Glavna tema koju autorka obradjuje u samom tekstu je ono sto razlikuje nove medije od starih, odnosno

sta je to novo u novim medijima, kao sto sam naslov kaze. Autorka zapocinje tekst definisanjem starih
medija, prvenstveno stampanih govoreci o prvoj stampanoj knjizi iz 1450, kasnije govoreci o
konverzacionim medijima u koje spadaju telegraf, telefon I teleprinter. Nakon toga imamo snimljene
medije koji su omogucili veliku kompresiju slike, zvuka I teksta. I na kraju imamo audiovizelne medije koji
su upotpunjeni onda kada je nastala televizija. Ona te medije definise kao stare medije. Svaki od tih
medija su donele odredjene novine. Stampani mediji su omogucili da ddboijemo neke eksluzivne vesti,
radio nam je omogucio da jos brze dobijemo informacije a da pritom ne moramo da zamaramo oci
citajuci tekst vec mozemo auditivno cuti dok radimo druge stvari. Audiovizuelni mediji: film I televizija,
putem njih imamo nadoknadu ,,hendikepa” koji je imao radio, odnosno radio zavisi od vizibilnosti,
filmom sve sto slusamo istovremeno imamo I prikazano putem slike. Snimani mediji su se menjali
vremenom, pocelo je sve od vostanog cilindra, gramofonske ploce,kasete, cd-a, a sada je sve digitalno.
Postoje jos mnogi takozvani snimljeni mediji: laserdisc(do 1998. Svaka deseta kuca u Japanu je
posedovala I oko dva odsto domacinstava u SAD, medjutim plejeri su bili odgovarajuce skupi, ovo mozda
nije bitno ali sam dodala kao neku informaciju ), minidisc, mikro kasete, medjutim oni nisu bili uspesni
na trzistu.

Mnogi teoreticari su imali probleme u definisanju novih medija. Da li je internet jedan medij, mediji svih
medija, meta medij ili jedini medij(nisam sigurna da li ovde mozemo pomenuti Makluanov dobro poznat
termin o ,,globalnom selu”) . Autorka napominje savremne teoreticare medija Neila Postmana, Marka
Postera I Roberta Mekcesnija , citira Postera govoreci o tome da internet nije samo stvar ili alatka vec
nam daje digitalni prostor u kome smo mi takozvani stanovnici, odnosno netizens. Autorka napominje
virtuelnu I aktuelnu realnost gde objasnjava kako u virtuelnoj realnosti mozemo da kupujemo,
zaljubljujemo se, I komuniciramo isto kao u aktuelnoj realnosti, ali ipak postoji odredjena barijera,
nedostaje potpuna prisnost iz aktuelne realnosti. Izgubili smo odredjena cula gde mozemo da
opipavamo stampane medije: knjige, novine; kod audiovizuelnog imali smo zajednicko gledanje tv u
okiru porodicnih okupljanja ali i slusanje radija, I ljudi su imali ritual pustanja muzike putem ploce,
brisanje poce, namestanje igle itd, ti sitni rituali su izgubljeni u toj virtuelnoj realnosti . Takodje ona
pominje I koriscenje dark weba, mozemo pomenuti I ilegalne sajtove. U nekim zemljama pristup
odredjenim aplikacijama je strogo zabranjen.

Mediji na internetu I su ostali meta mediji, mediji nad medijima ili kao sto Lev Manovic istice more
media, jer imamo konvergenciju svih medija koje smo imali u realnom svetu. Mediji su nam doneli
definisanje takozvanog meta medija sto predstavlja internet jer imamo sve medije dostupne na jednom
mestu, primer za to je rts planeta jer istovremeno mozemo slusati radio, gledati tv, mozemo citati sa
njihovog portala I imati pristup odredjenim arhivama ako smo nesto propustili. Mediji su jako uticali na
politiku. Monetarna demokratija , novi mediji su nam omogucili da mozemo da nadgledamo politicke
aktere.

Odredjene politicke licnosti su pocele da koriste meta medij kako bi putem njih komunicirali sa svojim
biracima, BARAK OBAMA sajt MBO, na kom je mogao diretkno da komunicira sa samim glasacima.
Aleksandra Okasio Kortez, mlada americka politicarka pokusala je da na interesantan nacin privuce
interesovanja mladjeg glasackog tela tako sto je putem strem prenosa igrala jednu od najpopularnijih
video igara Among as- sa poznatim strimeria I jutjuberima kako bi ih motivisala da glasaju . Dok su
Tramp I Berni Sanders koristili Twitch platformu kako bi strimovali svoje govore I reklame, Aleksandra je
ipak dobila mnogo veci broj pratilaca svojim poduhvatom kojim je istakla vaznost prava na glas. Novi
mediji su nam omogucili da dobijemo informacije iz prve ruke I monetarnu demoktratiju odnosno da
javnost ima mogucnost da nadzire vlast jer imaju dostupnost odredjenim bazama podataka,tacnost
svake informacije se moze proveriti putem sajtova za proveru cinjenica, a I time sto sve ostaje na
internetu zabelezeno.

Autorka napominje da su se pojavili odredjeni pseudomediji, nesto sto lici na medije a ne moze se tako
definisati. To su blogeri ili manje drustvene grupacije na internetu. Nisu registrovani u u apr-u. Iznose
stavove za koje ne odgovaraju, dok bi novinar bio, kao registrovan u apr-u podredjen odredjenim
zakonima.

Media light services tu spadaju I takozvani digitalni medijatori medju kojma su najuticajni pretrazivaci,
search engines, tu su na primer: Google, Duck Duck go, Bing, a naravno vecina sajtova ima sopstvene
pretrazivace koje su pod maskom ovih pretrazivaca. Kada na sajtu pretrazujemo I hocemo da nadjemo
jos neke tekstove koji su povezani sa necim sto nas interesuje, I naznaceno je google provided, dakle
pretraga funkcionise uz pomoc seo, ali koristi google engine kao svoju masku.

Da bi informacije samih medija mogle da budu dostupne oni moraju da optimizuju kljucne rec u samom
tekstu da bi se pojavile u pretrazivacu. Cilj svakog medija je da se njihovi tekstovi pojave na prvoj strani,
oni to moraju platiti ili koristiti specifine kljucne reci na osnovu pretpostavke sta ce intreresovati
potrosace.

Vecina platformi novuh medija se Trudi da budu laki za koriscneje jer omogucuju da se smanji broj
ludita, to su ljudi odbojni prema danasnjim tehnologima, kako bi imali vise korisnika koji ce to raditi. Npr
luditi ce izgubiti posao ako ne koriste ova sredstva, da se smanji odbojnost prema novim medijim.a

Odlike novih medija:

*Konvergentnost

*Istovremenost

*Moblnost

*Interakstivnost

Konvergentnost- novi mediji su postali meta mediji time sto su svi mediji asimilarni u jedan akutelan tok
koji je mnogo jednostavni u poredjenju sa svim medijima individualno. Odmah imamo pristup prenosu
live sadrzaja , strimujemo, mozemo iznova gledati isti sadrzaj, najnovije informacije o desavanju koje
smo procitali u novinama. A istovremeno kao da je time narusena privatnost.

Istovremenost odnosno instantnost znaci da imamo dostupnost informacija odmah, ne moramo cekat I
na stampu da sledeci dan objavi vest,ili da radio prenese nastavak informacije, da se prenese televizijski
prilog vec cemo dobiti informacije putem intertneta ili iz prve ruke odnosno kako se vesti danas brzo sire
najcesce putem drustvenih mreza.

Mobilnost, dostupni su putem mobilnih platformi , mediji su postali prenosni, tv ne mozemo preneti,
radio mozemo, radio uredjaji su pronalaskom tranzistora postali prenosni , radio je bio ogromna kutija ,
nakon toga se pojavljuje fm radio u nasim starim telefonima, ali sada je znatno lakse kada imamo
kvalitetniji zvuk. Svaki tip medija u ovom slucaju moze biti prenosiv. Mobilni telefon nam je postao
prenosni meta mediji. Svi sajtovi su prilagodjeni telefonima.
Sve se prenosi putem push media, znaci da moramo nesto da ukljucimo pritisnemo to se odnosi na tv,
radio.

Interaktivnost- danasnji mediji su nam omogucili interaktivnost, nemamo jednosmernu komunikaciju ,

vec mozemo da ostavimo komentar, ukljucimo u program, na taj nacin se pokazuje da je program ziv, a
opet mozemo uzivo da intereagujemo, to je posebno aktivno kada se nesto strimuje pitem jutjuba, ili
uzivo prenos medijskog sadrzaja ,podcastovi. Pomenula bih ovde I cinjenicu da vesti I dolaze od nas,
odnosno izvan medija koje kasnije te Novosti I informacije obradjuju I prenose opet nama, to bih takodje
mozda istakla kao interaktivnost.

Velika problematika svih ovih odlika jeste sto mnogi teoreticari filma smatraju da sam film kao medij
treba da se gleda u bioskopu, gubi se car gledanja filma putem telefona ili interneta, u bioskopu je sve
prilagodjeno da bi filmsko iskustvo bilo najbolje moguce, dok na kompujetru imamo samo deo dozivljaja.

Stampa gubi na taktilnom culu dok drugi mediji gube na familjarnom okupljanu.

Tri grupe izazova :

Reklame. Mediji moraju da profitiraju na odredjen nacin, promenili su nacin na koji ce novi mediji
zaradjivati, mediji mnogo vise zavise od reklama.

Ako ne zavise od reklama moraju naci novi nacin da zarade od vesti koje prenose.

Imamo tipove sajtova, modele onlajn medija, model zarade putem pretplate , to rade svi zapadni mediji,
to kod nas radi Danas gde imamo mogucnost da dobijemo digitalno izdanje Danas-a, model zarade
putem oglasavanja , gde su sadrzaji dostupni svakom ali prenatrpani su reklamama, freemium sadrzaj
gde imamo dostupnost samom sadrzaju do odredjene granice, moramo se ulogovati ili platiti da bi
nastavili , nije bas potpuno besplatno ali ni placeno.

Veliki problem kog toga je sto ljudi koriste ad blockere I kada su ukljuceni ad blockeri sam sajt ne moze
da zaradjuje, tako da se onemogucuje samom mediju da zaradjuje, zbog toga neki sajtovi zabranjuju
pristup sa ad blokerima u borbi protiv toga.

Drugi izazov je javna politika jer mediji sve cesce postaju privrzeni jednom rezimu. Problem medjske
koncentracije odnosi se na to kada su mediji sve vise privrzeni jednom rezimu, recimo u Kini , svi slusaju
Si Djipinga, ne znaci da su svi priblizni istom vec imamo jednog vlasnika koji drzi sve te medije a on se
krije , njegovi prijateji su vlasnici a on je vlasnik iz senke. Medijska koncentracija I javna politika jer su
mediji pod velikim uticajem velike politicke moci jer onemogucuje da dobijemo istinitu, objektivnu
informaciju .

Tramp I google.

Manjak regulative najvise dovodi do ovog problema. U srbiji postoji rem, on ne radi svoj posao I ne
funkcionise kako bi trebao, u drugim zmeljama kao sto je SAD oni imaju eticka pitanja medija , svako ima
mogucnost I slobodu izrazavanja I da ne odgovaraju zakonski I ako sire dezinformacije, kod nas iznosilac
laznih vesti moze biti tuzen za sirenje panike.

Google je optimizovao svoj search engine I nije pokazivao odredjene informacije koje se ticu Donalda
Trampa vec je predstavio njegove negativne strane .
Fejsbuk optimizovao svoj sajt tako sto je isticao u prvi plan sadrzaj koji interesuje gradjane , a ostale je
uklanjao , a to je lose jer jedna osoba biti zaglupljivana ili neobavestena dovoljna a druga informisana a
njihov zadatak je da pokazuju pravovremene informacije, pokusajem da zadovolje svakog dovode druge
ljude u opasnosti.

Deprofesionalizacija novinarstva, novinari a I sami mediji sve cesce krecu da se bave zutom stampom,
imamo ogorman porast tabloida ali I senzacionalistickih tema , takva situacija je I van, to se desava I na
Zapadu, u Velikoj Britaniji, jer novinarstvo postaje prljava profesija jer svako tezi da svoj narativ istakne
ili dobije veci tiraz. Na povratak profesionalzima mogu uticati eticki kodeks, Srbija ima eticki kodeks
novinara Srbije, ali to je samo na moralnom osnovu pojedinca. Mozda bih ovde kod deprofesionalizacije
pomenula to da sve cesce o nekim dogadjajima izvestavaju pojedinci koji nisu novinari, I time mogu
dovesti u zabludu javnost, a mozda stvoriti I konkurenciju samim novinarima, a opet neosnovano.

Na to utice I politika, jer politicari umeju da iznesu neke uvredljive stvari koje ne prilice nijednom
novinaru , rezimski novinari se tako ponasaju.

Danas u novim medijima cesta tema je privatnost dece, licna privatnost.

Nacin na koji se promenio pogled , u cuvenoj anketi koju magazine Tajm pravi svake godine 1982 covek
godine je bila masina: kompjuter je stigao , a 2006 osoba godine licnost godine smo bili mi jer je mnogo
bitno da ne dozvolimo da izgubimo svoje ja I budemo pod uticajem necega sto citamo na internetu,
recimo politicki narativi I mrznja koja iz toga proizlazi ne sme se dozvoliti.

Jedan autor je u tom tekstu za rekao da tehnologija proizvodi drustvene efekte kada pocnemo da je
koristimo, to pokazuje zasto su neki tipovi snimanih medija izumrli kada se pojavi nesto novo
interesantno , onda ono drugo postane demode. Devedesetih pojavljuju se fotoaparati, firme koje su se
bavile prozivodnjom filma nisu zeleli to jer su mislili da im to ne donosi profit, nisu hteli da idu u duhu
vremena, druge firme su to otkrile pocele da ih proizvode I unistile ih, time su one pocetkom 2000-ih
otisle u bankrot.

Zakljucujemo da treba teziti modernizaciji a ne vecem profitu, jer ce se uvek pojaviti neko ko ce da nas
nadmasi.