3.

ANEMIJE (malokrvnost)(bolesti celija eritrocitne loze)

Anemiju karakterisu 3 osnovna parametra:
1.smanjen hematokrita
2.smanjenje Hb
3.smanjen broj Er
Smanjen broj Er moze sam za sebe da karakterise anemiju kao I samo smanjenje kolicine Hb, bez
smanjenja broja Er, jer njihovo smanjenje nije uvek paralelno. Smanjenje Hb ipak predstavlja glavni
fizioloski poremecaj u anemijama zbog jedne vazne uloge Hb u krvi- primanje I prenosenje kiseonika.
Od ova tri parametra snizen hematokrit je najprecizniji parametar u labaratorijskoj praksi.
Simpomi i znaci anemije:
-

Malaksalost
Zamaranje
Vrtoglavice
Nesanica

- Zujanje u usima
- Glavobolje
- Lupanje srca
Poremecaj
menstruacije

- Gubljenje apetita
- Gubitak libida
- Bledilo koze I vidljivih sluzokoza
(to je klinicki znak za lekara
klinicara- blede konjuktive)

PODELA ANEMIJA
-etioloska (prema uzorku)
-morfoloska (na osnovu promene morfologije)
-etiopatogenska (prikazana u udzbeniku)
Etioloska podela anemija (na osnovu etiologije (uzorka)) zbog:
1. Gubitka krvi
2. Nedovoljnog stvaranja Er
3. Pojacane razgradnje Er (hemolizna anemija-skracen zivotni vek Er)
4. Nedovoljnog stvaranja I povecanja razgradnje Er
1. Gubljenje krvi
a) aktivna posthemoragijska anemija- anemije zbog akutnog krvarenja
b) hronicna posthemoragijska anemija
2. Nedovoljnog stvaranja Er
a) zbog deficita cinioca potrebnih za eritrocitopoezu (deficit Fe, vitamin B12 i/ili folne kiseline, piridoksina,
pantotenske kiseline, riboflavina, vitamin C, vitamin E, belancevina).
b) zbog insuficijencije kostane srzi. hipoplasticne I aplasticne anemije I reflektivne ?
(obolele kostana srz koja nedovoljno stvara Er. I mijelodisplasticni sindrom (veci broj oboljenja)) aplazmija
kostane srzi
3. Pojacana razgradnja Er (hemolizne anemije)
a) hemoliza zbog poremecaja samih Er (korpuskularne hemolizne anemije)
b) hemoliza zbog faktora koji se nalaze u plazmi (ekstrakorpuskularne hemolizne anemije)
c) kombinovane (istovremeno dejstvo I korpuskularnih I ekstrakorpuskularnih faktora)
4. Kod anemija u kojih postoji I nedovoljno stvaranje I pojacana razgradnja Er
a) poremecena sinteza globina (talasemija I hemoglobinopatija)
b) anemija u hronicnim bolestima (infekt anemija) hronicne infekcije, maligni tumori
c) anemija u bolestima bubrega
d) anemija u bolestima jetre
e) anemija u endokrinim bolestima
f) anemija u toku infiktracije kostane srzi nenormalnih celija
ove druge dve podele pogledati u udzbeniku.

4. Hipohromna hiposidermijska anemija

-Sideropenijska anemija-3 osnovna znaka karakterisu ovu anemiju:
1) sideropenijska- hiposideremija pad Fe u krvnom serum, tkivnim depoima, kostanoj srzi)
2) hipohromija- slabija obojenost Er
3) mikrocitoza- Er manji nego normalno I slabije obojeni
Etiopatogeneza:
Etiologija=uzorak
Patogeneze=mehanizam
Uzroci:
1. Stalno gubljenje Fe iz organizma malim, cestim, stalnim i neprimetnim krvarenjima (krvarenja iz zenskih
polnih organa I zeludacno crevnog trakta).
2. Nedovoljne kolicine Fe u ishrani (rigorozne dijete)
3. Povecane potrebe za Fe- trudnoca, faza rasta, laktacija
4. Smanjena resorpcija Fe u organima za varenje (zbog njihovih oboljenja)
5. Lose iskoriscavanje unetog Fe
Moguca kombinacija 2.i 3.
Najcesci je prvi uzrok, sto se najcesce desava kod zena zbog krvarenja iz zenskog polnog organa.
mioma uterusa (misicava materica) dovodi do produzenih menstrualnih I van menstrualnih krvarenja.
menoragije-produzena menstrualna krvarenja, metroragije- krvarenja izvan menstrualnog ciklusa I
menometroragije- kombinovano krvarenje u I izvan ciklusa.
hormonskog poremecaja, zapaljenski procesi materice, jajnika, jajovoda, tumori zenskih polnih
organa(benigni I maligni).
Krvarenje iz zeludacno crevni trakt se javlja:
Odozgo na dole - hijatus hernija (zeludacna kila) Krvarenja preko stolice.
Bolesti zeluca:
ulkus=cir na zelucu I dvanaestopalacnom crevu ,
tumori zeluca beligni I maligni.
Bolesti creva:
divertikulumi creva (prosirenja creva sa istanjenim zidom)
Polipi creva (benigni tumor sa peteljkom).
Svi zapaljenski procesi tankog I debelog creva I svi tumori tankog I debelog creva,

hemoroidi (suljevi) prosirene vene zavrsnog dela debelog creeva na anusu (u okolini)

-Biohemijski preparati vazni za razlikovanje anemija1 )Serumsko Fe

2) UIBC (nezasiceni kapacitet transferina)
3) TIBC (totalni kapacitet transferina)
4) I.S.=Fe/TIBC=0,33 (indeks saturacije)
Sideropenijska anemija:
Fe snizeno, TIBC povecan jer se transferrin pojacano sintetise I.S. jako nizak (npr. 0,05)
Infekt anemije:
Fe nisko, nizak transferin jer se trosi u ognjistima zapaljenja I onda je I.S. normalan.

Kostana srz:
Citoloske analize kostane srzi (mijelogram) pokazace povecan broj mladih celija oblika Er loze proeritroblasti, bazofilnieritroblasti, acidofilnieritroblasti.
(eritroblasta svih vrsta I poreritroblasta=eritroblastemija)
-Lecenje:
1. ukloniti uzrocnik (leciti osnovnu bolest koja je dovela do anemije),
2. davanje preparata Fe, dovoljno dugo da se ne samo koriguje anemija vec i da bi se popunili depoi,
odnosno rezervno Fe koje se potrosi, moraju da se koriste dugo (do 6 nedelja do 2 meseca).
Nekada daju I Vit B6 I vit C

MEGALOBLASTNE ANEMIJE 104 str

Karakterise megaloblastni tip sazrevanja celija eritrocitne loze koji se javljaju zbog nedostatka vitamin B12
i/ili folne kiseline.
Podela:
1 Perniciozna anemija
2 Anemija usled totalne ili suptotalne gastrektomije (vadjenje zeluca)

3
4
5
6
7

Anemija
Anemija
Anemija
Anemija
Anemija

u sindromu lose apsorpcije

u sindromu slepe vijuge crvenih fistula anastomoza
usled prisustva parazita Botryocephalus latus
u trudnoci
izazvana lekovima

-Megaloblastni tip sazrevanje celijaOvaj tip sazrevanja se javlja usled nedostatka vitamin B12 I/ili folne kiseline, a koji svojim koenzimima
ucestvuju u sintezi DNK jedra, pri cemu je sinteza Hb normalna (nije smanjeno Fe). Javljaju se patoloski
oblici celija eritrocitne loze koji se zovu megaloblasti, a taj tip sazrevanja megaloblastni tip sazrevanja.
Karakteristike magaloblasta u odnosu na normalne eritroblaste:
- oni su veci od normalnih eritroblasta
- imaju vece jedro I rastresitiji hromatin
- imaju bazofilniju citoplazmu od eritroblasta
Ove tri osobine oma svaki megaloblast u odnosu na svog parnjaka u stadijumu sazrevanja kod normalnog
Promegaloblast preoeritroblast
Bazofilni megaloblast bazofilni eritroblast
Polihromatofilni megaloblast polihromatofilni eritroblast
Acidofilni megaloblast acidofilni eritroblast
Retikulociti u megaloblastnom tipu sazrevanja retikulociti u normalnom tipu sazrevanja
Megalocit eritrocit
(hiperohromija, anizocitoza, polikiocitoza)

Perniciozna anemija
To je najcesce oblik megaloblastne anemije uslovljene nedostacima B12 cija je apsorpcija onemogucena
zbog nedostataka unutrasnjeg faktora u zeludacnom soku neophodnog za njegovu apsorpciju u zavrsenom
delu tankog creva (ileumu).
-Etiopatogeneze:
hronicni atroficni gastritis je genetski uslovljeno oboljenje u cijem nastanku igra ulogu autoimuni
mehanizam. U obolelih postoje dve vrste At: At protiv parijetalnih celija sluzokoze zeluca I At protiv samog
unutrasnjeg faktora.
Bolesti nastaju zbog nedostatka unutrasnjih faktora koga luci sluzokoza zeluca, vitamin B12 ne ulazi. (tako
nesto)
-Laboratorijski nalaziPeriferna krv:
anemija,
granulocitopenija,
trombocitopenija,

megalociti,
makropoliciti hipersegmentovani veliki granulociti.
B12 je neophodan a za sintezu celija granulocitne (mijelocidne) I trombocitne loze te se zato javljaju I
poremecaji u sazrevanju ovih loza.
Kostana srz:
Obilje megaloblastnih mladih celija Er loze koje sazrevaj po megaloblastni tip sazrevanja celija.
dzinovski megamijelociti (poremeceno sazrevanje granulocita)
hipersegmentovani megakariociti (poremeceno sazrevanje Tr loze)
-Terapija: B12 dozivotno I parenteralno.

Hemolizne anemije
To je poremecaj koji karakterise skracenje zivotnog veka Er u organizmu uslovljen patoloskom hemolizom.
Anemije zbog hemolizne bolesti ce se javiti kada se normalni zivotni vek Er od 120 dana skrati 6 puta
(manje od 20 dana). S obzirom da kostana srz moze da poveca svoju aktivnost 6 puta I kompenzuje (spreci
pojavu) anemiju- u tom slucaju postoji hemolizna bolest a nema anemije.
Pored karakteristicnih simptoma za sve anemije, hemolizne anemije imaju svoju specificnost. One su
pracene povecanom vrednosti bilirubina u serumu I pojavom zutice razlicitog intenziteta. Pojava I stepen
zutice zavise od stepena hemolize I funkcione sposobnosti jetre da povecane kolicine bilirubina nastale
pojacanom razgradnjom Er izluci putem zuci.
Povecano izlucivanje bilirubina putem zuci dovodi do povecanje zucnih boja (urobilinogen, urobilin) u stolici
I mokraci (urobilinogenurija).
Kada povecano oslobadjanje Hb iz raspadnutih Er bude vece od kapaciteta haptoglobina I hemopeksina sa
kojima se vezuje, nastaje izlucivanje Hb mokracom (hemoglobinukrija).
Moguce komplikacije hemolizinih anemija: velika hemoglobinurija moze dovesti do oligurija, anurija,
bubrezna slabost, prestanak rada bubrega I povecano izlucivanje bilirubina u zuci moze dovesti do
stvaranja bilirubinski kamenci u zucnoj kesi tj zucnom putevima.
Etioloska podela hemolizinih anemija
1

Korpuskularne, podela na tri grupe zbog

poremecaja Er opne
- poremecaja stvaranja I I iskoriscavanja energije (enzimopatije)
- poremecaja metabolizma Hb (hemoglobinopatije, talasemije).
Sve korp.h.a. su vezane za poremecaj u samom Er tj korpuskulu.
2

Ekstrakorpuskularne- poremecaj je izvan Er tj korpuskuluma

a) Neimunih poremecaja - fizicki faktori (opekotine, vestacki srcani zalisci)

- hemijski faktori
- mikrobioloski faktori (paraziti malarije I dr).
b) Imunih poremecajia -izoimuni
- autoimuni.
Urodjena porodicna SFEROCITOZA je nasledna bolest koja se prenosi autosomnim genom razlicite
penetracije. Osnovna promena je poremecaj lipoproteinske gradje opne Er koji uslovljava povecanu
propustljivost I povecan ulazak Na+ jona u Er zbog cega Er dobijaju loptast (sferast) izgled. Ovakav oblik
dovodi do njihove povecane razgradnje u slezini koja se zato povecava (splenomegalija).
LABORATORIJSKE KARAKTERISTIKE: loptast (sferast) oblik Er I smanjena otpornost na hipoosmotske rastvore
NaCl.
Normalna hemoliza pocinje u 0,45 %, a zavrsava u 0,42% rastvoru NaCl.
Povisena vrednost bilirubina I povisen broj retikulocita (retikulociti uvek poviseni kod hemoliznih anemija)
jer kostana srz povecano radi.
TERAPIJA- Splenektonija (vadjenje slezine) popravlja anemiju, nastaju zitice I retikulocitose, a ostaje sferast
oblik Er I smanjena otpornost na hipoosmotke rastvore.
Urodjena ELIPTOCITOZA
Urodjeni poremecaj koji se karakterise elipsoidnim (ovalnim) oblikom Er. Nasledjuje se autosomnim
dominantnim genom. Nije objasnjen razlog zbog cega je blaga klinicka slika, a tezi oblici se javljaju kod
hemozigota. Splenoktonija indukovana ako postoje znaci teze hemolizne anemije I izrazitije skracenje veka
Er.
Paraksizomalna nocna hemoglobinurija
Karakterise se intraveskularnom (u krvnim sudovima) hemoglobinurijom I hemosideremijom kao I
neefektivnom hematopoezom, dodata I kostana srz slabije radi pa necemo imati povecan broj retikulocita,
zbog koje se iz anemije cesto javlja leukopenija I trombocitopenija (prate smanjen broj Le I Tr).
Patolosku hemolizu uslovljava povecanjae poroznosti Er opne (korpuskularni mehanizam) koja je posledica
poremecaja sinteze belancevina (proteina), najverovatnije nekih enzima (AchE).
Nenormalnu hemolizu izaziva komplement prisutan u plazmi ciji se afinitet prema Er bolesnika povecava 23 puta (ekstrakorpuksularni mehanizam). Hemolizni efekat komplemenata se narocito ispoljava kada se ph
krvi menja u smislu kiselosti. Ta pojava ispoljava u vecoj meri tokom spavanja, to su hemosiderinurija
odnosno hemoglobinurija izrazene u mokraci. Sve pojave izrazene pri lucenju mokrace u snu.
LABORATORIJSKE KARAKTERISTIKE: Uz anemiju ceste leukopenije I trombocitopenije (pancitopenije).
Pozitivan Hamov test- test hemolize u zakiseljenom serumu I opadanje serumskog Fe.(u svim dr povecan).
ENZIMOPATIJE
Anemija zbog deficita dehidrogenaze glukoza-6-fosfata(glukoza-6-fosfataze) nasledjuje se nekomletnim
dominantnim genom. Vezanim za X hromozom te se ispoljava u heterozigotnih muskaraca, a ostaje
prikrivena u heterozigotnih zena.
Anemija zbog deficita kinaze-piruvata je nasledna bolest koja se prenosi autosomno- recesivno nastaje jer
je ovim deficitom nedovoljno stvaranje energije u Er I nedovoljno obnavljanje ATP-a.
Hemoglobinopatije
su bolesti izazvane poremecenom sintezom globinskog dela Hb zbog mutacije strukturnog dena, pa su
molekuli globina jedna aminokiselina zameni drugom I stvaraju se patoloski Hb S.

Hb-HbA=normalni (2 alfa I 2 beta lanca), HbF=fetalni (2 alfa I 2 gama lanca),

HbM=patoloski Hb gde je proksimalni ili distalni histidin u beta lancu zamenjen tirozinom,
HbS= u beta lancu valin umesto glutaminske kiseline.
Primer bolesti
-Anemija srpastih Er (drepanocitoza)- urodjena hemolizna anemija koja nastaje zbog stvaranja
nenormalnog HbS.
Srpasti Er se nagomilavaju u malim krvnim sudovima izazivajuci stazu koja uslovljava I pojavu tromboza I
infarkta u raznim organima (pluca, bubrezi) dovodi do njihovog ostecenja. Prognoza bolesti je losa narocito
kod homozigota, a tranfuzija Er jedne terapije- moguca komplikacija ove anemije.
-Talasemije- nasledne hemolizne anemije uslovljenje poremecajem sinteze 1 od peptidnih lanaca Hb
odraslih (HbA). Bolest je nasledna I prenosi se autosomnim dominantnim genom I u zavisnosti kog para je
poremecaj sinteze postoji beta (najcesca) alfa I delta talasemija.
U hemozigota bolest je teza (talasemija major), a u heterozigota blaza (talasemija minor).
Poremecaj stvaranja HbA uslovljava visak stvorenih alfa lanaca koji se istaloze u vidu Hajncovih telasaca, a
ovi poremecaji u obliku I gradji Er dovode do njihove brze razgradnje, skracenja njihovog zivotnog veka I
pojave hemolizne anemije.
HbA=2alfa+2beta lanca
HbF=2alfa+2gama lanca
Izostanak stvaranja beta lanca posle rodjenja izaziva povecano stvaranje gama lanca koji kombinujuci sa
alfa lancima stvaraju velike kolicine HbF koji cini 90% Hb Er.
LABORATORIJSKI NALAZI: anemija, hipohromija, anizocitoza, poikilocitoza, target cells (leptocitoza).
TERAPIJA: transfuzija, splenektomija (nekad dovodi do poboljsanja)
Imune hemolizne anemijenastaju zbog prisustva u plazmi At koja razaraju sopstvene Er- antieritrocitna At (autoantitela).
Dele se na:
1)Izoimune, mogu nastati zbog
- transfuzija inkompatibilne krvi
- hemolizna bolest novorodjenceta. Nastaje zbog prisustva At u krvi Rh- majke protiv Er ploda(Rh+).
2)Autoimune- primarne (idiopatske)- ne prati ih neka druga bolest koja dovodi do ostecenja imunskog
sistema organizma
- sekundarne- prate ih neka druga bolest koja je ostetila imuni sistem: maligni limfomi, leukemije
(leukoze), sistemseke bolesti vezivnog tkiva (lupus eritematosis)
-Idiopatski oblik nastaje zbog poremecaja imunoloskog sistema organizma bez prisustva neke druge bolesti.
Javljaju se autoantitela koji razaraju sopstvene Er.
-topla IgG Atdeluju na 37^C
-hladna IgM At deluju na nizim temperaturama
Topla At najcesce nekompletna (ne vezuju komplemente) I oblazu povrsinu Er sto olaksava razgradnju Er u
slezini I jetri I kostanoj srzi. (ekstravaskularna hemoliza)
Hladna At (kompletna) se prethodno vezu sa komplementom I zatim se vezuju za At Er. Brza razgradnja Er
uslovljena je stetnim dejstvom komplementa koji stvara supljine u opni Er pa ulaze voda I elektroliti.
Patoloska hemoliza se odigrava u sitnim krvnim sudovima.(intravaskularna hemoliza)
-Terapija= kortikosteroidi (hormone nadbubrega, cepaju vezu Ag-At), imunosupresivna terapija. Lekovi koji
suprimiraju patoloski imuni odgovor. Splenektomija kada se dokaze da je mesto razgradnje Er u slezini sto
se dokazuje ferokinetikom sa radioaktivnim Fe59 I hromskim vekom Cr51.
*Aplasticna anemija*

-Spada u anemije zbog insuficijencije kostane srzi. Ostecenje je na nivou pluripotentnih maticnih celija.
Karakterise je snizenje sve 3 celijske loze (pancitopenija).
-Uzorci: jonizujuce zracenje, hemijski agensi (citostatici, benzolska jedinjenja, arenska jedinjenja, soli zlata,
herbicidi); hloramfenikol, pirazoidski derivati dovode do aplazije u preosetljivih osoba. Postoje I idiopatski
oblici kod kojih ne znamo uzrok.
-Laboratorijski nalazi: poncitopenija, smanjenje retikulocita, povecanje vrednosti serumskog Fe, a cesto
zasicenje transferina 100%.
-Dijagnoza: histologija (biopsija), a ne citologija (mijelogram) kostane srzi. U biopsatu hematopoetske celije
zamenjene masnim tkivom (lipociti).- dijagnosticki dokaz.
-Terapija: nutritivni cinioci hematopoeze- vitamin B12, E, folna kiselina, testosteron (androgeni hormone
stimulise eritrocitopoezu), kortikosteroidi ako se sumnja na imuni mehanizam, nastanka aplasticne anemije
eritropoetini, granulocino stimulujuci faktor, transfuzija derivate krvi (Er, Tr), kod mladjih transplatacija
kostane srzi.
Apsolutni br jedne vrste leukocita= (uk br le (10g/l) x %jedne br le) / 100

4. LEUKOCITNA LOZA

Uloga Le je u odbrani organizma. Postoje 2 grupe Le prema funkciji:

1.Fagocitna (granulociti I monociti)
2.Imunocitna (limfociti I plazmociti)
Ove dve uloge su medjusobno povezane- fagocitozu pojacava prethodno pelovanje At (opsonina na Ag), a
prethodna fagocitoza Ag od strane makrofaga ubrzava stvaranje At. Le I (sve celije mijeloidne loze) kao I
sve celije hematopoeze vode poreklo od pluripotentne maticne celije. Od nje nastaje unipotentna maticna
celija za mijelomonocitnu, limfocitnu, eritrocitnu I trombocitnu lozu.
MIJELOCITOPOEZA (granulocitopoeza):
Celije mijelocitne (granulocitne) loze nastaju iz unipotentnih maticnih celija za mijelomonocitopoeznu lozu.
Od ove celije ce deobom I diferentovanjem nastati mijelocitna I monocitna loza sto ce reci da mijelocitna I
monocitna loza imaju zajednickog pretka.
U mijelocitnoj (granulocitnoj) lozi, prva morfoloski prepoznatljiva celija je:
1.Mijeloblast:
Velika celija bazofilne citoplazme u kojoj se moze naci nekoliko sitnih azurofilnih granula. Ima veliko jedro,
rastresitog hromatoma sa 2-5 jedaraca. Jedro ima rastresit hromatin. Daljom deobom I diferentovanjem
nastaje
2.Promijelocit:
Velika celija (veca od mijeloblasta) slabije bazofilnosti citoplazme od mijeloblasta u kojoj se nalaze krupne
mnogobrojne azurofilne granule po kojima je prepoznatljiv. Granule su nespecificne.
3.Mijelocit:

Manji je od promijelocita, ima okruglo jedro sa zgusnutim hromatinom, a u citoplazmi se javljaju vec
specificne granule: neutrofilne, eozinofilne I bazofilne, pa imamo I 3 vrste mijelocita (neutrofilni, eozinofilni,
bazofilni).
4.Metamijelocit:
Ima ugnuto (bubrezasto) jedro sa grubim izgledom hromatina I specificne neutrofilne, eozinofilne i bazofilne
granule u citoplazmi (po tipu granule se zovu granulocitna loza).
5.Stapicasti granulocit:
Manje velicine od metamijelocita. Jedro je u obliku stapica. Prisutne su takodje specificne neutrofilne,
eozinofilne I bazofilne granule.
6.Segmentovani granulocit:
Jedro u vidu segmenata, a prisutne su specificne neutrofilne, eozinofilne I bazofilne granule. Jedro
eozinofilnih ima 2 segmenta u vidu bisaga (bisagasto jedro). Bazofilni ima 3-4 segmenta jedra
rasporedjenih u vidu lista dateline.
Napomena: Kao I svim poezama sadrzaj jedra tj hromatina je najnezniji (rastresit) je kod mladjih celijskih
oblika, a zatim sa sazrevanjem hromatin postaje gusci.
Oko 8-14 dana potrebno je da bi se posle 4-6 celijskih deoba stvorio od mijeloblasta zreli neutrofilni
granulocit. (U zrelim granulocitima utvrdjeno je prisustvo supstanci nazvanih haloni I antihaloni. Haloni
deluju negativno na razmnozavanje celija granulocitne loze, a antihaloni povecavaju razmnozavanje
granulocita u kostanoj srzi.)
Izotopska ispitivanja granulocitokinetike potrvdila su da u kostanoj srzi postoje dva prostora granulocita.
Prvi-mitozni (proliferentni odeljak). Tu su mijeloblasti, promijelociti, mijelociti.
Drugi-maturacioni odeljak. Tu su metamijelociti, stapicasti I segmentovani granulociti.
Normalno iz maturacitnog odeljka granulocita prelaze u perifernu krv u kojoj 50% granulocita cirkulise, a
drugih 50% je u marginalnim prostorima, krvnim kapilarima iz kojih po potrebi mogu preci u perifernu krv
(npr.kod infekcija).
Morfoloske promene granulocita u perifernoj krvi
*nauciti leukocitnu formula

1. Pelgej Huetova anomalija granulocita:

Urodjena anomalija jedra koja se sastoji u smanjenoj segmentaciji jedra pri cemu postoje tanki mostici
izmedju segmenata
2. Alderova urodjena anomalija:
Zreli granulociti sadrze velike aurofilne granule
3. Makropoliciti:
Veliki neutrofilni granulociti cije jedro sadrzi 5-10 segmenata
Srecu se kod deficit B12 i/ili folne kiseline
4. Vakuolizacija granulocita:
Predstavlja degenerativnu pojavu citoplazme granulocita sa prisustvom vakuola
Javlja se u toku infekcija I intoksikacije organizma
5. Toksicne granulazije
To su zrnca razlicitih velicina koja se boje intenzivnom bojom I predstavljaju degenerativnu promenu
citoplazme.
Monocitopoeza
Celije monocitne loze imaju zajednickog pretka sa celijama mijeloidne loze- unipotentna maticna celija za
mijelocitnu lozu iz koje nastaje prva morfoloski prepoznatljiva celija a to je:
1.Monoblast:
Celija okruglog ili ovalnog oblika sa sivo-plavom citoplazmom koja nema granule. Jedro ovalno ili okruglo,
hromatin rasporedjen u vidu tanke mreze, a u jedru 2-6 jedaraca.
2.Promonocit:

Ovalnog ili okruglog oblika, sa sivo-plavom citoplazmom u kojoj postoje sitne azurofilne granule u vidu
prasine. Jedro nema jedarce, hromatin u vidu mreze (nesto grublji od hromatina monoblasta)

3.Monocit:
Okruglog ili ovalnog oblika, citoplazma sivo-plava ili svetlo siva sa sitnim azurofilnim garanuloma koje se
jedva uocavaju. Jedro razlicitog oblika (ovalno, okruglo, potkovicasto, bubrezasto). Hromatin u vidu mreze
(grublje od hromatina prethodnika). Jedro nema jedarce.

Promene broja leukocita

Normalan broj Le je 4-10x10na9/l
Leukocitna formula:
Procentualno najvise (60-65%) je neutron. Granulocita, a oko 25 do 30% limfocita. Znatno manji je procenat
ostalih Le.
Neutrofilija
Povecanje apsolutnog broja neutrofilnih granulocita (preko 7,5x10na 9/l) (da je bilo povecanje % onda bi
bila relativna). Kod piogene(gnojne) bakterijske infekcije, diferija, kolera, antraks. Akutna zapaljenja
pracena nekrozom tkiva, infarkt zbog nekroze tkiva, nekroza tkiva u malignim bolestima, sistemska
oboljenja vezivnog tkiva, akutna krvarenja, hemoliza, polizitemija rubra vera, osteomijela fibroza
Bakterijske infekcije popravilu dovode do neutrofilije.
Leukemoidna reakcija- znatno povecanje broja neutrofilnih granulocita pri cemu se u perifernoj krvi nalaze
mladji celijski oblici mijelocidne loze (mijelociti, metamijelociti, promijelociti itd). Najcesce se javlja kod
sepse (inf. Oboljenje celog organizma sa zahvatanjem velikog broja organa u prisustvom bakterije u krvi).
Eozinofilija
Alergijske reakcije (bronhijalna astma, polenska kijavica),
Parazitoze (crevne parazitoze, ehinokokus),
Dermatoze (eksfolijativni dermatitis, penfigus=kozne bolesti),
Eozinofilni granuloma(poliarteritis nodosa),
Maligna oboljenja lmfnog tkiva (Morbus hochki)
Bazofilije
Neke virusne infekcije (grip, varicele)
Tuberkuloza
Neke alergijske reakcije
Neki endokrinoloski poremecaju (hipotireoidoza)
Monocitoza
Neke infekcije (tuberkuloza, trbusni tifus, bakterijski endocarditis)
Neke parazitoze (malarija, kala-atar)

Limfocitoza
Sve virusne infekcije infektivna mononukl I infektivna limfocitoza
Dovode doizrazite limfocitoze, hipertireoza, pertuzis
Virusne infekcije dovodedo limfocitoze I do neutropemije za razliku od bakterijskih infekcija koje dovode do
neutrofilije.
Neutropenija
Stanje u kojem je smanjen broj neutrofilnih granulocita ispod 1,5X10na9/l

Postoje nasledne I stecene neutropenije.

Nasledne pogledati u udzbeniku 137str
Stecene neutropenije se javljaju u toku nekih infektivnih I imunoloskih bolesti kod hiperplenizma (povecanje
funkcija slezine) kao I kod ostecenja kostane srzi, virusne infekcije.
Pogledati aplasticen anemije u udzbeniku
Akutna agranulocitoza (Shulcova agranulocitoza)
Akutno smanjen broj neutrofilnih granulocita sa vrednoscu ispod 1x10na9/l a cesto ih u perifernoj krvi I
nema. Prvi opis dao je Shurds. Uzrok ove bolesti je preosetljivost najcesce na lekove pa se zato I javlja u
osoba kod kojih postoji ta preosetljivost. Najcesce je izazivaju derivati pirazolona (analgetici),
imunosupresivna sredstva, kao I sulfonamide, redje neki drugi lekovi.
Bolesti se karakterisu teskom opstom infekcijom organizma (sepsa) jer su odbrambene snage organizma na
nuli. Sepsu izazivaju kako patogene tako I saprofitne bakterije, a dodatno se javlja I poivicna inf ?
U klinickoj slici dominira jako visoka temperatura sa iscrpljenoscu organizma (tesko klinicko stanje).
U labaratorijskim nalazima smanjen broj granulocita uz normalan broj Er I Tr. U kostanoj srzi nema celija
mijelocitne loze.
Bolest se leci uz prekid uzimanja leka principima lecenja sepse (antimikotici, transfuzija granulocita,
povecana doza antibiotika). Sa prekidom uzimanja leka, posle 15 dana doci ce do normalizovanja broja
granulozita jer je sam mehanizam delovanja osetljivosti na lek reverzibilan. U faze lecenja koje traje do 2
nedelje potrebno je bolesnika drzati u sterilnim uslovima jer je dosta podlozan infekcijama.

Limfocitopoeza
Proces nastanka celija limfocitne loze
I T I B Ly nastaju iz pluripotentne maticne celije kaoi sve druge hematopoetske celije. Pod dejstvom
odredjenih faktora mikrosredine iz pluripotentnih maticnih celija nastaju opredeljene maticne celije za T I B
Ly (unipotentne).
Dalje diferentovanjem ovih unipotentnih maticnih celija za T I B Ly u oba puta (I za T I za B) diferentovanja
odvija se u dve sukcesivne faze: Ag-nezavisna faza
Ag-zavisna faza

Ag-nezavisna faza
Diferentovanja se odigrava u centralnim I limfnim organima: timusu za T Ly, a u ekvivalentima
Fabricijumsove burze za B Ly. Tokom ove faze nastaju imunokomplementi Ly.
Ag-zavisna faza
Diferentovanja se odigrava u perifernim limfnim organima. Nakon njihovog susreta sa Ag predstavlja
imunoloski odgovor Ly. Ovaj susret sa Ag se odigrava u limfnim zlezdama, tonzulama, slezini, limfnom tkivu
creva (perifernim organima).
T-limfocitopoeza
Imunokomplementi T Ly nastaju u Ag-nezavisnoj formi diferentovanja koja se deli u 3 uzastupna stupnja:
Pretimusni
Timusni
Posttimusni
U pretimusnom stupnju nastaju protimociti koji cirkulacijom dospevaju u timus, gde pod dejstvom
hormonskih faktora timusa diferentuju u timocite. U timusu se diferentovanje odvija. Prvo u korteksu, a
zatim nastavlja u meduli (srzi) I u srzi se diferentovanjem vec odvajaju pojedinacne subpopulacije T Ly.

Cirkulacijom iz timusa ovi T Ly dospevaju u periferne limfne organe gde nakon susreta sa Ag bivaju
aktivisani, I otpocinje Ag-zavisna faza diferentovanja koja ustvari predstavlja imuni odgovor. Smatra se da
se prvom deobom nakon susreta sa Ag sa jedne strane odvaja celija pamcenja (memory cell), a sa druge
strane celija koja ce daljom deobom I diferentovanjem odigrati svoju efektorsku ili regulatornu ulogu u
zavisnosti koja je subpopulacija T Ly aktivisana.
Razlikujemo 4 subpopulacije T Ly:
-T Ly kasne preosetljivosti
-T citotoksicni Ly (CTL)
-T pomazuci Ly (helper, Th-Ly)
-T inhibisuci Ly (supresori)
Prve dve subpopulacije su efektor(n)i, a druge dve regulator(n)i.
T Ly kasne preosetljivosti sekretuju limfokine. Limfokini su polipeptidi koji imaju biolosku aktivnost I deluju
na sve celije koje imaju ulogu u odbrani organizma: Mf, neutrofilne, bazofilne I eozinofilne granulocite.
Limfokini:
-

Faktor koji inhibise spontanu migraciju Mf

Faktor koji stimulise funkciju Mf
Miogeni faktor
Hemotakticki faktor
Limfotoksicni faktor
Transfer faktor
Interferon (antivinotik)(virustakticno dejstvo, TAMIFLY ima virustatsko dejstvo) to je limfokin koji
ima virostatsko dejstvo.
B-limfocitopoeza
Imunokomponentni B ly nastaju od ptica u Fabricijusovoj burzi po cemu su I dobili ime, (burza zavisni Ly). U
sisara Ag nezavisna faza odigrava se tokom monogenetskog razvoja u fetalnoj jetri, kostanoj srzi, slezini. A
u kostanoj srzi I slezini u u postnatalnom period. Od unipotentnih maticnih celija za B Ly nastaju preB Ly cija
je odlika prisustvo u citoplazmi IgM. Ove celije diferntuju u imunoloski nezrele B Ly na cijoj se memrani
nalazi IgM. Daljim diferentovanjem iz imunoloski nezrelih nastaju zreli imunokompetentni B Ly. Ovi zreli
imunokompetentni B Ly na svojoj membrane pored IgM imaju molekule IgD, a mogu imati imunoglobuline
vise razlicitih klasa.
Pod dejstvom Ag u preifernim limfnim organima otpocinje Ag-zavisna faza diferentovanaj u kojoj B Ly sa ili
bez pomoci T Ly diferentuju u plazma celije plazmocite. Plazmociti luce At protiv tog Ag sto predstavlja
humoralni imuni odgovor. Napomena imuni odgovor T Ly je celularni (celijski).
At pripadaju vrlo heterogenoj familiji proteina koji se zajednickim imenom nazivaju imunoglobulini.
Strukturna jedinica Ig je sastavljena od 2 para polipeptidnih lanaca. Sematski se predstavalja u vidu slova
Y, a svaki par se sastoji iz lakog (L) I teskog (H) lanca. L ima 20 ak, a H 440ak.
Ovi lanci su vezani sa vise kovalentnih I jednom disulfidnom vezom. Na osnovu razlike u teskim lancima Ig
se dela na 5 klasa:
IgAIgMIgGIgEIgDPodela svih lakih lanaca humanog tipa na osnovu iziotipskih Ag postoje 2 tipa: kapa
U Ig svih klasa. u 1 molekuli laki lanaci su uvek istog tipa.
RADIJALNOM IMUNODIFUZIJOM (RID)
Ig u serumu se odradjuje
A koncentracija se izrazava u g/l.
A moze se odradjivati I IMUNOELEKTROFOREZOM
MORFOLOSKE KARAKTERISTIKE LIMFOCITNE LOZE

I lamda

1.Limfoblast
Celija okruglog oblika sa citoplazmom bez granula koja je homogena svetlo plave boje.ima ovalno I okruglo
jedro centralno postavaljeno sa jednim do 2 jedarca. Hromatin je rasporedjen u vidu konaca mreze ili sitnih
tackica, nezne structure ali je grublji nego kod mijeloblasta kome morfoloski moze biti slican.
2.Prolimfocit
Manja celija od limfoblasta, takodje okruglog ili ovalnog oblika. Svetlo plava citoplazma I retke azurofilne
granule. Jedo ovalnog ili okruglog oblika centralno postavljeno I jedno okruglo obojeno jedarce. Hromatin je
u vidu vecih grudvica koje su medjusobno povezane grubljim koncima.

3.Limfocit
Takodje ovalnog ili okruglog oblika I manji od prolimfocitai limfoblasta, najmanji u ovoj lozi. Citoplazma
svetlo plava I u njoj se moze naci manji broj auzinofilnih granula neravnomerno rasporedjenih. Jedro
ovalnog ili okruglog oblika redje na jednom delu slabo uvuceno, nema jedarce. Hromatin skupljen u
grudvice-kompaktan.
U plazmocitnoj lozi nastaju nakon susreta B Ly sa Ag.
1.Plazmoblast ekscentricno postavljeno jedro okruglog ili ovalnog oblika, sloj citoplazme dosta obilan,
tamno plava boja do tamno ljubicaste. Nema granule. Hromatin u jedru u vidu mreze sa jako izukrstanim
vlaknima. U jedru se nalazi 2-4 jedarca.
2.Proplazmocit- okruglog ili ovalnog oblika, manji od plazmoblasta, sloj citoplazme obilan, tamno ljubicast,
nema granule. Ekscentricno postavljeno okruglo ili ovalno jedro sa 1-2 jedarca. Hromatin u vidu mreze,
grublji nego kod plazmoblasta.
3.Plazmocit- manji od plazmocita I plazmoblasta, ovalnog ili okruglog oblika. Citoplazma plavo-ljubicasta
bez granula, cesto sa 1 ili vise vakuola (odlika sekretornih celija). Jedro ekscentricno, hromatin u vidu guste
mreze I granula koje si tako rasporedjene da hromatinu daje izgled paoci na tocku. Jedro nema jedarce.
3 karakteristike:
Ekscentricna postavljena jedra
Najvca bazofilnost
Prisustvo vakuola u citoplazmi nema granula
NACIN RAZLIKOVANJA T I B Ly
T I B Ly se morfoloski ne razlikuju, razlika se pravi na osnovu celijskih markera. Celijski marker se dele na
Ag I receptore.
B Ly: karakteristican za B Ag
T Ly: T Ag
Ia(imuno Ag)prisutan I na T I na B Ly.
Ag- monoklonska At se koriste za razlikovanje pojedinih subpopulacija Ly pri cemu mozemo otkriti I stadijum
zrelosti.
Rc-su structure na membrane Ly koje vezuju za njihovu membranu odredjene molecule ili celije
MRc- na membranski zrelim B Ly I za njega se vezuju Er misa praveci rozete.
ERc- nalazi se na T ly koji kada se dovedu u kontakt sa Er ovce stvaraju rozete.
Rec- za complement I Fc fragment Ig nalaze se na membrane T I B Ly.
Membranski Ig integralni deo celijske membrane B Ly. Otkriva se raznim metodama od kojih je
imunofluorescenca najcesca. Njegovim otkrivanjem se pravi razlika T I B Ly.
Najveci br B Ly ima membranski Ig klase M i/ili D, a znatno manja zastupljenost Ige, IgG, IgA.
U morfoloskom pogledu kod T I B Ly razlikujemo sledece oblike:
Limfoblast
Prolimfocit
Limfocit.