Fakultet za medije i komunikaciju

Digitalne umetnosti i novi mediji

Ispitni rad

Student: Nikola Bogdani

Profesor: Jovan eki
Univerzitet Singidunum

Beograd
Septembar 2013

Kada sam upisao ovaj fakultet, odnosno smer Digitalne umetnosti i novi mediji, razumeo
sam samo prvu polovinu naziva. Izraz Novi mediji mi nije bio u potpunosti jasan, kao ni
mojim prijateljima. Ali u jednom momentu, moja majka je rekla da sam glup i da ne razumem, i
da se to novi mediji u stvari odnosi na sve to ima veze sa internetom, raunarima i ostalom
modernom tehnologijom koja nas okruuje. Onda sam se jo malo raspitao i shvatio da svi
stariji ljudi doivljavaju nove medije isto, kao i moja majka to je u sutini i tano. Ali mi koji
smo upisali ovaj fakultet i mi koji koritenje interneta, raunara, digitalnih fotoaparata i ostalih
elektronskih proizvoda koji nam bukvalno savau informacije, mi to doivljavamo kao to su
nai roditelji doivljavali npr. knjigu, ili pismo. A da bih se i uverio u mo novih medija,
mnogo mi je pomogao i fakultet! Kako? Tako to za tri godine studiranja nisam uzeo knjigu,
predavao sam radove u elektronskoj formi, umesto filmskih traka, menjao sam memorijske
kartice, umesto razgovora sa profesorima, dopisivao sam se sa njima preko e-maila, i kao lag na
tortu, sada sedim u mranoj sobi, udobno smeten u fotelju, kuckajui ovaj rad na lap topu!
Olovka? Samo kad popunjavam uplatnicu za za fakultet!

U prethodnom delu teksta sam naveo da sam u oima moje majke ispao glup, a evo i
zato. Termin novi mediji je u upotrebi jo od 70-ih godina XX veka. Prethodnih etrdeset
godina, tehnologija je napredovala do te mere, da je nama (naroito mlaim generacijama)
termin novi mediji potpuno beznaajan, jer za nas tu zapravo i nema nita novo... Ja nisam
doiveo tu promenu, sa gajtana na bez gajtana (wireless), sa pisma na sms odnosno e-mail,
sa ploe na CD. Muzika do nas vie ne stie preko igle sa gramofona, ve preko lasera, i onda

samim tim taj CD je ustvari ploa i igla je laser, pa dolazimo do toga, da tu opet nita nije novo u
bukvalnom smislu te rei, ve je unapreeno.

Evidentno je da novi mediji obuhvataju razliite (unapreene) naine komunikacija. A

poto je sve oko nas komunikacija, teko je, a verovatno i nemogue, definisati ovaj pojam. U
tome nam pomae svakodnevni razvoj tehnologije koji tei da sve ureaje (televizor, telefon,
fotoaparat, video tj. dvd player, radio, gramofon tj. muziki stub, itd.) sjedini i nagradi nas
jednim ultra ureajem. Kako stvari stoje, izgleda da smo stigli do takvog ureaja... Tehnoloka
revolucija je u potpunosti promenila nain shvatanja i koritenja medija.

Otkie tamparije u XV i fotografije u XIX veku, je imalo ogroman uticaj na drutva i

kulture. Time su postavljeni temelji novih medija. Prema Manoviu novi mediji predstavljaju
ukrtanje dve zasebne istorjijke putanje kompjutera i medijske tehnologije. Poetak obe
smeten je u tridesete godine XIX veka sa Bebidovom analitikom mainom i Dagerovim
dagerotipom.1 Sredinom XX veka, nastaje prvi moderan digitalni raunar koji je imao za cilj da
efikasnije obavlja proraune sa numerikim podacima. Paralelno sa tim, pojava medijskih
tehnologija koji omoguavaju skladitenje zvuka, slike, nizova slika itd. samo upotpunjuje
doivljaj medijske revolucije. Spajanjem svega ovoga dobijamo nove medije.

Analitika maina je jedan od najznaajnijih otkria u istoriji raunara. arls Bebid je

Lev Manovi, ta su to novi mediji

1833. zapoeo izgradnju uredjaja, koji bi uz pomo buenih kartica mogao da primi razliite
podatke i instrukcije. Konani rezultati zapoetih radnji na ovoj maini, trebalo je da budu
odtampani. Matematike operacije nisu predstavljale problem za Bebidevo udo. Ideju za
analitiku mainu, dobio je zahvaljujui akarovom razboju koji je takodje bio kontrolisan od
strane buenih kartica. Analitika maina tka algebarske obrasce kao to akarov razboj tka
cvee i lie.2 Pored svoje neosporive vanosti za nove medije, analitika maina nije bila toliko
fascinantna istiriarima kompjutera, jer je sintetizovanje slika za njih samo mali deo mogunosti,
kasnije otkrivenih digitalnih raunara. Ni jedan primerak ove maine nije uradjen do kraja.
Kompjuteri su izgleda bili preveliki zalogaj u tom momentu... Medjutim, ezdeset godina
kasnije, pojavljuje se otkrie koje je imalo ogroman uticaj na drutvo, odmah po svom
objavljivanju.

1893. Luj Dager je predstavio novi nain reprodukcije, s kojim je osvojio svet. Taj
proces je nazvao dagerotipija. Kod dagerotipije nema negativa, kao kod fotografije koja je nama
poznata, ve se slika pravi direktno da posrebrenoj ploi. Zbog njene osetljivosti, premazivala se
zlatom i hlorom, to je stvaralo bolji kontrast i uvalo sliku od spoljanjih uticaja. Reprodukcija
neke dagerotipije nije bila mogua, to znai da je svaka bila jedinstvena. U poetku su javnou
vladale dagerotipije gradjevina i pejzaa. Nako nekoliko godina tehnikog usavravanja, portreti
postaju veoma popularni, to dokazuje veliki broj novootvorenih galerija portreta.

Augusta Ada Lovelace

Nakon Dagerovog otkria, nepokretna fotografija je napravila jo jedan korak napred, ka

razvoju novih medija. Januara 1893. godine, prvi filmski studio Edisonova Crna Marija je
poeo da proizvodi kratke filmove. Nisu bili dui od trideset sekundi i prikazivali su se u
specijalnim bioskopskim salama. Ovo je podstaklo brau Limijer da dve godine kasnije naprave
kinematografksu kameru. Predstavljena maina je, kao i Dagerova, odmah stekla ogromnu
panju publike. Daljim razvojem njihovog otkria, snimane su due scene, obrade snimljenog
materijala su postale sloenije, a nastao je i veliki broj kopija. irom sveta, film je pridobio
mnogobrojni publiku. Povremeni odlasci mrane dvorane gde se prikazuju filmovi radi oputanja
ustalili su se kao tehnika preivljavanja za subjekte modernog drutva.3

Zbog velikih promena koje su doiveli mediji, nastaju neke rezlike izmedju starih i novih
medija:

Numeriko predstavljanje svako delo iz novih medija se sastoji od digitalnog koda, to

omoguuje da taj objekat opiemo matematiki. Takodje, zahvaljujui tom kodu mi to delo
moemo da izmenimo, odnosno da ga poboljamo.

Modularnost Ovaj princip se moe nazvati fraktalnom strukturom novih medija.

Kao to fraktali imaju istu strukturu u razliitim skalama, i objekt novih medija ima istovetnu
modularnu strukturu u celini. Medijski elementi, svejedno da li su slike, zvuci, oblici ili
ponaanja, reprezentovani su kao skupovi diskretnih semplova.4 Ti semplovi odnosno

Lev Manovi, ta su to novi mediji

elementi, zajedno ine celinu. Ta celina moe biti npr. neka fotografija, a od vie fotografija,
moe da nastane film... A svaku fotografiju iskoritenu za pravljenje filma, moemo videti u
samom filmu bez ikakvih promena. To nam govori da ti elementi, odnosno celine, ne gube na
svom identitetu, ne moramo ih menjati, da bi dobili neto novo.

Automatizacija Numeriko kodiranje medija i modularna struktura medijskog objekta

dozvoljavaju automatizaciju mnogih operacija ukljuenih u kreiranje, manipulaciju i pristup

medijima.5 Uz pomo automatizacije, se delimino uklanja ovek iz procesa promena nekog
medija. Trenutno moda najbolji primer za automatizaciju je Instagram. Prepun efekata,
skrauje proces sredjivanja fotografije na samo par sekundi. Neki efekat ima modularnu
strukturu, tako to su u njega uneti razliiti zadaci, to znai da u jednom momentu on
fotografiju npr. pootrava, menja boje, dodaje ram... Svaki od ovih podefekata je numeriki
kodiran, oni u grupi dokazuju princip modularnosti, a krajnji medij, sredjenu sliku,
dobijamo uz pomo automatizacije. Automatizacija je prisutna i u najbezazlenijim procesima
koje vrimo na raunaru, kao to je npr. sortiranje nekih fajlova po datumu, veliini, ili
nazivu...

Varijabilnost Ni jedan medijski objekat, nema fiksne karakteristike, odnosno moe biti

promenjen u beskonano novih verzija. Za ovo su takodje zasluni numerijsko kodiranje i

modularna struktura medijskog objekta. Stare medije stvarao je ovek koji je runo
4
5

Lev Manovi, ta su to novi mediji

Lev Manovi, ta su to novi mediji

sastavljao tekstualne, vizuelne, i/ili audio elemente u neku naroitu celinu ili niz. 6 U ovo sam
se uverio kada sam imao u rukama snimke na Super 8-ici. Filmska traka je bila seena,
spajana, lepljena, da bi se dobio konaan proizvod koji je kao takav bio poznat ve tridesetak
godina. Nakon uticaja novih medija taj film sam prepravio u nekoliko novih verzija. Jedna
je bila otrija, druga svetlija, trea prekadrirana itd... I u tome je i poenta novih medija.
Beskonano verzije trideset godina netaknute stvari. Princip varijabilnosti je primer kako su
promene u tehnologji uticale na drutvo. Ako logika starih medija odgovara logici
industrijskog masovnog drutva, logika novih medija uklapa se u logiku postindustrijskog
drutva, koja prilagodjavanju pretpostavlja individualnost.7

Transkodiranje Transkodiranje je mnogo sloeniji proces, od prethodno navedenih, ali

je i on nastao kao posledica prva dva. Ukratko reeno, transkodiranje omoguava menjanje
formata medija. Razlog ovome je nemogunost nekog uredjaja da reprodukuje odredjeni
medij. Jedan od najprostijih primera moe biti to to nekadanji Mp3 plejeri nisu podravali
ni jedan drugi format osim mp3-a, pa smo kao posledicu toga esto morali da audio fajlove
drugih formata konvertujemo u mp3 ne bi li doli do eljenog cilja.

Novi mediji su ne tako davno oznaavali elektronske medije, ipak, danas se sve vie
primjenjuje za opis razliitih oblika novih interaktivnih medija. Nove medijske tehnologije
donose nezaustavljive promene na medijskoj sceni. Digitalna televizija, internet, mobilni
6
7

Lev Manovi, ta su to novi mediji

Lev Manovi, ta su to novi mediji

uredjaji, tableti... postaju deo svakodnevice i sutinski menjaju nain na koji doivljavamo
medije i odnos prema medijskom sadraju. Prednost novih medija u odnosu na tradicionalne je
to korisnik ostaje gospodar informacije. On upravlja informacijama, postaje aktivni uesnik, on
ak i sam kreira reklame, sajtove, blogove a kako je to sada njegov izbor, vei su izgledi da iz
ovakvih izvora on uje i prihvati marketinku poruku.

Novi mediji utiu na ekonomsku, socijalnu i politiku politiku medijske industrije.

Internet i mobilni telefoni nam omoguuju komunikaciju koja je monija od vremena i prostora u
kojem se nalazimo. Bez obzira na mone stvari koje koristimo i bez kojih mnogi verovatno ne
bi mogli da zaponu dan, stvari koje su vremenom nastajale imaju i svoje loe strane. Internet je
na primer medij koji verovatno najjae utie na savremeno drutvo. Njegove karakteristike poput
dostupnosti i komunikativnosti su razlog zato pre odemo na Google, nego kod prijatelja na
aicu razgovora. Uspon novih medija je poveao komunikaciju izmedju ljudi irom sveta. Za
ovo je verovatno najzasluniji internet. Omoguio je ljudima da se javno izraavaju preko raznih
blogova, sajtova, drutvenih mrea... Rezultat razvoja novih medija je globalizacija. Granice
nestaju a fizika prisutnost se nadoknadjuje bilo kojim od tehnolokih otkria koje imamo
danas. Bez obzira to smo dobili bezbroj uredjaja bez kojih danas ne moemo da funkcioniemo,
mislim da smo mnogo i izgubili. Izgubili smo sebe i svoju linost. Kroz nove medije,
predstavljamo sebe onakvim kakvi zapravo elimo da budemo, a ne kakvi ustvari jesmo.
Jednog dana e elja za novim otkriima da nas baci u drugi plan. A onda e novi mediji
upravljati nama, umesto mi njima...

Literatura:
1. Lev Manovi ta su to novi mediji
2. www.wikipedia.org