predstavlja

modelovanje podataka i konstruisanje koncepta DLL
biblioteke koji zadovoljava formirani model podataka, pri
emu se pod modelovanjem podrazumeva formiranje
modela tabela podataka koje e sadrati baza u kojoj e
podaci biti smetani. Vodei se ovom idejom, formirane
su sledee tabele:
Konfigurabilna minimalna duina lozinke
Konfigurabilna maksimalna duina lozinke
Konfigurabilno postavljanje eljene jaine

lozinke u zavisnosti od tipa karaktera koje sadri
(slova velika ili mala ili i jedna i druga,
brojevi, specijalni znaci)
Zabrana upotrebe rei koje se vezuju za

informacije o korisniku u okviru lozinke
Lozinka ne sme da je identina ili slina

korisnikom imenu
Konfigurabilno podeavanje koliko prethodno

koritenih lozinki se pamti u bazi
1035
Konfiguraciona tabela CONFIG Sadri

konfiguracione informacije neophodne za
sprovoenje politike lozinki
Referentna tabela PWD_STRENGTH_REF

Sadri referentne vrednosti jaina lozinki
Referentna tabela CMP_PWD_REF Sadri

referentne vrednosti koje govore da li se
prilikom poreenja sa lozinkama koje se uvaju
u bazi sve odvija na nivou celog sistema,
odnosno da li se poreenje vri sa svim
lozinkama koje se uvaju, ili se poreenje vri sa
lozinkama koje su bile vezane za konkretnog

korisnika
5. IMPLEMENTACIJA NOVE POLITIKE LOZINKI

ZA DMS SISTEM
Referentna tabela PWD_CREATOR_REF

Sadri referentne vrednosti moguih kreatora
lozinki
Tabela korisnika USER - Sadri informacije o

korisnicima u sistemu, kao i informacije o
zakljuavanju korisnikih naloga i informacije
vezane za aktivne lozinke korisnika u sistemu
Referentna tabela PWD_ALG_REF Sadri

referentne vrednosti moguih kript algoritama
Pojedinja polja tabele USER popunjavaju se sa

vrednostima formiranih referentnih tabela
PWD_CREATOR_REF i PWD_ALG
Tabela istorije lozinki PWD_HISTORY

Sadri informacije o svim prethodno koritenim
lozinkama u sistemu. Povezana je sa tabelom
korisnika preko elementa ID_USER
Za potrebe reenja koriten je SQLite sistem za

upravljanje bazom podataka i Microsoft Visual Studio
2005 kao razvojno okruenje, a konkretna implementacija
nove politike lozinki uraena je u programskom jeziku
C++ i nalazi se u biblioteci PasswordPolicy.dll. Obzirom
da je reenje predvieno da radi u okviru DMS sistema,
za njegovu izradu je koritena ve postojea DMS
infrastruktura. Biblioteka je napravljena tako da
komunicira sa bazom dms_pwd_policy.sqlite koja je
automatski generisana u PowerDesigner-u na osnovu
prethodno opisanog fizikog modela podataka.Prilikom
implementacije PasswordPolicy.dll-a ispotovan je
koncept koji je opisan u prethodnom poglavlju s tim to je
za potrebe konkretne realizacije bilo potrebno proirenje
pomenutog koncepta tako da sad biblioteka sadri sledee
module:
Fiziki model ovih podataka prikazan je na slici 2.
Sl. 2. Fiziki model podataka za politiku lozinki u DMS

sistemu
Obzirom da bi nova biblioteka za potrebe smetanja
podataka koristila bazu koja bi sadrala ve opisane
modelovane tabele podataka, najloginija organizacija
biblioteke bila bi na osnovu tih tabela. Tako bi DLL koji
implementira novu politiku lozinki sadrao sledee
module:
Modul za rad sa podacima tabele CONFIG
Modul za rad sa podacima tabele USER
Modul koji sadri osnovne funkcije za rad sa

lozinkama
i
sa
podacima
tabele
PWD_HISTORY
Modul za rad sa podacima tabele CONFIG
Modul za rad sa podacima tabele USER
Modul koji sadri osnovne funkcije za rad sa

lozinkama
i
sa
podacima
tabele
PWD_HISTORY
Modul za komunikaciju sa bazom podataka
Modul koji sadri kript funkcije, kao i funkcije

opte namene
Modul sa definicijama kodova greaka
Modul sa definicijama statusa koji se vezuju za

izuzetke generisane u okviru biblioteke
Modul za rad sa izuzecima
Za potrebe implementacije kriptografske funkcionalnosti

indirektno je koritena OpenSSL biblioteka ija je funkcionalnost iskoritena u DMS biblioteci Framework.lib
koju koristi PasswordPolicy.dll. Na isti nain preko
Framework.lib-a koritene su usluge biblioteke Regex
kako bi se izvrila poreenja lozinki i pretraga podgrupa
karaktera u okviru lozinki pomou regularnih izraza (alat
pomou kojeg je mogue izvriti razne vrste procesinga i
manipulacije teksta). Komunikacija sa SQLite bazom
podataka ostvarena je indirektno korienjem SQLite APIa preko DMS biblioteke ODBCADO.lib koju koristi
PasswordPolicy.dll. Kako bi se omoguila upotreba
biblioteke na razliitim platformama, podran je rad i sa
unicode i nonunicode karakterima.
6. INTEGRACIJA SA DMS SISTEMOM
Kao to je ve napomenuto u poglavlju 2, centralnu ulogu
u DMS sistemu, gledano iz ugla bezbednosti ima User
Server (US). Sa slike 1. se moe uoiti da jedna od
klijentskih aplikacija koja koristi usluge User Server-a je
i DMC koji predstavlja GUI aplikaciju posredstvom koje
korisnici DMS sistema mogu da manipuliu sa podacima
korisnika, grupa i konzola i da stvaraju veze izmeu
korisnika i oblasti i izmeu konzola i oblasti. Ova
manipulacija podacima je omoguena korienjem
funkcionalnosti User Server-a, pri emu se komunikacija
izmeu DMC-a i User Server-a ostvaruje posredstvom
1036
biblioteke USCI.dll. Za potrebe ovog rada izvrena je

integracija prethodno opisanog reenja sa DMS sistemom
kako bi se testirala funkcija za izmenu korisnike lozinke
setUserPwd. Ova integracija nije potpuna jer se postojei
DMS softver u toj meri modifikovao kako bi samo
iskoristio uslugu navedene funkcije, stoga je ova izmena
sistema iskljuivo demonstrativne prirode, dok je krajnji
cilj da se u budunosti izvri potpuna integracija kako bi
se iskoristila kompletna funkcionalnost koju biblioteka
PasswordPolicy.dll prua. Kako bi se testirala nova
politika lozinki u DMS sistemu koju sa sobom donosi
opisana
integracija
sistema
sa
bibliotekom
PasswordPolicy.dll koriten je administrativni alat DMC
u kojem je vrena izmena korisnikih lozinki, dok je za
potrebe izmene aktuelne politike lozinki koritena
prethodno implementirana test klijent konzolna aplikacija
PasswordPolicyTC.exe. Na slici 3. dat je prikaz
izmenjenih komponenti sistema koje koriste usluge
implementirane biblioteke i njihova meusobna
interakcija.
Sl. 3. Interakcija izmenjenih komponenti DMS sistema

7. ZAKLJUAK
Rad je obuhvatio sve faze razvoja nove politike lozinki u
DMS sistemu od formiranja koncepta, do konkretne
implementacije reenja i njegove integracije sa sistemom.
Implementirana biblioteka isprojektovana je tako da je
mogua nadgradnja funkcionalnosti i njeno eventualno
unapreenje.
Kao to je ve napomenuto, osnovna pobuda za

osmiljavanje ovog rada bila je trenutno naruena
bezbednost sistema zbog slabe politike lozinki koja se u
njemu primenjuje. Primenom novog skupa pravila
korienja lozinki u DMS sistemu, njegova bezbednost se
podie na znatno vii nivo a da se pri tome ne gubi na
performansama, dok konfigurabilno podeavanje politike
koja eli da se sprovede omoguuje kupcima DMS
programskog paketa da sami postave eljeni nivo zatite.
8. LITERATURA
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Password_policy
[2] http://psynch.com/docs/password-management-bestpractices.html
[3] Markus Schumacher, Eduardo Fernandez-Buglioni,
Duane Hybertson, Frank Buschmann, Peter
Sommerland, Security Patterns : Integrating
Security and Systems Engineering, John Wiley &
Sons Ltd, 2006.
[4] Tenderska dokumentacija DMS
[5]
M.Mirkovi, DMS Software Architecture

Overview, DMS Group, Novi Sad, 2009.
[6]
Ivan Neme, DMS User server Functional

Specification, Telvent DMS, Novi Sad, 2009.
Kratka biografija:
Za potrebe testiranja funkcionalnosti biblioteke

PasswordPolicy.dll napravljena je posebna test kljent
konzolna aplikacija PasswordPolicyTC.exe pomou koje
je mogue simulirati spoljno okruenje u kojem e se nai
biblioteka. Izvreno je testiranje svih eksportovanih
funkcija i obzirom da su rezultati svih testova pozitivni
moe se zakljuiti da PasswordPolicy.dll u potpunosti
pokriva predvienu funkcionalnost.
Ovako osmiljeno reenje ne pokriva u potpunosti sve
aspekte sigurnosti u sistemu te je neophodno da se
prilikom komunikacije raznih komponenti sa bibliotekom
PasswordPolicy.dll koristi neki vid sigurne komunikacije
kako se lozinke kroz sistem i preko mree ne bi prenosile
u izvornom tekstu nego u enkriptovanom obliku. Za
ovako neto mogue je iskoristiti SSL koji predstavlja
kriptografski protokol koji omoguuje sigurnu vezu u
komunikacionim mreama.
1037
Marko Luki roen je u Novom Sadu 1985.

god. Apsolvent je na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu, Departman za
Raunarstvo i automatiku, odsek Raunarska
tehnika i raunarske komunikacije.

UDK: 681.51:[004.41:004.438MATLAB]
REALIZACIJA SIMULACIONOG OKRUENJA ZA RAZVOJ APLIKATIVNE PROGRAMSKE PODRKE OASyS SCADA SISTEMA KORIENJEM SIMULINK ALATA
REALIZATION OF SIMULATION FRAMEWORK FOR OASyS SCADA APPLICATION
DEVELOPMENT USING SIMULINK TOOL
Tijana uk, Pavle Savkovi, Vedran Peri, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je opisano jedno reenje
simulacionog okruenja za razvoj aplikativne programske
podrke SCADA sistema OASyS DNA. Postojei simulator
postrojenja obogaen je MODBUS komunikacionom
podrkom i spregnut sa dinamikim modelom
proizvodnog procesa programiranim u MatLab
razvojnom okruenju.
Abstract This paper describes a solution for converting
Matlab model of an industriall plant into a module which
can be used within SCADA factory plant simulator. RealTime Workshop was used to convert plant model
described in Matlab and Simulink into executable code
which can be used in OASyS DNA SCADA system.
Kljune rei: Scada, Simulink, Real-Time Workshop
1. UVOD
Sa razvojem i unapreivanjem proizvodnih procesa u
industriji javili su se zahtevi za to boljim i pouzdanijim
nadzorom i upravljanjem tim procesima. Sistemi za
transport energenata, bez obzira da li se radi o prirodnom
gasu, nafti, elektrinoj energiji, vodi za grejanje, uvek su
sloeni i po pravilu prostorno raspodeljeni sistemi.
Efikasna isporuka energenta zahteva poznavanje
trenutnog tehnolokog stanja ukupnog transportnog
sistema, odnosno poznavanje velikog skupa podataka o
topologiji sistema, stanju elemenata sistema, stanju
mernih i regulacionih elemenata, trenutnoj potronji,
meteorolokim uslovima, prognozi potronje i sl. Kao
sprega izmeu oveka, s jedne strane, i proizvodnog
procesa sa druge, u komandnim centrima se formiraju
sloene nadzorno - upravljake stanice iji rad se odvija
pod kontrolom sloenih programskih paketa poznatih pod
nazivom SCADA (Supervisory Control And Data
Acquisition) ili AUS (Akviziciono Upravljaki Sistem).
SCADA je skup namenskih, prostorno distribuiranih,
meusobno povezanih raunarskih modula, iji je
zajedniki cilj ostvarenje funkcija efikasnog nadzora i/ili
upravljanja proizvoljnim fizikim procesom u realnom
vremenu. SCADA sistemi se koriste za merenje, praenje
i kontrolu industrijskih sistema. Praktino bilo koji proces
u industriji je dobar kandidat za primenu SCADA sistema
i tehnologija.
Kao jedna on najbitnijih karakteristika SCADA sistema se
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je prof.dr Branislav Atlagi.
moe izdvojiti pouzdanost u izvrenju aplikativnih

programskih funkcija. Za njihovu verifikaciju i validaciju
koriste se simulatori, iji je zadatak verno oslikavanje
postrojenja koje SCADA sistem nadgleda. Simulator je
jedini nain da se u upotrebu pusti pouzdan i proveren
SCADA sistem.
Simulator postrojenja, u toku razvoja, zamenjuje dve
bitne komponente realnih SCADA sistema: spreni
podsistem (procesni kontroleri i komunikacioni
podsistem) i samo procesno postrojenje sa njegovim
osobinama i dinamikim ponaanjima. Zato simulator
postrojenja komunicira sa SCADA sistemom kao spoljna
komponenta posredstvom komunikacionog kanala (ili
vie njih). Ovakav simulator realizuje inverznu sliku
SCADA modela i obezbeuje legalne odzive pojedinih
izvrnih ureaja na komande koje alje SCADA.
Ono to mu nedostaje je model dinamikog ponaanja
samog procesnog sistema, koji proraunom odreuje
vrednosti pojenih fizikih veliina koje definiu stanje
kontrolisanog procesa. Ovaj model, koji se u praksi
najlake pravi upotrebom Simulink alata, potrebno je
povezati sa simulatorom radi potpune simulacije
postrojenja.
U daljem tekstu koristie se termini simulator i model
kao krae odrednice za svaku od ovih komponenti. Na
slici 1 prikazan je odnos simulatora i SCADA sistema,
povezanih MODBUS komunikacionim kanalom.
Slika 1 - Odnos simulatora i SCADA sistema

Za uspenu verifikaciju SCADA sistema vrlo je bitna
ispravnost modela postrojenja. U nekim situacijama zbog
sloenosti sistema nije mogue modelovati kompletno
postrojenje, tada se posebno modeluju delovi postrojenja.
Uobiajeno je da se proces modelovanja postrojenja
obavlja u alatima visokog stepena apstrakcije, primer
ovakvih alata su Matlab i Simulink. Ovi alati
1038
omoguavaju brzo i jednostavno modelovanje sistema,

njihovu verifikaciju i validaciju. Sa druge strane, na ovaj
nain modelovani sistemi se ne mogu iskoristi u okviru
sistema koji ne podravaju vezu sa pomenutim alatima.
U ovom radu opisano je jedno reenje prevoenja modela
tehnolokog postrojenja u oblik pogodan za korienje u
okviru simulatora postrojenja. Model postrojenja opisan u
Matlab ili Simulink alatu za modelovanje se prvo prevodi
u izvrivi programski kod korienjem Real-Time
Workshop alata nakon ega se prilagoava upotrebi u
okviru postojeeg simulatora postrojenja nadgledanog od
strane OASyS DNA SCADA sistema.
Da bi reili gore pomenute probleme upotrebljen je RealTime WorkShop alat. Ovaj rad opisuje postupak
pravljenja upotrebljivog modela postrojenja od modela
postrojenja opisanog u visokim programskim jezicima.
Slika 2 prikazuje postupak dobijanja modela postrojenja.
Slika 2 - Postupak dobijanja modela postrojenja

2. OPIS REENJA
Do sada se simuliranje tehnolokog postrojenja, iji je
model napravljen korienjem grafikog alata Simulink,
nije moglo zamisliti na sistemu bez instalacije istog alata.
Ovaj nain simulacije je podrazumevao da se na svakom
sistemu, na kojem je potrebno izvriti simulaciju, mora
instalirati grafiki alat Simulink. Ovim postupkom se
poveava cena razvojnog okruenja i gubi mogunost
provere rada modela na proizvoljnom sistemu.
Prva alternativa je runo pisanje C++ koda koji realizuje
model razvijen u Simulinku, to je zahtevan i
problematian zadatak. Pored nedovoljnog poznavanja
modela ili naina njegovog funkcionisanja, javljaju se i
problemi vezani za obim i sloenost programskog koda,
kao i za vreme potrebno za njegov razvoj.
Primarni cilj ovog rada je pronalaenje reenja koje e
omoguiti da se gore navedena ogranienja izbegnu.
Trebalo je nai nain kako se, transformacijom izvornog
Simulink koda, model nekog postrojenja moe izvriti
nezavisno od postojanja instalacije Simulink-a, ali i bez
potrebe da se runo pie programski kod koji bi verno
oslikavao model i u potpunosti pokrio njegovu
funkcionalnostr. Predloenim reenjem se polazni
Simulink model prevodi prvo u C++ kod, a potom se
formira dinamika DLL (Dynamic Link Library)
biblioteka koja se povezuje sa simulatorom.
2.1. Prevoenje Simulink modela u C++ kod
Istraivanjem koje je uraeno kao priprema za ovaj rad,
utvreno je da je najbolje reenje primena alata Real-
Time WorkShop, koji omoguava pravljenje, pakovanje i

prevoenje programskog koda dobijenog od Simulink
modela.
U prvom koraku realizacije, definie se sistem koji verno
predstavlja jednostavno industrijsko postrojenje. U tu
svrhu koristio se grafiki alat Simulink. Definicija sistema
mora biti u skladu sa trenutnom instalacijom OASyS
DNA sistema. Za modelovanje takvog sistema na
raspolaganju je biblioteka gotovih grafikih blokova koja
obuhvata generatore ulaznih pobuda, prikazivae izlaznih
promenljivih, linearne i nelinearne komponente sistema i
veza izmeu njih.
Nakon modelovanja sledi podeavanje parametara
potrebnih za simulaciju dobijenog modela. Podeavanje
zapoinje izborom stavke Simulation->Configuration
Parameters. Prvo je potrebno odabrati vreme trajanja
simulacije odabirom opcije Simulation->Configuration>Solver i unosom vremena za poetak i kraj simulacije u
polja Start time i Stop time. U polje za kraj simulacije je
uneto inf to znai da e simulacija trajati beskonano.
Ukoliko se stavi odreeni broj, na primer 20s, simulacija
e se zavriti nakon isteka tog perioda.
U delu Solver options odreuju se parametri numerikog
postupka. Moe se odabrati promenljivi (Variable step) i
nepromenljivi (Fixed step) vremenski korak. Od izuzetne
vanosti za ovaj rad je izbor nepromenljivog vremenskog
koraka ime se omoguava uitavanje modela u RealTime Workshop. U sluaju da se izabere promenljivi
korak, uitavanje sistema u Real-Time Workshop nee
biti mogue. Reavanje diferencijalnih jednaina se vri
Ojlerovom metodom (ode5), a vrednost koraka simulacije
se podeava na 0,1 sekundi.
Za uspenu simulaciju modela potrebno je podesiti
parametre vezane za Real-Time Workshop odabirom
opcije Simulation->Configuration->RealTime Workshop.
U polje System target file se unosi izabrana datoteka, u
ovom sluaju to je grt.tlc.
U polje Language unosi se izabrani programski jezik (C
ili C++) koji e biti korien u dobijenom programskom
modelu. Nakon to su svi parametri podeeni, moe se
pokrenuti postupak dobijanja programskog koda.
Rezultat upotrebe Real-Time Workshop-a je programski
kod napisan u C++ programskom jeziku koji u potpunosti
oslikava model razvijen u Simulink okruenju.
2.2. Formiranje dinamike biblioteke modela
Kao rezultat rada Simulink alata dobijeni su C/C++ make
projekat i datoteke koje sadre reprezentaciju traenog
modela napisanu u C programskom jeziku. Meutim,
dobijeni make projekat proizvodi konzolnu aplikaciju
koja predstavlja samostalnu simulaciju eljenog modela i
kao takvu je nije mogue povezati sa simulatorom. Pored
toga, traeni model je potrebno dobiti u vidu dinamike
biblioteke ijim se radom upravlja spolja. Prema tome,
potrebno je napraviti novi projekat na osnovu dobijenog
make projekta. Alat Visual Studio 2005 se nametnuo kao
prirodan izbor razvojnog okruenja dinamike biblioteke,
poto je i sam simulator razvijen u istom okruenju.
Razumevanje make datoteka i pravljenje projekta na
osnovu njih uvek je mukotrpan i grekama sklon posao.
Sama injenica da je dobijeni make projekat
konfigurabilan jo vie oteava posao.
1039
Dodatni problem predstavlja i heterogenost izvornih

datoteka po pitanju programskog jezika u kome su
napisane. Naime, datoteke dobijene kao rezultat upotrebe
Real-Time Workshop alata (predstavljaju sam model)
napisane su u programskom jeziku C++ dok su dok su
datoteke, neophone za rad modela, preuzete iz Matlaba,
napisane u C programskom jeziku. U make projektima
ova injenica ne predstavlja problem iz razloga to je
mogue odrediti nain prevoenja svake od datoteka
ponaosob i na kraju ih sve povezati u izvrnu datoteku.
Naravno, da bi ovo bilo mogue, potrebno je u svakoj
izvornoj C datoteci navesti direktivu za povezivanje te
datoteke kao C datoteke.
Projekti razvojnog okruenja Visual Studio 2005 imaju
definisan programski jezik na nivou celog projekta,
samim tim sve izvorne datoteke moraju se prevoditi na
isti jezik. Poto je C++ programski jezik nadskup C
programskog jezika kao i injenica da je simulator
aplikacija pisana u C++ prograsmkom jeziku, isti je
odabran kao programski jezik projekta.
Pored generisanih datoteka u make projektu se nalaze
konfigurabilne Matlab Framework datoteke koje
predstavljaju emulaciju Matlab tipova podataka i funkcija.
Konfigurabilnost tih datoteka se postie upotrebom
definicionih simbola koji odreuju kako e datoteka biti
prevedena. Na osnovu make projekta prikupljene su
informacije o svim definicionim simbolima svih datoteka
koje se prevode. Dobijeni skup simbola predstavlja skup
definicionih simbola novog projekta. Osim definicionih
simbola iz make projekta su preuzete informacije o
lokacijama koje sadre datoteke sa zaglavljima, kao i
informacije o potrebnim statikim bibliotekama.
Pri pokuaju prevoenja dobijenog projekta javili su se
dodatni problemi. Glavni uzrok problema je korienje
C++ programskog prevodioca za prevoenje C datoteka.
Iako je C++ nadskup C jezika programski prevodilac
jezika C++ ima bolju kontrolu ispravnosti direktiva
povezivanja C datoteka. Pored toga Matlab izvorni kod
ukljuuje u skup svojih datoteka sa zaglavljima i
standardne datoteke Visual Studio-a to je prouzrokovalo
lako reivu ali teko razumljivu poruku o greci
programskog prevodioca.
Dinamika biblioteka podrava sledee funkcije:
Init - inicijalizacija i formiranje modela

tehnolokog procesa
Start procesa
pokretanje
simulacije
tehnolokog
Stop - zaustavljanje simulacije tehnolokog

procesa
Free - oslobaanje svih zauzetih resursa
Running - stanje simulacije, da li je simulacija

procesa u toku ili ne
Navedene funkcije su mesto ulaska u biblioteku. Njima se

pristupa iz simulatora ali samo pod uslovom da se njihova
imena nalaze u tabeli eksportovanih funkcija. Naime, dll
datoteka sadri tabelu eksportovanih funkcija u koju se
upisuju imena svih pravilno eksportovanih funkcija.
Jedino ove funkcije mogu biti pozvane od strane neke
druge izvrne datoteke. Sve ostale funkcije se mogu
pozvati i izvriti samo u okviru dll-a.
2.3. Modbus protokol

Modbus je komunikacioni protokol koji omoguava
razmenu podataka izmeu ureaja povezanih na razliite
vrste magistrala ili mrea. Svaki od ureaja koji uestvuje
u razmeni ima jedinstvenu adresu. Najiru primenu ima
kao industrijski protokol u razmeni podataka izmeu
udaljene terminalne jedinice (Remote Terminal Unit RTU) i upravljakog bloka.
Razmena podataka u okviru MODBUS protokola se
odvija po principu klijent/server ili master/slave, kako se
jo moe nai u literaturi.
Slika 3 - Razmena podataka u okviru MODBUS protokola

Na strani OASyS DNA sistema, na kojem se vri
simulacija modela, postoji deo MODBUS protokola
realizovan kao klijentska strana. Klijentsku (nadreenu)
stranu predstavlja ureaj koji ima mogunost adresiranja
pojedinanih ureaja. Razmena podataka se uspostavlja
slanjem zahteva iskljuivo od strane klijenta. Od udaljene
terminalne jedinice se moe zahtevati promena jednog ili
vie registara, kontrola ili itanje ulazno-izlaznih prolaza,
kao i slanje jedne ili vie vrednosti sadranih u registrima.
Zahtev se alje u obliku poruke sledeeg formata:
Adresa
ureaja
Kod fukncije Poetni

registar
Broj registara
Kod
greke
1 oktet
1 oktet
2 okteta
2 okteta
2 okteta
Tabela 1 - Format zahteva

Opis polja dat je u sledeoj tabeli:
Polje
Veliina Opis
Adresa
ureaja
1 oktet
adresa udaljenog ureaja. Samo ureaj sa ovom

adresom odgovara na zahtev
Kod
fukncije
1 oktet
kod funkcije koja treba da bude izvrena od

strane servera
Poetni
registar
2 okteta adresa registra nad kojem treba izvriti traenu

funkciju. U sluaju da se zahteva vie registara,
onda se u ovom polju nalazi adresa prvog
registra u nizu.
Broj
registara
2 okteta broj registara nad kojima treba izvriti traenu

funkciju.
Kod greke 2 okteta svaki MODBUS zahtev u sebi sadri podatak

na osnovu kojeg se vri provera ispravnosti
pristgle poruke.
1040
Tabela 2 Opis polja zahteva
Da bi podaci dobijeni kao rezultat simulacije bili upisani

u bazu podataka, u ovom radu je napravljena serverska
(podreena) strana. Nakon prijema poruke, vri se njena
analiza. Postupak analize je neophodan zbog izdvajanja
klijentovih zahteva. U skladu sa njima se formira odgovor
koji potuje standard MODBUS protokola.
Format odgovora koji se alje je sledei:
Adresa ureaja Kod fukncije
Poetni
registar
Broj
registara
Kod
greke
1 oktet
1 oktet
n okteta
2 okteta
1 oktet
Tabela 3 Format odgovora

Opis polja dat je u Tabeli 4:
Polje
Veliina Opis
Adresa
ureaja
1 oktet
Polje se prepisuje iz primljenog zahteva
Kod fukncije
1 oktet
Polje se prepisuje iz primljenog zahteva
Broj
okteta 1 oktet
koji slede
Veliina podataka izraena u broju okteta
Podaci
n okteta
Traeni podaci
Kod greke
2 okteta
Sadri izraunatu CRC vrednost
Tabela 4 Opis polja odgovora

CRC (Cyclical Redundancy Check) se izraunava i
upisuje od strane ureaja koji pravi poruku. Kada druga
strana primi tu poruku, ponovo rauna CRC na osnovu
primljenih podataka. Ukoliko te dve vrednosti nisu iste,
dolo je do greke u prenosu.
Slanje odgovora sledi nakon zavretka njegovog
formiranja. Ukoliko je sve prolo bez greke, klijentska
strana e prihvatiti odgovor i rezultate upisati u bazu
podataka.
3. TESTIRANJE
Tok izrade postavljenog zadataka opisanom u ovom rad je
podeljen na nekoliko delova. Nakon realizacije svakog od
delova, izvreno je testiranje i verifikacija dobijenih
rezultata.
Prvi korak bio je modelovanje tehnolokog postrojenja.
Simulacijom modela dobijaju se rezultati koji se koriste
kao referentna taka za testiranje u sledeem koraku.
U drugom koraku je od modela dobijen programski kod
korienjem alata Real-Time WorkShop. Osim
programskog koda, dobijena je i izvrna datoteka.
Pokretanjem datoteke, izvrena je simulacija modela.
Testiranje sprovedeno u ovoj fazi sastoji se od uporeivanja rezultata simulacije iz prvog i dugog koraka. Rezultati
moraju biti identini jer je to jedina potvrda da je drugi
korak realizovan bez greke. Ukoliko se rezultati ne slau,
dolo je do greke u radu i potrebno je vratiti se jedan korak u nazad. Najei uzrok greaka moe biti nepravilno
podeavanje parametara u Real-Time WorkShop-u. Datoteke u kojima su sadrani rezultati prvog i drugog koraka
moraju biti istovetne na nivou bita. Za njihovo poreenje
korien je posebno, za tu svrhu napisan alat za poreenje

datoteka na nivou bita.
Dinamika biblioteka, dobijena zavretkom treeg koraka,
svoju primenu nalazi u sledeem koraku. Korienjem
postojeeg simulatora, pokree se simulacija modela
opisanog u dinamikoj biblioteci. Rezultati se upisuju u
datoteku, ali se i alju simulatoru koji ih putem grafike
sprege prikazuje korisniku. Kao i u prethodnom testiranju,
tako se i u ovom porede dobijeni rezultati sa rezultatima
iz prethodnog koraka.
Upis rezultata u bazu podataka preko Modbus protokola
testiran je korienjem grafikog prikaza rezultata u
simulatoru i XOS panela. Vrednosti koje se prikau u
simulatoru,
prikazivane
su
istovremeno
i
u
odgovarajuem polju XOS panela, iji se primer moe
videti na slici. Na taj nain je potvrena uspena razmena
podataka izmeu simulatora i baze podataka korienjem
postojee klijentske i dodate serverske strane Modbus
protokola.
Nakon zavretka testiranja utvreno je da su ispunjeni svi
postavljeni zahtevi u skladu sa idejnim reenjem.
4. ZAKLJUAK
U okviru ovog rada razvijen je model tehnolokog
postrojenja kojim upravlja SCADA sistem. Osim modela,
razvijeno je i simulaciono okruenje u kojem je model
testiran u realnom vremenu komunikacijom simulatora i
OASyS DNA SCADA sistema putem Modbus
industrijskog protokola.
Cilj rada je bio pronai nain na koji se model nekog
postrojenja moe simulirati nezavisno od postojanja
instalacije Simulink-a u sistemu. Umesto postupnog
pisanja, sada je mogue od modela postrojenja dobiti
gotov programski kod. Na ovaj nain su reeni problemi
uzrokovani nedovoljnim poznavanjem modela ili nainom
njegovog funkcionisanja. Osim ovih, izbegnuti su i
problemi vezani za obim i sloenost programskog koda,
kao i za vreme potrebno za njegovo pisanje.
Postojei simulator proiren je znaajnom funkcionalnou koja se odnosi na razmenu podataka preko
MODBUS komunikacionog protokola. Dodata je serverska strana na strani simulatora koja razmenjuje poruke, a
tim ujedno i podatke, sa klijentskom stranom koja je ve
postojala u OASyS DNA sistemu.
5. LITERATURA
[1]. High Performance Database API User Manual,
Daniel Schidt, Telvent Canada LTD 2005
[2]. OASyS DNA Architecture, Telvent Automation
Ltd. 2004
[3]. Modbus Protocol Reference Guide, Modicon Inc
[4]. OASyS DNA 7.5 Internals, Telvent Ltd. 2008
Kratka biografija:
1041
Tijana uk roena je u Bijeljini 1984. god.

Raunarske tehnike i raunarske
komunikacije odbranila je 2010.god.

INTEGRACIJA UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROCESIMA
U ALFRESCO SISTEM
INTEGRATING WORKFLOW MANAGEMENT WITH
THE ALFRESCO SYSTEM
Ivana Pavi, Goran Sladi, Branko Milosavljevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je opisana integracija
poslovnih procesa u Alfresco sistem za rukovanje
dokumentima. Prikazano je korienje mehanizama za
proirivanje putem akcija i prilagoavanje korisnikog
interfejsa. Rad predstavlja i mogunosti kreiranja
izvetaja na osnovu metapodataka o procesima i
dokumentima u okviru Alfresco repozitorijuma.
Abstract This paper describes an integration of
business process management in the Alfresco document
management system. The presented extension mechanisms
include user actions and customised user interface. The
paper also discusses reporting based on document- and
process-related metadata in the Alfresco repository.
Kljune rei: Alfresco sistem, poslovni proces, dokument,
izvetaj
1. UVOD
Workflow proces predstavlja sekvencu povezanih koraka
nekog posla, odnosno tok izvravanja poslovnog procesa
uz oslonac na informacione tehnologije. Upravljanje poslovnim procesima esto se fokusira na praenje dokumenata koji nastaju u toku njihovog izvravanja. Sve vie je
podrana ideja o automatizaciji poslovnih procesa, odnosno preputanja kontrole sistemu za rukovanje dokumentima da vodi rauna ko i ta treba da radi sa dokumentom u
bilo kom trenutku izvravanja nekog poslovnog procesa.
Alfresco sistem za upravljanje dokumentima [3] nudi mehanizme za proirivanje funkcionalnosti koji e detaljnije
biti opisani u ovom radu. Posebna panja je posveena
akciji advanced workflow koja omoguava automatizaciju
kompleksnih poslovnih procesa.
Da bi se potvrdile mogunosti sistema u radu sa sloenim
poslovnim procesima odabran je poslovni proces definisan internim dokumentom sistema kvaliteta Q2.LO.07
Fakulteta tehnikih nauka koji opisuje postupak izbora u
nastavno zvanje.
Razvojem poslovnih procesa u okviru informacionih sistema, stvorila se potreba za korienjem nastalih podata______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Branko Milosavljevi, vanr.prof.
b) Rad je prethodno objavljen na konferenciji YU Info
2010, Kopaonik, mart 2010.
ka sa ciljem boljeg upravljanja i odluivanja. Izvetavanje

na osnovu podataka i metapodataka prisutnih tokom izvravanja poslovnih procesa predstavlja jedno od sredstava
za donoenje odluka.
Alfresco ne poseduje akciju za kreiranje izvetaja, ali je
mogue implementirati proirenja koja podravaju kreiranje izvetaja. Ova proirenja su opisana u daljem tekstu.
2. ALFRESCO SISTEM
Sastavni deo poslovnih informacionih sistema predstavljaju sistemi za upravljanje dokumentima (Document
Management System, DMS). Razvojem ovih sistema u
pravcu povezivanja sa drugim komponentama stvoren je
novi pogled na razvoj poslovnih informacionih sistema
koji obuhvata pojam poslovni sistem za upravljanje sadrajem (Enterprise Content Management System, ECMS).
Pod upravljanjem sadrajem obino se podrazumeva
upravljanje dokumentima, upravljanje zapisima, upravljanje web sadrajem, upravljanje poslovnim procesima i
kolaboraciju. Zahtevana funcionalnost od sistema za upravljanje sadrajem obuhvata: jednostavnu integraciju sa
ve postojeim alatima kao to su Microsoft Office, web
ita i elektronska pota, sigurnost i kontrola pristupa,
servise biblioteke, automatizacija poslovnih procesa, proirivost i pouzdanost, prilagodljivost korisnikog interfejsa [1].
Ovaj sistem za upravljanje dokumentima obezbeuje organizaciji sve potrebne servise za kreiranje, konvertovanje, upravljanje i deljenje elektronskih dokumenata [1, 3].
Postoji takoe i kontrola verzija, mogunost pretrage i vizuelno prikazivanje veza i zavisnosti. Integrisani workflow omoguava kontrolu nad ivotnim ciklusom dokumenata, kao i upravljanjem procesima u kojima uestvuju
dokumenti [1, 3].
3. ARHITEKTURA ALFRESCO SISTEMA
Alfresco je izgraen na postojeim komponentama otvorenog koda zbog ega je brzo puten u rad i u stalnom je
procesu razvoja, prvenstveno zato to su koriene ve
testirane komponente s ijim tehologijama i nainom
upotrebe je upoznata veina programera. Ispred svega takav nain implementacije rezultovao je uredjenijim proizvodom zasnovanom na standardima.
Jedna od najvanijih osobina skoro svakog ECM sistema
jeste njegova arhitektura. Alfresco ima proirivu aspektorijentisanu arhitekturu (v. sliku 1) koristei standarde otvorenog koda i komponente kao to su Spring ACEGI,
1042
Hibernate, Apache Lucene, Apache MyFaces, JBoss

jBPM, CMIS, JSR 168, JSR 170, i JSE6. [1, 3].
Arhitektura je bazirana na otvorenim standardima, prema
tome svaka aplikacija implementirana uz oslonac na
Alfresco moe biti pokrenuta na bilo kom operativnom
sistemu, koristei bilo koju relacionu bazu, server, pretraiva, portal.
Standardi i protokoli koje Alfresco podrava obuhvataju
FTP, WebDAV, CIFS, JCR API (JSR-170), Portlet API
(JSR-168), SOAP OpenSearch, XForms, XML Schema,
XSLT, XSL-FO i LDAP. [1, 3].
Moe se zakljuiti da je proirivanje funkcionalnosti Alfresco web aplikacije jednako kao i proirivanje bilo koje
web aplikacije implementirane na bazi Spring ili JSF
komponenti. Takav vid proirivanja zahteva nasleivanje
postojeih ili kreiranje novih Spring beans, JSF-managed
beans, Java klasa, JSP stranica, biblioteka tagova i ostalo..
U sluaju implementacije sopstvenog reenja, najee se
vri kreiranje ili proirivanje nekog od ovih fajlova:
Standardni fajlovi vezani za Java web aplikaciju:
JSP stranice, bilioteke tagova, grupe resursa,
Java klase.
Osnovni fajlovi: Spring beans, JSF-managed
beans i konfiguracioni fajlovi vezani za njih.
Alfresco konfiguracioni fajlovi: fajlovi koji sadre osobine sistema i XML fajlovi.
Fajlovi zavisni od reenja: model sadraja, definicije poslovnih procesa, web scripts, JavaScript
i Freemarker abloni.
5. PROIRENJE AKCIJOM ZA POKRETANJE
WORKFLOW PROCESA
Slika 1. Komponente Alfresco sistema

Protokoli CIFS, WebDAV, FTP, SMTP i interfejsi Foundation API, JCR, AVMRemote, JavaScript API, Freemaker API, i web servisi omoguuju razliite naine pristupa
sadraju u Alfresco repozitorijumu.
Alfresco se pokree kao web aplikacija u okviru servlet
kontejnera. Zahvaljujui slojevitoj a jednostavnoj arhitekturi Alfresco ima visok stepen proirivosti. Sastavni deo
Alfresco web aplikacije ine mehanizmi za prilagoavanje i proirivanje, ali treba obratiti panju da se mehanizam proirivanja odvaja od mehanizma prilagoavanja
da bi se omoguio prostor za dalju nadogradnju.
Skladitenje meta podataka se vri u okviru relacione baze
dok se sadraj, kao i Lucene indeksi smetaju na fajl
sistem. Na slici 1. je prikazano da se sadraj smeta na
fiziki isti fajl sistem gde se nalazi i Alfresco, pored toga
mogu se koristiti i drugaiji naini za skladitenje podataka. [1, 3].
JBoss jBPM je samostalna workflow engine implementacija poslovnih procesa otvorenog koda pisana u Java programskom jeziku. Slui za upravljanje poslovnim procesima, kreiranje i izvravanje procesa, odravanje stanja procesa i metapodataka ka bazi pomou Hibernate, praenje
liste zadataka kao i praenje prihvatanja istih. Proces
moe imati vie svojih instanci. Osnovna ideja je da se
bilo koji proces moe opisati kao usmereni graf povezanih
vorova. Proces je opisan definicijom procesa korienjem XML-baziranog jezika jPDL. [2]
4. MEHANIZMI ZA PROIRIVANJE ALFRESCA
Implementacija mehanizma za proirivanje osnovnog Alfresco sistema moe zahtevati detaljno poznavanje internog funkcionisanja sistema i pisanje programskog koda
(advanced proirenje) ali i ne mora (basic proirenje).
Alfresco akcija pokretanja sloenog poslovnog procesa se

odnosi samo na sadraj nad kojim je sloeni poslovni
proces pokrenut. Da bi omoguili pokretanje poslovnog
procesa nad sloenijom strukturom direktorijuma u
kojima se nalaze sadraji koji se ele ukljuiti u poslovni
proces iskoriten je mehanizam proirivanja tipa akcije
pravila (rule actions) uz potrebno prilagodjavanje web
klijenta formiranjem novog wizard-a.
Ideja je da se omogui pokretanje odreenog poslovnog
procesa bez mogunosti izbora nad bilo kojim direktorijumom bez obzira na nivo dubine do koje on u sebi sadri
druge direktorijume i sadraje, kako bi svi oni bili ukljueni u pokrenuti poslovni proces.
Osnovno proirenje je zahtevalo dodavanje nove akcije
izmenom Alfresco konfiguraciono fajla web-client-configcustom.xml. Osnovna funkcija akcije je da se povee sa
wizard-om, ali i da mu prosledi parametre koji sadre
podatak nad ime je pokrenut poslovni proces (item-toworkflow) kao i naziv definicije procesa (workflowprocess-name) ija instanca treba biti pokrenuta.
Implementacija wizard-a zahteva sledee.
Kreiranje JSF-backed beana radi povezivanja
seta atributa sa vrednostima UI komponente, u
ovom sluaju Alfresco wizard-a. U ovom sluaju
kljuni podaci su parametri koji su prosleeni od
strane akcije.
Klasa koja predstavlja novokreirani bean u
okviru projekta je WorkflowSetupWizard.
Metoda u okviru klase koja omoguava
izvravanje
eljene
akcije
je:
getAllItemsFromFolderForWorkflow (NodeRef
itemToWorkflow). To je rekurzivna metoda koja
na
osnovu
prosleenog
parametra
itemToWorkflow odreuje tip sadraja nad
kojim je pokrenut sloeni poslovni proces i
dodaje ga u listu resursa koji su vezani za
pokrenuti proces. Ukoliko je tip direktorijum
1043
njega ne ukljuuje kao resurs ve samo sadraj u

okviru njega.
Kreiranje JSP stranice za prikaz svakog od
koraka komponente wizard. U ovom sluaju
predefinisana je ve postojea stranica workflowoptions.jsp.
Izmena konfiguracionih fajlova: faces-config.
xml radi registrovanja novog JSF-backed beana.
web-client-config-custom.xml radi dodavanja
nove komponente wizard. webclient.properties
radi
ispisivanja
stringova
vezanih
za
komponentu wizard.
6. INTEGRACIJA WORKFLOW PROCESA

Alfresco sistem podrava dva naina integracije poslovnog procesa: jednostavni (simple workflow) i napredni
(advanced workflow). [1, 3].
Uz pomo jednostavne integracije poslovnog procesa
krajnji korisnik ima mogunost automatizacije poslovnog
procesa preko web klijenta, bez ikakvih dodatnih podeavanja i vetina. Nad sadrajem u okviru repozitorijuma
potrebno je kreirati pravilo add simple workflow.
Ovakav poslovni proces se sastoji iz dva koraka, jedan za
prihvatanje a drugi za odbijanje kreiranog pravila, odnosno zadatka. U oba sluaja mogue je izabrati gde e sadraj biti premeten nakon izvrenja koraka. Nakon svih
podeavanja, omogueno je slanje obavetenja putem
email-a ostalim korisnicima koji uestvuju u poslovnom
procesu.
Napredna integracija poslovnog procesa omoguena je
ugradjenim izvrnim modulom JBoss JBPM za rukovanje
poslovnim procesima u Alfresco sistem. Za razliku od
ukljuivanja jednostavnog poslovnog procesa podranog
u okviru web klijenta, napredna integracija zahteva pisanje programskog koda.
Kreiranje sloenog poslovnog procesa odvija se u sledeim koracima.
Modelovanje i deploy definicije procesa
podrazumeva kreiranje definicije poslovnog
procesa bez dodatne logike ponaanja samog
procesa. Definicija procesa je opisana XML
fajlom korienjem jPDL jezika. Jedan od naina
modelovanja procesa podrazumeva korienje
jBPM Graphical Process Designer, grafikog
editora koji je dostupan kao proirenje Eclipse
alata.
Povezivanje poslovnog procesa sa Alfresco UI
komponentama vri se definisanjem konkretnog
modela sadraja vezanog za eljeni poslovni
proces. Povezivanje zahteva kako kreiranje tako
i izmenu ve postojeih konfiguracionih fajlova.
Definisanje modela sadaja predstavlja fajl sa
pravilima na koji nain se vri mapiranje
zadataka poslovnog proces na tipove konkretnog
sadraja nad kojim je pokrenut. Preciznije, ovaj
fajl definie strukturu meta podataka vezanih za
poslovni proces.
Izmena konfiguracionog fajla web-client-configcustom.xml radi definisanja naina prikazivanja
meta podataka poslovnog procesa na web kori-
snikom intefejsu. webclient.properties radi

ispisivanja stringova iz modela sadraja i
definicije poslovnog procesa. Postoji tano
specificirana sintaksa koja se mora potovati kod
mapiranja ove vrste.
Dodavanje logike u definiciju poslovnog procesa
se moe vriti uz oslonac na JavaScripts, Java
klase.
Potvrda koncepta integracije sloenog poslovnog procesa

u Alfresco okruenje na opisani nain i identifikacija
prednosti i nedostataka u njegovom korienju izvodi se
na bazi analize, dizajna i implementacije potpuno funkcionalnog segmenta informacionog sistema u cilju podrke odreenom poslovnom procesu. Bez umanjenja optosti odabran je poslovni proces definisan internim dokumentom sistema kvaliteta Q2.LO.07 Fakulteta tehnikih
nauka koji opisuje postupak izbora u nastavno zvanje.
Detaljnija analiza pojedinih koraka dovodi do konkretnijeg opisa procesa gde moe da se uoi prisustvo
paralelizma koje se ogleda u mogunosti istovremenog
prikupljanja prijava na konkurs i postupka imenovanja
komisije za ocenu kandidata. Postupak obrazovanja
komsije za pripremu izvetaja je sloen i sastoji se iz
sekvence koraka u kojima uestvuju razliite institucije
poput vea odseka, Nastavno-naunog vea fakulteta i
dekanata. Postupak izbora u nastavna zvanja je najveim
delom unifikovan bez obzira da li se kandidat bira u
saradnika (asistent pripravnik, asistent) ili nastavnika
(docent, redovni profesor, vanredni profesor) zvanja.
Ukoliko se kandidat bira u vie nastavno zvanje potrebno
je obezbediti i saglasnost Nastavno-naunog vea
univerziteta o izabranom kandidatu.
Za potrebe implementiranja izabranog procesa u okviru
Alfresco repozitorijuma kreirane su korisnike grupe koje
uestvuju u izvravanju procesa. Korisnike grupe su
ukljuene u definiciju procesa u okviru elementa <swimlane>, a dodela zadataka korisnicima se vri pomou
org.alfresco.repo.workflow.jbpm.AlfrescoAssignment.
Sem zadataka koji pripadaju dekanu, za koga se smatra da
je jedinstven na nivou organizacije fakulteta, svi ostali
zadaci se ubacuju u bazen zadataka dodeljene grupe. U
okviru definicije procesa vri se mapiranje meta podataka
na procesne promenljive pomou akcija koje implementira
klasa
org.alfresco.repo.workflow.jbpm.AlfrescoJavaScript.
Za aktivnost prijem prijava na konkurs postoji vremensko
ogranienje, koje se u okviru definicije procesa realizuju
korienjem elementa <timer>. Nakon isteka
vremenskog perioda opisanog atributom duedate, proces
e nastaviti dalje tranzicijom iji naziv je naveden u
atributu transition. Zavretak konkursa odreuje dekan
donoenjem oduke da raspie konkurs i u okviru tog
zadatka se kreira promenljiva iwfm_zavrsetakKonkursa.
S obzirom da veina dokumenata zahteva viestruko potpisivanje od strane razliitih korisnika implementiran je
poseban deo vezan za potpisivanje uz oslonac na Alfresco
jBPM
akciju
org.alfresco.repo.workflow.jbpm.
ForEachFork dinamiki kreira i dodeljuje zadatak za
svakog korisnika u listi prosleenoj kroz vrednost elementa <foreach> bpm_assignees predstavlja izraz koji
1044
opisuje vrednosti korisnika iniciranjem asocijacije assignee u okviru bpm namespace modela sadraja koja pokazuje na objekat person koji e sadrati vrednost
potpisanog korisnika. Ova asocijacija se u model sadraja
izborModel.xml dodaje kao mandatory-aspect. Na ovaj
nain su podrani svi vidovi potrebnog potpisivanja u
toku procesa. Treba jo spomenuti da je u okviru Alfresco
sistema omogueno i elektronsko potpisivanje
dokumenata.
8. ZAKLJUAK
Alfresco predstavlja fleksibilni sistem za upravljanje dokumentima. U okviru svoje arhitekture, Alfresco omoguava proirivanje sistema pomou razliitih mehanizama.
Nadogradnja Alfresco sistema podrkom za upravljanje
poslovnim procesima obuhvata i dve prikazane funkcije:
integrisanje sloenih workflow procesa u korisniki interfejs Alfresca, kao i formiranje izvetaja na osnovu strukturiranih metapodata koji su prisutni u sistemu. Ovako
proireni Alfresco sistem upotrebljen je kao sredstvo za
implementaciju sloenog poslovnog procesa zasnovanog
na komunikaciji uesnika putem dokumenata procedure
izbora u nastavna zvanja na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu. Implementirani prototip predstavlja potvrdu
koncepta upotrebe Alfresca za implementaciju sistema
ovog tipa.
Jedno od daljih unapreenja prikazanog sistema se odnosi
na uvoenju podrke radu sa metapodacima koji svoje
vrednosti dobijaju iz kontrolisanog renika ifarnika.
Slika 2. Akcije pokretanja poslovnog procesa i

izvetavanja
7. IZVETAVANJE NA OSNOVU
METAPODATAKA
9. LITERATURA
Metapodaci predstavljaju strukturirane informacije koje

olakavaju pronalaenje, korienje i upravljanje resursima. Metapodaci su tipino strukturirani na korienjem
ema metapodataka ukljuujui standarde i modele metapodataka. eme meta podataka obino specificiraju nazive elemenata i njihovu semantiku.
U okviru Alfresco repozitorijuma, metapodaci koji su sastavni deo svakog vora aplikacije su skladiteni u relacionu bazu. Meta podaci i sadraj mogu biti strukturirani
na osnovu pravila opisanih u modelu sadraja. Alfresco
izvlai meta podatke iz fajla i upisuje ih kao osobine
vora pomou Java klasa MetadataExtracter. Jedan od
naina za mapiranje metapodataka u toku izvravanja
poslovnog procesa je njihovo mapiranje na procesne
promenljive.
JasperReports predstavlja moan, fleksibilan alat otvorenog koda za izvetavanje koji se lako integrie u bilo koju
Java aplikaciju. Izvetaji su definisani XML fajlovima
koji po konvenciji imaju ekstenziju .jrxml. [5]
[1] M. Shariff. Alfresco Enterprise Content

Management Implementation, Packt Publishing,
2006. ISBN 1-904811-11-6
[2] JBoss jBPM Workflow in Java,
http://docs.jboss.org/jbpm/v3.2/userguide/html
[3] Alfresco Enterprise Content Management,
http://www.alfresco.org
[4] JasperReports, http://jasperforge.org/
[5] Reference Business Processes and Strategies for ECommerce, http://www.wi-inf.uni-duisburgessen.de
[6] G. Sladi, B. Milosavljevi, S. Gostoji. Digitalno
potpisivanje dokumenata u Alfresco sistemu.
Zbornik radova YU Info 2009, Kopaonik 2009.
[7] G.Savi, G. Sladi, B. Milosavljevi. On-line
ureivanje dokumenata u Alfresco sistemu. Zbornik
radova YU Info 2008, Kopaonik 2008.
Kratka biografija:
Za potrebe izvetavanja vezanih za posmatrani primer

poslovnog procesa izbora u zvanje, implementirana je
akcija koja kreira Jasper izvetaj koji sadri sve zaposlene
koji su bili sastavni deo komisije i Jasper izvetaj o svim
kandidatima koji su primljeni u zvanje. Akcija je
implementirana mehanizmom proirivanja na isti nain
kao to je opisano u poglavlju 4. Parametar akcije sadri
lokaciju fajla koji predstavlja izvetaj. S obzirom da su
podaci koji opisuju lanove komisije, odnosno primljene
kandidate premapirani u toku izvravanja procesa na
procesne promenljive koje su sauvane u bazi podataka na
jednostavan nain je formiran SQL upit za potrebe
kreiranja izvetaja. Kljuna tabela u bazi je
jbpm_variableinstance
i njene kolone NAME_ i
STRINGVALUE_ .
1045
Ivana Pavi roena je u apcu 1983. god.

Raunarskih nauka i informatike, odbranila
je 2010.god.
Branko Milosavljevi roen je u Novom
Sadu 1973. godine. Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka 2003. godine, a od
2004. je u zvanju docenta. Oblasti
interesovanja su elektronsko poslovanje i
upravljanje dokumentima.

JEDNA METODA ODABIRA OBELEJA ZA OCENU KVALITETA VIDEA
THE METHOD FOR SELECTION OF OBJECTIVE MEASURES
FOR VIDEO QUALITY ASSESSMENT
Jovana Filipovi, Dragan Kukolj, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu su opisani odabir i
smanjenje broja objektivnih obeleja za procenu kvaliteta
slike ili videa. Svrha rada je svoenje skupa od 29
objektivnih obeleja na 5 najreprezentativnijih koja e
zajedno dati najbolju procenu kvaliteta videa u skladu sa
subjektivnim sudom. U radu je opisan nain odabira tih
obeleja i dati su rezultati dobijeni analizom. Algoritam je
realizovan u jeziku Matlab.
Abstract In this paper, we present one method for
selection and reduction of objective quality measures for
perceptual video quality assessment. The purpose of the
selection is to reduce set of 29 objective measures to the
most representative features that together provide the best
video quality assessment that would predict the Mean
Opinion Score. The paper describes a feature selection
method and give the results obtained by analysis. The
algorithm was implemented in Matlab language.
Kljune rei: video kvalitet, objektivne mere, subjektivna
ocena, odabir mera.
1. UVOD
Poslednjih godina se poveava potreba za razvijanjem
metoda za objektivnu procenu kvaliteta slike ili videa kao
niza slika, esto nazivanim video sekvenca, koje mogu da
ocene sliku automatski. U prolosti je veliki napor uloen
u razvoj novih objektivnih merila za kvalitet slike
uzimajui u obzir mere kvaliteta koje se mogu opaziti
okom razmatrajui karakteristike ljudskog vizuelnog
sistema (eng. Human Visual System, HVS). Mnogi od
predloenih pristupa za meru kvaliteta slike zahtevaju
originalnu sliku kao referencu.
Nasuprot tome, ovek lako moe da razlui kvalitet
oteene slike bez uvida u bilo kakvu referentnu sliku
(eng. No-Reference, NR). Iz tog razloga je u ovom
sluaju korien takav skup mera koje bez referentne slike
daju procenu kvaliteta oteene slike.
Razliiti naini kodiranja uzrokuju razliite vrste artefakta. Na primer, tehnika kodiranja zasnovana na blokovskoj diskretnoj kosinusnoj transformaciji (DCT), koja se
koristi kod JPEG i MPEG kodiranja, najvie unosi artefakt primetnih ivica blokova u slici (eng. blocking) [1].
______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Dragan Kukolj, vanr.prof.
b) Rad je prethodno objavljen na konferenciji
TELFOR, Beograd, novembar 2009.
Ovaj artefakt nastaje kod tehnika kodiranja zasnovanih

na blokovima zbog grube kvanizacije frekvencijskih
komponenti i moe se posmatrati kao nepovezanost slike
na ivicama blokova. Atrefakt, koji nastaje oko jakih ivica
u slici, se moe posmatrati kao pseudo-periodina ivica
oko originalne ivice u slici (eng. ringing) [2]-[3]. To se
deava zbog nepravilnog skraenja visokofrekventne
komponente. Ovaj artefakt je takoe poznat kao Gibsov
(Gibbs) fenomen ili Gibsov efekat. Takoe se posmatra i
kao lana ivica u slici. Do efekta zamuenja (eng.
blurring), koji se pojavljuje kao zamuenost ivica u slici
ili zamagljena tekstura slike, dolazi zbog gubitka
visokofrekventne komponente. Ovaj artefakt izaziva da
slika bude mutnija nego originalna [4].
Postoji mnotvo objavljenih radova koji predlau
razliite metode merenja pomenutih izoblienja slike koja
nastaju prilikom kodiranja. Cilj svakog pristupa oceni
kvaliteta slike ili videa bez poznavanja njihovih originala
je da se stvori sistem za procenu na osnovu predloenih
metoda koji bi predvideo srednju ocenu subjektivnog suda
ljudi (eng. Mean Opinion Score, MOS) [5], bez uvida u
originalnu sliku ili video sekvencu.
Vei broj objavljenih pristupa za merenje koliine
artefakta, koji nastaju kao problem kodranja videa MPEG
koderom, je implementiran i korien u realizaciji ovog
rada. Predloen je nain izbora optimalnog skupa mera, za
koji se obuava vetaka neuronska mrea (eng. Multylier
Perceptron, MLP) [6] kao nelinearni sistem koji bi na
najbolji nain predvideo srednju subjektivnu ocenu, MOS.
Poglavlje 2. sadri predlog odabira optimalnog skupa
obejktivnih obeleja, 3. poglavlje sadri opis predloene
metodologije, a 4. rezultate dobijene nakon istraivanja.
Kratak zakljuak je dat u 5. poglavlju.
2. PREDLOG NAINA ZA ODABIR OPTIMALNOG SKUPA OBJEKTIVNIH MERA
Prethodno je implementiran skup od 29 objavljenih
pristupa za merenje koliine artefakta u slici uvedenih
MPEG kodiranjem. Lista obeleja sa njihovim
referencama je navedena u Tabela 1.
Potom treba pronai srednju subjektivnu ocenu
kvaliteta, a onda i objektivnu ocenu za 9 video sekvenci
standardnog formata (eng. Standard Definition, SD) [7]
datih od VQEG grupe (eng. Video Quality Expert Group).
Video sekvence su kodirane u skladu sa MPEG2
standardom na pet razliitih bitskih brzina.
Za dobijanje srednje subjektivne ocene je koriena
standardna procedura u skladu sa [5].
1046
Za raunanje korelacije objektivnih ocena i srednje

subjektivne ocene, kao i korelacije objektivnih mera
izmeu sebe, koriene su Pirsonova (Pearson) i
Spirmanova (Spearman) metoda, a u cilju pronalaenja
odstupanja objektivnih ocena od srednje subjektivne
ocene je korien koren srednje kvadratne greke (eng.
Root Mean Square Error, RMSE).
Najefikasniji skupa obeleja je odabran na osnovu
njihovog odnosa sa MOS-om i na osnovu njihovog
medjusobnog odnosa.
Tabela 1: Lista objektivnih mera
#
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Naziv objektivne mere

Two field difference
Variance ratio
Blockiness
Ringing
Ringing 2
Global motion vector intensity
Activity
Blocking effect
Zero-crossing rate
Z score
Gradient based activity
Edge activity
Contrast
Correlation
Energy
Local homogenity
Variance
Contrast
Blocking occurrence
Blocking intensity
Blocking summary
Ringing
Blurring
HVS mean
HVS variance
HVS median
Motion estimation
Blocking objective score
Blocking subjective score
Referenca
[8]
[9]
[10]
[3]
[3]
[2]
[1]
[1]
[1]
[1]
[11]
[11]
[11]
[12]
[12]
[12]
[12]
[12]
[13]
[13]
[13]
[14]
[4]
[15]
[15]
[15]
[15]
[13]
[13]
3. OPIS METODOLOGIJE ODABIRA

OBELEJA
3.1 Subjektivno ocenjivanje video sekvenci
Najreprezentativniji pristup proceni kvaliteta videa je
subjektivno ocenjivanje oveka kao posmatraa, ija e
konana procena verno odraziti percepciju gledaoca.
Subjektivna mera kvaliteta (MOS), koja predstavlja
srednju ocenu miljenja grupe ljudi kao posmatraa,
izvedena je iz testova raenih prema ITU-R BT.500-10
[5]. Prvo je odreen broj video sekvenci SD formata
kodiran i dekodiran MPEG2 video kodekom na razliitim
bitskim brzinama. Gledaocima su zatim u ispitivanju
predstavljeni parovi sekvenci (eng. Double Stimulus
Continuous Quality Scale, DSCQS), gde je prva u paru
originalna, a druga kodiranjem oteena sekvenca. Nakon
toga su za ocenjivanje nasumino spojene originalna i
oteene video sekvence da bi gledaoci ocenili kvalitet
svih oteenih videa na skali od 1 do 5 u skladu sa tim

koliko ih smatraju kvalitetnim. Moralo je da bude
najmanje 20 lica za svako ispitivanje, kako bi se dobili
statistiki smisleni rezultati, a trajanje ispitivanja je
moralo da bude najvie 30 minuta kako bi se zadrala
panja gledalaca.
3.2 Objektivno ocenjivanje video sekvenci
Kako se u poslednje vreme javlja potreba za sistemima
koji su sposobni da automatski predvide kvalitet, postoji
veliki broj objavljenih radova koji se bave matodama za
procenu kvaliteta slike ili videa. Ocena kvaliteta video
sekvence se zasniva na pojedinanoj oceni kvaliteta svake
slike sekvence, odakle se za jednu sekvencu dobija
onoliko vrednosti koliko sekvenca ima slika. Da bi se
dobila jedna ocena za celu sekvencu uzima se medijana
vrednosti ocena njenih slika. Video sekvence SD formata,
koje su prethodno ocenili gledaoci, sada se ocenjuju
objektivnim merama kako bi se dobla objektivna ocena
kvaliteta videa. Za 9 video sekvenci i za svaki nivo
degradacije (ukupno 45 sekvenci) su izraunate vrednosti
29 objektivnih mera na nivou slike, gde svaki video ima
220 slika. Kako se red veliine ocene slike razlikuje od
metode do metode, dobijene ocene kvaliteta za svaku
meru posebno preslikane su na interval od 0 do 1 radi
ispravne statistike analize. Na ovaj nain se dobija
konaan skup objektivnih ocena upotrebljiv za dalju
analizu u cilju pronalaenja mera koje na najbolji nain
predviaju MOS.
3.3 Odabiranje objekrivih obeleja
Izabran pristup odabiru obeleja se oslanja na injnicu
da postoji veliki broj objavljenih metoda za merenje
koliine artefakta u slici nastalog kodiranjem. Iz tog
razloga postoji veliki broj objektivnih mera koje su veoma
sline jer, na primer, mere koliinu istog artefakta
metodama koje se razlikuju, ali na ovaj ili onaj nain,
bolje predviaju kvalitet slike u skladu sa ljudskim
opaanjem. Iz tog razloga su kao kriterijum u odabiru
uzeti i odnosi objektivnih ocena sa subjektivnom ocenom
i medjusobni odnosi objektivnih mera. Do smanjenja
broja obeleja se dolazi izdvajanjem obeleja koja imaju
vei uticaj u preciznom predvianju subjektivne ocene
kvaliteta. Na ovaj nain se postie smanjenje ukupne
greke sistema u proceni konanog MOS-a. Odabir
obeleja dominantnih u ocenjivanju vidljivih promena
kvaliteta slike je zasnovan na statistikoj analizi.
Generalno reeno, efikasnost objektivne mere u proceni
video kvaliteta se ogleda kroz korelaciju sa MOS-om.
U ovom radu su koriene sledee mere statistike
analize: koren srednje kvadratne greke (RMSE),
Pirsonov koeficijent linearne korelacije (eng. Pearson
linear correlation coefficient, PCC) i Spirmanov
koeficijent korelacije (eng. Spearman's rank correlation
coefficient, SCC). Da bi se smanjio skup objektivnih mera
i izabrale one mere koje su u najveoj korelaciji sa
subjektivnom ocenom, prvo je izabrana ona mera koja se
najbolje poklapa sa MOS-om po statistikoj analizi,
tanije ima najvei Pirsonov koeficijent korelacije po
apsolutnoj vrednosti. U odnosu na izabranu, formira se
1047
podskup mera ije su apsolutne vrednosti PCC

koeficijenata sa ve izabranom merom manje od nekog
praga:
corr (SC ) < trsh
(1)
gde je trsh visina praga, a corr(SC) koeficijent korelacije

objektivne mere i MOS-a.
Iz tako odreenog posdkupa pronalazi se nova mera
koja ima najmanju korelaciju sa prethodno odabranom
objektivnom merom i najveu korelaciju sa MOS-om na
osnovu sledee formule:

v1
,
(2)
min v2 corr (OC ) +

corr (SC )

gde je v2 srednja vrednost Pirsonovih koeficijenata
meusobnih korelacija objektivnih mera, v1 srednja
vrednost PCC koeficijenata izmeu objektivnih mera i
MOS-a, corr(OC) vrednost koeficijenta korelacija izmeu
objektivnih mera.
neuronska mrea sa propagacijom signala unapred

(MLP). Na osnovu izabranog skupa mera neuronska
mrea se obuavala da predvidi MOS. Izabran pristup za
ispitivanje sistema je takozvano unakrsno potvrivanje
ispravnosti (eng. cross-validation).
4. REZULTATI
U Tabela 2 su prikazani RMSE, PCC i SCC izmeu
objektivnih mera i MOS-a. Vrednosti koeficijenata su
sloene po veliini, a pored svakog koeficijenta u koloni
stoji indeks objektivne mere iji je to koeficijent.
Primenom opisanog pristupa odabira obeleja u zavisnosti od visine praga trsh dobijaju se skupovi obeleja
prikazani u Tabela 3. Izabrane mere su obeleene
indeksom, a nazivi objektivnih mera koji odgovaraju
indeksima se nalaze u Tabela 1.
Tabela 3:Odabrane objektivne mera u zavisnosti od
visine praga
Tabela 2: Koeficijenti PCC, SCC korelacije i RMSE

RMSE
0.2900
0.3644
0.3658
0.3714
0.3863
0.3876
0.3946
0.3957
0.3962
0.4071
0.4071
0.4130
0.4183
0.4229
0.4283
0.4399
0.4456
0.4680
0.4904
0.4923
0.5015
0.5143
0.5348
0.5545
0.5634
0.5943
0.6134
0.6166
0.6288
#
23
18
9
7
5
14
15
16
12
13
10
17
6
11
8
27
4
29
28
20
22
1
3
25
24
26
2
19
21
PCC
0.4586
0.3162
0.2000
0.1720
0.1453
0.1432
0.1419
0.1298
0.1225
0.1157
0.0866
0.0648
0.0398
0.0324
0.0231
0.0181
0.0141
0.0068
-0.0059
-0.0293
-0.0461
-0.1688
-0.2809
-0.3320
-0.3968
-0.4333
-0.4721
-0.4928
-0.5266
#
10
9
6
22
28
29
4
27
18
1
5
7
15
11
23
13
17
16
2
12
14
8
20
3
26
24
19
25
21
SCC
0.4417
0.3123
0.3065
0.2710
0.2666
0.2283
0.2135
0.1536
0.1463
0.1438
0.0338
0.0308
0.0223
0.0095
0.0041
-0.0021
-0.0030
-0.0328
-0.0442
-0.0559
-0.0956
-0.1873
-0.2820
-0.2847
-0.4089
-0.4332
-0.4915
-0.5045
-0.5621
#
10
29
9
22
28
4
6
1
27
18
5
7
15
13
16
17
11
12
14
23
2
8
20
3
26
21
25
24
19
Prag
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
21
21
21
21
21
Indeksi 5 izabranih obeleja

25
9
3
25
9
3
9
3
20
9
3
6
9
3
6
26
20
6
22
22
Zanimljivo je grafiki prikazati kako se objektivne

ocene jedne mere za koriene video sekvence grupiu
oko razliitih vrednosti u zavisnosti od toga koju
sekvencu ocenjuju. Na slikama Sl. 1 i Sl. 2 su prikazane
samo neke od objektivnih mera iz Tabela 3.
Poto je izabrana jo jedna objektivna mera prema gore

datom opisu i formuli, ovaj postupak se ponavlja dok se
ne dobije skup od 5 objektivnih mera, uz napomenu da se
algoritam na isti nain ponavlja, samo to se u sledeem
koraku bira podskup mera iji su PCC izmeu mera manji
od nekog praga za obe ve izabrane objektivne mere, itd.
3.4 Ispitivanje sistema za odabran skup mera
Za ispitivanje i potvrivanje napretka u predvianju
MOS-a korien je nelinearni sistem, vetaka vieslojna
Sl. 1. Ponaanje objektivne mere 3

Apscisa predstavlja MOS ocene sekvenci koje se kreu
u intervalu od 1 do 5, a ordinata objektivne ocene
skalirane na interval od 0 do 1. Crna taka je medijana
objektivne ocene za odreenu sekvencu. Tako, na primer
na slici Sl. 1, plavi krstii za vrednost MOS-a 1.45 su
vrednosti objektivnih ocena objektivne mere 3 za sedmu
SD video sekvencu, a crna taka na tom plavom intervalu
je medi-jana ocena. Plava linija koja spaja pet medijana
objektivnih ocena za pomenutu sekvencu i njenih pet
1048
stepena oteenja pokazuje blagi trend opadanja kako

nivo degradacije sekvence opada, odnosno kako MOS
raste. U Tabela 2 se moe videti PCC ove objektivne
mere sa MOS-om i on je sa negativnim predznakom, to
video sekvence se bolje vidi kod nekih drugih
objektivnih mera, kao na primer, na slici Sl. 2.
pokazuje obrnutu proporcionalnost koliine oteenja u

slici sa porastom kvaliteta kodiranja. Trend opadanja ili
porasta vrednosti objektivnih ocena sa porastom kvaliteta
mera postie primetan napredak u proceni MOS-a.
5. ZAKLJUAK
Velikim brojm objavljenih metoda za otkrivanje i
merenje artefakta uvedenih na blokovima zasnovanim
DCT kodiranjem, je procenjen kvalitet dostupnih video
sekvenci. Opisan je pristup odabira mera za kvalitet videa,
zasnovan na njihovom odnosu sa subjektivnom procenom
kvalitata. Sistem za procenu MOS-a u vidu vieslojne
neuronske mree je obuavan korienjem izabranih
obeleja. Na osnovu RMSE greke, predloeni sistam za
precenu kvalitata videa dostie bolje rezultate u odnosu na
one rezultate postignute jednom merom, kada se uzme
ocenjivanje sekvence zasnovano na proceni kvalitata
svake njene slike. Rezultati istraivanja pokazuju da je
potrebno proiriti skup sekvenci neophodan za
obuavanje MLP radi poboljanja rezultata.
6. LITERATURA
Sl. 2. Ponaanje objektivne mere 20
[1]
[2]
4.1 Rezultati testiranja

Od korienih 9, podaci 8 sekvenci se koriste za
obuavanje sistema, dok se podaci preostale devete
sekvence koriste za ispitivanja, odnosno ta sekvenca
predstavlja potpuno nepoznatu sekvencu za obueni MLP
sistem. Postupak se ponavlja 9 puta, svaki put izostavljajui drugu sekvencu u postupku obuavanja kako bi se
potom izostavljena sekvenca koristila za ispitivanje. U
Tabela 4 su prikazani rezultati ispitivanja sistema za devet
korienih sekvenci u istraivanju.
Tabela 4: Rezultati ispitivanja sistema za 9 SD sekvenci
Test sekvenca
"Parade"
"Harp"
"Ant"
"Kayak"
"Formula"
"Food court"
"Scrolling
"Football"
"Train"
RMSE ispita
0.3668
0.6756
0.8168
0.6248
0.2533
0.6742
0.6798
0.4436
0.5010
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
Na osnovu ovog ispitivanja, RMSE predloenog

sistema za procenu kvaliteta dostie prosenu vrednost od
0.56 za 20 ponovljenih ispitivanja raenih za svaku
sekvencu. Najbolja objavljena metoda za procenu
kvaliteta slike (Wang, [1]) dostie znatno vei RMSE
(1.03), pokazujui da ovim radom predstavljen odabir
[14]
[15]
[16]
1049
Wang, Z., Sheikh, H.R., Bovik, A.C., No-reference perceptual

quality assessment of jpeg compressed images, 2002, 447-480.
Warwick, G., Thong, N., Signal Processing for Telecommunications and Multi-media, ch. 6. Classification of Video
Sequences in MPEG Domain, Springer, 2004.
Kirenko, I., Reduction of compression artifacts in displayed
images,(WO/2006/056940), 2006.
Ferzli, R., Karam, L., A no-reference objective image sharpness
metric based on just-noticeable blur and probability summation.
Image Processing, 2007. ICIP 2007. IEEE International
Conference on 3, ch. 3, 445-448, 16 2007-Oct. 19 2007.
BT.500, I.R., Methodology for the Subjective Assessment of the
Quality of Tele-vision Pictures, 2002.
Haykin, S., Neural Networks: A Comprehensive Foundation,
Macmillan, New York, 1994.
ftp://ftp.crc.ca/crc/vqeg/TestSequences/Reference/
Wolf S., Pinson M., Video quality measurement techniques,
2002.
Kim K., Davis L., A fine-structure image/video quality measure
using local statistics, 3535-3538, 2004.
Babu V.R., Perkis, A., Hillestad O.I., Evaluation and monitoring
of video quality for uma enabled video streaming systems,
Multimedia Tools Appl. 37(2) 211-231,2008.
Kusuma, T., Caldera, M., Zepernick, H., Utilising objective
perceptual image quality metrics for implicit link adaptation, ch.
4, 2319-2322,2004.
Idrissi N., Martinez J., Aboutajdine D., Selecting a discriminant
subset of co-occurrence matrix features for texture based Image
retrieval, 696-703, 2005.
Liu, S., Bovik, A. C., Efficient DCT-Domain Blind Measurement
and Reduction of Blocking Artifacts,IEEE Trans. on Circuits and
Systems for Video Technology, accepted for publication, 2002.
Feng, X., Allebach, J.P., Measurement of ringing artifacts in
JPEG images,2006.
Babu, V., Perkis, A. An HVS-based no-reference perceptual
quality assessment of. JPEG coded images using neural networks,
Springer, 2006.
Barjatya, A., Block Matching Algorithms For Motion
Estimation, 2006.

UDK: 004.416.6:004.045
MAPIRANJE IMENA I IDENTIFIKATORA ENTITETA OBJEKTNOG MODELA

PODATAKA U NADZORNO-UPRAVLJAKIM SISTEMIMA
MAPPING OF NAMES AND IDENTIFIERS OF ENTITIES OBJECT MODEL DATA IN
SUPERVISORY CONTROL SYSTEMS
Milena Gojkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je, po uzoru na IEC standard,
predloeno reenje za mapiranje imena i identifikatora
entiteta objektnog modela podataka u nadzornoupravljakim sistemima, tako da se omogui generiki
pristup podacima. Reenje je realizovano kao servis sa
generikim interfejsom preko koga se na lak nain moe
izloiti imenski prostor koristei unapred zadate
hijerarhije resursa u cilju razmene korisnih informacija.
Pri tome je imenski prostor, resursi organizovani u
hijerarhiju, smeten u relacionu bazu podataka
organizovanu kao Nested Set model.
Abstract The paper is modeled on the IEC standard,
the proposed solution to the mapping of names and
identifiers of entities in the object model of data
monitoring and control systems, to allow generic data
access. The solution is implemented as a service with a
generic interface through which it can easily expose
namespace using pre-defined hierarchy of resources in
order to share useful information. At the same
namespace, resources are organized into hierarchies,
stored in a database organized as a Nested Set Model.
Kljune rei: Naming Service, Generiki interfejs,
Nested Set Model
1. UVOD
Od vremena kada su u elektroenergetskim postrojenjima i
centrima upravljanja dominirale centralizovane SCADA
aplikacije (Supervisory Control and Data Acquisition),
koje su obezbeivale prikupljanje i obradu podataka u
realnom vremenu, desila su se znatna unapreenja i
proirenja, omoguena razvojem hardvera i informacionih
i komunikacionih tehnologija. Porast broja softverskih
podsistema integrisanih u okviru EMS-a (Energy
Management System) ima i svoju negativnu posledicu, pre
svega u injenici da je odravanje takvog kompleksnog
sistema mnogo tee jer se aplikacije, najee potekle od
razliitih proizvoaa, neminovno razlikuju u svojoj
arhitekturi i tehnologiji realizacije, pa je samim tim i
razmena informacija meu njima oteana.
U distribuiranim heterogenim sistemima vie se nita ne
moe posmatrati izolovano. Sve komponente sistema bilo
da se radi o fizikim objektima, hardverskim ili
softverskim komponentama posmatraju se kao resursi koji
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Aleksandar Erdeljan, docent.
su u nekoj vrsti relacija i koje treba modelovati tako da se

na najefikasniji nain opie sistem i koriste informacije
kojima raspolaemo. U ovom radu e biti prikazano kako
se koritenjem poznatih specifikacija i standarda unificira
prenos podataka izmeu aplikacija, mapirajui imena na
jedinstvene identifikatore. Na taj nain postiemo laku
integraciju i interoperabilnost izmeu razliitih aplikacija
u sistemu. Korist ovakvog prenosa podataka izmeu
razliitih aplikacija jeste da se jedinstvenom
identifikacijom resursa brojem dobija na brzini pri
prenosu podataka, a itljivim imenom na jednostavnosti
kod koritenja.
U drugom poglavlju govori se o generikom pristupu
podacima i organizovanju imena u imenski prostor. U
treem poglavlju predstavljen je predlog reenja a u
etvrtom poglavlju izloena je programska realizacija. U
petom poglavlju prikazani su primeri gde je testiran
realizovan interfejs u ovim radom.
2. GENERIKI PRISTUP PODACIMA
IEC je napravio niz standarda za integraciju sloenih
sistema. Od postojeih standarda koji pokrivaju oblast
elektroenergetskih sistema, ukljuujui opremu, EMS
(Energy Management Systems), SCADA (Supervisory
Control And Data Acquisition) i razmenu real-time i nonreal-time informacija ovde su IEC 61970 i IEC 61968 su
od posebnog interesa jer se bave uvoenjem novog
koncepta modelovanja podataka i razmenom tih modela
na standardizovan nain.
2.1. Generic Interface Definition
Najznaajniji deo standarda IEC 61970 je CIM (Common
Information Model): sveobuhvatni, apstraktni, objektnoorijentisan model elektroenergetskog sistema. Zbog
obimnosti CIM modela, predloene specifikacije klasa
objekata u UML formatu (Unified Modeling Language)
su grupisane u vie logikih paketa, od kojih svaki
predstavlja odreeni aspekt kompletnog sistema. CIM
model u ovom sluaju predstavlja smernice za
organizaciju buduih informacionih modela, a postojei
se preko interfejsa povezuju sa ostalim softverskim
podsistemima u cilju razmene zajednikih informacija.
Aplikacije koriste standardne interfejse za meusobno
direktno povezivanje ili integraciju izmeu razliitih
aplikacija. GID (Generic Interface Definition) interfejsi
omoguavaju aplikacijama da budu napisane nezavisno u
odnosu na osnovnu infrastrukturu.
Generiki interfejsi se mogu realizovati pomou razliitih
middleware tehnologija ukljuujui CORBA, COM, Java,
WCF
(Windows
Communication
Foundation)
komunikacija, .NET itd.
1050
Jo jedna bitna stvar kod integracije razliitih aplikacija,

sem generikih interfejsa, jesu imenski prostori. Imenski
prostor obezbeuje sporazum o tome kako da
komuniciraju CIM bazirani informacioni sistemi,
koristei unapred zadate hijerarhije, preko generikih
interfejsa u cilju razmene korisnih informacija meu
sistemima. Definicija i nain organizacije imenskog
prostora definisan je u standardu IEC 61970-402.
Postoje tri prostora imena (hijerarhijski organizovani):
TC57PhysicalModel (koji predstavlja deo CIM standarda
IEC 61970-402), TC57ClassModel i TC57ISModel.
TC57PhysicalModel organizuje entitete energetskog
sistema u formu stabla u skladu sa fizikim vezama
elementeta, npr. kompanije sadre podruja pod
kontrolom, podruja sadre podstanice, itd.
3. PREDLOG REENJA
Potrebno je realizovati Naming Service kao servis koji
komunikaciju sa ostalim komponentama u sistemu
zasniva na WCF-u. Naming Service realizuje dva
interfejsa. Prvi je proirenje DAF (Data Access Facility)
interfejsa definisan u GDA (Generic Data Access)
standardu Extended ResourceIDService, a drugi je interni
interfejs IUpdate (slika 1).
iz fizike perspektive), gde svaki roditelj ima jedno ili

vie dece, a svako dete ima jednog roditelja (izuzetak je
vrh tabele koji nema svog roditelja - root hijerahije),
potrebno je izabrati pogodnu emu baze podataka za opis
pomenutih relacija. Za potrebe ovog rada upotrebljen je
hibridni model, gde su kombinacijom Adjacency List
modela i Nested Set modela i dobrih osobina jednog i
drugog modela postignute odline performanse servisa
[3].
4. PROGRAMSKA REALIZACIJA
Servis za mapiranje NamingService je realizovan
upotrebom C# programskog jezika u okviru Visual Studio
2008 razvojnog okruenja. Napisana je serverska
aplikacija koja komunikaciju sa ostalim komponentama
sistema zasniva na WCF-u. Podrani su ranije opisani
interfejsi NamingService-a.
Hijerarhijska organizacija resursa realizovana je kao
Nested Set model koji je smeten u MS SQL Server 2005
bazu podataka. Pristup bazi iz aplikacije realizovan je
upotrebom ADO.NET-a 3.5. Implementiran interfejs
IUpdate omoguava auriranje podataka u bazi kako bi
promene u sistemu bile konzistentne sa promenama u
Naming Service.
4.1. Extended Resource ID Service
Kao to je ve pomenuto cilj ovog rada jeste realizacija
jednog od interfejsa GDA standarda koja predstavlja
proirenje DAF interfejsa ResourceIDService. Stoga su
dodate jo dve metode na DAF interfejs i ubaen je
view_name parametar koji ukazuje na sistem iz kog dolazi
itljivo ime resursa.
Tabela 1. Metode IExtendedResourceIDService
ResourceIDSequence
get_resource_ids(URISequence URISequence)
URISequence
get_uris(string view_name, ResourceIDSequence ids)
void set_uris
(string view_name, ResourceIDSequence ids,URISequence uris)
ResourceIDSequence
create_resource_ids(ResourceID prototype, int how_many)
Slika 1. UML model reenja

Sastavni deo DAF specifikacije je opis servisa
(ResourceIDService) koji vri preslikavanje DAF
identifikatora u itljiva imena resursa uzimajui u obzir
sistem za koji se vri preslikavanje imena [1]. Proirenje
ovog servisa se nalazi u GDA standardu u okviru
IExtendedeResourceIDService, gde osim metoda iz DAF
specifikacije, get_resource_ids i get_uris, postoje jo dve
metode set_uris i create_resource_ids [2].
DataType predstavlja bibloteku u koju se smetaju
definicije izvedenih tipova podataka.
Pored osnovne namene mapiranja, predloeno reenje
vodi rauna o promeni podataka u sistemu. Stoga je
Naming Service komponenti dodat interfejs IUpdate za
unos promena podataka koje mogu uticati na njegov rad.
Tipovi resursa koji se mapiraju razlikuju se u zavisnosti
od vrste nadzorno-upravljakog sistema i organizovani su
u hijerarhije koje su specifine takvim sistemima. Tu se
nalaze itljiva imena resursa sa odgovarajuim DAF
identifikatorima. U elektroenergetskom sistemu elementi
energetskih mrea su organizovani u unapred poznate
hijerarhije (npr. prekida, trafo-stanica, podruje,
kompanija itd.). U ovom radu bie razmatrana jedna od
hijerarhija - TC57PhysicalModel, skladitena unutar
relacione baze podataka.
Poto hijerarhija resursa skladitena u relacionoj bazi
mora imati roditelj-dete vezu (u smislu pripadanja resursa
U osnovi servis za mapiranje vri preslikvanje tekstualnog

imena URI na brojni identifikator ResourceID, i obratno.
URI je string koji predstavlja jedinstvenu reprezentaciju
itljivog imena resursa i unutar njega je na jedinstven
nain predstavljena hijerarhija imena za dati resurs.
ResourceID je neoznaeni 128-bitni broj koji je u ovom
reenju modelovan kao struktura od dva 64-bitna broja.
Navedene metode omoguavaju mapiranje vie resursa u
jednom pozivu, te se za to upotrebljavaju lista
ResourceID-jeva ResourceIDSequence, kao i lista URI-ja
URISequence.
Prva metoda get_reosurce_ids() mapira ljudima itljiva
imena resursa URI-je na jedinstvene identifikatore. Ova
metoda prihvata kao ulazni parametar URISequence, a
rezultujui skup ResourceIDSequence je istog redosleda, i
ako traeni URI ne postoji baca se LookupError izuzetak.
Druga metoda ovog interfejsa get_uris prihvata sekvencu
ResourceID-jeva kao i sistem za koje se trae URI-ji
(imena) i vraa odgovarajue URI-je. Rezultujua
sekvenca je iste duine i ima identian redosled kao i
ulazna. Ako server ne prepoznaje odreeni identifikator
resursa i nije odgovoran za ovaj prevod, metoda e baciti
izuzetak. Prevoenje ResourceID-jeva u odgovarajua
1051
imena vri se na sledei nain: za jedan ResourceID iz

sekvence pravi se ugnjedeni SQL upit ka bazi koji e za
tano odreenu hijerarhiju, na koju nam ukazuje
view_name, i taj ResourceID vratiti odgovarajue ime.
Rezultujui URI u sebi sadri svoje i sva imena
hijerarhijski viih nivoa u odnosu na traeni resurs, tj.
dobija se jedinstvena putanju od vrha hijerarhije do lista.
Trea metoda set_uris prihvata sekvencu ResourceIDjeva i sekvencu URI-ja kao i odgovarajui view_name za
koji je potrebno postaviti URI-je za date ResourceID-jeve
iz sekvenci. Ako server ne prepoznaje odreene
identifikatore resursa ili imena resursa, metoda e baciti
UpdateError izuzetak. Ova metoda po izdvajanju novog
resursa iz sekvence i provere da li je validan URI vri upis
novog resursa u Resources tabelu u tano odreenu
hijerarhiju specificiranu view_name i par resourceIDhierarchyID smeta u Mapping tabelu.
etvrta metoda create_resource_ids prihvata ResourceID
prototip, koji predstavlja CIM klasu (container) za koju
elimo da formiramo nove identifikatore resursa, kao i
koliko se novih identifikatora resursa eli kreirati.
Povratna vrednost ove metode je sekvenca validnih
ResourceID-jeva, gde nijedan od identifikatora resursa ne
moe biti jednak sa predhodno generisanim
identifikatorima resursa.
4.2. Model podataka
U bazi podataka je formiran relacioni model iji je
zadatak da mapira identifikatore resursa na njihova
itljiva imena uzimajui u obzir hijerarhiju u kojoj se
nalaze. Ceo model se sastoji iz etiri tabele (slika 2):
Slika 2. Model u bazi podataka

U Resource tabeli smeteni su svi identifikatori resursa
kao i njihova imena. Organizovani su prema
TC57PhysicalModel hijerarhiji iji vorovi predstavljaju
CIM-instance klasa poput podruja (control areas),
podstanica (substations), prekidaa (breakers) itd.
Sa potrebom da se podaci u relacionoj bazi organizuju
hijerarhijski nastaje problem jer tabele u relacionim
bazama podataka nisu hijerarhijske, ve obine liste.
Problem je reen koritenjem ve pomenutog hibridnog
model (Adjacency List - Nested Set Model) i primenjen je
na emu Resources tabele. Svaki red unutar Resources
tabele reprezentuje jedan resurs koji unutar hijerahije ima
jedinstveni levi lft i desni rgt pokaziva, svoj jedinstven
identifikator resourceID, jedinstveno ime resursa name i

pokaziva na svog roditelja parentID.
Postavljanje lft i rgt pokazivaa se vri po preorder tree
traversal (od vrha sa leva na desno) algoritmu na osnovu
koga se organizuje hijerarhija. Ovakva organizacija
predstavlja sutinu Nested Set modela pa se na taj nain
hijerarhija moe lako pretraiti.
Dodavanje novih elemenata u hijerarhiju olakava to to
svaki resurs ima svog jedinstvenog roditelja (dobra
osobina Adjacency List modela). Ovde predloeno reenje
omoguava da se odreeni resurs moe nai u vie
hijerarhija i tada ime resursa ne mora biti isto u svim
hijerarhijama, ali je njegov identifikator jedinstven za sve
njih.
Na slici 3 prikazan je deo sadaja Resources tabele,
primera jedne hijerahije, modelovane kao Nested Set
model. Na stablu prikazani su samo lft i rgt pokazivai i
imena resursa.
Slika 3. Podaci iz Resorces tabela modelovani kao Nested

Set model
Tabela Hierarchy sadri hierarchyID koji je jedinstveni
identifikator za datu hijerarhiju. U xdoc polju smeten je
izgled hijerarhije u XML formatu, name se vezuje za ime
hijerarhije koji se moe povezati sa imenom sistema za
koji je modelovana odreena hijerarhija. Polje rootName
predstavlja zaglavlje URI-ja datog resursa, na taj nain u
metodama gde ne postoji view_name parametar rootName
nam ukazuje iz kog sistema dolazi. U polju separator
smeten je znak sa kojim se odvajaju imena odreenog
nivoa hijerarhije u URI-ju.
Pri kreiranju novog identifikatora resursa u sistemu,
odnosno pri uparivanju imena i identifikatora resursa,
prvo se par hierarchyID resourceID dodaje u tabelu
Mapping a potom se identifikator resursa sa svim
parametrima upisuje u tabelu Resources.
U MaxUsedId tabeli uvaju se najvei iskoriteni
identifikatori (fragment deo identifikatora) za datu klasu
resursa (container). Te vrednosti se postavljaju pri
svakom kreiranju novog identifikatora resursa, tj. pri
pozivu metode creat_resource_ids za datu klasu resursa
(CIM klasu) i odgovarajui broj instanci date klase
formiraju se novi identifikatori resursa koji u sebi imaju
informaciju o fragmentu i container-u.
4.3. IUpdate interfejs
Promene u bazi deavaju se na osnovu promena u
glavnom modelu sistema kome je Naming Service
podreena aplikacija. Dojave o promenama dobijaju se
kroz IUpdate interfejs. Na osnovu dojava Naming Service
aplikacija vri izmene u Resources tabeli, pokreui neki
od tri skripta. Koji e skript biti pokrenut zavisi od toga
koja od tri operacija je izvrena nad glavnim modelom:
izmena postojeih podataka Update, dodavanje novog
resursa Insert ili brisanje postojeeg resursa Delete.
1052
Update se poziva kada unutar modela dolazi do promena

roditelja nekog od resursa. Da bi uslovi algoritma pretrage
bili zadovoljeni potrebno je uraditi auriranje svih lft i rgt
pokazivaa. Na primer, ako resursu c roditelj nije vie
resurs b nego njegov roditelj postaje resurs d, tada treba
aurirati sve lft i rgt pokazivae na koje utie premetanje
resursa, to se na slici 4 moe lako uoiti.
Slika 4. Primer Update operacije

Delete se poziva kod brisanje nekog od resursa u modelu.
U ovom sluaju, ako resurs nije list tj. ako resurs nema
svoju decu brie se samo on. Meutim, ako dati resurs
ima svoje potomke, brie se celo podstablo i ponovo se
radi auriranje svih lft i rgt pokazivaa na koje je uticala
promena. Ova operacija za sobom povlai brisanje para
resourceID hierarchyID iz tabele Mapping. Primer je
prikazan na slici 5 nakon brisanja entiteta b.
Slika 5. Primer Delete operacije

Insert dodaje novi resurs na tano odreeno mesto u
hijerarhiji i nakon toga ponovo se radi auriranje svih lft i
rgt pokazivaa kako bi uslovi algoritma ostali
zadovoljeni. Ova operacija je direktno povezana sa
set_uris metodom. Dodavanje resursa vri se uvek sa
desne strane u odnosu na resurse koji postoje u hijerarhiji.
Na slici 6 prikazano je kako se radi update lft i rgt
pokazivaa za sluaju dodavanja novog resursa f iji je
roditelj resurs d.
Slika 6. Primer Insert operacije
parametrom novog sistema i dobijenim identifikatorom

resursa id. Kao rezultat ove metode dobija se ime resursa
u drugom sistemu, poput:
uri="B/ProgressiveElectric/NortSubControlArea/sub:1.
Kreiranje novog identifikatora resursa se postie pozivom
metode create_resource_ids. Prvi parametar u pozivu
metode specificira tip resursa ili CIM klasu (container)
ClassId, a drugi paremetar specificira koliko je
identifikatora te klase potrebno kreirati. Pozivanjem
metode create_resource_ids(ClassId class, 1) dobija se
identifikator resursa sa novim fragmentom id1.
Postavljanje
itljivog
imena
za
novoformirani
identifikator resursa dodeljuje uri1 (ime) u sistemu
view_name="A" novom resursu id1. Ovo se postie
pozivom metode set_uris(view_name,id1,uri1), gde je
identifikator resursa id1 iz predhodnog primera, a uri1 je
"ProgressiveElectric/NortSubControlArea/IndustrialSub.
6. ZAKLJUAK
Rad opisuje ideju servisa za mapiranje identifikatora
resursa na njihova itiljiva imena i obrnuto. Predloeno je
reenje prema uzoru na IEC specifikaciju, koje vri
mapiranje resursa organizovanih u vie hijerarhija
generiki opisanih i smetenih u relacionu bazu podataka.
Realizovano reenje u potpunosti zadovoljava potrebu za
implementacijom servisa za jedinstvenu identifikaciju
resursa u sloenim upravljakim sistemima.
Kod servisa je napisan u C# programskom jeziku
Microsoft .NET 3.5 ruenja uz upotrebu WCF-a.
Reenje se oslanja na Nested Set model resursa koji je
formiran u MS SQL Server 2005 bazi podataka i popunjen
je podacima jednom od zadatih hijerarhija resursa u IEC
61970 specifikaciji (TC57PhysicalModel).
Dalji rad na razmotrenom problemu moe biti usmeren ka
reenju koje modeluje i ostale hijerahije predviene IEC
specifikacijom.
7. LITERATURA
[1] Utility Management System (UMS) Data Access
Facility Specification, July 2005 Version 2.0.1
formal/05-06-03, Object Management Group (OMG).
[2] Draft IEC 61970-402 Ed. 1.0 Energy management
system application program interface (EMS-API)
Common Services, International Electrotechnical
Commission, 2006.
[3] Joe Celko's, Trees and Hierarchies in SQL for
Smarties, Morgan Kaufmann, 2004.
Kratka biografija:
5. PRIMERI
U nastavku su prikazani kratki primeri koji prikazuju
mogue primene IExtendedResourceIDService-a u
realnim sistemima.
Mapiranje resursa iz jedne u drugu hijerahiju se koristi u
sluaju da elimo da saznamo koje ime resurs ima u
sistemu "B", ako nam je pozanto ime resursa u sistemu
"A". To postiemo na sledei nain: Prvo se pozove
metoda get_resource_ids(uri) kojoj se prosledi poznati
uri="A/ProgressiveElectric/NortSubControlArea/Airport"
sa prikazanom hijerahijom imena, a kao rezultat dobija se
odgovarajui identifikator resursa id. Na osnovu ovako
dobijenog jedinstvenog identifikatora resursa id, poziva se
metoda get_uris(view_name,id), sa view_name="B"
1053
Milena Gojkovi roena je u Virovitici

1985. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Elektrotehnike i raunarstva Automatika i
upravljanje sistemima odbranila je
2010.god.

UDK: 004.42
SOFTVERSKI ALAT ZA ANALIZU I VIZUALIZACIJU MODELA

ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA DEFINISANOG POMOU CIM/XML-a
CIM/XML BASED ELECTRICAL POWER SYSTEM MODEL ANALISYS AND
VISUALISATION SOFTWARE TOOL
Stanislava Selena, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U okviru rada su opisani osnovni
motivi za razvoj, kao i najbitniji implementacioni detalji
softverskog alata za analizu i vizualizaciju modela
elektroenergetskog
sistema
definisanog
pomou
CIM/XML-a.
Abstract The paper describes the main motives for
developinig new CIM/XML based electrical power system
model analisys and visualisation software tool, as well as
the most important implementation details of designed
application.
Kljune rei: EMS (Energy Managment System)
aplikacija, CIM (Common Information Model), validacija
CIM modela, vizualizacija fizike izgraenosti mree
oteana. Takva situacija je navela EPRI (Electric Power

Research Institute) u Severnoj Americi da zapone
projekat pod nazivom CCAPI (Control Center
Application Programming Interface) sa ciljem razvoja
standarda koji bi olakali integraciju EMS aplikacija
razliitih proizvoaa.
2.1. Osnovni elementi CIM specifikacije
Standard IEC 61970-301 predstavlja specifikaciju CIM-a
datu u UML (Unified Modeling Language) notaciji, i
obuhvata skup paketa koji reavaju problem integracije
EMS aplikacija razliitih proizvoaa. U okviru njih su
sadrane klase koje modeluju elektroenergetski sistem,
odnosno njegovu strukturu. Ovde e biti pomenute neke
od njih.
Osnovne klase CIM-a su definisane u okviru paketa Core,
a prikazane su na dijagramu klasa datom na slici 1.
1. UVOD
Ovaj rad opisuje osnovne motive za razvoj, kao i
najznaajnije aspekte realizovanog softverskog alata za
analizu i vizualizaciju modela elektroenergetskog sistema
definisanog pomou CIM/XML-a.
U prvom poglavlju je u kratkim crtama objanjeno ta je
CIM, koja je njegova osnovna namena, kao i koji formati
zapisa CIM podataka se koriste u raunarskoj obradi.
Drugo poglavlje izlae koje su osnovne mogunosti danas
dostupnih besplatnih softverskih alata iz oblasti rukovanja
CIM podacima i na osnovu toga definie zahteve prema
novom CIM alatu.
Tree poglavlje, kroz saete opise osnovnih zadataka koje
reava, daje kratak uvid u realizovanu aplikaciju.
2. CIM
Objedinjeni informacioni model, CIM (Common
Information Model) [1], je apstraktni model u okviru kog
su predstavljeni svi vani objekti elektroenergetskog sistema. CIM je razvijen od strane radne grupe 13 tehnikog
komiteta 57 Meunarodne elektrotehnike komisije, IEC
(International Electrotechnical Commission, Technical
Committee 57, Work Group 13). Postao je meunarodni
standard sa oznakom IEC 61970-301.
Osnovna namena CIM-a je da olaka integraciju
postojeih sistema za upravljanje prenosom, EMS
(Energy Managment System). Pre nastanka CIM-a,
integracija sistema i razmena podataka izmeu sistema
razliitih elektroenergetskih kompanija je bila jako
___________________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Miroslav Hajdukovi, red.prof.
Slika 1. Dijagram osnovnih klasa CIM-a

Svi entiteti koji mogu da se nau u okviru
elektroenergetskog sistema modelovanog CIM-om, mogu
grubo da se podele u sledee podskupove:
provodna oprema sve klase izvedene iz
ConductingEquipment;
bilo koja oprema klase izvedene iz Equipment;
entiteti za grupisanje, odnosno skladitenje opreme
klase izvedene iz EquipmentContainer;
ostali tipovi klase izvedene iz PowerSystemResource.
Elektrine veze elektroenergetskog sistema CIM
modeluje pomou posebnih klasa: Terminal i
ConnectivityNode, koje ne modeluju resurse sistema, ve
imaju ulogu da obezbede informacije o fizikoj
povezanosti elemenata. Klasa Terminal modeluje
pristupne take preko kojih se provodna oprema povezuje
u mreu, dok klasa ConnectivityNode predstavlja vorove
mree. Dakle, provodna oprema u CIM-u se povezuje
1054
iskljuivo putem ove dve klase na nain ilustrovan

dijagramom klasa sa slike 2.
odnosno konkretni CIM objekti sa svojim atributima u

sluaju instance modela.
3. MOTIVI ZA RAZVOJ I ZAHTEVI PREMA CIM
SOFTVERSKOM ALATU
Kao standard na koji se u svom radu, ali i u meusobnoj
saradnji, oslanjaju razliite EMS kompanije, CIM je
postao tema brojnih softverskih aplikacija. Neke od
tipinih namena ovih aplikacija jesu: manipulacija CIM
podacima u razliitim formatima, analiza i validacija CIM
podataka, vizualizacija CIM podataka, kao i mnoge druge
specifine namene. Neki od open-source CIM alata koji
su danas dostupni CIM zajednici su: CIMTool,
CIMinEA, Cimphony, CIMSpy, CIMvian i OpenCIM.
Slika 2. Dijagram klasa za povezivanje provodne opreme

Ostale klase CIM-a, koje je bitno pomenuti, su klasa
PowerTransformer, koja predstavlja transformator i klasa
TransformerWinding, tj. namotaj transformatora. Vano
je rei da u CIM-u trasformator ne spada u provodnu
opremu, ve predstavlja kontejner namotaja, a namotaj je
tip provodne opreme. Od skladita opreme koje CIM
predvia najznaajnija je klasa Substation, tj. podstanica.
2.2. CIM profili
Profil (profile) [2] se definie kao skup klasa, njihovih
atributa i meusobnih veza koji predstavlja podskup svih
klasa, atributa i veza definisanih u nekoj postojeoj emi.
Profili ne mogu da proiruju sebi nadreenu emu
dodatnim klasama, atributima ili vezama, ali mogu da
definiu ogranienja kardinaliteta veza. Profili se koriste
za definisanje kontekst-zavisnih ili domenskih modela.
U CIM zajednici, osnovna namena profila je postizanje
konzistentnosti meu modelima korienim od strane
razliitih sistema koji igraju ulogu u radu ili planiranju
interkonekcije i smanjenje ukupne cene odravanja ovih
modela.
Kaemo da CIM standard definie emu modela. Jedan
CIM profil, kako je malopre objanjeno, takoe definie
emu koja predstavlja redukovanu verziju osnovne eme.
ema modela predstavlja osnov za kreiranje uzoraka tj.
instanci modela. Uzorak modela sadri konkretne instance
(objekte) klasa definisanih u emi. Instancu modela
smatramo validnom po emi, ako su svi njeni objekti
instance klasa definisanih u emi.
Pojedini alati stavljaju akcenat na rad sa CIM emama

(najznaajniji je CIMTool), dok drugi u fokus stavljaju
CIM dokumente (najznaajniji je CIMvian). Meutim,
kad je re o besplatno dostupnom softveru, ni jedna od
ovih aplikacija ne pokriva sve potrebe EMS kompanija pri
radu sa CIM-om. Zato cilj ovog rada jeste realizacija
sopstvenog softverskog alata koji bi izaao u susret to
veem broju prepoznatih potreba CIM zajednice. Kako
ova formulacija obuhvata iroko polje zahteva koje se
stalno proiruje novim, specifinim potrebama, alat e se
orijentisati na tri kljuna aspekta: pregled, validaciju, i
vizualizaciju CIM podataka, tj. analizu i vizualizaciju. Pri
tome, podrani formati dokumenata e biti CIM/RDFS za
profile, odnosno CIM/RDF za instance modela. Kao
odgovor na navedene zahteve, realizovana je aplikacija
nazvana CIMspector, iji kratak opis sledi u nastavku.
4. PRIKAZ REALIZOVANOG CIM
SOFTVERSKOG ALATA
Aplikacija CIMspector je softverski alat za analizu i
vizualizaciju CIM podataka. Realizovana je u C#
programskom jeziku kao GUI (Graphical User Interface)
aplikacija. Naziv aplikacije je izveden na osnovu njene
namene, tako da je spajanjem rei CIM i inspektor (na
engleskom inspector) dobijen naziv CIMspector.
Osim razvoja bogatog, korisniku prilagoenog grafikog
interfejsa, gde se interakcija sa korisnikom odvija putem
skupa semantiki jasno imenovanih i simbolima
oznaenih korisnikih akcija, osnovni zadaci realizacije
ovog CIM alata su bili: uitavanje CIM podataka,
validacija CIM podataka i generisanje grafikih dijagrama
na osnovu CIM podataka.
2.3. XML format CIM podataka
4.1. Uitavanje CIM/RDFS i CIM/RDF dokumenata
Specifikacija CIM eme u UML notaciji nije pogodna za

itanje, odnosno obradu, od strane aplikacija. Standard
IEC61970-501[3]definie nain mapiranja konceptualnog
modela CIM-a, datog u UML notaciji, u njegovu,
mainski-itljivu, XML reprezentaciju korienjem RDFS
(Resource Description Framework Schema) jezika. Da bi
takvo mapiranje bilo mogue, pomenuti standard definie
CIM-specifina proirenja RDFS-a. Proirenja se odnose
na koncepte UML notacije koji su od znaaja za opis
CIM-a, te ih je zato potrebno ouvati prilikom mapiranja.
Od moguih formata CIM podataka, CIMspector

podrava CIM/RDFS format za emu i CIM/RDF format
za instancu modela. Budui da su dokumenti ova dva
formata zapravo XML dokumenti odreene strukture,
pogodni su za mainsku obradu. Proces uitavanja,
aplikacija CIMspector implementira pomou SAX
(Simple API for XML) parsera. Koriena je biblioteka
SAX for .NET 2.0 koja predstavlja .NET implementaciju
SAX mehanizama za itanje XML dokumenata. U cilju
implementacije specifine obrade pomenutih dokumenata,
defnisane su dve klase: CIMDocumentRDFHandler
(obraiva
CIM/RDF
d okumenata)
i
CIMProfileRDFSHandler
(obraiva
CIM/RDFS
dokumenata). Obe klase nasleuju DefaultHandler
abstraktnu klasu, definisanu u korienoj SAX biblioteci,
Rezultat mapiranja CIM eme u RDFS format je jedan

CIM/RDFS dokument, dok je rezultat mapiranja instance
CIM modela jedan CIM/RDF (CIM/XML) dokument. U
oba dokumenta figuriu tzv. RDF resursi kojima se
modeluju CIM klase, atributi i veze u sluaju eme,
1055
i redefiniu njene metode u cilju kreiranja ciljnih

objekata.
Rezultat uitavanja jednog CIM/RDF dokumenta jeste
instanca klase CIMModel, koja predstavlja internu
objektnu reprezentaciju jednog CIM dokumenta. Pored
osnovnih podatka o izvornom dokumentu, CIMModel
sadri listu svih proitanih CIM objekata, kao i podatke o
konektivnosti unutar modela. Pri tome, svaki CIM objekat
je na generiki nain modelovan instancom klase
CIMObject, a svaki atribut CIM objekta instancom klase
ObjectAttribute. Podatak o konektivnosti unutar modela
je definisan u vidu dve mape. Prva mapa moe logiki da
se opie kao lista ureenih parova: vor lista
elemenata, u kojima klju predstavlja identifikator CIM
objekta klase ConnectivityNode, tj. identifikator vora, a
vrednost je lista identifikatora onih objekata provodne
opreme, tj. elemenata, ija pristupna taka (Terminal) je
vezana za dati vor. Druga mapa je inverzna prvoj u
smislu da sadri ureene parove oblika: elemenat lista
vorova. Pri tome, kao specijalan sluaj vora u mrei se
uzimaju objekti klase PowerTransformer. Moe se
zakljuiti da ove mape predstavljaju liste susedstva [4] za
graf konektivnosti koji je osnova za generisanje grafikog
dijagrama CIM modela.
Rezultat uitavanja jednog CIM/RDFS dokumenta jeste
instanca klase Profile, koja predstavlja internu objektnu
reprezentaciju jednog CIM profila. Pored osnovnih
podatka o izvornom dokumentu, Profile sadri listu svih
proitanih resursa. Pri tome, svaki resurs je, na generiki
nain, modelovan instancom klase ProfileElement, a
najvaniji podaci resursa su njegov identifikator i tip.
Mogue vrednosti tipa resursa su: paket, klasa, atribut
klase i vrednost enumeracije.
Ukratko opisani modeli uitanog CIM/RDF dokumenta i
uitanog CIM/RDFS dokumenta sadre sve neophodne
informacije i predstavljaju osnov za realizaciju
funkcionalnosti aplikacije.
4.2. Proces validacije
Proces validacije u okviru CIMspector aplikacije moe da
se opie kao provera ispravnosti izvornog dokumenta, pri
emu je rezultat takvog procesa dat u vidu liste
validacionih poruka. Prazna lista validacionih poruka
indikuje da je izvorni dokument validan, dok u
suprotnom, svaka validaciona poruka sadri opis
pronaene nedoslednosti. U aplikaciji se razlikuju dva
tipa validacionih procesa: prilikom uitavanja dokumenta
i validacija CIM modela po CIM profilu.
Za svaku validacionu poruku je definisana ozbiljnost
(greka error, upozorenje warning ili informacija
info) i tip uzroka. Tip uzroka slui za klasifikaciju
validacionih poruka, a sledea lista navodi i ukratko
opisuje mogue tipove:
1. LoadingError izvorni dokument nije pronaen na
zadatoj lokaciji u sistemu datoteka;
2. FatalParsingError greka tokom procesa SAX
parsiranja prilikom uitavanja izvornog dokumenta;
3. DuplicateRdfId viestruka pojava resursa sa istom
vrednou identifikatora;
4. DuplicatePropertyForElement viestruka pojava
istog atributa za jedan CIM objekat;
5. EmptyValueOfProperty prazna vrednost elementa;
6. ReferenceToUnexistingElement pojava reference na

nepostojei element;
7. UndefinedClass klasa CIM objekta nije definisana u
CIM profilu;
8. UndefinedProperty atribut CIM objekta nije
defninisan u CIM profilu;
9. InstanceOfNotConcreteClass pronaen CIM objekat
klase koja je u CIM profilu oznaena kao apstraktna
(ne moe da se instancira);
10. SimilarPropertyExists dati atribut CIM objekta nije
definisan u CIM profilu, ali je definisan atribut istog
imena sa razliitom kapitalizacijom slova;
11. MissingMandatoryProperty CIM objektu nedostaje
obavezni atribut;
12. MissingMandatoryPropertyInverse CIM objektu
nedostaje obavezna inverzna strana asocijacije, tj.
nedostaje drugi CIM objekat koji obavezno mora da
referencira dati objekat iz odreenog atributa;
13. BadDataTypeOfPropertyValue vrednost atributa
CIM objekta nije u skladu sa, u CIM profilu,
definisanim tipom podatka atributa;
14. BadDataTypeOfPropertyReference atribut CIM
objekta referencira CIM objekat neoekivane klase;
15. ValueOfPropertyNotMemberOfEnumeration
atribut CIM objekta, iji tip podatka je u CIM

profilu definisan kao enumeracija, ima vrednost koja
nije navedena kao mogua vrednost te enumeracije.
Validacione poruke za jedan izvorni dokument se ne
generiu za svaki konkretan uzrok, ve za svaki tip
uzroka, dok se konkretan uzrok (npr. identifikator CIM
objekta) belei kao dodatni podatak. Ovakvim
grupisanjem je obezbeena znaajna redukcija ukupnog
broja poruka, jer bi u suprotnom njihov broj u pojedinim
sluajevima prelazio i nekoliko desetina hiljada za jedan
dokument. Za filtriranje validacionih poruka, korisnik
moe da koristi posebne prozore za prikaz detalja.
Validacija tokom uitavanja bilo kog dokumenta u
aplikaciju se izvodi automatski, pri emu moe da doe
do prijave poruka tipa uzroka koji su u listi oznaeni
rednim brojevima od 1 do 6, a tiu se nepravilnosti u
strukturi dokumenta i sl.
Validacija usklaenosti CIM modela sa odreenim CIM
profilom se pokree na zahtev korisnika. Algoritam
procesa validacije prolazi kroz model, tj. kroz sve CIM
objekte i njihove atribute, i uporeuje ih sa podacima
profila. Ovakvom validacijom se identifikuju sve
eventualne nepravilnosti CIM modela koje odgovaraju
tipovima uzroka koji su u listi oznaeni brojevima od 5 do
15. CIM model se smatra validnim po profilu samo
ukoliko validacijom proizvedena lista validacionih poruka
ne sadri ni jednu poruku ija ozbiljnost je greka.
4.3. Generisanje grafikih dijagrama CIM modela
Najpogodniji nain za analizu fizike povezanosti
provodne opreme CIM modela je putem grafikog
dijagrama. U veini sluajeva, CIM model ne sadri
podatak o geografskoj poziciji svih elementa provodne
opreme, te je pozicioniranje elemenata jedan od najveih
izazova prilikom generisanja dijagrama konektivnosti.
Kao vorove grafa konektivnosti identifikujemo sve
objekte klasa ConnectivityNode i PowerTransformer,
kao i svih klasa koje su specijalizacijom izvedene iz klase
1056
ConductingEquipment. Grane grafa konektivnosti

predstavljaju svi objekti klase Terminal, jer svaki
Terminal objekat spaja jedan ConnectivityNode vor sa
jednim ConductingEquipment vorom. Specijalan sluaj
grane je dat odnosom izmeu objekata klasa
PowerTransformer i TransformerWinding. U nastavku
se pod pojmom vora grafa podrazumeva CIM objekat
kojem je dodeljen grafiki simbol i koji se pozicionira na
odreenu koordinatu dijagrama.
Kriterijum poetnog vora grafa konektivnosti glasi: poetni vor odgovara objektu klase TransformerWinding
koji je sekundarni namotaj u okviru PowerTransformer
objekta kom pripada, i ima napon sa vrednou iz unapred
definisanog opsega. Pretraga CIM modela za objektima
koji zadovoljavaju ovaj uslov moe da se zavri bez rezultata (generisanje dijagrama nee biti izvreno), odnosno
sa pronalaenjem jednog ili vie poetnih vorova.
Dijagram se posmatra kao retka matrica ije svako polje
moe da sadri jedan ili vie vorova. Dalje, hijerarhijska
struktura grafa konektivnosti se formira algoritmom
pretrage stabla prvo u irinu, BFS (Breadth-First Search)
[4], tako da se na nivou 0 nalaze pronaeni poetni
vorovi, a svaki element formirane strukture ima podatak
o svojoj dubini i svom roditelju.
Aplikacija generie tri tipa dijagrama: dijagram unutranjosti pojedinane podstanice, dijagram glavnih podstanica, kao i kompletni dijagram (konektivnost podstanica).
Za generisanje prva dva tipa je korien algoritam 1 koji
se fokusira na minimalnu irinu prikaza, dok je za kompletni dijagram korien algoritam 2 koji prednost daje
brzini izvravanja.
Algoritam 1: U prvom koraku se formira hijerarhijska
struktura od onih vorova grafa konektivnosti koji su
unutar odreene podstanice, odnosno unutar glavnih
podstanica. U drugom koraku se prolazi kroz formiranu
strukturu, nivo po nivo, i svaki vor se pozicionira u red
ispod njegovog roditelja, u kolonu roditelja, odnosno u
kolonu pored svog roaka (vor na istom nivou, sa istim
roditeljem). Ako pri tome u redu i koloni iznad vora
postoji vor koji mu nije roditelj, itav segment dijagrama
poev od roditeljskog vora, pa sve iznad i desno od
njega, se pomeri za jednu kolonu u desno (ova situacija je
ilustrovana na slici 3. gde je crni krug poetni vor na
nivou 0, a sivi vor je u procesu pozicioniranja). Kad se
na ovaj nain postavi i poslednji vor, obilazei vorove
od dna hijerarhije ka vrhu, algoritam svaki vor horizontalno centrira u odnosu na pozicije njegove krajnje dece.
Slika 3. Pomeranje pri pozicioniranju vora algoritmom 1
Algoritam 2: U prvom koraku se, od svih vorova grafa

konektivnosti, formira hijerarhijska struktura tako da se
vorovi koji su unutar podstanica zamenjuju jednim
hibridnim vorom-podstanicom, a poetni vor odgovara
podstanici glavnog namotaja transformatora. Tokom ovog
procesa svim vorovima se dodeljuje irina 0 osim
listovima hijerarhije (vorovi bez dece) kojima se
dodeljuje irina 1. Zatim algoritam, idui od dna
hijerarhije ka vrhu, za svaki vor pristupa njegovom
roditelju i na irinu roditelja sabira irinu datog vora.
Time se za svaki vor rauna ukupna irina, potrebna za
iscrtavanje njegovog podstabla. U koraku pozicioniranja
se obrauje nivo po nivo kao i u algoritmu 1, ali se za
horizontalnu poziciju vora uzima sredina njegove
izraunate irine. Na slici 4. je ilustrovan rezultat koji se
dobija ovakvim algoritmom.
Slika 4. Rezultat pozicioniranja vorova algoritmom 2

Sa slike se vidi da dijagram nije irinski optimizovan, ali
je izvravanje ovog algoritma ak do 3 reda veliine bre
od izvravanja prvo opisanog algoritma.
5. ZAKLJUAK
Rezultati koje realizovana CIM aplikacija postie, su
konkurentni, a u pojedinim aspektima i znaajno bolji od
rezultata drugih dostupnih CIM alata. Aplikacija
CIMspector je ve u upotrebi kao podrka u radu na
komercijalnim projektima, i prua dobrodolu podrku u
procesima analize i vizualizacije CIM podataka.
Dalji pravci razvoja aplikacije, osim unapreivanja
korisnikog interfejsa, se tiu podravanja drugih formata
CIM podataka, kao to je OWL (Web Ontology
Language) format za CIM emu, kao i omoguavanje
izmene i snimanja izmenjenih podataka.
6. LITERATURA
[1] International Electrotechnical Commission. Draft IEC
61970: EMS-API Part 301: Common Information
Model (CIM) Base, 2nd edition. IEC, 2007.
[2] Electric Power Research Institute. The Common
Information Model for Distribution: An Introduction to
the CIM for Integrating Distribution Applications and
System. EPRI, Palo Alto, 2008.
[3] International Electrotechnical Commission. EMS-API
Part 501: Common Information Model Resource
Description Framework (CIM RDF) Schem. IEC, 2005.
[4] Wikipedia http://en.wikipedia.org
Kratka biografija:
Na ovaj nain se formira dijagram minimalne irine, ali

koraci pomeranja segmenta i centriranja vora, znaajno
usporavaju algoritam u sluaju velikog broja vorova.
Zato je za generisanje kompletnog dijagrama (koji
potencijalno ima vie desetina hiljada vorova) razvijen
algoritam koji eliminie potrebu za naknadnim
pomeranjem, tj. odmah izraunava poziciju vora.
1057
Stanislava Selena je roena 14.03.1985.

godine u Novom Sadu. Gimnaziju Jovan
Jovanovi Zmaj u Novom Sadu,
matematiki smer, zavrila je 2004.
godine. Iste godine upisala se na Fakultet
tehnikih nauka u Novom Sadu. Ispunila
je sve obaveze i poloila je sve ispite
predviene studijskim programom.

UDK: 004.8:621.313.33
DETEKCIJA OTKAZA ASINHRONOG MOTORA PRIMENOM METODA

VETAKE INTELIGENCIJE
INDUCTION MOTOR FAULT DETECTION USING ARTIFICIAL
INTELLIGENCE METHODS
Milo Petrovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U okviru ovog rada prikazane su metode detekcije otkaza kod asinhronih motora, primenom
analitikih metoda i metoda vetake inteligencije. Otkazi
koji su predmet razmatranja su slomljena ipka rotora i
pojava ekcentriciteta. Dat je uporedni prikaz rezultata dobijenih korienjem dva tipa neuronskih mrea: Feedforward Backpropagation i Radial Basis Function mrea.
Abstract This paper presents induction motor fault
detection techniques including analytical and artificial
intelligence methods. Two induction motor faults are
detected: broken rotor bar and air-gap eccentricity.
Comparative view is presented using two types of neural
networks: Feedforward Backpropagation and Radial
Basis Function networks.
Kljune rei: asinhroni motor,
ekcentricitet, neuronska mrea.
slomljena
Zbog toga, detekcija, identifikacija otkaza i dijagnoza opreme, maina i sistema postao je veoma vaan zadatak,
[2].
2. TIPOVI OTKAZA ASINHRONOG MOTORA
Praenje stanja elektrinih maina moe znaajno da
smanji trokove odravanja i rizik od neoekivanih
greaka, omoguavajui ranu detekciju potencijalno
katastrofalnih otkaza. Odravanje ovakvog tipa ne
podrazumeva popravke i zamene maina na osnovu
rasporeda zasnovanog na prethodnim saznanjima i
statistikim procenama. Ono podrazumeva analiziranje
trenutnog stanja maine i odreenih parametara same
maine.
Na slici 1 prikazan je generalni pristup nainu detekcije
otkaza.
ipka
1. UVOD
Od njegovog nastanka pa sve do danas, asinhroni motor je
najvaniji pogonski motor u industriji i drugim
primenama u pogonima konstantne brzine. Naizmenini
asinhroni motori se smatraju univerzalnim mainama u
proizvodnoj industriji. Glavna prednost asinhronih motora
je njihova jednostavna i gruba struktura, jednostavno
odravanje kao i ekonominost u radu. Procenjuje se da
su asinhroni motori zastupljeni u sedamdeset do
osamdeset procenata od svih industrijskih pogonskih
aplikacija, iako se veina od njih koristi u aplikacijama sa
nepromenljivom brzinom kao to su pumpe, ventilatori,
itd. Uvoenjem mikroraunara poslednjih godina u
regulacioni deo pogona postignuto je da dinamike
performanse AC elektromotornih pogona dostignu, a u
nekim sluajevima i nadmae, DC elektromotorne pogone
u pogledu performansi, [1]. Problem detekcije greaka u
kompleksnim pogonima strateki je vano zbog svojih
brojnih posledica, npr., izbegavanje velikih kvarova i
katastrofa, bezbednosnih problema, brze i odgovarajue
reakcije na vanredne situacije kao i odravanje pogona.
Obino, u procesnoj industriji, postoji potreba za
preciznim proveravanjem i nadgledanjem opreme poto je
ona uglavnom izloena uticajima kao to su vibracija,
toplota, trenje, praina, itd.
Slika 1. Proces detektovanja otkaza

Istraivanje o nastajanju otkaza kod asinhronog motora
dovelo je do podataka o najeim tipovima otkaza kod
ovog motora. Ovde su one kategorizovane po mestu
nastanka uzimajui u obzir glavne delove maine. Otkazi
koje se javljaju kod asinhronog motora, sa uestalou
njihovog pojavljivanja, su:
leajevi 40%,
stator 38%,
ekcentricitet 12%,
rotor 10%.
2.1. Slomljena ipka rotora

Kada postoji slomljena ipka na rotoru motora, na spektru
struje motora oko frekvencije napajanja javljaju se
izoblienja, i to na frekvencijama datim sa (1).
______________________________________________
(1)
NAPOMENA:
mentor je bio dr Filip Kuli, vanr. prof.
gde je f0 frekvencija napajanja a s klizanje motora, slika 2.
1058
Amplitudski spektar
(MCSA). Jednaina koja opisuje pojavu izoblienja na

spektru usled ekcentriciteta data je sa:
20
Amplituda (dB)
fbb1
-20
fbb2
-40
(2)
-60
gde je nd=1,2,3... u sluaju dinamikog ekcentriciteta a

nd=0 u sluaju statikog ekcentriciteta, f frekvencija
napajanja, R broj ipki rotora, s klizanje, p broj pari
polova, k bilo koji ceo broj, a v je red statorskog
vremenskog harmonika koji je prisutan u izvoru napajanja
motora (v= 1, 3, 5, itd.).
-80
-100
-120
40
45
50
Frekvencija (Hz)
55
60
Slika 2. Spektar struje motora sa slomljenom ipkom
Ako statiki i dinamiki ekcentricitet postoje u isto

vreme, komponente na niskim frekvencijama u blizini
frekvencije napajanja date su sa
Izoblienja prvog reda (k=1) su od najveeg interesa za

detekciju slomljene ipke rotora. Levo izoblienje (1-2s)f0
se javlja usled elektrine ili magnetne nesimetrije nastale
zbog slomljene ipke, dok se desno izoblienje (1+2s)f0
javlja usled promene brzine. Amplitude i pojava
izoblienja zavise od fizike pozicije slomljene ipke,
brzine i optereenja. Na primer, amplitude zavise od
fizike konfiguracije motora kao to su broj polova, broja
ipki rotora kao i broja slomljenih ipki. Pozicija
izoblienja se pomera dalje od frekvencije napajanja usled
poveanja optereenja. Takoe se zna da se izoblienja
mogu pojaviti i kad motor nema slomljenih ipki, i to
zbog nesavrenosti izrade koji mogu dovesti do asimetrije
rotora. Meutim, amplitude izoblienja zdravog motora su
mnogo manje od amplitude motora sa slomljenom
ipkom, [3].
Poslednji, a verovatno i najtei korak u nadgledanju stanja

maine jeste ispitivanje osobina i parametara otkaza, i
odluivanje da li otkazi postoje, i ako postoje, koji su to
otkazi. Trenutno se ovo esto radi na taj nain da se
koristi iskustvo osobe koja poseduje ekspertsko znanje.
Ipak, sada se trenutno radi na automatizaciji ovog
procesa, koristei metode klasifikacije kao to su vetaka
inteligencija i prepoznavanje oblika
2.2. Ekcentricitet
3.1. Analitike metode
Ekcentricitet se javlja kad rotor nije centriran sa statorom,

stvarajui neuniformno rastojanje izmeu statora i rotora.
Ovo moe nastati usled istroenih leajeva ili greaka
prilikom proizvodnje. Kada stepen ekcentriciteta postane
veliki, rezultujue radijalne sile mogu dovesti do kontakta
statora i rotora, usled ega moe doi do njihovog
oteenja.
Naunici su napravili vie predvianja o varijaciji

amplituda izoblienja nastalih usled slomljene ipke na
rotoru, u zavisnosti od broja slomljenih ipki.
Postoje dva tipa ekcentriciteta: statiki i dinamiki

ekcentricitet. Kod statikog ekcentriciteta
pozicija
najmanjeg rastojanja izmeu statora je fiksirana u
prostoru. Do statikog ekcentriciteta moe doi usled
ovalnosti jezgra statora ili usled loeg pozicioniranja
statora i rotora prilikom sklapanja maine. Ako je osovina
rotora dovoljno vrsta, stepen ekcentriciteta se ne menja.
gde je IBB amplituda izoblienja na frekvenciji (1-2s)f, I

amplituda glavnog pika na frekvenciji napajanja a N
ukupan broj ipki na rotoru.
U sluaju dinamikog ekcentriciteta, centar rotora nije u

centru rotacije, a minimalni procep se okree sa rotorom.
Ova pojava moe nastati usled nekoliko faktora kao to su
iskrivljena osovina rotora, istroeni leajevi, mehanika
rezonanca na kritinoj brzini, itd. Ekcentricitet veliine do
10% je doputen, mada proizvoai tee smanjenju
ekcentriciteta, uglavnom zbog spreavanja vibracija i
buke.
Izuzev ovih predvianja, postoje i pragovi amplituda

dobijeni iz raznih ispitivanja, koja se mogu koristiti za
razlikovanje zdravog motora od onog koji moda ima
slomljenu ipku.
U stvarnosti, zajedno postoje i statiki i dinamiki

ekcentricitet. Odreena vrednost statikog ekcentriciteta
postoji ak i kod novih maina, i to usled naina izrade i
naina montiranja maine.
Drugo istraivanje obavljeno na motoru od 3.6MW

pokazalo je da ako je amplituda komponente spektra na
frekvenciji (1-2s)f manja od -45dB, radi se o zdravom
motoru.
Prisustvo statikog i dinamikog ekcentriciteta moe se

detektovati pomou spektra strujnog signala motora
Pravilo 54-45 je bilo predstavljeno kao najbolje reenje,

[3], a ono kae da ako je amplituda komponente spektra
na frekvenciji (1-2s)f manja od -54dB moe se rei da je
motor zdrav, dok ako je amplituda vea od -45dB moe se
(3)
gde je fr frekvencija obrtanja rotora u Hz, [3].
3. METODE DETEKCIJE OTKAZA
Bellini je predloio vezu izmeu amplitude pika

izoblienja i broja slomljenih ipki:
(4)
Thomson je predloio sledeu vezu:

(5)
U prvoj pretpostavci Benbouzid [3] tvrdi da ako je

amplituda komponente spektra na frekvenciji (1-2s)f
manja od -50dB, moe se rei da je motor zdrav.
1059
rei da postoji slomljena ipka na rotoru. Amplitude

izmeu -54dB i -45dB se smatraju neodreenim.
3.2.
na osnovu ega dolazimo do inkrementa otpornosti u

sluaju n slomljenih ipki:
Vetake neuronske mree
Vetake neuronske mree (VNM) modeluju veze izmeu

neurona ljudskog mozga, slika 3. Svaki vetaki neuron,
na slici predstavljen kao krui, prima nekoliko ulaznih
signala, mnoi ih sa njihovim teinama i kao izlaz
generie nelinearnu vrednost na osnovu rezultata. Neuroni
su povezani u slojevima izmeu ulaza i izlaza mree.
(8)
sa pretpostavkom da su slomljene ipke susedne i da se
one simuliraju dodavanjem eksternih otpornika vezanih u
zvezdu. Vrednost fazne otpornosti se menja u vrednosti
koja zavisi od tipa motora koji se koristi, a u ovom radu
simulacije e se vriti samo u sluaju jedne slomljene
ipke.
4.1. Rezultati testiranja
Testiranja su obavljena na modelima tri motora, i to od
4kW, 7.5kW i 15kW. Testiranjem pretpostavki datih
jednainama (4) i (5) dobijeni su sledei rezultati, tabela
1:
Tabela 1. Rezultati testiranja u sluaju jedne slomljene
ipke
Motor
Motor
Motor
4kW
7.5kW
15kW
Slika 3. Struktura neuronske mree

Treniranje neuronske mree se obavlja na taj nain to se
mrei predstavljaju skupovi podataka koji odgovaraju
zdravoj maini i maini sa otkazom. Na osnovu
obuavajueg skupa, u procesu treniranja mree, dolazi
do menjanja teina izmeu neurona kako bi se, po
zavretku obuavanja, na izlazu mree dobijale eljene
vrednosti.
Pre dovoenja podataka na ulaz mree, potrebno je
izvriti obradu ulaznih podataka.
Ako se snimljeni
podaci direktno alju na ulaz mree kao obuavajui skup,
elementi skupa sa velikom vrednou tee ponitavanju
uticaja elemenata sa manjom vrednou. Takoe, ako se
takvi podaci direktno dovode na ulaz mree, postoji rizik
da neuroni dou u stanje zasienja. Normalizacija
podataka podrazumeva kompresovanje ulaznih podataka
na odreeni opseg vrednosti izmeu, npr. [-1, 1], [2].
Modelovanje otkaza motora, konkretno slomljene ipke

rotora, moe se uraditi poveanjem jedne od tri fazne
otpornosti rotora, [4]. U sluaju slomljene ipke,
poveava se otpornost rotora, dok otpornost slomljene
ipke tei beskonanosti.
Ako se zanemari doprinos krajnjeg prstena, fazna
ekvivalentna otpornost rotora, u odnosu na stator, moe se
izraunati kao:
(6)
gde je Ns broj faznih namotaja statora, Zr ukupan broj
ipki a Rb otpornost jedne ipke rotora. U sluaju n
slomljenih ipki, jedna od faznih otpornosti postaje:
0,5
0,75
0,65
Broj sl. ipki (5)
0,99
1,42
1,24
Testiranjem tri pretpostavke, koje na osnovu amplitude

pika odreuju da li postoji otkaz ili ne, dati su u tabeli 2.
Tabela 2. Rezultati dobijeni testiranjem tri pretpostavke
Uspenost detekcije
Pretpostavka 1 (<-45)
91,67%
100%
Pretpostavka 3 (54-45)
75%
Dva tipa neuronske mree su obuena sa podacima iz
amplitudskog spektra struje motora, i rezultati su
prikazani u tabeli 3. Testiranje i obuavanje obavljeno je
sa normalizovanim podacima.
4. SIMULACIJA I DETEKTOVANJE OTKAZA NA

MODELU ASINHRONOG MOTORA
Kao osnova za sprovoenje istraivanja u oblasti
detekcije otkaza trofaznih asinhronih motora, konkretno
detekcija slomljene ipke rotora, primenjen je model
motora razvijen u softverskom paketu MATLAB/Simulink,
korienjem biblioteke SimPowerSystems.
Broj sl. ipki (4)
Tabela 3: Rezultati dobijeni testiranjem VNM

Uspenost detekcije
Backpropagation
85,00%
Radial Basis
95,00%
5. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
U ovom poglavlju dati su rezultati testiranja metoda
detekcije otkaza kod asinhronog motora obavljenih na
realnim motorima. Dva tipa otkaza su obraena i to
detekcija slomljene ipke na rotoru i detekcija
ekcentriciteta. Svi eksperimenti su obavljeni sa 50% i
100% nominalnog optereenja, a optereenje je bilo
konstantno tokom akvizicije podataka. Sva testiranja
obavljena su sa signalima dobijenim sa tri motora, snage
od 4kW, 7.5kW i 15kW.
5.1. Detekcija slomljene ipke
Ono to je zajedniko za sve metode detekcije jeste da je
potrebno znati trenutnu brzinu obrtanja motora, kako bi se
mogao odrediti poloaj izoblienja na spektru struje.
Testiranjem dve pretpostavke date jednainama (4) i (5)
dobijeni su sledei rezultati, tabela 4:
(7)
1060
Tabela 4. Rezultati testiranja u sluaju jedne slomljene

ipke
Motor
Motor
Motor
4kW
7.5kW
15kW
Broj sl. ipki (4)
1,37
1,29
1,27
Broj sl. ipki (5)
2,49
2,37
2,33

Feedforward
backpropagation
Testiranjem tri pretpostavke koje na osnovu amplitude

pika odreuju da li postoji otkaz ili ne, dati su tabeli 5.
Tabela 5. Rezultati dobijeni testiranjem tri pretpostavke
Procenat pogodaka
100,00%
75,00%
Pretpostavka 3 (54-45)
66,67%
Dva tipa neuronske mree su obuena sa podacima iz
amplitudskog spektra struje motora, i rezultati su
prikazani u tabeli 6. Testiranje i obuavanje je obavljeno
sa normalizovanim podacima.
Procenat pogodaka
Backpropagation
96,67%
Radial Basis
100,00%
5.2. Detekcija ekcentriciteta
to se tie pojave ekcentriciteta i metoda njihove
detekcije, jo uvek ne postoje analitike metode koje bi
mogle, na osnovu prethodnog iskustva, dati informaciju o
tome da li postoji otkaz kod motora ili ne. Zbog toga,
vetake neuronske mree predstavlja jednu od metoda
koje mogu nai svoju primenu u ovoj oblasti.
Obe neuronske mree obuene su istim obuavajuim
skupom. Obuavajui skup se sastoji od 24 para ulazaizlaza, a svaki ulazni podatak je niz od 5 elemenata. Niz
od 5 elemenata predstavlja amplitude harmonika
karakteristinih za pojavu ekcentriciteta. Prva dva
elementa su dobijena iz jednaine (3) za k=1 i k=-1 i to su
amplitude harmonika vezanih za kombinovani (mixed)
ekcentricitet. Druga dva elementa su dobijena iz jednaine
(2) i to za nd=0 i v= 1 i to su amplitude harmonika
vezanih za statiki ekcentricitet. Poslednji element
obuavajueg skupa dobijen je iz jednaine (2) za nd=1,
v=-1 i to je amplituda harmonika koja odgovara
dinamikom ekcentricitetu.
Testiranje neuronske mree obavljeno je test skupom od
12 elemenata (po 4 elementa sa svakog motora koji je
uestvovao u obuavanju). U tabeli 7 prikazani su
rezultati testiranja Backpropagation i Radial Basis
neuronske mree sa obinim i normalizovanim podacima.
Procenat pogodaka
Backpropagation
100,00%
Radial Basis
100,00%
Radial Basis
Izlaz HE
0,1807
0,1061
Izlaz ECC
1,1238
0,8939
6. ZAKLJUAK
U ovom radu opisane su neke od metoda detekcije otkaza
kod asinhronih motora. Asinhroni motor, kao jedan od
najzastupljenijih ureaja u industriji, podloan je
otkazima, i zbog toga, potrebno je izvriti ranu detekciju
otkaza kako bi se predupredili zastoji u radu. Otkazi tipa
slomljene ipke rotora i ekcentriciteta opisani su u ovom
radu.
Iz literature se jasno moe videti da je neinvazivna analiza
statorske struje motora (MCSA) jedna od najzastupljenijih
metoda za dobijanje odgovarajuih podataka sa vezanih
za otkaze motora. Kombinovanjem MCSA sa vetakim
neuronskim mreama, moe se kreirati koristan alat za
detekciju otkaza kod asinhronih motora. Dva tipa
neuronskih mrea su koriena u ovom radu, Feedforward
Backpropagation i Radial Basis Function.
Neuronske mree su obuene podacima sa modela motora
i sa realnih motora, u ispravnom stanju i stanju otkaza.
Oba tipa neuronskih mrea su pokazale dobre rezultate, s
tim to Radial Basis Function mrea daje neto bolje
rezultate.
7. LITERATURA
[1] V.
Vukovi,
Elektrini
pogoni.
Beograd:
Elektrotehniki Fakultet, Beograd, 1997, ISBN 867225-019-2.
[2] S. Rajakarunakaran, P. Venkumar, D. Devaraj, and K.
Surya Prakasa Rao, "Artificial neural network
approach for fault detection in rotary system," in
Applied Soft Computing 8, 2008, pp. 740-748.
[3] M. E. H. Benbouzid, "A review of induction motor
signature analysis as a medium for faults detection,"
in IEEE transactions on industrial electronics, Aachen,
Germany, 2000, pp. 984-993.
[4] S. Chen and R. ivanovi, "Modeling and simulation
of stator and rotor fault conditions in induction
machines for testing fault diagnostic techniques," in
European transactions on electrical power, DOI:
10.1002/etep.342, 2009.
Kratka biografija
Ova dva tipa mree testirana su i sa podacima sa motora

koji nije uestvovao u obuavanju. Na motoru snage 4kW
vetaki je izazvan ekcentricitet, i to 30% statiki i 30%
dinamiki ekcentricitet. U tabeli 8 prikazani su rezultati
testiranja Backpropagation i Radial Basis mree sa
normalizovanim ulaznim podacima.
1061
Milo Petrovi roen je 5. februara 1986.

godine u Vrbasu. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Elektrotehnike i raunarstva - detekcija otkaza odbranio
je 2010. godine.

UDK: 69.059.25
O
RECONSTRUCTION PROJECT OF PATHOLOGY IN BANJA LUKA
, , ,

.
,

.
Abstract This paper shows defects and damages
registered during visual inspection of object. Based on the
analysis of detected damages and control structural
design, the assessment of current condition is given
together with the suggestion for the repair in purpose of
prolonging the structure lifetime.
: , , ,

.
-

, .

.
1.
1.1.

, ,

,
,
. ,

.

.
,
, .

,

______________________________________________
:
-
. .
, .
,
(I ):
Q [J] [s]
S [m2] d [m],
t1 t2 [C]

[W/(mK)].

(. ),
:
Q, S
, tL
, tO
h [W/m2 K]
.

, ,
,
:
s [W/m2 K]
t1 t2,
C1 C2 ,
Cs
.

(. ),
, ,
.
q [W/m2]
, ti
te
1062
, hi
, he

, R [m2K/W] .
,
(.
, .),
,
R ,
,
R 1, R 2 ... Rn
, d1,
d2 ... dn.
1.2.

:
-
:
,
,

,

,
-

-
.

,
,
.

.
1.3.

,
.
,

.

: ,
,
.

:
-
() ,
-

- .
,
, -.

, ,
.
.

(. 1.),
:
-
,
-

- .
1.
(Tarolit+Stiropor+Tarolit)

(,
),
.
(, .)
70C
.
, ,
.
1063
2.
5.
2.1.

. o 1984.
, , (
2.).
2.
r+P+1
.
3.
5.

- .
2.2.

( 2.).
2.-
( )
.
[mm]
3.

: ,
, ,
.
2.2.
:
4.
4.
Z9
S3
I .
S4'R
I .
Z1
15
10
15
15

15mm.
2.3.
,
()
SRPS U.M1.049,

22.08.2008. . 50mm
, ,
,
, .

MB35,

MB40 MB25.
2.4.

Tower 5.5,

. Tower 5.5

.
,
1064
,
.

16,3kN/m, 1kN/m,
9,5kN/m

3kN/m.
2.5.

, ,
.
2.6.
r+P+1
:

,

,
,
,

,

.

20%

.
,

.

6.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Ekstenzivno ozelenjena
bata
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
AB ploa
Parna brana TENOARM
Tvrda toplotna izolacija "Styrodur"
2
Poliesterski filc 250 gr/m
VARNAMO EPDM 1,2mm
PE folija d=0,15 - 0,20mm
Drenani filter sloj
Filter sloj protiv ispiranja humusa
Vegetacioni sloj
7.

3.
1. :
87, 1
, , ,
2000.
2. :
87, 2 ,
, , 2000.
3. . , . :

,
, .
4. . , . :
,
, ,
.
5. . , . : ,
3, - ,
, , 2007.
6. . : , , , ,
,
, , 1979.
7. : ,
- -
, , 2003.
:
6.
-

60/70cm.

, ,

SikaWrap Hex-230C 0,2L (1,44m)
.
FRP - Analysis,

, 0,22mm.

7.
1065
,
(. ) 1981.
. --

,
-
2010. .

1958. . -
-
2003. , 2008.
-
.
,
,
-
.

UDK: 624.04:330.131.3
ORGANIZACIJA IZGRADNJE POSLOVNOG OBJEKTA I ANALIZA INVESTICIONOG

PROGRAMA
ORGANISATION OF CONSTRUCTION OF A COMMERCIAL BUILDING AND THE
INVESTMENT PLAN ANALYSIS
Zoran Maksimovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAEVINARSTVO
Kratak sadraj U radu je, u cilju dokaza opravdanosti
i isplativosti investicije, uraena ekonomsko-finansijska
analiza projekta izgradnje poslovno-prodajnog centra
keramike i sanitarne opreme. Finansijska (komercijalna)
ocena, odnosno odluka o tome da li da se krene u
planiranu investiciju ili ne, uraena je metodom Neto
Sadanje Vrednosti (NSV). Konanom odgovoru o
opravdanosti, odnosno roku povraaja uloenih sredstava
u projekat primenom metode NSV, prethodi niz aktivnosti
kojima se definie cena kotanja izgradnje objekta.
Abstract In this paper, in order to prove the viability
and profitability of the investment, the economic and
financial analysis was performed for the project of
building a commercial retail centre for ceramics and
sanitary equipment. Financial (commercial) appraisal,
i.e. the decision to start the planned investment or not,
was conducted using the Net Present Value (NPV)
method. The final proof of feasibility, or the deadline for
the return on investment of the project, specified by using
the NPV method, is preceded by a series of activities,
which define the price of the construction.
Kljune rei: Organizacija, analiza cena, trokovi,
investicioni plan, diskontna stopa, neto sadanja
vrednost.
Predmer radova je uraen za graevinske, graevinskoinstalaterske i radove na ureenju partera, za koje je u

ovom radu detaljno uraena analiza trokova, dok je
predmer elektro, mainskih i vodovodnih radova uraen
zasebno. Analiza trokova za te radove takoe je uraena
zasebno, a vrednosti tih trokova su usvojene i nisu
posebno analizirane ovim radom.
2. TEHNOLOGIJA GRAENJA I ORGANIZACIJA
GRADILITA
elja investitora je izgradnja poslovno-prodajnog objekta

namenjenog izlaganju i prodaji keramike, sanitarija,
pratee opreme i materijala. Objekat je lociran u
Veterniku. Spratnost objekta je Po+P+1+Pk. Etae su
projektovane kao smaknute po vertikali, a potkrovlje kao
etaa pune visine.
Budui da se realizacija ovog objekta sastoji iz velikog
broja aktivnosti, to se i ukupna cena objekta dobija
zbirom cena svih tih aktivnosti. Neke od tih aktivnosti
nisu proizvodne, ali iziskuju odreene trokove (npr.
administrativne takse na dobijanje razliitih saglasnosti).
Kao osnova i ulazni podatak za ovaj rad korien je idejni
projekat, koji se sastoji od grafike dokumentacije i
predmera radova sa dokaznicom mera.
Za uspenu realizaciju ovog projekta u obzir se moraju

uzeti okolnosti i delatnosti koje obuhvata tehnologija i
organizacija graenja. Detaljnom analizom projekta
potrebno je usvojiti adekvatan tehnoloki proces izgradnje
i organizacije graenja i odrediti trokove vezane za taj
izbor.
Pre poetka analize dinamikog i finansijskog plana
potrebno je definisati tehnologiju i organizaciju graenja,
jer rokovi i trokovi izgradnje, a samim tim i cela
investicija, direktno zavise od izabrane tehnologije i
organizacije graenja. Tek po usvojenom tehnolokom i
organizacionom procesu izgradnje objekta, mogu se
definisati i trokovi koji su vezani za taj proces.
Analizom lokacije, poloaja i konstruktivnog sklopa
objekta, definisana je potrebna mehanizacija i njen mogu
raspored na lokaciji, raspored i poloaj privremenih
gradilinih objekata, instalacija i deponija za smetaj
oplate, armaturnih sklopova i graevinskog materijala.
Transport betona vrie se kamionima mikserima, a
ugradnja pumpom za beton. Gradilina saobraajnica
omoguava prilaz i manevrisanje miksera, pumpe i ostale
mehanizacije. Vertikalni transport na gradilitu vrie se
kranskom dizalicom sa radnim radijusom od 27 m.
Gradilina saobraajnica uraena je na trasi budue
saobraajnice za unutranju komunikaciju kompleksa,
ime je izvrena uteda u vremenu i novcu.
Tek po izvrenoj organizacionoj emi gradilita, mogu se
definisati i trokovi koji su vezani za tu fazu projekta.
Fiksni trokovi na nivou projekta vezani za opremanje
gradilita su trokovi privremenih objekata, instalacija,
protivpoarne opreme, obezbeenja gradilita i table sa
podacima.
______________________________________________
NAPOMENA:
3. ANALIZA CENA IZGRADNJE OBJEKTA
1. UVOD

mentor je bio dr Milan Trivuni, red.prof.
Kalkulacija cena za graevinske radove obavlja se

detaljnom analizom kotanja radnih operacija, materijala
i opreme potrebnih da se izvede odreena pozicija
1066
graevinskog objekta. Analize se baziraju na graevinskim normama koje definiu:

broj i kvalifikacionu strukturu izvrilaca za izradu
jedinice mere odreene pozicije,
proseno potrebno vreme po svakom izviocu,

odnosno po svakoj maini, za izradu jedinice mere
odreene pozicije,
potreban materijal za izradu jedinice mere odreene
pozicije.
U skladu sa uvoenjem savremenih informacionih sistema
uz podrku raunara, graevinske norme je mogue
ifrirati i prilagoditi elektronskoj obradi podataka. Radi
breg i efikasnijeg reenja ovog zadatka, koji se po svojoj
prirodi moe tipizirati, a uz automatizaciju obrade
podataka i bolji kvalitet izlazne informacije korien je
program MODUL.
U program su uneti kompletni NORMATIVI I
STANDARDI U GRAEVINARSTVU. Pored standardnih
normativa, program ostavlja mogunost formiranja nove
baze podataka ili dopune postojee baze, koja se time
prilagoava potrebama konkretnog projekta bez
remeenja osnovnog sadraja. Ta mogunost je koriena
i pri izradi ovog rada, jer je zbog upotrebe savremenih
materijala i kompleksnih radova bilo potrebno u bazu
podataka uneti velik broj materijala i radova, pa je
postojea baza podataka materijala proirena za stotinak
novih.
Obraun cene graenja vri se na osnovu aktuelnog
cenovnika jedinice mere graevinskih materijala, bruto
sata rada radnika i sata rada graevinske maine.
Svaka analiza cene sadri: naziv pozicije, jedinicu mere
pozicije za koju se vri obraun, koliinu radova, oznaku
(broj graevinske norme), vrstu i koliinu potrebnog
materijala i opreme sa jedininim cenama i ukupnim
iznosom i opisom radnih operacija, norma sate po
kvalifikacionoj strukturi radnika sa jedininim bruto
cenama i ukupnim cenama.
Analiza cene svake pozicije sadri i fiksne trokove
pozicije, koji su srazmerno dobijeni iz fiksnih trokova
projekta. Na kraju svake analize cene prikazani su ukupni
trokovi pozicije, obraunate i usvojene jedinine cene.
U tabeli 1. dat je primer sraunavanja trokova jedne
pozicije radova u kojoj su sadrana tri normativa, koji su
posebno analizirani i sraunati i ijim su sabiranjem
dobijeni ukupni trokovi pozicije. Na nivou celog projekta
figuriu fiksni trokovi, nezavisno od pojedinanih
pozicija, u kojima su sadrani trokovi profita izvoaa
radova, trokovi tehnikog osoblja gradilita, geodetske
slube, uvara gradilita i ostalih fiksnih trokova.
U konanu cenu kotanja izgradnje objekta, fiksni
trokovi, uvrteni su preko pozicija radova srazmerno
vrednosti svake pozicije, a primenom programa
MODUL.
4. INVESTICIONI PROGRAM
Pored obraenih i definisanih trokova projektovanih
graevinskih radova poznati su i trokovi:
projektovanih radova termo-mainske instalacije,
projektovanih radova vodovodno-kanalizacione
instalacije,
projektovanih radova elektro-energetske instalacije.
(Tabela 1. Primer analize cene pozicije)

ZEMLJANI RADOVI
Mainsko skidanje sloja humusa debljine d=25 cm
sa utovarom u vozilo,odvoz na deponiju do 5 km.
01
Koliina:211m3
Ukupno
FIKSNI TROKO VI POZICIJE
Po stavci
Na nivou projekta
11.975.000 21.639,76
Na nivou grupe
Na nivou pozicije
0
0
21.639,76
Ukupno fiksni trokovi pozicije

ZAVISNI TROKOVI PO ZICIJE
Normativ
25007
Jed.mere
m3 Otkop humusa buldozerom TG-90
Koliina
211
ifra
Opis
M6
Mainist
11011
Buldozer guseniar
JM
Nor.
Uk.
NS 0,028 5,95
J.cena
200
Oprema
Materijal
Ukupno
ns 0,028 5,95 3.800,00 22.610,00 22.610,00
Ukupno zavisni trokovi normativa

Normativ
Rad*fakt
1.190,00 1.190,00
1.190,00
22.610,00
Rad*fakt
Oprema
23.800,00
25007
Jed.mere
m3 Utovar zemlje I i II kat kaikom zapremine 1,90
Koliina
211
ifra
Opis
M6
Mainist
15022
Utovariva toka kaika
JM
Nor.
Uk.
NS 0,025 5,17
J.cena
200
Ukupno
ns 0,025 5,17 3.800,00 19.646,00 19.646,00

1.034,00 19.646,00

Normativ
Materijal
1.034,00 1.034,00
20.680,00
430045
Jed.mere
m3
Koliina
211
Prevoz tereta i povratak na utovar kamionom nosivosti 11,5 tona, snage 200 ks, daljina 5,0 km
ifra
Opis
M7
Mainist
17020
Kam.kip.11,5t snage 200
JM
Nor.
Uk.
NS 0,079 16,69
J.cena
220
Rad*fakt
Oprema
Materijal
Ukupno
3.671,80 3.671,80
ns 0,079 16,69 3.000,00 50.070,00 50.070,00
3.671,80
50.070,00
Ukupno zavisni trokovi pozicije
5.895,80
92.326,00
UKUPNO TRO KO VI POZICIJE
53.741,80
98.221,80
119.861,56
Obraunata jedinina cena
568,06
Usvojena jedinina cena
568,06
Poznavanjem svih ovih trokova, odreeni su ukupni

trokovi izgradnje objekta u smislu izvoenja svih radova,
utroka svog potrebnog materijala i opreme za izgradnju.
Osim cene izvoenja radova, u cenu izgraenog objekta
ulaze i trokovi:
naknade za ureenje gradskog graevinskog
zemljita,
naknade za obezbeenje elektrine energije,
daljinskog grejanja i telefonskog saobraaja,
trokovi pripremanja lokacije,
trokovi izrade i overe tehnike dokumentacije i
ostali trokovi.
Investicionim programom se analizira i sraunava cena
jednog objekta. To je kljuni dokument za upravljanje
investicijom u finansijskom pogledu. Struktura
investicionog programa je u potpunosti prilagoena
tehniko-tehnolokim karakteristikama objekta, lokaciji
na kojoj se gradi i propisima koji obavezuju na
regulisanje naknada. Vrednosti pojedinih naknada zavise
od trinih uslova i iznosa participacija koje propisuje
lokalna uprava, a definisane su na osnovu dostupnosti
informacija javnih preduzea.
5. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA
Iz sopstvenih sredstava projekat se finansira sa 60%
ukupne vrednosti, a sredstvima iz komercijalnoig kredita
sa 40%.
Rezultati budueg poslovanja firme prikazani su u vidu
planiranih prihoda od prodaje materijalnih i nematerijalnih trokova i trokova amortizacije.
Bilans uspeha projekta definisan je poznatim ukupnim
prihodima i rashodima, a prikazan je u tabeli 2.
Vrednost bruto dobitka dobijena je umanjenjem vrednosti
prihoda vrednou rashoda. Umanjenjem bruto dobitka za
vrednost od 10% na ime poreza i doprinosa iz dobitka,
1067
dobijena je vrednost neto dobitka. Bilans uspeha dat je po

godinama i veku eksploatacije projekta.
Za mesece se usvaja pozitivna vrednost prve

decimale iz proizvoda odnosa najvee negativne
vrednosti kumulativnog zbira NSV i pojedinane
godinje neto sadanje vrednosti naredne godine
i broja meseci u godini:
(Tabela 2. Bilans uspeha projekta.)

OPIS
UKUPNI PRIHODI
UKUPNI RASHODI
BRUTO DOBITAK
POREZI I DOPRINOSI IZ DOBITKA
NETO DOBITAK
PERIOD EKSPLOATACIJE
1
2
3
96.960.000,00 96.960.000,00 96.960.000,00
75.991.277,00 75.991.277,00 75.991.277,00
20.968.723,00 20.968.723,00 20.968.723,00
2.096.872,30 2.096.872,30 2.096.872,30
18.871.850,70 18.871.850,70 18.871.850,70
5.1. Finansijska (komercijalna) ocena

Analiza poetnih ulaganja ignorie tekue trokove, a
analiza ukupnih ulaganja precenjuje njihov efekat. Za
balansiranje efekata poetnih i tekuih trokova mora se
uzeti u obzir vremenski faktor, to se postie korienjem
interesnih stopa. Interesne (diskontne) stope predstavljaju
trokove kapitala, odnosno interes koji se plaa na
pozajmljeni kapital. Moe se rei i da je to stopa po kojoj
centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama.
Diskontna stopa se izraava u procentima i malim slovom
p.
Da bi investitor doneo odluku o ulaganju sopstvenih
sredstava i zakljuivanju ugovora sa drugim ulagaima
mora sprovesti finansijsku analizu. Na osnovu dobijenih
rezultata investitor e sagledati da li treba da krene sa
realizacijom projekta.
Jedna od metoda koje daje odgovor na to pitanje je
metoda Neto Sadanje Vrednosti (NSV). Metoda NSV
sve trokove i prihode svodi na prilive i odlive novca,
odnosno novanih tokova u predvienom periodu
eksploatacije. Kod investicija je NSV razlika izmeu
diskontovanog neto priliva u ekonomskom veku projekta i
inicijalnog ulaganja. Jednaina NSV glasi:
n
NSV =
i =0
Npi
i
(1+ p)
gde su:
Npi -neto primitak u i-toj godini eksploatacije objekta
Kriterijum za odluivanje je da NSV0 za nezavisne
projekte kojima ovaj projekat pripada.
Proraun vrednosti NSV dat je tabelarno. Proraun je
sproveden za razliite vrednosti diskontne stope u opsegu
od 5% do 9.5% sa korakom rasta od 0.5%.
(Tabela 3. Proraun NSV za diskontnu stopu od 6% .)
God. Dis.stopa
(i)
(p)
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
6%
6%
6%
6%
6%
6%
6%
6%
6%
6%
(1+p)î
Neto prim itak
Neto sad. vrednost
(Npi)
NSV=Npi/(1+p)î
1,00000 -112.014.773,41 -112.014.773,41

1,06000 18.871.850,70
17.803.632,74
1,12360 18.871.850,70
16.795.879,94
1,19102 18.871.850,70
15.845.169,75
1,26248 18.871.850,70
14.948.273,35
1,33823 18.871.850,70
14.102.144,67
1,41852 18.871.850,70
13.303.910,07
1,50363 18.871.850,70
12.550.858,56
1,59385 18.871.850,70
11.840.432,60
1,68948 18.871.850,70
11.170.219,43
Kum ulativni zbir NSV
-112.014.773,41
-94.211.140,68
-77.415.260,74
-61.570.090,98
-46.621.817,63
-32.519.672,96
-19.215.762,89
-6.664.904,33
5.175.528,27
16.345.747,70
Za svaku vrednost diskontne stope, sraunata je tana

vrednost povraaja uloenih sredstava. Na primeru tabele
3. tj. za vrednost diskontne stope od 6 % vreme povraaja
sredstava se nalazi na sledei nain:
Za godine se usvaja broj godina za koje je
kumulativni zbir NSV najvei negativan.
6.664.904, 33
11.840.432, 6 x12=6.755
Za dane se usvaja broj dobijen proizvodom:

0.755 x 30 =22.65,
Moe se rei da e se u ovom primeru povraaj uloenih

sredstava ostvariti nakon 7 godina 6 meseci i 23 dana.
Evidentno je da se sa poveanjem diskontnog faktora
vreme povraaja investiranih sredstava poveava.
U tabeli 4. uraena je varijanta za NSV koja se odnosi
samo na sredstva planirana proizvodnim kreditom, sa
rokom otplate od 5 godina i godinjom kamatom od 12%.
(Tabela 4. Proraun NSV za diskontnu stopu od 12%,
sredstvima iz proizvodnog kredita.)
God.Dis.stopa
(i)
(p)
0
1
2
3
4
5
12,0%
12,0%
12,0%
12,0%
12,0%
12,0%
(1+p)î
Neto prim itak

(Npi)
1,00000 -44.805.909,36
1,12000 18.871.850,70
1,25440 18.871.850,70
1,40493 18.871.850,70
1,57352 18.871.850,70
1,76234 18.871.850,70
Neto sad. vrednostKum ulativni zbir NSV

NSV=Npi/(1+p)î
-44.805.909,36
16.849.866,70
15.044.523,84
13.432.610,57
11.993.402,29
10.708.394,90
-44.805.909,36
-27.956.042,67
-12.911.518,83
521.091,74
12.514.494,03
23.222.888,93
Povraaj uloenih sredstava tj. povraaj sredstava iz

kreditnog zaduenja ostvarie se nakon priblino tri (3)
godine, to svakako ispunjava ugovorom predvieni rok
od pet (5) godina i pri tom ostavlja vremensku rezervu u
sluaju nepovoljnog odstupanja od planiranog pozitivnog
poslovanja.
U prikazanim primerima prorauna NSV, za svaku
vrednost diskontne stope, vreme koje je potrebno da se
uloena sredstva vrate je razliito. Poveanjem vrednosti
diskontne stope produie se i vreme povraaja uloenih
sredstava. Tako na primer, za vrednost diskontne stope od
5% vreme povraaja uloenih sredstava iznosi 7 godina, 2
meseca i 19 dana, dok za vrednost diskontne stope od
9,5% ono iznosi 9 godina, 1 mesec i 24 dana. Razlika
izmeu ova dva intervala je priblino dve godine. Odavde
se moe zakljuiti da je diskontna stopa bitan faktor za
odreivanje vremena potrebnog za ostvarenje povraaja
uloenih sredstava. Na ovom nivou razmatranja,
diskontna stopa moe se sutinski usvojiti i posmatrati
kao referentna kamatna stopa. Referentnu kamatnu stopu
svake drave odreuje njena centralna banka, u zavisnosti
od njene ekonomske snage, stabilnosti, optih
ekonomskih i makroekonomskih pokazatelja. U Srbiji ona
iznosi 9%, a odreuje je monetarni odbor Narodne banke
Srbije. Posmatrajui tu vrednost moe se rei da e se
povraaj uloenih sredstava u ovaj projekat ostvariti
nakon neto manje od 9 godina.
6. DINAMIKI I FINANSIJSKI PLAN

Dinamiki planovi, kao vizuelni prikaz (tekstualno ili
grafiki) procesa planiranja, prikazuju vremenski raspored
resursa iz statikih planova i logiki raspored aktivnosti
kojima ti resursi pripadaju u vremenu. Za izradu
1068
dinamikih planova koriste se razne metode i tehnike

pomou kojih se, na osnovu poznatih matematikih
disciplina i modela, definisanih kriterijuma i skupa
ogranienja dobijaju najverovatniji rasporedi aktivnosti i
resursa projekta u nekom buduem vremenu. U strunoj
literaturi mogu se sresti razne podele dinamikih planova,
meutim u graditeljskoj praksi uglavnom se koriste dve
osnovne vrste, a to su linijski i mreni planovi.
Mreni plan je model itavog procesa (investicije),
postavljen na osnovu definisanog obima investicije
projekta. U ovom radu, mreni plan je orijentisan na
izgradnju objekta, pri emu su detaljnije razraeni
graevinski radovi, dok su ostali, instalaterski, radovi
grupisani po vrstama i kao takvi inkorporirani u globalni
mreni plan izgradnje. U toku analize strukture mrenog
plana ne razmatraju se vremenski odnosi aktivnosti,
unutar projekta, nego samo meusobna uslovljenost
logika veza, redosled i odnos aktivnosti.
Kao linijski dinamiki plan, u radu, korien je
gantogram. Gantogram pripada klasinoj tehnici grafike
prezentacije dinamikih planova, koja se i danas veoma
esto primenjuje, jer je jednostavan i pregledan i daje
bitan odgovor o ukupnom vremenu potrebnom za
realizaciju objekta. Metoda gantograma ne daje
tehnoloke i organizacione veze meu aktivnostima, to je
karakteristika mrenog plana. Gantogram je uraen u
programu MS Project, na osnovu mrenog plana i sadri
kritian put i vremenske zazore pojedinih aktivnosti.
Dinamiki plan finansijskih sredstava projekta je zavrna
faza izrade dinamikih planova i radi se kada su jasno
definisani svi statiki i dinamiki planovi. On prezentuje
raspored finansijskih sredstava u toku vremena trajanja
projekta, a njegova grafika interpretacija poznata je pod
nazivom Cash flow ( tok novca ).
Vano je da dinamika ulaganja finansijkih sredstava prati
dinamiku izgradnje objekta. Finansijski plan se zasniva na
dinamikom planu napredovanja radova (mrenom planu)
koji je uraen na osnovu vrednosti pojedinanih
aktivnosti. Da bi se pristupilo izradi ovog plana
neophodno je, pre svega, utvrditi cene kotanja svih vrsta
radova na izgradnji objekta. To se postie proraunom
potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji, na
osnovu ega se dobijaju cene kotanja pojedinih vrsta
radova. Cene svih aktivnosti u toku meseca ili kvartala
daju mesene ili kvartalne iznose. Ti novani iznosi
formiraju dinamiki plan finansijskih sredstava. On se
moe predstaviti histogramom, a kumulativni zbir tih
vrednosti odreuje krivu ulaganja novanih sredstava.
Ova kriva ima najee oblik latininog slova S, pa se
naziva i S kriva i prikazana je na slici 1.
Cash Flow analiza prikazuje prihode i trokove i
odreuje da li su sredstva u keu dovoljna za planirano
ulaganje ili mora da se trai pozajmica ili kredit. Radi
sticanja informacije o mogunosti ulaganja u investicije,
potrebno je klasifikovati periodine (kvartalne) trokove
da bi se sagledalo da li je troenje finansijskih sredstava
vee nego sticanje tih sredstava u predmetnom periodu.
Na slici 1. prikazan je cash flow/tok novca dijagram
radnog kapitala kroz vreme u odnosu na trokove, a pri
poznatim i definisanim prilivima.
90.000.000 Din.
80.000.000 Din.
70.000.000 Din.
60.000.000 Din.
50.000.000 Din.
40.000.000 Din.
30.000.000 Din.
20.000.000 Din.
10.000.000 Din.
0 Din.
Q1
Q2
Q3
Q4
2010
Q1
Q2
2011
Slika 1. Cash Flow, S kriva.

7. ZAKLJUAK
Tokom svake faze realizacije projekta - investicije, bez
unapred definisanih trokova, ne bi se moglo doi do
finansijskog plana, do ocene o isplativosti i roku
povraaja uloenih sredstava u projekat, a samom tim ni
do odluke investitora da li da pokrene samu investiciju.
Izborom tehnologije graenja i pristupima organizaciji
gradilita dobijaju se i razliiti trokovi vezani za taj
izbor. Nain ugradnje materijala, mehanizacija
primenjena za izgradnju, radna snaga i primenjeni
materijal direktno utiu na ukupne trokove objekta, koji
u zavisnosti od usvojenog izbora, mogu imati manje ili
vee vrednosti. Stoga je potrebno, pogodnim izborom
tehnologije i organizacije, trokove koji zavise od njih
svesti na minimum, a pri tome ispotovati rokove kao i
dobar kvalitet gradnje.
Trokovi vezani za izgradnju objekta su dominantni u
ukupnoj vrednosti investicije i iznose 72% svih ulaganja.
Sa datim odgovorima na pitanja o vremenskom i
novanom toku investicije, investitoru je omogueno da
lake donese odluku o pokretanju investicije, odustajanju
od nje ili pak o redukciji i izmeni nekih njenih delova.
8. LITERATURA
[1] Goran irovi, Ognjan Lukovi, Graevinska
ekonomija, esto izdanje, Beograd, 2009.
[2] Goran irovi, Upravljanje investicijama, etvrto
izdanje, Beograd, 2009.
[3] Kazimir Kurij, Metode i tehnike izrade planova u
graditeljstvu, Beograd, 2007.
[4] Milan Trivuni, Zoran Matijevi, Upravljanje
projektima, skripta I, Novi Sad, 2004.
Kratka biografija:
1069
Zoran Maksimovi roen je u Zemunu 1980.

tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvo
Graevinski menadment odbranio je 2010.god.

UDK: 628.21
-

TECHNICAL AND ECONOMIC ANALYSIS OF CONSTRUCTION OF THE MAIN
WASTE WATER COLLECTOR OF BIJELJINA SEWAGE SYSTEM
, , ,

.
,

.
Abstract This paper shows technic and economic
analysis of construction of main waste water collector
starting from main sewage pump station Dasnica with
end point at main sewage pump station Secerana.
There are four analysed variants with aim of optimisation
of construction and exploatation expenses, while ensuring
safe transport of waste waters to the waste water
purification capacity.
:
, ,
1.
,

, 2005.
.
2004./2005.

.

.

,
,
()
,

.

() ,
- .
______________________________________________
:
-
, . .
-

,
,
,

2010.
2050. ,

.
2.

,
2050. .

,

- .
1
,
,

,

.
1:
()
Qmax,as (l/s)
()
.

Qmax,as
(l/s)
()
.

Qsr,dn
(l/s)
2010.
2015.
2020.
2025.
2030.
2035.
2040.
2045.
2050.
580.0
713.3
820.0
920.0
997.7
1,050.0
1,100.0
1,140.0
1,169.10
377.0
490.0
600.0
700.0
800.0
900.0
1000.0
1070.0
1111.5
217.9
283.2
346.8
404.6
462.4
520.2
578.0
618.5
642.5
1070
. 2

. 2
168 l/s, 14,4%
.
2:

-
-

-
2
-
-
. (l/s)
1,170.0
42.0
4.0
11.0
85.0
26.0
1,002.0
3.
,
158.

-2 132,
, 82.

.

, 10
.

,

.

.

.
,

(
).

, :
V1, 1300
mm I=1,0 m/km,

V2, 1200
mm I=1,2 m/km
V3, 1100
mm I=1,8 m/km,
V4, 1000
mm I =3,0 m/km.
3.1 V1

,
DN 1300 mm,
.
I=1,00 m/km,
.

:
(6+404,05 m),
Npi=60 kW,
Hp=3,40 m,
1 (2+372,06 m),
Npi=70 kW, Hp=3,81 m,
(0+147,09 m),
Npi=120 kW,
Hp=6,69 m.
3.2 V2

DN 1200 mm,
I=1,2 m/km.

:
(6+404,05 m),
Npi=60 kW,
Hp=3,30 m,
1, 2 km +372,06 m,
Npi=80 kW,
Hp=4,55 m,
(0+147,09 m),
Npi=130 kW,
Hp=7,16 m.
3.3 V3
,
DN 1100 mm.
I=1,8 m/km
.

:
(6+404,05 m),
Npi=60 kW,
Hp=3,20 m,
1 (4+930,41 m),
Npi=80 kW, Hp=4,52 m,
2 (2+372,06 m),
Npi=65 kW, Hp=3,71 m,
(0+147,09 m),
Npi=140 kW,
Hp=7,93 m.
3.4 V4
,
DN 1000 mm,
3 m/km,
.

:
(6+404,05 m),
Npi=55 kW,
Hp=3,10 m,
1 (5+125,97 m),
Npi=85 kW, Hp=4,87 m,
2 (3+303,93 m),
Npi=95 kW, Hp=5,40 m,
3 (1+619,26 m),
Npi=95 kW, Hp=5,42 m,
(0+147,09 m),
Npi=150 kW,
Hp=8,55 m.
1071
4.
4.1

, 1170
l/s.
[1].

1 m/km,
.
,

.

3.
3:

(mm)
150-250
300-400
450-500
600-800
900-1200
1500
1500

(m/s)
0,7
0,8
0,9
1,00
1,15
1,3
1,5
,

.

, ,

,
(

,
).

,
. 4
:
4:
0,6 h/D
0,7 h/D
0,75 h/D
0,75 h/D
0,80 h/D
0,80 h/D
0,80 h/D
V1 DN 1300 mm
V2 DN 1200 mm
V3 DN 1100 mm
V4 DN 1000 mm
4.2

,

,
. :
(1)
,
,
, .

,
V1, Nuk=250 kW,
Huk=13,90 m.

,
V2, Nuk=270 kW,
Huk=15,01 m.

,
V3, Nuk=345 kW,
Huk=19,36 m.

,
V3, Nuk=480 kW,
Huk=27,34 m.
5. -

5.1

,
,
,
()
9.786.774,00
8.011.383,00
6.465.803,00
6.628.714,00
,
,
,
.

0,1-0,35 %
( 0,2 %),
4,5 % .

( )
.

2 %
2,5 % .

,

,
.
5 :
5:
V1 DN 1300 mm
V2 DN 1200 mm
V3 DN 1100 mm
V4 DN 1000 mm

()
11.189.270,15
9.587.867,47
8.980.954,31
9.915.100,03

.

0,06 KM/kWh (
) 6,3
1072
KM/kW. 6
:
6: .
V1 DN 1300 mm
V2 DN 1200 mm
V3 DN 1100 mm
V4 DN 1000 mm
.
()
2.684.808,08
2.899.206,42
3.739.416,14
5.280.766,39
5.2
-
.

,
.
(.
)
,
.
,
n
, ,
.
,
.

40 , :
(2)
Tg,sv=fsv Tg ,
:
(3)
fsv =1/(1+DS/100)n
fsv ,
g,sv ,
g ,
n ,
DS (6, 8, 10 12).
4 (6, 8, 10
12). (. discount rate)
, ,
(
) . ,
,
DS=8%,

.
()
(.
). ,
, ,
, . 7
- :
7: -
()
V1 DN 1300
V2 DN 1200
V3 DN 1100
V4 DN 1000
9.786.774,00
8.011.383,00
6.465.803,00
6.628.714,00
.
()
4.167.278,97
3.713.572,37
3.722.551,24
4.384.470,91
5.3
,

,

. ,
, ,
8,
( + ) e
V3, ,
.
6.

,
- . ,
,

. ,

8%,
.
,
:
V3
(DN 1100 mm I=1,80 m/km),
.
7.
[1]
[2] ,

[3]

[4]
:
+ ()
13.954.052,97
11.724.955,37
10.188.354,24
11.013.184,91
1073
()
1984.
. -

,
2010. .

() 1949.
.

1999. .,
2005. .
.

.

UDK: 624.012.45:624.97
PROJEKAT VIESPRATNE ARMIRANOBETONSKE ZGRADE I PRORAUN VITKIH

AB ELEMENATA I KONSTRUKCIJA
DESIGN PROJECT OF MULTISTORY REINFORCED CONCRETE BUILDING AND
THE ANALYSIS OF SLENDER RC ELEMENTS AND CONSTRUCTIONS
Vanja Tomaev, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAEVINARSTVO
Kratak sadraj U radu je prikazan projekat
konstrukcije AB stambeno-poslovne zgrade Pod+P+6 i
problemi koji se javljaju pri projektovanju takvog objekta.
U drugom delu rada dat je prikaz metoda prorauna
vitkih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija prema
graninom stanju loma po vaeim propisima.
Abstract The paper gives the description of the project
of a RC residential and business building (basement
+ground floor+6 floors) and the problems that may occur
in the design. Second part of the paper gives the description of the design of slender RC elements and structures
according to the current regulations.
Kljune rei: armirani beton, zgrada, skeletni sistem,
vitkost, vitki elementi
1. UVOD
Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje
viespratne armiranobetonske stambeno-poslovne zgrade
Pod+P+6, osnove prikazane na slici 1. Definisani su
gabariti, rasteri stubova, namena povrina, lokacija zgrade
i konstruktivni sistem. Objekat se nalazi u novom Sadu.
2. OPIS PROJEKTA
2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje
Konstrukcija zgrade se izvodi kao armiranobetonski
skeletni sistem sa zidovima za ukruenje. Skelet ine
ramovi u dva pravca, s tim da je jedan deo zgrade
zarotiran u odnosu na drugi za ugao od 9,52 (slika 1).
Slika 1. ema ramova

U podrumu zgrade predvieno je sklonite, ostave i magacini za prodavnice. U prizemlju su predviene prodavnice
i 5 stanova, a na spratovima po 10 stanova. Spratna visina
podruma je 2,60m, prizemlja 3,40m, a spratova 2,90m,
osim poslednjeg sprata ija je visina 2,80m.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc. dr Zoran Bruji.
Za vertikalnu komunikaciju su predvieni lift i

jednokrako stepenite.
Podovi su u stanovima obloeni parketom i keramikim
ploicama. Podovi hodnika se obrauju cementom
kouljicom i keramikim ploicama. U podrumu i
sklonitu izvodi se pod u vidu cementne kouljice, a
zidovi se samo malteriu bez dodatne obrade. Zidovi i
plafoni se u stanovima malteriu i zavrno obrauju
poludisperzivnom bojom, dok se u sanitarnim
prostorijama postavljaju keramike ploice do plafona, a
u kuhinjama do visine od 1,5m.
Fasadni zidovi se izvode kao sendvi zidovi
12+5+25cm. Sa spoljanje strane zida nanosi se malter i
fasada odreene boje. Unutranji zidovi su od uplje
opeke debljina 12 i 25cm.
2.2. Konstruktivni sistem zgrade
Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni sistem koji
se sastoji od AB ramova postavljenih u meusobno
normalnim pravcima i AB zidova za ukruenje.
Meuspratna konstrukcija je projektovana kao
kontinualna krstasto armirana ploa debljine 15cm, osim
na delu iznad sklonita gde je debljine 30cm. Stepenita
se sastoje od po jedne kose ploe debljine 15cm
ukljetene u dve meuspratne ploe. Sve grede su preseka
40/50cm. Dimenzije stubova su 55x55cm u podrumu,
prizemlju i prvom spratu, a 40x40cm na ostalim
spratovima, osim stuba A5 iji je presek 55x55cm po
celoj visini.
Raspored zidova za ukruenje u osnovi obezbeuje
ukruenje zgrade u svim pravcima (slika 2). Uloga ovih
elemenata je da prime horizontalna optereenja i prenesu
ih na temelje i da doprinesu celokupnoj krutosti zgrade.
Svi zidovi za ukruenje su debljine 20cm. U podrumu su
projektovani AB zidovi po obodu debljine takoe 20cm
koji sa temeljnom ploom i ploom prizemlja formiraju
kruti podzemni deo objekta.
Slika 2. Raspored zidova za ukruenje i zidova podruma
1074
Fundiranje objekta projektovano je na temeljnoj ploi sa

kontragredama. Ploa je od armiranog betona debljine
35cm, i preputena je za 60cm izvan zidova podruma.
Ispod temeljne ploe nasipa se tampon sloj ljunka
debljine 10cm i sloj mravog betona debljine 5cm. Preko
sloja mravog betona postavlja se hidroizolacija. Na
temeljnoj ploi, izmeu stubova, nalaze se kontragrede
dimenzija 55x70cm. Dozvoljeni napon u tlu je dobijen
geomehanikim elaboratom na datom lokalitetu i iznosi
270kN/m2.
Krovna konstrukcija je ravan krov na AB ploi debljine
15cm.
U podrumu je projektovano sklonite za 100 osoba.
Debljina zidova sklonita je 30cm, a tavanice takoe
30cm. Predvien je pomoni izlaz iz sklonita veliine
otvora 60x80cm.
Svi elementi AB konstrukcije su projektovani u betonu
marke MB40 i armirani su rebrastom armaturom.
2.3. Analiza optereenja
Analizirani su sledei sluajevi optereenja: stalno,
korisno, optereenje snegom, optereenje vetrom,
incidentno i seizmiko optereenje.
Stalno optereenje ine teine same konstrukcije,
nekonstruktivnih elemenata i obloga i pritisak zemljita.
Korisno optereenje je definisano standardom JUS
U.C7.121/1988 [2] u funkciji namene prostora. Optereenje snegom je definisano Privremenim tehnikim
propisima za optereenje zgrada [2] i iznosi 0,75kN/m2
osnove krova. Dejstvo vetra je sraunato prema
Pravilniku [7] (zgrada spada u velike krute zgrade).
Incidentno optereenje je definisano Pravilnikom o
tehnikim normativima za sklonita [2], a seizmiko
optereenje je sraunato statiki ekvivalentnom metodom,
prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima [2] (II
kategorija objekta, II kategorija tla, VIII seizmika zona).
optereenja su aplicirana kao linijski i povrinski

raspodeljena, saglasno analizi optereenja, posebno za
svaki sluaj optereenja.
Nakon nanoenja optereenja, izvren je proraun
konstrukcije koristei Tower 6.0, ime su dobijene
veliine svih statikih uticaja u elementima konstrukcije,
pomeranja taaka konstrukcije i dr.
2.5. Dimenzionisanje i armiranje
Elementi konstrukcije dimenzionisani su prema dobijenim
veliinama presenih sila i vaeim propisima, koristei
merodavne granine kombinacije optereenja definisane
Pravilnikom [1].
Grede su dimenzionisane kao jednostruko, a po potrebi i
dvostruko armirane, dok su stubovi dimenzionisani kao
koso savijani, obostrano simetrino armirani. Zidovi za
ukruenje su dimenzionisani kao visoke konzolne grede.
U njima nije dobijena potreba za proraunskom
armaturom.
U stubovima i zidovima za ukruenje je izvrena kontrola
doputenih normalnih napona definisanih Pravilniikom
[2]. Sprovedena je i kontrola doputenih napona u tlu
definisanih geomehanikim elaboratom. Kontrolisan je
ugib greda na kritinim mestima. Ugib je sraunat
pomou softvera i dobijena je manja vrednost ugiba od
one koja je doputena Pravilnikom [1].
Na osnovu potrebe za armaturom dobijene dimenzionisanjem, usvojena je armatura i napravljeni su planovi
armiranja, u skladu sa pravilima armiranja (slika 4).
2.4. Proraun konstrukcije

Konstrukcija je modelirana prostornim modelom u
programskom paketu Tower 6.0 (slika 3), korienjem
linijskih i povrinskih elemenata. Korieni su konani
elementi veliine do 50x50cm.
Slika 4. Detalj plana armiranja rama

3. PRORAUN VITKIH AB ELEMENATA
Slika 3. Izgled modela konstrukcije u izometriji

Tlo je modelirano Vinklerovom podlogom sa koeficijentom posteljice 20MN/m2.
Sopstvena teina konstrukcije i seizmiko optereenje
generisani su softverski, pri tome koristei vrednosti
sopstvenih perioda oscilovanja dobijenih modalnom
analizom koja je takoe izvrena pomou softvera. Ostala
Postupci prorauna vitkih elemenata i konstrukcija

izdvajaju se posebno. Dok se veina konstrukcija moe sa
zadovoljavajuom inenjerskom tanou proraunati
primenom tzv. teorije I reda, to se kod vitkih konstrukcija
ne moe dozvoliti. Kod njih aksijalne sile mogu izazvati
znatne momente savijanja koji ne bi bili uzeti u obzir pri
proraunu po teoriji I reda. Prema tome, proraun vitkih
elemenat i konstrukcija zasnovan je na teoriji II reda, gde
se jednaine ravnotee postavljaju na deformisanom
sistemu i gde se u proraun uvode efekti materijalne
nelinearnosti, kao i promena krutosti usled pojave prslina
i teenja betona.
3.1. Klasifikacija konstrukcija
Da bismo znali koje konstrukcije i elementi spadaju u
vitke, to jest da li je potrebno proraunati ih po teoriji II
reda, izvrena je klasifikacija konstrukcija i njihovih
elemenata.
1075
Sve konstrukcije trpe horizontalna pomeranja, ali ako se

ona mogu zanemariti, konstrukcija se klasifikuje kao
nepomerljiva. U suprotnom se klasifikuje kao pomerljiva.
Konstrukcija se moe smatrati nepomerljivom ako sadri
elemente koji je ukruuju u horizontalnom pravcu. Kod
ovakve konstrukcije je uticaj geometrijske i materijalne
nelinearnosti manji, pa kod nje nema potrebe za analizom
cele konstrukcije po teoriji II reda, ve se njeni vitki
elementi (stubovi) mogu izdvojiti i analizirati nezavisno
od ostatka konstrukcije.
Izdvojeni elementi se mogu klasifikovati u vitke, kod
kojih je uticaj II reda znaajan, i na kratke, kod kojih se
taj uticaj moe zanemariti. Ova klasifikacija se vri prema
vitkosti. Za vitkost AB elementa i usvaja se veliina:
h
I
(1)
i = i , ib = b ,
ib
Ab
gde je hi duina izvijanja elementa, ib poluprenik inercije
preseka, a Ib i Ab su moment inercije i povrina
homogenog betonskog preseka. Pravilnik [2] daje uslove
pod kojima se stub moe smatrati kratkim ukoliko je
zadovoljen jedan od sledeih kriterijuma:
(2)
i < 25 ,
ei
3,5 za i 75 ,
d
(3)
ei
(4)
3,5 i za i > 75 ,
75
d
gde je ei maksimalni ekscentricitet prvog reda usled
eksploatacionih kombinacija optereenja, a d irina
elementa. U sluaju stuba nepomerljivih krajeva i linearno
promenljivog momenta, prvi kriterijum se zamenjuje
sledeim:
M
(5)
50 25 1 ,
i
nelinearnosti. Ove postupke moemo objasniti na primeru

konzolnog stuba optereenog horizontalnom silom H u
vrhu. Da bi se dobilo pomeranje vrha konzole, treba reiti
integral:
a=
l
MM
dx = M dx .
0
EI
(7)
Ovaj problem je materijalno nelinearan jer modul elastinosti E, pa time i krivina , nisu linearno promenljivi.
Ako bismo znali zakon promene krivine u funkciji
momenta savijanja M, normalne sile N i koliine i
rasporeda armature, tada su sve veliine u (7) poznate, pa
pomeranje moemo izraunati primenom Morove
analogije. Ovaj postupak je iterativan jer svakoj novoj
vrednosti pomeranja odgovara nova vrednost momenta
savijanja. Kao to se vidi, za reavanje granine nosivosti
stuba mora se poznavati veza momentnormalna
silakrivina (M-N-) za dati presek i armaturu u njemu.
Ova veza je data tabelarno u [1] u obliku M=M() za
odreenu veliinu normalne sile N i koeficijenta armiranja
. Veza M=M() je dobijena na sledei nain: Za presek
poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljanje
granine normalne sile Nu (slika 5) mogue je odrediti
maksimalnu nosivost preseka na savijanje maxMu i
maksimalnu, njoj odgovarajuu, krivinu max. Svakoj
krivini i odgovara jedinstveno stanje dilatacija betona i
armature b i a i moment unutranjih sila Mri pri kom
ostaje ouvana ravnotea spoljanjih i unutranjih sila.
Njemu mora biti jednak spoljanji momenat savijanja Mu
ime je definisan momenat koji e uz datu normalnu silu
Nu u preseku izazvati pretpostavljenu krivinu i. Ovim je
odreena taka sa koordinatama (i, Mui) na dijagramu
M=M(). U praksi se umesto veze M-N- koristi njen
bezdimenzionalni oblik m-n-k.
M2
gde su M1 i M2 eksploatacioni momenti I reda na

krajevima stuba. Ako nije ispunjen nijedan od kriterijuma,
stub je vitak i proraun se mora izvesti uzimajui u obzir
efekte II reda. Pravilnik [1] definie i sluaj kada se stub
smatra umereno vitkim, pa se proraun II reda moe
izvesti priblinim postupkom dopunske ekscentrinosti:
(6)
25 < i 75 .
Ukoliko je vitkost vea od 75, stub je izrazito vitak i
proraun II reda se mora sprovesti po jednom od tanijih
postupaka.
3.2. Proraun izdvojenih stubova
Postupci prorauna izdvojenih stubova mogu se podeliti

na dimenzionisanje kritinog preseka i postupke koji
analiziraju ceo stub.
Metoda dopunske ekscentrinosti spada u prvu grupu
postupaka. Moe biti tanija (za izrazito vitke stubove) ili
priblina (za umereno vitke). Kod ove metode, ukupni
granini uticaj u preseku se izraava preko ekscentriciteta
normalne sile i dobija se kao zbir parcijalnih ekscentriciteta usled: I reda (e1=M/N), odstupanja ose elementa od
projektovane nastalog grekom u izvoenju (e0), razvoja
dodatnih deformacija usled teenja betona (e), i sile
pritiska, to jest uticaja II reda (e2).
U drugu grupu postupaka spadaju postupci zasnovani na
primeni veze M-N-, koji uvode i efekte materijalne
Slika 5. Spoljanje i unutranje sile pri krivini i

Ukoliko je ova veza poznata (a za to mora biti poznata
armatura u stubu), iterativnim postupkom se za izdvojeni
stub odreuje finalno stanje deformacija na sledei nain:
Poetnom ekscentricitetu e1+e0+e odgovara deformaciona linija elementa (to je prva iteracija). Deformaciona
linija se dobija integracijom krivine du elementa, a
krivina se dobija iz m-n-k veze znajui moment savijanja
u preseku. Sada se koristei dobijenu vrednost
deformacije dobija nova vrednost moment, a na isti nain
i nova deformaciona linija (to je druga iteracija). Iterativni
postupak se nastavlja dok se ne postigne potrebna tanost.
Ako elimo da dimenzioniemo stub ovim postupkom, to
zahteva jo jedan nivo iteracija, jer se onda mora varirati i
koliina armature u stubu.
Postupci zasnovani na primeni veze M-N- dele se na:
1) Iterativne postupke koji potuju M-N- vezu i raunaju
stvarni oblik deformacione linije (npr. metoda EngeserVianelo). Ovi postupci zahtevaju primenu raunara.
1076
2) Iterativne postupke koji uvode realnu aproksimaciju

dijagrama M-N- (npr. pojednostavljena metoda EngeserVianelo bez upotrebe raunara).
3) Postupke koji strogo potuju vezu M-N-, ali
aproksimiraju konaan oblik deformacione linije bez
iteracija (npr. model-stub metoda).
4) Postupke koji aproksimiraju i vezu M-N- i konaan
oblik deformacione linije (uproenje prethodne dve).
3.3. Proraun pomerljivih konstrukcija
Kod horizontalno pomerljivih konstrukcija, prethodne

metode su uglavnom neprimenjive. Kod njih se zato
koriste sledee dve grupe metoda:
1) metode koje uticaje II reda, prslina i teenja uvode
poveanjem momenata I reda, i
2) metode koje se zasnivaju na redukciji krutosti preseka.
Prva grupa metoda odgovara proraunu izdvojenog stuba
metodom dopunske ekscentrinosti. Primenjuje se na
jednospratne i pravilne viespratne ramove umerene
vitkosti. Osnovna razlika izmeu ovog prorauna i
prorauna izdvojenog stuba je to se ovde cela duina
stuba nalazi unutar duine izvijanja.
II =
0 + a1 / l
a k Vuk yk
1 1
l k H uk yk
(10)
Pri proraunu vitkih konstrukcija, u [1] se preporuuje

redukcija, odnosno ocena realnih krutosti elemenata.
4. ZAKLJUAK
Projektovanje AB zgrade iziskuje iskustvo, kao i

poznavanje metoda rada i propisa. Ne moe se dati
precizan algoritam za ovakav posao, ve se on razlikuje
od sluaja do sluaja. Postupak je iterativan, to znai da
se mnogi parametri usvajaju iskustveno, a kasnije se
menjaju u skladu sa dobijenim rezultatima kako bi se
dobila to povoljnija reenja sa konstruktivnog, ali i
ekonomskog aspekta.
Pri proraunu betonskih konstrukcija, proraun vitkih
elemenata i konstrukcija je oblast kojoj treba posvetiti
posebnu panju. U vitkim konstrukcijama javljaju se
uticaji koji se ne mogu obuhvatiti uobiajenim
proraunom po teoriji I reda koji se primenjuje na ostale
konstrukcije. Domai Pravilnik BAB87 [1] pokriva
detaljno ovu oblast u delu koji se odnosi na vitke
elemente i daje nain njihovog prorauna koji se ne
razlikuje sutinski od onog koji propisuje Eurocode 2 [6].
U delu koji se odnosi na pomerljive konstrukcije,
Pravilnik [1] je dosta neodreen, daje samo priblian
postupak prorauna i ne odreuje nain na koji se vri
ocena realnih krutosti elemenata.
5. LITERATURA
Slika 6. Proraun rama priblinim P- postupkom

Druga grupa metoda predstavlja metode zasnovane na
uvoenju efekata II reda preko redukcije krutosti
betonskog preseka. U ovu grupu spada, na primer,
priblini P- postupak. Ovaj postupak sastoji se u tome
da se ram optereen vertikalnim (Vuk) i horizontalnim
(Huk) optereenjem proraunava tako to se na svaku
tavanicu doda jo i fiktivna horizontalna sila Huk=IIVuk.
Konstrukcija se onda rauna primenom teorije I reda
koristei horizontalnu silu Hukm=Huk+Huk. Za ovo nam je
potrebno da odredimo vrednost nepoznate veline II
(slika 6) koja predstavlja ugao konanog odstupanja rama
od vertikale usled uticaja I i II reda, imperfekcija
izvoenja i teenja . Ako se odredi a1, odnosno pomeranje
vrha rama usled uticaja sila Huk, tada pomeranje a1 usled
sile Huk moe da se odredi kao:
a1 = a1
H
H
k
uk
uk
yk
yk
= a1
II k Vuk yk
H uk yk
k
, (8)
gde je yk vertikalna koordinata tavanice. Ukupan nagib II

moe da se dobije kao zbir parcijalnih odstupanja ose:
(9)
II = 0 + a1 / l + a1 / l .
Zamenom vrednosti za a1, posle sreivanja, dobija se
konaan izraz za II:
[1] Grupa autora, Beton i armirani beton prema BAB87,

knjige 1 - 2, Beograd, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995.
[2] Tehniki propisi 86, 2. knjiga, Beograd, Centar za
radniko samoupravljanje, 1986.
[3] . Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3,
Beograd, IRO Graevinska knjiga, 1988.
[4] Z. Bruji, Granina nosivost vitkih armiranobetonskih stubova, Magistarski rad, Novi Sad,
Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom
Sadu, 2001.
[5] Grupa autora, EC2: Evrokod 2 proraun betonskih
konstrukcija, deo 1: opta pravila za proraun
zgrada, Beograd, Graevinski fakultet Univerziteta
u Beogradu, 1994.
[6] Eurocode 2: Design of concrete structures - Part 1:
General rules and rules for buildings, European
Standard prEN 1992-1 (Final draft), Brussels,
European Committee for Standardization, 2001.
[7] JUS U.C7.110-113 (Pravilnik br. 15/01-149/116 od
1991-08-07), Savezni zavod za standardizaciju,
Slubeni list SFRJ, br. 70/91
Kratka biografija:
1077
Vanja Tomaev roen je u Kikindi 1985. god.

Studirao na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu na departmanu za graevinarstvo, usmerenje za procenu stanja, odravanje i
sanaciju
graevinskih
konstrukcija.
Diplomski-master rad iz predmeta betonske
kon-strukcije odbranio je 2010. god.

UDK: 624.012.45:69.032.2
PROJEKAT KONSTRUKCIJE VIESPRATNE ARMIRANOBETONSKE STAMBENOPOSLOVNE ZGRADE U NOVOM SADU

DESIGN PROJECT OF STRUCTURE OF MULTISTORY RC RESIDENTAL-BUSINESS
BUILDING IN NOVI SAD
Bojana Mileti, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- GRAEVINARSTVO
Sadraj - U delu rada je prikazan projekat konstrukcije
viespratne armiranobetonske zgrade Su+Pr+6+Pk. U
drugom delu je analiziran uticaj krutosti Vinklerove
podloge na ponaanje konstrukcije viespratne zgrade.
Abstract - The project of structure of multistory reinforced concrete residential-business building, basement +
ground floor + 6 floor+attic. In the second part, an
analysis of effects rigidity Winklers foundation on behaviour of structure of multistory building.
Kljune rei: armiranobetonska zgrada, skeletni sistem,
Vinklerova podloga.
1. UVOD
Projektnim zadatkom je predvieno projektovanje
viespratne armiranobetonske stambeno-poslovne zgrade
Su+Pr+6+Pk, skeletnog tipa sa platnim za ukruenje.
Objekat je lociran u Novom Sadu, u osmoj seizmikoj
zoni. Osnova objekta je pravougaona, dimenzija cca
46,8x15m. Konstruisanje elemenata i detalja mora biti
takvo da konstrukcija u eksploatacionom veku ispuni
propisanu pouzdanost, tj. da ima odgovarajuu nosivost,
upotrebljivost i trajnost.
dovi su obloeni teraco ploicama, dok su u lokalima

postavljene mermerne ploe. Zidovi objekta izmeu
stanova izvode se od blokova, debljine d=20cm a
pregradni zidovi unutar stanova su debljine d=12cm,
malterisani sa obe strane i obojeni poludisperzivnim
bojama. Spoljni zidovi se oblau stiroporom debljine
d=5cm zbog dodatne termike zatite. Tavanice prema
krovu se izvode takoe sa termoizolacijonim slojem
debljine d=5cm koji se zatiti slojem cementne kouljice
debljine d=4cm.
Krovna konstrukcija objekta je na dve vode, i izvodi se od
etinara II klase maksimalne vlanosti 18%. Nagib krovne
ravni je oko 30.
Objekat se fundira na temeljnoj ploi ojaanoj
armiranibetonskim nosaima koji se izvode ispod stubova
u dva ortogonalna pravca. Ravan pod u podrumskim
prostorijama se obezbeuje tako to se prazan prostor
nasipa zemljom. Ispod temeljne ploe nasipa se tampon
sloj ljunka debljine d=10cm i sloj mravog betona
debljine d=15cm. Preko sloja mravog betona postavlja se
hidroizolacija koja je sa gornje strane zatiena slojem
nearmiranog betona debljine d=5cm.
2. OPIS PROJEKTA
Glavni konstruktivni sistem zgrade je AB viebrodni,
viespratni, prostorni skelet ojaan AB zidnim platnima
za prijem horizontalnih sila. Prostorni sistem u podunom
pravcu sastoji se od devet poprenih ramova sa rasterima
stubova od 5m, a u poprenom pravcu od etiri poduna
rama sa rasterima stubova na 6m i 5.4m. Namena objekta
je stambeno-poslovni prostor. Prizemlje i I sprat e se
koristiti za poslovni prostor dok su ostale etae namenjene
stambenom prostoru. U suterenu su predvieni magacini
za sve lokale a potkrovlje je predvieno za upe. Glavni
ulaz u objekat je na koti 0,00. Spratna visina suterena je
2,8m a svih ostalih etaa je 3,00m. Iz suterena je
omoguena vertikalna komunikacija i liftom i
stepenitem.
Podovi u stanovima obloeni su parketom i keramikim
ploicama koje se u sanitarnim prostorijama postavljaju
do plafona a u kuhinjama do visine od 1.45m. U
hodnicima, na balkonima i na stepeninim krakovima po______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Zoran Bruji.
Slika 1: 3D proraunski model konstrukcije

Konstruktivni sistem zgrade, koji je ukrueni skeletni
sistem, ine AB ramovi postavljeni u dva ortogonalna
pravca. Dimenzije greda skeleta koje su postavljene u dva
ortogonalna pravca, zavisno od njihovog poloaja u
konstrukciji, su b/d=40/45cm na svim etaama i
b/d=40/40cm u AB portalu. U suterenu su grede
dimenzija b/d=60/100cm. Dimenzije stubova su
promenljive po visini objekta, u suterenu su dimenzija
b/d=60/60cm, u prizemlju i na I spratu su dimenzija
b/d=55/55cm, na ostalim etaama su dimenzija
1078
b/d=50/50cm, a dimenzije stubova AB portala su

b/d=40/40cm.
Meuspratna konstrukcija je projektovana kao sistem
kontinualnih krstasto armiranih ploa u dva ortogonalna
pravca. Debljina ploe je d=16cm. Njena uloga je da
prima gravitaciono optereenje i da ga prenosi na grede i
stubove rama, meuspratna konstrukcija ukruuje sistem
ramova i horizontalne seizmike sile i sile od vetra
prenosi na stubove i zidove za ukruenje.
Stepenite u objektu je dvokrako, stepenine ploe su
debljine d=20cm i oslonjene na meuspratne tavanice i na
plou podesta ija je debljine d=20cm.
Zidovi za ukruenje postavljeni su takoe u dva
ortogonalna pravca i njihova uloga je da prime i prenesu
na temelje horizontalna seizmika optereenja i doprinesu
celokupnoj krutosti zgrade. Zidna platna su i u poprenom
i u podunom pravcu debljine d=20cm, kao i zidovi
liftovskog okna.
U suterenu zgrade po obodu projektovani su
armiranobetonski zidovi debljine 20cm. Njihova uloga je
da prime optereenje od tla i vertikalno optereenje, kao i
da, zajedno sa ploama i gredama, formiraju
nedeformabilni podzemni deo konstrukcije.
Optereenje sa glavnog konstruktivnog sistema se na tlo
prenosi preko temeljne ploe ojaane temeljnim gredama,
debljina ploe je d=50cm. Temeljna ploa je modelirana
kao tanka izotropna ploa, proirena sa svih strana od osa
stuba za 1m. Naponi koji se javljaju u tlu su u granicama
doputenih.
Optereenje od krovne ravni preuzimaju drveni rogovi
postavljeni na osovinskom razmaku od 90cm, veze se
ostvaruju ekserima. Dalje se optereenje sa rogova
prenosi na ronjae i venanice a potom na betonsku
konstrukciju i drvene stubove.
Objekat je proraunat na normativne vrednosti
optereenja propisane trenutno vaeim pravilnikom.
Potrebno je odrediti uticaje u konstrukciji od stalnog,
korisnog optereenja, dejstva vetra, seizmikih sila i
optereenja snegom. Sopstvena teina elemenata je
programski obraunata, u zavisnosti od dimenzije
elementa i zapreminske teine materijala (za beton je
=25 kN/m), a dodatno stalno optereenje je modelirano
kao pvrinsko.
Korisno optereenje za stambeni prostor iznosi 1,5 kN/m,
za balkone 3,0 kN/m, za stepenini prostor 3,0 kN/m.
Optereenje snegom uzeto je sa minimalnom vrednou s
obzirom na lokaciju objekta i iznosi 0,75 kN/m osnove
krova. Optereenje vetrom je naneto kao linijsko
raspodeljeno optereenje po stubovima u dva ortogonalna
pravca. Seizmiko optereenje je analizirano metodom
statiki ekvivalentnog optereenja koju propisuje na
pravilnik.
2.4. Statiki i dinamiki proraun
Konstrukcija je modelirana kao prostorni model u
programskom paketu Tower 6.0. Model se sastoji iz
linijskih (grede, stubovi) i povrinskih (ploe, zidovi)
konanih elemenata. Optereenja na model aplicirana su
kao linijska i povrinska, saglasno analizi optereenja,
posebno za svaki sluaj osnovnog optereenja. Pri
formiranju proraunskog modela koriena je mrea
konanih elemenata (stranica elementa 0.5m). Programski

je omogueno modeliranje interakcije konstrukcije i
podloge putem Vinklerovog modela tla. Tlo je zamenjeno
elastinim oprugama postavljenim u vorove mree
konanih elemenata. Usvojena vrednost koeficijenta
posteljice je 20000 kN/m3. Analiza dejstva horizontalnih
optereenja, kao i modalna analiza, pretpostavlja
nedeformabilnost tavanine konstrukcije u svojoj ravni.
Kao rezultat linearno-elastine analize, sraunate su
presene sile u elementima (momenti savijanja,
transverzalne i normalne sile) na osnovu kojih se pristupa
daljem dimenzionisanju konstrukcije. Odreeni su periodi
oscilovanja konstrukcije na osnovu modalne analize. Na
slici 2 je prikazan poloaj zidova za ukruenje i
podrumski zidovi.
Slika 2: Poloaj zidova za ukruenje

2.5. Dimenzionisanje i armiranje elemenata
Dimenzionisanje elemenata vreno je prema PBAB87 i
potujui specifine zahteve za aseizmiko projektovanje.
Programski je odreena potrebna koliina armature na
osnovu merodavne granine kombinacije uticaja, koju
program sam pronalazi. Na osnovu toga usvojena je
armatura u presecima vodei rauna o minimalnim
procentima armiranja za svaku vrstu elemenat. Grede su
dimenzionisane prema graninim momentima savijanja i
transverzalnim silama. Momenti savijanja daju podunu
armaturu u zategnutoj zoni preseka a na osnovu
transverzalnih sila odreena je poprena armaturauzengije. Koliina pritisnute armature usvojena je kao
polovina potrebne povrine zategnute armature, u cilju
poveanja duktilnosti pritisnute zone preseka. Razmak
uzengija na duini od 0,2 raspona grede je sa 20cm
smanjen na 10cm. Nastavljanje, sirenje i oblikovanje
armature raeno je u svemu prema pravilniku.
Stubovi su sraunati i dimenzionisani kao simetrino
armirani elementi prema graninim momentima,
transverzalnim i normalnim silama. Minimalni procenat
armiranja stubova je oko 0,8%. Uzengije su proguene u
zoni potencijalnih plastinih zglobova na razmaku od
7,5cm i proputene kroz vorove okvira. Kontrolisan je i
nivo aksijalnog naprezanja u stubovima, koji prema
seizmikim zahtevima treba da zadovolji izraz
N/A0,35k, gde je N aksijalna sila usled eksploatacionog
optereenja, A povrina poprenog preseka a k
karakteristina vrstoa betonske prizme na pritisak.
Armatura je voena tako da se polovina armature vodi
kroz dve etae neprekidno a druga polovina se nastavlja
preklapanjem iznad tavanice.
1079
Zidna platna su dimenzionisana na osnovu graninih

momenata savijanja, transverzalnih i normalnih sila u
kritinim presecima. Gde nije potrebna proraunska
armatura usvojena je minimalna koliina armature na
osnovu minimalnog procenta armiranja koji iznosi 0,45%.
I ovde je kontrolisan nivo aksijalnog naprezanja po
kriterijumu N/A0,20k.
Krstasto armirane ploe su dimenzionisane su na osnovu
graninih momenata savijanja u dva ortogonalna pravca.
U sklopu dimenzionisanja provereni su naponi u tlu i
pomeranje konstrukcije usled vetra i seizmikih sila pri
emu su te vrednosti ostale u dozvoljenim granicama.
Za sve elemente u objektu korien je kvalitet betona
MB35 i rebrasta armatua RA400/500. Na slici 3 prikazani
su detalji armiranja stuba i grede.
Slika 3: Popreni presek grede i stuba sa armaturom

3. UTICAJ KRUTOSTI VINKLEROVE PODLOGE
NA PONAANJE KONSTRUKCIJE VIESPRATNE
ZGRADE
3.1. Opte
Danas, raunarska tehnika i razvijenost i dostupnost
specijalizovanih softvera omoguuje da se konstrukcija
objekta modelira i analizira u celini koja obuhvata i
temeljnu konstrukciju i konstrukciju tla. Kako god da je
proraun organizovan, uticaj tla, koji se manifestuje
distribucijom kontaktnih naprezanja, se odreuje
usvajanjem modela tla-idealizacije tla. Zavisno od stepena
idealizacjie, uobiajeno korieni modeli tla mogu se
podeliti na model kojim se pretpostavlja linearna
distribucija kontaktnog naprezanja, Vinklerova podloga ili
elastini i izotropni homogeni poluprostor. Pretpostavka
prema kojoj se podloga tretira kao homogen, elastian i
izotropan poluprostor pod odreenim uslovima dovoljno
dobro odraava fizike osobine prirodne podloge na koju
se oslanjaju temelji ali metode prorauna zasnovane na
ovoj hipotezi su veoma sloene i njihova primena za
praktine proraune je ograniena. Veoma rasprostranjena
metoda prorauna je na bazi Vinklerove hipoteze, prema
kojoj elastinu podlogu ini sistem posebnih meusobno
nezavisnih elastinih opruga, i omoguava relativno
jednostavan proraun. Meutim, treba naglasiti da esto
rezultati dobijeni po ovoj metodi ne odgovaraju stvarnosti.
Nedostatici prorauna prema Vinklerovoj hipotezi su:
1. Pritisak temeljnog nosaa na tlo nije proporcionalan
sleganju tla u toj taki, jer sleganje neke take ne zavisi
samo od optereenja u toj taki ve i od optereenja u
susednim takama.
2. Tlo se ne slee samo ispod temeljnog nosaa ve i izvan njega.
3. Pri proraunu elastinih temelja pretpostavlja se da se
na tlo moe preneti kako pritisak tako i zatezanje, to nije
ostvarljivo jer tlo u kontaktnoj povrini ne moe da primi

zatezanje.
4. Koeficijent krutosti nije konstanta tla.
Ali, i pored svih navedenih nedostataka, Vinklerov model
se pokazao kao vrlo pogodan, zbog svoje jednostavnosti,
u sklopu raunarskih aplikacija za strukturnu analizu.
3.2. Proraun temeljnih nosaa na elastinoj podlozi
prema Vinklerovoj hipotezi
Vinklerova hipoteza (1876) zasnovana je na
proporcionalnosti izmeu pritiska i sleganja u svakoj
taki kontaktne povri temelja. Ponaanje optereenog tla
definie se uvoenjem koeficijenta krutosti podloge na
bazi Vinklerove hipoteze i prema tome taj postupak za
proraun nosaa na elastinoj podlozi zasnovan je na
sledeim pretpostavkama:
1. Pritisak u svakoj taki kontaktne povri temelja
proporcionalan je elastinom sleganju tla u toj taki
p(x)=k(x)
(1)
p(x)- pritisak na tlo u posmatranoj taki
(x)-vertikalno elastino sleganje tla u toj taki
k- koeficijent krutosti podloge
2. Pritisak u posmatranoj taki podloge izaziva sleganje
samo te take
3. Na tlo se moe preneti kako pritisak tako i zatezanje
4. U kontaktnoj povri temelja nema trenja
Prema navedenim pretpostavkama podloga se moe
prikazati u vidu modela u kome granularni skelet tla
zamenjuje serija elastinih meusobno nezavisnih opruga
(sl. 4).
Za pojedine sluajeve Vinklerov model je mogue
koristiti u analitikom obliku, reavanjem diferencijalne
jednaine etvrtog reda po ugibu temelja, u praksi se
koristi deskretizovan model, u kome se opruge ispod
temelja modeliraju na relaivno malom rastojanju
(pripadajua povrina) sl.5.
Slika 4: Vinklerov model
Slika 5: Diskretizovan model

Terzaghi (1955) je prouavao vrednosti koeficijenta
krutosti podloge, za razne vrste tla i pri razliitoj
zbijenosti.
U tabeli se nalaze vrednosti tog koeficijenta za
optereenje ploom dimenzija 30x30cm.
1080
Tabela 1. Koeficijent krutosti podloge 10 kN/m [1]
Slika 8. Rezultati analize potrebne koliine armature

Za optereenje ploe drugih dimenzija treba izvriti
redukciju koeficijenta jer jedinino optereenje jednakog
intenziteta izaziva vee sleganje ako deluje na veoj
povrini, prema formulama koje je predloio Terzagi.
3.3. Uporeivanje rezultata dobijenih za razliite
vrednosti koeficijeta krutosti podloge u proraunu
viespratne zgrade
U radu je prikazana uporedna analiza rezultata dobijenih
za razliite vrednosti koeficienta krutosti podloge
k=10000,50000,100000 kN/m. Analizirani su i
uporeivani rezultati modalne analize-perid oscilovanja i
frekvencija, naponi u tlu i koliina potrebne armature u
temeljnoj ploi i temeljnim gredama.
Rezultati analize prikazani su na sledeim slikama, sa
kojih se moe primetiti da se sa poveanjem koeficijenta
krutosti podloge vrednosti napona u tlu poveavaju do
30% a sleganje tla smanjuje i do 70%, period oscilovanja
se takoe smanjuje i najvee razlike se primete kod prvog
tona oscilovanja.
Razlika u rezultatima za potrebnu koliinu armature u
temeljnoj ploi je najizraenije za armaturu u gornjoj
zoniploe,doksukodtemeljnihgredaterazlikeneto
vee.
4. ZAKLJUAK
Kako je koeficijent krutosti podloge jednak koliniku
napona i sleganja koje taj napon izaziva, usvajanjem
razliitih vrednosti tog koeficijenta najvie utiemo na
vrednosti napona u tlu i na sleganja ali i na neke druge
rezultate koji se dobijaju proraunom konstrukcije, to se
vidi iz predhodne analize. Vrednost koeficijenta krutosti
podloge treba usvojiti tako da se dobije to realnija slika
sleganja u tlu, za neku orjentacionu vrednost moe se
uzeti od 10000-20000 kN/m.
5. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
Slika 6. Rezultati analize napona u tlu i sleganja
[7]
ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I

STANDARDA
ZA
GRAEVINSKE
KONSTRUKCIJE:
Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom od
1988 - stalna optereenja graevinskih konstrukcija
(JUS U.C7.123)
1988 - korisna optereenja stambenih i javnih zgrada
(JUS U.C7.121)
1992 - optereenje vetrom (JUS U.C7.110-112)
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima
Grupa autora: BETON I ARMIRANI BETON prema
BAB 87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd,
2000.
Grupa autora: BETON I ARMIRANI BETON prema
BAB 87, knjiga 2, Univerzitetska tampa, Beograd,
2000.
. Radosavljevi, D. Baji: ARMIRANI BETON 3,
Graevinska knjiga, Beograd, 2007.
D. Najdanovi:BETONSKE KONSTRUKCIJE, Orion
Art, Beograd, 2004.
S. Stevanovi: FUNDIRANJE I, Nauna knjiga,
Beograd, 1989.
K. Terzagi: MEHANIKA TLA, Graevinska knjiga,
Beograd, 1951.
Kratka biografija:
Bojana Mileti roena je u Jagodini 1982.
tehnikih nauka iz Graevinske oblasti
odbranila je 2010. godine.
Slika 7. Rezultati modalne analize
1081

UDK: 624.012.45:69.032.2
PROJEKAT KONSTRUKCIJE VIESPRATNE ARMIRANOBETONSKE STAMBENE

ZGRADE U NOVOM SADU
DESIGN PROJECT OF STRUCTURE OF MULTISTORY RC RESIDENTAL BUILDING
IN NOVI SAD
Zdravko Tei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- GRAEVINARSTVO
Sadraj- U radu je prikazan projekat konstrukcije
viespratne
armiranobetonske
stambene
zgrade
S+Pr+6+Pk kao i analiza izbora temelja u zavisnosti od
spratnosti objekta.
Abstract- The project of structure of multistory reinforced concrete residential building basement + ground
floor + 6 stories + attic, and as well selection of foundation type based on the number of stories.
Kljune rei: armiranobetonska zgrada, skeletni sistem,
temelji.
1. UVOD
Projektnim zadatkom je predvieno projektovanje
viespratne stambene zgrade spratnosti suteren +
prizemlje + est spratova + potkrovlje. Zgrada je
projektovana kao skeletna sa potrebnim platnima za
ukru enje. Objekat je u osnovi pravougaon
dimenzija 35,4x14,4m i simetri an u popre nom
pravcu. Nalazi se u Novom Sadu i samim tim u osmoj
seizmi koj zoni. Definisane su namene pojedinih
prostora u objektu, prizemlje je predvieno za poslovni
prostor, dok su na svim spratovima predviene stambene
jedinice. Konstrukcija elemenata i detalja je takva da
objekat u eksploatacionom veku ispuni propisanu
pouzdanost, tj. da ima odgovaraju u nosivost,
upotrebljivost i trajnost.
Podovi su obloeni parketom i keramikim ploicama.

Keramike ploice se u sanitarnim prostorijama
postavljaju do plafona, a u kuhinji do visine 150cm.
Zidovi i plafoni u stanovima se malteriu i zavrno
obrauju polu-disperzivnom bojom.
Podovi u sobama, trpezarijama i hodnicima su od
klasinog parketa d=2.2cm, a u kupatilima, wc-ima,
ostavama, kuhinjama od keramikih ploica. Podovi
hodnika se obrauju cementnom kouljicom i teraco
ploicama. Zidove stepeninog prostora potrebno je
omalterisati i zavrno obraditi dekorativnim malterom,
dok se fasadni zidovi izvode tipa sendvi, ukupne debljine
42cm (opeka 12cm + termoizolacija 5cm + zid od opeke
25cm). Sa spoljane strane zida se nanosi malter, a na
malter fasada odreene boje. Unutranji zidovi su od pune
opeke debljina 25cm i 12cm.
2. OPIS PROJEKTA
Zgrada se izvodi kao skeletni sistem sa platnima za
ukruenje. Poloaj konstruktivnih elemenata definisan je
sa osam poprenih i etiri poduna rama, s tim da je
objekat simetrian u poprenom pravcu. U X-pravcu
pruaju se ramovi iji su meusobni rasteri 4.80m.
Ramovi koji se pruaju u Y-pravcu su na meusobnim
rasterima od 4.20, 4.80 i 5.40m. U podrumu objekta je
predvien prostor za ostave prodavnica i ugostiteljskog
objekta, koje se nalaze u prizemlju. Pored ovoga, u
podrumu je predvien i deo prostora za upotrebu od
strane stanara zgrade. Na svakom spratu se nalazi po pet
stanova, a u potkrovlju je zajedniki prostor stanara.
Spratna visina podruma je 2.69m, prizemlja 3.515m i svih
spratova 2.96m. Za vertikalnu komunikaciju se koriste
dva lifta i dva dvokraka stepenita sa meupodestom.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Zoran Bruji.
Slika 1:3D izgled konstrukcije

Objekat je projektovan u klasinom sistemu skeletne
armirano-betonske konstrukcije, kombinacijom AB
stubova i AB ploa, sa AB platnima za ukruenje.
Meuspratna konstrukcija je projektovana kao sistem
kontinualnih krstasto armiranih ploa u oba pravca.
Meuspratne konstrukcije su debljine 16cm, primaju
gravitaciono optereenje jednog sprata i prenose ga na
stubove objekta. Pored toga meuspratna konstrukcija
ukruuje sistem u horizontalnom pravcu i prima
horizontalne sile i prenosi ih dalje na vertikalne elemente
(stubove i zidove za ukruenje). Oba stepenita u objektu
se sastoje iz dve kose ploe i horizontalnog meupodesta.
Stepenite je ukljeteno u dve meuspratne tavanice.
Koriena je marka betona MB 35. Rasponi greda u
podunom pravcu su 4.20, 4.80, 5.40m, a u poprenom
4,80m. Ovo, kao i nivo optereenja, je uslovilo njihove
1082
dimenzije: u podunom pravcu 40/50, a u poprenom

pravcu 40/45cm. Grede se betoniraju betonom marke
MB35 i armiraju armaturom RA 400/500. Dimenzije
stubova su: u podrumu 60/60, u prizemlju 55/55, I i II
sprat 50/50 i od treeg sprata pa do vrha 40/40cm.
Stubovi su projektovani tako da zadovoljavaju propisane
uslove iz pravilnika o tehnikim normativima za
izgradnju u seizmiki aktivnim podrujima. Betoniraju se
betonom MB 35. Armiranje stubova vri se armaturom
RA 400/500 i izvreno je prema PBAB i pravilniku za
seizmiku. Raspored zidova u osnovi je priblino
simetrian i obezbeuje ukruenje zgrade u oba
ortogonalna pravca. Uloga ovih elemenata je da redukuju
horizontalna pomeranja objekta, kao i da prime i prenesu
na temelje horizontalna seizmika optereenja. Zidna
platna su u podunom pravcu dimenzija 20/420 i 20/540,
a u poprenom pravcu je 20/480cm, s tim da su pojedini
zidovi oslabljeni otvorom za vrata. Zidovi za ukruenje su
projektovani tako da zadovoljavaju propisane uslove iz
Pravilnika [1]. U podrumu su projektovani AB zidovi
debljine d=20cm. Njihova uloga je da prime optereenje
od tla i vertikalno optereenje, kao i da, zajedno sa
ploama, formiraju nedeformabilni podzemni deo
konstrukcije. Koriena je marka betona MB 35.
Armiranje zidova vri se armaturom RA 400/500 i
izvreno je prema PBAB i pravilniku za seizmiku.
Fundiranje objekta je izvreno na temeljnoj ploi
ukruenoj u oba ortogonalna pravca temeljnim gredama.
Temeljna ploa je modelirana kao tanka izotropna ploa
debljine d=50cm. Ispod temeljne ploe nasipa se tampon
sloj ljunka debljine 10cm i sloj mravog betona debljine
5cm. Preko sloja mravog betona se postavlja
hidroizolacija koja je sa gornje strane zatiena slojem
nearmiranog betona debljine 5cm. Koriena je marka
betona MB 35, a armatura RA 400/500. Naponi koji se
javljaju u tlu su manji od doputenih.
Krovna konstrukcija je prosta drvena. Pored uticaja od
sopstvene teine konstrukcija je proraunata i na dejstvo
vetra, snega i pokretnog optereenja (ovek). Optereenje
od krovne ravni preuzimaju drveni rogovi dimenzija
12/14cm na osovinskom razmaku od 90cm. Optereenje
se sa rogova prenosi na venanice, dimenzija preseka
12/12cm, i dalje na betonsku konstrukciju ili drvene
stubove. Stubovi su dimenzija 12/12 cm, a kleta
2x5/15cm. Celokupnu drvenu krovnu konstrukciju treba
izvesti od etinara II klase maksimalne vlanosti 18%.
Objekat je proraunat na normativne vrednosti
optereenja propisane trenutno vaeim pravilnikom.
Potrebno je odrediti uticaje u konstrukciji od stalnog i
korisnog optereenja, dejstva vetra, seizmikih sila i
optereenja snegom. Sopstvena teina elemenata je
programski obraunata, u zavisnosti od dimenzije
elementa i zapreminske teine materijala (za beton je
=25 kN/m), a dodatno stalno optereenje je modelirano
kao povrinsko.
Korisno optereenje za stambeni prostor iznosi 1,5
kN/m, za balkone 3,0 kN/m, za stepenini prostor 3,0
kN/m. Optereenje snegom uzeto je sa minimalnom
vrednou s obzirom na lokaciju objekta i iznosi 0,75
kN/m osnove krova. Optereenje vetrom je naneto kao
linijsko raspodeljeno optereenje po stubovima u dva
ortogonalna pravca. Seizmiko optereenje je analizirano

metodom statiki ekvivalentnog optereenja koju
propisuje na pravilnik.
2.4. Statiki i dinamiki proraun
Konstrukcija je modelirana prostorno u programskom
paketu Tower 6.0, korienjem linijskih i povrinskih
konanih elemenata. Koriena su dva modela, model
krovne konstrukcije i model armiranobetonske
konstrukcije. Razlog ovome lei u veem odstupanju
rezultata dinamike analize unificiranog modela (i drvena
i betonska konstrukcija modelirani zajedno) od realnih
oekivanih rezultata.
Slika 2:prikaz prvog tona oscilovanja

Optereenja na model su aplicirana kao linijska i povrinska, saglasno analizi optereenja, a posebno za svaki sluaj osnovnog optereenja. Pri formiranju proraunskog
modela koriena je gusta mrea konanih elemenata
(stranica elementa 0.5m). Tlo je modelirano pomou
Vinklerovog (Winkler) modela podloge elastine
opruge koje odgovaraju koeficijentu posteljice od
20MN/m3.
Analiza dejstva horizontalnih optereenja, kao i modalna
analiza, pretpostavlja nedeformabilnost tavanine
konstrukcije u svojoj ravni. Statiki i dinamiki proraun
sproveden je na modelu kod koga su kombinovani linijski
i povrinski elementi. Modalna analiza je sprovedena sa
realnim rasporedom masa bez redukovanja faktora
krutosti i modula elastinosti seizmikih zidova to
omoguuje realniji prikaz sadejstva ploa i seizmikih
zidova.
2.5. Dimenzionisanje i armiranje elemenata
Za sve elemente kostrukcije korien je beton MB35. Pri
dimenzionisanju elemenata, i za podunu i za poprenu
armaturu, usvojena je rebrasta RA 400/500. Svi elementi
su dimenzionisani saglasno vaeim propisima [1], [2],
prema uticajima merodavnih graninih kombinacija
optereenja, za ta je iskoriena opcija korienog
softvera. Naknadno, neke veliine su korigovane, u
zavisnosti od vrste korekcije, u samom programu ili
prilikom
iscrtavanja planova armiranja. Grede su
dimenzionisane kao jednostruko ili dvostruko armirane,
dok su stubovi dimenzionisani kao koso savijani,
jednostrano ili obostrano simetrino armirani. AB zidovi
su dimenzionisani saglasno Pravilniku [1] i [2].
Dimenzionisanje svih krovnih pozicija je izvreno
1083
metodom dozvoljenih napona. Kontrola napona pritisaka

u stubovima i zidovima je sprovedena, kao i kontrola
napona u tlu i kontrola pomeranja vrha zgrade.
3. IZBOR TEMELJA U ZAVISNOSTI OD
SPRATNOSTI OBJEKTA
3.1. Opte
Preko temelja se optereenje od objekta prenosi na tlo, pri
emu se mora obezbediti stabilnost tla, a deformacija
temelja treba da bude u dozvoljenim granicama u
zavisnosti od naponskog stanja u konstrukciji objekta i
eksploatacionih potreba objekta. Osnovna podela vrste
fundiranja je na plitke i duboke temelje. Plitki temelji se
primenjuju ako se na relativno maloj dubini ispod povri
terena nalazi tlo dovoljne otpornosti i male
deformabilnosti. Optereenje od konstrukcije iznad
temelja se prenosi na tlo preko njegove kontaktne povri.
U ovu grupu temelja spadaju: a) pojedinani temelji temelji samci (projektuju se uobiajeno ispod jednog
stuba); b) temeljne trake (ispod zidova); c) temeljne grede
i temeljni rotilji( ispod niza stubova); d) temeljne ploe (
velika optereenja i/ili loe tlo). Duboki temelji prenose
optereenje objekta na tlo preko kontaktne povrine
izmeu temelja i tla, kao i preko bonih strana temelja.
Kod ovih temelja odnos visine H prema irini temelja B je
jednak ili vei od etiri (H/B4). U ovu grupu temelja
spadaju: a) ipovi; b) dijafragme; c) bunari; d) kesoni.
Pri proraunu elastinih temelja pretpostavljamo da tlo

moe preneti kako sile pritiska tako i sile zatezanja, to
nije ostvarljivo jer tlo u kontaktnoj povrini ne moe da
primi zatezanje. Takoe koeficijent krutosti podloge k
nije konstanta tla.
Iz ovog proizilazi da su esto rezultati dobijeni po ovoj
metodi u odreenoj meri razliiti od stvarnosti. Meutim,
i pored ovih, vrlo krupnih nedostataka, u odsustvu dovoljno jednostavnih metoda za primenu, Vinklerov model se
pokazao izuzetno pogodnom metodom za reavanje primenom raunara. Iako je jedno vreme ova metoda bila
naputena, danas se u velikoj meri primenjuje u uobiajenim objektima visokogradnje.
3.2 Analiza
U posmatranom predmetu istraivanja koristile su se
pretpostavke koje nalae Vinklerov model idealizovanog
tla. Postupak istraivanja se sastojao od 3 modela i 2 tipa
fundamenata. Od zadatog objekta spratnosti: S + Pr + 6 +
Pk napravljena su jo dva modela, spratnosti: S + Pr + 3 +
Pk i spratnosti: S + Pr + 9 + Pk. U sva tri sluaja
posmatrali su se merodavni uticaji u temeljnoj punoj ploi
i temeljnoj ploi ojaanoj gredama. I u sva tri sluaja su
optereenja nanoena istih vrednosti kao u predmetnom
zadatku. Takoe pri fundiranju sva tri objekta, usvojena
je, kao i u predmetnom zadatku temeljna ploa debljine
d=50cm koja je modelirana kao tanka izotropna ploa.
Grede su usvojene takoe kao u predmetnom zadatku
dimenzija: b/d = 50/80cm. Koriena je marka betona
MB35. Temeljna ploa se oslanja povrinskim osloncem
na tlo. Tlo je modelirano Vinklerovim modelom, a
krutosti tla su date u sledeoj tabeli (vrednosti su u
KN/m3):
Set
1
Slika 3. Vrste fundamenata

Vinklerovim modelom, tlo se tretira kao elastina podloga, a zasniva se na proporcionalnosti izmeu pritisaka
(q) i sleganja (y) u svakoj taki kontaktne povrine: q = k
y.
Veliina k se naziva koeficijent krutosti podloge i izraava se u jedinicama kN/m2/m (po metru kvadratnom
povrine, po metru pomeranja). Dakle, ovim modelom, tlo
je predstavljeno jednim parametrom (koeficijentom krutosti podloge). Podloga se moe prikazati u vidu modela u
kome je tlo zamenjeno beskonanom serijom elastinih
meusobno nezavisnih opruga. Vinklerov model tla je
veoma rasprostranjena metoda prorauna i pored nedostataka koje ima. Osnovni nedostaci su da pritisak temeljnog
nosaa na tlo nije proporcionalan sleganju tla samo u toj
taki, jer sleganje te take zavisi i od optereenja susednih
taaka, a ne samo od optereenja te take. Dalje, tlo se ne
slee samo ispod temeljnog nosaa ve i izvan njega kako
je prikazano na slici 4).
K,R1
1.000e+10
K,R2
1.000e+10
K,R3
2.000e+4
Izvrena je samo statika analiza za gravitaciona

optereenja: stalno i korisno. S obzirom da je za temeljnu
plou kao merodavna kombinacija optereenja za
momente savijanja (pri dimenzionisanju) utvrena
kombinacija 1.6*g+1.8*p, priloeni su rezultati samo za
ovu kombinaciju. Provera kontrole ploa na probijanje
prema PBAB87 se sprovodi za sluajeve oslanjanja ploe
direktno na stubove i izvrena je za eksploataciona
optereenja. U programskom paketu Tower 6.0 izvreno
je dimenzionisanje temeljne ploe po pravilniku za beton i
armirani beton (PBAB 87). Usvojena marka betona je MB
35 i rebrasta armatura RA 400/500. Usvojeno rastojanje
armature od ivice betona, odnosno zatitni sloj betona je
a=4,0cm. Programski paket Tower 6.0 je pri
dimenzionisanju dao vrednosti potrebne koliine armature
posebno za donju i gornju zonu armiranja.
Uticaji koji su se dobili su prikazani tabelarno posebno za
temeljnu punu plou i posebno za temeljnu plou koja je
ojaana gredama.
Slika 4. Vinklerov i elastini model tla
1084
Puna
ploa
3+1
max,tla
2
[kN/m ]
187,61
maxMx
[kNm/m]
729,84
maxMy
[kNm/m]
703,68
6+1
308,51
1177,65
1135,86
9+1
416,59
1398,26
1344,05
Ploa sa
gredama
3+1
max,tla
[kN/m2]
201,96
maxMx
[kNm/m]
457,66
maxMy
[kNm/m]
424,09
6+1
9+1
308,03
419,51
644,40
799,31
595,65
735,37
Iz datih tabela se vidi da sa poveanjem spratnosti objekta

dolazi i do poveanja uticaja maksimalnih vrednosti momenata u oba pravca. Za sluaj pune ploe ovo poveanje
iznosi 40% pri prvom poveanju spratnosti, a ak 50% pri
drugom. Uticaji za sluaj ploe ojaane gredama se takoe poveavaju, ali je to poveanje neto manje i iznosi
30% pri prvom, odnosno 45% pri drugom poveanju
spratnosti.
Analiza je takoe izvrena i za potrebnu koliinu armature
koja se dobija u zavisnosti od poveanja spratnosti. Na
sledeim dijagramima je dat prikaz ovog poveanja sa
vrednostima.
Puna ploa
80
70
60
50
Aa,d [cm2/m]
40
5. LITERATURA
Aa,g [cm2/m]
30
optereenju koji se nalazi u njemu. Meutim moe se

primetiti da poveanje spratnosti u konkretnim
posmatranim sluajevima utie u veoj meri na temeljnu
konstrukciju koju ini puna ploa nego na temeljnu
konstrukciju ojaanu gredama. Iako nije uraena detaljna
ekonomska analiza moe se zakljuiti da se za sluaj
najnie spratnosti dobijaju minimalna poveanja vrednosti
posmatranih uticaja i da bi bilo neracionalno ojaavanje
ploe gredama. Za sluaj veih spratnosti, u sluaju pune
ploe, dolazi do znaajnog poveanja svih uticaja (preko
50%) i tada je potrebno ili poveati debljinu ploe ili je
ojaati gredama. U ovom zadatku racionalnije bi bilo
izvoenje temeljne ploe sa ojaanjima pomou greda
nego poveanje debljine ploe, jer i pored neto veih
trokova u pogledu izrade oplate dolazi do znaajne
utede u betonu.
[1]
20
10
0
3+1
Aa,d [cm2/m]
Aa,g [cm2/m]
6+1
3+1
30,77
11,51
9+1
6+1
62,32
19,95
9+1
75,85
26,06
Ploa sa gredama
45
40
35
30
25
Aa,d [cm2/m]
20
15
10
5
0
Aa,g [cm2/m]
[2]
3+1
Aa,d [cm2/m]
Aa,g [cm2/m]
6+1
3+1
21,6
8,96
9+1
6+1
30,67
13,87
[3]
9+1
38,62
18,86
[4]
Slika 5. Potrebna koliina armature u zavisnosti od

spratnosti objekta
Iz datih dijagrama i tabela koji su prikazani na slici 5),
moe se uoiti da se potrebna koliina armature poveava
kako poveavamo spratnost objekta. Kada je re o temeljnoj punoj ploi ovo poveanje potrebne koliine armature u donjoj zoni, u odnosu na najniu spratnost, iznosi
50% za prvo poveanje spratnoti, a 60% za drugo dok je
to poveanje u gornjoj zoni neto manje i iznosi 40% odnosno 55%. Kada je re o temeljnoj ploi ojaanoj gredama poveanje potrebne koliine armature u donjoj zoni
je neto manje od sluaja kada se posmatra puna ploa, i
za donju zonu ono iznosi 30% za prvo poveanje spratnosti, odnosno 45% za drugo. U gornjoj zoni je ovo poveanje neto vee i iznosi 35% za prvo poveanje spratnosti, odnosno 55% za drugo.
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
4. ZAKLJUAK
Analizom svih posmatranih rezultata dolazi se do
zakljuka da se poveavanjem spratnosti objekta javljaju
vei statiki uticaji kako u temeljnoj ploi tako i u ploi
ojaanoj gredama, to je i razumljivo s obzirom na
injenicu da je dominantno optereenje temelja od stalnog
i dela povremenog optereenja i samim tim direktno
srazmerno sopstvenoj teini objekta i korisnom
Zbirka Jogoslovenskih pravilnika i standarda za

graevinske konstrukcije:
Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom
od 1988 - stalna optereenja graevinskih konstrukcija (JUS U.C7.123)
od 1988 - korisna optereenja stambenih i javnih
zgrada (JUS U.C7.121)
od 1992 - optereenje vetrom (JUS U.C7.110-112)
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima
Grupa autora: Beton i armirani beton prema BAB
87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd,
2000.
Grupa autora: Beton i armirani beton prema BAB
87, knjiga 2, Univerzitetska tampa, Beograd,
2000.
M. Gojkovi, B. Stevanovi, M. Komnenovi, S.
Kuzmanovi, D. Stoji: Drvene konstrukcije- JUS
standardi, Propisi, Evrokod 5, tabele, brojni
primeri, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007.
. Radosavljevi, D. Baji: Armirani beton 3,
Graevinska knjiga, Beograd, 2007.
D.Najdanovi:Betomske konstrukcije, Orion Art,
Beograd, 2004
S. Stevanovi: Fundiranje I, Nauna knjiga, Beograd, 1989.
J.Sklena, N.Vujadinovi: Proraun temelja,
Principal metromarketing, Novi Sad, 1998.
M.Glii: Fundiranje arhitektonskih objekata,
Beograd, 2004.
E. Nonveiller: Mehanika tla i temeljenje
graevina, Zagreb, 1979
T.Roje-Bonacci: Posebna poglavlja temeljenja,
Split, 2007.
Kratka biografija:
1085
Zdravko Tei roen je u Novom Sadu 1983.

godine. Diplomski- master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz Graevinske oblasti odbranio
je 2010. godine.

UDK: 656.08
OBELEJA STRADANJA MLADIH U SAOBRAAJU NA PODRUJU NOVOG SADA

CHARACTERISTICS OF SUFFERING YOUNG PEOPLE IN TRAFFIC ON
TERRITORY OF CITY NOVI SAD
Dragan Trivunovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu su prikazana obeleja
stradanja mladih uesnika u saobraaju na podruju
Novog Sada, sa predlogom optih i posebnih mera za
smanjenje stradanja ove kategorije stanovnitva.
Abstract In this paper are shown the characteristics of
young people suffering in traffic in Novi Sad, with a
proposal for general and specific measures to reduce the
suffering of this category of population.
Kljune rei Saobraaj, bezbednost, rizik, mladi.
1. UVOD
Drumski saobraaj, u dananjem savremenom svetu,
predstavlja najkorisniju delatnost i ini odluujuu
komponentu intenzivnog razvoja svih svera drutvenog
ivota. U dananje vreme razvoj saobraaja ide znatno
bre, tako da je sa razvojem putne mree paralelno rastao
i broj vozila, vozaa i saobraajnog okruenja. Intenzivan
razvoj drumskog saobraaja u poslednjih nekoliko
decenija dovodi do niza problema sa aspekta bezbednosti
uesnika u saobraaju, to se najbolje vidi kroz statistike
pokazatelje deavanja saobraajnih nezgoda.
Predmet ovog rada su mladi uesnici u saobraaju (15- 24
godine). Prostor istraivanja je podruje optine Novog
Sada, a vremenski okvir istraivanja je period od 2003. do
2008. godine. Cilj rada je da se prikae ugroenost u
saobraaju pomenute starosne grupe kao i da se predloe
mere za smanjenje ugroenosti mladih u saobraaju.
2. STRUKTURA STANOVNITVA NOVOG SADA
Posmatrano prema polu, broj stanovnika mukog pola je

142.033 lica odnosno 47,5% od ukupnog broja
stanovmika, dok stanovnitvo enskog pola ini 52,5% ili
157.261 lica.
3. ANALIZA UEA LICA U SAOBRAAJNIM
NEZGODAMA
Na podruju optine Novi Sad, u posmatranom periodu od
2003. do 2008. godine, u nezgodama je uestvovalo
(nastradali i lica bez povrede) ukupno 81.273 lica.
Nastradalo je 7.777 lica, to ini 9,58% od ukupnog broja
uesnika. Pod nastradalim licima podrazumevamo
povreena i poginula lica. Povreena lica se dele u dve
kategorije: lica sa tekim telesnim povredama (TTP) i lica
sa lakim telesnim povredama (LTP). U strukturi uea u
saobraajnim nezgodama, lica bez povrede (LBP) ine
90,43% ili 73.496 lica, povreeni ine 9,31% ili 7.561 lice
i poginuli 0,27% ili 216 lica.
4. OPTA ANALIZA NASTRADALIH UESNIKA U
SAOBRAAJU NA PODRUJU NOVOG SADA
Analiza nastradalih uesnika u saobraaju obuhvata niz
posmatranja sa razliitih aspekata (analiza prema
posledicama, prema kategoriji uea, prema vrsti
saobraajne nezgode, vremenska analiza, prema vrsti
uzroka itd.), sa ciljem de se kao izlazni rezultat dobije
stanje bezbednosti saobraaja u posmatranom periodu. U
ovoj analizi obuhvaeni su svi nastradali uesnici u
saobraaju, koji su podeljeni po starosnim grupama, a
posebno je posmatrana starosna grupa 15-24 godine.
4.1. Struktura nastradalih lica prema godinama
Od strane Republikog zavoda za statistiku Srbije 2002.

godine uraen je popis stanovnitva prema kome u gradu
Novom Sadu ivi 299.294 stanovnika [1]. Na osnovu
dobijenih podataka iz popisa 2002. godine moe se
sagledati struktura stanovnitva na podruju Novog Sada.
Posmatrano po starosnim grupama, najbrojnija je starosna
grupa 45-64 godine i stanovnici ove grupe ine vie od
etvrtine, odnosno 27,5% od ukupnog stanovnitva.
Lica starosne grupe 0-14 godina ine 15,5%, a lica
starosti 65 i vie godina ine 13,7% ukupnog
stanovnitva. Priblino isti procenat stanovnitva imaju
starosne grupe 15-24, 25-34 i 35-44 godine starosti
(14,2%, 14,5%, 14,2%, respektivno).
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Dragan Jovanovi, docent .
Posmatrano po godinama, najmanji broj nastradalih bio je

2003. godine kada je nastradalo 987 lica odnosno 12,7%
ukupno nastradalih, a najvie nastradalih lica bilo je 2007.
godine kada je nastradalo 1.663 lica ili 21,4%, zatim
2008. godine 1.621 lice to ini 20,8%. Moe se rei da je
od 2003. godine broj nastradalih lica, uz male oscilacije, u
konstantnom porastu.
Dinamika stradanja uesnika u saobraajnim nezgodama
po starosnim grupama (Slika 1.) pokazuje da starosna
grupa 15-24 godine preovladava, posebno 2004, 2006. i
2007. godine sa 320, 321 i 418 nastradalih, dok je 2003.
godine najvie nastradala starosna grupa 45-64 godine sa
235 lica, a 2008. godine lica starosti 25-34 godine sa 409
nastradalih uesnika. Lica starosti 65 i vie godina imaju
priblino konstantan broj nastradalih u rasponu od 107 do
137 lica.
1086
Posebno je interesantna i starosna grupa 25-34 godine,

koja je u 2008. godini imala ak 220 nastradalih vie nego
u 2003. godini, kada je imala 189 nastradalih.
Sl. 2. Struktura nastradalih lica prema kategoriji uea

4.4. Vremenska analiza nastradalih uesnika u
saobraaju
Sl. 1. Dinamika stradanja uesnika u saobraajnim
nezgodama po starosnim grupama
4.2. Struktura nastradalih uesnika u saobraaju
prema posledicama
U strukturi nastradalih uesnika u saobraaju najvee
uee imaju lica koja pripadaju starosnoj grupi 15-24
godine starosti (Tabela 1.).
Od 7.777 nastradalih u posmatranom periodu, 1.902 lica
(24,5%) pripada starosnoj grupi 15-24 godine starosti.
Veliko uee u stradanju imaju i lica koja pripadaju
starosnoj grupi 45-64 godine starosti, njih 1.743 lica
(22,4%), zatim lica starosti 25-34 godine 1.633 (21%),
lica starosti 35-44 godine itd.
Kada sagledamo da je u strukturi stanovnitva starosna
grupa 45-64 godine daleko brojnija od starosne grupe 1524 godine, tada je stradanje mladih jo uoljivije.
Tabela 1. Struktura nastradalih uesnika u saobraaju
prema posledicama po starosnim grupama
Starosne
grupe
poginuli
teko
povreeni
lako
povreeni
Ukupno
nastradalo
0-14
15-24
25-34
35-44
45-64
65 i vie
13
24
39
31
60
46
104
324
291
206
460
267
538
1554
1303
863
1223
423
655
1902
1633
1100
1743
736
Nepoznato
Ukupno
216
1655
5906
7777
Najvie nastradalih uesnika u saobraaju u

posmatranom periodu od 2003. do 2008. godine bilo je u
oktobru (788 nastradalih), zatim u junu (767) i maju
(756), dok je najmanje nastradalih bilo u januaru (425) i
februaru (430). Za vreme letnjih meseci primetan je
priblino konstantan broj nastradalih u rasponu 701-716
lica.
Dnevna analiza nastradalih uesnika u saobraaju,
pokazuje da je petkom najvei broj nastradalih (1.208) to
izraeno u procentima iznosi 15,5% od ukupnog broja
nastradalih, zatim subotom sa 15,3%. Najmanje
nastradalih bilo je sredom (944), odnosno 12,8%, dok
ostali dani imaju priblino isti procenat nastradalih.
asovna raspodela nastradalih uesnika u saobraaju,
pokazuje da je u periodu od 16 do 20 asova bilo najvie
nastradalih (1.838, odnosno 23,6% ukupno nastradalih). U
tom periodu su i dva asa sa najveim brojem nastradalih
vrni asovi, 16-17 i 18-19 asova sa po 486
nastradalih. Nezenemarljivo stradanje je i u periodu od 0
do 6 asova kada je nastradalo 1.095 uesnika, odnosno
14,1%, dok je noni vrni as u periodu od 2 do 3 asa
sa 232 nastradala. Vremenski interval od 7 do 8 asova
predstavlja jutarnji vrni as kada je nastradalo 335
uesnika.
4.5 Struktura nastradalih uesnika u saobraaju
prema vrsti greke (uzroka)

prema kategoriji uea
Analizom strukture nastradalih uesnika u saobraaju
prema kategoriji uea (Slika 2.), dobijeni su rezultati
prema kojima najvie stradaju vozai, 3.279 odnosno
42,2%, zatim putnici 2.509 ili 32,3%, peaci 1.632 ili
21%, motociklisti 235 ili 3% i biciklisti 122 ili 1,6%.
Greka je spoljna manifestacija uzroka, i kao takva ona

povezuje uzrok i posledicu. Vrsta greke u dobroj meri
odreuje vrstu saobraajne nazgode. Na primer, zbog
neustupanja prolaza najee nastaju boni sudari, zbog
nepropisnog preticanja eoni sudari itd. [2]
Najei uzrok, odnosno greka zbog koje su stradali
uesnici u saobraajnim nezgodama je neprilagoena
brzina kretanja'', zbog koje je nastradalo 3.336 uesnika
ili 42,9% ukupno nastradalih uesnika u saobraaju.
Usled neustupanja prvenstva prolaza nastradalo je 2.084
lica (26,8%), a zbog nepravilnih radnji sa vozilom
nastradalo je 1.158 lica (14.9%). Znatno manje
nastradalih uesnika u saobraaju bilo je u saobraajnim
nezgodama koje su kao vrstu uzroka (greke) imale
alkohol, preticanje i obilaenje i ostale greke, ukupno
1.189 lica ili 15,4%.
1087

prema polu
Analiza nastradalih uesnika u saobraaju prema polu,
pokezuje da od ukupnog broja nastradalih (7.777), 63% ili
4.937 lica ine lica mukog pola, a 37% ili 2.840
nastradalih je enskog pola.
njih 1.554 ili 81,7%, zatim teko povreenih (324; 17%) i

poginulih (24; 1,3%).
Najvie su stradala lica starosti 23 godine (249; 13,1%),
zatim lica starosti 20 godina (238 ili 12,51%) i 21 godinu
(235 ili 12,4%). Najmanje su nastradala lica starosti 15
godina (88 ili 4,6%) i 16 godina (108 ili 5,7%).
Tabela 2. Struktura nastradalih mladih uesnika u
saobraaju prema posledicama po godinama starosti
4.7. Struktura nezgoda na podruju Novog Sada

Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu
ili je zapoeta na putu, u kojo je uestvovalo najmanje
jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno lice poginulo ili
povreeno ili je nastala materijalna teta. [3]
Od ukupnog broja nezgoda (40.137) koje su se dogodile
na podruju Novog Sada, 14% su nezgode sa nastradalim
licima, dok 86% ine nezgode koje su za posledicu imale
materijalnu tetu. Od 5.674 nezgode sa nastradalim
licima, 190 nezgoda ili 3,3% su nezgode sa poginulim
licima, a 96,7% su nezgode sa povreenim licima. [4]
5. OBELEJA STRADANJA MLADIH UESNIKA
U SAOBRAAJU
Slino kao u poglavlju 4. i u ovom poglavlju je izvrena
detaljna analiza nastradalih uesnika u saobraaju, s tim
to je posebno analizirana starosna grupa 15-24 godine,
unutar starosne grupe izvrena je podela po godinama
starosti.
5.1. Dinamika stradanja mladih uesnika u saobraaj
prema posledicama
Analizom dinamike stradanja mladih uesnika u
saobraaju (15-24 godine starosti) za period od 2003. do
2008. godine dobijeni su sledei rezultati (Slika 3.):
najvie mladih uesnika u saobraaju nastradalo je u
2007. godini, njih 418 ili 22%, zatim u 2008. godini 254
lica ili 18,6%, dok je 2004. i 2006. godine nastradao
praktino isti broj lica (2004. 320 lica, a 2006. 321 lice)
to pojedinano iznosi oko 16,8%. Najmanje mladih
uesnika u saobraaju nastradalo je 2003. godine, 224 lica
odnosno 11,8% ukupno nastradalih mladih uesnika.
Godine
starosti
poginuli
teko
povreeni
lako
povreeni
Ukupno
nastradalo
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
0
0
2
2
3
4
4
4
4
1
17
19
29
26
25
45
46
38
43
36
71
89
124
132
203
189
185
184
202
175
88
108
155
160
231
238
235
226
249
212
Ukupno
24
324
1554
1902
5.3. Struktura nastradalih mladih uesnika u

saobraaju prema kategoriji uea
Kada posmatramo strukturu nastradalih mladih uesnika u
saobraaju (15-24 godine) prema kategoriji uea,
vidimo da najvee stradanje u saobraaju imaju putnici
(Slika 4.). Putnici kao kategorija uesnika u saobraaju
imaju pasivnu ulogu u saobraaju, odnosno oni ne mogu
uticati na svoje uee u saobraaju jer njihovo uee
uglavnom zavisi od vozaa.
Sl. 4. Nastradali mladi uesnici prema kategoriji uea

5.4. Vremenska analiza nastradalih mladih uesnika u
saobraaju
Sl. 3. Dinamika stradanja mladih uesnika u saobraaju

saobraaju prema posledicama
U posmatranom periodu (od 2003-2008. godine) ukupno
je nastradalo 1.902 lica starosti 15-24 godine (Tabela 2.).
Od tog broja najvie je lica sa lakim telesnim povredama,
Mesena analiza nastradalih mladih uesnika u

saobraaju, pokazuje da je jun mesec sa najveim brojem
nastradalih (220 lica ili 11,6% ukupno nastradalih), zatim
oktobar (206 lica ili 10,8%), maj i jun sa skoro identinim
brojem nastradalih uesnika (194, 195 lica odnosno 10%,
respektivno). Najmanje nastradalih mladih uesnika u
saobraaju bilo je u prva tri meseca, tanije u januaru je
nastradalo 96 lica, u februaru 89 lica i u martu 117 lica,
to zajedno iznosi 302 lica ili 15,9% od ukupnog broja
nastradalih (1.902 lica).
Sredom je nastradalo 217 (11%) mladih uesnika u
saobraaju, i to je dan sa najmanjim brojem nastradalih
posmatrane starosne grupe. Ponedeljkom i etvrtkom
zabeleeno je podjednako stradanje mladih i ono iznosi
1088
oko 14%. Utorkom su nastradala 224 lica ili oko 12%,

dok je petkom nastradalo 241 lice ili oko 13%. Subotom
je nastradalo 350 lica a nedeljom 340 lica, to zajedno
ini oko 36% nastradalih mladih uesnika u saobraaju.
asovnom analizom nastradalih mladih uesnika u
saobraaju, uoavamo da mladi najvie stradaju u periodu
od 2 do 4 asa posle ponoi, kada je nastradalo 272 lica ili
14,3% od ukupnog broja nastradalih mladih uesnika.
Najmanje mladih uesnika u saobraaju nastradalo je
izmeu 9 i 10 asova (23). Izraeno stradanje mladi imaju
i u vremenu od 18 do 20 asova, kada je nastradalo 223
lica ili 11,7%, kao i od 23 do 00 asova sa 118 nastradalih
ili 6,2%.
saobraaju prema vrsti saobraajne nezgode
Mladi uesnici u saobraaju najvie stradaju u nezgodama
koje su okarakterisane kao boni sudari, njih 410 ili
21,6%, zatim u sudarima iz suprotnih smerova 357 lica
(18,8%). U sudarima pri vonji u istom smeru nastradalo
je 329 lica (17,3%). U nezgodama u kojima je nastupilo
obaranje ili gaenje nastradalo je 292 lica (15,3%). Pri
sletanju vozila sa puta i sletanju sa kolovoza i udar u
objekat pored puta, ukupno je nastradalo 336 lica odnosno
17,7%.
5.6. Analiza nastradalih mladih uesnika prema mestu
naseljenosti
Prostorna analiza nastradalih mladih uesnika u
saobraaju pokazuje da mladi najvie stradaju u
naseljenom mestu, njih 1.622 ili 85,3%, dok je van naselja
nastradal 280 lica, odnosno 14,7%.
Posmatrano po pojedinanim lokacijama, najvie
nastradalih mladih uesnika u saobraaju bilo je na Bul.
Osloboenja'' (126 lica), na Futokom putu'' (62 lica), u
ulici Sentandrejski put'' (55), zatim na Bul. Cara
Lazara'' (52), na Bul. Mihajla Pupina'' (50), u ulici
Temerinski put'' (44), u ulici Futoka'' (43) i na Bul.
Kralja Petra'' (28), dok je na ostalim lokacijama u gradu
Novom Sadu nastradalo ukupno 711 lica. Na navedenim
lokacijama nastradalo je ukupno 460 lica, to ini skoro
etvrtinu ukupno nastradalih mladih uesnika u
saobraaju na podruju optine Novi Sad (1.902 lica).
5.7. Analiza nastradalih mladih uesnika u saobraaju
prema polu
Analiza nastradalih mladih uesnika u saobreaaju
pokazuje da muki pol ima znatni izraenije stradanje od
enskog pola. Od ukupno 1.902 nastradala mlada
uesnika u saobraaju ak 1.210 ili 63,6% su mukog
pola, dok enski pol ini 36,4% ili 692 nastradala mlada
uesnika.
optih mera koje se odnose na poboljanje bezbednosti

saobraaja su [3]:
Probna vozaka dozvola kojom se sistemski
obezbeuje postepeno osposobljavanje (saobraajno
sazrevanje) mladih vozaa od lakih ka sloenijim
vozakim zadacima, vea disciplina u saobraaju,
razvijanje pravilnih stavova, shvatanja i naina
razmiljanja, zatita od varki koje emituje sopstveni
organizam i dr.
Novina koja se odnosi na upotrebu zatitnih pojaseva,
kako na prednjim tako i na zadnjim seditima, uz
doslednu primenu trebalo bi da smanji stradanje, naroito
putnika.
Osnivanje Agencije za bezbednost saobraaja u okviru
Vlade, koja e imati autoritet i odgovornost za donoenje
odluka, kontrolu resursa i koordinirati rad svih Vladinih
sektora koje se bave bezbednou saobraaja
Pored navedenih optih mera, potrebno je sprovoditi i
posebne mere zatite kako mladih, tako i ostalih uesnika
u saobraaju. To podrazumeva:
Efikasnija i potpunija priprema za saobraajneophodno je da mladi steknu svest o prirodi, izvorima i
domaajima rizika u saobraaju
Priprema dece (0-14 godina) za saobraaj, dugorono
gledano ima efekte i u starijim kategorijama stanovnitva
Paljivo odabrani programi i multi-medijalne
informacije i obrazovne kampanje posveene mladima
Zabrana friziranja'' motocikla i bicikla sa pomonim
motorom radi postizanja vee brzine
Ukljuivanje u sistem edukacije i prevencije razne
drutvene organizacije koje okupljaju omladinu
Posebne akcije vezane za neprilagoenu brzinu
kretanja i dejstva alkohola na organizam i drugo
Ove mere mogu doprineti veoj bezbednosti mladih u
saobraaju sa ciljem da se njihovo uee u saobraajnim
nezgodama svede na minimum.
7. LITERATURA
[1] Republiki zavod za statistiku, Konani rezultati
popisa, 2002.
[2] INI, M.: Bezbednost drumskog saobraaja, Novi
Sad, 2004.
[3] *** Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima,
Beograd, 2009.
[4] MANOJLOVI, S.: Diplomski-master rad Obeleja
stradanja dece u saobraaju na podruju Novog Sada'',
Novi Sad, 2010.
Kratka biografija:
6. MERE ZA POBOLJANJE BEZBEDNOSTI

MLADIH U SAOBRAAJU
Novi zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, koji je
stupio na snagu krajem 2009. godine, propisuje mere
drutveno-pedagokog karaktera pre svega prema mladim
vozaima (lan 182; Probna vozaka dozvola). Neke od
1089
Dragan Trivunovi roen je u Livnu 1985.

tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj odbranio
je 2010. godine.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu
1974. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2005. god., a od 2006 je zvanju docent.
Oblast
interesovanja
je
bezbednost
saobraaja.

UDK: 629.3-592.5
MERNA NESIGURNOST KONTROLE KONICA NA TEHNIKOM PREGLEDU

VOZILA
MEASURING UNCERTAINTY OF BRAKE TESTING DURING TECHNICAL
INSPECTION OF THE VEHICLES
Gordana Ivanievi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu prikazano je istraivanje
uticaja petostrukog uzastopnog postupka koenja na
razliku konih sila na tokovima prednje osovine. Data je
teorijska osnova o koenju i analiza izvrenog merenja sa
predlogom mera za poveanje tanosti mernih rezultata.
Abstract This paper describes influence of quintuple
sequential braking procedure on difference between
braking forces on front axle wheels. There are theoretical
basis about braking and analysis of achived measurment,
with several propositions of improvement.
Kljune rei: Koenje, tehniki pregled motornih vozila,
razlika sila koenja na tokovima prednje osovine
1. UVOD
Svaki ovekov izum, ma koliko da je epohalan i
znaajan, potpuno je beskorisan, a esto i katastrofalan za
oveka i prirodu ako nije u mogunosti da se pokrene,
upravlja i zaustavi u eljenom vremenu i prostoru.
Motorno vozilo, kao izvanredan sklop nekoliko hiljada
razliitih delova, osmiljen, konstruisan i razvijan da
slui svome tvorcu, predstavlja nerazdvojni deo
dananjeg oveka, ali i koban i tragian genijalni izum.
Moe se rei da je koni sistem jedan od najznaajnijih
sistema u motornom vozilu jer direktno utie na
saobraajnu bezbednost, a zavisi od sopstvenih
elemenata, karakteristika kolovoza i od elemenata
ovekove odluke i pokreta. Pred koni sistem vozila
postavljen je odgovoran zadatak da prevodi pritisak na
konicu do usporenja vozila. Tehniki pregled je jedina
obavezna mera kontrole ispravnosti svih motornih vozila,
gde se s razlogom najvie panje posveuje konom
sistemu.
Predmet ovog rada je uticaj broja uzastopnih ponavljanja
postupka koenja na izmerene kone sile vozila. Cilj rada
je utvrivanje i analiza odstupanja izmerenih vrednosti
konih sila, pri vie uzastopnih merenja obavljenih pri
nepromenjenim uslovima ispitivanja.
2. KOENJE
Koenje automobila predstavlja suprotan proces od
ubrzavanja. Koenje se vri pomou ureaja ili sistema za
koenje, tj. specijalnog ureaja kojim je opremljeno
svako vozilo. Od efikasnosti ureaja za koenje, tj. od
mogunosti zaustavljanja automobila na to kraem delu
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio profesor dr Ferenc asnji.
puta, zavisi brzina automobila u odreenim uslovima

saobraaja, pa i maksimalna brzina na otvorenom putu.
Vozilo sa boljim efektom koenja moe da razvije u
eksploataciji vee srednje brzine kretanja.
Zato se kone osobine mogu smatrati delom ukupnih
dinamikih osobina automobila. [5] Sistem za koenje je
deo donjeg postroja, koji slui za usporavanje, prema
potrebi do zaustavljanja vozila, kao i za obezbeivanje od
neeljenog pomeranja zaustavljenog ili parkiranog
vozila.[3] Znai, zadatak sistema za koenje je da
bezbedno i sigurno zaustavi vozilo, kao i da, po potrebi,
smanji brzinu kretanja. Sistem za koenje kinetiku
energiju vozila pri usporavanju pretvara u toplotu.
U zavisnosti od potrebe i okolnosti, vozilo se moe
zaustavljati laganim, umerenim i ravnomernim ili
forsiranim koenjem, pa tako postoje etiri
karakteristina reima koenja: koenje u sluaju
iznenadne opasnosti , normalno, delimino i koenje
vozila u stanju mirovanja.
3. KONICE
Koni mehanizam, odnosno konice, kao podsistem
sistema za koenje, u cilju usporavanja vozila, ima
zadatak da pretvori kinetiku energiju vozila u toplotnu, i
to usled sile trenja koja nastaje izmeu pokretnih
elemenata, vezanih za tokove i nepokretnih, vezanih za
vozilo. Ova sila trenja dovodi do trenja izmeu podloge i
toka, to dovodi do zaustavljanja vozila.
Po propisima, svako motorno drumsko vozilo mora da
ima dve, meusobno potpuno nezavisne konice. Na
jedan sistem deluje se rukom, preko rune poluge, a na
drugi nogom, preko pedale.Frikcione konice se mogu
podeliti prema nainu konstrukcije na disk i dobo
konice.
Dobo konica je sastavljena od doboa (bubnja) i
polukrunih eljusti za koenje. Kad se koi dobo, znai
da se zaustavlja i okretanje toka. Trenje, koje je
potrebno za koenje, ostvaruje se sa unutranje strane
doboa i eljusti konice, smetene na nosau konice.
Disk konice pripadaju grupi aksijalnih konica, za
razliku od radijalnih dobo konica. Prvo su bile
primenjivane na avionima, da bi se tokom niza godina
usavravale, do danas. Osnovne komponente disk
konica su disk i stega (eljust). Princip koenja se sastoji
u tome da disk obuhvata stega, koja , kao kletima pri
koenju pritiska disk. Glavne prednosti disk konica su:
nije potrebno podeavanje rastojanja zbog troenja,
zamena je vrlo jednostavna,efikasnost im se ni pri
dugotrajnom koenju usled poviene temperature ne
smanjuje. Najvaniji nedostaci su da je za koenje
1090
potrebno uloiti veu silu i da je oteano izvoenje rune

konice.
momenta ostvarenog na pogonskom elektromotoru.

Principijelna ema mehanikog dela ureaja prikazana je
na Slici 1.
4. ZAKONSKA REGULATIVA O ISPRAVNOSTI

KOENJA
Pravilnikom o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje
moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u
saobraaju na putevima, predvieni su tehniki normativi
koje mora da ispunjava koioni sistem motornih i
prikljunih vozila [2]. Odreeno je da pri upotrebi radne i
pomone konice razlika sile koenja na tokovima iste
osovine ne sme biti vea od 20%, pri emu se za osnovu
izraunavanja uzima procent od vee sile.
Razlika sila koenja na tokovima iste osovine rauna se
pomou obrasca:
Slika 1. Principijelna ema mehanikog dela ureaja
7. ISTRAIVANJE MERNE NESIGURNOSTI

UREAJA ZA KONTROLU ISPRAVNOSTI
KONICA NA TEHNIKOM PREGLEDU
gde je:
R - razlika sila koenja na tokovima iste osovine [%],
F1 vea sila koenja na toku iste osovine,
F2 manja sila koenja na toku iste osovine (daN). [4]
5. TEHNIKI PREGLEDI MOTORNIH VOZILA
Tehniki pregledi predstavljaju specifian oblik
preventivnog delovanja u pravcu vee bezbednosti svih
uesnika u drumskom saobraaju, gde se utvruje da li
vozilo ima sve propisane ureaje i opremu, da li su ti
ureaji i oprema ispravni i da li ispunjavaju ostale
propisane uslovei normative da bi mogli da uestvuju u
saobraaju. Jedan od glavnih ciljeva tehnikog pregleda
je utvrivanje elementarnih neispravnosti vozila, koje su
direktno uzrok saobraajne nezgode. Tehniki pregledi
motornih i prikljunih vozila su najznaajnija i
najpotpunija mera kontrole bezbednosti vozila. Jedina su
mera u vezi sa vozilom, koja se sistematski sprovodi u
odreenim vremenskim intervalima i praktino
predstavlja selekciju motornih i prikljunih vozila, tj.
utvruje koja vozila zbog svoje tehnike ispravnosti
mogu, a koja ne mogu u saobraaj [1].
6. ELEKTRONSKI MERNI SISTEM ZA
ISPITIVANJE KONICA EMS-3D
Elektronski merni sistem za ispitivanje konica motornih
vozila EMS 3D sastoji se iz:
1.
valjka sa pogonskim elektromotorima i
reduktorima,
2.
energetskog ormara,
3.
merno-upravljakog dela sa mikroprocesorom i
daljinskim upravljaem i
4.
PC-raunara sa tampaem.
Ureaj EMS 3D je elektronski digitalni merni sistem,
namenjen za ispitivanje konica motornih i prikljunih
vozila pomou ureaja sa valjcima, za proveru sile
koenja po obodu toka. Ureaj meri koionu silu, tj.
obimnu silu ostvarenu izmeu pneumatika vozila i
pogonskog valjka ureaja, na osnovu reaktivnog
Prilikom provere ispravnosti konica na tehnikom

pregledu motornih vozila pojavljuju se razliite izmerene
vrednosti merenih veliina pri ponavljanju merenja.
Svako vozilo moe da ima razliite izmerene sile koenja
u svakom od merenja, to je posebno znaajno u sluaju
kada glavni cilj tehnikog pregleda, utvrivanje tehnike
ispravnosti vozila, zavisi od broja obavljenih merenja.
Merni rezultat je izraena vrednost merne veliine, a
dobija se od jedne ili vie vrednosti jedne merne veliine.
Merni rezultati sadre manju ili veu greku, ak i kod
najpreciznijih merenja. Stoga, da bi se to preciznije i
pouzdanije odredila stvarna vrednost merne veliine,
merenja se ponavljaju vie puta. Merna nesigurnost je
parametar pridruen mernom rezultatu, koji opisuje
rasipanje vrednosti koje se mogu razumno pripisati
merenoj veliini. Izvori merne nesigurnosti predstavljaju
sve pojave koje doprinose nesigurnosti i injenici da se
merni rezultat ne moe opisati jednom vrednosti. U
praksi egzistira veliki broj moguih izvora nesigurnosti
[6].
Istraivanje uticaja viestrukog uzastopnog ponavljanja
postupka koenja na tehnikom pregledu vozila na
promenu razlike konih sila na prednjoj osovini tih vozila
obavljeno je u periodu od 3.8 do 27.8.2009. godine.
Istraivanje je obuhvatilo proveru 30 vozila u stanici za
tehniki pregled. Vozila su ispitana tako to je postupak
provere ispravnosti konih sila na tokovima prednje
osovine na valjcima ponavljan po pet puta za svako
vozilo, pri emu je voeno rauna da uslovi budu jednaki
za svako ponavljanje. Pod jednakim uslovima ispitivanja
podrazumevju se pet uzastopnih merenja na istim
valjcima, jednaka teina vozila (prazno vozilo sa teinom
rukovaoca) i priblino nepromenjen poloaj rukovaoca
vozila pri ispitivanju.
Cilj ovog istraivanja je utvrivanje merne nesigurnosti
ureaja sa obrtnim valjcima za proveru ispravnosti
konica, i to ponavljanjem postupka koenja, a zatim
uporeivanjem i obradom mernih rezultata razlike sila
koenja na tokovima prednje osovine.
1091
Vrednosti razlike sila koenja svih ispitanih vozila,

prikazane su na Grafiku 1.
t- faktor Studentove raspodele, koji za 5 merenja ima

vrednost 2,776.
Rezultat merenja se moe izraziti u sledeem

obliku:
(5)
Nepouzdanost sa jednakom verovatnoom moe imati i
pozitivan i negativan predznak.
Relativna nepouzdanost iznosi:

(6)
Konaan rezultat obrade mernih podataka ima

sledei oblik:
(7)
8. ANALIZA UTICAJA BROJA PONAVLJANJA
NA TEHNIKU ISPRAVNOST ISPITANIH
VOZILA
Posmatrajui ispitivana vozila i uzimajui u obzir
Zakonom propisano pravilo o maksimalnoj razlici konih
sila na istoj osovini od 20 % za putnike automobile,
dolazi se do sledeih zakljuaka :17 vozila (56,6 % od
ukupnog broja ispitanih vozila) je prilikom svih 5
merenja, zadovoljilo dozvoljeni procenat razlike sila na
prednjoj osovini;5 vozila (16,7 %) ni u jednom merenju
nije zadovoljilo vrednost najvee dozvoljene razlike; 8
vozila (26,7%) tokom petostrukog merenja prelaze iz
tehniki ispravnog u tehniki neispravno stanje, tj.
Isprevni su u samo nekim od merenja.
Prosene standardne devijacije ovih grupa vozila iznose:
za tehniki ispravna vozila
ispr = 3,01 %,
Grafik 1. Promene vrednosti razlika sila na tokovima

prednje osovine prilikom ponavljanja merenja
7.1. Metodi obrade mernih rezultata

Za obradu mernih rezultata ovog istraivanja koriste se
sledei statistiki parametri:
Aritmetika sredina ili srednja vrednost je

ujedno i uporedna vrednost za sve ostale pojedinane
vrednosti. Za razliku sile koenja na tokovima prednje
osovine iznosi:
[%], gde je
(2)
- aritmetika sredina,
n - broj merenja,
- rezultati pojedinanih merenja za razliku sila
koenja.
Standardna devijacija ili standardno odstupanje

predstavlja srednje odstupanje pojedinanih rezultata
merenja za razliku sila koenja od njihove aritmetike
sredine. Za razliku sile koenja na tokovima prednje
osovine iznosi:
(3)
Nepouzdanost za sigurnost od 95% se rauna

sledeom formulom:
(4)
nepouzdanost zasigurnost od 95%,
za tehniki neispravna vozila
neispr =
2,55 %
za prelazna vozila
prelazni = 3,51 %.
Kod tehniki neispravnih vozila pojedinana odstupanja
od prosene izmerene vrednosti za svih pet merenja su
najmanja. Tehniki ispravna vozila i vozila sa prelaznom
ispravnou kroz ponavljanja pokazuju vee i oiglednije
nepravilnosti.
9. ANALIZA UTICAJA BROJA PONAVLJANJA
NA RAZLIKU KONIH SILA U ODNOSU NA
STAROST ISPITIVANIH VOZILA
Prosena starost svih 30 ispitivanih vozila iznosi oko 13,5
godina. Podelom ispitanih vozila u vie starosnih grupa,
dobijaju se i prosena pojedinana odstupanja od srednje
vrednosti razlike, koja iznose:
za grupu vozila sa starou do 7 godina
<7 = 3,23%
za vozila sa od 8 do 14 godina starosti
8-14 = 3,01%
za vozila sa od 15 do 20 godina starosti
15-20 = 2,72%
za vozila stara preko 21 godinu
>21 = 2,91 %
Vozila starija od 15 godina pokazuju priblinije
meusobne vrednosti razlike sila koenja na prednjoj
osovini.
Kod najveeg broja vozila rasipanje od srednje vrednosti
je najmanje pri treem merenju (kod 40 % ukupnog broja
1092
vozila). Kod 46,7% ispitanih vozila najvea odstupanja

od srednje vrednosti su kod prvog merenja.
10. UTVRIVANJE MERE NESIGURNOSTI I
RASIPANJA POJEDINANIH VREDNOSTI OD
PROSENE VREDNOSTI MERENJA
Raspon merne nesigurnosti za ispitana vozila je irok;
vrednosti se kreu od 0,68 % do 9,08 %. Sa ovim
rasponom ispravna vozila u jednim merenjima bi se
mogla proglasiti neispravnim pri nekim od drugih
merenja, i obrnuto. Rezultat merenja svih ispitanih vozila
.
je:
Pojedinane vrednosti u velikoj meri odstupaju od
rezultata ukupnog merenja, a kako postoje izdvojene tri
grupe vrednosti parametara, rezultati se mogu prikazati
na sledei nain:
1.
prosena merna nesigurnost prve grupe (C= 0
%
2%)
2.
prosena merna nesigurnost druge grupe (C= 2

%
4%)
3. prosena merna nesigurnost tree

%
grupe (C>4%)
Preveliko rasipanje mernih rezultata i razliite vrednosti

sila koenja svakog ispitanog vozila pri nepromenjenim
uslovima uzastopnih ponavljanja bi se mogle objasniti
uticajem parametara stohastinog karaktera. Neki od
uticajnih faktora na rezultate merenja su: nehomogenost
frikcionih osobina pneumatika i valjaka, dinamiki
uticajni faktori u toku merenja, masa vozila, sila
aktiviranja komande konog sistema, temperatura
frikcionih elemenata konica, temperatura i vlanost
pneumatika, stanje i uniformnost pneumatika na istoj
osovini, neuniformnost radijalne elastnosti i geometrije
pneumatika, zazori i netanosti izrade ureaja za
ispitivanje i sistema za oslanjanje i upravljanje vozila,
poloaj vozila u odnosu na uzdunu osu valjaka, ugao
zakrenutosti upravljakih tokova i drugi.
11. ZAKLJUAK
Merna nesigurnost kontrole konica vozila na tehnokom
pregledu je veoma velika. Na osnovu ispitivanja na
uzorku od 30 vozila i po pet merenja za svako vozilo,
merna nesigurnost u proseku iznosi 3,69%. Najvea
izmerena merna nesigurnost iznosi 9,08%.
Istraivanje je takoe pokazalo da postoji uticaj broja
ponavljanja na izmerene vrednosti konih sila vozila, to
znai da nije svejedno da li se na valjcima tehnikog
pregleda obavlja ispitivanje konih sila pri prvim ili pri
nekim od pet merenja. Posebno znaajan podatak je da je
u ispitanom uzorku bilo 36,7 % vozila ija je razlika sila
na prednjoj osovini kroz pet merenja prelazila iz tehniki
ispravne u neispravne granice.
U cilju obezbeivanja tanih rezultata kontrole konica
na tehnikom pregledu vozila, predlau se sledee mere:
- definisanje konanih mernih rezultata (koeficijent
koenja, razlika konih sila na tokovima prednje i
zadnje osovine) kao arimetiku sredinu rezultata
najmanje pet merenja,
obezbeivanje savremenih mernih ureaja za

ispitivanje konih sila sa integrisanom vagom za
merenje stvarne mase vozila,
- eliminisanje ljudskog faktora na promenu rezultata
merenja,
- uvoenje
obavezne
kontrole
none
sile
dinamometrom,
- uvoenje
obavezne
kontrole
pritiska
u
pneumaticima,
- eliminisanje uticaja mehanike valjaka,
- savesno obavljanje dunosti pojedinaca (vozaa,
kontrolora, nadzornika),
- standardizacija opreme u stanicama za tehniki
pregled vozila,
- pridravanje propisanih pravila vezanih za
obavljanje kontrole konica,
- spreavanje pojave da obrtni valjci rezliitih stanica
za tehniki pregled mogu da pokau znatne razlike u
mernim rezultatima za isto vozilo.
Budua istraivanja bi trebalo da obuhvate: ispitivanje
prosenih vrednosti razlike sila i koeficijenta koenja na
osnovu veeg broja vozila i sa vie ponavljanja merenja,
analizu stanja u dinamikim uslovima vonje i
uporeivanje mernih veliina sa veliinama dobijenih na
tehnikom pregledu, iru analizu i ocenu uticajnih faktora
na efekat koenja i faktora vezanih za opremu na
tehnikom pregledu,efekat nekih od primenjenih mera za
poboljanje verodostojnosti mernih rezultata, u odnosu na
prethodno stanje opreme i uticaje.
12. LITERATURA
[1] Ini, M. (1991) Bezbednost drumskog saobraaja,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[2] Kosti, S. (2002)Tehnike bezbednosti i kontrole
saobraaja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[3] Materijali sa predavanja iz ispita Drumska vozila
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[4] Periodini
tehniki
pregled
konoca,Zagreb
6.12.2001.
[5] Simi, D. (1977) Motorna vozila Nauna knjiga
Beograd, Beograd
[6] Seferovi E., Bai H.: Osnovi metrologije I obrade
rezultata merenja, Mainski fakultet, Sarajevo, 2005.
Kratka biografija:
1093
Gordana Ivanievi roena je u

Mostaru
27.8.1984.
godine.
Diplomski - master rad iz oblasti
Saobraaja Drumski saobraaj,
odbranila je 2010. godine na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu.

UDK: 658.286.2
RACIONALIZACIJA PROCESA SKLADITENJA GOTOVIH PROIZVODA U

PREDUZEU ,,KERAMIKA KANJIA
RATIONALIZATION OF FINAL PRODUCT WAREHOUSING IN COMPANY
KERAMIKA KANJIZA
Ugljea Korica, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj master rad obrauje nain
unapreenja rada transportno-manipulativnog sistema u
preduzeu Keramika Kanjia koje se bavi
proizvodnjom keramiih ploica.
Abstract This master paper processes an improvement
method of internal system in the company Keramika
Kanjia which business activities are production of
ceramic tiles.
Kljune rei: Skladitenje, racionalizacija, unutranji
transport
1. UVOD
Osnovne funkcije skladinog podsistema u logistikom
sistemu mogu se definisati kao uvanje razliitih
materijalnih dobara sa ciljem da se obezbedi
sinhronizacija procesa koji prethode i procesa koji se
realizuju nakon skladitenja.[4] Zadatak skladitenja robe
je njena vremenska promena, odnosno, vremensko
odlaganje trenutka potronje ili druge operacije u
transportnom lancu. Na bazi postojeih znanja i iskustava,
definisan je cilj ovog rada. Zadatak ovog rada je da se na
bazi funkcionisanja postojeeg skladinog sistema
gotovih proizvoda preduzea ,,Keramika Kanjia izvri
analiza postojeeg stanja celokupnog skladinog sistema,
uoe potencijalne problemske take, saini predlog mera
za njihovo otklanjanje i na taj nain ostvari unapreenje
logistikog procesa skladitenja. Za referentni period
posmatranja uzeti su mesec april, maj i jun 2009. godine.
Na na osnovu ovog vremena posmatranja mogla se uoiti
odreena dinamika rada preduzea i pronalai nain za
poboljanje postojeeg reima poslovanja sa ciljem
racionalizacije procesa skladitenja.
2. OPTE KARAKTERISTIKE LOGISTIKE
PREDUZEA I NJENOG PODSISTEMA
SKLADITENJA
etiri faze koje su sastavni deo logistikog sistema

preduzea su:
1.
2.
3.
4.
logistika nabavke,
logistika proizvodnje,
logistika distribucije,
logistika pranjenja.
2.2. Logistika distibucije

Logistika distribucije obavlja delatnosti vezane za tokove
dobara od skladita gotovih proizvoda u proizvodnom
preduzeu do trita prodaje (tokovi proizvoda od
proizvoaa do kupca potroaa posredstvom mree
skladine isporuke) (slika 1.[1]).
Logistika distiribucije
Dobavlja
Kupac
Preuzimanje robe
Proizvodnja
pedicija
Meuskladite
Skladite
Slika 1. Funkcionalno podruje logistike distribucije
2.3. Logistika skladitenja

Skladitenje se moe definisati kao planirana aktivnost
kojom se materijal dovodi u stanje mirovanja, a koja
ukljuuje fiziki proces rukovanja i uvanja materijala,
kao i metodologiju za sprovoenje tih procesa.
2.3.1. Osnovni principi u procesu skladitenja
2.1 Definicija pojma logistike

Logistika predstavlja planiranje, organizovanje i kontrolisanje svih aktivnosti koje omoguavaju da proizvod proe tok od sirovine do konane potronje, kao i protok informacija koje poboljavaju nivo usluge konzistentno sa
trokovima vezanim za vreme i prostor u poboljanju.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Vladeta Gaji, red.prof.
Svaki od uesnika koji uestvuje u procesu skladitenja

treba da bude upoznat sa osnovnim principima
skladitenja kako bi se poslovanje u tom skladinom
sistemu odvijalo na najbolji mogui nain. Osnovni
principi skladitenja su:
1094
omoguiti brzu manipulaciju robom,

ouvati vrednost robe,
minimizirati trokove skladitenja,
olakati inventarisanje,
omoguiti modifikaciju u planu rasporeda robe.
2.3.6. Metode raspodele robe u skladitu i skladina

tehnika
2.3.2. Skladini sistem

Relevantni aspekti pomou kojih se skladini sistem moe
posmatrati i izuavati su:
1. tehniko-tehnoloki aspekt,
2. ekonomski aspekt,
3. privredno-pravni aspekt skladitenja,
4. matematiko-statistiki aspekt skladitenja,
5. socioloko-psiholoki aspekt skladitenja.
Metode rasporeda robe u skladitu trebaju da ree jedan

od najvanijih problema racionaliziranja skladinog
prostora tj. treba da prue odgovor na dilemu kako
pravilno popuniti i iskoristiti skladini prostor
neophodnim zalihama robe. U praksi se najee mogu
sresti sledee metode rasporeda robe:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
2.3.3. Osnovni procesi u skladinom sistemu

2.3.3.1. Prijem i optrema robe
Proces prijema i otprema robe moe se posmatrati kao:
fiziki prijem i otprema robe,

kvantitativni prijem i otprema robe,
kvalitativni prijem i otprema robe.
fiksni/abecedni raspored,
modifikovani fiksni/abecedni raspored,
haotini raspored,
modifikovani haotini raspored,
raspored na osnovu koordinatnog sistema i
raspored na osnovu ABC klasifikacije.
2.3.7. Transportno-manipulativna sredstva
2.3.3.2. Prerada robe

Pod komisioniranjem se podrazumeva spajanje odreenih
delova (artikala) u definisanim koliinama izdvajanjem iz
jedne pripremljene ukupne koliine (asortiman) na osnovu
informacije o potrebama. Pri tome se vri transformacija
poetnog stanja, specifinog sa aspekta skladitenja u
jedno novo stanje, specifino sa aspekta potronje.
Komisioniranjem i otpremom robe se zavrava proces
skladitenja gotovih proizvoda.
2.3.3.3. uvanje robe
Nain na koji se robe uva zavisi od karakteristika
pojavnog oblika robe, funkcije koje skladite realizuje,
primenjene tehnologije. Da bi proces uvanja robe bio
uspean potrebno je da se realizuje nakupljanje robe u
dovoljnim koliinama zarad postizanja vremenskog
usaglaavanja proizvodnje i upotrebe robe, a da pri tome,
tokom mirovanja, na robi ne dolazi do promena koje bi
uslovile smanjenje njene upotebne vrednosti.
2.3.4. Roba koja se skladiti
Prema pojavnom obliku roba koja se skladiti se najee
razvrstava u etiri osnovne grupe:
komadna roba,
rasuta roba,
tena roba,
gasovita roba.
Kod robe koja se skladiti bitno je da se pomene i objasni
termin ambalae. Ambalaom se naziva svaki obraeni
materijal u koji se moe staviti proizvod u cilju ouvanja
njegovih upotrebnih svojstava u toku transporta,
skladitenja i prodaje.
Osim paleta i raznih vrsta regala i transportna sredstva su

od velikog znaaja za uspenu realizaciju procesa skladitenja. Upotrebom mehanikih transportnih sredstava omoguuje se racionalnije poslovanje. Sama sredstva imaju
dvostruki zadatak, a to je da olakaju manipulaciju robom
i da obave prevoz robe.
2.4. Zalihe
Zalihe se mogu definisati kao sve koliine materijalnih
dobara koje se nabavljaju sa ciljem da se mogu iskoristiti
u momentu kada se ukae potreba za njima. Sistem zaliha
optimalno funkcionie ako uz mogui minimum vezivanja
obrtnih sredstava, radne snage i energije, daje mogui
maksimum pogodnosti koje formiranje zaliha uopte
prua [2].
2.4.1. Relevantni trokovi zaliha
Tri opte klase trokova su vane za odreivanje politike
zaliha: trokovi nabavke, trokovi dranja i trokovi
nedostatka proizvodima na zalihama.
3. OPTE KARAKTERISTIKE POSLOVANJA
PREDUZEA ,,KERAMIKA KANJIA
Keramika iz Kanjie je jedna od vodeih fabrika
keramikih ploica u zemlji i regionu. Kompleks
preduzea A.D. Keramika Kanjia smeten je u
industrijskoj zoni naselja. Fabrika keramikih ploica
Keramika A.D: iz Kanjie osnovana je 1980 godine.
Proizvodnjom keramikih ploica od preko 2.5 miliona
m2 godinje, Keramika Kanjia je postala jedan od
prepoznatljivih lidera u svojoj delatnosti.
3.1. Proizvodni program
Proizvodni program ine (slika 2.):
2.3.5. Skladina oprema

Skladina oprema obuhvata opremu koja se ugrauje u
objekat (regali), zatim sredstva koja se koriste za mehanizaciju skladinih operacija, i na kraju sva pomona oprema koja se tokom skladinih procesa koristi. irok asortiman opreme koja se koristi za operacije u skladitu, skladitenje velikog broja jedinica roba, utie na oblikovanje
skladinih objekata i uslovljava obavezu dobrog koordinisanja i paljiv izbor meusobno kompatibilnih kombinacija ovih elemenata.
zidne ploice,
podne ploice i
keramika galanterija.
3.2. Organizaciona struktura

U proizvodni proces koji se odvija u dve stalne smene i
treoj smeni koja obezbeuje kontinuitet rada pei,
trenutno je ukljueno neto preko 230 radnika
1095
angaovanih po ugovoru o delu. Zaposleni su razliitih

obrazovnih profila (dipl. ing. mainske,
elektro i
tehnoloke struke, dipl. ekonomisti, prodavci, serviseri,
magacioneri i ostali).(slika 3)
zidne ploice. U deo zatvorenog skladinog prostora

spada i magacin. Otvoreno skladite je izgraeno od
asfaltiranog ili betonskog materijala tako da podloga
moe da izdri optereenja koja se javljaju usled
mirovanja zaliha gotovih proizvoda, kretanja sredstava
unutrnjeg i spoljnjeg transporta.
Skladite gotovih proizvoda preduzea ,,Keramika
koristi transportno-manipulativna sredstva od proizvoaa
,,Toyota i ,,Clark . Skladite poseduje tri viljukara
,,Toyota proizvoaa i jedan viljukar ,,Clark
proizvoaa, kao i jednu dizalicu (runi viljukar) na
elektrini pogon.
4.3. Slaganje robe u skladitu gotovih proizvoda
Slika 2. Skica zidne i podne ploice
Slaganje robe na odgovarajuu lokaciju u skladitu i

oprema koja se pri tome koristi predstavljaju prvi korak
ka utedi vremena i novca, kao i u unapreenju
produktivnosti funkcionisanja skladita.
4.4. Karakteristike zaliha gotovih proizvoda
U ovom radu e se zalihe analizirati kroz njihovu
strukturu i postojei nivo, bez pretenzije da se utvrdi da
li je to potreban nivo zaliha i da li su zalihe koje se
skladite optimalne. U cilju izdvajanja reprezentativnih
uzoraka korina je ABC analiza.
Slika 3. Organizaciona struktura preduzea ,,Keramika

Kanjia
3.3. Osnovni zadaci sistema skalditenja
Skladitenje predstavlja proces koji obuhvata prijem robe,
uvanje i izdavanje za potrebe korisnika. Osnovni zadaci
sistema skladitenja u preduzeu ,,Keramika su:
Adekvatan prijem i izdavanje robe,

uvanje u skladu sa propisima i zahtevima
pojedinih roba,
Korektno voenje skladine dokumentacije,
Ogranizacija transporta robe u skladitu.
Proces dopremanja robe u skladite gotovih proivoda najvea doprema zabeleena u mesecu (april) najvee
proizvodnje zidnih ploica, dok se proseno u ovo
skladite dopremi 110 paletnih jedinica zidnih ploica za
posmatrani tromeseni period. Prosena dnevna doprema,
za posmatrani period, podnih ploica u otvoreno skladite
je 76 paletnih jedinica.
Najvea prodaja zidnih ploica ostvarena je u maju, a
najmanja u aprilu . Najmanja prodaja podnih ploica
ostvarena je u aprilu,a najvea u junu.
Osnovni pokazatelji zaliha gotovih proizvoda:
4. ANALIZA POSTOJEIH PROCESA

SKLADITENJA GOTOVOIH PROIZVODA U
PREDUZEU ,,KERAMIKA KANJIA
4.1. Karakteristike proizvoda koji se skladite

Osnovni proizvodi na kojima se zasniva rad su zidne i
podne ploice, kao i keramika galanterija. Preduzee
,,Keramika za pakovanje svojih proizvoda koristi
papirnu ambalau (kartonske kutije). U skladitu gotovih
proizvoda preduzea Keramika se koriste drvene euro
palete, ije su dimenzije 800 x 1200 mm. Paleta je tako
konstruisana da podloga ima otvore sa njene bone strane,
kako bi viljuka podizaa mogla da se podvue u paletu
radi podizanja i prenoenja.
Prosean nivo zaliha (prosean nivo zaliha nije

raunat, ve su podaci preuzeti iz internih
dokumenata preduzea).
Koeficijent obrta zaliha (vreme obrta posmatrano
za itav asortiman iznosi 85 dana).
Trokovi sredstava vezanih za zalihe predstavljaju

trokove nastale usled posedovanja odreenog nivoa
zaliha u nekom vremenskom periodu. Svako posedovanje
zaliha iziskuje neka novana sredstva koja su zarobljena u
zalihama. Trokovi skladitenja predstavljaju trokove
nastale opsluivanjem skladinog prostora, kao i trokove
amortizacije skladita ili zemljita, i sl.
4.5. Transportno-manipulativni sistem
4.5.1. Osnovni parametri rada viljukara
4.2. Tehnologija skladitenja

U okviru fabrikog kruga preduzea Keramika izdvojeno od same proizvodnje nalazi se skladite gotovih proizvoda. Prostor koji je namenjen za skladitenje u potpunosti zadovoljava prostorne potrebe za sadanji obim proizvodnje.
Zatvoreno skladite je u sklopu proizvodne hale, koristi se
za skladitenje paletnih jedinica na kojima su upakovane
Osnovni parametri rada viljukara u konkretnom sluaju

su:
Put sa teretom u toku dana,
Put bez tereta u toku dana,
Vreme obrta,
Vreme angaovanja,
Proizvodnost viljukara.
1096
U dobijenim podacima se moe uoiti da u toku dana

viljukari u radu sa zidnim ploicama preu prosean put
od 15027 metara to predstavlja 60% ukupno preenog
puta, dok u radu sa podnim ploicama taj put iznosi 9980
metara. Vreme angaovanja jednog viljukara u radu sa
zidnim ploicama iznosi 131 minut, a u radu sa podnim
ploicama je 79 minuta.
4.5.2. Trokovi angaovanja viljukara
Ukupni trokovi se mogu izraunati kao suma trokova
dranja zaliha ploica (TZ), trokova skladitenja (Ts) i
trokova unutranjeg transporta (Tut).(slika 4.)
Preeni put viljukara pri dopremi i otpremi

proizvoda moe biti za 38.52% krai nego to je do
trenutno, to prevedeno u metre iznosi 9434 metara.
Vreme angaovanja dizel viljukara se smanjuje za
27.3 % ili 222 minuta.
Manje preeni put viljukara i krae vreme
angaovanja, donosi manju potronju goriva, to
dnevno ini 30 litara, ili 630 litara meseno.
Manji broj viljukara na radu (umesto dosadanja 4
dizel viljukara, mogue je organizovati uskladitenje
i otpremu sa 2 dizel viljukara)
Vea proizvodnost viljukara
Ekonomski efekti (u tromesenom periodu donosi
utedu od 5355 )
8. ZAKLJUAK
Slika 4. Element ukupnih trokova

5. IDENTIFIKACIJA PROBLEMSKIH TAAKA
Kako bi se racionalizacija skladitenja gotovih proizvoda
uspeno sprovela, to je u ovom radu i cilj, potrebno je
izvriti istraivanje gde se oekuju bilo kakvi nedostaci u
realizaciji tehnolokih zahteva.
Identifikovane su problemske taake u delu skladinog
podsistema za skladitenje ovih proizvoda su:
1. Mesto odlaganja robe,
2. Unutranji transport,
3. Saobraajnice u okolini pogona za pakovanje i
skladita unutra proizvodne hale,
4. Neplanski organizovana prodaja i otprema robe,
5. Nepostojanje naloga za komisioniranje,
6. Nepostojanje dovoljnog broja utovarnih frontova,
7. Neiskorienost viljukara u povratnim vonjama,
8. Metoda komisioniranja.
6. ANALIZA MOGUNOSTI RACIONALIZACIJE I
PREDLOGA MERA ZA UNAPREENJE
Osnovni cilj ovog rada bio je da se izvri analiza

mogunosti racionalizacije skladitenja u preduzeu
Keramika i da se da predlog mera za unapreenje. Mere
za unapreenje procesa skladitenja, koje su predloene u
ovom radu, odnose se na rad transportno-manipulativnih
sredstava, unapreenjem korienja strategije upravljanja
zalihama, uvoenjem promena u nain komisioniranja.
Racionalizacijom procesa skladitenja gotovih proizvoda
u preduzeu ,,Keramika Kanjia, mogu se ostvariti neki
od sledeih efekata: uteda u radu vozila unutranjeg
transporta, krae vreme angaovanja, smanjenje preenog
puta, manji broj dizel viljukara na radu, itd...
9. LITERATURA :
[1] Gaji, V., Logistika preduzea, izvod iz predavanja,
Novi Sad, 2003.
[2]Nikolii, S., Integralni transport, izvod iz vebi, Novi
Sad, 2002
[3] Suvajdi, S., Mehanizacija pretovarno transportnih
radova primenom sredstavaciklinog tehnolokog
postupka, Saobraajni fakultet, Beograd, 1985
[4] Vukievi, S., Skladita, Preving, Beograd, 1995
Kratka biografija:
Kriterijum za izbor problemskih taaka koje e biti

reavane u ovom radu je visina investicionih ulaganja za
njihovo reavanje. Predloene e biti samo one mere za
koje investiciona ulaganja nisu potrebna, ili su ta ulaganja
mala. Problemske take za koje su potrebna investiciona
ulaganja nee biti razmatrane obzirom na ekonomsku
situaciju (krizu). Takoe, potrebno je prvo sagledati
efekte koje donosi racionalizacija sa merama koje ne
zahtevaju investiciona ulaganja, i tek u sluaju
nezadovoljavajuih rezultata pristupiti sprovoenju mera
za koje je potrebno obezbediti ulaganja.
7. EFEKTI PREDLOENIH MERA
Predloeni prostorni razmetaj artikala u skladitima
gotovih proizvoda donosi brojne efekte meu kojima su
najznaajniji:
1097
Ugljea Korica roen je u Senti 1983.

tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja
odbranio je 2010. godine.

UDK: 656.1.08:340.66
UTVRIVANJE KARAKTERISTINIH POLOAJA TELA PEAKA ZA POTREBE

EKSPERTIZA SAOBRAAJNIH NEZGODA
DETERMINATION CHARACTERISTIC BODY POSITIONS OF PEDESTRIANS FOR
EXPERTISE TRAFFIC ACCIDENTS
Marija Vui, Svetozar Kosti, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj - U radu su obraeni karakteristini
poloaji peaka usled naleta vozila. Osnovni cilj rada je
bio da se sprovede istraivanje naletnih poloaja peaka
na realnom modelu, da bi se utvrdili karakteristini
uglovi izmeu pojedinanih delova tela u svim
karakteristinim naletnim poloajima, kako bi se isti
mogli modelirati u programu PC Crash, koji je jedan od
najee korienih softvera za rekonstrukciju i
simulaciju saobraajnih nezgoda.
Kljune rei: Povrede, peaci, nalet vozila.
Abstract This paper considers typical positions of
pedestrians due to stroke vehicles. The main objective of
this study was to conduct research collision position of
pedestrian on real model to determine the characteristic
angles between the individual body parts in all the
characteristic positions, so the same could be modeled in
PC Crash, which is one of the most commonly used
software for reconstruction and simulation of traffic
accidents.
Key words: injury, pedestrians, stroke vehicles.
Osnovni cilj rada je bio da se sprovede istraivanje

naletnih poloaja peaka na realnom modelu, da bi se
utvrdili karakteristini uglovi izmeu pojedinanih delova
tela u svim karakteristinim naletnim poloajima, kako bi
se isti mogli modelirati u programu PC Crash, koji je
jedan od najee korienih softvera za rekonstrukciju i
simulaciju saobraajnih nezgoda.
Uvrtavanjem karakteristinih naletnih poloaja u
simulaciju predmetne saobraajne nezgode mogue je
utvrditi u kom se od definisanih naletnih poloaja nalazio
peak, na koju je stranu bio okrenut u odnosu na vozilo, i
na koju je nogu bio oslonjen na kolovoz u trenutku
kontakta sa vozilom.
2. OSNOVNE VRSTE NALETA VOZILA NA
PEAKA
Nalet vozila na peaka je svaki kontakt tela peaka sa
vozilom koje je u pokretu. Na kinematiku naleta vozila na
telo peaka utiu nain i brzina kretanja vozila i peaka,
kao i oblik vozila i delova vozila sa kojima telo peaka
dolazi u dodir. U zavisnosti od toga, razlikujemo vie
vrsta naleta vozila na peake (slika 1) [2].
1. UVOD
oveanstvo trpi velike gubitke od negativnih posledica
saobraaja. Ovi gubici dolaze do izraaja u ekonomski
razvijenim zemljama, gde godinje 12.000.000 ljudi biva
povreeno, pogine 250.000 ljudi, od toga preko 100.000
peaka. Navedeni podaci se odnose na gubitke u
drumskom saobraaju [1].
Peaci predstavljaju najranjiviju kategorija uesnika u
saobraaju. Jedino su peaci uesnici u saobraaju koji
nisu obavezni da imaju ikakva znanja u vezi saobraajnih
propisa, i pravila saobraaja, to esto dovodi do situacija
da voza ne moe predvideti pojavu peaka niti njihovo
kretanje.
Za pojedine tipove naleta vozila na peaka karakteristine
su odreene povrede koje peak moe da zadobije u
razliitim tipovima naleta vozila, a na osnovu kojih se
moe priblino utvrditi u kom se poloaju peak nalazio
neposredno pre naleta.
U radu su opisane sve karakteristine povrede i svi
mogui naletni poloaji, koji su neophodni za pravilnu
analizu naleta vozila na peaka.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je dr Svetozar Kosti, red.prof.
Slika 1. Vrste naleta vozila na peake

3. ANALIZA NALETA VOZILA NA PEAKA
3.1.
ANALIZA POVREDA PEAKA KOJE
NASTAJU PRI NALETU VOZILA NA PEAKA
Vetak medicinske struke (lekar odreene specijalnosti)
na osnovu detaljnog pregleda povreenih lica u
saobraajnim nezgodama treba da ralani povrede po
nainu i redosledu nanoenja [3]. U toku naleta vozila na
peaka dolazi do niza povreda na telu peaka, koje s
obzirom na redosled nastajanja mogu biti:
primarne
sekundarne i
tercijalne
1098
a. Primarne povrede peaka

Prilikom prvog kontakta vozila sa telom peaka, nastaju
primarne povrede peaka. Mesto na kom e nastati
povreda na telu peaka zavisi od visine peaka, ali jo vie
od oblika eonog dela vozila.
U primarne povrede spadaju:
- krvni podlivi
- dekolman
- razdor miia
- oguljotine koe
- rane
- prelomi.
b. Sekundarne povrede peaka
Nakon primarnog kontakta motornog vozila sa peakom,
pri odreenim naletnim brzinama dolazi do nabacivanja
tela peaka na prednje delove motornog vozila (poklopac
motora ili prtljaga, vetrobransko staklo, prednji deo krova
vozila). Povrede koje nastaju tom prilikom, uglavnom
nastaju na gornjem delu tela peaka i nazivaju se
sekundarnim povredama.
U sekundarne povrede spadaju:
- Povrede glave
- Povrede vrata
- Povrede organa i kostiju grudnog koa
- Povrede kostiju i organa trbune duplje.
c. Tercijalne povrede peaka
U tercijalne povrede peaka spadaju sve one povrede koje
nastanu, poto se telo peaka odvoji od motornog vozila
sa kojim je bilo u kontaktu u toku naleta.
3.2
FAKTORI KOJI UTIU NA KINEMATIKU
NALETA VOZILA NA PEAKA
3.2.1. Uticaj poloaja noge peaka
Na mesto udara glave peaka u vozilo odnosno na
naleganje tela peaka na vozilo najvei uticaj ima poloaj
noge peaka neposredno pre sudara. Uticaj brzine i oblik
vozila je znatno manji [6].
Udar glave sa licem peaka se ostvaruje kada je peaku
napred ista noga sa koje strane se on nalazi u odnosu na
vozilo (npr. desna noga napred i vozilo dolazi sa leve
strane, tj. peak se nalazi sa desne strane vozila). Udar
zadnjeg dela glave se oekuje u suprotnoj situaciji.
Boni kontakt glave se ostvaruje kada su noge peaka
jedna pored druge u momentu naleta vozila.
3.2.2. Uticaj telesne visine peaka
Porastom telesne visine peaka udaljuje se mesto kontakta
glave peaka sa vozilom od prednjeg dela vozila. Ova
injenica ima znaajan uticaj na samo kretanje i na teinu
telesne povrede peaka. Uticaj telesne visine na kretanje
peaka je dvojak. Poto se sa porastom telesne visine
poveava razlika izmeu mesta kontakta i take teita
peaka, samim tim dolazi do intenzivnijeg rotacionog
kretanja i do veeg vertikalnog odbaaja.
3.3.3. Uticaj geometrijske izvedbe vozila
Mesto kontakta glave zavisi od dva parametra izvedbe
eonog dela vozila. Sa smanjivanjem visine eonog dela
vozila odnosno sa poveevanjem ugla eonog dela koji
zaklapa sa vertikalom, mesto kontakta glave se udaljuje.
Sa poveavanjem visine eonog dela vozila moemo
postii manju brzinu udara glave peaka u vozilo.
3.2.4. Uticaj brzine naleta vozila

Poveanje brzine utie na intenzitet rotacoinog kretanja i
na vertikalni odbaaj, poto su geometrijski odnosi
nepromenljivi, tako i smerovi prisutnih sila, ali intenziteti
su vei i peak dobija veu kinetiku energiju.
3.2.5. Uticaj brzine peaka
U sluajevima kada peak poseduje veu brzinu dolazi do
promene kretanja peaka nakon naleta i mesto kontakta
glave sa vozilom se pomera u odnosu na sluejeve naleta
sa manjim peakim brzinama.
4. OPRAVDANOST ISTRAIVANJA
Prilikom vetaenja saobraajnih nezgoda u kojima dolazi
do kontakta vozila sa peakom, potrebno je utvrditi etiri
osnovna parametra koja su u direktnoj vezi sa nezgodom,
a to su: brzina vozila, brzina kretanja peaka, poloaj
peaka u kome je dolo do naleta i smer kretanja peaka u
odnosu na vozilo.
Ranija istraivanja vrena su na jednostavan nain, putem
crash-testova, odnosno naletom vozila na lutku. Ove lutke
esto nisu imale pokretne zglobove, pa se samim tim nisu
ni kretale u postsudarnoj fazi na nain na koji bi se kretalo
telo peaka u realnoj nezgodi. Sa razvojem raunarskih
softvera, dolo se do mogunosti simulacije raznih vrsta
nezgoda, ukljuujui i nezgode sa peacima.
Najrasprostranjeniji program koji se koristi za simulaciju i
rekonstrukciju saobraajnih nezgoda je svakako PC
Crash.
Da bi se mogao definisati poloaj svakog pojedinanog
dela tela na Multibody modelu potrebno je uspostaviti
vezu izmeu njih i realnih uglova na telu oveka. U
okviru ovog rada utvreni su uglovi za 6 razliitih
naletnih poloaja peaka, nakon ega je svaki poloaj
modeliran u PC Crash-u.
4.1. METODOLOGIJA RADA
Da bi se softverski modelirali naletni poloaji peaka
korien je programski paket PC Crash 8.0, odnosno
multibody sistem koji se nalazi u okviru simulacionog
modela navednog programa.
4.1.1. Opis mulibody sistema
U trodimenzionalnoj simulaciji saobraajne nezgode sa
peacima, vozila se tipino tretiraju kao jedinstvena kruta
tela. Meutim, da bi se dobila realana slika naleta vozila
na peaka, telo peaka se mora tretirati kao sistem
meusobno povezanih tela sa svojim speifinim
karakteristikama. To je omogueno pomou Multibody
simulacionog modula. PC Crash je opremljen ovim
modulom od verzije 8.0. Multibody modul se koristi u
biomehanikoj simulaciji pokreta peaka na koga je
naletelo vozilo, u simulacijama saobraajnih nezgoda sa
ueem dvotokaa (bicikl, motor) i simulacijama
pokreta putnika unutar vozila. Model peaka sastoji se od
20 elemenata meusobno povezanih zglobovima, uz
mogunost definisanja poloaja po x, y i z osi za svaki od
njih [4]. Na Slici 2. prikazani su svi delovi tela na modelu
iji poloaj je mogue odrediti u prostoru.
Programski paket PC-Crash 8.0 ima sopstveni
kompilacijski program multibody sistema. Njegova velika
prednost je automatska selekcija mase i geometrijskih
parametara pojedinanih elemenata modela, vodei
1099
rauna o masi i visini modela, koji se unose od strane

korisnika.
Slika 2. Izgled prozora menija za definisanje delova

tela peaka na modelu
Osim osnovnih parametara mase i visine peaka, u okviru
multibody sistema mogue je definisati i parametre
nagnutosti pojedinih delova tela modela prema stvarnom
poloaju peaka u sve tri ose koordinatnog sistema
(Slika 3) [5].
Nakon premerenih potrebnih uglova ekstremiteta i

poloaja tela u prostoru, definisan je model za svaki
odabrani tip istraivanog naletnog poloaja peaka,
odnosno za spori, normalan, brz hod, potravanje i
tranje. Na slici 5. dat je pregledni uporedni prikaz realne
fotografije sa utvrenim uglovima i raunarski
generisanog modela u programu PC-Crash, odnosno u
okviru njegovog multibody sistema.
Multibody sistem PS-Crash raspolae sa 20 odvojenih
delova tela ije je meusobne uglove mogue definisati.
Na realnom modelu, odnosno slici, nije mogue precizno
izmeriti uglove izmeu glave i vrata, odnosno izmeu
kukova i torza, tako da je ove uglove nemogue primeniti
na PS-Crash modelu, pa su navedeni podaci izuzeti iz
dalje analize. Takoe, uglove koje nije mogue utvrditi na
realnom modelu da bi kasnije bili preneti na model u PC
Crashu su i uglovi kolena i uglovi centara na gornjim i
donjim delovima noge lutke.
Uglovi koji su dati u tabeli, izmereni su na realnom
modelu i predstavljaju uglove izmeu pojedinanih
delova ekstremiteta (Tabela 1), dok su uglovi na
multibody
modelu
dati
prema
predefinisanim
parametrima PC-Crasha, odnosno u odnosu na
horizontalnu osu (stopalo) i vertikalnu osu (svi ostali
uglovi). Uglovi koji su dati u tabeli multibody modela
imaju predznak +, ukoliko su mereni u matematiki
(Tabela 2) pozitivnom smeru (suprotno od smera kretanja
kazaljke na satu), odnosno ukoliko su mereni u
matematiki negativnom smeru (u smeru kretanja
kazaljke na satu).
Slika 3. Definisanje nagnutosti pojedinih delova tela

modela u okviru multibody sistema u PC-Crashu
4.2. ISTRAIVANJE KARAKTERISTINIH
POLOAJA PEAKA U TRENUTKU NALETA
U okviru rada istraivani su mogui naletni poloaji
peaka prilikom:
1. sporog hoda
2. normalnog hoda
3. brzog hoda
4. potravanja
5. pretravanja i
6. vezivanja pertle
Istraivanje je vreno kamerom, pri emu su sa snimaka
izvlaeni pojedinani frejmovi u kome su prikazani
poloaji peaka u odreenoj fazi kretanja.
U daljem istraivanju, nakon preuzimanja sa snimka, slike
su prebaene u pozadinu programa AutoCAD, gde je
precizno izvreno merenje uglova izmeu ekstremiteta.
Na sledeoj slici dat je primer merenja uglova u
AutoCAD-u (Slika 4).
Slika 5. Uporedni prikaz fotografije sa izmerenim

uglovima i modela u PC-Crash-u u poloaju prilikom
potravanja
Tabela 1. Uzajamni poloaj delova tela na realnom
modelu
Slika 4. Primer merenja uglova u AutoCAD-u
1100
Nagib
tela
13
Vrat
torzo
166
Leva
natkolen
ica
potkole
nica
Desna
natkolen
ica
potkole
nica
Kuk
leva
natkolen
ica
Kuk
desna
natkolen
ica
163
122
178
119
Desna
podlakti
ca
nadlakti
ca
180
Leva
potkole
nica
stopalo
Desna
potkole
nica
stopalo
Torzo
leva
nadlakti
ca
Torzo
desna
nadlakti
ca
Leva
podlakti
canadlakti
ca
125
85
46
41
91
Tabela 1. Izmereni uglovi pojedinanih delova tela na

modelu lutke u PC-Crash-u
1-Torzo
(torso)
2 - Kukovi
(hips)
3-Leva
natkolenica
(femur left)
4-Leva
potkolenica
(lower leg
left)
-19
-17
-46
-25
7-Desna
potkolenica
(lower leg
right)
8-Desno
stopalo
(foot right)
9-Desna
nadlaktica
(right
upper arm)
10-Desna
podlaktica
(right
lower arm)
47
-8
-30
-64
-49
11-Leva
nadlaktica
(left upper
arm)
12-Leva
podlaktica
(left lower
arm)
21
16-Desno
koleno
(right
knee)
14 - Glava
(head)
[1] M. Ini, Bezbednost drumskog saobraaja,

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2001.
[2] S. Kosti, Tehnika bezbednosti i kontrole
saobraaja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
1998.
[3] J. Obradovi, Osnove antropomotorike, Fakultet
sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad, 2008.
[4] W. Wojciech, PC CRASH program for simulation
of road accidents, 2002.
[5] Z. Papi, V. Bogdanovi, S. Kosti, N. Ruki,
Primena raunarskih programa u ekspertizama
naleta vozila na peake uporedna analiza, VII
Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i
proceni tete, str. 383-400, Vrnjaka Banja, 25-28.
februar 2009.
[6] G. Melegh, Gpjrmszakrts, Budapest, 2004.
[7] website : www.wikipedia.com
[8] website : www.kft.ba
5-Levo
stopalo
(foot left)
6-Desna
natkolenica
(femur
right)
13 - Vrat
(neck)
6. LITERATURA
15-Levo
koleno
(left knee)
118
-6
17-Leva
potkolenica
lutke
(dummy
lower leg
left)
18-Desna
potkolenica
lutke
(dummy
lower leg
right)
19-Leva
natkolenica
lutke
(dummy
femur left)
20-Desna
natkolenica
lutke
(dummy
femur
right)
Kratka biografija:
5. ZAKLJUAK
Odreivanje naletnog poloaja, odnosno poloaja tela
peaka u odnosu na vozilo, u trenutku naleta, osnova je
svake analize i vetaenja saobraajne nezgode u kojoj
dolazi do naleta vozila na peaka. Odgovoriti na ovo
pitanje mogue je samo na osnovu komparativne analize
utvrenih oteenja na vozilu i povreda peaka. Kada se
raspolae sa kompletnom medicinskom dokumentacijom i
oteenjima koja su u trenutku nezgode nastala na vozilu,
jedina nepoznanica ostaje naletni poloaj peaka. U
okviru rada izvreno je istraivanje 6 poloaja u kojima se
peak moe nai u trenutku kontakta sa vozilom. Ovi
naletni poloaji odreeni su osnovnim parametrima
uglova izmeu pojedinanih delova tela i brzine kojom se
peak, odnosno model u softveru kree. Analizom
dobijenih rezultata, potvrena je primenjivost datih
modela prilikom rekonstrukcije realnih nezgoda. Uz
poznavanje svih navedenih parametara, svaka nezgoda u
kojoj dolazi do naleta vozila na peaka moe biti
simuliran u programskom paketu PC Crash, odnosno,
mogue je izvriti precizno vetaenje ovakvog tipa
nezgode.
1101
Marija Vui roena je u Kruevcu 1984. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja
Drumski saobraaj odbranila je 2010.god.
Svetozar Kosti roen je u Pljevljama 1949. Doktorirao je na
Saobraajnom fakultetu u Beogradu 1989. god., a od 2004.
god. je zvanju redovnog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu. Oblasti interesovanja su tehnike
bezbednosti i kontrola saobraaja.

UDK: 656.223
MERE ZA POBOLJANJE EFIKASNOSTI RADA SEKTORA TRANSPORT

PREDUZEA NEKTAR D.O.O. IZ BAKE PALANKE
MEASURES FOR IMPROVEMENT OF WORK EFFICIENCY OF THE NECTAR
D.O.O. COMPANY FROM BACKA PALANKA TRANSPORTATION SECTOR
Igor Vojvodi, Pavle Gladovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu je analiziran rad sektora
transport preduzea Nektar d.o.o. sa osvrtom na
organizaciju i tehnologiju transporta proizvoda. Na
osnovu izvrenih analiza eksploatacionih pokazatelja
rada voznog parka dat je predlog organizaciono tehnikih
mera za uspenije poslovanje sektora transport robe.
Kljune rei: sektor transporta, organizacija i
tehnologija transporta, eksploatacioni pokazatelji, vozni
park
Abstract The transportation section of the company
Nectar is beeing analysed in this paper with regard to the
organisation and transport technology of the company.
Here are presented organizational and tecnical measures
for more efficient operation of goods transportation
sector based on the conducted analyses of the exploitative
indicators of the car pool working.
Key words: transport, organization, exploitative
indicators
Osnovana, ne tako davne, 1997. godine ova firma je svake

godine beleila sve vei uspeh na domaem a kasnije i na
tritima u regionu. Prvobitna delatnost se odnosila
iskljuivo na proivodnju bezalkoholnih pia na osnovu
kupljene baze voa. Danas poseduje sopstvene pogone za
proivodnju osnove za pravljenje sokova.
"Nekar" d.o.o danas proizvodi nekoliko stotina miliona
litara sokova godinje. Neprestano se investira i ubrzano
se proiruju kapaciteti sa novim proizvodnim linijama.
3.
S obzirom na razliite zadatke koji se izvravaju u vezi sa

transportom i ija realizacija je neophodna za nesmetano i
pravilno funkcionisanje transporta, sektor transport se
moe podeliti, slino kao i u drugim proizvodnim
preduzeima na seledee radne jedinice
1. UVOD
Transportu pripada veoma vana uloga u procesu
proizvodnje, jer se javlja kao obavezan element u
realizaciji proizvodnje. Transport kao i sve druge oblasti
proizvodnje ima svoj proizvodni proces. Bez kvalitetnog
transporta nema ni kvalitetne proizvodnje ni potronje, pa
ni kvalitetnog ivotnog standarda. To ini transport
privrednom deltanou koja predstavlja logistiku
podrku svim drugim ljudskim aktivnostima.
U ovom radu izvrena je analiza poslovanja sektora
transport preduzea i izmeritelja rada za odreeni period
(est meseci). Na osnovu podataka koji se nalaze u
informacinom sistemu preduzea izvrena je analiza
proizvodnosti vozila koja vre prevoz robe od fabrike do
centra distribucije. Ispitani su naturalni pokazatelji rada
voznog parka i izraunati eksploatacioni pokazatelji rada
voznog parka. Odreen je uticaj eksploatacionih
pokazatelja na proizvodnost vozila i predloene su mere
za poveanje proizvodnosti uz analizu trokova.
2. DELATNOST KOMPANIJE NEKTAR D.O.O.
Kompanija Nektar iz Bake Palanke je trenutno najvei
proizvoa sokova i baza sokova na Balkanu.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Pavle Gladovi, red. prof.
SEKTOR TRANSPORT
Radna jedinica prevoz robe

Radna jedinica prevoz putnika
Radna jedinica unutranji transport
Radna jedinica odravanje vozila.
4. STRUKTURA VOZNOG PARKA

Tabela 1. Struktura voznog parka sektora transport
Redni
broj
Uee u
voznom
parku %
20,0
Vrsta vozila
Broj jedinica
Teglja
Poluprikolica
27,0
Solo kamion
17,0
Kombi
13,0
Autobus
3,0
Viljukar
20,0
ukupno
30
100
Iz priloenog se moe videti da najvei broj vozila ine

tegljai sa poluprikolicom i solo kamioni, tj. najvei broj
vozila pripada radnoj jedinici za prevoz robe.
Sastav voznog parka nije homogen mada je visoku
efikasnost pri radu najlake ostvariti sa homogenim
voznim parkom. Pored toga kod homogenog voznog
parka, tehniko odravanje vozila je znatno lake i
racionalnije. to se tie nabavke vozila ne postoji planska
strategija prilikom donoenja odluke o kupovini pojedinih
tipova i marki vozila.
1102
5. TEHNOLOGIJA RADA U ROBNOJ JEDINICI

PREVOZ ROBE
Transport robe vri se od proizvodinih pogona u Bakoj
Palanci do distributivnog centra u Beogradu kao i do
skladita kupaca irom zemlje. Trenutno se radi na
formiranju distributivnih centara u Niu i aku sa ciljem
da se olaka i ubrza snabdevanje kupaca u tim regionima.
Roba se transportuje paletizovana sa izuzetkom robe koja
se prevozi do maloprodajnih objekata u blizini fabrike
koji ne poseduju pretovarnu mehanizaciju. Transport te
robe vri se teretnim kombijem. Utovar i istovar kamiona
vri se viljukarima.
6. ANALIZA TRANSPORTA NA RELACIJI BAKA
PALANKA BEOGRAD
Ovde je opisano postojee stanje, odnosno proces
transporta gotovih proizvoda na relaciji Baka Palanka Beograd od skladita gotovih proizvoda u krugu firme do
distributivnog centra u Beogradu. Za posmatrani
estomeseni period (od 01.04.2009 do 30.09.2009) u
Beograd se otpremi Q=15.200 t robe, a u povratku se
kamioni vraaju prazni. Prevoz se obavlja tegljaima
nosivosti 25 t. Transport robe se obavlja 305 radnih dana
godinje (estodnevna radna nedelja). Broj inventarskih
dana je Ai=549.
Vozila se nakon istovara robe u distributvnom centru u

Beogradu vraaju prazna to umanjuje njihovu
proizvodnost. Shodno tome pristupilo se reavanju male
proizvodnosti na taj nain to su uvedene povratne vonje
sa teretom. Naime, u povratku u fabriku vozila se
natovare robom koja je namenjena tritu Novog Sada
koji se nalazi izmeu Bake Palanke i Beograda.
Distributivni centar u Beogradu raspolae sa utovarno
pretovarnom mehanizacijom tako da je tehniki to
izvodljivo. U tom sluaju menja se ukupna koliina
prevezenog tereta koja sada iznosi Q=27360 t robe.
6.2 Stanje nakon uvoenja povratnih vonji sistemom
zemene poluprikolica
Puna proizvodnost:
Q
27360
WQ =
=
= 1,553 t/h i
24 ADi 24 549
WU =
Radna proizvodnost:
Q
27360
WQ' =
=
= 5,540 t/h r
AH r
3949
WU' =
6.1 Trenutno stanje

Puna proizvodnost:
Q
15200
WQ =
=
= 0,865 t/h i
24 ADi 24 549
WU =
U
1672000
=
= 95 tkm/h i
24 ADi 24 549
Radna proizvodnost:
Q
15200
WQ' =
=
= 2,775 t/h r
AH r 4403
WU' =
U
1672000
=
= 305, 22 tkm/h r
AH r
4403
U
2523200
=
= 139,78 tkm/h i
24 ADi
24 549
U
2523200
=
= 510,943 tkm/h r
AH r
3949
(1)
(2)
(3)
(4)
Slika 3. Prikaz stanja nakon uvoenja povratnih vonji sa
teretom
Prilikom uvoenja povratnih vonji sa teretom javio se
problem poveanja vremena trajanja obrta kao posledica
dodatnih manipulacija sa teretom. Prikazan je, tj. usvojen
je, sistem zamene poluprikolica koji bi neutralisao taj
nedostatak jer bi uvoenjem dodatnih poluprikolica koje
bi unapred bile natovarene to vreme znatno skratili a time
i poveali sam obrt vozila.
Potrban broj poluprikolica se rauna po jednaini :
Slika 2. Prikaz trenutnog stanja transporta na relaciji

BP-BG
Vs ((tu +top ) nu +(ti +top ) ni +(tui +top ) nui )

Pp = m At = 1+
Lo +Vs top (nu +ni +nui )
Kt- kilometri sa teretom

Kp-prazni kilometri
Kn- nulti kilometri
gde su:
m -broj poluprikolica po vozilu
At -broj tegljaa
Vs -srednja saobraajna brzina
tu -vreme utovara
1103
(5)
ti -vreme istovara
top -vreme otkainjana i zakainjanja
Lo -duina obrta
nu,ni,nui -broj utovarnih, istovarnih, utovarno-istovarnih
mesta.
Proraun je pokazao da je potrebno 6 poluprikolica.
Kao posledica predloenih mera, poveana je
proizvodnost voznog parka to se moe videti
uporeivanjem dobijenih rezultata.
Tabela 3. proizvodnosti voznog parka za postojee i
predloeno stanje
pokazatelj
oznaka
Postojee
stanje
Predloeno
stanje
Odnos
predl/postojee
puna
proizvodnost
radna
proizvodnost
Wq
Wu
Wq'
Wu'
0,865
95
2,775
305,22
1,553
139,78
5,540
510,943
+79,55%
+47,14%
+100,1%
+67,40%
8.1. Metoda viekriterijumske optimizacije pri izboru

vozila
Izbor tipa vozila na osnovu iskustvenog razmatranja je
opte prihvaen i koristan ali se ujedno smatra i ne toliko
optimalan u pogledu tanosti. Pragmatinost datog izbora
omoguava dobijanje dobrih i dovoljno brzih reenja.
Prilikom izbora vozila, opredelili smo se za metodu
viekriterijumske
analize
optimizacije
primenom
teinskih koeficijenata. Izabrano je sedam najbitnijih
efekata i utvrene su ocena ranga cilja i ocena uticaja
efekata. To su: cena vozila, vozno dinamike osobine,
tehnike karakteristike vozila, jednostavnost odravanja,
trokovi rezervnih delova, manevarske sposobnosti
vozila, pouzdanost vozila. Ove ocene su utvrene na
osnovu iskustvenih podataka.
Tabela 4. Rang lista tipova tegljaa po bodovima
viekriterijumske optimizacije
tip vozila
Mercedes Actros 1846SL
7.TROKOVI
Trokovi transporta kod svih vidova transporta pa i u
drumskom transportu prestavljaju najvaniji uopteni
pokazatelj rada voznog parka.Osnovni uslov uspenog
poslovanja svakog preduzea koje ima transportnu
funkciju
je precizno poznavanje nivoa ostvarenih
trokova i cene po jedinici transportnog rada.
7.1. Analiza trokova
Tabela 4. Poreenje trokova u postojeem i predloenom
stanju
Trenutno
stanje
Predloeno
stanje
Odnos
predl/trenutno
To (din/t)
1017
602,54
-40,70 %
Tt
(din/tkm)
Tak
(din/km)
9.25
6.61
-28,54 %
83,3
95,08
+ 14,00 %
To-cena transporta po tono transportovane robe

Tt-cena transporta po jednom ostvarenom tkm
Tak-cena transporta po preenom kilometru.
Na osnovu dobijenih i prikazanih razultata u tabeli mogu
se izvesti odgovarajui zakljuci:
Cena transporta po toni prevezenog tereta je

nakon primen predloenih mera nia za 40,70%;
Cena transporta po ostvarenom tonskom
kilometru je nako primene predloenih mera nia
za 28,54%;
Cena transporta po preenom kilometru je nakon
primene predloenih mera poveana za 14,00%.
8. IZBOR VOZILA
Napredak poslovanja preduzea na polju transporta
zahteva osim modernizacije tehnologije i organizacije
rada, primenu savremenijih prevoznih sredstava tj vozila.
broj bodova
9536
Iveco Stralis AS440
9438
Volvo FH 440
9040
MAZ 5440 V8
8830
Na kraju se moe izneti zakljuak da preduzee u sluaju

nabavke novih tegljaa treba da se opredeli za nabavku
tegljaa tipa Mercedes Actros poto je ovaj tip tegljaa
najbolje rangiran primenom metode viekriterijumskog
vrednovanja teinskih koeficijenata.
9. PREDLOG MERA ZA UNAPREENJE
ORGANIZACIJE I TEHNOLOGIJE
TRANSPORTNOG SEKTORA U OKVIRU
PREDUZEA NEKTAR
1.Evidencija naturalnih i finansijskih rezultata
Evidenciju rezultata poslovanja transportne delatnosti
preduzea tako koncipirati da se na osnovu njih mogu
dobiti pravovremen i odgovarajue informacije, koje su
znaajne za organizaciju efikasnijeg transporta.
2.Poboljanje organizacije rada u skladitu gotovih
proizvoda.
Cilj je skraene vremena koje je potrebno za utovar
vozila. Ovde postoji jedna oteavajua okolnost a to je da
je skladite projektovano u vremenu kada nisu postojali
zahtevi ovolikog obima. Predloeno je:
1. Evidentiranjem zauzetih mesta kako bi izmena
robe bila ravnomernija.
2. Formiranje zone pripreme za utovar kako bi se
skratila vremena ekanja vozila na utovar.
3. Auriranje prijema otpremnica u skladitu
gotovih proizvoda, kako bi se tovarne jedini
unapred mogle formirati i pripremiti(postaviti u
utovarnu zonu).
3.Nova strategija nabavke vozila
Potrebno je utvrditi novu strategiju nabavke novih vozila
tako da se tei unifikaciji voznog parka gledano na marku
vozila. Na taj nain bi se olakalo odravanje jer bi se sve
popravke i redovno odravanje vozila obavljalo u istom
servisu. Takoe bi se prilikom nabavke veih koliina
1104
istih vozila otvorile dodatne pogodnosti (pogodnija

kamatne stope, nia cena) kod distributera, tj. kod
proizvoaa.
4. Poveanje broja angaovanih lica
Potrebno je zaposliti u zavisnosti od obima posla nekoliko
strunih lica u poslovima organizacije transporta. Obrada
i praenje podataka (stavka 1) nema smisla ako ne postoje
dovoljno struna lica koje a na osnovu analiza izvui
adekvatne zakljuke. U sadanjoj kadrovskoj strukturi
postoje praznine i nema dovoljnog broja visoko
kvalifikovanih lica iz saobraajne struke.
5. Uvoenja povratnih vonji sa teretom
Pronalaenjam tereta za povratne vonje mogu se ostvariti
znaajne utede u transportu i smanjiti uee cene
transporta u ceni gotovih proizvoda.
U ovom radu je na osnovu konkretnog primera jasno
dokazano da se nakon uvoenja povratnih vonji sa
teretom dobija vea proizvodnost vozila emu se i tei.
Primenjen je transportni sistem zemene poluprikolica.
Omogueno je da se sa istim brojem teglajaa izvri
transport vee koliine robe i da se pri tom utedi na
vremenu. Takoe je dokazana isplativost nabavke
dodatnih poluprikolica putem analize trokova to sasvim
dovoljno argumentuje primenu ovog sistema.
10.ZAKLJUAK
Transportni sektor ne moe biti zapostavljen i preputen
stihijskom razvoju, pogotovo kada se uzme u obzir
injenica da se velike utede mogu ostvariti optimalnom
organizacijom transporta. Ove utede ogledaju se u
smanjenju uea transportnih trokova u ceni gotovih
proizvoda. Na taj nain dobra organizacija transporta
moe da omogui znaajne konkurentske prednosti na
tritu gotovih proizvoda u uslovima otre trine borbe.
11. LITERATURA
[1] Gladovi, P., Tehnologija drumskog saobraaja,
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2006
[2] Gladovi, P.,Zbirka reenih zadataka iz tehnologije
drumskog transporta, PC Program, Beograd, 2000.
[3] Topearevi, Lj., Organizacija i tehnologija
drumskog transporta, Graevinska knjiga, Beograd,
1982.
[4] Gladovi, P., Organizacija drumskog
saobraaja,Fakultet Tehnikih Nauka Novi Sad,
Novi Sad, 2008.
[5] Gladovi, P., Simeunovic, M., Sistemi javnog
autotransporta, Fakultet Tehnikih Nauka Novi
Sad, Novi Sad, 2004.
[6] Aktuelni podaci kompanije Nektar d.o.o.
Kratka biografija:
Igor Vojvodi roen je u Bakoj Palanci
1982. god. Diplomski-master rad na Fakultetu Tehnikih Nauka iz oblasti SaobraajaTehnologija Drumskog saobraaja, odbranio je
2010. god.
.
Pavle Gladovi roen je u Beogradu 1951. Godine.Zaposlen je
na Departmanu za saobraaj, Fakulteta tehnikih nauka u
Novom Sadu.Angaovan je u vie strunih i naunih asocijacija
koja se bave problematikom transporta putnika i tereta
1105

UDK: 656.1.05

TRAFFIC SAFETY ANALYSIS IN THE AUTONOMOUS PROVINCE OF VOJVODINA
, , ,

.
.

.
o
.
Abstract The first part defines the object and purpose of
work. Then the basic caracteristics of the area of AP
Vojvodina and then detailed analysis of the victims face in
the AP Vojvodina. Finally, proposed to measures whic to
be taken to improve conditions for the safe flow traffic.
: , ,
,
:
, ,
.
,
.
.
,
,
.
.
, 1.563
, 1.797 km ,
2.976 km .
1.

, 2003. 2008.
.
,
,
...

,
,
.
2.

21.506
,
km2 2.031.992
2002. , 21,6%
.
.
,
, ,
( , 539m),
,
( 641m). 45
, 7 . :
, , , ,
, .
,
X,
,
______________________________________________
:
-
, .
1.
3.

,
(), ,

,
()

, ,
.[1]
3.1.

, 2003. 2008.
, 36.862 .
,

. 2003. ,
2008. .
2008.
1106
.
2007. ( 1).
1:

2003. 2008.

, ,
2013.
2018. :

7 8 ;

;
380
( 2).
2:
2013. 2018.
3.2

.
, , ,
,
.

, ,
, ,
, ,

.
3.2.1.
,
.
(

(
) .),
.

(, )
.

( 3).
3. (
) ,

2003. 2008.
3.2.2.

,

.
,
.
,
,
( 4).
4. (
) ,

2003. 2008. .
3.2.3.

,

( 5). ,

( ,
.)
1107
5. (
) ,

2003. 2008.
3.3.

.
,
.

.

.
.

,
.
3.3.1.

, ,
, .
, ,
,

, 2006. 2008.
,
.

,

, , ...

( 6).
6.
,
, 2006. 2008.
3.3.2.
50%
.
,

, .

,
.
3.3.3.

,
,
.

.
3.3.4. , 15
24
, 15
24 , 9.714.

.
.
19 20 ,
15 16 .
3.3.5. ,
18 24
18 24 ,
2003. 2008.
225.
0
4 .
10 .
21
20 , 18 .
3.4. ,

.

.
2003.
2008. 3.446
, . 31

, 1.006
, 2.409
( 7).
7: ,
,
2003. 2008. ,
.
3.5.

2003. 2008. , 37.955
1108

. ,

, ,

.
,
,
21.119 ,
-
8.364 .

- .
3.6.

915.

,
.
( ),
654
.

.
3.7.

,
(
)
. 1

(
). [1]

2003. 2008. 1.674 .

20 24 , 45 49 ,
75 ( 8).
9. (0-14)
,
2003. 2008.
(0-14)
655, 205,
.
4.

2003. 2008. .

,
.
.
2009. ,
,
,
.
,
,

, 50 km/h
,
.

,
.
,
,

.
5.
[1] , .: , ,
, 2004
[2] , .: ,
, , 2001.
:
1985.
. -

2010..
8. ,
, 2003. 2008.
3.8. (0-14) ,
,
0 4 ,
5 10 ,
14
( 9).
1109

1974.
2005. , 2006.
.
.

UDK: 656.056
ULOGA I ZNAAJ PRIVREMENE SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

ROLE AND SIGNIFICANCE OF TEMPORARY TRAFFIC SIGNS
Marko Raspudi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj . Stanje srpskih puteva je takvo, da se
oekuje znaajno poveanje izgradnje novih i
rehabilitacije postojeih puteva. Uz takvo oekivanje i
stanje trenutnog obima saobraaja na mestima radova se
oekuje smanjena bezbednost korisnika kao i zastoji i
smanjenje protoka. U radu e biti prikazane vrste
privremene signalizacije i njihovo postavljanje.
Abstract Appearance of serbian roads is like that, and
it's expected that there'll be significant improvement
concerning building new and fixing already existing
roads. With those expectations and stadium of temporary
extent of traffic on the work zones, what's expected is
reduced security of users, slowdowns and reduced flow,
too. In this work there'll be shown all sorts of temporary
traffic signs and their instalation.
Prvi elementi horizontalne signalizacije primenjeni su u

SAD poetkom XX veka na jednom putu u dravi
Miigen. Tokom 1937. godine u SAD su testirani i prvi
aplikativni materijali za horizontalnu signalizaciju. Na
naim prostorima horizontalna signalizacija je poela da
se primenjuje od pedesetih godina XX veka, posebno u
veim gradovima i magistralnim putevima.
Vertikalna signalizacija nije proizvod novog vremena i
ere automobila. Postojala je praktino uvek, ak i pre no
to je ovek pomiljao da e se kretati automobilom.
Godine 1904. u Engleskoj se pojavljuje sistem
saobraajnih znakova oblika kruga, trougla i etvorougla,
ali uglavnom sa tekstualnim porukama. Tako, 1931.
godine, 14 zemalja Evrope (Jugoslavija je bila meu
njima) prihvata Konvenciju za unifikaciju saobraajne
signalizacije. Tada je definisano ve dvadesetak znakova,
a uvode se i boje na saobraajnim znakovima.
Kljune rei: Privremena signalizacija, Rehabilitacija

puteva, Protok saobraaja.
1. UVOD
Slika 1. Prvobitni znakovi u Nemakoj
Kako se drumski saobraaj razvijao i prolazio kroz razne

faze, preko peaka, jahae stoke, zaprenih vozila do
parnih maina i savremenih motornih vozila, tako su se
menjali i nastajali novi izvori opasnosti i negativnih
pojava. Razvijanjem prevoznih sredstava razvijale su se i
povrine za njihovo kretanje. Prilikom rehabilitacije i
odravanja puteva koristi se dosta maina, radnih vozila i
veliko je prisustvo radnika na kolovozu. Iz tog razloga je
vano obavestiti korisnike puta o radovima na putu.
Privremena signalizacija je veoma vana za regulisanje i
upravljanje saobraajem na putnoj i ulinoj mrei u zoni
izvoenja radova na putu, planskog zaustavljanja
saobraaja, nepredvienih dogaaja.
Vrste privremene saobraajne signalizacije, kao i nain
njenog postavljanja, je standardizovan i propisan
zakonom.
3. SAVREMENA SIGNALIZACIJA
Danas najveu panju, kao savremena signalizacija,
privlae LED znakovi.Radi poboljanja vidljivosti irom
sveta se sve vie koriste elektro-svetlosni ili popularno
nazvani, LED promenjivi znakovi.
Lice znaka izvedeno je od odreenog broja svetlosnih
izvora u matrinom rasporedu, a znak se ispisuje
ukljuivanjem pojedinih pozicija u matrici.
Elektro-svetlosne izmenjive znakove ine i znakovi na
principu slajd projektora.
2. ISTORIJSKI PREGLED I ANALIZA RAZVOJA

PRIVREMENE SIGNALIZACIJE
Privremenu signalizaciju ine vertikalna i horizontalna
saobraajna signalizacija, tako da se slobodno moe rei
da je istorijski razvoj privremene signalizacije povezan sa
razvojem horizontalne i vertikalne signalizacije.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc. dr Vuk Bogdanovi.
1110
Slika 2. Primeri LED znakova
Na taj nain omoguava se ispisivanje i numerikih i

tekstualnih informacija, a prema potrebi mogue je
iskazati i pojedine simbole.
Ovi znakovi se najee postavljaju na prikolice i veoma
su pogodni za pokretljiva radilita, ali se mogu postavljati
i iznad puta na posebnim draima.
4. VRSTE I TIPOVI HORIZONTALNE I
VERTIKALNE PRIVREMENE SIGNALIZACIJE
Na deonici puta na kojima se javljaju smetnje za
normalno odvijanje saobraaja, preduzimaju se sledee
mere regulisanja saobraaja i obezbeenje radilita i
privremenih prepreka:
Oznaavanje znakovima opasnosti,

Oznaavanje znakovima izriitih naredbi,
Oznaavanje znakovima obavetenja,
Oznaavanje posebnim znakovima obavetenja,
Oznaavanje
svetlosnim
saobraajnim
znakovima i oznakama,
Ograivanje i ograniavanje opremom za
obezbeenje privremenih prempreka,
Oznaavanje oznakama na kolovozu,
Runo regulisanje.
Znakovi opasnosti primenjuju se sa ciljem da se uesnici

u saobraaju upozore na opasnost koje im prete, na
deonicama puta na kojima postoje smetnje za normalno
odvijanje saobraaja, i to:
opasnost prouzrokovana obavljanjem radova ili

pojavom drugih privremenih prepreka na putu,
opasnost zbog suenja puta,
opasnost zbog klizavosti, neravnina i drugih
oteenja na kolovozu,
opasnost usled nailaska na svetlosni
saobraajni znak (semafor),
opasnost od krivina,
druge opasnosti (opasan nagib, przi kamen i
dr.)
Slika 4. Znak ogranienje brzine (II-30), koji oznaava

put, odnosno deo puta na kome se vozila ne smeju kretati
brzinom (u km/h) veom od brzine koja je oznaena na
znaku
Znakovi obavetenja primenjuju se sa ciljem da se
uesnici u saobraaju obaveste o smetnjama na koje
nailaze i o nainu njihovog savlaivanja.
Obavetenje o smetnjama primenjuju se u sluajevima
kada se saobraaj u sektoru radilita naizmenino
proputa kao i na mestima gde prestaju zabrane preticanja
i ogranienja brzina ustanovljene za potrebe regulisanja
saobraaja.
Posebni znakovi obavetenja koriste se za obavetavanje
uesnika u saobraaju na mestima gde se, zbog obavljanja
radova na putu ili pojave privremenih prepreka, javljaju
potrebe za skretanjem, prestrojavanjem i naizmeninim
proputanjem kao i obavetenje o obilasku.
Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake koje se
koriste na mestima gde se obavljaju radovi na putu ili
javljaju privremene prepreke su:
svetlosni znakovi za regulisanje saobraaja

vozila
svetlosni znakovi za oznaavanje radova na
putu i
svetlosne oznake
Opremu za obezbeivanje radilita i privremenih prepreka

sainjavaju:
Branici,
Zapreke,
Kupe
Trake
Zastavice i
Radilina vozila
Slika 3. Znak radovi na putu (I-19), koji oznaava

blizinu mesta na kome se izvode radovi na putu
Znakovi izriitih naredbi koji se primenjuju na deonicama
puta na kojima se javljaju smetnje za normalno odvijanje
saobraaja oznaavaju:
ogranienje brzine,
zabranu preticanja,
ogranienje gabarita,
zabranu saobraaja za pojedine kategorije
vozila,
naizmenino proputanje saobraaja,
skretanje saobraaja i
zabranu zaustavljanja i parkiranja.
1111
Slika 5. Primer branika i vertikalnih zapreka
Sva oprema za obezbeenje radilita i privremenih

prepreka na povrinama okrenutim saobraaju obojena je
naizmeninim poljima bele i crvene boje reflektujuih
osobina.
sluaju loe vidljivosni ili ne preglednosti puta, odnosno

ako se radovi rade u krivini, radnici koji runo reguliu
saobraaj trebaju biti povezani radio vezom.
5. ZAKONSKA REGULATIVA, NORME I
STANDARDI
Slika 6. Kupe
Oznake na kolovozu, na deonicama puta na kojima se
javljaju smetnje za normalno odvijanje saobraaja, koje se
razlikuju od oznaka koje postoje na putu, primenjuju se sa
ciljem da se uesnicima u saobraaju omogui bezbedno
kretanje u izmenjenim okolnostima kao to su suenje
puta, delimino zatvaranje puta, skretanje u okviru
postojeeg puta ili skretanja na obilazni put.
Privremene oznake na kolovozu, na prilazu i du radilita
i privremenih prepreka, koje se razlikuju od oznaka koje
postoje na putu i po zavretku radova se trajno uklanjaju
sa povrine kolovoza, izvode se:
Bojenjem
utim
premazom
(bojom),
reflektujuih osobina u sluajevima kada je
predvieno da radovi traju due i kada
uklanjanje privremenih oznaka na kolovozu ne
zahteva mnogo vremena i sredstava (npr:
privremeno korienje posebno izgraenog
obilaska puta, radovi iza kojih sledi
presvlaenje kolovoza i drugo).
Lepljenjem reflektujuih plastinih traka ili
postavljanjem uzdunih oznaka na kolovozu
koje se po zavretku radova odlepljuju, odnosno
uklanjaju sa kolovoza.
Bezbednost saobraaja u Srbiji ureena je velikim brojem

normativnih akata. Za same uesnike u saobraaju
najbitniji propis je Zakon o osnovama bezbednosti
saobraaja (ZOBS). Ovim zakonom je propisano dosta
pravila i propisa u vezi privremene signalizacije.
Pored ovog zakona bezbednost saobraaja ureena je i
drugim propisima od kojih je jedan Pravilnik o
saobraajnim znakovima. Ovo je novi pravilnik koji je
samo preien pravilnik koji je bo na snazi od 1981
godine u kojem su uneta nova reenja u skladu sa
Evropskim standardima u domenu vertikalne i
horizontalne signalizacije.
Najvaniji u deo iz ovog pravilinika jeste deo koji se
odnosi na pravila o standarde o postavljanju privremene
saobraajne signalizacije. Detaljnije o ovoj problematici
nalazi se Tehnikim preporukama za oznaavanje radova
na putu, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd 1992.
Pored standardne signalizacije postije i nestandardne
oznake.
Slika 8. Primer nestandardne signalizacije

Iako na prvi pogled jednostavna i neobavezna, ova
signalizacije je vana. Njene poruke su namenjene
velikom broju korisnika, pa njoj treba posvetiti isto toliko,
ako ne i vie, panje kao standardnoj signalizaciji.
6. NAIN POSTAVLJANJA SAOBRAAJNE
SIGNALIZACIJE
Slika 7. Primer lepljive treke i utog bojila

Runo regulisanje prioriteta prolaska sa zastavicama,
odnosno ploama, pri naizmeninom proputanju
saobraaja primenjuje se u sluajevima kada se radovi na
putu pomeraju du puta (npr. Presvlaenje kolovoza i sl.),
a izmeu dva kraja radilita postoji dobra vidljivost. U
Nain postavljanja saobraajnih znakova propisan je

Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima.
Postavljanje saobraajnih znakova je veoma vano jer od
njihovog poloaja zavisi efikasnost saobraajne
signalizacije. Ukoliko bi vertikalna signalizacije bila
nepravilno postavljena, korisnici puta bi oklevali u
donoenju odluka to moe da predstavlja velik u
opasnost za uesnike u saobraaju.
Veoma je vano voditi rauna o jednoobraznosti poruka
koje se prenose korisnicima, tj. o primeni istovetnih
principa prenoenja poruka..
Prilikom postavljanja znakova postoji nekoliko principa
kojih se treba
pridravati:
1112
znakovi se postavljaju tako da mogu biti

pravovremeno uoeni i prepoznati, ostavljaju
vozau dovoljno vremena da reaguje na poruku
koju znak prenosi,
znakovi se postavljaju tako da pod jednakim
uslovima mogu biti protumaeni u dnevnim i
nonim uslovima vonje,
znakovi koji se postavljaju ne smeju da
zaklanjaju niti da ometaju vidno polje uesnika u
saobraaju,
ukoliko se postavlja vie znakova, oni ne smeju
zaklanjati jedni druge,
znakovi se postavljaju tako da ne ometaju
normalno kretanje peaka i ne smeju biti
zaklonjeni od peaka i vozila u stanju i
mirovanju,
postavljaju se uvek u slobodnom profilu
saobraajnice,
znak ne sme biti postavljen tako da bude
zaklonjen stubovima rasvete, kronjama drvea
ili drugog zelenila,
svojom bojom i sadrajem ne smeju da umanje
itljivost saobraajnog znaka ili da utiu na
jasnou njegove poruke.
Korienjem ITS-a u zonama radova moe se postii:

poveanje propusne moi saobraajnica, poveanje
bezbednosti saobraaja i smanjenje trokova pri
rekonstrukciji i rehabilitaciji puteva. U pozitivne efekte
njegovog korienja ubrajaju se i unapreenje
komunikacije sa javnou i sa strunim slubama na putu.
8. LITERATURA
[1] ZOBS Pravilinik o saobraajnim znakovima na
putevima.
[2] Elementi saobraajnog projektovanja Horizontalna
signalizacija, Branimir Stani, Predrag Zdravkovi,
Smiljan Vukanovi, Slobodan Milosavljevi i dr.,
Saobraajni
fakultet
Beograd,
1994.
[3] Elementi saobraajnog projektovanja Vertikalna
signalizacija, Predrag Zdravkovi, Branimir Stani,
Smiljan Vukanovi, Slobodan Milosavljevi i dr.
Saobraajni fakultet Beograd, 1994.
Kratka biografija:
Marko Raspudi roen je u Novom Sadu
1984. godine. Diplomski-master rad na
Saobraaja Uloga i znaaj privremene
signalizacije, odbranio u aprilu 2010.
godine.
Osnovno pravilo za postavljanje saobraajnih znakova

jeste da znak mora biti postavljen na desnoj strani puta, u
smeru kretanja.
7. ZAKLJUAK
Privremena saobraajna signalizacija ima veoma vanu
ulogu u procesu regulisanja saobraaja. U procesu
odvijanja saobraaja, korisnicima saobraajnog sistema
neophodna je kvalitetna i hijerarhijski selektovana
informacija kako bi mogli da izvravaju upravljake
naredbe u cilju efikasnog odvijanja saobraaja.
Privremena saobraajna signalizacija treba pravovremeno
i kontinuirano da savetuje, upozorava i usmerava uesnike
u saobraaju. Ona mora u svakom trenutku jasno i
nedvosmisleno da ukae korisnicima sistema kojim delom
mree mogu ili treba da se kreu kako bi doli do eljenog
cilja, koje manevre treba da izvre da bi njihovo kretanje
bilo efikasno i bezbedno, kako za njih same tako i za
ostale uesnike u saobraaju. Kad se govori o
pravovremenom postavljanju znakova najee se misli
na pravovremeno upozorenje od opasnosti uzrokovane
radovima ili drugim privremenim preprekama.
Vuk Bogdanovi roen je u Sremskoj Mitrovici 1966 godine.

Zaposlen je na Departmanu za saobraaj, Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu. Trenutno u zvanju docenta na katedri
za saobraajne sisteme.
1113

UDK: 621.397.13
RAZVOJ TELEVIZIJSKIH SISTEMA

DEVELOPMENT OF TELEVISION SYSTEMS
Mira Jovii, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
OblastSAOBRAAJ
Kratak sadraj U okviru rada analizirane su analogna
i digitalna televizija i istaknute su prednosti digitalne
televizije. Opisan je sistem za prenos TV signala
koaksijalnim kabelom. Analiziran je IP orjentisani sistem
prenosa u distribuciji TV signala i IPTV sistemi.
Kljune rei: televizija, analogna televizija, digitalna
televizija
Abstract This paper contains the analysis of analog
and digital television and the advantages of digital
television have been pointed out. Transmission of TV
signal by coaxial cable has been described. IP-oriented
transmission system in TV signaldistribution has been
analyzed, as well as IPTV systems.
Keywords: television, analog television, digital television
1. UVOD
Televizija je elektronski sistem, pomou koga sliku i zvuk
pretvaramo u elektronske signale, koji se prenose do
prijemnika, gde se pretvaraju u optiku sliku i zvuk.
Konvergencija izmeu televizijske tehnologije, komunikacija i raunarske tehnike, stvara sasvim novo okruenje
u kome se neminovno moraju iznova osmisliti osnove na
kojima poivaju elektronski mediji. Umnoavanje distribucionih kanala, korienje novih prenosnih puteva i
novih nosaa informacija, otvara mogunosti dvosmernog
komuniciranja u domenu koji je tradicionalno bio jednosmeran. Stvaraju se novi pravci razvoja televizijske
tehnologije.
Televizija kao samostalno sredstvo masovnih komunikacija, igra znaajnu ulogu u politikom, ekonomskom i
sveukupnom ivotu Planete.
Izuzetno visok kvalitet televizijskog programa u dananje
vreme postignut je zahvaljujui digitalnim televizijskim
tehnologijama [1,2].
2. ANALOGNA TELEVIZIJA
Koreni televizije seu ak do 1923. godine kada su u SAD
i Engleskoj ostvareni prvi prenosi crno-belih silueta. Prvi
redovni televizijski program zapoeo je s emitovanjem
1936. godine u Velikoj Britaniji, ali je tokom ratnih
godina prekinut. Posle rata, televizija ponovo oivljava u
savrenijem obliku, zahvaljujui televizijskoj tehnici koja
je razvijana u ratne svrhe. Znaajnu prekretnicu
predstavlja 1954. godina kada u SAD poinje emitovanje
prvog programa kompatibilne televizije u boji.
Kompatibilnost se ogleda u tome to crno-beli prijemnik
moe da primi program u boji kao crno-belu informaciju,
___________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr eljen Trpovski.
a prijemnik u boji moe da primi i reprodukuje crno-beli

program. To je mogue zahvaljujui nainu razlaganja
slike u televizijskom signalu.
Postoje tri meusobno nekompatibilna televizijska
standarda NTSC, PAL i SECAM:
NTSC (National Television System Committee) standard
razvijen je 1950. godine kao prvi televizijski standard.
Slika se razlae na 525 linija i frekvenciji osveavanja
slike od 60 Hz. U upotrebi je u SAD, Kanadi i Japanu.
PAL (Phase Alternating Line) je 15 godina mlai od
NTSC-a. Njegove odlike su 625 linija i 50 Hz. Detaljniji
je od NTSC-a jer ima 100 linija vie i nije podloan
grekama u boji. Meutim, zbog osveavanja slike od 50
Hz, podloniji je treptanju (flicker). U upotrebi je u
najveem delu Evrope (kao i kod nas).
SECAM (Sequence Couleur a Mmoire) je vrnjak PAL
standarda. Eliminisanje greaka u boji izvedeno je na
drukiji nain od PAL-a, ali je u svakom drugom pogledu
deli s njim prednosti i nedostatke. U upotrebi je u
Francuskoj, Grkoj, Rusiji, nekim zemljama istone
Evrope i u Africi.
Standardi na kojima se zasniva dananja televizija postoje
skoro pola veka. Ako pogledamo rezoluciju televizijske
slike koja u PAL standardu iznosi 768 x 576 piksela,
vidimo da je daleko ispod standarda koji postavljaju
dananji kompjuterski monitori. To je postalo naroito
izraeno poveanjem dijagonale televizijskih ekrana, pri
emu rezolucija slike ostaje nepromenjena. Program na
takvim televizorima mogue je gledati samo iz daljine jer
se iz blizine uoavaju take od kojih je sainjena slika.
Zbog toga postoje brojni novi standardi koji se trude da
prevaziu ogranienja dananje televizije i da poboljaju
doivljaj gledanja. Svi se oni kreu u pravcu digitalne
obrade slike.
3. DIGITALNA TELEVIZIJA I NJENE PREDNOSTI
Pionir u razvijanju tehnologije digitalne televizije jeste
japanska dravna institucija NHK koja se time bavi jo od
sedamdesetih godina prolog veka (poreenja radi, NHK
je poela da se bavi digitalnom televizijom tri godine pre
nego to je u Evropi poelo emitovanje TV programa u
boji). Osnovna razlika dananje digitalne televizije (DTV)
u odnosu na analognu jeste prenos digitalnog signala.
U digitalnom televizijskom signalu prenosi se skup
usluga. DVB je usvojio MPEG-2 (Moving Pictures
Experts Group) standard. Po tom standardu MPEG-2
prenosni tok se formira od velikog broja elementarnih
tokova koji nose sliku, zvuk i druge podatke poput
aplikacija, elektronskih programskih vodia, uslunih
(servisnih) tabela. Svaki elementarni tok ima svoj
identifikator po kojem se razlikuje u skupu tokova i koji
se koristi prilikom razlaganja MPEG-2 prenosnog toka na
1114
mestu prijema. Vie ovakvih tokova emituje se na jednoj

frekvenciji, jer su propusni opsezi dovoljno veliki za
prenos informacija sa nekoliko usluga.
Slika 1. prikazuje primer formiranja MPEG-2 prenosnog
toka u toku snimanja televizijske emisije. Elementarni tok
sa identifikatorom 100 prenosi digitalizovanu i
komprimovanu sliku snimljenu prvom kamerom, dok se
slika sa druge kamere prenosi tokom 101. Tokovi 110 i
111 slue za prenos zvuka, dok tok 115 prenosi teletekst.
centra do krajnjeg korisnika topologijom hijerarhijska

zvezda ili stablo.
Struktura kablovskog distributivnog sistema (KDS) prikazana je na slici 2. Za ovakvu strukturu karakteristino je
da su okosnica mree kablovi veeg prenika (manje
slabljenje) i nivo signala kod svakog korisnika mora da
bude u dozvoljenim granicama (izmeu minimalne i
maksimalne vrednosti). Zbog toga se koriste pojaavai,
razdelnici, oslabljivai.
U centar (C) dolaze signali iz drugih predajnika, satelitski
signali i iz internih studija. Ulazni signali se multipleksiraju AM-NBO modulacijom i prenose do krajnjeg
korisnika. Ovakav multipleks sadri 30, 50 pa i 100
razliitih signala. U sadanjim aplikacijama KS kablovi se
koriste i za prenos podataka (Internet) u dolaznom smeru,
kao i za klasini analogni telefonski prikljuak i za vie
digitalnih telefonskih prikljuaka.
C
TV
Slika 1. MPEG-2 prenosni tok

Digitalni TV kanal ima propusnu mo od 19,39 Mbit/s.
Saobraaj unutar tog kanala moe biti realizovan na dva
naina:
celokupan kanal moe biti posveen emitovanju jednog
programa
kanal moe biti podeljen na vie potkanala manjeg
protoka, pri emu svaki od njih moe da prenosi razliit
program (npr., kanali 2.1, 2.2, 2.3 su potkanali kanala 2).
Ovakva podela je mogua zahvaljujui MPEG-2
kompresiji materijala za prenos. Kompresija se zasniva na
prenosu promena u slici. Zbog toga materijal sa puno
pokreta (recimo, akcioni film) zahteva veu propusnu
mo od materijala sa puno statinih scena (recimo, spiker
koji ita vesti). Isto tako, MPEG-2 kompresija dozvoljava
i kompresiju u razliitim rezolucijama, to takoe
omoguava veu ili manju propusnu mo. Kada je
rezolucija u pitanju, DTV standard obuhvata tri formata
(sa podformatima):
480i rezolucija 704 x 480, 25 frejmova u sekundi,
480p rezolucija 704 x 480, 50 frejmova u sekundi,
720p rezolucija 1280 x 720, 50 frejmova u sekundi,
1080i rezolucija 1920 x 1080, 25 frejmova u sekundi i
1080p rezolucija 1920 x 1080, 50 frejmova u sekundi.
Razlika izmeu p (progressive) i i (interlaced)
formata jeste u tome to je kod progresivnih formata svaki
od 50 frejmova u sekundi kompletan, dok se kod formata
sa preplitanjem (interlaced) u svakom frejmu iscrtava
svaka druga linija, pa su dva frejma potrebna za
kompletnu sliku.
Formati 480p i 480i se nazivaju SD (Standard Definition)
formati i priblino odgovaraju analognoj televiziji.
Formati 720p, 1080i i 1080p su HD (High Definition)
formati
4. KABLOVSKI SISTEMI ZA PRENOS TV
SIGNALA
Koaksijalni kablovi (KS) koriste se u kablovskom distributivnim sistemima (KDS) za prenos TV signala od
Slika 2. Struktura kablovskog distributivnog sistema

Pripremljeni su standardi i postoje vec eksperimentalne
primene digitalne televizije-zemaljska i satelitska. Trea
primena KS kabla jeste u takozvanim mreama za pristupposlednja milja (last mile). Vazna je aplikacija u HFC
sistemima.HFC (hibridni optiki i koaksijalni sistemi) su
izuzetno popularni.
Karakteristike analognog video signala
Poznato je da video signal sadri komponente u spektru
od 0-5 Mhz. Taj spektar je izraen oko nule i opada ka
viim uestanosima. Postupkom prve modulacije spektar
se translira oko uestanosti f1. Meutim, znaajne
spektralne komponente su upravo oko f1 i praktino je
nemogue izdvojiti ist jedan boni opseg. Zato se koristi
takozvana AM-NBO modulacija (sa nesimetrinim
bonim opsezima). Izdvaja se jedan boni opseg i deo
drugog. Naknadnom modulacijom dobija se novi spektar
u opsegu od npr. 1 MHz do 6,25 MHz. U postupku
demodulacije delovi spektra oko nule e se dopuniti.
Karakteristike TV signala
Pri prenosu TV signala od znaaja su etiri faktora:
1. Raspodela svetlosti (luminacije) ili raspodela svetla i
senke.
2. Stvara se oseaj dubine odnosno tri dimenzije.
3. Dobijanje utiska kretanja.
4. Prenos i prijem slike u boji.
Svi ovi faktori moraju da se ukljue u odgovarajui
elektrini signal. Elektrini signal u jednom trenutku t
mora da integrie osvetljenje scene u tri dimenzije (irina,
visina, dubina). To se postie postupkom skeniranja.
Horizontalni detalji scene se skeniraju kontinulno a
1115
vertikalni diskretno. Sada moe da se govori o diskretnim

momentima slike koji su kvadratnog oblika koji se zovu
pikseli.
Slika se sastoji od horizontalne trake koja se deli na
piksele. Kod nas je standard 625 linija po slici a dimenzije
ekrana su 4x3, za digitalnu televiziju je 16x9. Za taj
standard slika sadri otprilike 420 000 vidljivih piksela.
Odnos horizontalne i vertikalne dimenzije naziva se
odnos gledanja.
Sa video signalom prenosi se i signal zvuka. Signal zvuka
je frekvencijski modulisan i nosilac je na 5.5 MHz.
Kod digitalne televizije TV signal se pretvara u digitalni
signal. Svaki signal pokretne slike je redudantan. To znai
da se u duem vremenskom periodu pojavljuju male
razlike izmeu uzastopnih slika. Zbog toga se vri
kompresija TV signala. Prenose se samo promene u
odnosu na prethodnu sliku, scenu. Poznata standard za
digitalizaciju TV slike jeste MPEG-2. Postoje dve
razliite metode kodovanja digitalnog TV signala. Prvi je
kodovanje komponenti, a drugi je kodiranje kompozitnosti signala.
Za prenos i reprodukciju slike definiu se komponente
boja R G B i komponenta osvjetljenja Y. Izlazni signal sa
TV kamere konvertuje se lineranom matricom u signal
osvjetljenja (luminentni signal) i dva signala razlike boja
R-Y, B-Y. Ovi signali se digitalizuju u A/D konvertoru.
Rezultujui digitalni niz ili binarni niz dobija se
kombinovanjem ovih signala i dodatnih signala za takt i
sinhronizaciju.
Analogni TV signal moe da se pretvori u digitalni
postupkom impulsne kodne modulacije (PCM). Ovdje se
vri i odabiranje i kvantizacija. Kvantizacija je linearna.
Bez kompresije, u PAL sistemu se ostvaruje binarni
protok od 141,76 Mb/s.
Zbog toga je kompresija u praksi neophodna.
radiorelejnih veza, zasnovanih na savremenoj IP platformi

sa korienjem ethernet tehnologije. Realizacijom ovakve
mree, ne samo da e se omoguiti distribucija TV
signala, nego e se istovremeno omoguiti i nadzor svih
emisionih ureaja i lokacija, a takoe e biti mogue
prenosne kapacitete ponuditi drugim komercijalnim
korisnicima i dravnim institucijama.
Korienjem ovakvog sistema omoguie se tokom
prelaznog perioda, prenos digitalizovanog analognog
signala, sa mogunou jednostavnog prelaska na DVB i
DAB. Dodatna prednost ovog sistema je mogunost
jednostavnog proirenja kapaciteta, radi ustupanja
kapaciteta komercijalnim korisnicima. Ovakav sistem
omoguava uvoenje centralizovanog nadzora i
upravljanje mrenim resursima.
Distribucija TV i radio signala vri se korienjem enkodera na strani headend-a i dekodera na predajnoj lokaciji.
Signal sa enkodera moe se ubaciti u sistem na bilo kojoj
vornoj taki. Prenos podataka moe se realizovati u
reimu taka-taka (point-to-point), kada svaki paket
sadri tzv. Unicast IP adresu eljene destinacije, ili u
reimu taka-vie taaka (point-to-multipoint) gde se
definie tzv. multicast IP adresa za odreenu grupu
krajnjih korisnika.
Za prenos TV i radio signala unutar mree koristi se
multicast reim zbog toga to omoguava prenos istog
sadraja do vie predajnih lokacija, a da iskorieni
kapacitet pri tome ostaje isti bez obzira na broj krajnjih
korisnika. Dekoderi se pridruuju multicast grupama
korienjem IGMP (Internet Group Management
Protocol) v2/v3 protokola.
Ovakav sistem omoguuje jednostavnu kontribuciju video
signala sa razliitih lokacija pa je mogue vriti razmenu
audio/video materijala izmeu vie studija, obezbediti
direktan prenos ili prenos audio/video sadraja
regionalnih TV i radio stanica, slika 3.
Postoje tri metode za redukciju binarnog protoka.

- otklanjanje intervala za vertikalnu i horizontalnu
sinhronizaciju.
- smanjenje uestanosti odabiranja.
- smanjenje broja bita po odbirku (kodnoj rei).
Trea metoda se moe izvesti na tri naina:
1.
Prediktivno kodovanje (to se naziva jo
diferencijalna kodna modulacija DPCM)
2.
Entropijsko kodovanje
3.
Transformaciono kodovanje
Proces predikcije moe se klasifikovati u dve grupe.
1. Prvi je intrafrejm (unutar okvira). Ovde se redukuje
prostorna komponenta. Prenosi se cela slika.
2. Drugu grupu ini interfrejm predikcija. Bazira se na
eliminaciji vremenske i prostorne redudanse. Koduje se
samo promena u odnosu na prethodnu sliku, a prenose se
samo promene.
5. IP ORJENTISANI SISTEM PRENOSA ZA
DISTRIBUCIJU TV SIGNALA
Da bi se prelo na digitalno emitovanje TV i radio
programa potrebno je izgraditi odgovarajuu prenosnu
mreu. Jedno od moguih reenja jeste izgradnja
Slika 3. Blok ema IP prenosa TV i radio signala

Dodela prostora za druge korisnike unutar mree je
jednostavna i potrebno je samo formirati odgovarajui
VLAN (Virtuelni LAN) datog korisnika i dodeliti mu
odgovarajui broj portova na ureaju sa definisanim
potrebnim protokom.
Najjednostavnije rjeenje bi bilo da postoje tri VLAN-a za
tri grupe korisnika.
U prvoj grupi obavljala bi se kontribucija i distribucija
TV i radio signala. U drugoj grupi vrio bi se nadzor
ureaja. Dok bi se u treem VLAN-u izdavali kapaciteti
drugim komercijalnim korisnicima. Broj VLAN-ova
zavisi iskljuivo od mrenog administratora.
1116
6. IPTV SISTEMI
7. ZAKLJUAK
IPTV distribuira servise digitalne televizije pomou

mrene infrastrukture, irokopojasnih pristupnih mrea i
standardnog IP protokola. Najoptija definicija IPTV jeste
emitovanje televizijskih sadraja, koji se tradicionalno
distribuiraju satelitskim/zemaljskim/kablovskim difuznim
mreama, tehnologijama raunarskih mrea [3,4,5].
Za rezidencijalne korisnike, IPTV sadri i VoD (Video on
Demand) video na zahtev, kao i Internet servise (VoIP).
Komercijalni TriplePlay servis sadri IPTV, VoIP i pristup Internetu. IPTV provajder isporuuje servise zatvorenom mreom ili korporativnim lokalnim mreama.
Postoje dva osnovna tipa arhitekture IPTV servera:
centralizovana i distribuirana.
Centralizovana arhitektura je relativno jednostavna i
podesna za upravljanje. Celokupan sadraj je arhiviran na
centralizovanom serveru i ne zahteva sloen distribucioni
sistem. Model je dobar za relativno manje mree sa
odgovarajuim protokom u jezgru i na ivicama kao i
efikasnim CDN (Content Delivery Network) sistemom za
isporuku sadraja.
Distribuirana arhitektura efikasnije koristi protok mree i
inherentno sadri prednosti u upravljanju velikim
serverskim mreama. Model zahteva sloenu tehnologiju
za distribuciju multimedijalnog sadraja.
Robustni i skalabilni IPTV servisi zahtevaju paljivo
projektovanje: distribucija sadraja, srednji sloj
(middleware), transportna infrastruktura i ureaj sa strane
korisnika. Podsistem za distribuciju sadri kodere u
realnom vremenu, arhiviranje sadraja i IPTV video
serversa striming servisa do korisnika. Distribucija,
obrada i adaptacija su funkcije IPTV centra (headend).
Meutim, serveri mogu biti smeteni na najviem nivou
mree ako se primenjuje multicast distribucija, tako da se
efikasnije koriste kapaciteti jezgra mree. Ako se
primenjuje unicast distribucija, serveri se smetaju blie
korisnicima i minimiziralo optereenje jezgra mree.
Reprodukcija IPTV programa zahteva PC personalne
raunare ili STB (set-top-box) ureaje povezane na TV
prijemnik. Video sadraj je komprimovan MPEG-2,4
koderima i prenosi se kao MPEG transportni strim.
Osnovni IPTV protokoli su IGMP za promenu TV
programa uivo, RTSP (Real Time Streaming Protocol)
protokol se koristi za VoD servis i NPVR (Network-based
Personal Video Recorder). Nedostaci IPTV sistema su
osetljivost na gubitke IP paketa i kanjenje transporta u
realnom vremenu. Ako IPTV konekcije nisu dovoljno
brze dolazi do prekida programa i gubitka slike
Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje zasniva sa

na savremenim dostignuima digitalnih elektronskih
komunikacija. Krajnjim korisnicima digitalizacija je
pruila bolji kvalitet slike, zvuka i mnogobrojne nove
usluge. U radu je prezentovan i primer naina realizacije
radio-difuznog sistema prenosa TV signala koji se zasniva
na TCP/IP protokolima.
Razvoj elektronskih medija ima za posledicu potrebu za
zauzimanjem novih frekvencijskih opsega. Jedan od
naina da se obezbede nove vrste usluga jeste prelaz sa
analognog na digitalno emitovanje. Da bi se prelo na
digitalno emitovanje potrebno je izgraditi odgovarajuu
prenosnu mreu. IPTV je jedno od najnovijih
dostignua iz oblasti primene telekomunikacija u
televizijske svrhe, to je zapravo prenos TV signala preko
IP strukture.
8. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
Dokumenti sa web-stranice http://www.sgi.co.rs

Dokumenti sa web-stranice http://www.cet.rs
Dokumenti sa web-stranice http://docs.google.com
Telekomunikacioni forum TELFOR 2008, Primjer
realizacije IP orijentisanog sistema
prenosa za radio-difuziju, Paunovi Aleksandar,
Krstaji Boo, Member IEEE
Telekomunikacioni forum TELFOR 2008, Internet
televizija, D. Milovanovi, Z. Bojkovi
Kratka biografija
1117
Mira Jovii roena je u Viegradu

1984. god. Diplomski-master rad na
Potanskog saobraaja i telekomunikacija
eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i
obrada signala.

UDK: 621.395.721.5
OBILNA TELEFONIJA ETVRTE GENERACIJE (4G)

MOBILE TELEPHONY OF FOUR GENERATION (4G)
Milan Teki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
OBLAST SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu predstavljena je za sada
najnaprednija tehnika sirokopojasnog pristupa, u oblasti
savremenih telekomunikacija. Cilj ovog rada jeste da se
prikae mogunost poboljanja prenosa korienjem
adaptivne OFDMA modulacije, tj. adaptacijom parametara podnosilaca (modulacione eme, energije) na kanalni feding, u odnosu na one sisteme gde se koristi
konvencionalna OFDMA tehnologija. Obraena je i
primena 4G Mobilnih sistema na Automatsko lociranje
vozila u saobraaju, primenom GPS ureaja.
Abstract In this paper the most progressive technique
of broad-band access in area of modern telecomunications is presented. Purpose of this work is to represent
possibility of advanced broadcast in sistems with
application of Adaptive OFDMA modulation, Adaptation
of subcarrier parameters (modulation layout, energy) on
feding channel in regard to the systems where
convencional OFDMA technology is in use. The
implementation of 4G mobile sistems to Automatic
location of vehicles, with apllication of GPS devices is
analysed.
Kljune rei: OFDMA, GPS, WiMAX
1. UVOD
Nakon kratkog istorijata mobilnih sistema prve
generacije, predstavljene su osnovne karakteristike javnih
elijskih mobilnih sistema. Obraene su savremene
komunikacione mree za pristup u mikrotalasnom
podru;ju. Savremene komunikacione mree podrazumevaju mobilnu telefoniju tree generacije, migraciju ka 4G
mrei zasnovanu na standardu IEEE 802. 16 (WiMAX).
U nastavku je opisana aplikacija za simulaciju prenosa
podataka primenom OFDMA tehnike. Na kraju je dat
kratak zakljuak i spisak literature.
2. OSNOVNE KARAKTERISITKE JAVNIH
ELIJSKIH MOBILNIH SISTEMA
Mobilni komunikacioni sistemi danas su meu
najznaajnijim telekomunikacionim sistemima koji rade u
oblasti mikrotalasa.
Prvi sistemi u kojima se nudio javni mobilni telefonski
servis pojavili su se u Americi krajem 40-ih, a u Evropi
krajem 50-ih godina prolog veka.
______________________________________________
NAPOMENA:
Milana Tekia Mobilna Telefonija etvrte
Generacije, sa primenom na Automatsko lociranje
vozila (AVL), iji mentor je bio dr eljen Trpovski,
vanr. prof.
2.1. Razvoj sistema prve generacije mobilnih telefona

Prvi sistemi su zahtevali irinu opsega od oko 10 kHz za
prenos jednog govornog kanala. 1978. godine u Americi
dolazi do razvoja prvog celularnog sistema AMPS (eng.
Advanced Mobile Phone System) koji koristi frekvencijski
opseg od 40 MHz unutar opsega od 800-900 MHz.
2.2. Druga generacija javnih elijskih mobilnih
telefona
Do 80-ih godina prolog veka su razraene vrlo efikasne i
pouzdane tehnike za beini prenos digitalnih podataka
poput tehnika digitalne modulacije signala, algoritma za
prevenciju i korekciju greaka, novih metoda
multipleksiranja, novih arhitektura radio-primopredajnika
itd. Prednosti razovoja digitalnih radio-sistema u odnosu
na analogni su:vei kapaciteti sistema, bolja pokrivenost,
bolji kvalitet govornog signala, internacionalni roaming,
prenos poruka i faksimila, prenos podataka brzinom 9, 6
Kb/s, realizacija mree kroz makro, mikro i piko elije,
tehnologija pristupa TDMA.
2.3. Standard GSM
GSM je digitalna mobilna tehnologija koja se koristi u
zemljama Evrope, Afrike, Bliskog Istoka i jednom delu
Severne Amerike. GSM je razvijen sa ciljem da se jakom
velikom broju potencijalnih pretplatnika omogui
pouzdana mobilna komunikacija, pre svega prenosom
govora i kratkih tekstualnih poruka SMS (eng. Short
Message Service) duine do 160 alfanumerikih znakova.
Osnovne tehnike karakteristike GSM-a su:
Uskopojasna TDMA ema sa osam vremenskih

kanala po nosiocu
A/D konverzija i kodiranje govora sa 13 Kb/s,

primenom zatitnog kodovanja i vremenske kompresije
digitalizovanog govora (271 kb/s)
Primena GMSK sa efikasnim iskorienjem

spektra i dobrom imunou na smetnje
Opciona primena sporog frekvencijskog

skakanja FH u radio opsegu, to omugaava izbegavanje
ili smanjenje uticaja kanala sa visokim nivoima smetnje
Unutranja sopstvena zatita poruka pri prenosu
Frekvencijski opseg u Evropi irok 50 MHz, u

dva podopsega: 890-915 MHz uplink i 935-960 MHz
downlink
Zatitni razmak od 45 MHz izmeu dupleksnog

para radio nosilaca
elijski sistem (maksimalan poluprenik elije je

oko 35 km, ali se u urbanim sredinama koristi oko 1 km, a
u ruralnim oko 10 km (slika 1.)
Brz handover
1118

Kontrola i korekcija efektivne izraene snage
mobilne i bazne stanice
Veliki broj servisa, prenos podataka sa brzinom

9. 6 kb/s
2.4.2. W-CDMA
W-CDMA prenos predstavlja kombinaciju klasine
CDMA tehnike i tehnike brzog skakanja frekvencija
FFH po unapred definisanim FDMA kanalima (slika 4.).
Slika 1. Raspored frekvencija u elijskoj mobilnoj mrei
Slika 4. Kombinacija mehanika CDMA i FHH kao osnova

prenosa kod W-CDMA sistema
2.4. Sistemi mobilne telefonije tree generacije

Kao sledea nadogradnja GSM standarda definisan je
UMTS standard (. Universal Mobile Telecommunications System). Prema standardu, on je u potpunosti
kompatibilan sa ve postojeim GSM-om, pri emu se
koristi proireno jezgro mree definisano u okviru faze 2+
standarda (slika 2). UMTS je tehnologija tree generacije
koja obezbeuje veze sa relativno velikim protocima (do
2 Mb/s) kako bi se podrao vei broj novih servisa,
ukljuujui i multimedijalne servise sa razliitim QoS
(engl. Quality of Service) zahtevima (slika 2.).
Primenom ovakve kodne eme verovatnoa javljanja

Near-Far efekta na nivou svakog pojedinanog bita je
vrlo mala, pod uslovom da se vodi rauna o tome da su
GH sekvence koji koriste razliiti mobilni predajnici
meusobno razliite.
Slika 5. elijske strukture GSM i W-CDMA sistema
Slika 2. Razvoj ETSI standarda mobilnih sistema

2.4.1. Struktura UMTS mree
Jezgro mree UMTS sistema je logiki podeljeno na dva
domena (slika 3.):
CS-opsluuje veze sa komutacijom kola i

formiran je oko MSC (eng. Mobile Switching Center),
PS-opsluuje veze sa komutacijom paketa i

formiran je oko SGSN (eng. Serving GPRS Support
Node)
2.4.3. Pristupna mrea UTRAN

Standard UTRAN predstavlja hardversko i softversko
proirenje postojeih mrea 2+ GSM. Uvedena su dva
nova elementa:
RNC (eng. Radio Network Controller) i
vor B ( Node B )-UMTS bazna stanica

Ovi elementi zajedno ine podsistem radio mree RNS
(eng. Radio Network Subsystem) tako da jedan RNC
kontrolie jedan RNS. Na RNC se povezuje jedan ili vie
Node B, a svaki Node B moe servisirati vie elija. Ovi
elementi i interfejsi prikazani su na slici 6.
Slika 6. Realizacija UTRAN pristupne mree
Slika 3. Struktura UMTS mree
2. 5. Migracije ka etvrtoj generaciji mobilnih sistema

Razvoj mobilnih sistema etvrte generacije jeste formiranje jednog globalnog sistema koga karakteriu velike
brzine prenosa podataka, globalni roaming i mnogobrojni
servisi sa razliitim kvalitetom servisa QoS. Formiranje
1119
globalnog sistema podrazumeva integraciju fiksne,

celularne i satelitske mree, kao i WLAN (eng. Wireless
Local Area Network), slika 7.
Slika 9. WiMAX mrea

2.7. OFDMA tehnika pristupa
Slika 7. Razvoj savremenih mobilnih telekomunikacionih
sistema
Testiranje mree etvrte generacije pokazala su da je
pored praktino neograniene mobilnosti koisnika
mogue ostvariti brzinu prenosa izmeu 20 Mb/s i 100
Mb/s.
2.6. Pristupna mrea WiMAX
Sve vea potranja za irokopojasnim pristupom Internetu
dovodi do prezasienja postojee zemaljske infrastrukture
oliene u telefonskim paricama i koaksijalnim kablovima
u smislu kapaciteta bitskog protoka. Poveanje brzine
pristupa se moe postii uvoenjem optikih kablova do
svakog korisnika.
Poznato je da bilo koji telekomunikacioni operater ima
najvie trokova prilikom uspostave tzv. last-mile. Pod
ovim izrazom se podrazumeva problem ostvarivanja
dovoljno brzog i kvalitetnog prenosa podataka izmeu
poslednjeg sistemskog vora i krajnjeg korisnika koji je
posredstvom njega povezan sa lokalnom a zatim i
globalnom raunarskom mreom. To bi znailo da takav
korisnik izlazi izavan takozvane vrue take( eng. Hot
spot), pri emu ovaj termin ukazuje na oblast oko bazne
stanice, u kojoj je na bilo kom mestu u toj oblasti mogue
ostvariti konekciju sa baznom stanicom.
Kao reenje se namee korienje visoko efiksnog
beinog standard za pristup kao to je WiMAX (Eng.
Worldwide Interoperability for Microwave Access), slika
8.
OFDMA je jedan novi i drugaiji nain pristupa koji se

koristi u beinim MAN mreama i predstavlja
kombinaciju modulacione eme i viestrukog pristupa koji
deli komunikacioni kanal na takav nain da moe da ga
koristi vie korisnika. OFDMA je modulaciona tehnika
koja omoguava korisnikim podacima da budu preneseni
pomou podnosilaca, tako to se prilagodi faza ili
amplituda podnosilaca.
Najee se koristi PSK (eng. Phase Shift Keying) i QAM
(Quadrature Amplitude Modulation) metode. Originalni
niz podataka od korisnika se deli paralelno i ciklino na N
nizova od kojih sada u svakom paralelnom nizu imamo
1/N puta manji protok u odnosu na poetni niz.
Svaki paralelni niz se sada mapira sa jedinstvenim
podnosiocem, zatim se postupkom IFFT (eng. Inverse
Fast Fourier Transform) od svih podnosilaca i podataka
koje nose formira jedintven signal u vremenskom
domenu, koji se potom emituje.
Slika 10. Blok ema OFDMA primopredajnika

2.7.1. Dodavanje ciklinog prefiksa
Slika 8. Mesto WiMAX-a u postojeoj strukturi mobilnih

radio mrea
WiMAX koji je baziran na standardu IEEE 802.16,
omoguava irokopojasni pristup baziran na IP-u za
mobilne i fiksne beine korisnike kako u urbanom
okruenju, tako i u ruralnim oblastima. IEEE standard
razvijen je kako bi omoguio vezu izmeu bazne stanice i
korisnika, izmeu kojih ne postoji direktna optika
vidljivost, sa dometom izmeu 3 i 10 km.
U idealnom prenosu signala sve sto se poalje kroz kanal

to se dobije na mestu prijema, meutim u realnom sluaju
javlja se ISI (eng. Intersymbol Interference), gde usled
uticaja impulsnog odziva kanala dolazi do preklapanja
dva ranije nezavisna simbola.
Osim toga javlja se medjunakanalna interferencija gde tri
prolaska kroz kanal ranije ortogonalni nosioci gube
svojstvo ortogonalnosti. Jedan metod koji reava i ISI i
ICI (eng. Interchannel Interference), jeste metod
dodavanja ciklinog prefiksa, slika 11.
1120
Postoje dve osnovne vrste AVL sistema:

1.
Satelitski AVL sistemi ukljuuju:
Globalne pozicione sisteme
Geostacionarne satelite
Niskoorbitalne satelite-LEO
Slika 11. Dodavanje ciklinog prefiksa OFDMA simbolu
2.
Zemaljski zasnovana infrastruktura
sistema-ukljuuje:
Grupne sisteme za kontrolu vozila AVM
Raunsku navigaciju DR
Navigacione sisteme dugog dometa
Signalne slube
AVL
3. ZAKLJUAK
)
Gubici snage zbog ubacivanja ciklinog
prefiksa
T-Ukupno trajanje OFDMA simbola koji se salje
2.8. MIMO sistemi
Poto SISO (eng. Single Input Single Output) sistemi ne
mogu da postignu eljenu spektralnu efikasnost, MIMO
sistemi zaokupljuju sve vie panje i ukljueni su u
standard za mobilne beine sisteme kao opciona
mogunost. MIMO sistemi imaju viestruke prednosti u
odnosu na SISO sisteme kao to su multipleksiranje,
iskorienje prostornog, vremenskog i drugih vrsta
diversity-a, potiskivanje interferencije, kao i koritenje
antenskih nizova.
Kapacitet sistema se linearno poveava sa korienjem
vie antena za nezavisno emitovanje podataka.
Evidentan je ubrzan razvoj beinih komunikacija

zasnovanih na tehnici irokopojasnog pristupa. Veruje se
da e sistemi zasnovani na OFDMA tehnici pristupa
predstavljati najbolje reenje za oblasti sa slabo
razvijenom komunikacionom infrastrukturom. Nie cene
uvoenja u odnosu na inu tehnologiju, su ovaj vid
komunikacije stavile na prvo mesto. tavie, nekadanje
pretpostavke o razmeni multimedija urealnom vremenu,
su konano postale deo stvarnosti a prednosti ovakvog
prenosa su brojne i nepobitne.
4. LITERATURA
[1] Milan unjevari:Radiotehnika 2
[2] Dragan Soldat:WiMAX tehnologija i njena primjena u
mreama za pristup, 15. Telekomunikacioni forum
TELFOR 2007
[3] Principi OFDM sistema za radio komunikacije,
Predrag Spasi, Ljubomir Zelenbaba, 2005
Kratka biografija:
2.9. Automatsko lociranje vozila

AVL (eng. Automatic Vehicle Location) je uobiajeni
termin za jedan od naina primene mobilne telematike za
praenje grupe vozila, koji obuhvataju integraciju
beinih komunikacija i (obino) ureaja za praenje (u
optem sluaju GPS) u automobile. Najpoznatiji primer
mobilne telematike je GM-ov OnStar sistem, koji
automatski trai pomo ako je vozilo uestvovalo u nekoj
saobraajnoj nesrei. Ovi sistemi mogu da izvravaju i
funkcije kao to su:
Daljinska dijagnostika motora
Praenje ukradenih vozila
Obezbeivanje pomoi na putu
1121
Milan Teki roen je u Tuzli 1985 god. Osnovnu i Srednju

skolu je zavrio u Ugljeviku 2004 god. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka na katedri za Saobraaj odbranio
2010. god.

UDK: 656.223
PREDLOG MERA ZA POBOLJANJE PROIZVODNO-EKONOMSKIH REZULTATA I

KVALITETA USLUGE ATP DOO COSMOS"
PROPOSITION MEASURES FOR IMPROVEMENT OF PRODUCTION-ECONOMIC
RESULTS AND QUALITY SERVICES TRANSPORT COMPANY DOO ,,COSMOS
Nedeljko Stjepanovi, Pavle Gladovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu je izvrena analiza
dosadanjeg poslovanja ATP DOO COSMOS iz
amca. Prikazana je celokupna organizaciona struktura
preduzea, kao i struktura voznog parka i zaposlenih. Dat
je predlog mera u cilju poboljanja efikasnosti datog
preduzea.
Abstract In this paper analysis has been done to the
current business ATP DOO ,,COSMOS" from amac is
shownall the organizational structure, structure of rolling
stock and structure of employees. It is a proposal of
measures in order inplove efficienty of the enterprieses.
Kljune rei: Analiza poslovanja, organizaciona
struktura, autoprevoz.
od 15 vozila (tabela 1), to zadovoljava potrebe u

obavljanju prevoza u prigradskom, meugradskom i
meunarodnom saobraaju. Proteklih godina nije bilo
velikih promena u inventarskom broju vozila, vren je
otpis starih i dotrajalih autobusa, a kupovani su novi i
kvalitetniji autobusi koji po karakteristikama ispunjavaju
sve vee zahteve trita. Ova zamena nije sprovedena u
onoj meri u kojoj je to potrebno, jer su za to neophodna
velika finansijska sredstva.
Tabela 1. Veliina voznog parka u periodu 2007-2009.
godine
Vozni
Godina
Indeks (%)
park 2007. 2008. 2009. 8/7
9/7
9/8
Ukupno 14
14
15 100,00 107,14 107,14
1. UVOD
Ovim radom je pokuano da se izvri sagledavanje
postojeeg stanja u ATP DOO ,,COSMOS iz amca
zajedno sa primerom ekonomske opravdanosti
meugradske autobuske linije amac-Brko. Kroz analizu
linije i izraunavanja izmeritelja rada autobusa u
meugradskom saobraaju odredie se rezultati analize
postojee linije kao i celog preduzea, uz predlog mera za
otklanjanje uoenih nedostataka i poboljanje efikasnosti
kroz uvoenje informacionih sistema u sve tehnoloke
procese i sektore, a sve u cilju da u svakom trenutku
prevozni sistem bude sposoban da odgovori potrebama i
zahtevima putnika.
2. ANALIZA POSTOJEEG STANJA
Pri izradi ovog rada, za proraun izmeritelja rada linije i
neravnomernosti protoka putnika uzeto je sedam dana u
mesecu januaru 2010. godine. U pomenutom vremenskom
periodu za koji je raena analiza ove linije, prevoz je
obavljan autobusom tipa Neoplan sa kapacitetom od 53
mesta.
2.1. Veliina voznog parka
Inventarski vozni park ATP DOO ,,COSMOS" se sastoji
______________________________________________
NAPOMENA:
Nedeljka Stjepanovia Predlog mera za poboljanje
proizvodno-ekonomskih rezultata i kvaliteta usluge
ATP DOO ,,COSMOS" iz amca iji mentor je bio
prof.dr Pavle Gladovi.
2.2. Analiza pokazatelja rada voznog parka

Rezultati rada voznog parka se analiziraju i ocenjuju
pomou izmeritelja i pokazatelja kojima je definisan
transportni proces. Ovi izmeritelji i pokazatelji
omoguavaju izraavanje uticaja promene eksploatacionih
izmeritelja na proizvodnost, naturalne i finansijske
rezultate rada voznog parka. Takav metodoloki pristup
pogodan je za praktinu primenu pri planiranju
odgovarajuih
organizaciono-tehnolokih
mera,
izuavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojima treba
organizovati transport. Osnovni cilj svega toga je
smanjenje trokova transporta i poveanje proizvodnosti
voznog parka.
Da bi se odredio transportni rad voznog parka,
neophodno je pre svega izmeriti:
vremenski bilans vozila u danima
vremenski bilans vozila u asovima
uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina
vonje, rastojanje prevoza)
preeni put vozila i stepen iskorienja preenog puta
stepen iskorienja kapaciteta vozila.
Preko pokazatelja rada moe se dati ocena uspenosti rada
jednog vozila, grupe vozila ili celog voznog parka u
odreenom vremenskom intervalu. Na osnovu te ocene
moe se doi do zakljuka koje mere treba preduzeti da bi
preduzee uspenije poslovalo u narednom periodu.
1122
Tabela 2. Koeficijenti iskorienja kapaciteta vozila za

ceo vozni park
Godina
Indeks (%)
Izmerit.
2007 2008 2009
8/7
9/7
9/8
0,52
0,54
0,53
103,85 101,93 98,15
0,42
0,45
0,43
107,14 102,38 95,56
Proizvodnost voznog parka se poveava ako se povea

koeficijent iskorienja voznog parka ( ), koeficijent
iskorienja vremena u 24 asa ( ), koeficijent statikog
iskorienja kapaciteta vozila ( ), koeficijent
dinamikog iskorienja kapaciteta vozila ( ), kapacitet
vozila (q), koeficijent iskorienja preenog puta ( ) i
saobraajna brzina (Vs). Sa druge strane, proizvodnost
voznog parka se smanjuje ako se poveaju vremenski
gubici po ostvarenoj vonji sa putnicima (td). Neto je
sloenija situacija kada je u pitanju uticaj srednje duine
vonje sa putnicima na proizvodnost voznog parka.
Naime, sa poveanjem ovog izmeritelja poveavaju se
puna i radna proizvodnost u zavisnosti od transportnog
rada, ali se smanjuju puna i radna proizvodnost u
zavisnosti od broja prevezenih putnika.
Najvei uticaj na proizvodnost voznog parka imaju
koeficijenti iskorienja kapaciteta vozila (tabela 2), tako
da bi u narednom periodu prioritet trebalo dati njihovom
poveanju. Trebalo bi sprovesti istraivanje o potrebama
putnika za prevozom i prilagoditi redove vonje tim
potrebama. Uz pomo rezultata tog istraivanja mogle bi
da se otvore nove linije na kojima bi koeficijenti
iskorienja vozila bili visoki. Treba uzeti u obzir da se
poveanjem ovih koeficijenata poveava vreme dangube
zbog veeg vremena za ukrcaj i iskrcaj putnika.
Prilagoavanje reda vonje potrebama putnika doprinelo
bi i poveanju iskorienja preenog puta, jer bi se
smanjili prazni kilometri, to bi se takoe pozitivno
odrazilo na proizvodnost voznog parka. Boljom
organizacijom rada voznog parka trebalo bi poveati
koeficijent iskorienja voznog parka i koeficijent
iskorienja vremena u 24 asa, treba voditi rauna o
tome da se na taj nain poveavaju vremenski gubici po
ostvarenoj vonji sa putnicima. Dakle, kod mnogih
koeficijenata ije poveanje pozitivno utie na
proizvodnost voznog parka treba uzeti u obzir da njihovo
poveanje prouzrokuje i poveanje vremena dangube, to
se negativno odraava na proizvodnost. Veoma je vano
smanjiti vreme dangube na najmanju moguu meru, a to
se moe postii nabavkom niskopodnih vozila za gradski
saobraaj, kao i poveanjem srednjeg rastojanja prevoza
jednog putnika otvaranjem novih meugradskih linija.
Poveanje proizvodnosti voznog parka se moe postii i
poveanjem srednje saobraajne brzine, ali tu treba voditi
rauna o ogranienjima brzine, kao i o faktoru
bezbednosti. Najbolji efekat na tom planu bi se postigao
uvoenjem posebnih traka za javni prevoz u gradu.
2.3. Utvrivanje trokova
Transportni trokovi predstavljaju najvaniji uopteni
pokazatelj rezultata poslovanja, [3]. Finansijski rezultat
poslovanja ATP predstavlja skup odnosa koji pokazuju
formiranje
i
troenje
novanih
sredstava
u
autotransportnoj proizvodnji.
Trokovi se po proizvodnom obeleju dele na stalne i
promenljive trokove.
Stalni trokovi se formiraju po vremenu i nezavisni su od
intenziteta eksploatacije i obima proizvodnje. U stalne
trokove spadaju:
Amortizacija vozila
Naknade za korienje javnih puteva
Naknade za gradsku istou
Takse za tehniki pregled vozila
Kasko osiguranje vozila
Bruto zarade
Obavezno osiguranje vozila.
Promenljivi trokovi menjaju se u ukupnoj sumi u
funkciji preenog puta vozila. to je vei broj ukupnih
preenih kilometara, to e suma promenljivih trokova
biti vea. U promenljive trokove spadaju:
Trokovi goriva
Trokovi maziva
Trokovi autoguma
Trokovi korienja autouta
Naknada za korienje stanice
Naknada za prodaju karata itd.
Tabela 3. Ukupni finansijski rashodi preduzea u 2009.
godini
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
Stalni trokovi
Nabavna vrednost
prodate robe
Trokovi ostalog
materijala
Trokovi
zarada,naknada i ostali
lini rashodi
Trokovi proizvodnih
usluga
Konvertibilne
marke (km)
25.228,00
2,21
9.252,00
1,17
315.284,00
40,04
125.940,00
15,99
5.
Trokovi amortizacije
156.668,00
19,89
6.
Nematerijalni trokovi
83.980,00
10,66
7.
Trokovi poreza
18.569,00
2,36
Rashodi kamata
45.880,00
5,83
100,00
0,013
6.580,00
0,84
787.481,00
60,89
Konvertibilne
marke (km)
450.000,00
88,98
55.716,00
11,02
505.716,00
39,11
1.293.197,00
100,00
8.
9.
10.
11.
Redni
broj
1.
2.
3.
Negativne kursne
razlike
Ostali finansijski
rashodi
Ukupni stalni
trokovi
Promenljivi trokovi
Trokovi goriva i
energije
Trokovi rezervnih
delova,guma..
Ukupni promenljivi
trokovi
Ukupno
2.4. Utvrivanje rentabilnosti autobuske linije

Da bi linija bila rentabilna, potrebno je da prihodi budu
vei od trokova ( P>T). Ukoliko to nije sluaj, potrebno
je izmeu ostalog preuzeti i sledee korake[4]:
1123
Izvriti analizu postignutih rezultata i njihovo

uporeenje sa rezultatima u prethodnom vremenskom
periodu;
Planirati smanjenja trokova i njihovu primenu u
buduem vremenskom periodu;
Uporediti postojee rezultate sa rezultatima drugih
preduzea.
Tabela 4. Finansijski rezultati poslovanja preduzea u
2009. godini
Pokazatelj
Konvertibilne
marke ()
Ukupni prihodi
1.345.970,00
Ukupni stalni trokovi
787.481,00
Ukupni promenljivi trokovi
505.716,00
DOBITAK
52.773,00
Anketirani su bili razvrstani i po starosnoj strukturi, po

zanimanju, po uestalosti korienja prevoza.
Anketirane osobe su odgovarale na pitanja o: oceni
ljubaznosti osoblja (grafik 1), oceni dostupnosti
informacija o prevozu (grafik 2), oceni komfora u vonji
(grafik 3), oceni cene prevoza (grafik 4) i oceni
pouzdanosti prevoza (grafik 5) i davale ocene od 1-5, to
emo videti iz sledeih priloenih grafika. Anketirane
osobe su uglavnom nezadovoljne cenom karti i
dostupnou informacijama o prevozu.
Osnovni cilj svakog preduzea je da posluje sa

finansijskim dobitkom, tako da se moe rei da je
preduzee u prethodnoj godini ostvarilo cilj, ali bi u
narednom periodu trebalo teiti postizanju veeg
finansijskog dobitka preko poveanja prihoda i smanjenja
trokova.
Grafik 1. Ocena ljubaznosti osoblja
2.5. Analiza meugradske linije amac-Brko

Analiza meugradske linije amac-Brko je izvrena u
periodu od 25.01.2010. do 31.01.2010. godine. Linija
saobraa svakodnevno, polazak iz amca je po redu
vonje u 11:30h, a dolazak u Brko u 12:30h. U povratku,
polazak iz Brkog je u 12:50h, a dolazak u amac u
13:50h. Prevoz se obavlja autobusom kapaciteta 53 mesta,
sa jednim mestom za konduktera. Korieni su podaci iz
kontrolnih listova, a podaci o broju putnika, koji su falili
za odreene dane dobijeni su brojanjem putnika u
autobusu na datoj liniji.
Na osnovu podataka iz kontrolnih listova o broju putnika i
podataka o cenama karata iz cenovnika za liniju amacBrko, izraunat je prihod dobijen radom linije u periodu
od ponedeljka 25.01.2010. do nedelje 31.01.2010.
Poreenjem dobijenih vrednosti prihoda sa dobijenim
vrednostima trokova linije utvrena je ekonomska
opravdanost funkcionisanja linije.
Grafik 2. Ocena dostupnosti informacija o prevozu
2.6. Anketa
Anketa je sprovedena na autobuskoj stanici 25. i 29.
januara 2010. godine u vremenskom periodu od 5:30-9h i
14-16h na uzorku od 140 anketiranih osoba.
2.6.1. Prikaz rezultata ankete
Struktura korisnika po polu
Procentualna zastupljenost polne strukture anketiranih je:
57% enskog pola i 43% mukog pola (tabela 5).
Tabela 5. Struktura korisnika prema polu
Pol
Broj anketiranih
Procenat(%)
Muki
60
43,00
enski
80
57,00
Ukupno
140
100,00
1124
Grafik 3. Ocena komfora u vonji
nepovoljno odraava na poslovanje preduzea kroz

poveane trokove odravanja. Koeficijent tehnike
ispravnosti voznog parka nije na zavidnom nivou, to
dovodi do intenzivnijeg troenja vozila i porasta prosene
starosti. Ovakav negativan trend moe se odraziti na
bezbednost saobraaja, to bi prouzrokovalo opasnost
putnika, a tako i ostalih uesnika u saobraaju.
Vana je i saradnja sa drugim javnim preduzeima u cilju
ostvarenja opteg interesa. Bolji javni prevoz bi potisnuo
u drugi plan korienje individualnih automobila, to bi
doprinelo istijem vazduhu, manje zakrenim ulicama, ali
i reenju sve veeg problema nedostatka povrina za
parkiranje. Bolji prevoz bi doprineo i veoj mobilnosti
putnika, ali u meugradskom saobraaju uslov za vei
broj putovanja je i poveanje standarda.
Zaposleni i rukovodstvo ATP DOO COSMOS treba da
znaju da na tritu transportnih usluga glavni faktor
predstavlja konkurencija. Glavni cilj jeste uspostavljanje
optimuma na liniji prevoznik korisnik, uz obostrano
zadovoljenje. Posle uvoenja sistema kvaliteta potrebno
je vriti kontrolna istraivanja. Kontrolna istraivanja
mogu se vriti na svakih est meseci ili godinu dana.
Grafik 4. Ocena cene prevoza
4. LITERATURA
Grafik 5. Ocena pouzdanosti prevoza
2.7. Predlog mera
Realnim sagledavanjem trenutnog stanja ATP DOO
COSMOS
i uoavanjem odredjenih problema u
poslovanju pomenutog preduzea dat je sledei predlog
mera ijim bi se uvoenjem omoguilo rentabilnije
poslovanje preduzea, kao i bolji kvalitet prevozne
usluge[6]:
Racionalizacija sistema naplate
Redovno anketiranje putnika
Uvoenje sistema za navigaciju (GPS)
Osavremenjivanje voznog parka
Praenje rentabilnosti svakog obrta na

meugradskim relacijama
Novi pristup u radu sa vozaima
Reorganizacija zaposlenih
Uvoenje poslovnog informacionog sistema

Istraivanjem i uspostavljanjem prevoznih potreba
omoguilo bi se projektovanje procesa prevoza, priprema
organizacije prevoza i realizacia samog procesa prevoza,
a sve u cilju podizanja nivoa i kvaliteta prevozne usluge i
definisanja daljih pravaca delovanja.
[1] Dr Nikola Putnik: Autobaze i autostanice,

Saobraajni fakultet, Beograd, 2004.
[2] Prof. Dr. Pavle Gladovi, Tehnologija drumskog
saobraaja, Stilos, Novi Sad, 2003.
[3] Prof. Dr. Ljubomir Torenarevi, Organizacija i
tehnologija drumskog transporta, Graevinska knjiga,
Beograd, 1987.
[4] Dr. Milan Ini: Bezbednost drumskog saobraaja,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004.
[5] Diplomski-master rad U. Todorovia: Predlog mera za
poboljanje proizvodno-ekonomskih rezultata i kvaliteta
usluge ATP ,,Subotica-trans". Novi Sad: Fakultet
Tehnikih Nauka, Saobraajni odsek 2007.
[6] Diplomski-master rad G. Milojevia: Analiza
poslovnog informacionog sistema PO ,,Lasta
Smederevo, predlozi novih reenja i efekti njihovog
uvoenja. Novi Sad: Fakultet Tehnikih Nauka,
Saobraajni odsek 2007.
Kratka biografija:
3. ZAKLJUAK
Izvrena analiza rada i rezultata poslovanja preduzea
DOO COSMOS" iz amca u posmatranom vremenskom
periodu belei pozitivne finansijske rezultate. Meutim
postoje mogunosti da se zarada jo vie uvea.
Kvalifikaciona struktura zaposlenih nije na potrebnom
nivou. Kroz zapoljavanje visoko obrazovanih kadrova,
preduzee treba da prati nove tehnologije rada i razvoja i
podie ukupan nivo usluge korisnicima.
Preduzee je suoeno sa finansijskom krizom i
besparicom i nemogunou da kupe nova vozila. Starost
voznog parka je na nivou koji je nezadovoljavajui, to se
1125
Nedeljko Stjepanovi roen je u Bijeljini,

RS, BiH 1985. god. Osnovnu i srednju
kolui elektrotehniku je zavrio u Ugljeviku
2004. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka na katedri za
saobraaj odbranio je 2010. god.
Prof. dr Pavle Gladovi roen je u Beogradu 1951.god.
Diplomirao je na saobraajnom fakultetu u Beogradu, na odseku
za drumski i gradski saobraaj i transport. Doktorirao je 1994.
godine na saobraajnom fakultetu u Beogradu. Od 2000. godine
je zaposlen na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.

UDK: 656.11:502.3
EMISIJA UGLJEN DIOKSIDA NA KORIDORU X SRBIJE - PRORAUN TROKOVA I

PREDLOZI REENJA ZA SANACIJU
EMISSIONS OF CARBON DIOXIDE CORRIDOR X SERBIAN - WORKING OUT THE
COST AND PROPOSALS FOR RESTORATION SOLUTIONS
Duko uli, Jovan Tepi, Ilija Tanackov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U radu su proraunati dnevni i
godinji trokovi sanacije ugljen dioksida na deonicama
Koridora X kroz Srbiju za pojedine kategorije vozila u
2008. godini. Ustanovljeno je da su glavni zagaivai
vazduha teretna vozila. Dati su predlozi mera za sanaciju
sa ciljem zatite ivotne sredine i potronje energije.
Abstract The paper calculated daily and annual costs
of rehabilitation of carbon dioxide in the sections of
Corridor X through Serbia for certain categories of
vehicles in 2008. year. It was found that the main
pollutants of air freight vehicles. Are given suggestions of
measures for rehabilitation with the aim of environmental
protection and energy consumption.
Kljune rei: emisija ugljen dioksida, Koridor X,
intermodalni transport, zatita ivotne sredine, trokovi
sanacije
1. UVOD
Neophodna pretpostavka razvoja ljudskog drutva i
svetske privrede je razvoj saobraajnih sistema. Pri tome
oni stvaraju pored pozitivnih i negativne efekte za
privredu i drutvo u celini. Saobraaj utie na ivotnu
sredinu stvarajui niz neeljenih i tetnih efekata. Jedan
od najizraenijih problema koji se danas namee
savremenom drutvu je globalno zagrevanje. To je
osnovni parametar planiranja obima unutranjeg i
meunarodnog ukupnog saobraaja.
Brojna istraivanja pokazuju da je udeo saobraaja u
zagaivanju ivotne sredine znatan, prvenstveno zbog
sagorevanja fosilnih goriva, pa je saobraaj postao jedan
od najveih zagaivaa ivotne sredine [1].
Razvijene zemlje sveta sve vie pootravaju kriterijume u
oblasti saobraaja, posebno drumskog. Zbog toga se u
ekolokom pogledu i favorizuju grane saobraaja iji je
udeo u degradaciji ivotne sredine najmanji.
Prema evropskim iskustvima, tendencije su da se to vee
mere ekoloke zatite ostvare uvoenjem kombinovanog
drumskog, eleznikog i vodnog transporta. Ova
tehnologija je ve dui period zastupljena na odreenim
pravcima u zemljama Evropske Unije (EU) i u
dosadanjoj praksi dala je mnoge prednosti kako u smislu
breg i jeftinijeg prevoza robe, tako i u smislu smanjenja
zagaenja ivotne okoline [2].
NAPOMENA:
mentor je bio dr Jovan Tepi, docent.
Ova problematika kod nas nije do sada istraivana sa

ekonomsko-ekolokog aspekta pa je stoga u ovom radu to
uraeno
2. ELEMENTI SANACIJE UGLJEN DIOKSIDA
U uslovima kada saobraaj kao delatnost, u naoj zemlji,
ponovo dolazi do izraaja ukljuivanjem u evropske
tokove, neophodno je da se pristupi realizaciji politike
zatite i unapreenja ivotne sredine. U cilju smanjivanja
nepoeljnih uticaja na ivotnu sredinu uz objedinjavanje
ekonomskih interesa i interesa za zatitu ivotne sredine,
propisani su standardi ISO 14000.
Najvei proizvoai ugljen dioksida (CO2), koji stvara
efekat staklene bate, su industrija (35%) i saobraaj
(42%). Drumski saobraaj (90%) prednjai u emisiji ovog
gasa u poreenju sa drugim vidovima saobraaja, jer
jedino pogonsko gorivo drumskih prevoznih sredstava su
vetaka tena goriva dobijena preradom osnovnog
fosilnog goriva, tj. nafte [3].
Proces sagorevanja najjednostavnijeg ugljovodonika iz
reda alkana, metana dat je hemijskom jednainom [4]:
CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O
Sagorevanje najprostijeg ugljovodonika metana koji
sadri 75% ugljenika daje neverovatne odnose o potronji
kiseonika i emisije ugljen dioksida. Ugljenik ini 87%
tenih gorivih materija, tako da je intencija emisije
ugljendioksida u SUS motorima i vea.
1 kg metana za sagorevanje troi 4 kg kiseonika!
1 kg metana pri sagorevanju emituje 2,75 kg CO2!
3. ELEMENTI STRATEGIJE ODRIVOG
RAZVOJA
Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije
[5] definie odrivi razvoj kao ciljnoorijentisan,
dugoroan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces
koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni,
ekoloki i institucionalni) na svim nivoima.
Odrivi razvoj podrazumeva izradu modela koji na
kvalitetan nain zadovoljavaju drutveno-ekonomske
potrebe i interese graana, a istovremeno uklanjaju ili
znatno smanjuju uticaje koji prete ili tete ivotnoj sredini
i prirodnim resursima.
Cilj Strategije je da uravnotei tri kljuna faktora, tj. tri
stuba odrivog razvoja: odrivi razvoj ekonomije,
privrede i tehnologije, odrivi razvoj drutva na bazi
socijalne ravnotee i zatitu ivotne sredine uz racionalno
raspolaganje prirodnim resursima.
1126
Istovremeno, cilj strategije je da spoji ta tri stuba u celinu

koju e podravati odgovarajue institucije.
Strategija znaajno doprinosi usklaivanju moguih
suprotstavljenih ciljeva utvrenih s razliitih aspekata
drutveno-ekonomskog razvoja, premoavanju jaza
izmeu sektorskih politika, kao i uspostavljanju sistema
uzajamnih prednosti. To je postignuto jer su u izradi
Strategije uestvovale sve kljune drutvene grupe.
4. STRATEGIJA TRANSPORTA
Strategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog,
vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji
od 2008. do 2015. godine [6], utvruje se stanje u tim
oblastima transporta, uspostavlja se koncept razvoja
infrastrukture i transporta, definiu se dugoroni i oroeni
ciljevi razvoja transportnog sistema i akcioni plan za
njihovu realizaciju, a imajui u vidu potrebu za odrivim
razvojem transporta u Republici Srbiji. Smernice za takav
razvoj postavljene su na nivou celog sistema i bazirane su
na principima bezbednosti, intermodalnosti, primene
savremenih tehnologija, komplementarnog korienja
svih vidova saobraaja i racionalnog korienja
raspoloivih kapaciteta i resursa u dravi u korist svih
graana Republike Srbije. Strategija je ciljno orijentisana
i zasnovana na viziji za 2015. godinu koja uzima u obzir
drutveni razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka
lanstvu u Evropskoj Uniji, odrivi razvoj transportnog
sistema i stabilne institucije.
Faze razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog
i intermodalnog transporta u Republici Srbiji su: obnova,
rekonstrukcija, modernizacija i izgradnja.
Brzina realizacije navedenih faza varira, razlikuje se po
vidovima saobraaja i zavisi od politikih interesa EU i
drugih lanica meunarodne zajednice, meunarodnih
finansijskih institucija, finansijske sposobnosti drave i
razvoja politike situacije u Republici Srbiji.
5. KORIDOR X
Koridor X sa svojim kracima Xb (Beograd
Budimpeta) i Xc (Ni Sofija) je najznaajniji drumski i
elezniki pravac na teritoriji Republike Srbije.
Kroz Srbiju Koridor X prolazi sledeom trasom, na kojoj
njegovu trasu pokrivaju sledei magistralni putevi, glavni
pravac i dva kraka (slika 1.):
Krak B (M22): Horgo, Optina Kanjia (granica sa

Maarskom) Beograd i
Krak C (M1.12): Ni Gradina, optina Dimitrovgrad
(granica sa Bugarskom).
6. PRORAUN EMISIJE UGLJEN DIOKSIDA
Analiza emisije ugljen dioksida na Koridoru X obavljena
je na osnovu podataka o brojanju saobraaja koje je izvelo
JP Putevi Srbije u 2008. godini. Brojanje je izvedeno
automatskim brojaima 24 sata dnevno tokom cele
godine. Na osnovu toga dobijeni su podaci o prosenom
godinjem dnevnom saobraaju (PGDS) na svakoj
pojedinanoj deonici Koridora X. Prilikom brojanja
saobraaja, vozila su razvrstana u est kategorija, a to su:
putniki automobili (PA), autobusi (BUS), laka teretna
vozila (LT), srednje teretna vozila (ST), teka teretna
vozila (TT) i auto vozovi (AV).
Zbirni prikaz broja kolskih kilometara za glavni pravac i
dva kraka Koridora X dat je u tabeli 1.
Tabela 1. Kolski kilometri za glavni pravac i dva kraka
Koridora X
Deonica
PA
BUS
LT
ST
TT
AV
Ukupno
Batrovci
6.064773 96489 123587 273933 345467 758167 7.662416
Preevo
Horgo
1.149511 15398 21444 46368 73654 147462 1.453837
Beograd
Ni
353827 5268 8007 10762 22945 123286 524094
Dimitrovgrad
9.640348
Iz tabele 1. vidimo da se na celoj duini Koridoru X

dnevno ostvari 9.640.348 kolakm ili po jednom km puta
dnevno se u proseku ostvari 14.488 kolakm.
Najvei procenat uea u PGDS-u imaju putnika
automobili 81,32%, onda slede auto vozovi 8,70%, teka
teretna vozila 4,18%, srednje teretna vozila 3,16%, laka
teretna vozila 1,50% i autobusi 1,14%.
Za prosenu potronju goriva na 100 kilomatara po
kategorijama vozila usvojeni su podaci prema tabeli 2.
Tabela 2. Prosena potronja goriva po kategorijama vozila
Kategorija vozila
PA
BUS
LT
ST
TT
AV
Prose. potronja goriva

mG [litara/100 km]
22
10
22
30
33
Zbirni prikaz prosene dnevne potronje goriva u

kilogramima po kategorijama vozila za glavni pravac i
dva kraka Koridora X u 2008. godini dat je u tabeli 3.
Tabela 3. Prosena dnevna potronja goriva u kilogramima na
Koridoru X u 2008. godini
Slika 1. Trasa Koridora X
Glavni pravac (M1): Batrovci, optina id (granica sa

Hrvatskom) Beograd Tabanovce, optina Preevo
(granica sa Makedonijom), a krakovi u Srbiji su:
Deonica PA BUS LT
Batrovci
339627 16982 9887
Preevo
Horgo
64372 2710 1715
Beograd
Ni
19814 927 640
Dimitrovgrad
1127
ST
TT
AV
Ukupno
48212 82912 200156
697776
8160
17676 38930
133580
1894
5506
32547
61330
892672
Na osnovu podatka iz tabele 3. moemo konstatovati da

vozila na Koridoru X proseno dnevno potroe 892.672
kilograma goriva, odnosno na godinjem nivou:
325.825.572 kilograma godinje
Uzimajui u obzir da osnovu goriva ine u veini alkani,
alkeni i ciklini ugljikovodici, od kojih je najzastupljeniji
alken metan, a da iz 1 kilograma metana pri sagorevanju
nastaje 2,75 kilograma ugljen dioksida, onda na osnovu
podataka iz tabele 3. moemo izraunati dnevnu emisija
ugljen dioksida u tonama na Koridoru X u 2008. godini
(tabela 4.).
294.582,02 x 365 = 107.522.433 evra godinje

7. MERE ZA SMANJENJE UGLJEN DIOKSIDA
Iz analize procentualnog uea pojedinih kategorija
vozila i ukupne cene sanacije CO2 na Koridoru X,
moemo uoiti kljune zagaivae i predloiti mere za
smanjenje emisije CO2. Procentualno uee po
kategorijama vozila u ukupnoj ceni sanacije CO2 na
Koridoru X prikazano je na slici 2.
Tabela 4. Dnevna emisija ugljen dioksida u tonama na

Deonica
Batrovci
Preevo
Horgo
Beograd
Ni
Dimitrovgrad
PA
BUS
LT
ST
TT
AV
Ukupno
934
46
27
132
228
550
1.918,89
177
22
48
107
367,35
54
15
89
168,66
2.454,90
Na osnovu podatka o ukupnoj dnevnoj emisiji CO2 iz

tabele 4, moemo izraunati emisiju ugljen dioksida na
Koridoru X u toku cele 2008. godine:
2.454,90 x 365 = 896.038,5 tona godinje
Cena sanacije CO2 u toku dana na Koridoru X, je
izraunata:
C = G mCO 2 c ,
gde je:
C cena sanacije ugljen dioksida [evra],
G
masa goriva u kilogramima [kg],
mCO 2 masa CO2 nastala sagorevanjem 1 kg goriva
[kg/kg] i
cena sanacije jedne tone CO2 [evra/toni].
Uz mCO 2 = 2,75 kg/kg i c = 120 evra/toni i podacima o

prosenoj dnevnoj potronja goriva u 2008. godini iz
tabele 3. dobijamo ukupnu cenu sanacije CO2 u toku dana
na celom Koridoru X, tj. na glavnom pravcu koridora i na
njegova dva kraka, kako je prikazano je u tabeli 5.
Tabela 5. Cena sanacije CO2 u evrima u tokom jednog dana na
Deonica
PA
Batrovci
112077
Preevo
Horgo
21243
Beograd
Ni
6538
Dimitrovgrad
BUS
LT
ST
TT
AV
Ukupno
56040 3268 15910 27361 66051 230266

894
566
2693 5833 12847
44081
306
211
625 1817 10740
20239
294582
Ako se prikazani podatci u tabeli 5. i cena sanacije CO2 u

toku jednog dana pomnoi sa 365 dana u godini,
dobijamo podatak o godinjoj ceni sanacije CO2 na
Koridoru X:
Slika 2. Odnos procenta uea vozila po kategorijama u PGDS

i ukupnom zagaenju
Sa grafika se vidi da putniki automobili procentualno

uestvuju u PGDS sa 81%, a u ukupnom zagaenju
putniki automobili uestvuju sa svega 47%, dok auto
vozovi u PGDS uestvuju sa svega 9%, a mnogo vie u
ukupnom zagaenju sa 30%. Zatim teka teretna vozila u
PGDS sa 4%, a u ukupnom zagaenju sa 12%, te srednje
teretna vozila u PGDS sa 3%, a u ukupnom zagaenju sa
7%. Laka teretna vozila u PGDS sa 2%, a u ukupnom
zagaenju sa 2% i autobusi u PGDS sa 1%, a u ukupnom
zagaenju 2%
Iz navedenog se potvruje da je na Koridoru X najvei
zagaiva na putevima teretni saobraaj, a time se
potvruje znaaj cilja Nacionalne strategije odrivog
razvoja da se smanji udeo saobraaja u zagaenju
vazduha.
Budui da elezniki saobraaj ima niz komparativnih
prednosti u odnosu na drumski, sistem transporta robe
eleznicom u Republici Srbiji mora biti organizovan tako
da bude potpuno konkurentan drumskom i drugim
vidovima saobraaja. Oko 25 % glavnih pruga eleznike
mree u Republici Srbiji nalazi se na osnovnoj mrei
Koridora X i njegovim ograncima Xb i Xc.
Intermodalni transport predstavlja prevoz robe u jednoj
nepromenjivoj transportnoj jedinici ili na jednom
transportnom sredstvu, koje koristi dva ili vie vidova
saobraaja bez pretovara robe pri promeni vida
saobraaja.
Kombinovani transport (drum eleznica) je deo
intermodalnog transporta koji pretstavlja prevoz robe koje
se jednim delom prevoze sredstvima eleznikog, a
jednim delom sredstvima drumskog saobraaja. Ovaj vid
saobraaja moe biti praeni ili nepraeni saobraaja.
Unaccompanied CT saobraaj je transport celih drumskih
vozila, kontenera, izmenljivih transportnih sudova ili
poluprikolica, nepraenih od strane vozaa drumskog
vozila (slika 3.).
1128
Slika 3. Nepraeni saobraaj
Rolling Motorway (RoMo, accompanied transport) je

transport kompletnih
drumskih
teretnih
vozila
eleznicom, pri emu u sastavu voza postoje eleznika
kola u kojima voza drumskog vozila odmara za vreme
prevoza eleznicom (slika 4.).
Slika 4. Praeni saobraaj
Intermodalni transport u Republici Srbiji do 2005. godine

uestvovao je u ukupnom transportu sa svega 0,5%, a u
zemljama EU 6 9%.
8. ZAKLJUAK
Od mnogobrojnih tetnih uticaja saobraaja na ivotnu
sredinu u ovom radu razmatran je tetni uticaj emisije
ugljen dioksida nastalog izgaranjem fosilnog goriva u
motorima sa unutranjim sagorevanjem kod razliitih
kategorija drumskih vozila na Koridoru X.
Istraivanje je pokazalo da putniki automobili uestvuju
u prosenom godinjem dnevnom saobraaju sa 81%, ali
da u ukupnom zagaenju uestvuju sa svega 47%.
Meutim, auto vozovi u prosenom godinjem dnevnom
saobraaju uestvuju sa svega 9%, a ak 30% u ukupnom
zagaenju. Ova teretna vozila svojim ueem u
transportu urokuju 52,6% trokova odravanja autoputa.
Slian je uticaj i ostalih teretnih vozila, ime je dokazano
da na zagaenje okoline najvei uticaj ima teretni
saobraaj.
Prema evropskim iskustvima, tendencije su da se to vee
mere ekoloke zatite ostvare uvoenjem tehnologije
prevoza kompletnih drumskih vozila eleznicom na
optereenim saobraajnim pravcima. Praksa je pokazla
mnoge prednosti kako u smislu breg i jeftinijeg prevoza
robe, tako i u smislu smanjenja zagaenja ivotne okoline.
Potrebni brutotonski kamionski kilometri mogu se u
izuzetno velikom obimu zameniti brutotonskim
eleznikim kilometrima. Ovaj koncept se uveliko planski
primenjuje u razvijenim zemljama Evrope i u potpunosti
je zakonski regulisan.
Imajui u vidu strateki cilj da se pobolja pozicija
Republike Srbije u meunarodnom transportu, treba da se
naglasi racionalna i ciljno orijentisana stimulacija razvoja
eleznikog, intermodalnog i vodnog transporta na
meunarodnim koridorima.
Intermodalni transport u Republici Srbiji, kao transport od

ireg drutvenog interesa, ekoloki prihvatljiviji,
ekonomski opravdan i bezbedan, zahteva podrku drave.
Uloga drave u razvoju intermodalnog transporta je
veoma vana kako bi se stimulativnim merama olakao
razvoj intermodalnog transporta u cilju promovisanja po
drutvo ekonominijeg transporta i stvaranja alternativa
za drumski transport robe.
9. LITERATURA
[1] Veskovi S. i drugi: Opravdanost uvoenja novih
tehnologija u elezniku robnu stanicu Novi Sad,
studija, Saobraajni fakultet, Beograd, 2002.
[2] Perii R.: Savremene tehnologije transporta ,
elnid, Saobraajni fakultet, Beograd, 1995.
[3]
http://www.bts.gov/publications/transportation
statistics
annual report/2005.
[4] Pileti M. V., Mili LJ., ilas M.: Organska hemija I,
Prometej, Novi Sad, 1992.
[5] Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni
glasnik RS, Br. 55/2005, 71/2005. i 101/2007.
[6] Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog,
vazdunog i intermodalnog transporta u Republici
Srbiji od 2008. do 2015. godine, Slubeni glasnik
RS, Broj 55/2005, 71/2005 - ispravka i 101/2007.
Kratka biografija:
Duko uli, roen je u Mrkonji Gradu 1983. godine.
Diplomski - master rad, pod nazivom Emisija ugljen
dioksida na Koridoru X Srbije, proraun trokova i
predlozi reenja za sanaciju , odbranio je na Fakultetu
tehnikih nauka 2010. godine.
Dr Jovan Tepi, docent - roen je 24.06.1959. u ivaji,
optina Kostajnica. Diplomirao je na Fakultetu strojarstva
i brodogradnje u Zagrebu. Od 2006. radi na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu na Katedri za tehnologije
transportnih sistema. Objavio je vie strunih i naunih
radova. Autor je dve monografije i dva udbenika, te
jedne zbirke reenih zadataka.
Dr Ilija Tanackov, vanredni profesor - roen je
14.01.1967. godine u Kikindi. Saobraajni fakultet,
elezniki odsek zavrio je u Beogradu. Od 1996. godine
radi na Fakultetu tehnikih nauka na kojem je zavrio
postdiplomske studije i odbranio doktorsku disertaciju.
1129

UDK: 651.01
MERE ZA POVEANJE PROIZVODNO-EKONOMSKIH REZULTATA RADA ATP

Bugarinovi-Transport DOO
MEASURES TO INCREASE PRODUCTION-ECONOMIC RESULTS OF ATP
"Bugarinovi-Transport" LTD.
Marko Vjetica, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Cilj rada je izvriti analizu poslovanja
ATP Bugarinovi-Transport DOO iz Novog Sada sa
prikazom organizacione strukture, kadrovske strukture
kao i dati prikaz tehnikog stanja i kapaciteta voznog
parka za 2009. godinu.
Abstract The aim of this paper is carried out business
analysis, ATP "Bugarinovi-Transport" DOO, Novi Sad
depicting the organizational structure, personnel structure
and give the view of the technical condition and capacity
of our fleet for 2009. year.
Kljune rei: Saobraaj, Transport, Meunarodni
transport,Roba, Propisi, Dozvole.
ciklusa i drugi funkcija kao to su istraivanje i razvoj,

prodajna funkcija, nabavna funkcija itd. Na osnovu
navedenog ematskog prikaza (Slika 1.), zakljuujemo da
je ulazni element organizacije ATP-a zahtev za
transportom robe, dok izlazni element ine transportne
usluge, a proces je postupak u kome se obavlja transportni
proces. [2]
1. UVOD
Sa razvitkom oveanstva razvijao se i transport. Svaki
novi pronalazak je proces transporta inio sve
sloenjijimm. Poveanje materijalne proizvodnje je
zahtevalo i poveanja transporta. Nastao je kompleksni
transportni sistem koji ini integrisanu celinu
interaktivnih elemenata, koji zajedno izvravaju funkciju
transportnog procesa (transportnih zadataka). [1] To
znai, da je transport privredna delatnost koja slui kao
logistika podrka svim ljudskim aktivnostima. Saobraaj
ini posledica potreba za prevozom robe i predstavlja
organizovano kretanje transportnih sredstava po
zajednikoj mrei. Uprkos razliitim tumaenjima i
definicijama transporta i saobraaja, generalno je
transport realizacija potreba za premetanjem robe, a
saobraaj je nuna posledica transporta, takoe i saobraaj
kao takav utie na poveanu potrebu za transportom.
2. ANALIZA ATP-a DOO BUGARINOVITRANSPORT
2.1. Delatnost preduzea
Osnovna delatnost autotransportnog preduzea DOO
Bugarinovi-Transport, su usluge meunarodnog
transport robe. Firma je prvobitno bila osnovana kao
privatno preduzee sa potpunom odgovornou da bi
2007. godine bila doneta odluka o organizovanju DOO u
privatnoj svojini.
2.2 Organizaciona struktura preduzea
Kada se govori o organizaciji preduzea, uglavnom se
podrazumeva usklaivanje svih elemenata proizvodnog
___________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Pavle Gladovi, red.prof.
Slika 1. Organizaciona struktura preduzea

3. ANALIZA ANGAOVANIH RESURSA
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih
transportnih sredstava autotransportnog preduzea. Po
svom sastavu vozni park moe biti homogen ili heterogen.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i
tipa onda je to homogen vozni park. Sastav voznog parka
po pravilu retko je homogen. Ukoliko Vozni park je
najee je heterogene strukture to je sluaj i u
autotransportnom preduzeu DOO BugarinoviTransport tj. sastavljen je od vunih vozila (tegljaa)
razliitih marki i tipova. Inventarski vozni park sastoji od
dvadestdva vuna vozila.
Vozni park firme se sastoji od 44 vozne jedinice: 22
vunih vozila-tegljaa, 22 prikljunih vozila-poluprikolica
i od jednog viljukara. Novih 13 Volvo fh 1242T je
opremljeno sa Ed Blue tehnologijom i rezervoarima koji
obezbeuju istije izduvne gasove i imaju manji tetan
uticaj na ivotnu sredinu. Svi tegljai ispunjavaju EURO
5 standarde o emisiji tetnih iyduvnih gasova. ATP
Bugarinovi-Transport DOO u vlasnitvu takoe
poseduje i 5 Volvo fh 1242T sa EURO 3 standardom kao
i 4 Scania P124 istog standarda. Visoku efikasnost u radu
je najlake ostvariti sa homogenim voznim parkom. Treba
teiti tipizaciji vozila ili bar svesti na minimum broj
marki i tipova vozila u voznom parku. U cilju stvaranja
1130
uslova za ocenu i analizu rada vozila u voznom parku,

potrebno je da svako ATP izvri podelu po grupama
(Slika 2.) vozila koja imaju iste tehnike-eksploatacione
karakteristike i ije je tehniko stanje priblino jednako.
Slika 2. Vozni prak firme

4. MEUNARODNI TRANSPORT ROBE
U meunarodnom prevozu robe postoji puno isprava i
dokumenata: isprave i dokumenti za vozaa, vozilo i robu.
Vozai moraju svatiti neophodnost ovih isprava i
dokumenata i moraju ih proveriti pre nego to krenu na
put. Za sve isprave voza mora imati originale u vozilu i
pokazati ih na zahtev ovlaenog organanpr. Policija..
Isprave i dokumenta za vozilo: svako vozilo ima neki vid
registracije u pisanom obliku. Vozilo mora imati u
registraciji zapisan broj asije i broj otora. U ovoj ispravi
su upisani masa vozila, dozvoljena nosivost, a u sluaju
tegljaa mora biti navedena maksimalna vuna masa.
Vozilo mora da ima osiguranje za podmirivanje
tetetreim licima.
4.1. Meunarodne dozvole
Postoji nekolikovrsta dozvola:
-
Standardne nacionalne omoguuje prevozniku

isporuku ili skupljanje vlastite robe u zemlji i
inostranstvu i prevoz robe treih uz naknadu ili
zakup na nacionalonom nivou (domai prevoz).
Standarne meunarodne: omoguuju operateru
isporuku ili skupljanje vlastite robe i obavljanje
prevoza robe drugih osoba u zemlji ili
inostranstvu, kao i obavljanje prevoza robe
treih osoba uz naknadu ili zakup na
meunarodnom nivou (meunarodni prevoz)
4.2. Evro dozvole

Pravila koja su regulisala meunarodni prevoz robe u
okviru Evropske zajednice, dramatino su se promenile
od 01. januara 1993. godine. Od tog datuma potrebno je
samo jedna dozvola za obavljanje meunarodnog prevoza
u okviru Evropske zajednice. Prema vremenskoj vanosti
dozvole moemo podeliti na:
A. Stalne dozvole i
B. Dozvole za pojedinane
A. Stalne dozvole:
a.) Dozvole koje se izdaju na osnovu bilateralnih

sporazuma i imaju sledee karakteristike:
- Period vaenja ne moe biti dui od jedne
kalendarske godine,
- Dozvola moe biti namenska, za obavljanje
navedene vrste prevoza odreene vrste stvari i/ili
za odreenu relaciju,
- Pratei dokument dozvole je dnevnik koji se
mora voditi i
- Dozvolu moe koristiti bilo koje vozilo imaoca
dozvole, moe jedno vozilo u odlasku a drugo u
povratku, ali nikako istovremeno.
b.) CEMT dozvole tj. multilaterarne stalne dozvole za
prevoz stvari, samo izmeu zemalja lanica i imaju
sledee karakteristike:
- Dozvoljava sve vrste prevoza (bilateralne,
tranzitne i za/iz tree zemlje) izuzev kabotae,
- Dozvola moe biti godinja, tromesena ili
mesena i vai u godini u kojoj je izdata,
- Pratei dokument dozvole je Dnevnik koji se
mora voditi po hronolokom redu izvrenih
prevoza, bilo sa teretom bilo praznog vozila i
- Dozvolu moe koristiti bilo koje vozilo imaoca
vozila, moe i jedno u odlasku a drugo u
povratku ali nikako istovremeno.
B. Dozvole za pojedinane prevoze:
Ove dozvole izdaju se blanko (ne ispunjeni obrasci), a
dobijeni su od nadlenih organa zemalja sa kojima postoji
zakljuen bilaterarni sporazum. Dozvole vae za jedno
vozilo i jedno putovanje (odlazak i povratak) u toku jedne
godine za koju su izdate, a esto i do kraja januara
naredne godine.
a.) Dozvole za bilaterarne prevoze:
- izdaju se kao opte ili namenske (za obavljanje
odreene vrste prevoza) i/ili za odreenu
relaciju,
- mogu biti sa plaanjem ili bez plaanja naknade
za izvrene prevoze,
- mogu se koristiti i kao pogranine (za prevoz u
odreenom pograninom pojasu),
- definiu mesto utovara tereta i mesto istovara
tereta sa vozila a ne vlasnitvo ili poreklo robe i
- dozvole se mogu koristiti samo za dolazak u
odredinu zemlju (radi utovara ili istovara) i
povratak direktno u zemlju registracije vozila;
indirektan povratak zahteva korienje druge
dozvole.
b.) Dozvole za tranzitne prelaze:
- izdaju se kao oppgge ili namenske (za obavljanje
oreene vrste prevoza) i/ili za odreenu relaciju,
- mogu se koristiti iskljuivo za tranzitne prevoze,
a u nekim zemljama i za prevoze od/do luk i
- srpski prevoznici mogu, pri povratku sa istom
dozvolom preuzeti teret iz npr. Nemake radi
prevoza za zemlje do kojih mogu doi
tranzitiranjem preko svoje zemlje (npr. prevoz iz
Nemake za Bugarsku preko Srbije, ako imaju
bugarsku dozvolu za prevoz iz/za tree zemlje).
c.) Dozvole za bilaterarno tranzitne prevoze:
Ova tzv. univerzalna dozvola dozvoljava
prevozniku a i obavezuje ga, da se pre
otpoinjanja prevoza opredeli za koju vrstu
prevoza e dozvolu koristiti.
1131
d.) Dozvole za prevoz u pograninoj zoni:

- izdaju se za sada samo kao opte, mogu se
koristiti iskljuivo za bilateralne prevoze u
okviru zone za koje su predviene i
- sa posebnom overom organa koji ih izdaje mogu
se koristiti i kao stalne ili periodine pogranine
dozvole pod uslovima navedenim za stalne
dozvole.
e.) Dozvole za prevoz iz/za tree zemlje:
- definiu mesto i zemlju utovara tereta na vozila,
mesto i zemlju istovara tereta sa vozila i zemlju
registracije vozila,
mogu se koristiti kako za prevoze iz/za tree
zemlje, tako i za bilateralne prevoze.
4.3. Vreme vonje i odmora vozaa
Vreme vonje trajanje aktivnosti vonje zabeleeno
automatskim ili poluautomatski ureajem za beleenje ili
runo.
Pauza bilo koje razdoblje vremena tokom kojeg voza ne
moe da upravlja vozilom ili obavlja druge poslove, te
koje se iskljuivo koristi za posao.
Odmor bilo koje neprekinuto razdoblje tokom kojeg
voza moe slobodno da raspolae svojim vremenom.
Vielana posada Situacija kada se tokom svakog
razdoblja vonje izmeu dva uzastopna dnevna razdobljao
odmora ili izmeu dnevnog razdoblja odmora i
sedminog razdoblja odmora u vozilu nalaze barem dva
vozaa koji upravljaju vozilom. Tokom prvog sata
vielane posade prisutnost drugog vozaa nije obavezna,
alli je obavezna tokom ostatka vremena.
4.4. Glavne grupe propisa koje se primenjuju
1. EU propisi
2. AETR propisi
3. Nacionalni propisi
4.4.1 EU propisi
Kada se koriste vozila za prevoz maksimalne doputene
mase vee od 3,5 tone ukljuujui i teinu prikolice
primenjuju se propisi EU. Ovi propisi primenjuju se na
linijski prevoz dui od 50 kilometara i na slobodni prevoz
ako je vozilo predvieno za prevoz vie od osam osoba,
neraunajui vozaa.
Evropski propisi predviaju pojedine izuzetke:
Vozila ija najvea dozvoljena masa ne prelazi
7.5 t, ukljuujui masu prikolice;
Putnika vozila koja ne prevoze vie od devet
osoba, ukljuujui i vozaa;
Vozila na redovnoj liniji, ija duinane prelazi
50 km;
Vozila ija maksimalna brzina ne prelazi 40
km/h;
Vozila koja koriste vojne snage, civilna odbrana,
slube za odravanje javnog reda;
Vozila koja se koriste u odrvanju vodovoda,
kanalizacije, snabdevanja gasom i elektrinom
energijom, za odravanje puteva, sakupljanje i
odlaganje otpada, potanskom saobraaju,
telefonskim i telegraf uslugama, radio i tv
emitovanju, detekciji radio i tv transmitera i
prijemnika;
Vozila koja se koriste u hitnim sluajevima i

operacijama spaavanja;
Specialna vozila koja se koriste u medicinske
svrhe;
Vozila koja vre test puteva, koja se koriste za
tehniki razvoj, opravku i odravanje.
4.4.2 AETR propisis
Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja
obavljaju meunarodne drumske prevoze. AETR
(European Agreement concering the Work of Crews
Vehicles engaged in International Road Transportation)
propisi odnose se na vreme provedeno u vonji i rezultat
su ugovora izmeu veine evropskih zemalja. Vozai na
meunarodnim putovanjima izvan EU koji prolaze kroz
zemlje koje su potpisale ovaj ugovor, moraju potovati
AETR propise tokom celog putovanja ukljuujui i
prolazak kroz zemlje lanice EU. [3]
4.4.3 Nacionalni propisi
U Srbiji je vreme vonje regulisano Pravilnikom o
ukupnom trajanju vremena upravljanja vozilom,
odmorima vozaa i nainu rada udvojenih posada na
vozilima, u obimu koji utie na bezbednost upravljanja
vozilom (Sl. List SFRJ, br. 18/84 i 67/85). Propisi se
znaajno razlikuju od EU odredbi i AETR sporazuma.
Meutim kada se obavlja meunarodni prevoz,
primenjuju se odredbe AETR Sporazuma i na domaoj
deonici puta. Odredbe pravilnika primenjuju se na vozae
koji upravljaju autobusima, teretnim vozilima ili skupom
vozila, ija najvea dozvoljena masa iznosi vie od 3,5
tona.
5. PREDLOG MERA ZA POBOLJANJE
POSLOVANJA
Prilikom analize rada autotransportnog preduzea DOO
Bugarinovi-Transport, koje se bavi meunarodnim
transportom robe uvieno je da je potrebno uvesti mere za
unapreenje poslovanja preduzea.
Predlog mera za unapreenje poslovanja su:
-
poboljanje starosne strukture voznog parka,

unapreenje informacionog sistema i
uvoenje sistema za pozicioniranje i praenje
vozila.
Uvesti savremen sistem pozicioniranja i praenja vozila

koja omoguavaju nadzor nad flotom vozila komapnije.
Najosnovnije karakteristike GPS su pozicija vozila u
realnom vremenu, stanje motora, preen broj kilometara,
trenutna brzina i sl. Benefiti za korisnika su viestruki od
kojih je moda najvaniji optimizacija rada voznog parka
i smanjenje trokova rada vozila i posada. Sistem je
podeljen na hardverski i softverski deo. Hardverski deo
predstavlja GPS/GSM modemska jedinica, antena, razni
senzori i po potrebi Terminal NTS. Softverski deo
predstavlja Aplikacija NTS(klijentska-aplikacija). [4]
U vozilo se ugrauje hardverski deo, koji se isprogramira,
odnosno prilagodi korisniku. Sistem stalno belei poloaj
vozila i njegov rad, njegovu brzinu, preeni broj
kilometara, stanje senzora. Svi podaci se alju putem
Interneta u kontrolni centar, preko GSM mree, putem
GPRS prenosa podataka, gde se ti podaci za svako vozilo
posebno analiziraju (Slika 3.). Takav nadzor nad radom
1132
vozila i vozaa je mono oruje u rukama logistiara, jer

mu stalno praenje vozila omoguava da odmah
odreaguje na dogaanje na ulicama. Sa jedne strane
pomae vozaima da izaberu najbri, odnosno najkrai
put, i nudi im bru pomo na terenu, a sa druge strane
putem nadzora omoguava disponentima uvoenje
programirane vonje koja posledino dovodi do manje
upotrebe goriva i boljeg korienja samih vozila. Preko
pregleda istorije puta, disponent moe bez problema
uoiti pojedina odstupanja od planiranog puta, odnosno
satnice vonji. Zbog toga, vozai vie ne moraju da
neprimetno voze po nepredvienim putevima i izvan
dozvoljenog radnog vremena.
Iz svega navedenog u ovom radu moe se zakljuiti da

firma ,,Bugarinovi-Transport" DOO ima potencijal da
iskoristi rast trita transportnih usluga, da konstantno
belei pozitivno poslovanje, permanentno tei
usavravanju i podizanju nivoa kvaliteta svojih usluga,
prihvata nove tehnologije i tako utie na formiranje
zdravije i ekonominije sredine u transportu i saobraaju
uopte.
7. LITERATURA
[1]. P. Gladovi: Tehnologija drumskog saobraaja,
Univerzitet u Novom Sadu,
FTN, Novi Sad, 2007.
[2]. P. Gladovi: Organizacija i tehnologija drumskog
saobraaja, Univerzitet u
Novom Sadu, FTN, Novi Sad, 2004.
[3]. Dr. Milan Ini: Bezbednost drumskog saobraaja,
Fakultet Tehnikih nauka u Novom Sadu, 2003. godina
[4]. Internet stranica udruenja Meunljrodnih
Transportera.
Kratka biografija:
Slika 3. Opis sistema pozicioniranja vozila

6. ZAKLJUAK
Na osnovu iznetih injenica autotransportno preduzee
DOO Bugarinovi-Transport, je rentabilno sa stanovita
trokova i prihoda. Svetski trendovi u oblasti transporta
sve vie podrazumevaju prelazak sa koncepta kvantiteta
na koncept kvaliteta. Uvoenjem sistema kvaliteta firma
moe da savlada sve jau konkurenciju na tritu
transportnih usluga, da zadovolji kako korisnike usluga
tako i sopstvene potrebe i da pri tom sistem ostane
profitabilan, to i jeste osnovni cilj.
1133
Marko Vjetica roen je u Novom

Sadu 1982. god. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Saobraaj - Mere za poveanje
proizvodno-ekonomski rezultata rada
ATP Bugarinovi-Transport DOO
odbranio je 2010. god.

UDK: 656.142.05
MERE ZA UNAPREENJE BEZBEDNOSTI PEAKA U SAOBRAAJU

TRAFFIC MEASURES FOR IMPROVEMENT PEDESTRIAN SAFETY
Dejan Barovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj Svrha ovog rada jeste da prui pregled
istraivanja o bezbednosti peaka, ukljuujui i detalje o
karakteristikama nezgoda sa peacima, pokazateljima
izloenosti peaka opasnostima, kao i specijalna kolovozna poboljanja i njihov uticaj na bezbednost peaka.
Rad se sastoji iz vie delova u kojima je prikazana
statistika o saobraajnim nezgodama i povredama peaka, zatim pregled objavljenih istraivanja o efikasnosti
objekata i druge usvojene mere za poveanje bezbednosti
peaka.
Abstract The purpose of this paper is to provide an
overview of research on pedestrian safety, including
details about the characteristics of accidents with
pedestrians, pedestrian exposure to risk indicators, as
well as special roadway improvements and their impact
on pedestrian safety. The work consists of several parts in
which is presented statistics on traffic accidents and
pedestrian injuries, and review of published research on
the efficiency of buildings and other measures adopted to
increase pedestrian safety.
Kljune rei: bezbednost saobraaja, peaci, mere.
1. UVOD
Peaenje kao tradicionalni nain kretanja, nosi veliki
rizik od povreda ili smrti na mnogim naim ulicama.
Motorna vozila su oko nas jedan vek, ali i za to relativno
kratko vreme su esto predstavljala opasnost za peake.
Peaci kao i vozai bicikla i motorcikla su najranjivije
kategorije korisnika puta i samim tim zahtevaju posebna
razmatranja. ak, i pored toga to saobraaj postavlja
najmanje zahteve pred one korisnike puta koji se u njemu
nau u ulozi peaka, ova kategorija je izraeno ranjiva. To
se moe donekle objasniti sledeim:
- peaci su najmanje zatiena kategorija korisnika puta;
- u postojanju nesrazmere izmeu unoenja rizika u
saobraaj i onog kojem je kategorija peaka izloena,
odnosno, izloena je riziku koji u saobraaj unose drugi
korisnici.
Predmet ovog rada su saobraajne mere koje se
primenjuju u svetu u saobraaju, a koje slue za
poboljanje bezbednosti peaka. Osnovni cilj je
prezentacija njihovih karakteristika i njihov uticaj na
bezbednost peaka kao i njihova mogua primena u naaj
zemlji.
____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Dragan Jovanovi, docent.
2. OBELEJA STRADANjA PEAKA U

SAOBRAAJU
Broj poginulih ili ozbiljno povreenih peaka u
nezgodama u SAD-u, svake godine izaziva zabrinutost.
Nacionalna agencija za bezbednost saobraaja (NHTSA)
je procenila da je 5300 peaka poginulo u SAD-u u toku
1997 godine. Oni su takoe prijavili i 77000 povreenih
peaka.
2.1. Vremenska raspodela nezgoda sa peacima
Vremenskoj raspodeli nezgoda sa peacima, najvie ih se
dogodilo u toku dana, u period izmeu 15-18 asova, to
predstavlja oko 40 procenata svih nezgoda sa peacima
koje se dogode u toku dana. Sa druge strane najvie
peaka pogine u nonim uslovima 62 procenata, i to u
vremenskom periodu od 18-23 asa. Gledano po danima u
nedelji najvie nezgoda sa peacima se dogodi petkom,
dok gledano po mesecima to je Oktobar.
2.2. Struktura nastradalih peaka u saobraajnim
nezgodama
Po starostoj strukturi, najvei broj poginulih peaka se
javlja od 25-44 godine starosti, to predstavlja 31,8
procenata od ukupno poginulih peaka. Duplo vie
nastradalih peaka su mukarci. Izmeu 37-44 procenata
poginulih peaka je bilo alkoholisano.
2.3. Prostorna raspodela nezgoda sa peacima
Oko 75 procenata nezgoda sa peacima se dogodi u
urbanim podrujima, 25 procenata u ruralnim.
Vie od 40 procenata nezgoda sa peacima se dogodi na
raskrsnicama, a 60 procenata van ljih.
3. MERE ZA UNAPREENjE BEZBEDNOSTI
PEAKA U SAOBRAAJU
Projektovanje, konstruisanje, rad i odravanje kvaliteta
puteva i peakih objekata je kritini elemenat u stvaranju
prijateljskog peakog okruenja. U ovom poglavlju su
opisana inenjerska reenja za poboljanje kvaliteta
peake mree.
3.1. Izgled peakih objekata
Pri projektovanju i planiranju kolovoza peaci moraju u to
biti ukljueni, kao jedni od vanijih uesnika u saobraaju
na koje treba obratiti panju. Ovo ukljuuje
rekonstrukciju i modifikaciju postojeih ulica. Samo
integrisanjem peakih objekata transportni sistem e
funkcionisati u celosti. Neki elementi pri projektovanju
kolovoza se posebno odnose na peake, kao to su
trotoari i peaki prelazi. Meutim, krajnji izgled i
operativni elementi puteva su podjednako vani. irina
kolovoza, broj saobraajnih traka, brzina saobraaja i
ukupan obim saobraaja utiu na ukupnu funkcionalnost
puta i na ispunjavanje svoje svrhe, a to je pruanje
1134
pristupa i mobilnosti za sve korisnike. Geometrijski

elemenat, kao to je irina ulice utie na vreme koje je
potrebno peaku da pree ulicu, a operativni parametar
kao kao to je smer saobraaja (jednosmerna ili
dvosmerna) utie na broj potencijalnih sukoba izmeu
vozaa i peaka koji prelaze ulicu. Peaki objekti kao to
su trotoari, peake staze, ivine rampe i ostali objekti
treba da budu bezbedni, dostupni, i estetski prijatni tako
da privuku peake.
3.1.1. Izdignuto razdelno ostrvo-medijana, i peaka
ostrva.
Medijane su podignute barijere na centralnom delu ulice
ili puta i mogu da slue kao utoite za peake koji
prelaze ulicu ili raskrsnicu. One mogu da obezbede
prostor za drvee i ostalo dekorativno zelenilo. Takoe
imaju i uticaj na bezbednost vozaa automobila, kada
zamenjuju neprekidne redove saobraajnih traka.
Izdignute medijane su najkorisnije na visoko-protonim,
veliko brzinskim putevima, i one treba da budu
projektovane tako da obezbede odreene signale za
peake sa oteenim vidom i da ukau na granicu izmeu
zone peakih povrina za utoite i kolovoza za motorna
vozila.
Slika 1. Medijane pruaju utoite za peake, dok putu

pruaju dodatnu bezbednost i ukras.
-Peaka ostrva
Peako ostrvo je dobar alternativni objekat za puteve
sa dve, tri ili etiri trake, koje prua utoite prilikom
prelaska puta za peake, a u nekim sluajevima pomae u
smanjivanju brzine vozila. Peaka ostrva, poznata i kao
centralna ostrva, ostrva za utoite, ili sredinje take su
ostrva koja se nalaze na centru ulice ili raskrsnice, da bi
zatitili peake koji prelaze ulicu od motornih vozila.
Centralno peako ostrvo omoguava peacima da se
postepeno suoavaju sa saobraajem samo iz jednog
smera, i ono e im omoguiti da se zaustave na pola
prelaza i saekaju odgovarajuu prazninu u saobraaju pre
prelaska na drugu polovinu ulice. Peaka ostrva bi
trebalo smatrati dopunom peakih prelaza na lokacijama
koje nisu regulisane signalizacijom (tj. gde ne postoje
saobraajni signali i stop znaci). Oni su takoe prikladni
na signalisanim prelazima mada se oni nikada ne bi
trebali koristiti za kreiranje dvo-faznog prelaza za peake
(ne treba ostavljati peake zaglavljene na peakom
ostrvu izmeu saobraajnih traka). Ako postoji dovoljno
irine, sredina peakog ostrva i proirenje ivinjaka se
mogu koristiti zajedno da kreiraju visoko poboljani
peaki prelaz.
Slika 2. Peako ostrvo.

3.1.2. Krune raskrsnice
Kruni tok predstavlja saobraajni manevar koji
funkcionie oko kruga raskrsnice u smeru suprotnom od
kazaljke na satu, a zatim skree desno u eljenu ulicu. Sva
proputanja vozila u saobraaju u krunom toku i leva
skretanja su eliminisana.
Za razliku od signalisanih raskrsnica, tok vozila i
povezivanje funkcionie preko krune raskrsnice sa svake
pristupne ulice bez zaustavljanja. Ove raskrsnice
smanjuju broj potencijalnih sukoba, u poreenju sa
tradicionalnim raskrsnicama. Iskustvo je pokazalo da su
automobilske nezgode znaajno smanjene kada je jedna
spora kruna raskrsnica, sa jednom trakom, zamenila
etvorokraku raskrsnicu.
Pravilno dizajnirana kruna raskrsnica ima dovoljan
radijus da obezbedi skretanje pri malim brzinama.
Literatura je pokazala da, kada je pravilno dizajnirana
jednotrana kruna raskrsnica, bezbednost vozaa i
peaka je skoro uvek bolja u odnosu na konvencionalne
raskrsnice.
Vietrani pristupi stvaraju vie pretnji za peake i oni se
ne preporuuju. Delitelj ostrva na krunoj raskrsnici
omoguava peacima da preu jedan smer saobraaja
odjednom.
Slika 3. Kruna raskrsnica.

Ovo je znaajna prednost u odnosu na konvencionalne
raskrsnice. Ukoliko vozai ne proputaju peake na
prelazima, peaci moraju da izaberu prazninu u saobraaju pre prelaska. Ako je protok saobraaja
neprekidan, biranje praznine moe postati problematino.
Na vietranim krunim raskrsnicama, blie vozilo moe
da propusti peake, ali saobraaj u susednoj traci moda
nee stati, izlaui tako peake koji prelaze potencijalnoj
nezgodi ako nastave preko prve na susedne staze.
1135
3.1.3. Osvetljenje peakih nivoa

Dobar kvalitet i postavljanje osvetljenja moe da pobolja
ivotno okruenje, kao i da povea udobnost i bezbednost.
Peaci esto pretpostavljaju da vozai mogu da ih vide
nou. Oni su prevareni od svoje sopstvene sposobnosti da
vide svetla koja dolaze. Bez dovoljno osvetljenja, vozai
ne mogu da vide peake na vreme da bi se zaustavili.
Svrha osvetljenja peakih nivoa je da bi se poboljala
bezbednost svih korisnika kolovoza, a posebno peaka.
Oblasti koje imaju dosta peaka tokom noi mogu se
dopuniti jaim ili dodatnim osvetljenjem. Ovo ukljuuje
osvetljenje peakih prelaza i pristupa peakim
prelazima. U komercijalnim ili oblastima u centru grada,
specijalni nivo peakog osvetljenja moe biti postavljen
preko trotoara da bi poboljao peaki komfor,
bezbednost i sigurnost. Sijalice koje se preporuuju za
osvetljavanje trotoara su one sa ivinom parom, sa
usijanim vlaknom, ili jeftinije natrijumove sa visokim
pritiskom koje se najee koriste za osvetljenje peakih
nivoa. Natrijumove sijalice niskog pritiska imaju malu
energiju, ali zato sa druge strane imaju visoki nivo
izoblienja boja.
3.2. Peaki prelazi
Obezbediti da ljudi mogu da preu ulice bezbedno i
udobno do eljenih destinacija, je od sutinskog znaaja
za stvaranje efikasne transportne mree. Ljudi koji putuju
drugim vidovima saobraaja e takoe negde morati da
preu ulicu, tj. oni koji dolaze javnim saobraajem ili
automobilom morae da preu ulicu da bi pristupili
odreditu posle izlaska kod autobuske stanice ili parkinga.
Prelazak preko ulice moe biti jedna od osnovnih
prepreka za postizanje prave dostupnosti i mobilnosti, i
svako prilagoavanje treba da bude napravljeno tako da
uini prelaze efikasnim za ljude.
Pravno definisanje peakog prelaza donekle varira od
drave do drave; ova iz Floride je karakteristina:
"Peaki Prelaz: (a) Deo kolovoza na raskrsnici koji
ukljuuje unutranje konekcije veze od bonih linija
trotoara na suprotnim stranama puta, mereno od ivinjaka
ili, u nedostatku ivinjaka, od ivice kolovoza, ili (b) bilo
koji deo puta na raskrsnici ili na nekom drugom mestu
jasno oznaenim linijama za peaki prelaz ili drugim
oznakama na povrini".
- Zebra prelazi su peaki prelazi na nekontrolisanim
lokacijama izmeu raskrsnica. Zebra peaki prelazi su
prelazi visoke vidljivosti obeleeni preko cele irine puta.
Na zebra prelazima, peaci imaju pravo prvenstva i vozai
moraju da ih propuste, odnosno, da uspore ili da se
zaustave. Meutim, ovi peaki prelazi se smatraju
neprikladnim na visoko-protonim ili brzim putevima,
gde je 85 procenata brzina vee od 55 km/h (35 mi/h).
- Pelikan prelazi (Pedestrian Light Controlled Crossing)
su prelazi sa kontrolisanim signalima kojima upravljaju
peaci. Peaki taster svetli i prenosi specifine poruke
peacima tokom svakog intervala. Pritiskom na peaki
taster se aktivira kontrola saobraajnog signala. Zeleni
simbol oveka koji hoda i crveni oveka koji stoji se
prikazuju na portalu i oznaavaju vreme kada je dozvoljen
prelazak ulice a kada nije. Treperei zeleni ovek
oznaava deo faze signala za peako ienje, odnosno
kraj vremena peake faze. Tada peaci ne smeju da
zapoinju prelazak, a ako su se zatekli na prelazu imaju
dovoljno vremena da ga zavre. Neki pelikan prelazi su

opremljeni sa zvunicima koji emituju odreeni zvuk da
bi ukazali slepim ili slabovidim ljudima kada je dozvoljen
prelazak preko ulice. Oni su obeleeni isprekidanim
paralelnim linijama. Pelikan prelazi, koji koriste peake
tastere za pozivanje peake faze, se esto koriste na
lokacijama sa velikim tokovima vozila i lokacijama gde
se postiu velike brzine i gde su standardi zebra peakih
prelaza neprikladni.
-Tukan prelazi (vidi sliku) su podeljeni prelazi za peake i
bicikliste. Oni se postavljaju na mestima gde se ukrtaju
putevi sa biciklistikim i peakim stazama. eljeni izgled
treba da sadri povrinu osetljivu na dodir, zvunu
signalizaciju, peake tastere sa EKAJ displejom u
svakom uglu prelaza, infracrvene detektore i detekciju
vozila na svim prilazima. Poeljna irina prelaza je 4 m
minimalna prihvatljiva irina je od 3 m. Signal indikacije
sadri crvenog oveka koji stoji, zelenog oveka koji
hoda, i zeleni bicikl. Prlelaz je obeleen belim
kvadratima.
Slika 4. Izgled Tukan prelaza.

3.3. Mere za smirivanje saobraaja
Smirivanje saobraaja je nain projektovanja ulica
koristei fizike mere koje podstiu ljude da voze sporije.
One stvaraju fizike i vizuelne iluzije koje podstiu
vozae da voze sporije. Ove mere ostvaruju eljeni efekat
i bez pomoi ureaja za kontrolu saobraaja, kao to su
signali i znaci. Elementi kao to su pejzai(zeleni pojas) i
osvetljenja ne mogu da promene ponaanje vozaa, ali
mogu dati vizuelne signale koji e podstai ljude da voze
sporije. Neki od efekati mera za smirivanje saobraaja su
ti da je sve manje ozbiljnih nezgoda. Ostale, kao to je
podrka zajednice, su manje vidljive, ali podjednako
vane. Iskustva u Severnoj Americi, Evropi i Australiji,
su pokazala da smirivanje saobraaja ako je pravilno
postavljeno, smanjuje brzinu saobraaja, broj i teinu
nezgoda i nivo buke, a to su potvrdile i razne studije.
Uporeujui uzorke razliitih studija brzina, pokazalo se
da je uobiajeno smanjenje brzine od 5 do 20 procenata
upotrebom mera za smirivanje saobraaja, koje
ukljuujui mini krugove, okere, ikane, ''leee
policajce'', zeleni pojas kao i druge standardne ureaje za
smirivanje saobraaja.
3.4. Mere za upravljanje saobraajem
Iako se ponekad koriste zajedno, upravljanje saobraajem
i smirivanje saobraaja su razliite mere za razliite
probleme. Upravljanje saobraajem podrazumeva
upotrebu tradicionalnih ureaja za kontrolu saobraaja na
putevima i upravljanje tokom saobraaja. Mere za
smirivanje saobraaja bave se onim ta se deava kada je
1136
saobraaj na ulici. Na primer, ograniavanje pristupa ulici

podrazumeva, preusmeravanje saobraaja da ne ulazi na
jednom kraju ulice) moe smanjiti koliinu saobraaja u
toj ulici, ali nee uiniti nita da utie na brzinu vozila u
toj ulici ili drugim. Upravljanje saobraajem i smirivanje
saobraaja su esto komplementarni, i plan za
modifikaciju podruja esto ukljuuje raziliite alate.
Upravljanje saobraajem treba procenjivati iz ire
perspektive. Problem ne bi trebalo samo da bude pomeren
sa jedne ulice na drugu. Iako se implementacija obino
javlja u fazama, ukupni plan moe da bude razvijen
odmah i da tada ukljuuje vee susedstvo ili oblasti grada.
U ove mere spadaju razni preusmerivai ulica, sredinje
barijere na ulici kao i potpuni i delimini zatvarai ulica.
3.5. Savremeni ureaji za uoavanje peaka
Do danas, razvoj i primena tehnologija Inteligentnih
Transportnih Sistema (ITS) je prvenstveno bila usmerena
na bezbednost i mobilnost motornih vozila. Meutim,
nedavni razvoj hardvera i drugih tehnologija nude
potencijal za poboljanje bezbednosti peaka i pristupa
reavanju konkretnih problema u vezi sa prelaskom ulice.
Pravilno instalirani i u funkciji, ovi ureaji mogu da
poboljaju okruenje putovanja. ITS tehnologije se
trenutno koriste za poboljanje peakih pristupa i
mobilnosti, kao i za poboljanje bezbednosti peaka
davanjem povratnih informacija peacima koji ekaju i
peacima koji prelaze, poveavaju svest vozaa, pasivno
otkrivaju peake, kao i pruanje kritinih informacija
slabovidim osobama.
-Infracrveni detektor za uoavanje peaka na prelazu
prua mogunost da automatski detektuje prisustvo
peaka bilo u ciljanoj oblasti ili u okviru peakog
prelaza. Kada se koristi za detekciju peaka na prelazu,
njegova funkcija je da otkrije prisustvo pojedinaca
zahtevajui dodatno vreme da se pree prelaz, a shodno
tome produiti interval ienja i obezbedi vie vremena
za prelazak. Ovi detektori funkcioniu pri promeni
toplotnog zraenja izazvanog kretanjem unutar vidnog
polja. Kada peak ue u ciljanu oblast izaziva promenu
temperature, to senzor registruje. Ovi detektori mogu da
budu korieni da dopune ili da zamene standardni
peaki taster, koji se koristi da bi se aktivirala funkcija
poziva peaka.
svetla poinju da trepere konstantnom brzinom,

upozoravajui vozaa da je peak u blizini peakog
prelaza. uto LED svetlo blica ujednaenom brzinom
projektovanom za maksimalno uoavanje od strane
vozaa, a vidljivi su i na dnevnoj svetlosti, kao i nou.
Treptajue svetlo se aktivira samo kada peak eli da
pree i automatski se ugasi nakon odreenog vremena,
odnosno vremena potrebnog za peaka da bezbedno pree
ulicu. Ako je instaliran u saradnji sa ureajima za
otkrivanje prisustva peaka dok je jo na prelazu, interval
se moe poveati, i u tom sluaju svetlo e nastaviti da
blica i dozvoli sporijim peacima da bezbedno preu.
Slika 6. Sistem za osvetljenje peakog prelaza.

4. ZAKLJUAK
U okviru mera drutvene intervencije, neophodno je
prema peacima, smiljeno i organizovano preduzimati
itavu lepezu razliitih mera. Da bi se one primenile u
praksi, potrebno je mnogo sredstava, dobre volje i
upornosti kako bi se sa nekim zadatim planovima istrajalo
i uspelo. Preduzimanjem saobraajno-tehnikih mera za
zatitu peaka smanjuje se broj nastradalih peaka.
Meutim, preduzimanje tih mera i istraivanja u smislu
bolje zatite peaka su uzaludna, ako peaci sami ne
posvete dovoljno panje svojoj bezbednosti.
Bez odgovarajue drutvene i individualne svesti o veliini opasnosti u saobraaju, nema efikasnog drutvenog
reagovanja.
5. LITERATURA
[1] Campbell, B., Zegeer, C., Huang, H., Cynecki, M.: ''A
REVIEW OF PEDESTRIAN SAFETY RESEARCH IN
THE UNITED STATES AND ABROAD'', FHA, 2004.
[2] *NHTSA: ''TRAFFIC SAFETY FACTS'', Edition
1994.
[3]*NSC: ''ACCIDENT FACTS'', Editions 1994, 1995,
1997, Chicago.
[4] Ini, .: ''BEZBEDNOST SAOBRAAJA'', FTN,
Novi Sad, 2004.
Kratka biografija:
Slika 5. Prelaz sa postavljenim infracrvenim detektorima.

-Beini sistemi za osvetljavanje na solarnu energiju.
Osvetljenje trotoara se koriste na prelazima da upozorava
vozae na prisustvo peaka na prelazu ili pripremu peaka
da pree ulicu. uta svetla ugraena su u plonik sa obe
strane prelaza i orijentisana prema dolazeem saobraaju.
Kada peak aktivira sistem, korienjem peakog
dugmeta ili putem detekcije automatizovanog ureaja,
1137
Dejan Barovi roen je u Vrbasu 1982.

tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj odbranio
je 2010. godine.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu
1974. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2005. god., a od 2006 je zvanju docent.
Oblast
interesovanja
je
bezbednost
saobraaja.

UDK: 621.395.743
VIRTUALNE PRIVATNE MREE

VIRTUAL PRIVATE NETWORKS
Jelena Stojanovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu dat je opis MPLS VPN
mrea i opisan nain njihove primene u Poti Srbije.
Abstract In this thesis the description of MPLS VPN
and their application in Post of Serbia are given.
Kljune rei: MPLS, BGP protokol, L2 MPLS VPN, L3
MPLS VPN, VRF, VR
1. UVOD
Nastanak i razvoj Interneta, kao globalne raunarske
mree, omoguio je relativno jeftin i efikasan nain
povezivanja raunara i lokalnih raunarskih mrea na
nain slian povezivanju u WAN mree i usluzi udaljenog
pristupa. Poto se Internet sastoji od nepoznatih i javnih
mrea, raunarska mrea formirana na ovaj nain i sama
postaje javna i nepogodna za prenos privatnih podataka.
Ovaj nedostatak reava se primenom raznih tehnologija
zatite podataka. Jedan od njih jeste i tehnologija
formiranja virtuelne privatne mree (Virtual Private
Network). esto se preutno podrazumeva da je javna
mrea koja slui kao osnova VPN mree Internet, jer se
veina VPN mrea formira preko njega. Meutim, postoje
i tzv. non-IP VPN mree, koje nisu bazirane na Internetu.
Tu spadaju ATM (Asynchronous Transfer Mode), Frame
relay i MPLS (MultiProtocol Label Switching) VPN
mree, koje su i tema ovog rada.
2. MPLS VPN
MPLS zbog principa svoga rada, koji se zasniva na
komutaciji labela, sve vie se koristi kao okosnica
(backbone) za izgradnju VPN mree. MPLS VPN
omoguavaju provajderima da ponude VPN usluge po
manjim cenama jer se upravljanje i administracija mree
znatno pojednostavljuju izbegavanjem komplikovanih
tunela i njihovog kriptovanja. MPLS zaglavlje se u paketu
nalazi izmeu zaglavlja drugog i treag nivoa (zato se
MPLS esto naziva i protokolom 2,5 nivoa). MPLS
zaglavlje naziva se labela.
Primena MPLS povezana je sa sposobnou nivelisanja
podataka, odnosno mogunou jednostavnih izmena u
mrei, kako bi se omoguio rad sa novijim tehnologijama
i rutiranjem. Pored toga, MPLS smanjuje potrebno
procesiranje po paketu koje je potrebno kod svakog rutera
u mrei sa IP. Jo znaajnije, MPLS omoguava nov
kvalitet u etiri oblasti koje obezbeuju njegovu
popularnost: QoS podrka, upravljanje saobraajem,
mogunost realizacije VPN i multiprotokolna podrka.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad pristekao je iz diplomskig-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr. prof.
Komponente koje sainjavaju MPLS VPN mreu prikazane su na slici 1. Na krajevima mree nalaze se ruteri ka
opremi korisnika (CE - Customer Edge). Ovi ruteri su deo
korisnike mree i nemaju saznanja o VPN. Ivini ruteri
(PE - Provider Edge) dobijaju putanje od rutera korisnika
i prenose ih do drugih PE rutera preko MPLS okosnice
servisnog provajdera. U sredini mree nalaze se ruteri
provajdera (u daljem tekstu P ruteri) ili ruteri za
komutaciju labela (LSR - Label Switched Routers), koji
implementiraju MPLS transportni servis na treem sloju.
Vano je napomenuti da ruteri provajdera na okosnici
nemaju saznanja o VPN i zbog toga pruaju mnogo
veu skalabilnost. Informacije u vezi sa VPN potrebne su
samo za PE rutere, i mogu biti raspodeljene izmeu PE
rutera.
Slika 1. VPN mrea bazirana na MPLS

Od protokola na treem nivou, MPLS je nasledio protokole za rutiranje (kojima se distribuira informacija o topologiji, stanju mree i dostupnosti ureaju u okviru nje).
Pomou njih, vorovi MPLS mree u stanju su da izgrade
sliku o strukturi mree. Kada se pojavi potreba za
komunikacijom, na osnovu te informacije se, izmeu krajnjih taaka veze, kreira virtuelno kolo koje se u sluaju
MPLS-a zove LSP (Label Switched Path). LSP se sastoje
od niza labela. Za distribuciju labela LSP-a zadueni su
protokoli kao to su CR-LDP (Constraint base Route
Label - Distribution Protocol) i RSVP-TE (Resource
reserVation Protocol - Traffic Engineering). U svakom
voru (MPLS ruteru) du putanje, komutiranje se vri
tako to se na osnovu ulaznog porta i labele sadrane u
paketu automatski odreuje nova labela i izlazni port.
MPLS ruter naziva se jo i LSR.
3. L2 MPLS VPN
Ove mree slue za prenos ATM, Frame relay ili paketa
nekog od protokola drugog nivoa. U ovom sluaju re je o
klasinom tunelovanju, jer MPLS, kao protokol vieg
nivoa, slui za prenos podataka protokola nieg nivoa.
Kao konkretan primer funkcionisanja ovih mrea
uzeemo prenos Ethernet saobraaja preko MPLS mree
1138
okosnice. Prenos zapoinje slanjem korisnikog rama od

CPE (korisnikog) rutera do PE (ivinog) rutera provajdera. Na osnovu ispitivanja zaglavlja ili na osnovu
dolaznog porta, PE ruter odreuje kojem VLAN-u
(Virtual Local Area Network) ram pripada. Zatim se ram
mapira u odreenu FEC klasu sa definisanim parametrima
prenosa i, kao rezultat, dobijaju se dve labele na steku.
Gornja labela slui za prenos rama preko mree
provajdera (Tunnel label), dok donja labela predstavlja
VC (Virtual Circuit) labelu i slui za odreivanje krajnjeg
odredita u izlaznom LER ruteru. Nakon dodavanja
labela, ram je enkapsuliran u format koji odgovara
izlaznom interfejsu i koji ima oblik kao na slici 2.
(CE - Customer Edge) prikljueni na ulazne LSR rutere,

koji su obeleeni sa PE (Provider Edge). LSR-i unutar
mree su obeleeni slovom P. Podaci izmeu CE i PE
razmenjuju se u IP paketima. PE zaduen je za konverziju
IP u MPLS pakete i obrnuto.
Slika 4. MPLS VPN mrea
Slika 2. MPLS stek labela

Sredinji LSR (Label Switch Router) ruteri analiziraju
samo gornju labelu steka i na osnovu nje prosleuju
labelirani ram preko MPLS okosnice. Na izlazu iz MPLS
mree provajdera, vri se uklanjanje gornje labele na
pretposlednjem ruteru, tako da izlazni LER ruter dobija
ram sa samo jednom labelom na osnovu koje vri
prosleivanje do odredinog korisnikog CPE rutera.
Na slici 3. prikazane su dve razliite korisnike VPN
mree, obeleene sa Customer A i Customer B.
Korisnika mrea A sadri tri VLAN mree smetene u
gradovima San Francisco, Chicago i New York koji
meusobno komuniciraju, dok je mrea B zastupljena u
gradovima San Francisco i New York. Korisnika mrea
A u svakom od gradova sadri po dve VC LSP putanje,
po jednu za svaki preostali grad, dok mrea B sadri samo
jednu VC LSP putanju i to za onaj drugi grad. Obe mree
dele sredinji LSP tunel (LSP tunel u mrei provajdera)
izmeu San Francisco-a i New York-a.
Slika 3. Tunelovanje u MPLS domenu

4. L3 MPLS VPN
L3 MPLS VPN mree namenjene su za prenos IP saobraaja. Arhitektura jedne L3 MPLS VPN mree prikazana
je na slici 4. Korisnici su preko svojih terminalnih ureaja
L3 MPLS virtuelne privatne mree mogu se implementirati na dva naina:

pomou tehnike virtuelnih tabela za rutiranje i
prosleivanje (Virual Routing and Forwarding tables
VRF),
pomou tehnike virtuelnih rutera (Virtual Router
VR).
4.1. VRF
Karakteristino za ovu tehniku jeste da svaki PE ureaj
sadri po jednu VRF tabelu za svaku VPN mreu koja je
na njega povezana. U VRF tabeli nalaze se informacije o
tome kojom putanjom treba rutirati IP pakete u zavisnosti
od IP adrese odredinog CE ureaja (informacija o
dostupnosti). VRF tabele, prilikom konfigurisanja mree,
mogu biti popunjene predefinisanim rutama ili se njihovo
popunjavanje vri dinamiki, korienjem nekog od
protokola za rutiranje kojim se izmeu PE rutera
distribuira informacija o dostupnosti. Obino se u te svrhe
koristi BGP (Border Gateway Protocol) protokol. Kako
se CE ureaji identifikuju na osnovu IP adresa, postoji
opasnost da identifikacija ne bude jednoznana, odnosno,
da vie CE ureaja (iz razliitih VPN mrea) povezanih
na jedan PE imaju istu IP adresu. Distribucija informacije
o dostupnosti u ovom sluaju ne bi bila mogua za CE
ureaje sa istom IP adresom, jer BGP protokol moe da
asocira samo jednu IP adresu sa jednom rutom. Da bi se
ovaj problem razreio, izvrena je ekstenzija BGP
protokola tako to je uz IP adresu dodato jo jedno polje
kojim se identifikuje VPN mrea, tzv. RD (Route
Distinguisher) polje. Pomou BGP protokola svaki PE se
oglaava i alje svim ostalim PE ureajima BGP poruke u
kojima se nalaze RD i IP adrese CE ureaja povezanih na
njega. Kada primi BGP poruku, PE prvo proverava da li
za dati RD poseduje VRF tabelu. Ako je to sluaj, u
tabelu se smeta informacija o dostupnosti ostalih CE
ureaja iz istog VPN-a. Korienjem posebne VRF tabele
za svaku VPN mreu izvreno je logiko razdvajanje
saobraaja na MPLS mrei.
Komunikacija u okviru VPN mree odvija se na sledei
nain. CE alje IP pakete PE-u. PE, na osnovu IP adrese
odredita, utvruje kuda da prosledi paket. Zatim se IP
paketi enkapsuliraju u zaglavlje kojim se identifikuje
1139
VPN mrea. Nakon ovoga sledi ponovna enkapsulacija sa

novom, internom labelom, koja slui za rutiranje preko
MPLS mree. Paketi sa zaglavljem o pripadnosti VPN
mrei zatim slede LSP, koji vodi ka PE ruteru na koji je
povezan odredini CE. Kada pristigne u odredini PE,
prvo se sa paketa uklanja spoljanja labela, a zatim se
razmatra VPN zaglavlje. Na osnovu njega se pronalazi
odgovarajua VRF tabela, a zatim paket biva prosleen
krajnjem CE ruteru (slika 5.).
Slika 5. VRF rutiranje kroz MPLS VPN mreu

4.2. VR
Osnovna ideja, po kojoj je ova tehnika dobila ime, jeste
da se za svaku VPN mreu, koja je na PE povezana,
postoji posebna instanca softvera kojim se vri rutiranje,
tzv. virtuelni ruter. Svaki virtuelni ruter sastoji se od
instanci protokola za rutiranje (BGP, RIP, OSPF ili neki
drugi protokol) i poseduje sopstvenu tabelu za rutiranje.
Ovo reenje je slino prethodnom, samo u ovom sluaju
jedna instanca protokola za rutiranje slui za razmenu
informacije o dostupnosti samo za jednu VPN mreu.
Kod VRF tehnike informacija o dostupnosti razmenjivana
je za sve VPN mree pomou samo jedne instance
protokola za rutiranje (BGP).
Svaki od PE ureaja poseduje jedinstvenu fiziku adresu.
Virtuelni ruteri instancirani na njemu poseduju logiku
adresu. Prefiks logike adrese je isti za sve virtuelne
rutere koji su u okviru jedne VPN mree. Drugim reima,
prefiks logike adrese odreuje kojoj VPN mrei ruter
pripada. Logike adrese slue za prepoznavanje kojem
virtuelnom ruteru je namenjen saobraaj.
5. PRIMENA VPN MREA U POTI SRBIJE
Pota Srbije opredelila se da izgradi savremenu raunarsku mreu POSTNET, koja treba da povee sve jedinice
potanske mree na teritoriji Republike Srbije. U toku je
realizacija ovog kompleksnog i ambicioznog projekta koji
predstavlja strateku investiciju Pote. Projekat je kompleksan, pre svega, s obzirom na veliinu teritorije koju
raunarska mrea treba da pokrije, i broj pota i radnih
jedinica u okviru kojih bi trebalo da budu instalisane
lokalne raunarske mree (tehnoloki i poslovni LANovi).
Postnet mrea je raunarska mrea koja predstavlja
osnovu za jedinstven informacioni sistem Pote. Ona je
privatna mrea Intranet, zasnovana na istim principima
kao i Internet (korienje TCP/IP protokola, klijent
server arhitekture i Internet servisa).
U dananjoj savremenoj raunarskoj mrei koju koristi

Pota, u igri su dva domena. Tehnoloki LAN se odnosi
na Postnet domen (tu spadaju pote, alteri...), dok su
poslovni LAN-ovi u PTT domenu (poslovni WAN/LAN
sistemi). Izmeu ova dva domena ne postoji povereniki
odnos. Samo poslovni LAN-ovi imaju dozvoljen pristup
Internetu.
Postnet mrea je projektovana tako da omoguava:
nadzor i upravljanje celokupnom Postnet mreom iz
jednog centra,
definisanje prava korisnika koji pristupaju Postnet
mrei,
mogunost direktne komunikacije dva raunara u
Postnet mrei bez obzira na eventualno razliite
hijerarhijske nivoe kojima oni pripadaju,
povezivanje LAN-ova svih jedinica potanske mree
u jedinstvenu Postnet mreu (WAN/LAN mreu),
jednostavno proirivanje postojeih LAN-ova dodavanjem novih raunara,
jednostavno proirivanje Postnet mree dodavanjem
novih LAN-ova,
povezivanje Postnet mree sa drugim raunarskim
mreama (npr. raunarskim mreama komitenata),
pristup Internetu sa svakog raunara iz poslovne
mree,
pristup sa Interneta javnom delu poslovne mree
(www, ftp i e-mail serveru)...
Kod svih glavnih vorita u mrei, hardverski je omoguen protok do 100 Mbit/s (u poetku n2 Mbit/s). Port
Ethernet zakupi se na ruteru Telekoma, a brzina protoka
se posebno dogovara.
Topologija Postnet mree u velikoj meri zavisi od telekomunikacionih sistema prenosa preduzea Telekom Srbija, koji omoguavaju povezivanje vorita Postnet
mree. Na slici 6. prikazana je topologija Postnet IP/
MPLS mree na teritoriji Republike Srbije, na kojoj se
vide vorita mree (u kojima se nalaze odgovarajui
ruteri i serveri) i komunikacioni vodovi koji povezuju ta
vorita. Prikazani komunikacioni vodovi su digitalni i
omoguavaju protok do 100 Mbit/s.
Postnet mrea sastoji se iz tri fiziko-logike celine:
nivo A OSNOVA ili OKOSNICA MREE
(backbone) koju ine etri glavna, regionalna
komunikaciona vorita (Beograd, Novi Sad, Ni i
Kragujevac) i digitalni komunikacioni vodovi
protoka podataka do 100 Mbit/s koji povezuju ta
vorita.
nivo B REGIONALNI NIVO. On se sastoji od regionalnih komunikacionih vorita i komunikacionih
vodova protoka do 100 Mbit/s kojima su ta vorita
povezana sa glavnim voritima koja se nalaze na
okosnici mree. Regionalnih vorita ima 22.
Nivo C NIVO LOKALNIH RAUNARSKIH
MREA. Ovaj nivo obuhvata tehnoloke LAN-ove
(oni pokrivaju poslovanja pota i potanskih centara)
i poslovne LAN-ove (oni su namenjeni za radne
potrebe radnika strunih slubi radnih jedinica i direkcija preduzea). Tehnoloki LAN-ovi su najee
povezani analognim ili digitalnim iznajmljenim
vodovima, ADSL vezama i ponegde dial-up vezama
1140
sa glavnim ili regionalnim komunikacionim voritima. Poslovni LAN-ovi obino se nalaze u seditima
radnih jedinica i tada su oni povezani sa nadreenim
komunikacionim voritima posredstvom UTP
(Unshielded Twisted Pair) kabla, odnosno Ethernet
vezama (meke, tvrde, optike).
prosleuje do glavnog komunikacionog vorita korisnika, gde se zavrava tunel, a korisnik ima utisak da je
direktno konektovan na unutranju mreu. Sva autentifikacija i autorizacija korisnika se vri na strani kompanije koja ovu uslugu koristi, tj. kompanija sama definie
politiku ulaska u svoju unutranju mreu.
Tunel izmeu Access servera PTT Net-a i rutera na
centralnoj lokaciji korisnika je L2F (Layer 2 Forwarding).
Parametre potrebne za uspostavljanje tunela, kao i IP
adrese koje e se koristiti daje PTT Net.
Oprema potrebna za VPDN:
Na centralnoj lokaciji korisnika:
ruter sa software-om koji podrava VPDN i odgovarajuim WAN interfejsom za stalnu vezu sa PTT
Net-om,
server za autentifikaciju dial-up korisnika (autentifikacija korisnika moe da se vri i na samom ruteru,
ali je za vei broj korisnika poeljan poseban server),
iznajmljena linija odgovarajue brzine do najblieg
vorita PTT Net-a, ukoliko korisnik ima svoju
centralnu lokaciju ili oprema (iz prethodne dve
stavke) u prostorijama PTT Net-a.
Na udaljenim lokacijama korisnika:
Raunar sa modemom.
Slika 6. Topologija PostNet IP/MPLS mree

Primena VPN mree u Postnet mrei postoji u sluaju:
Dial-up veza, odnosno u Postnet delu mree ako se
generalno za pristup mrei koristi Internet vorite.
Krajnje pote i raunari u Postnet mrei koji su
vezani preko Internet vorita pozivaju dial-up broj
(npr. za podruje Novog Sada 487-3333).Paketi
dobijaju fiksnu IP adresu, alju se kroz tunel preko
MPLS sistema ka Postnet ruteru u Beogradu i tamo
se raspakuju. U ovom sluaju Pota iskljuivo koristi
sopstvene resurse.
ADSL veza, gde se ADSL prikljuak zakupljuje od
Telekoma. I u ovom sluaju se korisniku dodeljuje IP
adresa, koja pripada setu privatnih adresa, a ne javnih
adresa za obine korisnike. Prenos paketa zapoinje
tako to se dodaje zaglavlje i Telekom obezbeuje
tunelovanje na svom prvom ruteru, zatim ga prosleuje na svoj ruter u Beogradu, koji ima link na PTT
Postnet-ovom ruteru gde se taj paket i raspakuje.
Kada se koristi VPN u Internetu, klasinom simulacijom point-to-point vezom. U ovom sluaju Pota
daje svoje resurse pravnim licima, koji bi u suprotnom morali da plaaju fizike vodove za svako odredite to bi bilo ekonomski neisplativo.
Poto tehnologija virtuelnih privatnih mrea prua mogunost da se za izgradnju privatne mree koriste resursi
javne Internet mree, sama mrea koja se na ovaj nain
formira moe da objedini lokacije koje se proteu po
itavoj teritoriji koju PTT Net kao Internet provajder
pokriva.
VPDN ili dial-up VPN omoguavaju korienje dial-up
resursa PTT Net-a za pristup privatnoj mrei kompanije.
Kod VPDN-ova se udaljene lokacije korisnika konektuju
na access server PTT Net-a preko modema i telefonske
linije, access server ih preko infrastrukture PTT Net-a
6. LITERATURA
[1] Dejan Nemec, edomir Stefanovi, Dejan
Vukobratovi, Dragan Anti, Vladimir Bursi, Mihajlo
Jovanovi, Saa Bumbaroski: Javne mree za prenos
podataka, Novi Sad, FTN, 2004.
[2] Aleksandar Oegovi: MPLS VPN mree, Novi
Sad, FTN, 2006.
[3] David Leon Clark: Managing Virtual Private
Networks, McGraw-Hill Companies, 2000.
[4] Momilo Kujai, Potanski saobraaj, Novi
Sad,FTN, 2005.
[5] http://www.dibid.mod.gov.rs/arhiva/VTG_20082/06_Marinko_Smiljanic.pdf
[6] http://www3.ptt.net
Kratka biografija:
1141
Jelena Stojanovi roena je u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti potanskog
saobraaja odbranila je 2010.god.
eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i obrada
signala.

UDK: 656.142
J
ANALYSIS OF CHARACTERISTICS PEDESTRIAN FLOW
, , ,

.

,
3 000 .
: ,
.
Abstract In the paper analyzed the pedestrian speed in
certain locations. The research was sprovedenio in three
different locations in Novi Sad, locations, and mathematical
model is about 3000 pedestrians.
Key words: pedestrian speed, table speed of pedestrian
1.

.
,
,
,
.

.

,
.

na
,
.
,
.
2.

.
:
1. ,
2. ,
3. ,
4. ,
5. ,
6.
7. .
______________________________________________
:
-
, .
2.1.

,
. ,
.
q,
.

.
2.2.

,
. [1]
,
.
3.
,

.

.

,

.
,

.
:
11:45 13:55 ,
11:40 14:00
11:30 15:05 .

.
,
.
20-
.

:
1142
4.1. 1
ini Tab,
Adobe Premiere Pro 1.5,
Microsoft Excel.
4.
.

.
a

12 21 21 30 .

1% .
4.1.

. 2877 .

4.1. 4.2.

.
.
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8

2,0
(%)
1.54
0.75
1.95
54.02
1.53
0.74
1.94
5.17
1.53
0.75
1.95
31.61
1.56
0.76
1.95
1.72
1.43
0.75
1.95
7.47
1.54
0.75
1.95
100.00
4.2.

. :
,
12
,
12 21
,
21 30
, 30 50
, 50
2,2
4.1.
4.3.

4.3
12

3%.
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6

1,8
2,0
4.2. 1
1143
4.6. 4.5.
.

.
4.4.

50 .
4.7.
3
4.3.

. :
, , , .
4.7.
.
.

, 54%

.
5.
4.5.
1

,
. 4.5..
4.6.
2

,
.

, -,

,
.

.

.

, ,
, 10-20%
[2].
,

.

.[3]
, ,
,
.

,

1144
,
.
8.
[1]
[2]
[3]
. , . , , ,
, 2004.
Highway Capacity Manual, Transposrtation
Resarch Board, Washington D.C.

1984. .
.
2003.
2003. .
- : .
1966
. ,
.
.
1145

Zbornik255 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik255 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XXV

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

ISTRAIVANJE OSOBINA UZORAKA REZANIH PLAZMA TEHNOLOGIJOM

Kratak sadraj U radu su analizirana opta saznanja o

Obrada plazmom (plasma arc machining), spada u

plazma rezanju, koje se esto koristi u pripremi elemenata za

Kljune rei: Plazma rezanje/ plazma gasovi/ hrapavost/ zona

Slika 1. Obrada plazmom [5]

Slika 4. Linija hrapavosti za uzorak PO na duini uzorka

3.2. Rezanje uzoraka

4.2. Mikroskopija metala

Slika 3. Rezanje uzoraka sa radnim gasom vazduhom

Slika 5. Makro, PV (uveanje 10X)

Napomena*: uzorci obeleeni zvezdicom nisu prerezani, ve samo

Slika 6. Gornji deo, PV (uveanje 25X)

Rmax 0.137 0.818 0.413 0.516 0.879 0.265 0.353 0.473

Slika 8. Gornji deo, levo strana, PV (uveanje 150X)

Tabela 3. Prikazivanje minimalnih i maksimalnih

Slika 9. Donji deo, leva strana, PV (uveanje 150X)

Napomena: Za aluminijum su date vrednosti irine otopljenih

Slika 10. Gornji deo, leva strana, PV (uveanje 750X)

Prema rezultatima izmerene irine ZUT-a, tabela 3, kod

uzorka rezanim vazduhom a najvea kod uzorka rezanim

Mirko Edelinski, roen je u Vrbasu

Bela Sabo, roen 1947. godine u

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

PRAENJE STANJA I DIJAGNOSTIKA OTKAZA KOTRLJANIH LEAJEVA

2. METODE DETEKCIJE OTEENJA LEAJA

Kotrljajni leajevi su prisutni u velikom broju maina i

Slika 1. Propali leajevi

Metode anvelopiranja i demodulacije omoguuju ranu

3. FAZE OTEENJA LEAJA

Slika 3. Tipini vremenski signali i anvelope kod

Slika 6. Prva faza oteenja leaja

Slika 7. Druga faza oteenja leaja

Slika 4. Vremenski signal i spektar periodinih impulsa

Slika 8. Trea faza oteenja leaja

Slika 9. etvrta faza oteenja leaja

4. EKSPERIMENTALNO SNIMANJE VIBRACIJA

Slika 11. esta faza oteenja leaja

Slika 14. Probni sto za obuku vibrodijagnostiara

U sedmoj fazi su defektna frekvencija i boni pojasevi

Slika 12. Sedma faza oteenja leaja

Slika 13. Osma faza oteenja leaja

Slika 15. Ekranski prikaz interfejsa softvera neproD

Jedan od parametara ukljuen postavkom merenja je

Na slici 19. je prikazan signal sa izraenim vrhovima, to

Slika 16. Anvelopa kod ispravnog leaja

Praenje i dijagnostika stanja kotrljajnih leajeva je uvek

Slika 17. Anvelopa kod leaja sa malim zazorima

[2] Zuber N., Lien H.: Savremene metode praenja

Slika 18. Anvelopa kod leaja sa velikim zazorima

Slika 19. Anvelopa kod leaja sa BPFO

Mr Ninoslav Zuber roen je u Bakoj

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

PRIMENA NEURONSKE MREE ZA ODREIVANJE POSTOJANOSTI I

One sa svojom strukturom, sposobnou uenja i nainom

Slika 1. Model prirodnog neurona

2.3 Algoritmi uenja neuronskih mrea

Slika 2. Model vetakog neurona

Slika 3. Vieslojne feedforward mree

Uenje je osnovna i sutinska osobina neuronskih mrea.

Slika 4. Algoritam greke