VODI ZA PISANJE

SEMINARSKIH RADOVA U
PROGRAMU MICROSOFT
WORD 2007
ili Kako napisati lep seminarski rad?

Qu pasa? Internet platforma Drutva hispanista za studente hispanistike

quepasa.drustvohispanista.rs

Uvodne napomene
Ovaj vodi je nastao sa ciljem da se studentima hispanistike olaka tehnika strana
izrade seminarskih i slinih radova u programu Microsoft Word 2007. Ovde, dakle,
nee biti rei o tehnikama akademskog pisanja, niti o bilo kojim pitanja sadrine, ve
iskljuivo forme.
Vodi je napisan za Word 2007, a ne neki drugi program ili verziju jer su rezultati
ankete sprovedene u novembru 2013. godine pokazali da je upravo to izdanje najzastupljenije kod studenata hispanistike. Trudiemo se da, ipak, skrenemo panju na
neke razlike u odnosu na druge verzije programa. Uz to treba rei da je koriena
verzija sa interfejsom na engleskom jeziku, a ne srpskom ili panskom jer je iskustvo
pokazalo da najvei broj korisnika u Srbiji koristi programe na engleskom jeziku.
Samim tim mnoge funkcije nismo prevodili jer smatramo da bi to samo unelo nepotrebnu konfuziju. Zbog velike koliine engleskih rei, one nee biti u kurzivu kako
tekst ne bi bio bespotrebno optereen.
Na kraju, posebno elimo da skrenemo panju da ovaj prirunik ni na koji nain ne
promovie pirateriju, plagijatorstvo ili bilo koju drugu vrstu krenja autorskih
prava. Najnoviju verziju programa moete kupiti na ovoj stranici, a u ponudi je i
besplatna alternativa u vidu paketa LibreOffice.
Vodi je namenjen za elektronsku upotrebu te vas podstiemo da ga ne tampate
osim ukoliko je zaista neophodno. U sluaju da imate bilo kakvih komentara i
sugestija, pozivamo vas da nam se obratite na quepasa@drustvohispanista.rs.
Drutvo hispanista ne odgovara za tanost podataka koji se nalaze u vodiu.
Tim platforme Qu pasa?

Sadraj
1. Podeavanje programa ................................................................................................................. 3
1.1. Merna jedinica.......................................................................................................................... 3
1.2. Podeavanje strane ................................................................................................................ 3
1.3. Alatke za proveru pravopisa i greaka u kucanju ...................................................... 4
1.4. Nevidljivi znaci......................................................................................................................... 5
1.5. Automatski tekst ..................................................................................................................... 5
1.6. uvanje u pdf formatu .......................................................................................................... 5
2. Stilovi ................................................................................................................................................... 6
3. Naslovna strana ............................................................................................................................... 7
3.1. Pravljenje obrasca .................................................................................................................. 8
3.2. uvanje obrasca naslovne strane ..................................................................................... 9
4. Sadraj i podnaslovi ....................................................................................................................... 9
4.1. Paginacija .................................................................................................................................10
5. Bibliografija .....................................................................................................................................11
5.1. Pravljenje .................................................................................................................................11
5.2. Navoenje ................................................................................................................................13
5.3. Ubacivanje spiska koriene literature ........................................................................13
6. Dodatni trikovi ...............................................................................................................................14
6.1. uvanje obrasca ....................................................................................................................14
6.2. Teze i numerisane liste .......................................................................................................14
6.3. Numerisani podnaslovi.......................................................................................................15
6.4. Fusnote .....................................................................................................................................15
6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima .....................................................15
6.6. Ubacivanje horizontalne strane ......................................................................................16
6.7. Preice .......................................................................................................................................16
7. Literatura .........................................................................................................................................17
8. Indeks pojmova ..............................................................................................................................17

1. Podeavanje programa
Pre nego to uopte zaponete bilo kakvo pisanje u programu neophodno je napraviti nekoliko podeavanja koja e vam olakati dalji rad.

1.1. Merna jedinica

Prvo proverite koja se merna jedinica koristi. U nekim verzijama su predefinisani
ini. Preporuujemo da promenite u centimetre jer e vam tako biti lake da namestite margine, usek prvog reda i slino.
Kliknite na Office Button (krui u gornjem levom uglu) i zatim na dnu padajueg
menija izaberite Word Options (slika 1). Zatim preite na jeziak Advanced gde ete
nai odeljak Display. Tu se nalazi padajui meni za izbor merne jedinice (slika 2).

Slika 1
Slika 2

1.2. Podeavanje strane

Sledei korak je pravilno podeavanje strane. Kao to su mnogi primetili, Word
predetermisano ima standardnu veliinu papira koja se koristi u SAD (letter), a koja
esto pravi probleme pri tampanju. Uz to, praktino svi profesori zahtevaju da se
koristi papir A4.
Kako biste pristupili opcijama za podeavanje strane, u komandnoj traci izaberite
Page Layout, zatim u odeljku Page Setup kliknite na ikonicu u donjem levom uglu
(slika 3). Drugi nain za pristupanje je dvoklik na lenjir. Ukoliko ne vidite lenjir, idite
na View i tiklirajte opcije Ruler.

Slika 3

Prvi jeziak koji e se otvoriti su margine.

Preporuka je da sve margine podesite na
2,5
cm
(Kuzmanovi-Jovanovi,
Andrijevi, i Filipovi, 2012: 63), mada
uvek treba slediti uputstva profesora.
Gutter se odnosi na dodatni prostor pored
margine koji je neophodan za korienje.
U narednom odeljku (Orientation) birate
da li elite da strana bude vertikalno ili
horizontalno okrenuta.
Obratite panju na opciju Apply to. U
ovom sluaju treba oznaiti da se
primenjuje na ceo dokument, ponekad
ete koristite samo deo dokumenta, a
retko i opciju samo u nastavku (From this
point forward).
Sada preite na jeziak Paper. Iz
padajueg menija izaberite A4. Zatim, u
donjem levom uglu strane kliknite na
Slika 4
dugme Default kako bi se ova
podeavanja koristila za svaki novi dokument.

1.3. Alatke za proveru pravopisa i greaka u kucanju

Iako gotovo svaka verzija programa automatski proverava pravopis za engleski i
panski jezik, malo koja to radi za srpski. Ipak, postoje oficijelne alatke koje se besplatno mogu preuzeti sa Majkrosoftovog veb-sajta za Word 2007, 2010 i 2013. Naalost, ranije verzije nisu podrane.
Kliknite na ovaj link. Odaberite sa spiska srpski (Serbian (Cyrillic, Serbia)), preuzmite program za odgovarajuu verziju i instalirajte ga. Iako pie da je re o irilinom paketu radie i za latinicu. Mada alatke ne rade savreno i esto e podvlaiti
rei koje su ispravno napisane, ipak su od izuzetne pomoi pri uoavanju greaka u
kucanju. Vremenom ete dodavati rei u renik i uinak e postajati sve bolji. Ipak,
savetujemo konsultovanje Pravopisa Matice srpske za sve nedoumice.
N.B. Neophodno je podesiti
da jezik pisanja bude
Serbian
(Latin/Cyrillic,
Serbia and Montenegro
(Former)), jer u suprotnom
nee raditi. Ova greka je
reena u kasnijim verzijama
programa.

Slika 5

1.4. Nevidljivi znaci

Toplo preporuujemo da za bilo koju vrstu rada koristite opciju prikazivanja nevidljivih znakova. U poetku e vam sigurno biti neobino, moda ak i naporno, ali ete
se vremenom navii. Prednosti toga su izbegavanje viestrukih razmaka, lake
formatiranje i posebno laki rad sa tabelama i slikama. Opciju moete aktivirati klikom na znak za paragraf () u odeljku Paragraph poetnog jezika komandne trake
(slika 6).

Slika 6

1.5. Automatski tekst

Budui da je velika verovatnoa da ete makar jedan rad tokom studija predati u
elektronskom formatu, morate biti svesni da fajlovi najee sadre i mnoge dodatne podatke osim samog teksta, na prvom mestu podatke o autoru. Na vama je
izbor da li elite da sami popunite te informacije kako biste u manjoj ili veoj meri
zatitili svoj dokument. Sa druge strane, moda ete eleti da sve dodatne podatke
izbriete1. U svakom sluaju, nemojte
ostavljati fajl onakvim kakvim ga je Word
napravio.
Kliknite na Office Button pa iz menija izaberite Prepare, pa Properties. Kada vam
se otvori nova traka ispod komandne,
kliknite na Document Properties i zatim
na Advanced Properties. Pojavie se novi
prozor, preite na jeziak Summary (slika
7). Moete uneti (ili izbrisati) naslov,
temu, autora, rukovodioca, kljune rei i
sl. Sva ova polja kasnije mogu biti
upotrebljena kao automatski tekst.

1.6. uvanje u pdf formatu

Slika 7

Razloga za uvanje u pdf formatu ima nekoliko. Ukoliko rad treba tampati, onda je
ovo jedini nain da se osigurate da e tampana verzija izgledati potpuno isto kao
elektronska. Sa druge strane, ako se rad predaje u elektronskom formatu, uvek ga
aljite kao pdf jer samo tako niko nee moi nita da menja.

Za brisanje podataka izaberite kliknite na Office Button i izaberite Prepare, pa Inspect Document.
Nakon to Word izvri pretraivanje pokazae vam odeljak Document Properties and Personal
Information pored kog e stajati dugme Remove All. U kasnijim verzijama se ova fukcija nalazi pod
File > Info > Check for Issues.
1

Word 2010 i 2013 imaju ugraenu opciju uvanja kao pdf. Word 2007 je, naalost,
nema. Meutim, mogue je preuzeti besplatan dodatak sa Majkrosoftovog sajta koji
ovo reava. Nakon instaliranja pojavie se opcija Save as PDF.

2. Stilovi
Nakon to se konfigurisali svoj Word, moemo prei na pripremu za pisanje teksta.
Pri ocenjivanju radova, profesori esto najvie panje obraaju na bibliografiju (v. 5.
poglavlje) i izgled teksta. Kada je o formatiranju re, postoji nekoliko opcija koje moete slediti, ali je po nama, iako malo komplikovanije od ostalih metoda, najbolje
koristiti stilove.
Osnovna ideja iza stilova jeste lako formatiranje teksta na unapred definisani nain.
Dakle, umesto da sreujete izgled u poslednjem pregledanju teksta pred tampanje
odnosno slanje, uinite to pre samog pisanja kako biste mogli da se usredsredite na
sadrinu. Stilovi donose jo neke prednosti poput automatskog pravljenja sadraja i
brzog menjanja izgleda i veliina slova celog teksta.
Na samom poetku treba odrediti koji e font biti korien. Preporuka je da tip slova
za podnaslove i obian tekst bude isti. U obzir dolaze Times New Roman, Arial,
Georgia, Garamond, Bookman Old Style i Book Antigua (Kuzmanovi-Jovanovi et al,
2012: 63). Ipak, najee e to biti samo prvi od nabrojanih.
Word 2007 i kasnija izdanja imaju opciju
podeavanja jednog fonta za podnaslove a
drugog za tekst. To moete promeniti u
poetnom jeziku komandne trake, u
okviru odeljka Styles klikom na Change
Styles pa Fonts i Create New Theme
Fonts Izaberite Times New Roman i za
naslov i obian tekst (slika 8). U verziji iz
2013. godine ova opcija je malo pomerena
i nalazi se u posebnom jeziku (Design).
Stil pod nazivom Normal osnovni je stil
teksta koji se automatski aktivira prelaskom u novi red nakon naslova ili podnaslova. Moete konfigurisati i sopstveni stil
koji e biti glavni ali za tim, uglavnom,
nema potrebe. Da biste izmenili njegov
izgled, kliknite desni taster mia iznad na- Slika 8
ziva Normal u okviru odeljka Styles, i iz
padajueg menija izaberite opciju Modify. Pojavie se novi prozor u kome ete moi
da potpuno promenite izgled stila (slika 9).

Prvo proverite da li je tip slova Times New Roman (Body), veliina 12 a boja crna.
Funkcije podebljavana, kurziva i podvlaenja ete ree unapred postavljati ovako,
osim ukoliko je re o podnaslovima, ve direktno dok kucate. Nakon toga, kliknite
na dugme Format i iz padajueg menija
izaberite opciju Paragraph Tu izaberite
poravnanje (Justify). U okviru istog prozora moete uvui prvi red (Indentation
> Special > First line) kao i odrediti
veliinu razmaka izmeu pasusa
(Spacing > Before/After) i definisati
prored koji e uglavnom biti 1,5.
Preporuka je da ne koristite i uvueni
prvi red i razmak izmeu paragrafa, ve
samo jednu od te dve opcije
(Kuzmanovi-Jovanovi et al, 2012: 63).
Ukoliko se odluite za uvlaenje reda,
automatska vrednost (1,25 cm) je ujedno
i standardna vrednost koja se koristi jer
iznosi 0,5 ina. Sa druge strane, razmak
izmeu pasusa je prilino proizvoljan, ali
je 6 taaka pre i posle (Spacing
Before/After) najmanje to treba staviti.
Slika 9

Druga izuzetno korisna funkcija u okviru

prozora Modify Style (slika 9) je opcija Language U novom prozoru koji se otvori
odaberite jezik na kom ete pisati kako bi Word budui tekst pisan tim stilom
automatski povezivao sa izabranim jezikom.
Moete, takoe, svoj modifikovani stil sauvati kao podrazumevani stil za nove
dokumente zasnovane na ovom obrascu tako to ete oznaiti opciju New
documents based on this template.
Na isti nain modifikujte stilove Heading 1, Heading 2 i tako redom, koji predstavljaju naslove i podnaslove. Korienje ovih stilova je vano za automatsko pravljenje
sadraja. Ako elite da podnaslovi budu automatski numerisani pogledajte poglavlje
6.3.

3. Naslovna strana
Ukoliko ste podesili stilove moete prei na sam unos teksta. Gotovo svi radovi koje
budete pisali tokom studija imae naslovnu stranu. Kao i za mnoge druge stavke u
ovom vodiu, postoji nekoliko naina na koje moete napraviti naslovnu stranu.
Odluka e zavisiti od linih preferencija.
Mnogi vole da naprave zaseban dokument samo za naslovnu stranu, prvenstveno da
bi izbegli probleme sa paginacijom. Ovaj nain moe biti opravdan ukoliko se radi o
master radu koji se korii tvrdim povezom. Ipak, ukoliko je re o seminarskom radu,
pogotovu ako se predaje elektronskim putem, savetujemo da to izbegavate.

Word 2007 ima automatsku funkciju ubacivanja naslovne strane. Sasvim logino,
obrazac koji odgovara naim potrebama ne postoji na spisku ali zato postoji opcija
dodavanja novog obrasca za budui rad.

3.1. Pravljenje obrasca

Najpre na vrhu strane ukucajte podatke o ustanovi sledei uputstva profesora, poevi od univerziteta kao najvie jedinice do katedre ili grupe kao najnie2. esto se
ime univerziteta pie svim velikim slovima, a ponekad i naziv fakulteta. Ovaj deo je
uvek centriran.
Zatim, nakon nekoliko redova razmaka, napiite naslov rada. Oznaite tekst, poveajte veliinu nekoliko puta i centrirajte, sledei uputstva profesora. esto je naslov
podebljan.
Opet nakon nekoliko redova treba ukucati vrstu rada i naziv kursa u okviru kog je
raen. Ponekad se Filolokom fakultetu koristi zastareo nain pisanja koji zahteva
da navedete iz kog jezika, odnosno koje knjievnosti piete rad i na kojoj godini studija to je u sutinskoj koliziji sa bolonjskim sistemom. U tom sluaju prilagodite
tekst tim zahtevima. I ovaj deo je najee centriran.
Slede podaci o mentoru, odnosno rukovodiocu rada i studentu. Dva najea naina
su da u jednom redu navedete podatke o jednoj osobi a u drugom o drugoj (sama re
mentor i student mogu ali ne moraju biti ukljuene); ili da u jednom redu stoji mentor/rukovodilac i pored toga student, a u redu ispod podaci jedne a zatim i druge
osobe. Ukoliko se odluite za drugu opciju, koja je i ea, problem e vam biti kako
da poravnate tekst, budui vam trebaju dva stupca. Ne preporuujemo u ovom
sluaju korienje funkcije Columns jer moe prouzrokovati greke, umesto toga
savetujemo upotrebu tabele. Iz jezika
Insert komande trake izaberite opciju
Table i oznaite 2x2. U gornji levi ugao
upiite re Mentor (ili rukovodilac rada),
a desni Student, zatim dole levo ukucajte
ime mentora i na kraju levo svoje ime i broj
indeksa. Ukoliko je neophodno prevucite
ivice tabele dok ne budu poravnate onako
kako elite. Da biste ivice uinili nevid- Slika 10
ljivim, iz poetnog jezika komande trake, u
okviru odeljka Paragraph izaberite opciju Borders pa iz padajueg menija No Border
(slika 10). Do ove komande moe se doi i iz jezika Tables, u okviru odeljka Table
Styles.
Na dnu strane uvek mora stajati mesto i datum (esto samo mesec i godina) izrade
rada. Taj deo je takoe centriran, a veliina slova je ista kao i naziv obrazovne ustanove. Savetujemo da ovaj deo stoji u pretposlednjem redu strane, a ne u poslednjem
ili u podnoju zbog lakeg pravljenja obrasca.

N.B. Ukoliko piete seminarski rad iz izbornog predmeta sa neke druge katedre, navedite katedru
sa koje je izborni predmet, a ne svoju studijsku grupu (npr. umesto Katedra za iberijske studije
napiite Katedra za optu lingvistiku). Upravo iz tog razloga izbegavajte pisanje studijske grupe, osim
ukoliko profesor to ne trai.
2

N.B. Ukoliko ste stil Normal konfigurisali da uvlai prvi red pasusa, onda e itav
tekst na ovoj strani biti malo pomeren. Oznaite sav tekst, kliknite desni taster mia
i iz padajueg menija izaberite Paragraph. Opciju Special iz First line prebacite u
(none) i sredie se.

3.2. uvanje obrasca naslovne strane

Sada kada ste napravili celu naslovnu stranu, sauvajte je kao obrazac za budue
korienje. Dodatna pogodnost uvanja je ta to Word naslovnu stranu automatski
izuzima iz paginacije.
Oznaite ceo tekst naslovne strane. Iz jezika Insert izaberite Cover Page pa na dnu
Save Selection to Cover Page Gallery. Nazovite obrazac i bie dostupan iz padajueg
menija za sve nove dokumente koje budete pravili. Jedino to ete morati da uradite
jeste da promenite stilove u novom dokumentu ukoliko se razlikuju.
Da biste preli na sledeu stranu kliknite na dugme Page Break iz odeljka Pages
jezika Insert. Ova funkcija je izuzetno korisna i uvek je koristite umesto stavljanja
novih redova dok vas program ne prebaci na sledeu stranu, pogotovu kada je re o
novom poglavlju.
Proverite da li je Word vau stranicu pretvorio u naslovnu tako to ete dva puta
kliknuti u prostor za zaglavlje (alternativa je Insert > Header > Edit Header). Ukoliko
pie First Page Header, onda je sve u redu. Ako ne, zatvorite zaglavlje, obriite sav
tekst sa naslovne strane i klinkite na Insert > Cover Page i zatim na svoju naslovnu
stranu.

4. Sadraj i podnaslovi
Sadraj je esto obavezan deo seminarskog rada, kada je re o master i duim radovima on bez izuzetka mora biti prisutan. Nekada e biti na poetku, a nekada na kraju
rada. Da biste ubacili automatski sadraj neophodno je da sve podnaslove piete
stilovima Heading 1, Heading 2 itd. pri emu broj oznaava nivo u hijerarhijskoj
organizaciji rada. Podnaslovi su Heading 1, a potpodnaslovi Heading 2 i tako redom
ukoliko ima potrebe.
Moete ubaciti sadraj na poetku
rada i pre nego to ponete sa pisanjem. U jeziku References izaberite
opciju Table of Contents iz istoimenog
odeljka i sa padajue liste izaberite
prvu ili drugu opciju (slika 11). Ukoliko jo uvek nemate podnaslove, program e vas upozoriti i pojavie vam
se prazan sadraj. Promenite naslov
Slika 11
sadraja u Sadraj i obojite ga u
crno. Kako budete prelazili kurzorom preko sadraja, pojavie vam se opcija Update
Table na koju kada kliknete moete aurirati samo brojeve strane ili celu tabelu. U
veini sluajeva e vam trebati druga opcija.
Ispod sadraja ubacite Page Break kako biste preli na narednu stranu. Kako budete
dodavali podnaslove sadraj e se poveavati (mada ne automatski, ve ete morati
9

runo da ga aurirate) tako da je runi prelaz na novu stranu neophodan kako se

tekst ne bi stalno pomerao, a samim tim i menjali brojevi strana u sadraju.
Prvi podnaslov je najee Uvod. Otkucajte re Uvod i oznaite Heading 1 iz odeljka
Styles. Izgled slova je automatski promenjen. im preete u novi red (ENTER) stil e
se vratiti na Normal i moete poeti sa kucanjem teksta.

4.1. Paginacija
Neizostavan deo svakog rada je i paginacija.
U jeziku Insert, u okviru odeljka
Header & Footer izaberite Page
Number pa iz padajueg menija
Bottom of Page i zatim Plain Number 1,
2 ili 3 (najee 2). Ukoliko su vam
ukljueni nevidljivi znaci odmah ete
primetiti da postoji prazan red vika.
To je greka (ili namenski ostavljen
prostor) koja se pojavljuje u svim
verzijama programa, samo izbriite taj
dodatni red.

Slika 13

Slika 12

Budui da naslovna strana ima drugaije podnoje, na njoj

nee biti prikazan broj strane. Ipak, on e ui u raunanje
to vama ne treba. Najlaki nain da se ukloni raunanje
naslovne strane jeste da iz jezika Insert ponovo izabere
Page Number pa iz padajueg menija Format Page
Numbers. Otvorie vam prozor (slika 13) u kome, izmeu
ostalog, moete modifikovati nain na koji se brojevi
prikazuju. Na dnu prozora je opcija Start at, izaberite nulu
kao poetni broj. Sada u raunanju nee biti poetne
strane.

Dodatni problem nastaje ukoliko je neophodno da paginaciju uklonite i sa strane sa

sadrajem. U tom sluaju umesto funkcije Page Break ispod sadraja treba ubaciti
Section Break. Otvorite jeziak Page Layout i u okviru Page Setup kliknite na Breaks
i iz padajueg menija pod Section Breaks izaberite Next Page. Automatski ete biti
prebaeni na sledeu stranu, meutim, sva podnoja e se poremetiti. Idite na Insert
> Footer > Edit Footer. Videete da su zaglavlja i podnoja obeleena oznakama
Section 1 i Section 2.
Prvo izbriite sve brojeve
strana koji su se pojavili.
Zatim na prvoj strani
koja treba da bude
paginirana u okviru
jezika Design, koji se
Slika 14
pojavljuje samo kada je
aktivirano zaglavlje ili
podnoje, iskljuite opcije Link to Previous i Different First Page (slika 14). Vano je
10

da u podnoju prve paginirane strane ne pie Continous. Kada ste sigurni da ste
uspeli, ponovo ubacite broj strana na nain na koji smo prethodno objasnili. Ukoliko
broj strane nije odgovarajui moete ga promeniti uz pomo funkcije Format Page
Numbers.

5. Bibliografija
Pravilno citiranje i pravljenje bibliografije esto moe biti najnaporniji deo izrade
seminarskog rada, a svakako je deo koji se najvie gleda pri ocenjivanju. Veina korisnika programa nije svesna da Word 2007 ima niz funkcija koje olakavaju ceo proces. N.B. Ove funkcije nisu u potpunosti prilagoenje naim potrebama i postoje
izvesne razlike izmeu razliitih verzija programa, stoga ih treba koristiti krajnje
paljivo i detaljno proveravati dobijene rezultate.

5.1. Pravljenje
Alatke za literaturu, se nalaze u okviru
jezika References komande trake,
odeljka Citations & Bibliography
(slika 15). Pre svega je potrebno
izabrati bibliografski stil koji ete
koristiti. U humanistikim naukama
se uglavnom koriste APA3 (American
Psychological Association) i MLA4
(Modern Language Association). Ukoliko tokom rada promenite stil, Word
Slika 15
e automatski promeniti izgled citata i
bibliografije u celom dokumentu.
Neophodno je napraviti spisak dela. Kliknite na Manage Sources. U prozoru koji se
pojavi (slika 16) izaberite New kako bi se otvorio novi prozor u kome unosite
podatke (slika 17).

Word 2010 ima poznatu greku citiranju vie dela istog autora u stilu APA. Uputstvo kako je reiti
moete pronai na dnu ove stranice.
4 Word 2007 i 2010 koriste zastarelo (esto) izdanje formata MLA, tako da ete morati da napravite
neke izmene u konanom izgledu literature. Verzija iz 2013. godine koristi aurirano izdanje.
3

11

Slika 16

Prvo izaberite tip izvora sa padajue liste i automatski e se pojaviti polja za neophodne podatke. Zatim izaberite jezik. U polju Author upiite prezime i ime autora
(preporuujemo opciju Edit jer se onda otvara novi prozor sa posebnim poljima za
prezime, ime, srednje ime kao i opcija da poreate autore po redu, ukoliko ih ima
vie). Nakon toga unesite i ostale neophodne podatke. Kada sauvate, unos e se
pojaviti u prethodnom prozoru. Bie prikazan na levom (Master List) i desnom
spisku (Current List). Levi spisak su svi bibliografski unosi koje ste ikada koristili, a
desni samo oni koji su u upotrebi u dokumentu. Upravo ovi drugi e se pojaviti u
spisku koriene literature. Dakle, nema potrebe da svaki put unosite podatka
ukoliko za razliite radove koristite istu literaturu. Kada u tekstu budete citirali neko
delo ono e biti tiklirano na desnom spisku. Ispod toga se nalazi pretpregled izgleda
citata i bibliografske odrednice u dokumentu (korienjem bibliografske
parenteze). Svaku odrednicu moete izmeniti u bilo kom trenutku pritiskom na
dugme Edit.

12

Slika 17

5.2. Navoenje
Da biste citirali, kliknite na Insert Citation i sa padajue liste izaberite delo koje elite
da citirate. Da biste dodali broj strane, iz padajueg menija izaberite Edit Citation
(slika 18) i pojavie se
novi prozor. U tom
prozoru
moete
i
iskljuiti prezime autora,
to je neophodno ako je
u ranijem tekstu ve
pomenuto.
Slika 18
Odmah je jasno da dobijeni rezultat i nije ba idealan i da je neophodno napraviti
izmene. Savetujemo da te izmene napravite tek kada zavrite rad, u fazi itanja i
ispravljanja pred predaju. Iz padajueg menija izaberite Convert citation to static
text nakon ega ete moi da tekst menjate. U naem primeru (Slika 18) je
neophodno izbrisati zapetu iza Andrijevi; umesto znaka & upisati i; iza godine
umesto zapete staviti dvotaku i izbrisati p. Rezultat je (Kuzmanovi-Jovanovi,
Andrijevi i Filipovi, 2012: 63). U svakom sledeem ponavljanju bi umesto
Andrijevi i Filipovi trebalo da stoji et al to, takoe, moramo runo ispraviti. Ovaj
metod moda deluje kao bespotrebna komplikacija, ali je njegova velika prednost
preglednost citata i mogunost provere da li su sva dela navedena u literaturi zaista
i citirana.

5.3. Ubacivanje spiska koriene literature

Da biste ubacili spisak literature porean po alfabetnom, odnosno azbunom redu
kliknite na Bibliography i sa padajue liste izaberite prvu ili drugu opciju. Promenite
naslov u Literatura, Bibliografija5 ili Lista referenci. Slino kao i sa sadrajem,
klikom na dugme Update Citations and Bibliography moete u bilo kom trenutku
aurirati spisak. Preporuujemo da sve neophodne izmene uradite tek na kraju rada
jer se auriranjem briu sve rune izmene.
Ukoliko smatrate da su ove alatke previe komplikovane i nedovoljno funkcionalne,
predlaemo alternativu.
Iako su literatura i bibliografija esto sinonimi, bibliografija je iscrpnija od literature i ne sadri
samo navoena dela, stoga bi trebalo izbegavati naziv bibliografija kada je re o seminarskim
radovima.
5

13

6. Dodatni trikovi
U nastavku slede reenja najeih sitnih problema sa kojima se moete susresti.

6.1. uvanje obrasca

Kada jednom napravite dokument za seminarski rad, nema potrebe da svaki put
iznova pravite sve elemente (izgled strane, stilovi, podnaslovi i sl.). Umesto toga
moete sauvati svoj dokument kao obrazac. Kliknite na Office button, pa izaberite
Save as i zatim opciju Word template. Nazovite dokument i sauvajte ga. Sada
moete uvek otvoriti obrazac iz menija pomoi opcije New pa My templates.

6.2. Teze i numerisane liste

Iako jedna od najosnovnijih funkcija, esto moe zadavati glavobolje. Upravo zbog
ovoga je izuzetno vano da vam budu ukljueni nevidljivi karakteri. Na taj nain ete
lako moi da vidite ta ne valja.
Da biste zapoeli listu sa tezama, iz
odeljka Paragraph poetnog jezika izaberite Bullets, zatim Define New Bullet
(slika 19). U novom prozoru kliknite na
Symbol i izaberite znak kojim e poinjati
svaki red.
Napravljena lista vie nee pripadati stilu
Normal, ve List Paragraph koji moete
menjati kao i bilo koji drugi (ukoliko za
Slika 19
tim bude potrebe). Novi tekst je uvuen i
nema razmaka izmeu paragrafa. Da
biste promenili uvuenost reda, kliknite desni taster mia dok je oznaen znak i iz
padajueg menija izaberite Adjust List Indents... Otvorie se novi prozor u kome definiete koliko elite da znak i tekst budu udaljeni od margine i da li izmeu znaka i
teksta treba da postoji jedno prazno slovno mesto, nikakva praznina ili tzv. tabulatorski znak (eng. tab). Za teze ova opcija nije od znaaja, ali za brojeve je obino najbolje staviti jedno prazno mesto.

Slika 20

Da biste preli na nii nivo u okviru hijerarhije

nabrajanja, izaberite opciju Increase Indent (slika
20). Znak e se promeniti da bi se razlikovao od
prethodnog. Da biste ga promenili, kliknite desnim
i sa padajue liste odaberite Bullets, pa izaberite
eljeni znak ili ukoliko ga nema na listi odaberite
Define New Bullet pa Symbol.

Pritiskom dva puta na taster Enter vratiete se na stil Normal u novom redu.
Liste sa brojevima funkcioniu manje-vie isto kao teze. Da biste ubacili novu numerisanu listu, izaberite opciju Numbering, koja se nalazi odmah pored Bullets, i sa
padajue liste odaberite onu koja vam odgovara ili Define New Numbering Format.

14

6.3. Numerisani podnaslovi

Koristei opciju Multilevel List mogue je povezati stilove za podnaslove sa brojevima kako bi se automatski dodavali. Kliknite na
Multilevel List pa Define New
Multilevel List. Pojavie vam se
novi prozor, kliknite na More >>
kako bi se pojavile dodatne opcije
(slika 21).
Treba obratiti panju na nekoliko
elemenata. Prvo, sa leve strane je
niz od 1 do 9 koji predstavlja nivo
u okviru hijerarhije. Kada izaberete nivo, desno u polju Link level Slika 21
to style izaberite sa padajue liste
odgovarajui nivo podnaslova (za prvi Heading 1, za drugi Heading 2 i tako redom;
retko e vam trebati vie od 4 nivoa). Zatim, u donjoj polovini prozora treba podesiti
izgled broja. Polje Number style for this level vam omoguava da izaberete izgled
brojeva, a u polju iznad moete dodati taku ukoliko je re o arapskim ciframa. U
okviru odeljka Position birate poziciju broja i teksta, slino kao sa tezama i obinim
numerisanim listama. Kada zavrite prvi nivo, preite na drugi. Procedura je
potpuno ista sa dodatkom opcije Include level number from gde je potrebno sa liste
izabrati prethodne nivoe. Zatim u polju iznad ponovo dodajete sve neophodne take.

6.4. Fusnote
Da biste dodali fusnotu izaberite References > Insert Footnote. Za komentar na kraju
dokumenta izaberite Insert Endnote. Ukoliko elite da promenite izgled fusnota,
kliknite na malu strelicu u donjem desnom uglu odeljka Footnotes. Otvorie vam se
novi prozor. Number format vam omoguava da promenite izgled brojeva dok
klikom na dugme Symbol moete staviti znak umesto broja. Fusnote treba da imaju
veliinu slova 10 i jednostruki prored. Stil koji se koristi u fusnotama je Footnote
text.

6.5. Davanje naziva slikama, tabelama i grafikonima

Sve slike, tabele, dijagrami i
grafikoni u radu moraju biti
numerisani i nazvani, a njihov
izvor naveden (ukoliko se radi o
preuzetom sadraju). Word
2007 to izuzetno olakava. Kliknite desnim tasterom mia u
sliku, tabelu ili grafikon i izaberite opciju Insert Caption. Otvorie vam se novi prozor (slika
22). Prvo izaberite iz padajueg
menija polja Label izaberite tip
sadraja. Ukoliko vam je srpski

Slika 22

15

podeen kao jezik teksta, pojavie vam se Ilustracije, Figura i Slika, izmeu ostalih.
Ukoliko ne pronalazite potrebnu oznaku, moete napraviti novu klikom na New
Label. Zatim u polju Caption, pored oznake i rednog broja dodajte naziv sadraja. U
okviru polja Position birate da li e oznaka stajati iznad ili ispod sadraja.

6.6. Ubacivanje horizontalne strane

Ponekad ete imati preiroku sliku ili grafikon. U tom sluaju ete eleti da samo
jedna strana rada bude horizontalno okrenuta. Da biste to postigli izaberite Page
Layout > Breaks > Section Breaks > Next Page, zatim na dnu te nove strane ponovite
proceduru. Vratite se na tu stranu koja treba da bude horizontalna i izaberite Page
Setup pa u novom prozoru prebacite orijentaciju strane na Landscape, na dnu prozora obeleite Apply to: This section.
Ako vam ova akcija poremeti paginaciju samo otvorite zaglavlje ili podnonje i tiklirajte Link to previous. Ukoliko je neophodno, isto uradite i na sledeoj strani.

6.7. Preice
U nastavku sledi tabela sa najkorisnijim preicama. Ukoliko je vaa verzija programa
na panskom jeziku, preice se u izvesnoj meri razlikuju. Srpska verzija najee ima
iste preice kao engleska.
Tabela 1. Prikaz najeih skraenica u programu Word 2007

Funkcija
Novi prazni dokument
Otvaranje dokumenta
uvanje dokumenta
Napredni dijalog za uvanje
Podebljavanje teksta
Kurziv
Podvlaenje teksta
Kopiranje
Isecanje
Lepljenje
Vraanje jedne akcije unazad (Undo)
Ponovo raenje vraanje akcije (Redo)
Traenje
Centriranje teksta
Poravnanje uz obe margine (Justify)
Poravnanje uz levu marginu
Poravnanje uz desnu marginu
Zamena velikih i malih slova
Ubacivanje hajperlinka
Prelom reda bez prelaska u novi pasus
Prelom strane (Page break)
6
7

Promenjeno u kasnijim verzijama u CTRL+I

U kasnijim verzijama CTRL+K.

16

Engleski i srpski
CTRL+N
CTRL+O
CRTL+S
F12
CTRL+B
CTRL+I
CTRL+U
CTRL+C
CTRL+X
CTRL+V
CTRL+Z
CTRL+Y
CTRL+F
CTRL+E
CTRL+J
CTRL+L
CTRL+R
SHIFT+F3
CTRL+K
SHIFT+ENTER
CTRL+ENTER

panski
CTRL+U
CTRL+A
CTRL+G
F12
CTRL+N
CTRL+K6
CTRL+S
CTRL+C
CTRL+X
CTRL+V
CTRL+Z
CTRL+Y
CTRL+B
CTRL+T
CTRL+J
CTRL+Q
CTRL+D
SHIFT+F3
nema7
SHIFT+ENTER
CTRL+ENTER

7. Literatura
Kuzmanovi-Jovanovi, A., Andrijevi, M., i Filipovi, J. (2012). Prirunik iz
akademskog
pisanja:
uputstva
i
sugestije
za
izradu
seminarskih/naunih/strunih radova. Beograd: igoja tampa.

8. Indeks pojmova
A4, 3
automatski tekst, 5
bibliografski stil, 12
citiranje, 11
greke u kucanju, 4
Gutter, 4
Justify, 7
lenjir, 3
literatura, 12
margine, 4
mentoru, 8
naslov, 7
Normal, 6

Page Break, 9
Page Setup, 3
paragraf, 5
pasus, 7
podnaslov, 7
poravnanje, 7
pravopis, 4
prored, 7
prvi red, 7
sadraj, 6, 7
Spacing, 7
veliina papira, 3

17