ovek postie savrenstvo pobedom nad svojini ulima..

Po
stoji li uopte neto nemogue za onoga, koji je ovladao svojim
strastima.
Ramakrina
Dobro je lako initi od dobrog, ali teko od loeg. Loe je lako
initi od loeg, ali teko od dobrog.
Buddha

Kao to vrstu stenu ni najjai vetar pokrenuti ne moe, tako

ni pohvala, ni kleveta mudra oveka.
Buddha
to

236

vie letimo, to manji izgledamo onima koji ive na zemlji.

Nie

to su okolnosti vie protiv tebe, to se jae ispoljava tvoja

unutarnja snaga.
Vivekananda
237

Ako kudi ovaj svet, moe li ga time popraviti? Ne, time esamo izazvati zabunu. Pokai put koji vodi iz tame, pa ete ljudi rado slediti.
Od jadanja ne oekuj nikakve pomoi. Uspravi se i okreni
svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh moe sve dovesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u ivotu.U
trenutku
kada
ga
izgubi-raspada
se
i
ivot.
Upravo
kao to laki povetarac ne moe uzburkati moni okean, tako ni ljudska slabost ne moe dotai produhovljenog oveka.
S. J .
238

Besmrtnost zove!
Listaj! Probudi se!
ivot je kao san.
to je tek poelo
Uskoro e se zavriti.
Ustaj! Probudi se!
I ne spavaj vie!
S. J.
239

Svest je jedno stanje naega Ja. Sa irenjem svesti razvijaju se

u nama sve latentne osobine, koje su ispoljavali jedan Buddha,
Isus Nazareanin, Ramakrina, Vivekananda i ostali duhovni gi
ganti.
Strpljenje je kljuna re u Jogi, strpljenje propraeno marljivou i istrajnou. Kada je raznim duhovnim velikanima uspelo
da ispolje svoju savrenu prirodu, onda je u moi i svakog oveka i
ene da to isto postignu.
Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za
polaznu taku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski
pretvara u snagu oseanja, snagu razuma i, konano, u snagu du
ha. Znai, najpre prolazimo telesnu ravan i irimo svoju svest na
ravni razuma i, konano, razvijamo je u njen nesputan, neograni
en, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog nae stalno
rastue svesti doivljavamo kao stanje sree.
S.J.

240

Susret kralja Parikita sa Kavlijem

Kralj Parikit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana
na obali reke Sarasvati, ugleda jednog oveka kako tue i kinji ne
ku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog o
veka, ime opravdava svoje podlo ponaanje, dodavi da je u nje
govoj kraljevskoj moi da ga za to kazni smru. Ne saekavi od
govor, kralj se okrete ivotinjama, koje su jo drhtale od straha, i
poe im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo poverenje.
Kralj je razmiljao o alosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mo
gao biti toliko svirep da otsee noge jadnoj ivotinji. Tada progo
vori bik, koji bee ovaploenje vrline:
O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti to si nas spasao. Hteo
bi da zna razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razli
itih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki
kau, da smo sami prouzrokovali svoju sreu ili nesreu; drugi tvr
de, da su zvezde ili poloaj planeta taj uzrok, ili predodreenost ili
sudbina; neki, opet, kau, da je zakon Karme jedini uzrok nae
sree ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam alje sreu
ili nesreu. Zaista ne znam, koje je od ovih gledita ispravno."
Kralj se zapanji, uvi jednog bika da govori. Ali odjednom
mu se uini, dok je tonuo u duboko razmiljanje o tome to je uo,
kao da mu je spao veo sa oiju i on prepozna bika kao otelovljenje
Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a ovek, koji ih je
kinjio, bio je Kavli olienje Gvozdenog doba, ili ovaploenje
izopaenosti.
Zatim se okrete biku i ree:
Ti si zaista otelovljenje Vrline uzeo si telo bika. Tvoje eti
ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, istotu, Ljubav prema bli
njem i Istinoljubivost; ali poto su se u svet uvukle Sumnja, Po
hlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stoji jo samo na
jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj ovek, Kavli, otelotvorenje
Gvozdenog Doba, upravo je nameravao da i ovu nogu uniti."
Rekavi to, okrenu se sa isukanim maem protiv Kavlija, reen
da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost
i oprotaj, jer je dobro znao, da kralj ne moe ubiti ni jednog ivog
stvora, koji od njega zatrai milost i zatitu. Kralj se uzdra, ali zapovedi Kavliju da napusti njegovo kraljevstvo.
241

Meutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje

kraljevine, gde su vladala etiri poroka: Kockanje, Pijanenje, Neoveno postupanje sa enama i Svirepost prema ivotinjama.
Kralj mu uslii molbu. Ali Kavli je hteo jo vie da proiri svoj po
sed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Licemernosti, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva.
Dakle, ako ljudsko bie nee da ga Kavli savlada, onda mora
izbegavati carstva ovih poroka.
Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao vrsto
stajati u vrlinama Samodiscipline, istote, Ljubavi prema blinjem
i Istinoljubivosti.
Bhagavatam

1. VEBE DISANJA PR AN AJ AM A
Radi lakeg pronalaenja opisa pojedinih vebi na osnovu
Godinjeg plana vebanja Joge", nie opisane vebe Pranajame,
kao i asane, rasporeene su po alfabetskom redosledu.
Vebe oznaene zvezdicom (*) izloene su detaljnije i u veini
sluajeva ilustrovane originalnim fotografijama u prvoj knjizi
ovog dela pod naslovom: Joga i sport".
1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje
Abdominalno (trbuno) disanje
Stojte, sedite ili lezite. Usmerite svest u predeo pupka. Sa izdi
sajem uvucite trbuni zid. Zatim, kroz nos udahnite polako dok
oputate dijafragmu; ispupite trbuni zid i ispunite donji deo plu
a vazduhom. Izdisaj: uvucite trbuni zid to vie, potiskujui vazduh iz plua kroz nos. Kod donjeg ili trbunog disanja pune se va
zduhom samo donji delovi plua, tako da samo trbuh obavlja talasasto kretanje, dok grudi ostaju nepokretne.
Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakanje za srce. Smanjuje
visoki krvni pritisak, potstie probavu, regulie rad creva. Donje ili
trbuno disanje obezbeuje odlinu masau svim abdominalnim
organima.
Srednje disanje
Stojte, sedite ili leite. Upravite svest na svoja rebra. Posle
izdisaja, udahnite polako kroz nos dok irite rebra bono na obe
strane. Kod izdisaja skupljajte rebra terajui time vazduh napolje
kroz nos. Kod srednjeg disanja vazduhom se ispunjavaju sredini
delovi plua, dok trbuh i ramena ostaju nepokretni.
Terapeutsko dejstvo: Otklanja pritsak na srce; osveava cirku
laciju krvi u jetri, ui, trbuhu, slezini i bubrezima.
243

Gornje disanje
Stojte, sedite ili lezite. Upravite svest na vrhove plua. Posle
izdisaja udiemo polako podiui kljunjae i ramena i putajui
vazduh da ulazi kroz nos i puni gornje delove plua. Kod izdisanja
polako sputajte ramena i istiskujte vazduh iz plua kroz nos. Kod
gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudnog koa ostaju nepo
kretni.
Terapeutsko dejstvo: Jaa plune lezde (hiluse) i potpuno
proiava vrhove plua.
Potpuno jogi disanje
Stojte, sedite ili lezite. Usmeravanjem svesti vitalizirajte itav
svoj trup, stalno pratei njegove talasaste pokrete tokom udisanja i
izdsanja. Doivljavate potpunu ravnoteu. Posle izdisaja, polako
udiete kroz nos brojei do osam i spajajui donje, srednje i gornje
disanje u jedan povezan, talasast pokret (Puraka). Najpre isturite
trbuh, zatim rairite rebra i, konano, podignite kljunjae. U tom
trenutku, kada se trbuni zid ve poeo malo povlaiti, otponite
sa izdisajem (Reaka) na isti nain kao i sa udisanjem, tj. najpre
uvlaite trbuni zid, zatim skupljajte rebra i, njzad, sputajte rame
na dok isputate vazduh kroz nos. Prilikom potpunog jogi disanja
celokupni disajni mehanizam, tj. donji, srednji i gornji delovi plu
nih krila nalaze se u ravnomernom kretanju. Izmeu udisaja i izdi
saja moete zadravati dah onoliko dugo, koliko vam prija.
Terapeutsko dejstvo: Potpuno provetrava plua, poveava
priliv kiseonika i hrane u krv, uspostavlja ravnoteu izmeu pozi
tivnih i negativnih strujanja, smiruje celokupni nervni sistem, regulie i usporava rad srca, smanjuje visoki krvni pritisak i potstie
probavu. Stvara oseanje mira, spokojstva i sigurnosti.
2. Agnisara Dhauti
Sedei na petama ili leei na leima, sa dlanovima na stoma
ku, napravite potpuni izdisaj, lako pritiskujui dlanovima delove
trbuha u skupljanju. Pri tome trbuh jako uvui. Kratko i naglo
udahnite i isturite istovremeno trbuni zid. Isto tako naglo izdahni
te i jako uvucite trbuh. Ovo treba uraditi 20 do 30 puta u brzom rit
mu poput mehova. Nemojte nipoto potpuno udahnuti, nego sa
mo kratko.
3 x
244

Terapeutsko dejstvo: Temeljno isti krv i svaki organ trbune

duplje. Otstranjuje konstipaciju i njen mentalni uzrok. Odlina veba za neistu kou, kao i za sporo funkcionisanje jetre. Lei di
jabetes.

3. Ardha-HA-disanje
Leite potpuno oprueni na leima. Duboko udahnite potpu
nim jogi disanjem zabacujui ruke iza glave. Naglo izdiui kroz
usta brzo obuhvatite desno koleno obema rukama. Posle 10 sekun
di polako udiui opruite desnu nogu na pod, a ruke ponovo
opruite iza glave. Naglo izdiui kroz usta obuhvatite levo koleno.
Udiui podignite ruke i, izdiui polako kroz nos, spustite ruke
pored tela na pod.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Proiavanje organa trbune duplje naizmenino na levoj i desnoj strani. Odlina veba za smetnje u kr
votoku.
4. Bhastrika (Mehovi)
Ova veba se sastoji u potpunom jogi disanju sa jedinom razli
kom to se ne izvodi polako, nego ubrzanim ritmom. Sedite s prekrtenim nogama ili na petama i izdahnite. Naglo ispunite plua
potpunim jogi udisajem, po redosledu donjim, srednjim i gornjim
udisajem. Ne zadravajui dah brzo izdahnite uvlaei najpre trbu
ni zid, zatim rebra i, najzad, sputajui ramena. Ponovite 7 10
puta u neprekidnom nizu.
2 x
Terapeutsko dejstvo: Svaki put kada udahnemo isti se telo
krvlju, koja je bogata kiseonikom. Otrovne materije (toksini) nala
ze svoj prirodni izlaz iz tela putem:
1. Izdisanja
3. Urina
2. Pora na koi
4. Ekskrementa
5. Znoja
Pomou ove vebe odvija se proces ienja mnogo bre, ime
se organizam efikasno oslobaa raznik toksina
245

5.Disanje za jaanje nerava

U raskoranom stavu, posle izdisaja, udahnite polako i isto
vremeno podignite obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim
nagore do visine ramena. Zatim, stisnite pesnice i dok jo uvek za
dravate dah, privucite ih brzo do ramena, opruite ruke ponovo,
opet ih privucite brzo i ponovite ovaj pokret jo jedanput. Tokom
izdisaja opustite ruke olabavljene niz telo, da se odmaraju, dok se
naginjete napred.
Terapeutsko dejstvo: Poveava otpornost nervnog sistema.
6. Dalandhara-Bandha
Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrite
dah (od 7 do 30 sec.) sa bradom pritisnutom na grudi. Zatim podig
nite glavu i polako izdahnite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Potpomae poveavanju otpornosti i ja
anju volje.
7. HA-disanje u leeem poloaju
Leei oprueni na leima udahnite kao pri potpunom jogi di
sanju, diui istovremeno ruke polako sve dok ne dodirnu pod iza
glave. Zadrite dah nekoliko sekundi, a onda brzo podignite noge,
hitro ih savite u kolenima i obgrlivi ih pritisnite bedra na trbuh i
istovremeno izdahnite stvarajui zvuk HA". Ovaj zvuk HA" tre
ba da proizvede brzina izdahnutog vazduha, a ne glasne ice. Posle
nekoliko sekundi odmora, ponovo polako udahnite, podiui ruke
iznad glave i istovremeno opruajui noge navie i sputajui ih na
pod. Nakon nekoliko sekundi zadravanja daha, polako izdiite
kroz nos dok oputate ruke pored tela.
Terapeutsko dejstvo: titi od trovanja uma i psihe i brzo raspruje depresivna stanja. Regenerie unutarnje organe.
8. HA-disanje u sedeem stavu
Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Duboko udahni
te. Zadrite dah 5 sekundi. Onda snano i naglo izdahnite kroz
otvorena usta.
246

Terapeutsko dejstvo: Plua se iste i do poslednjeg delia pu

tem krvi koja je bogata kiseonikom. Odlina veba za otklanjanje
zamora.
9. HA-disanje u stojeem

stavu*

U raskoranom stavu napravite potpuni jogi udisaj i istovre

meno polako diite ruke okomito iznad glave, zadrite dah nekoli
ko sekundi, a onda, naglo se savijajui napred, dok prstima ne dotaknete pod, istovremeno snano izdahnite kroz usta stvarajui
zvuk HA". Zatim, udahnite polako, uspravljajui se i ponovo po
diui ruke okomito iznad glave. Onda polako izdiite kroz nos
dok oputate ruke niz telo.
Terapeutsko dejstvo: Slino kao kod HA-disanja u leeem
poloaju.

10. I. A. O. OM
Upravo kao to se svetlosni zrak, prolazei kroz staklenu pri
zmu, razlae na sedam boja, tako i re OM" sadri u sebi sve osta
le zvuke. Po Mantra Jogi, svaki jogi doivljava istu istinu tokom
svog prosvetljenja, da je ovaj zvuk prva manifestacija savrenstva
Univerzuma i da sa njim poinje stvaranje. Sve u Univerzumu stva
ra i oivljava kreativna sila Logos. Ovaj zvuk pretstavlja stvara
lake vibracije koje proimaju Univerzum i stvaraju svetove. Ako
ponavljamo izvesne zvuke, onda time izazivamo odreena lekovita
delovanja u svom organizmu i istovremeno podiemo svoju svest
na jedan vii nivo. Vibriranje zvuka IIIIIIII... proima itav nervni
sistem i ispunjava ga novom ivotnom silom.
Ponavljanjse zvuka AAAAAA... naroito deluje na jetru i ti
me regenerie krv.
Ponavljanje zvuka OOOOOO... puni srce i veliki nervni cen
tar, solarni pleksus (Sunev splet"), novom ivotnom silom.
Ponavljanje reci OM" ispunjava elo telo novom ivotnom
energijom.
Sedite sa ukrtenim nogama ili na petama, sa akama na kolenima, i zatvorite oi. Udahnite duboko i sa izdisanjem istovremeno
247

proizvodite zvuk IIIIII... otegnuto i uvek na istoj visini tona, s tim

to ga ne smete pevati, ve ga morate izgovarati.
Udahnite duboko i pri izdisanju izgovarajte glas AAAAAA...
takoe otegnuto i u istom tonu.
Kada izdiete po trei put koristite glas OOOOOO... i, na kra
ju, re OOOOMMMM...
Terapeutsko dejstvo: Glas postaje kristalno jasan i lep, odlu
an i siguran. Oseanje straha nestaje i poinje svesno ispoljavanjc
vrstine duha.
11. Mura
Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrava
jui dah (od 7 do 30 sekundi), bradu pritisnite na grudi u udubljenje na grudnoj kosti. Podignite glavu i polako izdiite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Razvija nam snagu volje i otpornosti.
12. Pranajama protiv nedostatka daha (sipnje)
Udahnite duboko potpunim jogi udisajem. Izdahnite potpu
no, istiskujui to je mogue vie vazduha iz plua, skupljajui sto
mak i grudni ko. Posle 10-15 sekundi udahnite ponovo duboko.
13. Pranajama sa masaom grudi
Sedite sa ukrtenim nogama. Dok udiete veoma polako, brzo
tapkajte vrhovima prstiju svoj grudni ko. Zatim, zadravajui
dah oko 7 sekundi lupkajte dlanovima po itavoj povrini svog
grudnog koa. Izdahnite. Posle kraeg odmora ponovite
vebu.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlina veba protiv plunog i
bronhijalnog katara, ak i protiv njihovog pogoranog oblika
bronhijalne astme. Kao i kod ostalih vebi Joge i ovde se moe ot
kloniti uzrok bolesti.
14. Pranajama solarnog pleksusa
Ljudsko telo zrai ivotnom silom, koja ga titi i ini otpor
nim. Zraenje ove energije moe se meriti osetljivim instrumenti248

ma, poput onih koji se upotrebljavaju u institutima za istraivanje

nuklearne energije. Ako ovaj zatitni energetski zid oslabi, onda
na organizam postaje izloen delovanju svih spoljnih uticaja i ka
da se izgubi imunitet, telo oboli. Ako solarni pleksus ima dovoljno
energije, organizam je u stanju da se odupre svim spoljnim uticajima.
Izvoenje: Leite oprueni na leima. Poloite dlanove na
grudi, neto vie iznad pupka, pazei da se ake ne dodiruju. Udahnite duboko ispunjavajui plua ivotnom silom. Izdiui veoma
polako usmerite i vodite ivotnu silu iz plua kroz ruke i prste u
grudni ko, u solarni pleksus, iji su nervni centri smeteni kod ki
menog stuba. Ponovite 15 20 puta.
Terapeutsko dejstvo: Veoma efikasna veba protiv zamorenosti, nervoze, nesanice i poremeaja u krvotoku.
15. Proiavajue disanje
U raskoranom stavu udiite polako kroz nos kao kod potpu
nog jogi disanja. Kada se plua potpuno napune vazduhom ponite
izdisanje na sledei nain: priljubite usne tesno uza zube zadrava
jui samo jedan uzani otvor izmeu njih. Kroz ovaj mali, uzani
otvor istiskujte vazduh kratkim, odvojenim izdisajima, snano ko
ristei trbune, dijafragmatine i porebarne miie, da bi savladali
otpor.
Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje toksine iz krvi i poveava
imunitet.
16. ,,S" disanje
Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Izdiite ta
ko, da stvarate dug i otegnut glas ,,S", i to to je mogue finiji i ja
sniji.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Jaa nerve i poveava snage otpornosti.
17. Sitali
Sedite sa prekrtenim nogama. Jezik, formiran u obliku cevi,
malo isturite izmeu usana. Kroz tako formiran jezik u obliku cevi
polako udahnite. Zadrite dah (do 10 sekundi), a onda izdiite kroz
nos vrlo polako i oputeno. Ponovite 10 puta jedno za drugim. 3 x
249

Terapeutsko dejstvo: Momentalno oputanje nerava. Veoma

efikasno deluje pri smetnjama u disanju i radu srca, kao i kod veli
ke nervoze. Otstranjuje iz krvi sve otrovne materije, ak i smrtono
sne otrove. Regenerie kou i daje izvanredan ten. Zimi se srne
upranjavati samo u sobi.
18. Sitkari
Razlikuje se od ,,Sitali"-a samo u tome, to vrh jezika dodiruje
nepce sasvim pozadi. Udahnite veoma polako na usta izmeu vrha
jezika i nepca. Zadrite dah tokom 10 sekundi, a onda izdiite, ve
oma polako i potpuno oputeno, kroz nos. Vebu ponovite oko 7
puta jednu za drugom.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod prethodne vebe. Ubrzava
eliminaciju toksina (otrovnih materija) u celom organizmu.
19. Sukh-Purvak * (Ugodna pranajama)
U Padamasani (Stav lotosa") stavite desni kaiprst na sredinu
ela izmeu obrva. Posle snanog izdisaja zapuite desnu nozdrvu
desnim palcem, udiui kroz levu nozdrvu tokom etiri otkucaja
srca. Zadrite dah za vreme od 16 otkucaja, otvorite desnu nozdr
vu, stavite srednji prst na levu nozdrvu i izdiite kroz desnu nozdr
vu tokom osam otkucaja. Zadravajui prste u istom poloaju, po
sle udisaja na desnu nozdrvu tokom etiri otkucaja i zadravanja
daha za vreme od 16 otkucaja, zatvorite desnu nozdrvu i izdiite
kroz levu tokom osam otkucaja.
Terapeutsko dejstvo: Potstie mentalne funkcije i duhovnu

1. Ardha-Bhudangasana
Kleknite na levo koleno tako, da Vam desna noga ostane napred sa uspravnom potkolenicom. Napravite potpuni jogi udisaj.
Dok izdiete, premestite teinu sa levog kolena na desno stopalo i
polako sputajte trup sve dok opruenim rukama na dole ne dodirnete pod. Kimu drite uspravno. Ostanite tako 3 7 sekundi ne
diui, a zatim se polako diite tokom potpunog jogi udisaja. Po
novite tri puta, a onda promenite stopala.
Terapeutsko dejstvo: Poveava se i odrava savitljivost i gip
kost svih sklopova kostiju u telu.

2. Ardha-andrasana I
Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima, isprsite se i uvucite
trbuh. Udiite duboko, podiui ruke iznad glave dok se dlanovi ne
sastave. Izdiui savijajte se na desnu stranu. Dok udiete, vratite
se u poetni stav. Ponovo izdiite, dok se savijate na levu stranu,
pa ponovo udiite dok se uspravljate. Izdahnite i spustite ruke is
pred sebe pored tela. Posle odmora ponovite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Poveava nam gipkost i spreava stvara
nje masnih naslaga u predelu kime. Odlina veba protiv krutosti.

3. Ardha-andrasana II
Stojei uspravno u raskoranom stavu, dok udiete podiite
ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdiui, povijajte se
unazad koliko moete sa lako savijenim kolenima. Udiui vratite
se u uspravan stav. Izdiui sputajte ruke ispred sebe pored tela.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod prethodne vebe, samo
izraenije. Pojaani krvotok u predelu grudi, lica i mozga deluje
odlino protiv umora.

4. Ardha-Halasana
Leei na leima potpuno oputeni, udahnite duboko. Pri
izdisanju podignite noge i kukove i stopala spustite na pod to dalje
preko desnog ramena. Udiui, opruite noge i stopala preko glave
po podu. Izdiui premestite stopala to dalje preko levog ramena.
Odmah nastavite dalje, jedanput desno, jedanput levo, pa opet de
sno i onda levo. Vratite se ponovo u leei poloaj oprueni na le
ima. Sa dubokim trbunim disanjem obezbeujete srcu normalan
rad.
3X
Terapeutsko dcjstvo: Snano potstie rad titne lezde. Kod
osoba sa usporenom probavom snani pokreti eluca stimulisae
ceo unutarnji deo organizma, a posebno peristaltiku creva. Ova se
veba posebno preporuuje protiv konstipacije.
5. Ardha-Matsjendrasana 1*
Podvucite desnu petu pod levo bedro tako, da desna noga lei
vodoravno na podu. Zatim prebacite levo stopalo preko desnog be
dra, stavljajui taban na pod. Okrenite grudi na levu stranu i stavi
te desnu ruku ispred levog kolena, koje stoji uspravno, i obuhvati
te levi gleanj desnom akom. Polako uvrite kimu u levu stranu,
okreui i glavu u istu stranu. Levu ruku opruite nazad i levom a
kom uhvatite svoje levo koleno. Diite ravnomernim ritmom i osta
nite u ovom poloaju dok Vam je prijatno. Posle izvedite ovu vebu u suprotnu stanu.
Terapeutsko dejstvo: Otstranjuj deformitete kime i blago
tvorno deluje na celi nervni sistem.
6. Ardha-Matsjendrasana II*
Ovo je laka varijanta prethodne vebe. Drite kimu pravo
bez ikakvog uvrtanja i koristite potpuno jogi disanje. Svest usmerite u kimu.
Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlunost i istrajnost.
Jaa nerve.
7. Ardha-Salabhasana II*
Izvodi se na isti nain kao i Salbhasana, samo to se podie
jedna, pa druga noga, umesto obe odjednom.
252

Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Salabhasane, ali manjeg

intenziteta. Ova veba zahteva mnogo manje napora.

8. Ardha-Sarvangasana
Leite oprueni na leima i potpuno opustite telo. Udahnite
duboko i kada izdiete podignite noge i kukove okomito nagore.
Jo tokom izdisaja privucite kolena dok ne dodirnu elo, a noge
ostaju skupljene. Poduprite kukove akama; ravnomerno, kratko
trbuno disanje. Otprilike posle 30 sekundi vratite noge u okomit
poloaj, a onda ponovo se vratite u oprueni poloaj na leima.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Koncentrisani priliv krvi u lice i mozak
potpuno uklanja umor. Ova veba je preko potrebna za glavobolju
koju izaziva niski krvni pritisak, kao i za oseaj vrtoglavice, usled
slabe cirkulacije krvi u mozgu. Prazne modane nervne elije po
novo se pune ivotnom silom.
9. Bhegasana
Ova asana je izrazito pogodna za vebanje zglobova i povea
nje Vae gipkosti. Leei na trbuhu sa savijenim kolenima, uhvati
te oba stopala za none prste i pritisnite ih nekoliko puta, nepo
sredno pored kukova, na tlo. Ponovite est puta, a onda opustite
stopala, opruite noge i ake stavite pod elo radi odmora. U me
uvremenu diite polako.
3 x
10. Bhudangasana*
Leei sa licem okrenutim prema podu, poloite obe ake, s
dlanovima na podu, ispod ramena. Sa potpunim jogi udisanjem
polako izdiite glavu to je mogue vie. Zatim, napnite miie lea
i podiite dalje ramena i trup sve vie i vie unazad bez pomoi ru
ku. Ostanite u ovom poloaju zadravajui dah 7 12 sekundi, a
onda polako izdiite vraajui se u poetni poloaj.
Terapeutsko dejstvo: Regenerie ceo abdomen i trup.
253

11. Bhudangendrasana
Odlina masaa za ganglije, bubrege, vrat i kimeni stub. Sna
na cirkulacija krvi kroz kimu potpuno otstranjuje umor. Lezite
na trbuh sa akama ispod ramena. Duboko udiui izdiite glavu i
grudi to je mogue vie i istovremeno savijajte noge u kolenima
dok stopalima ne dotaknete potiljak. Ubrzo zatim izdiite i vraaj
te se polako u poetni poloaj, u kojem se odmarale.
3 x
12. Bru-Madja-Driti i Nasagra-Driti
Sedei u Padamasani udahnite duboko, a zatim diite ravnomerno i fiksirajte pogledom taku izmeu obrva, tj. taku iznad
nosnog korena. Odmorite se i na najmanji znak zamora i upranjavajte Nasagra-Driti. U ovoj vebi posmatrajte vrh svoga nosa i
ostanite u ovom poloaju, ravnomerno diui, dok se ne zamorite.
Pogledajte takoe poglavlje Vebe oiju" i Trataka".
13. akrasana
Ovom vebom stiemo potpunu kontrolu nad kimom. Pozi
tivna i negativna ivotna strujanja, odnosno solarna i lunarna ener
gija, nazvane HA-THA, dovode se u ravnoteu. Proiava zapuene nozdrve.
Lezite oprueni na leima. Privucite kolena, a stopala u to je
mogue veem razmaku stavite na pod. ake takoe stavite na
pod, ali pozadi ispod ramena. Duboko udiui podiite elo telo
dok ne formira most. U tom poloaju diite polako i duboko. Po
sle nekoliko sekundi spustite telo, leite oprueni na leima i pot
puno se opustite.
3 x
14. Dhritjasana
Ova veba jaa karlicu, krsta i trbuh. Otklanja umor u krstima. Sedite na podu izmeu peta sa razmaknutim kolenima. aka
ma obuhvatite pete ili glenjeve. Duboko udiui, izdiite karlicu,
krsta i grudi to je vie mogue, a glavu opustite unazad. Ostanite
krae vreme u ovom poloaju, diui duboko. Izdiui sastavite
kolena i stopala i, sedei na petama, nagnite se napred, oslonivi
elo na pesnice, koje ste stavili jednu na drugu.
3 x
254

15. Dolasana
Ova se veba preporuuje za vitaliziranje celoga tela putem
nae svesti, kao i za oblikovanje lepe linije i lepote. Lezite na sto
mak sa napred opruenim rukama. Udiui duboko, podiite ruke,
glavu, grudi i noge to je vie mogue. Izdiui vratite se polako u
poetni poloaj sa opruenim rukama. Vebu ponovite tri puta
uzastopno, a onda se odmorite.
. 3 x

16. Danusirasana u okomitom poloaju

Ovom vebom dovodimo u savrenu ravnoteu solarnu i lunarnu energiju, pozitivna i negativna strujanja ivotne sile u celom
telu i poveanjem stepena otpornosti stvaramo prirodni imunitet u
svom telu.
Sedite sa savijenom desnom nogom u kolenu, dok Vam je leva
okomito podignuta. Drite levi gleanj akama, dodirujui elo levim kolenom. Diite veoma relaksirano. Ponovite vebu sa desnom
nogom.
17. Danusirasana u vodoravnom poloaju
Sedite sa desnom nogom opruenom to vie u desnu stranu, a
levom nogom savijenom u kolenu, tako da levi taban dodiruje
unutarnju stranu desnog bedra. Zatim se nagnite preko desne noge
i uhvatite akama stopalo ili gleanj. Istovremeno okrenite desno
rame nadole, a levo nagore. Diite usporeno i duboko. Isto ponovi
te sa levom nogom.
3
x

18. Ekapadahastasana I
Iz unja, sa dlanovima na podu, opruite noge u kolenima.
Dok udiete podignite desnu nogu visoko, a pri izdisaju spustite je
na pod. Kod sledeeg udisaja podignite levu nogu, a pri izdisaju je
spustite na pod. Iste pokrete ponovite jo dva puta. Zatim, sedei
na petama, nagnuti se napred i odmoriti se.
3 x
255

19. Ekapadahastasana II
Iz unja, sa dlanovima na podu, ispravite noge u kolenima.
Udiui podignite desnu nogu bono u desnu stranu, a pri izdisaju
spustite je na pod. Isti pokret ponoviti sa levom nogom u levu stra
nu. (Pazite da nogu ne diete nazad, nego samo bono, po strani).
Isto to ponovne jo jednom i sa desnom i sa levom nogom. Zatim
se odmorite, sedcei na petama.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Kukovi, stomak, krsta i noge izloeni su
jakom naprezanju.

20. Gokarnasana
Ova veba proima telo sveu, lepo ga oblikuje i daje mu lepotu. Lezite na lea i opruite levu ruku iznad glave na pod. De
snom akom uhvatite desno stopalo i povlaite ga u desnu stranu
na pod, tako da obe noge obrazuju prav ugao (= 90). Ostanite u
ovom poloaju oko 20 sekundi, diui duboko i ravnomerno. Isto
uradite na suprotnu stranu.
3 x
21. Gomukhasana
Ovom vebom jaamo miie ramena, ruku i lea, dok nam
zglobovi gornjeg dela tela postaju gipki. Ova veba je pravi melem
za reumatine bolove, jer pojaava krvotok u zglobovima.
Sedei na petama stavite levu ruku odozdo i pozadi na lea i
levu aku uhvatite desnom odozgo i iza lea tako, da desni lakat,
otro savijen, pokazuje nagore. Vebajte naizmenino sa levom i
desnom rukom.
22. Halasana Varijanta
Leei na leima podiite noge i kukove preko i iza glave sve
dok stopalima ne dotaknete pod. Ostanite u ovom poloaju, sa ra
irenim nogama, 15 20 sekundi, diui veoma relaksirano, a on
da se vratite u poetni poloaj i leite potpuno oputeni.
Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za jaanje kime i krsta.
256

23. Hastapadangustasana
Stojte uspravno. Podignite desno koleno i obuhvatite gleanj
obema akama. Opruite zatim nogu u njenoj punoj duini tokom
7 do 10 sekundi, diui za to vreme polako i duboko. Onda ponovi
te vebu sa levom nogom.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Poveava samopouzdanje i sigurnost.

24. Hastapadasana
Sedite sa iroko razmaknutim nogama. Posle dubokog udisa
ja, pri izdisanju, drei se za glenjeve, saviti se napred i, ukoliko je
mogue, elom dotai pod. Posle 5 6 sekundi uspravite se pono
vo i oputeni diite duboko.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Izavnredno efikasna veba za kimu, krsta, karlicu i noge.
25. Jastikasana stav tapa
Lezite potpuno oprueni na lea. Duboko udiui opruite ru
ke iza glave na pod. Tokom zadravanja daha isteite celo telo to
je vie mogue, od vrhova prstiju do nonih paleva. Posle 10 20
sekundi sa izdisanjem vratiti ruke pored tela. Odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Za osobe koje imaju tegobe sa kimom
ovo je izvanredna veba, pomou koje se svaki prljen rastee i
oputa. Osobe sa sedeim nainom ivota ili rada treba da upranjavaju ovu vebu svakodnevno.
26. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu
Sedei na petama udahnite duboko. Dok izdiete, pritisnite tr
buh pesnicama i savite se napred do poda. Ostanite tako oko 10 se
kundi, ne diui. Uspravljajui se ponovo, udahnite duboko.
Izdahnite i stavite ake na kolena.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Intenzivan pritisak na stomak otstranjuje krv u tom delu. Prilikom vraanja u uspravni poloaj, snana
cirkulacija krvi regenerie sve organe u trbunoj duplji.
257

27. Joga-Mudra Varijanta I

Izvodi se isto kao i prethodna veba, samo to su ruke podig
nute okomito iza lea, sa sklopljenim akama.
3 x
28. Joga-Mudra Varijanta II
Sedei na petama udahnite, ali ispunite samo polovinu plua.
Zadravajui dah nagnite se napred dok Vam elo ne dodirne pod.
Sastavite ake iza lea. Posle 10 sekundi ponovo se uspravite i tek
onda izdahnite.
3 x
29. Kaa-kaasana stav gavrana
Ova veba Vam poveava oseaj za ravnoteu, oseaj sigurno
sti, kao i odlunost.
U unju na nonim prstima sa rastavljenim nogama, stavite
dlanove na pod ispred sebe. Oslonite kolena na laktove i prenesite
teinu tela na nadlaktice i laktove. Pokuajte podii stopala sa po
da, to e Vam i uspeti posle malo vebe.
30. Katikasana
Sedite na podu sa opruenim nogama i sastavljenim stopali
ma, dok su Vam ruke oslonjene na pod iza lea. Dok udiete po
dignite kukove to je mogue vie, a tokom izdisanja vratite se u se
dei poloaj. Ponovite vebu uzastopno 3 4 puta, a onda privu
cite kolena i odmarajte se poloivi ake i elo na njih.
3 x
Terapeutsko dejstvo: U vitaliziranju kime ova veba ima
glavnu ulogu.
31. Konasana
Stojite uspravno, u raskoranom stavu, drei ake na leima.
Duboko udahnite i dok izdiete sagnite se preko desnog kolena i,
ukoliko Vam bude mogue, dodirnite elom koleno. Udiui pono
vo se uspravite i tokom izdisaja sagnite se preko levog kolena. Udi
ui opet se uspravite i ostanite uspravno i tokom izdisaja. Diite
duboko i oputeno.
3 x
258

Terapeutsko delovanje: Jaa unutarnje organe i proiava lenji eludac, jetru, a to je najvanije, i creva.
32. Lauliki-Joga
Sedei na petama stavite dlanove na trbuh. U diui duboko
ispupite stomak. Kod izdisanja jako pritiite celi trbuni zid dla
novima s leva na desno. Udiui ponovo isturite trbuh, a pri izdisanju ponovo pritiite trbuh s leva na desno. Ponovite 7 10 puta,
a onda se nagnite napred i odmorite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Za sve organe trbune duplje ova veba
obezbeuje jednu od najboljih masaa. Preporuuje se za preterano luenje eludane kiseline, poremeaje pankreasa, dijabetes i za
epljenje (konstipaciju). Meutim, za vreme menstrualnog perioda
ovu vebu treba izbegavati.
33. Maha-Mudra
Sedite sa opruenom desnom i savijenom u kolenu levom no
gom, tako da taban levog stopala dodiruje unutarnju stranu de
snog bedra. Nagnite se preko desne noge i uhvatite stopalo te noge
obema akama. Duboko udahnite. Snano izdiui dobro uvucite
trbuh, bradom pritisnite grudi i istovremeno zatvorite (stegnite)
marni mii (analni sfinkter). Uvlaenje trbuha = UddijanaBandha; pritiskivanje bradom = Dalandhara-Bandha; zatvaranje
analnog miia = Mula-Bandha. Posle 5 7 sekundi ponovo
udahnite i izdahnite. Istu vebu ponovite i na levu stranu.
3 x
Terapeutsko delovanje: Poveava nam snagu volje i koncen
tracije i razvija nam odlunost.

34. Mantra-Joga
Razvijanje energije putem zvuka zove se Mantra-Joga. U Indi
ji se upranjava i Mantra-Joga radi telesnog zdravlja, poveavanja
259

sposobnosti koncentracije i buenja latentnih psihikih centara.

Svakodnevni utisci kroz razmiljanja, razgovore, rad i postupke
skupljaju se u naoj podsvesti. Ko se bavi Jogom nastoji da skuplja
pozitivne, dobre, konstruktivne utiske.
Sedite uspravno, sa zatvorenim oima, iskljuite sve misli i
oseanja. Koncentriite se na svoje JA" u sreditu srca i ponavljaj
te tiho ili poluglasno sledee misli:
Ja sam slobodan od svih stega. Ja sam slobodan. Ja sam
slobodan.
Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka.
Moja snaga volje raste svakog trenutka.
Uzrok svakog poremeaja u organizmu nestaje. (Primeniti
samo kada je potrebno.)
Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja se ne bojim.
Ja ispoljavam ivot i u telu i u duhu.
Savrena ravnotea i u telu i u duhu.
Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo.
Ja sam svestan i u telu i u duhu.
Savreno zdravlje i snaga.
Upravo kao to biljku zalivamo u korenu, tako i ove misli deluju, darujui nam snagu, vitalnost i slobodu u svakom pogledu.
Ove sugestuje moete izgovarati tokom vebanja, ili u postelji, ne
posredno pred spavanje. Upranjavajte ih svakodnevno.

35. Natapadasaria
Posle izvesnog broja godina poinjemo zanemarivati svoje dr
anje i, usled lenosti i oputenosti, ubrzo se i mirimo sa povijenim
leima. Ugnuta krsta izazivaju oseaj zamora u leima, kao i bolo
ve u krstima. Ova veba jaa kimu i rastereuje krsta. Lezite na le
a i drite noge okomito, krsta ostaju na podu. Udiui spustite de
snu nogu u desnu stranu na pod. Izdiui ponovo je okomito us
pravite. Ponovite vebu sa levom nogom u levu stranu.
3 x
260

36. Nataradasana
Odlina veba za ravnoteu i koncentraciju. Stojte na de
snoj nozi, levom akom obuhvatite levo stopalo i lako se nagnite
napred, opruivi desnu ruku. Diite veoma relaksirano i ostanite
nekoliko sekundi u ovom poloaju. Isto ponovite sa desnom no
gom.
3 x

37. Nataira-Vadrasana
Ovom vebom razvijamo odlunost i oseaj vrstine. Sedite na
petama sa akama na kolenima. Duboko diui, podignite ruke
iznad glave i uspravite se do kleeeg stava. Tokom izdisaja, klee
i nagnite se itavim telom unazad, to vie moete (nipoto se ne
savijati, nego se nagnuti). Sa udisajem ponovo se uspravite, a pri
izdisaju sedite opet na pete i vratite ake na kolena.
3 x
38. Padangustasana
Za razvijanje nae moi koncentracije i introspekcije. U u
nju na nonim prstima, sa akama koje dodiruju pod s jedne i dru
ge strane tela, prebacite levo stopalo na desno bedro i nastavite sedeti na desnoj peti. Diui relaksirano, podignite ruke po strani ne
to nie od visine ramena. Ponovite vebu sa drugom nogom. 3 x
39. Parva-Bhunamanasana
Sedite sa iroko razmaknutim nogama i sklopljenim akama
iza lea. Duboko udahnite, a pri izdisaju savite se preko leve noge,
dodirujui elom koleno. Duboko udahnite, uspravite se u sedei
stav i izdiui nagnite se sada preko desne noge. Udahnite, uspravi
te se u sedei stav i izdahnite; opustite se.
3X
Terapeutsko dejstvo: Pored jaanja kime, potstiu se unutar
nji organi na pravilan rad.
261

40. Parva-Padakalanasana
Leei na leima podignite noge okomito, a ruke opruite po
red tela. Udahnite, pa izdiui obe noge spustite u desnu stranu na
pod. Udiui obe noge noge ponovo uspravite, a kod izdisaja obe
noge spustite u levu stranu na pod.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Jaa noge i poveava odlunost.

41. Parvatasana stav planine

Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Udahnite, dlano
ve sklopite neposredno iznad glave. Zadravajui dah opruite ru
ke visoko iznad glave i ostanite oko 7 sekundi u ovom poloaju.
Pri izdisaju poloite dlanove na kolena. Ponovite vebu tri puta
uzastopno, a onda se odmorite.
3x
Terapeutsko dejstvo: Poveava nam snagu volje i otpornosti.
42. Pavanamuktasana
Leite na lea i obuhvatite ovla kolena. Udahnite duboko i
pri izdisaju snano privucite kolena akama na grudi. Udahnite i
olabavite svoj obuhvat na kolenima, kako bi se vratila u preanji
poloaj, a pri izdisaju ponovo ih snano, do kraja privucite k sebi.
Ponovite vebu oko deset puta uzastopce. Opruite noge i odmori
te se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Usled snanog istiskivanja krvi, kada su
kolena privuena, i jakog priliva krvi kod udisaja i oputanja kole
na, ova izvanredno snana masaa regenerie sve unutarnje organe.
Konstipacija, poremeaj koji truje itav organizam i izaziva njego
vu degeneraciju, u potpunosti se lei. Isto tako i dijabetes i pore
meaji u bubrezima.
43. Pavanamuktasana u sedeem stavu
Sedite na pod i labavo obuhvatite kolena. Udiite duboko i jo
uvek drite kolena labavo, a pri izdisaju snano ih privucite. Pono
vite uzastopno 7 10 puta. Odmorite se stavljajui ake i elo na
kolena.
Ova veba ima isto dejstvo kao i prethodna.
262

44. Sarpasana
Lezite licem okrenutim prema podu sa akama ispod ela. To
kom udisanja sklopite ake iza lea, sa opruenim rukama, i podig
nite glavu, grudi i opruene ruke to je mogue vie. Ostanite u
ovom poloaju 3 5 sekundi, a onda se vratite u poetni stav,
izdiui istovremeno.
Terapeutsko dejstvo: Jaa svaki kimeni prljen, naroito krsta, grudni ko i gornji deo lea. Odrava gipkost tela.
45. Sarvangasana Varijanta

Leei na leima, pri izdisaju, podignite okomito noge i kuko

ve u stav svee, pridravajui akama kukove. Tokom relaksiranog
disanja, desnim stopalom dotaknite tlo, jako savijajui nogu u kolenu. Ponovite isto i sa levom nogom. Posle dva do tri puta spustite
se u poetni poloaj i odmorite se.
3 x
Kada ovladate ovom vebom, pokuajte vrlo oprezno u tre
nutku kada je desno stopalo na podu, da spustite i levo pored nje
ga. akama i dalje podupirete kukove. Nakon nekoliko sekundi
vratite desnu nogu u okomit poloaj, a zatim i levu. Spustite se u
leei poloaj i odmorite se.
Terapeutsko dejstvo: Jak pritisak u predelu bubrega temeljno
isti naslage toksina i otpadnih materija u bubreziezima. mamm
46.

Savasana*

Lezite na lea sa rukama opruenim uz telo, sastavljenim pe

tama i potpuno opruenim nogama. Bez naprezanja usporite disa
nje to je vie mogue. Poinjui od stopala opustite sve miie.
Usredsredite svest u srce. Jedan minut ovakvog aktivnog odmora
ravan je jednom asu spavanja.
Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom ostvarujemo potpuni od
mor naeg nervnog sistema. Najbolja veba protiv nesanice.
263

47. Simhasana
Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama, dok su Vam ake
oslonjene na kolena. Izdiui, kroz otvorena usta ispruite jezik to
vie moete. Tokom udisaja uprite donjim delom jezika (jezik je
izvijen) snano u nepce.
Terapeutsko dejstvo: Jedna od najefikasnijih vebi za suzbija
nje nazeba i kijavice, obolenja grla i tonzilitisa, jer izaziva snanu
cirkulaciju krvi u grlu. Osobe koje napreu svoje grlo, kao na pri
mer predavai i pevai, uvidee da im ova veba izvanredno koristi.
Glas postaje kristalno jasan.

48. Stambhasana
Sedite sa privuenim kolenima i akama na podu iza lea. Podiginte noge okomito i pri tome diite polako. Posle 20 30 se
kundi odmorite se, poloivi ake i elo na kolena.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Poveava nam otpornost, odlunost,
snagu volje i koncentracije

49. Tadaghi-Mudra
Leite oprueni na leima. Udiui opruite ruke iza glave, a
pri izdisaju uspravite trup, nagnite se napred i akama obuhvatite
none lanke. Bez disanja uvucite duboko stomak. Posle 5 7 se
kundi duboko udahnite, opruite se ponovo na lea i odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Usled pritiska na itav abdomen, trbuh
dobija direktnu masau, a poto dolazi i do jakog uvlaenja trbu
ha, dobija jo jednu, indirektnu masau. Ovom vebom poveava
mo stepen svoje unutarnje otpornosti i poveanom probavnom
temperaturom eliminiemo svaki zastoj u elucu, jetri i, naroito, u
crevima. U sluajevima prekomernog luenja eludane kiseline,
kamena u ui i bubrezima primenjuje se ova veba sa velikim
uspehom. Njeno psihiko dejstvo se ispoljava u poveanoj moi in
trospekcije i izuzetnoj snazi koncentracije.
264

50. Trataka
Sedite sa prekrtenim nogama i fiksirajte pogledom neku malu
taku na zidu pred Vama. Stalno otvorenih oiju, sa svakim udisa
jem crpite, odnosno usmeravajte ivotnu silu direktno u oi. Tek
kada Vas oi zapeku, zatvorite ih na trenutak, pa ponovo nastavite
vebu. Nastojte da Vam oi budu otvorene dokle moete izdrati
bez treptanja. Sa malo vebe uspeete drati stalno otvorene oi,
bez treptanja, i do 5 minuta.
Tcrapeutsko dejstvo: Pravilnim, svesnim disanjem usmerava
se prana (ivotna sila) u oi putem nerava koji ih vitaliziraju. Krv,
bogata kiseonikom, cirkulie kroz arterije od centra prema perife
riji i otstranjuje toksine. Pomou ove vebe dolazi najbre do regeneracije oiju. Zato ona deluje, prema iskustvima jogija, unitavajue na sva ona oboljenja. Ova veba, pored toga, poveava i nau
mo introspekcije, kao i nau sigurnost i samopouzdanje.

51. Trikonasana Varijanta

(a) Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima. Udahnite dubo
ko. Izdiui sagnitc se napred, sa jako izdignutom glavom, i vrho
vima prstiju dodirnite pod. Ostanite u tom poloaju nekoliko se
kundi, ne diui. Duboko udiui uspravite se i onda izdahnite.
Stojte uspravno i odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Snaan krvotok u kukovima i leima
otstranjuje eventualna tetna taloenja, kao i naslage masti. Psihi
ko delovanje ove vebe ogleda se u poveanju samostalnosti i nepo
srednosti.
(b) U raskoranom stavu, stojei uspravno i udiui duboko,
podignite ruke do visine ramena, sa dlanovima okrenutim nagore.
Pri izdisaju, desnom akom dodirnite levo stopalo i istovremeno
okrenite gornji deo tela jako u levu stranu. Udiui ponovo se us
pravite, sa podignutim, opruenim rukama. Izdiui sada dotakni
te levom akom desno stopalo, a gornji deo tela okrenite u desnu
stranu. Udiui ponovo se uspravite sa opruenim, podignutim ru
kama, izdiite i opustite ruke pored tela sa dlanovima na dole. 3 X
265

(c) U raskoranom stavu, stojei uspravno izdiite i povijajui

se desnom akom dotaknite levo stopalo. Levo koleno jako savite,
a levu ruku opruite preko glave, paralelno sa podom. Posle 5 se
kundi, udiui uspravite se sa ispruenim podignutim rukama, a sa
izdisajem levom akom dotaknite desno stopalo, desno koleno je
jako savijeno, a desnu ruku opruite preko glave, paralelno sa
tlom. Nakon 5 sekundi, duboko udiui, uspravite se sa opruenim, podignutim rukama i pri izdisanju spustite ruke i odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Ova veba omoguuje bono gibanje
kime, u kojem se naizmenino zateu i oputaju boni miii tru
pa. Trup se zatee i na levu i na desnu stranu, a u savijanju uestvu
ju svi leni miii, koji dre prljenove kime. Boni miii i kima
napajaju se ivotnom snagom. Prljenovi su izloeni bonim priti
scima i istezanju. Na taj nain, kima stie potrebnu gipkost i dola
zi u pravilan odnos sa kostima kukova i miinim sistemom. Ubr
zava se potpuno ozdravljenje posle zaraznih obolenja, s obzirom
da su toksini, pritajeni u organizmu, podvrgnuti procesu raspada
nja. Mnoge latentne infekcije otstranjuju se iz organizma.
52. Uddijana-Bandha u unju
U unju udahnite duboko i posle snanog izdisaja jako uvucite trbuh. Zadrite dah 7 10 sekundi, a onda duboko udahnite i
odmorite se.
3 x

53. Uddijana-Bandha Varijanta

Stojite uspravno u raskoranom stavu. Udahnite duboko. Po
sle snanog izdisaja, jako uvucite stomak i opruite ruke koso
iznad glave tako, da ruke i noge formiraju slovo ,,X". Udahnite du
boko, izdahnite i ruke spreda opustite niz telo, a zatim se odmorite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Zahvaljujui snanom uvlaenju dija
fragme, ovom vebom se obezbeuje izvanredna indirektna masa
a organa trbune duplje. U sluajevima sputenog eluca, bubrega
266

i, kod ena, materice, postignuti su ovom vebom najbolji rezulta

ti. Potstie pretvaranje ili sublimaciju seksualne energije. Veba se
preporuuje i deacima i mladiima sa estim ejakulacijama.
Odlina je i za uklanjanje naslaga masti na trbuhu i kukovima. Po
boljava probavu.
54. Urdva-Pasimotanasana
U sedeem poloaju, sa privuenim kolenima, obuhvatite a
kama glenjeve i opruite noge okomito u vis. Pri izdisanju, drei
noge, okomito, dotaknite elom opruena kolena. Nakon 5 se
kundi odmorite se sa ponovo privuenim kolenima.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Ogroman pritisak u predelu trbuha isti
skuje veliku koliinu krvi iz unutarnjih organa. Kada se telo vrati u
stav mirovanja, krv bogata kiseonikom naglo pokulja kroz velike
krvne sudove, nazvane arcus aortae (luk aorte) i aorta abdominalis
(trbuna aorta). eludac, jetra, slezina, bubrezi i creva regeneriu
se i jaaju. Sve smetnje i obolenja ovih organa nestaju. Ova veba
se naroito preporuuje dijabetiarima. Ovladava se funkcijom
pankreasa (guterae).
55. Ustrasana stav kamile
Sedite na petama sa sastavljenim stopalima. Drei none
lanke akama, podignite krsta i kukove to vie moete. Ostanite
u ovom poloaju 5 10 sekundi, duboko diui. Sedei na peta
ma, nagnite se napred, poloite elo na pesnice i odmorite se. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Odlina veba protiv naslaga masti na
stomaku i kukovima. Potstie se oksidacija u organizmu i time do
lazi do zdrave probave.
56. Uttha-Danusirasana
U stojeem stavu sa sastavljenim stopalima duboko udahnite.
Dok uzdiete podignite opruenu desnu nogu i, jo uvek izdiui,
sagnite se napred da bi uhvatili lanak na nozi. Nastojte elom do
dirnuti desno koleno. Zatim udahnite dok sputate desnu nogu i
uspravite se. Tokom izdisaja ponovite vebu sa levom nogom. Od
morite se malo, diui polako i duboko.
3 x
267

Terapeutsko dejstvo: Jaa sve miie lea i nogu. Razvija sa

mopouzdanje i sigurnost.
57. Vadrasana stav dijamanta
Sedei na petama nagnite se unazad i poloite laktove na tlo
iza lea. Obuhvatite kukove akama i podignite ih to vie moete.
Istovremeno zabacite glavu unazad i dotaknite pod. Diite ravnomerno. Posle izvesnog vremena, nagnite se napred i odmorite se,
podboivi elo pesnicama. Sa malo vebe uspeete podii stomak i
kukove tako, da formiraju most. Kada Vam to uspe, pokuajte po
loiti ake na gornji deo bedara.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Kao to i samo ime kae, ova veba daje
naem telu gipku vrstinu jednog dijamanta. U donjem delu tela
krvotok je ogranien, ali je zato utoliko jai u organima trbune
duplje, u grudnom kou, u titastoj lezdi, u licu i u mozgu. Odli
na veba za disajne i srane tegobe. Zamor u oima i mozgu brzo
prestaje. Poboljava vid.
58. Vadroli-Mudra
U sedeem stavu sa privuenim kolenima postavite dlanove ispred
sebe i pored tela na pod. Ravnomerno diui podignite opruene
noge. Posle dvadesetak sekundi, ponovo privucite kolena i odmo
rite se poloivi ake i elo na kolena.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom razvijamo snagu volje,
izdrljivost i odlunost, a istovremeno poveavamo svoju otpor
nost.

59. Vakrasana Varijanta

U sedeem stavu sa iroko rairenim nogama udahnite dubo
ko, opruajui ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Pri izdi
saju polako okrenite gornji deo tela nadesno. Udiui gornji deo
tela polako vratite u sredinu, izdiui okrenite ga nalevo, a udiui
ponovo ga vratite u sredinu, izdahnite i odmorite se sa dlanovima
na kolenima.
3X
268

Terapeutsko dejstvo: Vani nervni centri u kimi pune se i

votnom silom, ime otstranjujemo umor i nervozu.

60. Vebe stomaka i nonih miia

Sledee vebe su veoma korisne za jaanje trbuha, koji je e
sto suvie zapostavljen, karlice, krsta i kukova:
(a) Leei oprueni na leima, duboko udahnite. Dok izdiete
uspravite se u sedei poloaj i podignite opruenu desnu nogu oko
mito u vis, drei akama noni lanak, i dodirujui elom koleno.
Udiui lezite ponovo na lea, a pri izdisaju ponovo se uspravite u
sedei poloaj i podignite okomito levu nogu, dodirujui elom levo koleno. Udiui lezite na lea i odmorite se.
3 x

(b) U sedecm poloaju, sa rairenim nogama i dlanovima na

podu iza lea. Tokom udisanja podignite krsta i kukove to vie
moete, ali vrlo polako i oprezno. Pri izdisaju polako se vratite na
pod i lezite oprueni na leima. Odmorite se uz duboko trbuno di
sanje.
3 x

(c) U kleeem stavu, sa akama na podu, ne pokreui telo ni

napred ni nazad, udahnite, sputajui krsta nadole dok ne postanu
ugnuta, a istovremeno podiui glavu. Kod izdisaja, snano uvucite trbuh, krsta podignite, a glavu spustite. Ovo ponovite 4 5 pu
ta uzastopno. Sedei na petama, nagnite se napred i podboite elo
pesnicama, koje ste stavili jednu na drugu.
3X

(d) Ponovo u kleeem stavu, sa akama na podu, dok udiete

podignite desnu nogu unazad, a isto tako i glavu. Pri izdisaju privucite
desno koleno do ela. Udiui ponovo podignite desnu nogu unazad, a
269

kod izdisaja spustite koleno na pod. Isto uradite i sa levom nogom.

Ponovite vebu i vratite se u poetni stav, a zatim u ve opisani stav
odmaranja.
3x

(e) Odlina veba za sve zglobove u telu. Za oputenu kou na

kukovima i za uklanjanje naslaga masti na stomaku ova veba je
veoma korisna. U kleeem stavu sa akama na podu udahnite du
boko. Pri izdisaju provucite desnu nogu izmeu ruku tako, da je
potpuno opruite ispred sebe. elom dotaknite desno koleno i udiui vratite desnu nogu u poetni stav, a pri izdisaju provucite levu
nogu ispred sebe i elom dodirnite levo koleno. Udiui vratite levu
nogu u poetni stav, a kod izdisaja nagnite se napred i odmorite se.

(f) U stojeem stavu, sa jako rairenim nogama, tokom izdisa

ja nagnite se napred dok dlanovima, laktovima i elom ne dotaknete tlo. Ostanite diui u ovom poloaju 5 10 sekundi. Zatim se
uspravite i sastavite stopala.
3 x
(g) Ovo je odlina veba za jaanje kimenog stuba i za pore
meaje i bolove u krstima. U stojeem stavu, sa sastavljenim stopa
lima, tokom udisaja opruiti ruke iznad glave, a pri izdisaju nagnu
ti se gornjim delom tela napred i opruiti se tako, da gornji deo tela
i ruke budu paralelne sa podom; pri tome se zadnjica malo pomera
unazad. Udiui ponovo se uspravite, a izdiui opet se napred
nagnite i sve ovo ponovite 3 5 puta uzastopno, a onda se odmo
rite.

61. Vebe stopala

Oni, koji se bave ovim intenzivnim treningom Hatha Joge,
treba da upranjavaju svakodnevno vebe stopala nekoliko minuta
dnevno, svejedno u koje doba dana.
Hodajte po sobi, samo na vrhovima prstiju, otprilike jedan
minut. Zatim koraajte normalno, tj. stavljajui prvo petu, pa ta
ban i na kraju prste na pod.
270

Posle jednog minuta hodajte samo na petama, sa ukruenim

kolenima i podignutim nonim prstima. Posle jednog minuta kora
ajte opet normalno, tj. stupajui prvo petom, pa tabanom i naj
zad prstima na pod.
Onda hodajte na ivicama tabana ukruenih kolena. Posle 20
do 30 koraka ponovo hodajte normalno. Zatim hodajte sa luno
savijenim stopalima, odnosno dotiite tlo samo petom i nonim
palcem, ukrutivi kolena. Tabani treba da budu jako savijeni u lu
ku, kako bih ispod njih bio otvor kroz koji moe proi, recimo,
jedna trenja.
Terapeutsko dejstvo: Ove vebe stopala koriguju ravne taba
ne, rairena stopala i sputena stopala, ali se moraju svakodnevno
upranjavati.
62. Vebe za jaanje kime
(a) U sedeem poloaju sa privuenim kolenima poloite dla
nove na pod iza lea. Onda podignite kukove to vie moete i po
lako hodajte na sve etiri (stopala napred!), nainivi deset koraka,
a zatim deset koraka nazad. Posle kraeg odmora sa dubokim disa
njem, ponovite vebu.
Terapeutsko dejstvo: Telo ivi kada ga njegova psiha proi
ma ivotom." Ovo kretanje na sve etiri vitalizira lea i svaki poje
dini mii. Rezultat je usmeravanje svesti u sve delove lea, ruku,
nogu i grudi. Telo postaje neverovatno gipko, proeto sveu i
uvek relaksirano.
(b) Jedna varijanta iste vebe sastoji se u tome, da se nagnete
napred, poloite dlanove na pod i na sve etiri hodate po sobi, po
mogustvu sa ukruenim kolenima.
63. Viparita-Karani Varijanta
Leei na leima podignite noge u vis, a kukove pridravajte
akama. Diite ravnomerno. Zatim polako opruite telo sve dok
Vam se cela teina ne prenese na ramena, a kolena uhvatite aka
ma. Ostanite u ovom poloaju oko jedan minut, a onda se odmori
te leei na leima i diui relaksirano.
3X
Terapeutsko dejstvo: Smiruje i jaa tiroidnu lezdu. Brzo
osveava modane nervne elije. Odlina veba za proirene vene.
271

64. Vrikasana stav drveta

Stanite uspravno. Levo stopalo postavite na desno bedro ili
koleno. Ispruite ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Ravnomerno diite. Posle trideset sekundi izvrite promenu, tj. desno
stopalo stavite na levo bedro.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za fiziku i psihiku rav
noteu, koja razvija i nau mo koncentracije.

65. Vrikasana Varijanta

Sedei na petama poloite dlanove na tlo pored kolena. Stavi
te glavu na neki mekan jastuk ispred sebe i opruite kolena. Podig
nite noge, jednu za drugom, u vis tako da doete u stoj na glavi.
Diite ravnomerno. Posle 30 sekundi vratite se u sedei poloaj na
petama. Nagnite se napred i odmorite se sa elom na pesnicama.
3 x
Osobe sa oteenjem kime ne smeju ni u kom sluaju upranjavati ovu vebu.
Terapeutsko dejstvo: Ovo je veba za jaanje kimenog stuba.
Ima osvcavajue delovanje na mozak. Poveava oseaj ravnotee,
kako fizike, tako i psihike.

3. M E D I T A C I J A
Odravajte stanje smirenosti u svim svojim poduhvatima: smi
rena osoba moe sve postii. ivot nam moe biti lepi, ako svojim
uzburkanim oseanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi.
Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postaje
mo svesni stvaralakih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i
potencijalne moi koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah.
Uivajui atribute snage i ne znajui za strah, one mogu delati i iveti na ovom svetu prema svojim eljama.
Ovakvo stanje se lako postie upranjavanjem meditacije.
Ponite i zavrite dan meditacijom, posveujui 10 15 minuta
dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutranjosti, a ka
snije e to trajati i po itav dan, omoguavajui Vam da razlikujete
i najmanje pojedinosti u svim stvarima.
Upravo kao to telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da
obezbeujemo dobre utiske. itajte uenja Buddhe, Ramakrine,
Vivekanande, Ramana Mahari-a itd. Vremenom e ova navika
stvoriti atmosferu mira i istote oko Vas, bilo gde se nalazili.
KAKO TREBA MEDITIRATI
Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrtenirh nogama, ili na
petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na ne
koj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kimu. Dlanove poloite
na kolena. Odravajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE
SAVRENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutranjosti i
izjednaite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: Ja nisam
telo, niti um, niti oseanja. Ja nisam ni vid, ni govor, ni sluh, ni
ukus. Ja nisam pet ula. Telo je spoljni omota VLASTITOG JA
koje je isto i savreno. Ja sam beskrajna, negoraniena, veita bit.
Ja sam uvek slobodni, ja sam veno prisutni. JA SAM KOJI JE
SAM."
273

Ponavljanje ovih misli omoguie Vam da nauite svoj um da

Vas slua. Ako ne zauzdate svoj um, ula e Vas pobediti. Ove mi
sli su vane samo u poetku, jer, kasnije, izgraeni um sledie pravi
put. Pomou introspekcije um stie postojanost. Sposobnost razli
kovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku izmeu bit
nog i nebitnog, istine i neistine, vrline i poroka itd.
U sukobu izmeu glave i srca izaberi srce," kae Vivekananda. Meditacija je jedini nain sticanja moi razlikovanja. Ova sva
kodnevna navika omoguie Vam da razlikujete to je bitno. A
onaj, koji je doao do istine, naao je mir i sreu.
Meditacija e, vremenom, postati Vae normalno stanje, ak i
tokom rada. Iako ivimo u ovom svetu i izvravamo svoje duno
sti, duh e nam uvek biti smiren. Tako e rad i mudrost biti isto.

274

4. ZA SVAKU S E D M I C U V E B A N J A
PO JEDNA MISAO VODILJA ZA
MEDITIRANJE

Neka se u Vaem mozgu formiraju smele i neustraive misli, i

neka svaki dah koji udahnete, svaka re koju izgovorite, kao i sva
Vaa dela, budu proeta ovim mislima. To je nain da se pretvori
slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u ivotvorno.
-S. J.
Ne treba mnogo obraati panje na prianja ljudi. Nikada se u
ivotu nee postii neto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj pohvali ili osudi.
Vivekananda
275

Ne elim uitelja koji e na mene uticati. elim uitelja, koji

e me nauiti, da ne dozvolim da se na mene utie.
s. J.
Samo je najmlaim poetnicima potrebno posebno slobodno
vreme za njihove meditacije. Napredniji uenici postepeno doiv
ljavaju sve vei oseaj sree, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vredno rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povuenosti.
Ramana Mahari
276

Nae pravo Ja
Nae pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je bre od mi
sli. ula ga ne mogu dostii, jer je uvek ispred njih. Stojei mirno
prestie sve to se kree. Bez naeg Ja nema ivota.
Neznalica misli da se nae Ja kree, ali ono se ne kree. Nezna
lici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a
ipak je. izvan svega.
Ko vidi sva bia u Sebi i samog Sebe u svim biima, taj vie ne
mrzi.
Prosvetljenost znai: nai vlastito Ja u celom univerzumu. Ko
vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost.
Nae pravo Ja je sveprisutno, blistajue, bez tela, bez kostiju,
bez mesa, savreno, isto i nedirnuto zlom. Ono je vidovnjak, mi
slilac, Jedino, najvie na svetu, koje bitie iz samog sebe i otkad je
venosti stvara svet.
O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni
ga, kako bih ja, koji traim istinu, mogao videti svu krasotu istine.
Ti, koje uva, bdi i vlada nebom i zemljom O, blistavo
Sunce, koje si izvor ivota za sva stvorenja zastri svoju svetlost i
skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju mi
lost. Sutina, koja poiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti dokuuje samo onaj koji je ista srca, kada, utonuo u najdublju me
ditaciju, spozna: vlastito Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan
su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost!
Najlepe Upaniade

277

Ako nosi u sebi misli zlobe, mrnje ili gneva, njihova razorna
snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopi
sivo je zlo koje e ti priiniti. Jogiji kau, da je misao najvea sila u
telu. Ona je snanija od svake fizike sile, vea nego sama re, jer
ona pretstavlja jednu transcedentalnu snagu koja proima itav
svemir. Dobre misli, ma kako nevane izgledale, neizbeno e proi
zvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami kroji
te svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzviene mi
sli, onakve kakve biste eleli videti kako se ostvaruju na delotvornoj ravni. Sa neto malo istrajnosti uskoro ete ovladati svojim mi
slima, koje e Vam onda pomagati, umesto da Vam odmau. Umesto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Va sopstveni
ivot, nego i ivot onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i
budite svesni moi koju posedujete. Tada ete shvatiti istinitost Vivekanandinih rei: Ako je materija mona, onda je misao svemona.
S. J.
Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je,
na uitelj, zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma
koliko to malo bilo?"
S.J.

278

Sauvati mir pretstavlja najvee ispoljavanje snage; biti akti

van to je lako. Popusti uzde i konji e odjuriti sa tobom. To svako moe, ali jak je onaj, koji moe zaustaviti zahuktale konje. ta
zahteva veu snagu poputanje ili obuzdavanje? Ko je smiren,
ne znai da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim snagama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nadmonu snagu.
Vivekananda

Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje e

lje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani priblie svome kra
ju, smejau se snovima, koje sam snivao; a onda u zalupiti za so
bom ova zemaljska vrata i otpoeti svoj let u beskonano.
S. J.
280

Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajednike sve

prisutne sutine.
Uzdignimo se na viu ravan; ako poznajemo svoju univerzal
nu prirodu, onda sa savrenim mirom posmatramo itavu panora
mu ovog sveta.
Vivekananda
281

Jedan vatreni pristalica Maharija bio je uzbuen, zato to je

neko u gradu s nipodatavanjem govorio o njegovom uitelju, a on
mu nije uzvratio pravom merom. Upitao je uitelja, kakva je kazna
za
ovaj
propust.
M: Strpljenje, to vie strpljenja! Trpeljivost i to vie trpeljivosti.
Sri Ramana Mahari
282

Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu,

kao sve. Ljudi i ostala bia izgledaju mi kao uplja tela, koja po
kreu svoje glave i udove, ali njihova sadrina je ova bit.
Ramakrina
Ako imamo tri najvea nebeska dara": ljudsko telo, arku
elju da budemo slobodni i pomo nekoga, koji je taj cilj postigao i
moe nam pokazati put, onda je nae osloboenje sigurno.
Vivekananda
283

Prvo to treba da ujete to je vae Ja." Sluajte dan i no da

ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i nou, sve dok Vam ne ue
u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane
Vaa kost i meso. Neka Vae telo prome ova jedina ideja: Ja
sam apsolutno isto, sveznajue, svemogue, veito blistavo JA,
koje se ne raa i ne umire." Sva Vaa dela e se uveliati, preobra
ziti, oplemeniti samom snagom ove misli. Ako je materija mona,
onda je misao svemona.
Vivekananda
Ono, to je beskrajno, je prava srea; nema sree u kona
nom; samo beskonano je srea. Prema tome treba teiti da se spo
zna samo beskonano.
Upaniade
284

Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti sveu

o snazi duha u sebi. Veruj u ove rei i bie svemoan.
Vivekananda
Zaista ivimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Meu ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mrnje!
Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snene planine; zli ljudi se ne
vide
kao
strele
odapete
u
noi.
Ko dri pod uzdom rastui gnev, poput trkakih kola, njega ja
nazivam pravim vozaem; ostali samo pridravaju uzde.
Budha
285

Budi uveren, ako slui Istini, uprkos iskuenjima da je se

odrekne, da e stei neizmernu snagu, pred kojom se ljudi nee
usuditi da u tvom prisustvu kau stvari, za koje smatra da nisu
istinite. Ako bude strogo sluio Istini tokom etrnaest godina, a
da od nje ne otstupi, ljudi e biti ubeeni u ono, to im ti bude rekao. Tako e uiniti najvee dobro masama, raskinue im okove i
pomoi
celom
narodu.
Vivekananda
286

ovek! Kakva mona misao!

Iz beskonanosti izbaen
Da nadgleda igru ivota i smrti;
Da stvara sudbine
I kovitla usude u beskraju
1 smeje se kada se raspu zraci izlazeeg sunca
Bacajui njihov pepeo na obale
Nekih zaboravljenih svetova.
S. J.
287

Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Svetlost treba da obasja svakoga! Zadatak nee biti ispunjen, sve dok
svi ne dospeju do sree. Donesite svetlost siromanima i donesite
jo vie svetlosti bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite sve
tlost neznalicama i jo vie svetlosti obrazovanima, jer je ogromna
tatina obrazovanja naega vremena. Zato donesite svetlost svima.
Vivekanada
Kao to tama bei od svetlosti, tako i najopasnije greke bee
od oveka koji zrai ljubavlju.
Tiruvalluvar
288

Prokri sam svoj sopstveni put

I odvano koraaj dobro odmerenim korakom.
Nesalomivom voljom pretvori u dela
Zahteve svog jedinog voe,
Svog vrhovnog zakona, svog vlastitog Ja.
S. J.
289

Razgovori sa Sri Ramana Maharijem

Pitanje: ta je najbolje to mogu uraditi za obezbeenje
budunosti?
Mahari: Vodi rauna o sadanjosti, pa e se budunost sama
o sebi brinuti.
Pitanje: ta je zabluda?
Mahari: Ko je u zabludi? Utvrdite to i nestae zablude.
Ljudi uvek hoe da znaju ta je zabluda, Maja, obmana,
a ne proveravaju, ko je u zabludi.
*
Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razume sebe, kakva je ko
rist od nastojanja da razume svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za
istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajui gla
vu nad takvim pitanjima. Prvo, nai istinu o sebi, pa e biti u bo
ljem poloaju da shvati istinu o svetu, iji si i ti jedan deo.

*
Ne treba zapostaviti rad u ivotu. Ako elite meditirati jedan
ili dva asa dnevno, moete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih
dunosti. Kada meditirate na pravilan nain, onda izazvana umna
strujanja nastavie svoj tok i usred vaeg rada. To je kao da posto
je dva naina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u medi
taciji, odrazie se na vaim delima. Kako budete napredovali uvideete, da se va stav prema ljudima, dogaajima i predmetima po
stepeno menja. Vaa dela e, sama po sebi, teiti da slede vae me
ditacije.

290

Vi ste zaista sretni! Pribliavate se svom cilju. Kroz Vas i Va

narataj je postao prosveen, jer teite da se oslobodite ropstva ne
znanja i postignete savrenu sreu.
O, mudrae, znaj da je oveku potrebno osloboenje od stra
sti i mo razlikovanja istine od neistine, kao to su ptici potrebna
njena oba krila. Bez njih ovek ne moe nikada dostii najvii
grozd iz kojeg tee nektar slobode.
Sankaracharya
ovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je vie od i
tavog niza propovednika. Re snage dolazi iz istote i utanja.
Vivekandnda

291

Da li znate pravo znaenje reci Buddha? Ona znai, da stalnim

razmiljanjem o svesti ovek i sam postaje svestan.
Ramakrina

Najvei od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne tra

i stvari, niti im ide ususret; on ih odrava, ali ne zadrava njihovu
sliku. Zato moe savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje
slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar znanja. Obraa panju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i bora
vi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve to mu ivot prui, a ipak
je kao da nema nita. Ostaje skroman.
Duang Dzi

Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje kraj

njem cilju.
Mahatma Gandhi
Nita od onoga, to uinimo, ne raspline se u venosti. Sve sa
zri u svoje vreme i donese plod u odreenom trenutku.
Patnja je najomraeniji uitelj, koji nas u asovima samoe
ui onome, to nam je potrebno.
S. J.

Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodavca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znai gublje
nje nae duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne pri
majte poklone.
Vivekananda
oveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje.
S. J.

295

Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni

su u krug brahmaarja (uenika Veda) i povereni brizi jednog ui
telja, da bi izuavali Vede.
Posle due otsustnosti vratili su se kui, poto su zavrili studi
je. Tada ih otac upita, da li su itali Vedante. Kad su mu odgovorili
potvrdno, zapitao ih je: ta je Brahman?"
Stariji, koji je citirao Vede i druge filozofske spise, odgovori:
O, oe, to se ne moe shvatiti pomou izgovorene rei ili snagom
razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poe
da navodi tekstove iz Veda.
Otac mu ree: Vidim da si spoznao ta je Brahman! Moe se
vratiti svom radu." Onda postavi mlaem sinu isto pitanje; ali mla
di je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu re, niti je
inio i najmanji pokuaj da neto kae.
Tada progovori otac: Nita se ne moe rei o Apsolutnom i
Bezuslovnom! im progovori o tome, ve odreuje Beskonano
pojmovima konanog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezuslovno pojmovima uslovnog. Tvoje utanje govori reitije od na
voenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta.
Ramakrina
296

Dok je neki ovek pecao ribu pored ribnjaka, naie jedan

avadhuta (putujui kaluer) i zapita: Brate, koji put vodi do tog i
log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poe oprezno da
grize. Zato ovek ne odgovori, ve se sav predade pecanju. Kada je
upecao ribu, okrete se i ree: ta rekoste, potovani?" Kaluer
mu se pokloni i ree: Potovani, budite moj guru (uitelj). Kada
utonem u razmiljanje o najvioj Sutini, dozvolite da sledim Va
primer i ne obraam ni na ta panju, sve dok ne okonam svoju
meditaciju!"
Ramakrina

297

Zaroni u samoga sebe i donesi Upaniade iz samoga Sebe. Ti si

najvea knjiga, koja je ikada postojala i koja e ikada postojati,
beskonana riznica svega to jeste. Sva spoljna poduavanja su
uzaludna, sve dok se unutarnji uitelj ne probudi. Moraju dovesti
do otvaranja knjige sopstvenog srca, da bi imala vrednosti.
Vivekananda

298

I neka te ponese pesma moja, voljeno moje,

u zemlju snova mojih, u beskraju.
I poleti nevidljivim krilima noi
od zvezde ka zvezdi.
Naputajui zagrljaj sna
kroz mnoge svetove brodi,
Da bi se u zlatnom odsjaju zore
vratio opet domu svome
Gde te netaknuta lepota jutra eka,
da ti oi otvori, voljeno moje.
S. J.
299

ivot je rast i napredak. Cilj ovekovog ivota je ispoljiti sa

vrenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje nae neograniene i
univerzalne prirode je velika borba ivota.
Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje
nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje tekoe na
pretka.
S. J.
Kada je telo mirno, moe da govori tvoje Ja.
E. Hoj

300

Aktivnost, od koje se pravilno uzdrimo, donosi slobodu.

Aktivnost, koju pravilno ostvarimo, donosi slobodu.
I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti.
Bhagavad Gita
Rastereti svoj brod od strasti i mrnje, o mornaru, i zaplovie
lako prema slobodi.
E. Hoj
301

Tvoja sopstvena volja je jedino, to odgovara na tvoje moli

tve; meutim, pojedincu se pojavljuje preruena u obliku raznih
religioznih koncepcija. Moemo je nazvati Buddha, Isus, Krina,
Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek nae pravo Ja.
Vivekanada
Kako je to neizmerna srea napredovati i moi se razvijati pre
ma savrenstvu! Vrati se u mislima u svoju prolost i uporedi je sa
svojom sadanjou, pa e shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si
proao. Nae celokupno, pravo znanje poiva samo na naem sopstvenom iskustvu. Samo unutranji napredak ini oveka sretnim.
S. J.

302

Uenik: Kako mogu ovladati svojim umom?

Mahari: Kada. spozna samoga Sebe, onda nema uma kojim
treba ovladati. Postoji samo posmatranje.
Sri Ramana Mahari
Snaga jedne nacije ne poiva u njenoj armiji, nego u njenim
visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da sna
gom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda.
Uostalom, postoji li vea snaga od pravog morala i karaktera?
S. J.
Nije ljubav slepa, ve strast. Ljude oslepe ulne elje. Prava
ljubav oslobaa od poude i moralnog slepila.
S. J.
303

Krina igra na petoglavoj zmiji. Pet ula pod vladavinom duha

Potuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto
tako, kao i vidljivi simbol.
Sri Ramakrina
U sreditu svake postojee religije stoji po jedan veliki uitelj,
koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez uitelja raspada se
zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na
nekoj odreenoj linosti ili spisima, nego oveka stavljaju u sredite
evolucije i uzdiu ga do njegove najvie granice do savrenstva.
Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju ovekovim unutranjim
razvitkom. Vede otkrivaju oveku njegovo najskrivenije bie bez
obzira kojoj veri pripadao i pomau mu da ostvari svoj cilj. Stoga
se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdie oveka
u okviru njegovog posebnog uverenja.
S. J.
304

Ko moe da svoje animalne snage pretvori u duhovne moi,

taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva
na ovladavanju animalnim silama u nama. Popusti li ovim silama,
nemilosrdno e te oboriti; a uspe li da ih pretvori u dohovne sna
ge, onda e one preobraziti oveka u savreno bie.
S. J.

305

Ko je slep? Ko uiva u onome, to ne bi smeo initi.

Ko je gluv? Ko ne slua spasonosne rei.
Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna nita lepo da kae.
Indiske poslovice
Ako je neko ve uspeo da se rodi kao ljudsko bie, onda bi bi
la teta, da svoj ljudski ivot upropasti loim i besmislenim postup
cima, a onda da zavri svoj bedni ivot smru.
Tagpo Lhadje
Prava misao moe pokrenuti nebo i zemlju.
Kineska poslovica
306

Vrlina uzdrljivosti je od najvee vanosti za svakog. Samo

onaj ne propada, koji poseduje ovu vrlinu.
Kada se slon pusti da ide slobodno, on pone da upa drvee i
grmlje, ali im ga goni bocne badljem po glavi, on se umiri; isto
tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju
nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave
moi razlikovanja dobra i zla.
Sri Ramakrina

307

Tvoj nain miljenja u oblasti duha treba da je isto tako racio

nalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktini ivot zahteva ra
cionalno miljenje. Duhovni ivot zahteva hiljadu puta vie racio
nalnog, preciznog i dobro zasnovanog miljenja.
S. J.
Meditacija je izvanredna pomo, jer to je jedina prilika kada
zaista moemo pomoi sami sebi.
S. J.
308

ta je put do savrenstva?
Istinoljubivost.
Kako e ovek nai sreu?
Pravilnim ponaanjem.
ime mora ovladati da bi izbegao brigu?
Svojim mislima.
Kada je ovek voljen?
Kada je bez tatine.
Mahabharata
309

Nae Ja ne samo da je najlake spoznati, nego izvan njega i ne

ma nieg drugog da se spozna. Sve to je potrebno za ostvarenje i
spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A ta je lake od toga?
Bhagavan Ramana Mahri

310

Pokuaj da shvati, da tvoje usavravanje tek onda poinje,

Kuda li pone prepoznavati savrenstvo u oveku, kada shvati, da
savrenstvo proima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu ivotinju, misaonog oveka.
S. J.
Niko nije roen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdie. Ko se
uzdie dolazi iz dubine.
S. J.

311

Bezgranian moe postati talas samo kada se vrati u more; kao

talas moe biti samo ogranien. A kada je postao more, moe na
novo postati talas, i to onoliko veliki, koliko eli. Prestani sebe
izjednaavati sa lanim i znaj: ti si slobodan.
Vivekananda

312

Postoji jedna neistota koja prevazilazi sve neistote, a to je

neznanje. O, mudri, odbaci tu neistotu i budi slobodan od svih
neistota.
Dhammapada
Ko ne obraa panju na zle rei drugih, pobeuje sve.
Mahabharata

313

Onaj koji vidi cilj ne moe izgubiti put.

S. J.

314

Uenik: Da li samoa pomae vebanju?

Mahari: ta podrazumevate pod samoom?
Uenik: Biti daleko od drugih.
Mahari: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah
i nesigurnost. ak i u samoi postoji stalan strah od
nametljivaca, da e Vam poremetiti mir. Uostalom,
kako se mogu misli bolje izbrisati u samoi? Ne moe li se
to isto tako dobro uraditi i u Vaoj sadanjoj okolini?
Sri Ramana Mahari

315

Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu

veru u sebe i u stanju je da je realizuje ak i u svojim najjednostav
nijim mislima i svakodnevnim poslovima.
S. J.
316

Uenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, moda,

bila nevana. Ne elim biti apsorbovan u to beskonano jedinstvo.
Sama pomisao na to ispunjava me uasom.
Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. im je to
prtmetila poe plakati i alostiti se kao ti sada. Neizmerni okean
nasmeja se siunoj vodenoj kapljici. Ne mogu da shvatim zato
plaes", zapita je on. Upravo kao to si se sjedinila sa mnom, tako
si se sjedinila sa svojom braom i sestrama, ostalim vodenim kapljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lino e postati okean. Kada
zaeli da me napusti, uzdigni se u oblake pomou sunevog zra
ka. Odande moe ponovo sii, mala vodena kapljice, na radost
edne zemlje."

317

Jadanavalkja i Maitreji
Pre vie hiljada godina iveo je jedan mudrac po imenu Jadnavalkja. Imao je dve ene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani,
obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktinog duha i
zanimala se samo za obina zadovoljstva u ivotu. Vodila je brigu
o kui i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog
ivljenja. Meutim, Maitreji je puno razmiljala o stvarima koje su
se ticale unutranjeg ivota i volela je da sazna neto vie o istini.
Jednog dana mudrac pozva svoje obe ene k sebi i ree: Tra
janje ivota na zemlji je kratko. Ve sam nauio sve to ovek mora
znati o ivotu, ali ono, to moram znati o istini, moram jo da nau
im. Dopustite mi da se povuem iz ovog ivota, da ne bih uzalud
no proveo preostale godine svog ivota. Kao to san bledi, tako i i
vot prolazi. Dozvolite mi da se povuem sa vaim blagoslovom.
Kuu ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uivanje, sto
ka je vaa, kao i svo moje srebro i zlato."
Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovolj
na ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u oima obrati se svome
muu reima: Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, ak i kad ima bo
gatstvo, moe li ovek stei slobodu? Za sva svoja blaga moe li o
vek biti siguran u sreu? Usred mnogih zadovoljstava moe li se sakupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa ivota i smrti, moe li se oe
kivati osloboenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i pomozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, ta
treba da uradim sa kratkotrajnim zadovoljstvima ivota?"
O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi
draa nego ikad", ree Jadnavalkja. Doi, sedi pored mene i ja
u te uiti istini. Istina se prvo uje, zatim vidi i, na kraju, ostvari.
Pouj, pa e i ti spoznati istinu.
Da li zna, zato su nam drage stvari koje volimo na ovom sve
tu, moja Maitreji? Duh koji proima celokupno stvranje proima i
stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo.
Nikada zbog mua ne voli ena mua, ve ga voli zbog Sebe u
njemu, jer voli Sebe.
Nikada zbog ene ne voli mu enu, ve je voli zbog Sebe u
njoj, jer on voli Sebe.
Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, ve vole Sebe u
detetu.
318

Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u

bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene,
nae Ja je uroeno, otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju.
Kao to ogledalo odrava Sunce, tako i ova Zemlja i univer
zum odravaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu to je stvoreno.
Slino tome volimo i pisanu re, jer to Ja je sadrano u njima i otu
da mi volimo Sebe u pisanoj rei.
O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato
to je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato to je bit lepa u plani
nama. Bit se mora prvo uti, zatim videti, a onda se o njoj moe
meditirati. Upoznaj Sebe, pa e znati sve ostale. Znaj da je bit
izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se moe videti samo u svojim
pojavama, jer sama bit je veita i ne zna ni poetka, ni kraja.
Upravo kao to se zvuk doboa ne moe rukama uhvatiti, ali
ako nam je dobo u rukama, njegov zvuk se moe kontrolisati, ta
ko isto i smisao ovog sveta se moe shvatiti samo kada spoznamo
Sebe.
Kao to se dim iri u svim pravcima od upaljene vatre, tako i
znanje u pisanoj rei proistie iz biti svih bia.
Kao to Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, ta
ko i svetlo istine izvire iz biti svih bia.
Kao to koa raspoznaje sve oseaje dodira, kao to nos razli
kuje mirise, oi zapaaju sve oblike, a ui razlikuju zvuke, tako je i
nae Ja riznica neizmernog mnotva raznih stvorenja na ovom svetu, kome se celokupni ivot vraa na kraju, kao to se kie vraaju
u okean.
Kao to svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna
za nesavrenstvo.
Poto je saoptio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se
od svojih ena i ode.

319

oveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. ovek, koji je

usredsreen, smiren je i jak, jer su mu snage udruene. Svakodnev
no upranjavajte meditaciju. Ona e Vam razviti uspavane sposob
nosti. Ako usredsredite svoje snage, moete izvriti svaki zadatak.
S. J.
320

Sloboda znai biti slobodan od zabluda.

Vivekananda
Uenik: Koje je vreme tokom dana najbolje za meditaciju?
Mahari: ta je vreme?
Ramana Mahari
321

Uenik: Ne mogu da vladam svojim umom.

Ramakrina: Kako to? Postoji neto, to se zove Abhjasajoga, a to znai Joga pomou upranjavanja. Upranjavajte redov
no, pa ete videti kako Vas Va um sledi bilo kuda da ga vodite.
Um je slian beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je
bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primie svaku
boju, koju odaberete.
322

Ovo je jedini nain da postignemo cilj rei sebi i svima osta

lima da smo savreni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolazie
snaga. Ko se bude u poetku kolebao bie sve jai i jai i taj glas e
se poveati sve dok nam istina ne osvoji srce, potee naim ilama i
prome nam telo. Zablude e nestajati, kako se sjaj svetlosti bude
pojaavao, a isto tako deo po deo nestajae i teret neznanja; a on
da e doi vreme, kada e sve to nestati i ostae samo Sunce da sija.
Vivekananda
323

Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Danju (oso

bi na putu saznanja).
Mahari: Samoa je u ljudskom umu. Neko moe biti u vrevi
ivota i odravati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir.
Drugi moe biti u umi, a ipak da ne bude u mogunosti da vlada
svojim umom. Za njega se ne moe rei da je u samoi. Samoa je
stanje duha. Osoba ophrvana eljama ne moe nai samou ma gde
se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samou, svoj
mir.
Sri Ramana Mahari
324

Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim

mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa
zlim mislima, sledi bol, kao to toak sledi nogu vola koji vue kola.
Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim
mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa
dobrim mislima, sledi srea, kao to ga sledi senka, koja ga nikada
ne naputa.
Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su
me." kod onih, koji gaje takve misli, mrnja nikada ne prestaje.
Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su
me." - kod onih koji ne gaje takve misli, mrnja e prestati.
' 325

Jer mrnja se nikada ne uklanja mrnjom: mrnja se uklanja

ljubavlju to je staro pravilo.
Svet ne zna da svi mi moramo jednom doi do kraja; ali kod
onih koji to znaju, svae odmah prestaju.
Onoga, koji trai samo zadovoljstva u ivotu, bez kontrole
svojih ula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo e sigurno obo
riti, kao to vetar obara slabo drvo.
Onoga, koji ne trai samo zadovoljstva u ivotu, koji dobro vla
da svojim ulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno
nee oboriti, kao to ni vetar ne moe nauditi stenovitoj planini.
Oni, koji zamiljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, ni
kada ne dolaze do istine, ve samo idu za praznim eljama.
Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, do
laze do istine i bave se ostvarljivim eljama.
Kao to kia prodre kroz loe pokriven krov, tako e i strast
prodreti kroz um koji ne razmilja.
Kao to kia ne prodire kroz dobro pokriven krov, tako i
strast nee prodreti kroz um koji dobro razmilja.
Zlotvor jadikuje u ovom ivotu. On tuguje i pati kada vidi lo
e posledice svoga rada.
Dobrotvor uiva u ovom ivotu. On se veseli i raduje kada vidi
lepotu svoga dela.
Dhammapada

326

5. V E B E J O G E ZA G O D I N U
DANA

I. NEKOL1KO VANIH PRAVILA ZA UPRANJAVANJE JOGE

1. Ponite dan sa Jogom, posveujui joj makar 30 do 40 mi
nuta svakodnevnog upranjavanja.
2. Sa ovakvom istrajnou tri velika ivotna dara bie Vai:
Zdravlje, Bogatstvo i Srea.
3. Redovno upranjavanje je od najvee vanosti, jer se time
oslobaaju latentne snage organizma, potstie se njihov ra
zvoj i ispoljavanje u obliku snage volje, moi koncentracije,
moi odluivanja, poveanoj otpornosti itd., uz sticanje
prirodnog imuniteta prema bolestima i tetnim uticajima.
4. Mantrame ine neophodan deo treninga. Vano je ponav
ljanje svih, ili bar nekoliko odabranih sugestija tokom sva
kodnevnog vebanja Joge. One e prodreti u potsvest i ta
mo uhvatiti koren, primoravajui telo da slua i ispunjava
327

zahteve duha. Telo je instrument uma. Sve to um diktira,

telo mora da ispunjava... Ako je materija mona, misao je
svemona!"
5. Kao to prazan stomak prima hranu i upija je, tako i podsvest upija ove dobre utiske i vremenom stvara karakterne
osobine vredne divljenja, kao to su otsustvo straha, odva
nost, postojanost, jaka volja i sve vee oseanje slobode.
6. Toplo se preporuuje ponavljanje mantrama u sebi nepo
sredno pre nego to emo zaspati. Na taj nain izazvana
umna strujanja nastavie svoje delovanje ak i tokom sna i
pogodovae razvoju zdravog i pozitivnog pogleda na ivot.
7. Telo je koija, pet ula su konji, um je uzda, ali ja sam vo
za!" Drite se ovog stava, upravljajte svojom sopstvenom
sudbinom i budite slobodni.
Mantrame: Moja snaga otpornosti poveava se svakog tre
nutka.
Moja snaga volje poveava se svakog trenutka.
Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog trenutka.
Ja ispoljavam ivot u svom telu i duhu.
Odmor i mir.
OM OM OM

2. GODINJI PLAN VEZBANJA JOGE

Detaljne opise sa ilustracijama svih vebi sadranih u ovom
Godinjem planu vebanja Joge" nalazite brzo i jednostavno u
poglavlju 2. Nove vebe disanja pranajama i nove vebe Hatha
Joge i njihovo terapeutsko dejstvo", budui da su sve vebe klasifikovane po alfabetskom redosledu. Za pojedine vebe, naroito one
oznaene zvezdicom*), svakako konsultujte prvu knjigu Joga i
sport", koja sadri njihov opiran i sistematian opis sa original
nim ilustracijama i detaljno specificiranim terapeutskim delovanjem.
Ne samo za sistematsko i sveobuhvatno, nego i za tematsko i
detaljno prouavanje Hatha Joge veliku pomo e Vam pruiti Si
stematski registar pojmova obraenih u I knjizi Joga i sport" i u II
knjizi Joga i zdravlje".
328

lako vebe i metode Hatha Joge imaju veoma irok spektar terapeutskog dejstva, u sluaju pojedinih obolenja ili poremeaja
potrebno je prouiti Dijagnostiki indeks", uz obaveznu konsul
taciju medicinskih strunjaka. Ovaj indeks preporuuje za razna
obolenja i poremeaje kurativne asane, vebe pranajame i druge
metode Joge, koje se mogu upranjavati iskljuivo pod lekarskim
nadzorom ili po odobrenju lekara.
Da biste razumeli sanskrtske nazive pojedinih vebi i time bli
e upoznali njihovu sutinu i namenu, potraite njihova znaenja u
Glosaru sanskrtskih rei i izraza" na kraju ove knjige.

1. Sedmica
1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i
potpuno jogi disanje (Mir)

po 7 X

2. Dalndhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek.

sa potiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje)

3 x

3. Pranajama sa masaom grudi (Tokom udisaja

tapkajte vrhovima prstiju veoma brzo grudni ko.
Zadravajui dah lupkajte brzo dlanovima po
grudima) (istota)

3X

4.
5.
6.
7.
8.

Pranajama solarnog pleksusa

' 3 min.
Vebe stomaka i nonih miia pod (a)
3 x
Bhudangendrasana (Jaanje nerava)
3 x
Matsjasana (Mir)
3 x
Vebe stomaka i nonih miia pod (c)
(Veba za krsta)
3 x
9. Hastapadangustasana (Stabilnost, ravnotea)
3 x
10. Lauliki-Joga (Udahnite, ispupite stomak,
izdahnite, pritiskujui snano stomak dlanovima
s leva na desno
"
3X7X
11. Ardha-Halasana (Elastinost)
12. Sirasana (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)
OM

3 x
3 x
5 min.
5 min.

329

2. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
po 7 x
2. Dalandhara-Budha (Snaga volje)
3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje na levu
i desnu nozdrvu) (istota)
3 x
4. Sitkari (Udisanje izmeu vrha jezika i nepca)
(Proiavanje krvi)
10 X
5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
3X
6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
3 x
7. Danusirasana 1 (Snaga otpornosti)
3 x
8. Danusirasana II (Snaga otpornosti)
3 x
9. Bhegasana (Gipkost)
3 x
10. Gokarnasana (Figura i lepota)
3 x
11. Nataradasana (Figura i lepota)
3 x
12. Viparita-Karani (sa vebama za jaanje oiju)
(Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
3. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi
disanje
(Mir)
po7x
2. Mura (Zadravanje daha 7-30 sek. sa pritiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje)

3 x

3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) (istota)

10 x
4. Sitali (Udisaj kroz jezik u obliku cevi)
(Proiavanje krvi)
14 x
5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatiti kolena)
(Zdravlje)
3 x 7 x
6. Bhudangendrasana (Nervna snaga)
3 x
7. Danusirasana vodoravno (Otpornost)
3 x
8. Danusirasana okomito (Otpornost)
3 x
9. Dolasana (Figura i lepota)
3 x
10. Nataira-Vadrasana (Snaga)
3x
11.
Vadroli-Mudra(Snaga)
3x
330

12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)
OM

5 min.
5 min.
5 min.

4. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi
disanje (Mir)
po 7 x
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek.
sa pritiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje)
3 x
3. Pranajama sa masaom grudi (istota)
3 x
4. Proiavajue disanje
3 x
5. Ustrasana (Gipkost)
3 x
6. Pasimotanasana (Zdravlje)
3 x
7. Ardha-Matsjendrasana II (Samopouzdanje)
3 x
8. Trikonasana Varijanta pod (a) (Ja sam prav
u telu i u duhu.")
3 x
9. TrikonasanaVarijanta pod (c)
3 x
10. Veba stomaka i nonih miia pod (f) (Potpuno
oputanje)
3 x
11. Vrikasana (Ravnotea)
3 x
12. Halasana (Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
5. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
po 7
2. Mura (Zadravanje daha 7-14 sek.) (Snaga volje) 3
3. Proiavajue disanje (u sedeem stavu)
3
4. ,,S"-disanje (istota)
3
5. Vakrasana (Nervna snaga)
3
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
3
7. Bhudangasana (Nervna snaga)
3
8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3

x
x
x
x.
x
x
x
x

331

9. Trikonasana (Nervna snaga)

10. Uddijana-Bandha (Jako uvucite stomak)
(Otpornost)
11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Otpornost)
12. Viparita-Karani (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
6. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Potpuno jogi disanje (Mir)

7 x
3 x
Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
HA-disanje u leeem poloaju polako (istota)
3 x
HA-disanje u stojeem stavu polako (istota)
3 x
Bhudangasana (Bubrezi) (istota)
3 x
Bhudangendrasana (Kima) (Snaga)
3 x
3 x
Maha-Mudra (Otpornost)
Vakrasana (Nervna snaga)
3 x
Tadaghi-Mudra (Uvucite jako stomak)
3 x
(Otpornost)
10. Dolasana (Kima) (Gipkost)
3 x
11. Ardha-andrasana (Gipkost)
3 x
12. Sarvangasana (titnjaa) (Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
7. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
po7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. HA-disanje u leeem poloaju snano (istota)
3 x
4. Bhastrika (Disanje poput mehova) (istota)
3 x
5. Joga-Mudra (Zdravlje)
3 x
6. Padahastasana (Otpornost)
3 x
332

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Bhudangasana (Nervna snaga)

Vakrasana (Nervna snaga)
Danusirasana (Otpornost)
Ekapadahastasana I (Figura i lepota)
EkapadahastasanaII(Figurai lepota)
Viparita-Karam(Podmlaivanje)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

3 x
3 x
3 x
2 x
2 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
8. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu)
7 x
2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje
daha 7 sek.) (Otpornost)
3 x
3. Sukh-Purvak Udisanje 4 sek., zadravanje daha
16 sek. i izdisanje 8 sek. (Ravnotea i skladnost)
3 x
4. Bhastrika (Disanje poput mehova) naizmenino
3 X
kroz levu i desnu nozdrvu (istota)
3 X
5. Parva-Bhunamanasana (Otpronost)
3 X
6. Vakrasana Varijanta (Nervna snaga)
3 X
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
3 X
8. Kaa-kasana (Ravnotea)
3 X
9. Dolasana (Figura i lepota)
po 2 X
10. Ardha-Bhudangasana I i II (Nervna snaga)
3 X
11. Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 X
12. Sarvangasana (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
9. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Pranajama br. 1 (str. 1301 knjiga) (Otpornost)
4. Pranajama sa masaom grudi (Proiavanje plua)
5. Vakrasana (Nervna snaga)

7x
3 x
3 x
3 x
2x
333

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Vakrasana Varijanta (Nervna snaga)

Ardha-Bhudangasana (Figura i lepota)
Parva-Bhunamanasana (Gipkost)
Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
Natapadasana (Snaga)
Veba stopala
Sirsasana ili Viparita-Karani (Podmlaivanje)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savreni odmor)

2 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 min.
3 x
5 min.
5 min.

OM

10. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Udadaji ,,S" disanje (istota)
4. I. A. O. OM
5. Stambhasana (Otpornost)
6. Bhudangendrasana (Kima) (Snaga)
7. Ardha-Satabhasana (Bubrezi) (istota)
8. Salabhasana (Bubrezi) (istota)
9. Joga-Mudra Varijanta I (Podignite ruke
okomito) (Zdravlje)
10. Padahastasana (Zdravlje)
11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
12. Sirsasana ili Halasana (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

7
3
3
3
3
3
2
3

x
x
x
x
x
x
x
x

3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
11. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Mura (Snaga volje)
3. Pranajama sa masaom grudi (istota)
334

7 x
3x
3 x

4. Sitali (Proiavanje krvi)

3 x 9 x
5. Trikonasana Varijanta pod (b) (Ja sam
prav u telu i u duhu.")
3 x
6. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x
7. Pravanamuktasana u leeem poloaju (Snano
obuhvatite kolena) (Zdravlje)
3 x 9 x
8. Lauliki-Joga (Zdravlje)
3 x
9. Ardha-Bhudangasana (Sa okomito podignutim
rukama) (Gipkost)
3 x
10. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 x
11. Ustrasana (Gipkost)
3 x
12. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje oiju)
(Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.

OM
12. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. HA disanje u leeem poloaju, polako (istota)
3 x
4. HA disanje u stojeem stavu, polako (istota)
3 x
5. Dhritjasana (Postojanost)
3 x
6. Dhanurasana (Gipkost)
3 x
7. Bhudangasana (Nervna snaga)
3 x
8. Vakrasana (Nervna snaga)
3 x
9. Ekapadahastasana I i II (Figura
i lepota)
po 2 x
10. Danusirasana u okomitom poloaju (Figura i
lepota
2 x
11. Danusirasana u vodoravnom poloaju (Figura
i lepota)
3 x
12. Halasana Varijanta (Sa rastavljenim nogama)
(Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.

OM
335

13. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. Sukh-Purvak (4-16-8 sek.). Naizmenino disanje.
(Skladnost)
5 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga)
3 x
5. akrasana (Stav toka) (Gipkost)
3 x
6. Dhritjasana (Odlunost)
3 x
7. Pasimotanasana (Zdravlje)
3 x
8. Supta-Vadrasana (Punjenje solarnog pleksusa)
3 x
9. Majurasana (Ravnotea)
3 x
10. Gokarnasana (Figura i Iepota)
3 x
11. Hastapadasana (Sa iroko rairenim nogama
uhvatiti none paleve, a onda se nagnuti
napred tokom izdisaja
3 x
12. Sirasana (Podmlaivanje)
3 x
13. Viparita-Karani (Podmlaivanje)
3 x
14. Meditacija (Jedinstvo)
5 min
15. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
14. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Potpuno jogi disanje (Mir)

7 x
Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
Pranajama br. 3
3 x
Pranajama br. 4 (Snaga)
3 x
Lauliki-Joga (Masaa stomaka)
3 x
Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
3 x
Vadroli-Mudra (Otpornost)
3 x
Bhudangasana (Nervna snaga)
3 x
Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 x
Matsjasana (Odmor)
3 x
Vebe za jaanje oiju (Bru-Madja-Driti: fiksiranje
korena nosa. Nasagra-Driti: fiksiranje vrha nosa)
3 x
12. Sarvangasana (Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM

336

15. Sedmica
7 x
1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu)
3 x
2. Mura (Snaga volje)
3 x
3. Pranajamabr. 6
3 x
4. Pranajama br. 7
3 x
5. Hastapadasana (Otpornost)
3 x
6. Nataira-Vadrasana (Snaga)
2 x
7. Danusirasana u okomitom poloaju (Otpornost)
8. Danusirasana u vodoravnom poloaju (Otpornost) 2 x
3 x
9. Dolasana (Gipkost)
3 x
10. Lauliki-Joga (Masaa stomaka) (Zdravlje)
3 min
11. Vebe stopala
12. Viparita-Karani (sa Diva-Bandhom)
3 x
(Podmlaivanje)
5 min
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min
14. Savasana (Savren odmor)
OM

16. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu)
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. HA-disanie u leeem poloaju, naglo (istota)
3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga)
3 x
5. Vakrasana(Nervna snaga)
3x
6.Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x
7. Trikonasana Varijanta pod (a) (Ja sam
prav u telu i duhu.")
3x
8. Mantrame:
Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka.
Moja snaga volje raste svakoga asa.
Svaki organ radi sve bolje svakog trenutka.
Ja ispoljavam ivot i u telu i u duhu.
Mir i spokojstvo.
OM OM OM
po 3 x
9. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena)
(Zdravlje)
3 x 9 X
337

10. Natapadasaha (Snaga)

11. Vebe stomaka i nonih miia
12. Sirasana (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

3x
3 x
3x
5 min.
5 min.

OM
17. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota)
4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota)
5. Jastikasanastav tapa (Figura i lepota)
6. Natapadasana (Figura i lepota)
7. Parva-Padakalasana (Figura i lepota)
8. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
9. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga)
10. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
11. Vebe stopala
3
12. Halasana (Gipkost)
13. Meditacija (Jedinstvo)
5
14. Savasana (Potpuno oputanje)
5

7
3
3
3
3
3
3
2
3

x
x
x
x
x
x
x
x
x

3 x
min.
3 x
min.
min.

OM
18. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
338

Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu

Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
Pranajama br. 4 (Snaga)
Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanje)
(istota)
3x
Pranajama solarnog pleksusa (Stvaranje
solarne energije)
Joga-Mudra Varijanta 1 i 11
Lauliki-Joga (Masaa trbuha)
Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)

7 x
3 X
3 X
15

3 min.
3 X
3 X
3 X

9. Kaa-kaasana (Sigurnost)
10. Majurasana (Stabilnost)
11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
12. Sirasana ili Sarvangasana(Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savreno oputanje)

3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM

19. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu
7 x
3 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. I . A . O . O M
4. Ardha-HA-disanje u leeem poloaju (istota)
3 x
5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena)
(Zdravlje)
3 x
6. Vakrasana (Nervna snaga)
3 x
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
3 x
8. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga)
3 x
2 x
9. Ardha-andrasana 1 (Gipkost)
10. Ardha-andrasana 11 (Gipkost)
2 x
11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne take)
3 min.
12. Ardha-Sarvangasana (Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savreno oputanje)
5 min.
OM
20. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7 x
2. Mura (Snaga volje)
3 x
3. Bhastrika (Disanje poput mehova, naizmenino)
(istota)
3 x
4. Sitali (Udisaj kroz jezik savijen u obliku cevi)
(Proiavanje krvi)
14 x
5. Tadaghi-Mudra (Jako uvui stomak) (Otpornost) 3 x
339

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Stambhasana (Snaga)
Urdva-Pasimotanasana (Snaga)
Nataira-Vadrasana (Snaga)
Fkapadahastasana 1 (Figura i lepota)
Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota)
Salabhasana (Bubrezi) (istota)
Sirasana ili Sarvangasana (Podmlaivame)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

3 x
3x
3 x
2 x
2 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
21. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
po 7 x
2. Mura (Snaga volje)
3 x
3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) (istota) 3 x 7 x
4. Pranajama solarnog pleksusa
3 min.
5. Pasimotanasana (Zdravlje)
3 x
6. Pavanamuktasana u leeem poloaju
(Snano obuhvatite kolena) (Zdravlje)
3 x 7 x
7. Dolasana (Gipkost) .
3 x
8. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Ravnotea)
3 x
9. Padangustasana (Ravnotea)
3 x
10. akrasana (Gipkost) .
3 x
11. Hastapadangustasana (Snaga)
3 x
12. Slrasana ili Sarvangasana (Podmlaivame)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savreno oputanje)
5 min.
OM
22. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Pranajama br. 1 (Vladanje samim sobom)
4. Pranajama br. 2 (Otpornost)
340

7x
3 x
3 x
3 x

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Ardha-Matsjendrasana 1 (Samopouzdanie)
2 x
Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga)
3 x
Ekapadahastasana 1 (Figura i lepola)
2 x
Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota)
2 x
Nataradasana (Ravnotea)
3x
Simhasana(Vebanie jezika)
3 min.
Vebe za jaanje oiju (Bru-Madja-Driti,
Nasagra-Driti)
po 2 x
12. Ardha-Halasana (Stopala preko desnog ramena,
a zatim preko levog) (Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM

23. Sedmica

1. Potpuno jogi disanie (Mir)

7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. HA-disanje u sedeem stavu (Udahnite duboko,
zadrite dah 7 sek., izdahnite snano i naglo
na usta) (istota)
3 x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano abdominalno disanie
u leeem poloaju) (istota)
2 x 14 x
5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Snaga)
3 x
6. Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 x
7. Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
3 x
8. Stambhasana (Snaga)
3 x
9. Majurasana (Snaga)
3 x
10. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
2 x
11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu-(Vladanje
samim sobom)
12. Sirasana ili Sarvangasana (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
341

24. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) (Sklad i
ravnotea)
3 x
4. I. A . O . OM
3 x
5. Pasimotanasana (Zdravlje)
3 x
6. Parvatasana (Stav planine) (Figura i lepota)
3 x
2 x
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
8. Trikonasana Varijanta pod (b) (Nervna snaga) 3 x
9. Uddijana-Bandha Varijanta (Figura i lepota)
3 x
10. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje)
3 x
11. Vebe stopala
3 min
12. Halasana (Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min
14. Savasana (Savren odmor)
5 min
OM

25. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje) (Skladnost)
3 x
4. I. A. O. OM
3 x
5. Ustrasana (Gipkost)
3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu
3X
7. Lauliki-Joga (Masaa trbuha)
3 x
8. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje)
3 x
9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu
(Samosavlaivanje)
3 x
10. Trikonasana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x
11. Supta-Vadrasana (Gipkost)
3 x
12. Halasana (Otpornost) '
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
342

26. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Potpuno jogi disanje (Mir)

Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
Pranajamabr. 6
Pranajamabr. 7
Vibhakta-Danusirasana (Zdravlje)
Danusirasana u horizontalnom poloaju (Snaga)
Danusirasana, okomito (Snaga)
Vakrasana (Nervna snaga)
Ardha-andrasana 1 (Gipkost)
Ardha-andrasana 11 (Gipkost)
Uddijana-Bandha u stojeem stavu
(Vladanje samim sobom)
12. Halasana (Otpornost)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savreno oputanje)

7
3
3
3
3
2
2
2
2
2

x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM

27. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Pranajama br. 6
4. Pranajama br. 7
5. Lauliki-Joga (Zdravlje)
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
7. Ekapadahastasana 1 (Figura i lepota)
8. Ekapdahastasana 11 (Figura i lepota)
9. Nataradasana (Ravnotea)
10. Vrikasana (Ravnotea)
11. Pranajama solarnog pleksusa
12. Viparita-Karani (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

7 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3X
2 x
2 x
3 x
3 x
3 min.
3 x
5 min.
5 min.

OM
343

28. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. HA-disanie u leeem poloaju, naglo (islota)

7 x
3 x
3 x

5.
6.
7.
8.
9.

2
2
3
3

4. I. A . O . O M

10.
11.
12.
13.
14.

Vakrasana (Nervna snaga)

Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
Trikonasana (Nervna snaga)
Padahastasana (Snaga)
Pavanamuktasana u leeem poloaju,
snano obuhvatiti kolena (Zdravlje)
Bhegasana (Gipkost)
Hastapadasana (Otpornost)
Viparita-Karani (Podmlaivanie)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

3 x

x
x
x
x

3 x 9 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
29. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7x
2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje
daha 7 sek.) (Otpornost)
3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje u
leeem poloaju) (istota)
2 x 9 x
4. Pranajama solarnog pleksusa
3 min.
5. Padangustasana (Ravnotea)
3 x
6. Nataira-Vadrasana (Snaga)
3 x
7. Matsjasana (Odmor)
3 x
8. Supta-Vadrasana (Gipkost)
3 x
9. Trikonosana Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x
10. Bhegasana (Gipkost)
3 x
11. Natapadasana (Snaga)
3 x
12. Viparita-Karani (Podmlaivanie)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
344

30. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu

Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
I. A . O . OM
Mantra-Joga
Padahastasana (Zdravlje)
Hastapadangustasana (Snaga)
Nataradasana (Ravnotea)
Matsjasana (Savreno oputanie)
Salabhasana (Bubrezi) (istota)
Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
Vebe stopala
Sirasana(Podmlaivanje)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

7 x
3 x
3 x
po 3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
3 x
5 min.
5 min.

OM

31. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
2. Mura (Snaga volje)
3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota)
4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota)
5. Pasimotanasana (Zdravlje)
6. Jastikasana (Stav tapa) (Figura lepota)
7. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost)
8. Matsjasana (Regeneracija tiroidne lezde)
9. Supta-Vadrasana(Vitaliziranjecelog tela)
10. Bhegasana (Gipkost)
11. Ekapadahastasana J (Figura i lepota)
12. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota)
13. Sirasana (Potpuno oputanje i podmlaivanje)
14. Meditacija (Jedinstvo)
15. Savasana (Savren odmor)

po 7 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM
345

32. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir) .
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje
daha 7 sek.) (Otpornost)
3x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje)
(istota)
15 30 x 3 x
5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) (Ravnotea)
3 x
6. Dhritjasana (Odlunost)
3 x
7. Dhanurasana (Gipkost)
3 x
8. Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 x
9. Joga-Mudra Varijanta II sa zadravanjem
daha (Odlunost)
3 x
10. Padahastasana (Zdravlje)
3 x
11. SarvangasanaVarijanta (Podmlaivanje)
3 x
12. Halasana Varijanta sa rastavljenim nogama
(Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM

33. Sedmica
1.
2.
3.
4.

Potpuno jogi disanje (Mir)

Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
Pranajama sa masaom grudi (Proiavanje plua)
Sukh-Purvak (Naizmenino disanje)
(Sklad i ravnotea)
5. Ardha-andrasana I (Gipkost)
6. Ardha-andrasana II (Gipkost)
7. Gomukhasana (Snaga)
8. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost)
9. akrasana (Figura i lepota)
10. Trikonasana (Nervna snaga)
11. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
346

7x
3 x
3 x
3
3
3
3
3
3
3

x
x
X
x
x
x
x

3 x

12.
13.
14.
15.

Ardha-Sarvangasana (Odmor)
Ardha-Halasana(Gipkost)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM

34. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Potpuno jogi disanje (Mir)

7 x
Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
Uddaji ,,S"-disanje (istota)
3 x
Sukh-Purvak (Naizmenino disanje)
3 x
Ardha-Bhudangasana 1 (Gipkost)
3 x
Ardha-Bhudangasana 11 (Gipkost)
3 x
Vakrasana Varijanta sa okretanjem
na levu i desnu stranu
3 x
8. Sarpasana (Snaga)
3 x
9. Hastapadangustasana (Stabilnost)
3 x
10. Vrikasana (Ravnotea)
3 x
11. Uddijana-Bandha u sedeem stavu (Figura i lepota) 3 x
12. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Figura i lepota) 3 x
13. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje oiju)
(Podmlaivanje)
3X
14. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
15. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
35. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Proiavajue disanje
4. Pranajama br. 4 (Snaga)
5. Ardha-Matsjendrasana I (Samopouzdanje)
6. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga)
7. Pasimotanasana (Zdravlje)
8. Padahastasana (Otpornost)

7 x
3 x
3 x
3 x
2 x
3X
3 x
3 x
347

9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Figura i lepota) 3 x

10. Vebe za jaanje oiju: Bru-Madja-Driti i
Nasagra-Driti
3 x
11. Simhasana (Izdahniete, isturite jezik, udahnite,
izvite jezik nagore u luku i snano ga pritisnite
o nepce)
3 x 7 x
12. Viparita-Karani (Podmlaivame)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
36. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanie u
leeem poloaju) (istota)
2
4. Sitali (Proiavanje krvi)
5. Pavanamuktasana u leeem poloaju (Snano
obuhvatite kolena) (Zdravlje)
6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)
7. Ustrasana (Figura i lepota)
8. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost)
9. Nataira-Vadrasana (Snaga)
10. Jastikasana (Figura i lepota)
11. Trikonasana (Nervna snaga)
12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanie)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

7 x
3 x
x 14 x
14 x
3 x
2 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3x
3 x
5 min.
5 min.

OM
37. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7x
2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadravanje
daha 7-10 sek.)(Otpornost)
3x
3. Bhastrika (istota)
2x9x
348

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Pranajama solarnog pleksusa

Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) (Zdravlje)
Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
Bbudangendrasana (Gipkost)
Trikonasana Varijanta pod (b)
Lauliki-Joga (Zdravlje)
Padahastasana (Zdravlje)
Vebe stopala
3
Viparita-Karani (Podmlaivanie)
Meditacija (Jedinstvo)
5
Savasana (Savren odmor)
5

3
3
3
3
3

x
x
x
x
x
3x
3 x
min.
3 x
min.
min.

OM

38. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir)

2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. I. A . O . OM

4. Pranajama br. 4 (Snaga)

5. Padahastasana (Zdravlje)
6. Uddijana-Bandha u ueniu (Nakon izdisaja
snano uvucite trbuh)
7. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanie
samim sobom)
8. Uddijana-Bandha u leeem poloaju (Nakon
izdisaja snano uvucite trbuh) (Vladanie samim
sobom)
9. Vakrasana (Nervna snaga)
10. akrasana (Gipkost)
11. Vebe stopala
3
12. Halasana (Gipkost)
13. Meditacija (Jedinstvo)
5
14. Savasana (Savren odmor)
5

7x
3 x
3 x

3 x
3 x
3 x
3 x

3 x
3 x
3 x
min.
3 x
min.
min.

OM
349

39. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota)
4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota)
5. Vadroli-Mudra (Otpornost)
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
7. Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
8. Bhudangendrasana (Kima) (Snaga)
9. Hastapadasana (Otpornost)
10. Trikonasana(Nervna snaga)
11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne take)
12. Sirasana ili Viparita-Karani
(Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savreno oputanje)

7x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 min.
3 x
5 min.
5 min.

OM

40. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Potpuno jogi disanje (Mir)

Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
Pranajama br. 2 (Snaga)
Pranajama br. 4 (Snaga)
Konasana (Figura i lepota)
Kaa-Kaasana (Otpornost)
Majurasana (Otpornost)
Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
9. Nataradasana (Ravnotea)
10. Padangustasana (Ravnotea)
11. Pasimotanasana (Zdravlje)
12. Viparita-Karani Varijanta (sa akama
na kolenima)
(Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savreno
oputanje)
OM
350

'

7
3
3
3
3
3
3

x
x
x
x
x
x
x

3
3
3
3

x
x
x
x

3 x
5 min.
5 min.

41. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno
jogi disanje (Mir)
2. Mura (Snaga volje)
3. HA-disanje u leeem poloaju, naglo (istota)
4. HA-disanje u stojeem stavu, naglo (istota)
5. Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak)
(Otpornost)
6. Natapadasana (Figura i lepota)
7. ParvaPada-kalanasana (Figura i lepota)
8. Matsjasana (Odmor)
9. Vakrasana II (Nervna snaga)
10. Joga-Mudra (Zdravlje)
11. Ardha-andrasana 1 (Oblikovanje i lepota)
12. Ardha-Sarvangasana(Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savren odmor)

po 7
3
3
3

x
x
x
x

3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
5 min.
5 min.

OM

42. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Potpuno jogi disanje (Mir)

7 x
Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
Pranajama br. 1 (Otpornost)
3 x
Pranajama br. 2 (Otpornost)
3 x
Vadroli-Mudra (Otpornost)
3 x
Hastapadasana (Regeneracija nervnog sistema)
3 x
Danusirasana u okomitom poloaju (Sigurnost)
3 x
Danusirasana u vodoravnom poloaju (Sigurnost)
3 x
Matsjasana (Regeneracija titne lezde)
3 x
Supta-Vadrasana (Punjenje solarnog pleksusa)
3 x
Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga)
3 x
Sirasana (Stoj na glavi) (Podmlaivanie)
3 x
Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
351

43. Sedmica
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam)

Mura (Snaga volje)
Pranajamabr. 1. (Otpornost)
Pranajamabr. 2 (Otpornost)
Pasimotanasana(Zdravlje)
Pavanamuktasana u sedeem stavu (Snano
obuhvatite kolena) (Zdravlje)
3
Urdva-Pasimotanasana (Otpornost)
Bhegasana (Gipkost)
Padangustasana (Ravnotea)
Ustrasana (Gipkost)
Vebe stopala
Viparita-Karani sa Simhasanom (Podmlaivanie)
Meditacija (Jedinstvo)
Savasana (Savren odmor)

7
3
3
3
3

x
x
x
x
x

x 7 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 min.
3 x
5 min.
5 min.

OM
44. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prana u organizam)
7 x
2. Mura (Snaga volje)
3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje)
(istota)
3 x 15 x
4. Sitkari (Udiite izmeu vrha jezika i nepca)
(Proiavanie krvi)
2x 10 x
5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite kolena)
(Zdravlje)
2 x 10 x
6. Stambhasana (Snaga)
3 x
7. Urdva-Pasimotanasana (Snaga)
3 x
8. Nataira-Vadrasana (Snaga)
3 x
9. Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
3 x
10. Majurasana (Otpornost)
3 x
11. Vrikasana (Ravnotea i sklad)
3 x
12. Sarvangasana (Podmlaivanie)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 mm.
14. Savasana (Potpun odmor)
5 min.
OM
352

45. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha
7-21 sek.) (Snaga volje)
3 x
3. Sukh-Purvak u ritmu 4-16-8 sek. (Sklad i ravnotea) 3 x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje)
(istota)
2 x 14 x
5. Uddijana-Bandha u unju (Samosavlaivanje)
3 x
6. Parva-Padakalanasana (Snaga)
3 x
7. Katikasana (Figura i lepota)
3 x
8. Uttha-Danusirasana (Otpornost)
3 x
9. Nataira-Vadrasana (Snaga)
3 x
10. Urdva-Pasimotanasana (Sigurnost)
3 x
11. Bhudangendrasana (Nervna snaga)
3 x
12. Viparita-Karani (sa vebama za jaanje oiju)
(Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savreno oputanje)
5 min.
OM

46. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha
7-30 sek.) (Snaga volje)
3. Proiavajue disanje
4. Disanje za jaanje nerava
5. Lauliki-Joga (Masaa stomaka) (Proiavanje
stomaka)
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
7. Bhudangendrasana (Kima) (Nervna snaga)
8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota)
9. Salabhasana (Bubrezi) (istota)
10. Padahastasana (Zdravlje)
11. Mantrame:
Moja snaga otpornosti raste svakog trenutka.
Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog

7x
3 x
3 x
3 x
3
3
3
3
3
3

x
x
x
x
x
x

353

trenutka.
Uzroci bilo kakvih organskih poremeaja
nestaju.
Ja ispoljavam ivot u telu i u duhu.
Mir i spokojstvo.
OM OM OM

12. Sarvangasana (Podmlaivanje)

13. Meditacija (Jedinstvo)
14. Savasana (Savreno oputanje)
OM

po 3 x

3x
5 min.
5 min.

47. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela
pomou prane
7x
2. Mura (Zadravanje daha 30 sek.) (Snaga volje)
3x
3. Pranajama sa masaom grudi (istota)
3x
4. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje)
(istota)
2 x 7 x
5. Vadroli-Mudra (Otpornost)
3 x
6. Stambhasana (Snaga)
3 x
7. Urdva-Pasimotanasana (Otpornost)
3 x
8. Katikasana (Gipkost)
_
3 x
9. Bhudangasana (Bubrezi) (istota)
3 x
10. Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
3 x
11. I. A. O. OM
3x
12. Halasana (Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM

48. Sedmica
1. Potupno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha
7-21 sek.) (Snaga volje)
3. Sukh-Purvak u ritmu 416 8 (Sklad i ravnotea)
354

7 x
3x
3 x

4. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbuno disanje)

(istota)
2 x 14 x
5. Uddijana-Bandha u unju (Vladanje samim sobom) 3 x
6. Parva-Padakalanasana (Snaga)
3 x
7. Katikasana (Oblikovanje i lepota)
3 x
8. Uttha-Danusirasana (Otpornost)
3 x
9. Nataira-Vadrasana (Snaga)
3 x
10. Urdva-Pasimotanasana (Snaga volje i optornost)
3 x
11. Bhudangendrasana (Nervna snaga)
3 x
12. Viparita-Karani (Sa vebama za jaanje
oiju) (Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savreno oputanje)
5 min.
OM

49. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela
pomou prane
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha
7-30 sek.) (Snaga volje)
3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzajio trbuno disanje
u leeem poloaju) (istota)
3 x 15 x
4. Sitali (Proiavanje krvi)
2 x 15 x
5. Lauliki-Joga (Masaa stomaka)
3 x
6. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite
kolena) (Zdravlje)
3 x 7 x
7. Uddijana-Bandha u unju (Jako uvucite stomak)
3 x
8. TrikonasanaVarijanta pod (a)
3x
9. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga)
3 x
10. Ardha-Bhudangasana (Gipkost)
3 x
11. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) (istota)
3 x
12. Ardha-Sarvangasana (titna lezda)
(Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5-min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM
355

50. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
2. Dalandhara-Bandha (Zadravanje daha
7-30 sek.) (Snaga volje)
3. Proiavajue disanje
4. Disanje za jaanje nerava
5. Stambhasana (Otpornost)
6. Urdva-Pasimotanasana (Snaga volje i otpornost)
7. Jastikasana (Oblikovanje i lepota)
8. Parvatasana (Stav planine) (Oblikovanje i lepota)
9. Bhudangendrasana (Bubrezi) (istota)
10. Dhanurasana (Bubrezi) (istota)
11. Vebe stopala
3
12. Sirasana ili Viparita-Karani (Podmlaivanje)
13. Meditacija (Jedinstvo)
5
14. Savasana (Savren odmor)
5

7x
3x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
3 x
min.
3 x
min.
min.

OM
51. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi
disanje (Upijanje prane u organizam)
po 7 x
2. Mura (Zadravanje daha 7-30 sek.) (Snaga volje) 3 x
3. Uddaji ,,S" - disanje
3 x
4. l.A. O. OM
3x
5. Pavanamuktasana (Snano obuhvatite
kolena) (Zdravlje)
3 x 7 x
6. Jastikasana (Oblikovanje i lepota)
3 x
7. Padangustasana (Ravnotea)
3 x
8. Gokarnasana (Figura i lepota)
3 x
9. Nataradasana (Ravnotea)
3 x
10. Kaa-kaasana (Ravnotea)
3 x
11. Pasimotanasana(Zdravlje)
3 x
12. Viparita-Karani (Podmlaivanje)
3 x
13. Viparita-Karani Varijanta (Poduprite kolena
dlanovima) (Podmlaivanje)
3 x
14. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
15. Savasana (Potpuno oputanje)
5 min.
OM
356

52. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir)
7 x
2. Dalandhara-Bandha (Snaga volje)
3 x
3. Pranajama br. 3 (Otpornost)
3 x
4. Pranajama br.4(Snaga)
3 x
5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje)
3 x
6. Bhudangendrasana (Nervna snaga)
3 x
7. Ardha-Salabhasana (Bubrezi)
3 x
8. Padahastasana (Zdravlje)
3 x
9. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (Vladanje
samim sobom)
3 x
10. Uddijana-Bandha u unju (Vladanje samim sobom) 3 x
11. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga)
3 x
12. Sirasana (Stoj na glavi) (Podmlaivanje)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo)
5 min.
14. Savasana (Savren odmor)
5 min.
OM

ovek je svemogue bie. Njegova saznanja probudie uspa

vanog diva jednoga dana u njemu, da bi se digao i pokazao svoju
sopstvenu veliinu i snagu. Zar ovekova dostignua nisu svedoanstvo njegove veliine i njegove neograniene prirode? Zar on
nee i dalje dostizati nove visine? Da li je ve ispisao sve stranice
knjige ivota? Upravo kao to je neizmeran svemir, tako su neizmerne i ovekove mogunosti.
S. J.
359

Da bi postigao uspeh, mora imati ogromnu izdrljivost,

ogromnu snagu volje. Ispiu okean," kae uporan ovek. Na
moju zapovest planine e se pokrenuti." Imajte takvu vrstu energi
je, takvu snagu volje, radite svom svojom snagom i postii ete
svoj cilj.
Vivekananda
360

Zdrava jedinka povava vrednost itavoj naciji, jer kao deo

celine ona ini celinu. Potrebni su smireni, spokojni, zdravi i jaki
ljudi. Samo takvi mogu initi dobra dela i postii trajne i dobre ci
ljeve. Potrebni su ljudi koji ne trae svoju energiju, ve je skupljaju
i njome vladaju.
S. J.

Lakmana ree jednom svome bratu: Zar nije udno, o Ra

ma, da jedan Dnani (poznavalac, mudrac), kao Vasitha Deva
plae nad gubitkom svojih sinova i ne moe se uteiti?"
Rama mu odgovori: Istina je, dragi brate, ali imaj na umu,
da svaki onaj, koji poseduje Dnanu (mudrost), istovremeno mora
imati i Adnanu (neznanje), da svaki onaj, koji spozna jedinstvo,
mora takoe znati i ta je raznovrsnost; ko je svestan svetlosti, mo
ra biti svestan i tame, jer sve ove udvojene suprotnosti pripadaju
oblasti neznanja. ovek se ne moe osloboditi patnje i neznanja
sve dok ih ne prevazie."
Sri Ramakrina
362

Usamljen lutam i nemam dom

Kome pripadam.
Usamljen lutam i nemam nita,
to meni pripada.
A kada stojim na beskrajnim obalama stvaranja
znam, sve mi pripada.
S. J.
363

Moje rodno selo

Neto me zove u dubini due,
ta bi to moglo biti, uvek se pitam?
Neki glas apue danju i nou,
Pria mi o dalekom zaviaju.
Tamo, iza sedam mora,
Preko velikih modrih planina,
Stoji kuerak od zemlje i kamena
Pored dva mala izvora.
364

Doarava mi dane mog detinjstva,

Moje snove, radosti i ale,
Dok sam lutao usamljen od jutra do mraka,
Ne videvi nigde nikoga.
Pirinana polja behu raskono zelena
Ispod brda od crnog granita,
I s njegovog vrha odjednom ugledah
Moje pitomo selo, duboko poda mnom.
esto sluah tada zvona sa hrama
Kako decu kui zovu
I klonule seljake u polju
U suton drugoga dana.
Opet ujem njen umilni glas,
Kako zove sina iz daljine,
Kao onda kad stajah na brdu:
Mili moj, vrati se domu svom."

Kad slepe strasti besne u mom biu,

Ja diem onda svoja jedra
Da upregnem njihov moni vetar,
I preko njihovih voda i gorostasnih valova
Hitro da me ponesu, bez stanke i odmora,
Ka dalekim vidicima mojih snova;
Daleko iz ovog mraka strasti,
Iz tame u svetlost,
Kroz duboku, crnu no
U blistavi sjaj zore.

366

Ne osuuj ivot. Oplemeni ivot svojim delima, oisti ivot

svojim reima i uveliaj ivot svojim prisustvom.
S. J.
Rad je, takoe, jedan oblik meditacije. ta ini, zapravo, ovek kada radi? On se nalazi u jednom stanju objedinjenosti i usredsreenosti svoje psihe. Stvarno delovanje i rad samo su spoljni izra
zi ovoga stanja. Meditacija nam pomae da radimo sa koncentraci
jom. Takav rad sigurno donosi uspeh. Ali, ako se snage stalno rasi
paju, nijedan rad ne moe biti uspean.
S. J.

367

Cilj jogija je postizanje savrenstva i putem takvog nastojanja

on postie najveu duhovnu sreu.
S. J.
Ako tvoja sloboda teti drugima, onda nisi ni ti slobodan, jer
ti ne sme tetiti drugima.
Vivekananda
Postoje dve stvari, koje su savreno nepromenljive i veite:
dobra dela donose unutarnji mir i sreu, a loa dela stvaraju pakao
u dui i oajanje.
Buddha

368

Duga je no onome koji bdije; dug je put onome koji je umo

ran; teak je ivot budalastome, koji ne zna za zakon istine.
Ako putnik ne sretne boljeg od sebe, ili bar ravnog sebi, onda
je bolje da sam produi svojim putem, jer sa budalastim nema ko
risnog prijateljstva.
Budalast ovek, koji je svestan svojih gluposti, mudar je bar u
tome. Ali budala, koja sebe smatra mudrim, zaista je prava buda
la. Budalasti je najvei neprijatelj samome sebi, jer ini loa dela
koja mu donose samo gorke plodove.
Jedno delo je loe delo, kada se ovek mora zbog njega kajati i
njegove plodove sa strahom i suzama primati. A dobro je ono delo,
za koje se ovek ne kaje i iji plod prima radosno i zadovoljno.

Buddha

369

Strgni veo, to ti zaslepljuje vid,

Zamagljuje um i okiva jezik.
Proglasi svoju slobodu
Neustraivim dahom
1 raskini okove vremena.
Savrenstvo je tvoj cilj!
Vie nisi rob ponizni
Pod tekim biem svojih strasti.
Raskini lance ljubavi il' mrnje,
Jer oba te okivaju,
I uzdignute velianstvene glave
Gledaj beskrajne irine
Zauvek tvoje, vene slobode.

370

Moram ispoljiti ono najvie. Ne mogu biti zadovoljan ni sa

im drugim, osim sa najviim.
S. J.
Dokaz vrstine uma je vrstina pogleda. im um stekne posto
janost i pogled bude postojan. Nesigurnost u pogledu i pokretima
u potpunosti nestaje.
Turijananda

371

Sa poveanjem otpornosti nestaju bolovi i obolenja. Kada po

stanemo svesni pozitivnih snaga sakupljenih u tako kratkom vre
menu, stiemo vedar pogled na ivot. Sa smirenim umom moemo
mnogo lake ispunjavati svoje dunosti, jer su nam sve snage udru
ene.
S. J.

372

Ako je ovek iskusio bol i zna ta bol znai, kako moe onda
da ga lakomisleno nanosi drugome?
Bol, koji jedan ovek nanosi drugome, vraa mu se jo istog
dana.
Najbolja kazna za one, koji vam zlo ine, jeste da ih postidite,
vraajui im dobro za njihovo zlo.
Ima li oveanstvo veeg neprijatelja od gneva, koji ubija
smeh i radost? (Koji su zaista najvea blaga ovoga sveta.)
Kada bi ljudi svoje greke videli kao to vide greke drugih,
onda bi zlo na ovom svetu bilo brzo iskorijenjeno.
Ako si ispravan na reima i mislima, onda si vredniji od onoga
koji se kaje i nudi rtve.
Nema veeg bogatstva od naravi bez zavisti.
Tiru Valluvar

373

Naui da osea sebe u drugim biima, kako bi spoznao, da

smo svi jedno. Sve ostalo izbij sebi iz glave kao besmislicu. Odbaci
od sebe svoje postupke, dobre ili loe, i ne misli vie na njih.
Bilo,pa prolo. Odbaci sujeverje od sebe. Budi bez slabosti u sebi,
ak i pred licem same smrti. Ne kaj se i ne razbijaj glavu nad prohujalim delima, ne seaj se svojih dobrih dela budi slobodan.
Slabi, plaljivac, neznalica nikada nee nai Sebe.
Vivekananda
374

Ustajte! Probudite se! ta radite? Ako telo treba da je aktiv

no, onda neka radi. Probuditi savrenstvo u sebi i u drugima to
je ideal.
Buenjem samog Sebe, ozbiljnou, suzdranou i vladanjem
samim sobom mudri mogu sebi stvoriti ostrvo, koje nijedna bujica
ne moe unititi.
Buddha
Istina je, Simba, da sam protiv dela, ali samo takvih dela koje
stvaraju zlo u miljenju, govoru ili delanju. Istina je, Simba, da za
stupam unitenje, ali samo unitenje oholosti, pohotljivosti, zlih
misli i neznanja, a nikada unitenje opratanja, ljubavi, saoseajnosti i istine.
Buddha
375

Uivaj u radosti, koja te je zadesila, i podnesi bol, koji te je

zadesio; spokojno oekuj ono, to e vreme doneti, kao to ratar
oekuje svoju etvu.
Mahabharatam

376

Osoba koja udovoljava gnevu, mrnji, ili bilo kojem drugom

poroku, nije u stanju raditi, jer samo rasipa svoje snage i ne radi ni
ta korisno. Spokojan, pomirljiv, pravian, dobro uravnoteen um
obavlja najvei posao.
Vivekananda

377

Ako pobedi atavizam, onda poinje nazadovanje. Ako pobedi

evolucija, onda napredujemo.
Vivekananda

378

Sredstvo za unitenje neznanja je neprekidno upranjavanje

razlikovanja istine od neistine.
Patandali
Saivite se sa milju, da je Vaa sutina svesna, slobodna, neustraiva i snana. Znajte, da ispoljavanje Vae sutine zavisi od
Vas.
S. J.
379

Slabi ne moe spoznati Sebe. Ako nema snage u telu i duhu,

Sebe je nemogue ostvariti. Najpre treba dobrom, zdravom hra
nom izgraditi svoje telo, pa e onda i um biti ja. Um je suptilni deo
tela. Mora sakupiti veliku snagu u svom telu i umu.
Vivekananda

380

to se tie oholosti, preteranog samopotovanja i tatine, mo

ra se tako ponaati kao da za njih ne postoji.
Svami Sabhapatti
381

Ako je Priroda stvorila oveka, onda on mora sluiti nekoj

svrsi.
Vivekananda
Ui istinu o svojoj sutini samo od onih koji su je i sami ostva
rili. Kod svih ostalih bio bi to samo prazan razgovor. Ostvarenje je
iznad vrline i poroka, iznad budunosti i prolosti, iznad svih su
protnosti. ist i neporoan ovek vidi u svemu Sebe i veiti mir vla
da u njegovoj dui. Nikakav razgovor, rasprava, itanje knjiga,
najvii uzleti intelekta, ak ni Vede ne mogu otkriti oveku spozna
ju o samom Sebi.
Vivekananda
382

Mojoj Muzi
Uhvatili tvoj eho, kako odzvanja tihim apatom
iz dubina moje bezdane due.
Videh te, kako izvija, na strunama moga srca,
tunu melodiju moje due sapeta mreama ovoga sveta.
I ugledah te, kako kida njene strune i pretvara ih u
pesmu, koju samo moja nesputana dua moe da peva.
S. J.

383

Koncentracija e doneti potpun mir umu i telu svaki put, kada

je upranjavamo.
Vivekananda

384

Moji sinovi pripadaju meni i ovo bogatstvo pripada meni."

Sa ovakvim mislima budalast ovek mui samog sebe. Pa on sam
ne pripada sebi; kako, onda, mogu sinovi i bogatstvo?
Buddha
Ko je zbacio okove vremena, toga e delo biti najbolje.
S. J.
Nemogue je ostvarivati napredak sve dok jo uvek imamo ra
zloga da oseamo stid, mrnju i strah.
Ramakrina
Samo kulturno oveanstvo moe spasti svet.
Pestaloci
385

Uitelja ima na stotine hiljada, ali je teko nai jednog pravog

uenika.
Indiska mudrost
Slobodan je samo onaj, koji vlada svojim nagonima i nije rob
svojih strasti, pouda i elja.
E. Hoj
Ako treba neto da postoji monije od Sudbine,
Onda je to hrabrost koja uspravno podnosti njene udarce.
ekspir

386

Gledaj na dobro i zlo nepreistrasnim oima. Onda te oni ne

mogu obuzeti. Ko nije obuzet dobrim ne moe biti obuzet ni zlim.
S. J.
Ustaj! Probudi se! I ne prestaj, dok ne postigne cilj!
Upandie

387

ivot je samo jedan most. Ne gradi kuu na njemu.

Kineska mudrost
Osveta donosi radost samo za jedan dan, strpljivost donosi
slavu za sva vremena.
Tiru Valluvar
Uzdignite svoje glave, jer svako od vas nosi savrenstvo u sebi.
Budite toga dostojni i ponosni na to.
Vedanta

388

Samo e budala izabrati smrt, umesto da se bori sa svojom

sudbinom sve dok je ne podredi svojoj volji.
S. J.

Spoljnje ienje znai odravanje istoe tela; neista osoba

nikada nee postati jogi. Meutim, unutarnje ienje je takoe
potrebno. Naravno, unutarnja istota je vednija od spoljne, ali obe
su nophodne, jer spoljna istoa bez unutarnje ne vredi nita.
Vivekananda
Hatha Joga nije krajnji cilj. Hatha Joga nam omoguuje da
svhatimo, da je telo, sa svim svojim neprocenjivim osobinama, sve
to u ivotu posedujemo; jer nagi dolazimo na ovaj svet i nagi odla
zimo iz njega. Stoga moramo od svog tela dobiti sve najbolje. to
vie nastojimo razviti savrene osobine naega tela, to se bre razvi
jaju nae psihike osobine: sposobnost koncentracije, pamenje,
snaga volje i odlunost. Blagodet Hatha Joge je trostruka: zdrav
lje, blagodet i dug ivot.
S. J.
390

Uitelj bez rei

Tian Dzi Fang bee na dvoru kneza Vena u kneevini Ve i e
sto citirae Ki Gunga.
Knez Ven ga zapita: Je li Ki Gung tvoj uitelj?"
Dzi Fang odgovori: Ne, on je jedan od mojih suseda. esto
je govorio o Smislu, i to sasvim ispravno: zbog toga ga i citiram."
Knez Ven ree: Zar, onda, nisi ni imao uitelja?"
Dzi Fang odogori: O da."
,,I ko ti bee uitelj?"
Dzi Fang ree: Uitelj un iz Istonog Sela."
Zato ga onda jo nijednom nisi citirao?" zapita knez
Ven.
Dzi Fang ree: On je ovek, koji je dostigao pravo bie. Po
spoljanosti je kao i svaki drugi ovek, a u sutini, kao savreno bi
e. On se slobodno prilagoava prema svetu, ali ipak prikriva svoje
pravo bie. On je bezgrean, a ipak preputa svakom da se ponaa
po svojoj elji. Ako pri tome izgube pravi Smisao, onda se on uzor
no ponaa, kako bi ih time prenuo i potstakao. On je uzrok to kod
ljudi nestaju samoive misli. Meutim, nemogue je izdvojiti ijed
nu njegovu re, koja bi se mogla citirati."
Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj
obamrlosti. Zatim dozva jednog od prisutnih savetnika pred sebe i
ree mu: Koliko je vredniji od nas ovek, koji poseduje pun i
vot! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignuem, kada sam go
vorio rei najvie mudrosti i inio dela iz ljubavi i dunosti. Meu
tim, kada sam uo sve ovo o uitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo
i ne eli da se pokree, a usta su mi zatvorena i ne ele vie da govo
re. Ono, to ja nauih, u stvari nije nita drugo do prah i pepeo.
Moja kneevina Ve, za mene je, zaista, samo teret."
Duang Dzi

391

Kad si doao na ovaj svet, o Tulsi, svet se smejao od radosti,

ali ti si plakao. Sada, poto si na ovom svetu, ivi tako, da kad
ga jednom napusti, svet plae za tobom, a ti ode smejui se.
Tulsidas

392

Odoh do reke da u samoi vidim svoje misli,

I sa vodama koje teku
Tekle su i moje misli.
Gledah njihovu urbu, oblike koje menjahu,
Njihovu veliinu, lik i zbrku.
A onda se nasmejah,
Videvi reku kako ih otima jednu za drugom
I topi u svojoj vodenoj postelji.
Kad sve moje misli nestadoe,
Mi besmo sami.
Samo nas dvoje,
Reka i ja.
S. J.

Volja za ivotom je zakon ivota. Ko ga ne ispoljava nestaje. Nemilosrdno ga odnosi bujica raznih okolnosti. Junak, koji
stvarno ivi, uiva radosti ivljenja.
S. J.

394

Ah, te stepenice vremena, iibane olujama, na kojima ne osta

ju tragovi, ve samo seanja na jueranja zadovoljstva pretvorena
danas u bol. Mladi se penju sedim stepenicama vremena i oprataju
se od zemaljskih obala, budei se najzad iz zaaranog sna stvara
nja, nazvanog imenom ivota i smrti.
S. J .
395

Spavao sam i sanjao: ivot je bio radost.

Probudio sam se i video: ivot je bio dunost.
Radio sam i video: dunost je bila radost.
Tagore

Sam dooh na ovaj svet,

Da bih sam lutao kroz sve moje dane.
Lutanja mi skore kraju, a ja, uvek sam,
Put zaviaja koracima merim svoje dane,
Ka domu roenja mog.
S.J.

397

7.

DIJAGNOSTIKI INDEKS

KURATIVNE ASANE, PRANAJAME I OSTALE METODE

JOGE ZA POJEDINA OBOLENJA I POREMEAJE

Jedna od glavnih postavki Hatha Joge, sa patolokog stanovi

ta, ukazuje na osnovnu injenicu, da ne postoji bolest samo jed
nog organa, ve da ukupno bolesno stanje itavog organizma kul
minira i izbija u jednom, ili u vie obino najslabijih organa. Prak
tino govorei, to znai, da treba primenom celokupne Hatha Joge
otkloniti sve uzroke koji su doveli do opteg bolesnog stanja ita
vog organizma, a samim tim nestae i obolenje najslabijeg dela
(odnosno, najslabijih delova) organizma.
Svakako da e primena posebno odabranih i kombinovanih
metoda Hatha Joge, sa svojim specifinim dejstvom na pojedine
organe i njihove poremeaje, zajedno sa primenom celokupne Hat
ha Joge, a uz odgovarajui struni nadzor i doziranje, ubrzati i po
boljati otstranjenje poremeaja u obolelom organu. U tu svrhu je i
sainjen Dijagnostiki indeks", u kojem je alfabetskim redosledom klasifikovano preko 140 poremeaja i obolenja. Uz svaki po
remeaj ili obolenje navedene su vebe Hatha Joge sa izrazitim te399

rapeutskim dejstvom upravo na te organe i obolenja. Budui da vebe Hatha Joge imaju veoma irok spektar terapeutskog dejstva, u
sluaju pojedinih obolenja ili poremeaja potrebno je prouiti Di
jagnostiki indeks", uz obaveznu konsulatciju medicinskih stru
njaka. Ovaj indeks preporuuje, na osnovu kompetentnih iskusta
va starih vie milenijuma i prouavanja i nalaza savremene nauke o
medicini, za razne poremeaje i bolesti kurativne asane, vebe pranajame i druge metode Joge, koje se smeju upranjavati iskljuivo
pod iekarskim nadzorom, odnosno po odobrenju lekara.
Opise pojedinih vebi, koje se preporuuju Dijagnostikim
indeksom", naiete u 2. poglavlju, a u njihovom sistematskom,
detaljnom i obuhvatnom prouavanju veliku pomo e Vam pruiti
Sistematski registar" na kraju knjige.

1. Anemija
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Uddaji, Savasana
(najmanje 10 do 15 minuta kad god je to mogue).
2. Apendicitis
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjedrasana, Maha-Mudra.
400

3. Artritis ramenih zglobova

Halasana, Dhanurasana, Paimotana, Ardha-Matsjedrasana, Ardha-andrasana, Parvatasana, Gomukhsana, JogaMudra, Ustrasana.
4. Artritis u donjem delu lea
Padmasana, Sirasana, Sarvangasana, Padahastasana, Ard
ha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana,
Paimotana, Bhudangasana, Ustrasana.
5. Artritis u predelu lea
Padmasana, Paimotana, Bhudangasana, Sirasana, Sar
vangasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Padangusthasana, Ardha-andrasana, Padahastasana, Salbhasana, Ustrasana.
6. Astma
Bhastrika, Uddaji, Sirasana, Sarvangasana, Paimotana,
Bhudangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Padmasana, ArdhaMatsjendrasana, Ustrasana, Uddijana, Maha-Mudra.
7. Bazedovljeva bolest
Viparita-Karani.
8. Bol u krstima
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Ardha-Matsjendra
sana, Salabhasana, Dhanurasana, Natapadasana, Maha-Mudra,
Ustrasana.
9. Bore
Viparita-Karani.
10. Bronhitis
Sirasna, Sarvangasana, Paimotana, Bhudangasana, Ardha-Matsejndarasana, Salabhasana, Dhanurasana, Uddaji,
Maha-Mudra, Gomukhasana, Padmasana, Ustrasana.
11. Bronhijalna astma
Pranajama sa masaom grudi.
401

12. Bronhopneumonija
Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Paimotana, Sidhasana,
Padmasana, Uddaji, Savasana, Maha-Mudra.
13. Bubrezi
Srednje i potpuno jogi disanje, Uddijana, Nauli, Sirasana,
Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasna, Vakrasana, Halasana, Salabhasana, Bhudangasana, Sarvangasana, Paimotana, Padahastasana, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedeem stavu.
14. Bubreni kamen
Bhudangasana, Tadaghi-Mudra.
Curenje semena v. spermatoreja.
15. ir na dvanaestopalanom crevu
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Uddaji, Maha-Mudra.
16. ir u elucu v. vebe za eludani aciditet, dispepsiju i na
dimanje trbuha.
Deija paraliza v. poliomielitis.
17. Deformitet nogu
Halasana, Salbhasana, Paimotana.
18. Deformitet ruku
Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Gomukhasana.
19. Depresija
Ha" disanje u leeem poloaju.
20. Dijabetes
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Maha-Mudra, Salabhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Majurasana, Bhu
dangasana, Uddijana, Nauli, Savasana, Agnisara-Dhauti,
Lauliki-Joga, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedeem
poloaju.
402

21. Diskus hernija

Padangustasana, Padahastasana, Paimotana, Salbhasana,
Dhanurasana, Bhudangasana, Sarvangasana, Matsjasana, Ud
daji, Ustrasana.
22. Dislokacija materice
Sarvangasana, Paimotana, Padahastasana, Sirasana, Mat
sjasana, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta, Udddaji, Pa
dangustasana.
23. Dispepsija v. vebe za eludani aciditet.
24. Dizenterija
Sirasana, Sarvangasana, Maha-Mudra.
25. Duodenalni ulkus v. ir na dvanaestopalanom crevu.
26. Epifiza
Sarvangasana, Sirasana.
27. Epilepsija
Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Paimotana, MahaMudra, Sitali, Uddaji sa zadravanjem daha, Savasana, Medita
cija.
28. Gastritis v. vebe za nadimanje trbuha.

29. Giht
Sirasana, Sarvangasana, Padmasana, Paimotana, ArdhaMatsjendrasana.
30. Gipkost kostiju
Trikonasana varijanta b, Trikonasana varijanta c, Ardha-Budangasana, Ardha-andrasana, Bhegasana, Gomukhasana, Sarpasana.
403

31. Glavobolja
Proiavajue disanje, Sirasana, Paimotana, ArdhaSarvangasana, Halasana (10 minuta), Sarvangasana (10 minuta),
Savasana (10 minuta).
32. Gojaznost v. vebe za eludani acidetet, dispepsiju i gas
tritis, Maunam.
33. Goruica v. vebe za eludani aciditet.
Grevi u stomaku v. kolika.
34. Gripa

Proiavajue disanje, Trikonasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Sirasana.

Grudna lezda v. timus.
35. Grudni ko
Sirasana, Sarvangasana, Dhanurasana, Bhudangasana,
Padmasana, Paimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji, akrasana, Sarpasana.
36. Gubitak pamenja
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Bhastrika, Trataka ili
vebe za jaanje oiju.
37. Guravost
Salabhasana, Dhanurasana, Padahastasana, Ardha-Matsjen
drasana, Ustrasana, Padangusthasana, Bhudangasana, MahaMudra, Gomukhasana.
Guavost v. bazedovljeva bolest.
Guteraa v. pankreas.
38. Halitoza
Sirasana, Sarvangasana, Paimotana, Simhasana, Udddaji, Uddijana.
404

39. Hemoroidi
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Matsjasana, Simhasana, Salabhasana, Dhanurasana, Uddaji, Savasana.
40. Hipofiza
Sirasana, Sarvangasana.
Hladna stopala v. zimljivost.
41. Impotencija
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udijana, Maha-Mudra.
42. Imunitet
Proiavajue disanje, Danusirasana u okomitom poloaju,
Danusirasana u vodoravnom poloaju.
43. Indigestija
Sirasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Pasaimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Nauli, Bhastrika,
Maha-Mudra, Ustrasana.
44. Ingvinalna hernija
Sirasana, Sarvangasana, Uddijana.
45. Iijas
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Salbhasana, Dhanu
rasana, Bhudangasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana.
46. Jaanje volje i upornosti
Dalandhara-Bandha, Mura, Maha-Mudra, Parvatasana,
Stambhasana, Vadroli-Mudra.
47. Jajnici v. vebe za menstrualne poremeaje.
plje.

48. Jetra, slezina, creva v. vebe za ruke i organe trbune du

405

49. Karika
Hastapadasana, Dhritjasana.
50. Kaalj
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji sa zadravanjem daha.
51. Kima
Trikonasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padahastasana,
Joga-Mudra, Hastapadasana, Varkasana varijanta, Matsjasana,
Bhudangasana, Salabhasana, Dhanurasana, akrasana, Uddijana, Nauli, Bhudangendrasana, Halasana varijanta, Vrikasana,
Katikasana, Natapadasana.
52. Kimeni diskus
Pasimotana, Sarvangasana, Salabhasana, Matsjasana, Dha
nurasana, Uddaji, Bhudangasana, Parva, Bhunamanasana.
53. Kijavica
Proiavajue disanje, Bhastrika, Pasimotana, Uddaji sa
zadravanjem daha, Simhasana, Sarvangasana, Viparita-Karani,
Sirasana, (kod veoma jake kijavice upotrebite toplu vodu i soda
bikarbonu v. Korisni saveti za uenike joge).
Kila v. ingvinalna i unibilikalna hernija.
54. Klimakterijum
Dhanurasana.
55. Koksiks
Padmasana, Sirasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanu
rasana, Bhudangasana, Ustrasana.
56. Kolena
Sirasana, Padmasana, Sidhasana, Ardha-Matsjendrasana.
57. Kolika
Sirasana, Sarvangasana, Uddijana, Maha-Mudra.
406

58. Koncentracija
Maha-Mudra, Mantra-Joga, Nataradasana, Padangusthasana, Stambhasana, Tadaghi-Mudra, Kapalabhati, Vrikasana.
Konstipacija v. opstipacija.
59. Koronarna tromboza
Uddaji u leeem poloaju bez zadravanja daha (ak i du
boko disanje treba vriti bez naprezanja i svakako pod nadzorom
strunjaka.), savasana 15 minuta 2 x na dan.
Kostobolja v. Artritis.
60. Krajnici
Proiavajue disanje, Bhastrika, Sarvangasana, ViparitaKarani, Matsjasana, Sriasana, Simhasana, Padmasana, Ustrasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasimotana, Udda
ji, Uddijana.
61. Krivljenje kime
Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Halasana.
62. Krsta
Hastapadasana, Sarpasana, Vebe stomaka i nonih miia,
Dhritjasana.
63. Krv, krvotok
Potpuno jogi disanje, Ha" disanje, Suptavadrasana, Sar
vangasana, Sirasana, Viparita-Karani, Ardha Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa, Vadrasana.
64. Lenjost creva
Trbuno disanje, Salabhasana, Nauli, Uddijana, Joga-Mudra,
Majurasana, Pasimotana, Padahastasana, Ardha-Halasana, Konasana.
Lepa linija v. skladno telo.
Loe varenje v. dispepsija, indigestija.
407

65. Lumbago
Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Ardha-Matsjendrasana, Sirasana, Sarvangasana.
Lupanje srca v. palpitacija.
Malokrvnost v. anemija.
66. Masne naslage, spreavanje i skidanje
Ardha-Bhudangasana, Pasimotana, Padahastasana, Dha
nurasana, Halasana, Trikonasana varijanta, Ustrasana.
67. Mentalna aktivnost
Dhanurasana, Sukh-Purvak.

68. Migrena
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padmasana, Savasana, Sitali, Sidhasana.
69. Mokrani mehur
Pasimotana, Padahastasana.
Mokrenje v. urin (-iranje).

70. Mozak
Bhastrika, Sirasana, Padahastasana, Halasana, Sarvangasa
na, Pasimotana, Hodanje etvoronoke, Sitali, Vrikasana,
Viparita-Karani varijanta, Vadrasana.
71. Modana anemija
Halasana.
72. Nadbubrene lezde
Halasana, Dhanurasana, Salabhasana.
408

73. Nadimanje, nadutost trbuha usled gasova

Sirasana,
Sarvangasana,
Padahastasana,
ArdhaMatsjendrasana, Pasimotan, Joga-Mudra, Salbhasana, Dhanurasana, Majurasana, Uddijana, Nauli, Padangusthasana, MahaMudra, akrasana.
74. Nazeb
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddaji, Bhastrika, Proiavaj ue disanje.
75. Neista koa
Agnisara-Dhauti, Sitali.
76. Nedostatak daha
Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Uddijana,
Uddaji, Pranajama protiv nedostatka daha, Savasana.
Neplodnost, v. sterilnost.
77. Nervni sistem
Potpuno jogi disanje, Kumbhaka, Uddaji, Sukh-Purvak,
Disanje za jaanje nerava, Ha" disanje, Supta-Vadrasna, ArdhaMatsjendrasana, Pasimotana, Halasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Sirasana, Sitali, Bhudangendrasana.
78. Nervna iscrpljenost
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Meditacija, Savasana.
79. Nervoza
Pranajama solarnog pleksusa, Sitali, Vakrasana-Varijanta.
80. Nesanica
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Bhastrika, Pranajama
solarnog pleksusa, Savasana.
81. Nizak krvni pritisak
Uddaji, Halasana, Pasimotana, Sidhasana, Padmasana,
Ardha-Sarvangasana, Savasana.
409

82. Noge
Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Pasimotana,
Halasana, Hastapadasana, Parva-Padakalasana, Sirasana, Sarvangasana.
83. Nosni katar
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Uddaji, Bhastrika.
84. Noni lanci
Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Bhegasana, Ustrasana.
85. Oi
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Savasana,
Madja-Driti, Nasagra-Driti, Trataka, Sitali, Vadrasana.

Bru-

Oduzetost v. paraliza.
86. Opstipacija
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Agnisara-Dhauti,
Ardha-Halasana, Lauliki-Joga, Pavanmuktasana, Pavanmuktasa
na u sedeem stavu.
87. Oseaj ravnotee, sigurnosti i odlunosti
Kaa-kaasana, Nataira-Vadrasana, Parva-Padakalanasana,
Vrikasana, Sukh-Purvak, Majurasana, Dhritjasana.
88. Oteenje kime
Jastikasana.
89. Otklanjanje straha
1. A. O. OM.
90. Otpornost
Danusirasana, Uddijana-Bandha u stojeem stavu, MahaMudra, Tadaghi-Mudra, Padahastasana, Pranajama protiv nedo
statka daha, Parva-Bhunamanasana, Pranajama broj 1, VadroliMudra.
410

Padavica v. epilepsija.
91. Palpitacija
Sirasana, Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Uddaji,
Savasana.
92. Pankreas
Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Dhanurasana,
Lauliki-Joga, Urdva-Pasimotana.
93. Paraliza
U ovom sluaju neophodan je struan nadzor. Padahastasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Sirasana, Sar
vangasana, Halasana, Savasana, Uddaji, Padangusthasana.
94. Pete, bol u peti
Sirasana, Sarvangasana, Ardha-Matsjendrasana.
95. Pleuritis i pneumonija
Posle medecinskog tretmana i potpunog oporavka, pacijent
moe postepeno da pree na upranjavanje joge da bi povratio
snagu i poeo voditi normalan ivot u to kraem roku. Sirasana,
Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Matsjasana, Uddaji,
Pranajama sa masaom grudi, Meditacija, Savasana.
96. Plua
Svi tipovi pranajame sa zadravanjem daha, Potpuno jogi di
sanje, Gornje disanje, Kapalabhati, Bhastrika, Salabhasana, Sar
vangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Ha" disanja.
Podagra v. giht.
97. Podmlaivanje
Sirasana, Ardha-Sarvangasana, Sarvangasana, Viparita-Ka
rani, Viparita-Karani sa vebama za jaanje oiju.
Polio v. poliomilelitis.
411

98. Poliomielitis
Salabhasana, Dhanurasana, Vrikasana, Trikonasana, Ardha-andrasana. Kod poliomielitisa, meutim, kako je praksa po
kazala, bitan je neposredni nadzor strunjaka te se ne preporuuje
vebanje samo po knjizi. Asane se moraju podesiti pojedinanim
zahtevima i zdravstvenom stanju pacijenata.
99. Polne lezde
Savrangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Dhanurasana, Pasimotana, Padahastasana, Uddijana, Nauli.
Poremeena probava v. dispepsija i indigestija.
100. Poroajni bolovi
Uddaji sa zadravanjem daha, Savasana.
101. Povijena lea
Natapadasana.
Prehlada v. nazeb.
Preponska kila v. ingvinalna hernija.
102. Prostata
Pasimotana, Padahastasana, Sirasana, Sarvangasana, Sa
labhasana, Dhanurasana, Padmasana, Ardha-Matsjendrasana,
Uddijana, Uddaji.
103. Proirene vene
Sirasana, Sarvangasana.
104. Proireno srce
Trbuno, srednje i potpuno jogi disanje.
105. Psihika otpornost
,,S" disanje.
Pupana kila v. umblikalna hernija.
412

106. Ravni tabani

Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Vebe stopala.
107. Regulisanje teine
Jogi-plivanje.
108. Reumatski bolovi v. vebe za artritis i lumbago.
109. Ruke i organi trbune duplje
Simhasana, Majurasana, Agnisara-Dhauti, Konasana.
110. Samopouzdanje
Ardha-Matsjendrasana, Bhudangasana, Vebe za jaanje nerava, Hastapadangusthasana, Trataka, Proiavajue disanje.
111. Samostalnost
Trikonasana-Varijanta.
112. Skladno telo
Vebe sporih pokreta, Dolasana, Gokarnasana, Nataradasana, Ekapadahastasana, Ardha-Bhudngasana, Natapadasana,
Parva-Padakalasana, Jastikasana.
113. Skraenje miia
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Salbhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana.
114. Slaboumost kod dece
Viparita-Karani.
115. Sluh
Simhasana.
116. Smetnje u disanju
Vadrasana, Sitali.
117. Spermatoreja
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Uddaji, Uddijana.
413

118. Sputena materica

Nauli, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta.
119. Srce
Halasana, Sirasana, Viparita-Karani.
120. Srane tegobe
Uddaji, Uddijana, Nauli, Bhudangasana, Salabhasana, Sitali, Vadrasana.
121. Sterilnost v. vebe za sprematoreju.
eerna bolest v. dijabetes.
122. titnjaa
Potpuno jogi disanje, Uddaji, Sirasana, Sarvangasana,
Viparita-Karani, Matsjasana, Simhasana, Bhudangasana, Dha
nurasana, Diva-Bandha, Ardha-Halasana, Viparita-Karani vari
janta.
uljevi v. hemoroidi.
123. Timus
Sarvangasana, Viparita-Karani, Sirasana, Dhanurasana.
124. Toksini
Proiavajue disanje, Trikonasana, Bhastrika, Sitali, Sitkari, Trikonasana b i c.
125. Tonizilitis
Proiavajue disanje, Bhastrika, Sirasana, Sarvangasana,
Padmasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasimotana,
Uddaji, Uddijana, Matsjendrasana, Simhasana, Viparita-Ka
rani.
126. Tromboza nogu
Sarvangasana, Halasana, Sidhasana, Uddaji, Savasana.
414

127. Trovanje plinom i drugim otrovima

Proiavajue disanje.
128. Trtina kost (bolovi i dislokacija) v. koksiks.
Trudovi v. poroajni bolovi.
129. Tuberkuloza
Posle odgovarajueg medecinskog leenja neophodan je nad
zor strunjaka.
130. Tumor stomaka (samo u poetnoj fazi)
Sirasana, Sarvangasana, Matsjasana, Pasimotana, Udda
ji, Uddijana, Maha-Mudra.
131. Umbilikalna hernija
Sirasana, Sarvangasana, Pasimotana, Padahastasana, Ud
dijana, Maha-Mudra, Padangusthasana.
132. Umor
Halasana, Sarvangasana, Sirasana, Pasimotana, ArdhaMatsjendrasana, Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa,
Ardha-andrasana, Ardha-Sarvangasana, Bhudangasana.
133. Visoki krvni pritisak
Trbuno disanje, Potpuno jogi disanje, Halasana, Pasimota
na, Sidhasana, Padmasana, Savasana, Meditacija sa zatvorenim
oima. Ako je krvni pritisak veoma visok onda je bolje da se uradi
Uddaji u leeem poloaju, a posle 5 minuta meditacije prei na
Savasanu u trajanju od 15 minuta.
134. Vodena kila
Sirasana, Sarvangasana, Padmasana, Pasimotana, Uddija
na, Nauli.
135. Vrtoglavica
Sirasana, Ardha-Sarvangasana, Halasana, Pasimotana, Sa
vasana.
415

Zadah (iz usta) v. halitoza.

Zamor v. umor.
Zapaljenje bronhija v. bronhitis.
Zapaljenje krajnika v. tonzilitis.
Zapaljenje plua i bronhija v. bronhopneumonija.
Zapaljenje slepog creva v. apendicitis.
136. Zapuene nozdrve
akrasana.
Zatvor v. opstipacija.
137. Zimljivost
Ha" disanja, Bhastrika.
eludana kiselina v. eludani aciditet.
138. eludani aciditet
Pasimotana, Ardha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudangasana, Uddijana, l.auliki-Joga, Tadaghi-Mudra,
Ardha-andrasana, Padangusthasana, Padahastasana.
garavica v. goruica.
139. ivotna sila
Danusirasana u okomitom poloaju, Danusirasana u vodo
ravnom poloaju.
140. lezda u nosu
Kapalbhati, Sirasana, Sarvangasana.

416

141. lezde sa unutranjim luenjem

Potpuno jogi disanje, Uddaji, Supta-Vadrasana, Dhanurasana, Halasana, Sirasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Hoda
nje etvoronoke.
142. u v. vebe za nadimanje trbuha i eludani aciditet.

417

418

8. GLOSAR SANASKRTSKIH REI I IZRAZA

A Odreni prefiks ne-"; napr.: dnana = mudrost, znanje;

adnana = neznanje.
Adnana Neznanje, nerazboritost.
Ajama Duina, produavanje, suzdravanje, kontrola.
Anga Telo, deo tela.
Angustha Palac na nozi.
Ardha Pola, polu-.
Arha-Bhudangasana Polustav kobre. Ardha = polu-, pola;
bhudanga = zmija, kobra, guja; asana = stav, poloaj;
inae trei stepen Joge po Patandaliju.
Asana Stav, poloaj, poza, trei stepen Joge.
Asta Osam (broj).
Atma Najvia sutina, bit; praprincip; Brahman.
Atman v. Atma.
Aum Sve, svemir, celokupnost; sveznanje, svemo, sve
prisutnost.
Bandha Stega, prepreka, okov; stav kojim se odreeni organi
steu, pritiskuju ili kontroliu.
Bhagavan Gospodar, veliki uitelj; astan, uzvien.
Bhakti Uzdizati, slaviti, oboavati.
419

Bhastrika Mehovi za kovake pei. Vrsta pranajame u kojoj se

ubzano i pojaano die, slino radu kovakih mehova.
Bhega aba.
Bhegasana Stav abe.
Bhudanga Zmija, kobra, guja.
Bhudangasana Stav kobre.
Bru-Madja-Driti Fiksiranje pogledom korena nosa.
Buddha Probueni, prosvetljeni. Gautama Budha (oko 557-447
p. n. e.), indiski princ, osniva budhizma; v. Buddhi.
Buddhi Intelekt, um, rasuivanje; mo razlikovanja istine od
neistine.
akra Toak, krug. Presek ili spoj tri glavna kanala prane, npr.
Anahata akra" ili akra srca".
akrasana Stav kruga. Asana nervnih centara ili akri.
andra Mesec.
Dhammapada Uenje Budhe.
I) hanu Luk.
Dhanurasana Stav luka.
Dhjana Meditacija, razmiljanje. Sedmi stepen Joge po Patandaliju.
Dhri Podboiti, podupreti, drati.
Dalandhara-Bandha Stav u kojem su blokirani vrat i grlo priti
skom brade na grudi izmeu kljunjaa.
Danu Koleno.
Diva ivo bie ili stvorenja.
Diva-Bandha Jezika pregrada; prva faza Simhasane u kojoj
jezik, izvijen u luku, upire u nepce.
Divana ivot.
Dnana Mudrost, spoznaja, znanje steeno meditacijom o naj
veim istinama, koje omoguuju oveku da shvati svoju
sopstvenu pravu prirodu.
Dnani Mudrac, znalac, posveeni.
Eka Jedan (broj); sam, jedini.
Eka-Pada Jedna noga.
420

Ekapadahastasana Eka = jedan; pada = noga; hasta = ruka,

aka. Stav ili asana u kojoj stojimo na jednoj nozi i os
lanjamo se dlanovima (akama) na pod.
Go Krava.
Gomukha Kravlja glava (lice).
Gomukhasana Stav u kojem konture jogija, posmatranog s le
a, potseaju na oblik kravlje glave.
Gu Prvi slog reci Guru", koji znai tama, mrak".
Guru Doslovno: onaj, koji rasteruje tamu svetlou. Uitelj, vaspita, nastavnik Joge.
Hala Plug, ralica.
Halasana Stav pluga.
Hasta Ruka, aka.
Hastapadangusthasana Hasta = ruka; pada = noga; angustha
= noni palac. Stav u kome akom drimo svoj noni
palac.
Hastapadasana Hasta = ruka; pada = noga; asana = stav, po
loaj. Stav u kojem rukama obuhvatamo none lanke.
Hatha Ha = Sunce; tha = Mesec. Jedinstvo i ravnotea soiarne
i lunarne energije, odnosno pozitivnih i negativnih
snaga, u oveku.
Hatha-Joga Jedan od pravaca Joge, kojim se, putem odreenih
disciplina, postie odlino zdravlje, samospoznaja i samoostvarenje.
I. A. O. OM v. Aum.
Ida v. Nadi.
Jama Prvi od osam naina za postizanje Joge. Skup veno i opte vaeih etikih normi, bez obzira na vreme, ivotno
doba, zemlju ili uverenje. Patandali navodi sledeih pet:
ne initi nasilje, drati se istine, ne krasti, biti umeren, i
ne biti poudan.
Jastikasana Jastik = tap, prut, motka; asana = stav, poloaj,
poza. Stav tapa.
Joga-Mudra Mudra = peat, simbol, zatvaranje. Simbol Joge;
stav peata, zatvoren stav.
421

Jogi Osoba koja se bavi prouavanjem i upranjavanjem Joge.

Jogin v. Jogi.
Kaa-kaasana Stav gavrana.
Kapalabhati Kapala = lobanja; bhati = svetlost, sjaj. Veba
pranajame, blai oblik Bhastrike.
Karani Efekat, dejstvo, delovanje.
Karma Delanje, rad, in, akcija.
Kona Orao.
Konasana Kona = orao; asana = stav, poloaj. Stav orla.
Kumbha Krag, bokal, putir.
Kumbhaka Period vremena zadravanja daha posle udisaja ili
izdisaja.
Kundalini Kundala = ue smotano u kolut. Kondalini doslovno
znai sklupanu zmiju, enku, a u stvari pretstavlja simbol
kosmike energije. Prema indiskoj mitologiji, Kundalini sklupana spava u najnioj arki, tzv. Muladhara-akra. Buenjem
Kundalini i njenim sjedinjenjem sa Sahasrara-akrom
nastaje Samadhi.
Lakmana Brat Rame, junaka epskog speva Ramajana.
Lauliki v. Nauli.
Lauliki-Joga Iako je svrstana u asane, strogo uzevi LaulikiJoga spada u krije, odnosno specifine procese, koji se in
iciraju odreenim vebama Hatha Joge. Jedna varijanta
Naulija; v. Nauli.
Maha Snaan, moan, veliki, plemenit.
Mahabharata Maha = veliki i Bharata. Veliki ep o Bharati, na
cionalni ep Indusa sa oko 100.000 stihova, opisuje borbu
Bharata protiv Pandave. Znaajnu epizodu ovog epa ini u
vena hagavad Gita, koja je jedno od izvornih dela Indiske
filozofije.
Maha-Mudra Maha = veliki, plemenit, moan; mudra = zatva
ranje, zaepljivanje, spreavanje; zaptivka, peat. Asana ko
jom se zatvraju otvori na gornjem i donjem delu tela.
Mahatma Maha = veliki; atma = najvia sutina, bit, duh, um.
Duhovni voa, voa nacije. Naziv koji se daje retkim i naj
istaknutijim voama indiskog naroda; cf.: Mahatma Gandhi.
422

Maja Zabluda, iluzija.

Majura Paun.
Majurasana Majura = paun; asana = stav, poloaj. Stav
pauna.
Mantra Man = misliti. Odreena misao, sugestija ili formula.
Mantra-Joga Metoda Joge pomou koje se odreena eljena po
zitivna misao usauje u potsvest, kako bi mogla kasnije izaz
vati eljene pozitivne posledice.
Mantram (-a) Pozitivna misao ili sugestija koja se primenjuje u
Mantra-Jogi.
Matsja Riba.
Matsjasana Matsja = riba; asana = stav, poloaj. Stav
ribe.
Matsjendra Jedan od osnivaa Hatha Joge.
Matsjendrasana Asana nazvana po jogiju Matsjendri.
Mudra Zatvaranje, zaptivanje; peat. Zatvoren stav. Stav
peata.
Mukha Lice, glava.
Mukta Osloboen, slobodan, nezavisan.

Nadi Put ili kanal kroz koji protie prana kroz kimu. Ima ih
tri: Ida-Nadi, negativni, na levoj strani; Pingala-Nadi, po
zitivni, na desnoj strani i u sredini, u kimenoj modini je Suumna-Nadi, koji je put za Kundalini.
Nasagra-Driti Fiksiranje pogledom vrha nosa.
Nata Igra(-ica), plesa(-ica).
Natapadasana Nata = igra; pada = noga, stopalo; asana =
stav, poloaj. Stav igraa.
Nataradasana Nata = igra; rada = kralj, gospodar; asana
= stav, poloaj. Natarad je jedno od imena ive, bo
ga igre. Stav ive.
Nauli Nau = amac; li = leati, kriti se. Nauli je krija, odnosno
dinamika veba u kojoj trbuni miii svojom igrom potseaju na njihanje amca na valovitom moru. Razlikujemo
DakinaNauli
(Dakina = desna strana), tj. Nauli na
desnu stranu i Vaman-Nauli, odnosno Nauli na levu stranu.
Nijama Samoproiavanje i usavravanje putem discipline.
Drugi stepen Joge po Patandaliju.
423

OM v. Aum.
Pada Stopalo, noga.
Padahastasana Pada = noga; hasta = aka, ruka; asana =
stav. Pasimotanasana u stojeem stavu. Stav rode.
Padangustha Noni palac.
Padangusthasana Padangustha = noni palac; asana = stav.
Stav nonog palca; asana u kojoj uimo na vrhovima no
nih prstiju.
Padma Lotos, lotosov cvet.
Padmasana Padma = lotos; asana = stav. Stav lotosa.
Parva Bok, strana; boni, popreni.
Pasima Struk; cela zadnja strana tela.
Pasimotana v. Pasimotanasana.
Pasimotanasana Pasima = cela zadnja strana tela, struk; asa
na = stav, poloaj. Stav za istezanje cele zadnje strane
tela.
Patandali Indiski mislilac, iveo u III v. p. n. e., jedan od glav
nih klasifikatora i sistematizatora Joge, pisac knjige Joga
Sutra", maksima i aforizama o Jogi.
Pingala v. Nadi.
Prana Praenergija, kosmika energija. Dah, disanje, ivot, vi
talnost, snaga.
Pranajama Ritmika kontrola disanja. etvrti stepen Joge.
Puraka Udisanje, udisaj.
Rada Vladar, kralj.
Rama v. Ramajana.
Ramajana Veliki indiski ep iz III ili IV v. p. n. e., u kojem se u
24.000 stihova opisuju podvizi princa Rame, sina kralja Daarate. Smatra se da ga je napisao mudrac Valmiki.
Reaka Izdisaj, izdisanje, pranjenje plua.
Rii v. Ri.
Ri Mudrac, prosvetljen, produhovljen ovek.
Ru Svetlost. Drugi deo reci Guru".
Sahasrara Lotos sa hiljadu latica. Naziv poslednje, najvie akre
u glavi; v. Kundalini, Nadi.
Salabhasana Salabha = skakavac; asana = stav. Stav ska
kavca.
424

Samadhi Stanje u kojem se jogi identifikuje sa predmetom svoje

meditacije.
Sankaraarja uveni uitelj Advaita filozofije.
Sarvangasana Sarva = sav, ceo; anga = telo, deo tela; asana =
stav, poloaj. Asana celog tela ili stav svee.
Savasana Sava = upokojen, mrtav; mrtvac; asana = stav, po
loaj. Stav potpunog, savrenog mira i spokojstva.
Siddha Mudrac, vidovnjak, prorok.
Siddhasana Siddha = mudrac; asana = stav. Stav mudraca,
stav za meditaciju.
Simhasana Simha = lav; asana = stav. Stav lava.
Sirasana Sira = glava; asana = stav, poloaj. Stoj na glavi,
asana na glavi.
Sita Sve, hladan.
Sitakari ili Sitkari Vrsta pranajame za rashlaivanje organizma.
Sitali v. Sitkari.
Sukna Srea, zadovoljstvo, ugodnost.
Sukh-Purvak Ugodna, prijatna pranajama.
Supta-Vadrasana Supta = San, spavanje; vadra = dijamant,
munja, grom; asana = stav, poloaj. Stav munje ili di
jamanta.
Suumna v. Nadi.
Svatmarama Pisac knjige Hatha-Joga-Pradipika", klasinog
udbenika Hatha Joge.
Tha v. Hatha.
Trikonasana Trikona = trougao; asana = stav. Stav trougla.
Uddijana-Bandha Uddijana = uzlet, polet; bandha = prepre
ka. Veba pranajame kojom se kontrolie kretanje prane
u telu.
Uddaji Ud = gornji, vii; daja = pobeda, uspeh. Vrsta pra
najame.
Upaniade Upa = pored, blizu; ni = dole; sad = sedeti. Znai
sedeti pored guru-a da bi se sluala njegova predavanja. Naj
starija filozofska dela Indije, deo Veda, koje se bave suti
nom, smislom i prirodom oveka i univerzuma i njihovim
meusobnim odnosom.
Urdhva Podignut, uzdignut, koji stremi navie.
425

Ustrasana Ustra = kamila, deva; asana = stav. Stav kamile.

Utthita Podignut, opruen, ispruen.
Vadrasana Vadra = munja; dijamant. Stav dijamanta ili
munje.
Vakrasana Vakra = kriv, iskrivljen, uvinut; asana = stav. Stav
uvijanja.
Veda Vid = znanje, mudrost. Najstarija dela indiske filozofije i
knjievnosti. Sastoje se iz etiri glavna dela: Rigveda, Samaveda, Jadurveda i Atharvaveda.
Vedanta Vedanta = kraj Vede. Jedan od est sistema indiske fi
lozofije.
Vede v. Veda.
Vedanta filozofija Indiski filozofski sistem nastao iz Upaniada.
Viparita Obrnut, okrenut, suprotan.
Viparita-Karani Viparita = obrnut, suprotan; karani = dejstvo, delovanje, efekat. Jedna od ukupno tri osnovne asane
u kojima je telo u obrnutom poloaju, sa glavom nadole.
Vrika Drvo.
Vrikasana Vrika = drvo; asana = stav. Stav drveta.
Vrksa v. Vrika.

426

SISTEMATSKI

REGISTAR

pojmova obraenih u I knjizi JOGA I SPORT" i u II knjizi JO

GA I ZDRAVLJE". Brojevi uz pojedine pojmove obuhvaene
registrom oznaavaju brojeve stranica; pri tome, treba imati u vi
du, da I knjiga JOGA I SPORT" obuhvata stranice I 224, dok
njen nastavak, II knjiga JOGA I ZDRAVLJE" obuhvata stranice
225 446
427

Abdominalno disanje
v. Disanje donje
Adenoidi 144
Agnisara Dhauti 244
Ajurveda 44
Akaa 54
Agrornegalija
v. Rast nenormalan
Alergija 38
Anatomija 26
Anderson V. G. (W. G. An
derson) 202, 203
Apetit 83-95
gubitak 144
Ardha-Bhudngasan 152, 251
Ardha-andrasana I 251
Ardha-andrasana II 251
Ardha-HA-disanje 245
Ardha-Halasana 252
Ardha-Matsjendrasana 111,
138, 141
Ardha-Matsjendrasana I 252
Ardha-Matsjendrasana II 252
v. Jogi Bagavan Matsjendra
Ardha-Salabhasana 156, 252
Ardha-Sarvangassana 253
Arterioskleroza 42, 52
Asana (-e) 18, 103, 107,
109-115, 116-118, 134-180
Astma 52
leenje 128
Aram 12, 18
Bacanje koplja 193
Bacanje kugle 196
Bacil 45
Bakterija (-e) 44, 45
Bazedovljeva bolest
v. Guavost
428

Bhagavatam 242
Bhagavad-Gita 301
Bhastrika 72, 127, 245
Bhegasan 249
Bhudangasana 110, 141, 151
Bhudangendrasana
254
Bie
nae 30
Bipolarnost
v. Polaritet
Boks 197
Bolest (-i) 36, 45, 51
duevne 37, 39
infektivne (zarazne)
44, 151, 266
mentalni uzroci 30-48
negativne 38, 39, 246
posledica nae nerav
notee 29
pozitivne 38
sutina 12
uzrok 122
Bolestan ovek 116
Bore
na licu 164
Branton (Brunton) 208, 226
Briga 39, 42
Bronhije (-jalna, -i)
astma 248
katar 248
Bru-Madja-Driti 175, 254
Bubrezi
kamen u 42, 152, 264
leenje 121, 141, 152,
174
masaa 254
oboleli 116, 122
regeneracija 267
poremeaj 144, 262
proiavanje 156, 263

 sputeni 266
zapalenje 38
Buda (Buddha) 236, 285, 368,
' 369, 375, 385
Cepanje klada 196
Cerebralana anemija 117, 175
Crevo (-a)
debelo 145
katar 42, 117, 144, 147
. lenjost 138, 147, 157,
264
peristaltika 252
poremeaji 144
povoljno delovanje asane na rad 141, 258
rad 119, 154
regeneracija 267
akrasana 254
akre 31,42, 96-99
ir
creva 38
eluca 38, 43
itura 49
ovek 33, 235
negativan 35
pozitivan 34
savren 37, 327
!>ah

zadravanje 70
Dalekovidost 122
Depresija
v. Bolesti negativne
Desni
recesija (povlaenie)
. 122,

Dete

razvoj psihiki 163

Dhammapada 313, 326
Dhandal i Bhaski" 192, 200
Dhanurasana 111, 141, 156
Dhritjasana 254
Dijabetes 52, 145, 156, 159,
174, 245, 259, 262, 267
Dijafragma 64, 65, 68, 119
Dijareja 42
Disanje 49-53, 59-72, 73, 74
donje 61, 63, 119, 243
gornie61,62, 121,244
HA" 129, 246
HA" leei poloaj 130
i ritam 27
jogi 45, 54, 61,64, 66,
73, 123
naizmenino v. Bhastrika
proiavaj ue 128, 249
potpuno 121, 244
regulisanie 103, 116
,,S" 249 '
smetnje 249
srednje 61, 63, 121,243
vebe77, 119, 136
za jaanje nerava 129
Dizanje tegova 196
Dolasana 255
Duboko disanje 19, 69
Duh 121, 207
vrstina 248
Duhovna sveina 161
Duhovni razvoj 59, 149
Duevno stanje 46
Dalandhara-Bandha 246
Danusirasana
u okomitom poloaju
255
429

 u vodoravnom polo
aju 255
Dzi-Cuang
293
Diva-Bandha 113, 178
Divan Mukti v. ovek sa
vren
Dnanga Joga 18
Duang Dzi 293, 391
Endrokine lezde
v. lezda (e)
Energija 33
stvaralaka 136
E. H. v. Hoj Elizabet
Ekapadahastasana 1 255
Ekapadahastasana II 255
Eter 55
Evropa 9, 21
Fakir (-i) 18
Fiksiranje nosnog korena
v. Bru-Madja-Driti
Fiksiranje vrha nosa
v. Nasagra-Driti
Fleer Horacije (Horace Fle
tcher) 40, 90
Gandi Mahatma (Gandhi Mahatma) 294
Ganglije
masaa 254
Gaanie lukom i strelom 196
Gejts Dr (Gates) 40
Gimnastike vebe 18
Glad 84, 89
Glavobolja 128, 175, 253
Gojaznost 74
bolesna 157
Gokarnasana 256
Gomukhasana 256
430

Gordost 138
Grip v. Influenca
Grkljan 178
Grlo 178
upala 128
Grudi
upale 52
Guru 19, 21, 23, 25, 48, 133
Guavost 164
Guteraa
v. lezda (-e)
Pankreas
Hajlih Dr Robert (Heilig Dr
Robert) 44
Halasana 111, 141, 172
Halasana varijanta 256
Hastapadangustasana 257
Hatha Joga 9, 18, 21, 22, 23,
24, 25, 26, 29, 33, 44, 48,
49, 204, 210, 231, 240
krajnji cilj i mogu
nosti 24, 25
vebe 134
Hatha jogi 24
i dugovenost 24
i osobine i sposobnos
ti 25
Hemoroidi 117, 144, 162
Hilusi
leenie 121, 156, 161
Hipnotizam
hipnoza 56
Hipofiza
v. lezda (-e)
Hipohondrija 129
Hodanje etvoronoke 197
Hoj Elizabet 12, 208, 386
300, 301,
Holf Hans (Holff Hans) 44

Hormoni 46
Hrana 85, 89, 90, 91
I. A. O. OM 247
Imunitet 45, 255
Indija 22, 24
Individualnost
i razvoj svesti 30
Indijska mitologija 27
Indijska mudrost 306, 386
Infekcija 51
Influenca 94, 128
Introspekcija 261
Iritirati 40
Isceljujue snage 24
Iscrpljenost 174
Istina 286
Istok 21
Istrajnost 142, 252
Izdisanje
v. Reaka
Izvlaenje vode iz bunara 199
Ja" 22, 24, 27, 29, 34, 35, 47,
273
njegovo ispoljavanje
28, 83
njegova ravnotea i
neravnotea 29
Jaanie volje i otpornosti 242,
243, 259, 262
Jama i Nijama 115
Jastikasana 257
Jedinstvo i borba suprotnos
ti
v. Ravnotea suprotnosti
Jeil (Yale University) 202
Jelo
v. Hrana
Jelovnik 206

Jesudijan Selvardan (Yesudian Selvarajan) 235, 238

240, 275, 276, 278, 280,
287, 289, 294, 295
399, 300, 302, 3 0 3 305, 311, 316, 320
Jetra
obolela 116
povoljno dejstvo 121,
141, 156, 174, 259, 267
poremeaj funkcije
144, 245, 264
Jezina pregrada
v. Diva-Bandha
Jezik 87, 177
Joga
uopte 9, 10, 12, 23,
39, 207
Joga-Mudra 111, 136, 141
Joga-Mudra sa pesnicama na
trbuhu 257
Joga-Mudra varijanta I 258
Joga-Mudra varijanta II 258
Joga tela
v. Hatha Joga
Jogi 18, 19, 22, 23, 104
Jogi Bagavan Matsjendra 139
Jogi disanje
v. Disanje, jogi
Jogi Ramaarka 31, 32
Kaa-kaasana 258
Kalkulus
v. Bubrezi, kamen
Kapalabhati 126
Kapalabhati varijanta 126
Karakterne osobine 327
Karlica 254, 257
Karma Joga 18
Katikasana 258
431

Kenedi E. Don
v. mravost
Kima 249, 252
jaanje 138, 256, 258,
261, 270
krivljenje 141, 142,
174, 252
krutost 152, 159
ouvanje 141
razvoj 175
tegobe 256
gipkost 136, 145, 149
156, 266
Kimeni stub 99, 149, 151,
174, 254
kao nosilac ivota 27
kimeni prljenovi
174, 263
Kijavica 60, 113
hronina 128
leenje 142, 144, 164,
264
Kineska mudrost 388
Klimakterijum 156
Koenje 197
Kolutanje oima 175, 177
Konasana 258
Koncentracija 9, 109, 126,
136, 259, 261, 264, 272,
327
v. Svest usmeravanje
Kongestija 117
Konstipacija 154, 157, 207,
245, 252, 259, 262
Kosti 46
gipkost 152, 251
Koa 51
Krajnici
leenje 142, 144, 157,
161, 164
432

uveani 59
zapaljenje 112, 178
Kristal
i polaritet 27
Krsta 149, 256, 257
jaanje 257, 263, 269,
270
umor 254
Krv 46, 68, 72, 121, 180
navala
v. Kongestija
Krvni pritisak
visok 119, 122, 123,
125, 170, 178, 244
nizak 125, 253
Krvni sudovi 162, 170
Krvotok 42, 111, 124
osveavanie 130, 161,
174
pojaan 251
poremeaji 52, 249
ravnotea 178
smetnje 106, 245
Kukovi 256, 270
Kundalini 96-99
Kupanje
vazduno 205
Lauliki Joga 259
Lea 256
povijena 260
zamor 260
jaanje 268
Lekari 233
Lhadje Tagpo 306
Limun 92
Lonavla 42, 52, 67
Loran Dr. v. Sazu Dr.
Ljubomora 39
Ljutnja 39

Maevanje 196
Madras 17
Maarska 10
Maioniarske sposobnosti 25
Mahabharata 309, 313
Mahabharatam 376
Maha-Mudra 259
Mahari Sri Ramana 276, 282,
290, 303, 310, 315, 321,
324
Majurasana 157
Mantra Joga 259
Mantrame 327
Masne naslage
v. Masno tkivo
Masno tkivo
na trbuhu i kukovima
174, 267
skidanje sa kukova
154, 265
skidanje sa trbuha 145
spreavanje stvaranja
masnih naslaga u predelu
kime 251
Materica 145, 147
sputena 267
zapaljenje 162
Matsjasana 113, 142
Matsjendrasana 141
v. Jogi BagavanMatsjendra
Maunam 207
Medicinske nauke 25
Meditacija
v. Svest usmeravanje
Menstruacija
poremeaj 44, 157, 174
Mentalna
funkcija 127, 250
aktivnost 156

Metabolizam 161
Misao (-sli) 56, 136
koncentracija 57
kontrola 210
negativne 202
pozitivne 202
Misaoni svet 21
Misticizam 9
Mogunost potpune kontrole
nad pojedinim telesnim funkcijama 24
nad sopstvenim telom
24
Mohan Singh 75, 78
Mokrani mehur 145
Modana anemija
v. Cerebralna anemija
Modana malokrvnost
v. Cerebralna anemija
Modani dodatak
v.lezda (-e), hipofiza
Mozak 166
elije 271
priliv krvi u mozak 253
rad 175
Mravljenje 74
Mravost 79
Mungos
njegovo isceljenje 25
Mura 248
Nagon
odravanje vrste 31
samoodranje 31
Nasagra-Driti 175, 254
Naa prava sutina 30
kao izvor ivota 31
v. Ja", Nae pravo bie
Sutina ovekova
Nae pravo bie 30
433

v. Ja", Sutina ovekova

Natapadasana 260
Nataradasana 261
Nataira-Vadrasana 261
Nauli 111, 147
Nazeb 264
Neista koa 245
Nepce 84
Nervi 138
jaanje 249, 252
oputanje 250
vratni 178
Nervni sistem 45, 113
delovanje 141
centri 170
otpornost 129, 246
smirivanje 124, 136,
244, 263
Nervoza 249, 269
Nesanica 249, 263
Neurastenija
v. Bolesti negativne
Nie 236
Noge 257, 262
jaa 268
Nos 59, 60, 61, 206
upala 128
zapuen 254
Oboljenje
v. Bolest (-i)
Oajanje 40
Oi
regeneracija 265
zamorene 177, 268
Odlunost 142, 252, 258, 261,
262, 264, 268
Odmaranje 178, 180, 187
Opstipacija
v. Konstipacija
434

Organi
probavni 157
- trbune duplje 138,
144, 149, 253-256,
259, 264, 266, 267
unutranji 68, 246,
259, 261
Orijentalna mistika 9
Oseanje
dobro 40
ravnotee 154
ustalasano 40
Osoba
starija 168
Otpornost 60, 246, 248, 249
Ozlojeenost 40
Padahastasana 111, 145
Padangustasana 261
Padmasana 127, 134
Pankreas
v. lezda (-e)
Paracelzus 44
Parva-Bhunamanasana 261
Parva-Padakalanasana 262
Parvatasana 262
Pasimotana 111, 141, 144
Pavanamuktasana 262
Pavanamuktasana u sedeem
stavu 262
Patandali 379
Pel prof. 42
Pestaloci (Pestalozzi) 208, 385
Pie
temperatura 87
Pleksus Solaris 126, 137, 144,
156
Plivanje
jogi 78, 80
kraul 79

Plua 68, 69, 112

v. Bolesti pozitivne
obolela 116, 122
leenie 121, 124, 126,
161
katar 248
Podrhtavanje
ruku 129
glave 129
Podsvest 200, 260, 327
Polaritet 27
Polne lezde
v. lezda (-e)
Polni organi 145, 163
Polucija 149, 163
Pokretanje oiju 175
Poremeaj u organizmu
spreavanje 24
nervni 36
Poslovica (-e)
indijske 306
kineske 306
Poter (Potter) 75
Potpuno vladanje
ostalim organima 24,
26
radom srca 24, 26
sistemom lezda sa
unutranjim luenjem 24
telom v. Telo
Potsticaj
negativni 39
Pozitivna i negativna energi
ja v. Strujanja, pozitivna
i negativna
Pozitivna i negativna stanja
kao posledica pozitiv

nog i negativnog struja

nja 27
Pozitivni i negativni polaritet
v. Polaritet
Poznavanje tela 26
v. Svest usmeravanje
Prana 54-58, 60, 89, 90', 108
Pranajama (vebe disanja) 57,
66, 67, 80, 107, 116-118
119-133
ugodna 127
sedam malih vebi 130
protiv nedostatka da
ha 248
sa masaom grudi 248
solarnog pleksusa 248
Pranajama ugodna
v. Sukh-Purvak
Priroda 51, 83
Probava
lenjost 110
poboljanje 119, 267
poremeaj 110
sistem 110
smetnje 106
vladanje 104
Proliv
v. Dijareja
Prostata 145
Prosveivanje
v. Proimanje sveu
Svest, usmeravanje
Proimanje sveu 24, 28
Psiha 45, 46
Psihika Joga 25
Psihike snage 21
Psihike centri
buenje 260
Psihijatri 233
435

Psiholog 44
Pubertet 162
Puraka 124
Rad

fiziki 34
umni 34
Rada Joga 18, 99
Ramakrina Sri 236, 283, 292,
296, 297, 304, 307, 322
Ramena
jaanje miia 256
uska 52
Rast
nenormalan 42
Ravnotea 258, 261
pozitivnih i negativnih
strujanja uslov savre
nog zdravlja 27, 29
suprotnosti u oveku 28
Razmiljanje
v. Svest, usmeravanje
Reaka 124, 125, 126
Reumatizam 92
bolovi 256
Ritam
kao pulsiraj ua veza
polova 27
Rodopsin jodidi 40
Ruka
jaanje miia 256
snaga 203
Rvanje 199
Sabhapatti Svami 381
Salabhasanalll, 112, 141, 154
Samadhi 99
Samodisciplina 23
Samopoznavanje 23
v. Samosvest, samopoz
navanje, Ja
436

Samopouzdanie 129, 142,

252, 257, 268
Samostalnost 265
Samosvesna osoba 28
Samosvest 25, 27
mo 103
nedovoljna 29
poveanje 29
razvoj 30
v. Ja, Samadhi
Sankaracharya 291
Sarpasana 263
Sarvangasana 112, 113, 159,
206
Sarvangasana varijanta 263
Savasana 178-189, 210, 263
Saveti
korisni 205
Savreno zdravlje 23, 27
Savrenstvo
kao ravnotee suprot
nosti 28
Sau Dr (Sajous) 41, 42
Seks 67
Seksualna energija
sublimacija 267
Seksualnost
preterana 43
Sidhasana 127, 136
Sigurnost 244, 257,. 258, 268
Simhamudra 113
Simhasana 177, 264
Sirasana 112, 114, 164
Sistemi Joge 23
Sitali 249
Sitkari 250
Slezina 141
leenje 121, 174
poremeaj funkcije 144
regeneracija 267
Slaboumnost 59

 kod deteta 164

Smrzavanje 106
Snaga (-ej 57
pozitivne, negativne,
regulisanje 157
stvaralaka 34, 193
Spavanje 205
Spiritizam 9
Spokojstvo 244
Srce 111, 162
lei 119, 121, 161, 180
mana 42
obolelo 116, 122
polaritet i ritam 27
proireno 122
rad 104, 244
slabost 60
smetnje u radu 250
tegobe 268
Srea 11, 22, 29
Stambhasana 264
Starenje 122
Starost 163
Stav lava
v. Simhasana
Stav lotosa
v. Padmasana
Stavovi tela
v. Asana (-e)
Stepen svesnosti
oveka 28
pojedinih organa 26
v. Svest
Stomak
funkcija 144
poremeaj 144
Strah 39, 40, 41, 42, 43, 56, 248
od smrti 43
Strpljenje 240
Strujanja

pozitivna i negativna
23,27,28,29,31,45, 124
207, 244, 255
ravnotea 127, 142
Sukh-Purvak 127, 259
Sunanje 185
Suneve pege
polaritet i ritam 27
Supta-Vadrasana 138
Sutina
ovekova 12
Sutina Joge 23
Svemir 27
Svest 37, 202, 240
buenje 105
irenje 27
prosenog oveka 28
stvaralaka snaga 103-108
usmeravanje 21, 26,
27,29,71, 103, 106, 178,'
210, 211, 271
zajedno sa snagom vo
lje 26
v. Stepen svesnosti, samosvest
arlah
v. Bolest (-i) pozitivne
eerna bolest
v. Dijabetes
ekspir (Shakespeare W.) 386
iarasta lezda
v. lezda (-e), epifiza
iva 27, 109
kola Joge
v. Aram
titnjaa
v. lezda (-e)
uljevi
437

v. Hemoroidi
vajcarska 10
Tabani
ravni 123, 271
Tadaghi-Mudra 264
Tagore R. 396
Tajna
ljudske psihe 22
o oveku 11, 12, 22
stvaranja 27
Tajna postojanja 22
Telo 45
gipkost 263, 271
i psiha 21, 24
potpuna kontrola nad
24
poveanje toplote 128
skladno 255, 256
zdravlje 260
Ten 250
Tifus
v. Bolest (-i) pozitivne
bacil 45
Tiroidna lezda
v. lezda (-e), titnjaa
Tiru Valluvar 288, 388 '
Tkivo
zdravo 110
Toksini 128, 241, 249
eliminacija 250
smrtonosni 250
Trans 25
Trataka 265
Trbuno disanje
v. Donje disanje
Tranje
Trikonasana 149
Trikonasana varijanta 265
Trovanje
438

' plinom 129

Tuberkuloza 43, 52, 67
v. Bolest (-i) negativne
Tuga 39, 42
Tulsidas 392
Uddijana-Bandha 111, 145
u unju 266
varijanta 266
Udisanje
v. Puraka
Uenik (-ci) Joge 23
Uitelj (-i) Joge
v. Guru
Ugodna pranajama
v. Sukh-Purvak
Um 55
Univerzum
v. Svemir
Upaniade 277, 284, 387
Upravljanje svesti
v. Svest, usmeravanje
Urdva-Pasimotanasana 267
Usta 60, 61
Ustrasana 267
Uttha-Danusirasana 267
Ue
penjanje 197, 199
potezanje 199
Vadrasana 268
Vadroli-Mudra 268
Vakrasana 111, 141, 142
Vakrasana varijanta 268
Varenje
v. Probava
Vedanta 49, 55, 388
Vede 85
Vene 112, 161

 proirene 42, 117, 162,

271
Veldjei Dr Franc (Volgyesi
Dr Franz) 44
Vebe
dranja 18
joge i neophodnost
kompetentnog uitelja 116
plan praktinih vebi
117, 210
usporenim tempom 193
Vebe stomaka i nonih mii
a 269
Vebe stopala 270
Vebe za jaanje kime 271
Vebe za jaanje oiju
v. Bru-Madja-Driti,
Nasagra-Driti
Vid 175
oslabljen 177
Vidovitost 99, 172
Viparita-Karani 111, 112, 113,
114, 163
Viparila-Karani Varijanta 271
Vinu 96
Vivekananda Svami
misli 237, 275, 279,
281, 283, 284, 285, 286,
288, 291, 295, 298, 302,
312, 317, 321, 323
Vrat
masaa 254
ukoenost 142
Vrtoglavica 144, 164, 172, 178,
253
Zakoni
duha 28
tela 28

Zamor 247, 249, 251, 253, 268

Zando Ojgcn (Sandow Eugen) 203
Zapad 12, 21
Zatvor
v. Konstipacija
Zavisnost tela od psihe (i ob
ratno) 24
Zdravlje 57
borba za 12
glavni preduslovi 29,
33, 205
Zemlja 27
Zglobovi 253, 270
Zimljivost
suzbijanje 130
Zraenje (-a)
naeg Ja" 28
negativna 159
pozitivna 159
ivotnog stanja 28
zemlje 205
Zubi 45, 46, 90, 206
eludac
kiselina 43, 259, 264
lenj 259
pun 117
- regeneracija 267
sputen 147, 266
ivci
leni 175
v. Bolest (-i) pozitivne
zapaljenj e
ivani sistem
trom 138
ivot 33
kao manifiestacija na
eg Ja" 28
kao posledica polari439

teta i ritma 27
univerzuma 27
ivotinja
i glad 86
ivotna energija
v. ivotna sila, Strujanja
ivotna sila 24, 31, 32, 33, 38,
248
v. Strujanja
ivotna snaga
v. ivotna sila, Strujania
lezda (-e)
epofiza 42, 113
grudna 156, 161, 163
hipofiza 42, 113
nadbubrene 42, 113,
156, 179

440

pankreas 141, 159,

174, 259, 267
polne43, 113, 156,
174
sa unutranjim lue
njem 41, 42, 46, 76, 113.
121, 125, 156, 175
titnjaa 42, 59, 113.
122, 125, 142, 152, 156,
161, 162, 184, 252, 271
u nosu 126
usne 161
vratne 178
kamen u 42, 264
leenje 121
oboljenje 122

POPIS DELA KONSULTOVANIH OD STRANE AUTORA

The Complete Works of Swami Vivekananda, Advaita Ashrama,
Mayavati Almora, Himalaya, India.
Gespraehe auf den Tausend Inseln von Vivekananda, ehem. Raschet Verlag, Zurich.
Die Schonsten Upanisehaden, ehem. Rascher Verlag, Zurich.
Die Bhagavad Gita von Dr F. Hartmann, Bucher der Schatzkammr.
Talks with Sri Ramana Maharshi, T. N. Venkataraman, Sri
Ramanasrama, Tiruvannamalai, S. India, India.
'srama, Tiruvannamalai, S. India, India.
Worte des Ramakrischna, Rotapfel Verlag, Erlanbach/Ziirich.
Das wahre Buch vom sudlichen Blutenland, von Dschuang Dsi,
Jena :Verlag.
Gitanjali von R. Tagore, Hyperion Verlag, Freiburg im Breisgau.
Dhammapada, ubersetzt von Dr M. Muller, aus The Legacy of
India", herausgegeben vom G. T. Garrat.
Mahabharatam, Bucher der Schatzkammer.
Tiru Valluvar, herausgegeben in Madras/Indien.
Selbsterziehung durch Yoga, S. Yesudian, Fankhauser Verlag,
Thielle/Schweiz.
Raja Yoga, Yesudian/Haich, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz.
Srimad Bhagavatam, ubersetzt von Swami Prabhavanda, G. P.
Putnam's Sons, New York.
The Legacy of India, published by G. T. Garrat, England.

LITERATURA
konsullovana lokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak)
1. Yesudian S. u. Haich E.: Sport und Yoga. Drei Eichen Verlag.
Engelberg/Schweiz Munchen, 1975.
2. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unwin,
Ltd. London, 1959.
441

3. Yesudian S.: Hatha-Voga Ubungshuch. Fortsetzung von Sport

u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen Engelberg, 1976.
4. Yesudian S.: Yoga Week by Week. Exercises and Meditations for
all the Year Round. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1975.
5. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga Yoga Dipika. G. Allen & Un
win, Ltd. London, 1965.
6. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physi
cal Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966.
7. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath; L. N . F o wel & Co., Ltd. 20th Ed. London, 1960.
8. Lysebeth A.: Uim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b.'.g.
9. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala.
Bombay, 1956.
10. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb,
1980.
"
11. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO Partizan". Beograd,
1980.
12. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd Zagreb, 1979.
13. Shrimad-Bhagavad-Gita. With Text, Word-for-Word Translati
on, English Rendering, Comments and Index. By S. Swarupananda. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967.
14. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial
Ed. Vol. I VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 19621964 (Se
lektivno).
15. Yesudian S. u. Haich E: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten.
Drei Eichen Verlag. Engelberg-Miinchen, 1975.
16. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag.
Miinchen, 1976.
17. Radakrinan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit, Beograd,
1964/1965.
18. Ramacharaka Y..- The Philosophies and Religions of India. I . N.
Fowler & Co., Ltd. London, 1936.
19. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidya Bhavan. Bombay, 1966.
20. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsworth, 1974.
21. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrit Dictionary. K.
B. Obawale. Bombay, 1955.
442

22.
23.
24.
25.
26.
27.

Bokovi Dr M. S.: Anatomija oveka. Deskriptivna i funkcio

nalna. XIII izd. Medicinska knjiga. Beograd Zagreb, 1980.
Kosti Dr A.: Viejezini medicinski renik. (Lexicon medicum
polyglottum). Ill izd. Institut za stru. usavr. zdravstvenih rad
nika. Beograd, 1976.
Rothenberg Dr E. R.: Nova ilustrovana medicinska enciklopedi
ja. Praktini savetnik. Tom 1. 4. Izd. Jugoslavija. Beograd,
1978.
Matica srpska Matica hrvatska: Renik srpskohrvatskog knjienog jezika. Knj. IVI. N. S a d Zagreb, 1967-1976.
Vujaklija M.: Leksikon stranih rei i izraza. Prosveta, Beograd,
1966.
Parr/Murphy Combs C, .M. D.: illustrated Medical Dictionary.
Consolidated Book Publishers. New York-Chicago, 1971.

Knjige za va

uspeh u ivotu...

I VI MOETE IMATI SUPER PAMENJE

Kako viestruko poveati svoje pamenje i sposobnost
uenja
JOGA I SPORT
Kako stei i ouvati dobro zdravlje tokom celog
ivota

OPIRNIJE NA STR. 445 I NA ZADNJOJ STRANI

KORICA!

NARUITE NA ADRESU:

S. Yesudian E. Haich:
JOGA I SPORT"
Kako stei i ouvati dobro zdravlje
tokom celoga ivota.
Kompletan, praktian i veoma pristu
paan prirunik HATHA JOGE,
drevne i irom sveta potvrene, je
dinstvene umetnosti Istoka, pomou
koje moete uvek biti telesno i du
hovno ZDRAVI.
Ko ovlada Hatha Jogom, vladae i
svojim TELOM I DUHOM i iskori
stiti njihove OGROMNE POTENCI
JALE. Knjiga sadri sve potrebne
metode za dovoenje tela i duha u
njihovo prirodno, pravo stanje:
ZDRAVLJE SNAGA LEPOTA MIR.
Pomou specijalnih vebi Hatha Joge, nazvanih Dhandal i Bhaski, moete
stei i odrati lepu liniju, razviti lepo, zdravo i harmonino telo i ouvati
mu sveinu i privlanost, i to bez ikakvih sprava i medikamenata.
IZ SADRAJA: ta je Hatha Joga? Svaka bolest ima mentalne uzroke.
Naa najvea greka: mi ne znamo disati! ta je Prana? Plivanje
za savrenu regulaciju disanja. Civilizovani apetit. Lekovito dejstvo
drevnih asana. Pranajama i asane tajna dugoga ivota. udotvor
no dejstvo vebi sporih pokreta. Stvaralaka snaga svesti. Plan prak
tinih vebi za 21 sedmicu.
Ko eli TELESNO ZDRAVLJE, LEPU LINIJU, PSIHIKU SNAGU I
MIR treba da proui ovu veoma rasprostranjenu knjigu, prevedenu na 19
jezika sveta u preko 2 miliona primeraka.
Cena Din. 4 0 0 . depni format, 224 str. (latinica), 72 ilustracije,
na finom ofset papiru sa koricama u dve boje.
komplet (obe knjige JOGA 1 S P O R T " i JOGA I ZDRAVLJE"
zajedno) Din. 700.445