UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

Master akademske studije
Katedra za Teoriju i istoriju
Ispit iz predmeta: Teorija i praksa digitalnih medija

Tema:

Lifecasting kao novi oblik medijske produkcije

Profesor:
dr Ana Martinoli

Student:
Veljko Erakovi

Beograd, septembar, 2015. godine

Apstrakt: Fenomen lifecastinga (digitalnog pozorita) je relativno nov i neistraen fenomen.

Moe se tretirati kao hibrid reality programa, jer se u sluaju lifecastinga publika, sami gledaoci,
aktiviraju u proizvodnji medijskih sadraja koje potom dele ,,online, dakle vrsta reality
programa koju prave gledaoci. Razlika izmedju reality programa i lifecasting programa je to u
lifecastingu gledaoci i korisnici interneta (obini koristnici digitalnih medija ili lifecasteri),
snimaju i emituju svoje ivotne aktivnosti online, dok se reality TV emisije (ou program)
snimaju kamerama koje se nalaze u studiju, a zatim prenose putem televizije. Rad ukazuje na
fenomen lifecastinga - program u savremenoj digitalnoj eri.

Kljune rei: lifecasting, reality, program, digitalni mediji.

Kada upalimo svoj TV prijemnik u Srbiji, lako se moemo uveriti u injenicu da vei broj TV
kanala emituje razliite licencirane reality programe. To su: Parovi, Maldivi, Big Brother (Veliki
brat), Farma, Survivor, a u drugim sezonama - i mnogi drugi. Reality je, dakle, medijski i
digitalni fenomen koji nije zaobiao ni nau dravu. U ovom trenutku gledanost ovakvih emisija
u naoj zemlji meri se milionima gledalaca, to ukazuje na ogromnu medijsku i drutvenu panju
koju ovakvi program imaju. Kako su takvi programi nastali, i ta se iz njih sve razvilo vremenom,
jeste predmet ovog seminarskog rada.
Moemo rei da je trenutak u istoriji kada je ovek poeo da belei dogaaje iz svog ivota i pie
dnevnik, poetak ljudskog prenoenja svakodnevnih aktivnosti, u ovom smislu pisanim putem.
Razvojem digitalne tehnologije, a posebno medija, poprimile su ovakav vid prenoenja aktivnosti
dostupne ,,na uvid itavom oveanstvu.
,,Moderni oblici reality televizije sa auditorijumom koji se broji milijardama, ipak se dramatino
razlikuju od svojih korena. Kada danas analiziramo ovaj televizijski anr moemo uoiti njegovo
sazrevanje i mutiranje, prilagoavanje potrebama savremenog gledaoca, kao i nain na koji
reflektuje, ali i kreira vrednosti savremenog drutva.
Bez obzira na kritike i kvalifikacije, unscripted programming doivljava procvat od 2000.
godine irom Planete. Pritom je odrivost i popularnost ovog anra uslovljena angamanom kako
producenata, tako i gledalaca, ali ne samo gledalaca sa ove strane ekrana, ve i onih gledalaca
koji su stali ispred objektiva kamere. Upravo je u tome arolija ovog anra gledaoci su sa obe
strane kamere, a samim time reality program predstavlja ultimativno ostvarenje medijskog sna o
demokratizaciji koja se najavljivala decenijama unazad, a koja je postala mogua zahvaljujui ne
samo komercijalizaciji medijskog trita, ve i novim medijima.1
Kakva je pozicija publike u lifecasting formatima, pa i u reality ou programima?
Gledaoca tu moemo posmatrati kao konzumenta, ili jo bolje voajera TV i digitalnih lifecasting
formi (u tom kontekstu oni koje posmatramo su egzibicionisti). Recimo, on odluuje putem slanja
1 https://medijskidijalozi.files.wordpress.com/2013/02/medijski-dijalozi-no12.pdf

SMS poruka o ishodu reality emisija, da li e i koji ,,ukuanin biti izbaen iz kue, ui unutra,
osvojiti prvo mesto u kui i glavnu novanu nagradu. Takoe, ukljueno je i praenje putem
elektronskih i tampanih medija o ,,deavanjima u kui, zatim putem internet drutvenih mrea
(Facebook, Twitter) i to razvojem interneta u deliu sekunde, zatim internet forumima na kojima
se vodi pravi ,,online war oko svojih favorita.
Vano je istai da svaki konzument, odnosno korisnik doprinosi i oblikovanju emisije i samoj
programskoj produkciji.
,,S obzirom na to da se online stream programa, kao i forumi ili chat aplikacije sve nalaze na
jednom ekranu, ekranu raunara, tako online stream sadraja postaje neka vrsta videoaudio
wallpapera. Istovremeno, ukljuujui gledaoce i razliite online aktivnosti izmedju dve
televizijske rekapitulacije programa, producenti dodatno poveavaju lojalnost gledalaca, vezuju
ih due uz program, dodatno ih involviraju u radnju, odnose, likove. Samim time raste fan
zajednica oko svakog serijala BB, kao i stepen aktivnosti i komuniciranja kroz online kanale.2
Ono to je vano u razumevanju ovakvog fenomena, jesu tzv. ,,posete tih sajtova, odnosno broj
korisnika koji uestvuje u gledanju, ali i snimanju sopstvenih ivota. Te brojke idu i do nekoliko
miliona poseta po sajtu, i to je ono to ih odrava aktivnim i na taj nain donose profit
lifekasterima. O ovim web sajtovima koje svrstavamo u lifecasting, bavimo se u daljem nastavku
rada.
Meutim, trebalo bi pre svega rei ta je to Lifecasting?
,,Lifecasting je neprekidni emiter dogaaja iz ivota osobe putem digitalnih medija.3
Lifecasting preokree koncept prismotre, dajui uspon snimanju kroz prenosivost, lino iskustvo,
dnevne rutine i interaktivnu komunikaciju sa gledaocima. Originalno nazvan LifeLog ili
lifestreaming, tokom leta 2007., Justin Kan-ov termin lifecasting eskalira u optu upotrebu i
postaje prihvaena odrednica ovog pokreta. Ostali epiteti za lifecasting i srodne forme imaju
sline oblike, ukljuujui: cyborglog, glog, lifeblog, lifeglob, livecasting i wearcam.
2 https://medijskidijalozi.files.wordpress.com/2013/02/medijski-dijalozi-no12.pdf
3 https://en.wikipedia.org/wiki/Lifecasting_(video_stream)

Lifecasting moe biti privlaniji od reality televizije, jer je to forma koja nema tematski koncept,
reditelja programa, urednika programa, montaera, reklame, bez iega u ivotu u odnosu na
publiku, osim same spremnosti subjekta da bude prikazan, posmatran i praen. Time se postie
vea i bolja komunikacija.
,,Zanimljivo je proces gledanja reality medijskih sadraja posmatrati sa aspekta producenta,
gledaoca i uesnika. S jedne strane, potroai se pozivaju da se praktino potine, stave u
slubu oblicima interaktivnosti koji e njihovo ponaanje, reakcije, karakter uiniti vidljivim
masovnoj publici sa one strane ekrana. Pritom se ovakvo potinjavanje prikazuje kao
korienje medija za kreativno samoizraavanje uesnika. Tako se reality TV pojavljuje ne samo
kao jo jedan komercijalni programski trend, ve kao format jedinstveno skrojen tako da
odgovara konceptu interaktivne medijske ekonomije u kome se, prividno, izjednaavaju
producenti i potroai. Obeanje reality televizije je da potinjavanje sveobuhvatnom nadziranju
nije samo izazov u okviru kog e uesnik ojaati karakter i doiveti nezaboravno iskustvo,
ve je to nain da se participira u mediju koji je odavno publici dodelio ulogu pasivnog
posmatraa. Tako zapravo potinjavanje mediju, postajanje medijskog toka, istovremeno od
principa nadziranja stvara poeljnu tehniku gledalac postaje uesnik, onaj koga nadziru postaje
zvezda. Sada svako moe igrati ulogu, ranije rezervisanu samo za privilegovane mo imaju svi
korisnici medija.4
Prva osoba koja je uradila lifecasting, pravei video formu tako to je snimao prenosivom
kamerom, bio je Stiv Man (Steve Mann). Njegovi eksperimenti sa prenosivim raunarom kojim
je pravio video ranih osamdesetih godina, doveli su do razvoja prenosive wireless web kamere.
Poevi 1994. godine, Man je kontinuirano prenosio svoj svakodnevni ivot dvadeset i etiri asa
dnevno, sedam dana u nedelji, i tako je njegov sajt rastao do velike popularnosti i postao Cool
site of the day, 1995. Koristei prenosivu kameru i prenosivi displej, on je pozivao druge da
gledaju ta radi, na mrei, tokom ega su mu slali poruke ili live feeds u realnom vremenu. Man
1998. poinje sa zajednicom lifecastera koja narasta na vie od dvadeset hiljada lanova.

4 https://medijskidijalozi.files.wordpress.com/2013/02/medijski-dijalozi-no12.pdf

Zek Adams (Zac Adams) osniva CoolegeBoysLive, od 1998. (a traje i danas) koji postaje prvi
dvadesetetvoroasovni live reality sajt koji prikazuje grupu meusobno nepoznatih gej mladia,
kako ive zajedno u kui pod stalnom ,,prismotrom streaming kamera i zvukom.
Collegeboyslive bira est nasumino odabranih ljudi da ive u kui u kojoj e itav njihov ivot
biti prenoen dvadeset i etiri asa dnevno, tokom est meseci, i gde gledaoci mogu da ih gledaju
i sluaju dok oni ive svoj ivot. CollegeBoysLive je ujedno i prvi website koji ima i film
napravljen o jednoj od grupa, i to od ulaska u kuu do izlaska.
Lisa Batey i njen HereAndNow.net poinje sa streamingom dvadeset i etiri asa dvevno, takoe
tokom cele nedelje, od 1999. i traje do 2001. ,,Mi ivimo u javnosti bio je 24/7 internet
konceptualni umetniki eksperiment kreiran od Do Harisa (Josh Harris) decembra 1999. Sa
formom slinom kao TV Big Brother, Haris postavlja telephone, mikrofone i trideset i dve
robotizovane kamere u domu koji deli sa svojom devojkom, Tanjom Korin (Tanya Corrin). Ovde
vidimo uee publike, jer gledaoci priaju sa Harisom i Korin na sajtu, i to preko tzv. chatroom
(soba za askanje).
U San Francisku, poetkom 2007. Dastin Kan (Justin Kan) osniva Justin.tv, platformu za live
video streaming online. Nosei web kameru privrenu za bejzbol kapu, Kan kontinuirano
poinje da uivo prenosi video i audio, poevi u pono, 19. marta 2007., i ovaj postupak naziva
lifecasting.
Kan najavljuje da e nositi svoju kameru ,,24 asa dnevno, sedam dana u nedelji.
Pored Justina Kana, kreatori ovog sajta su Emmet Shear, Michael Seibel i Kyle Vogt.
Justin.tv korisniki nalog (accounts) biva nazivan ,,kanal, poput onog na you tube-u, i korisnici
bivaju ohrabreni da emitiju irok spektar korisnike proizvodnje ivih video sadraja, nazvanih
prenos (broadcasts). Korisnicima biva dozvoljeno da emitiju neogranien broj ljudi besplatno, i
gledanje prenosa nije zahtevalo korisniku registraciju. Emitovanje za koje se smatralo da sadri
potencijalno uvredljiv sadraj, bilo je dostupno samo registrovanim korisnicima iznad osamnaest
godina starosti. Prenosi koji su sadrali klevetanja, pornografiju, krenja autorskih prava, ili koji
bi podsticali kriminalno ponaanje, bili bi zabranjeni od strane Justin.tv ,,uslova korienja.

19. novembra 2008., devetnaestogodinji Abraham K. Biggs poinio je samubistvo tokom

emitovanja iz ,,sobe pune gledalaca na svom justin.tv kanalu, tako to se predozirao opijatima i
barbituratima. Takoe, on se borio sa bipolarnim poremeajem. Biggs je poslao svoju oprotajnu
poruku online New York Times-u.
Ono to je bitno za razumevanje kako gledaoci i korisnici uestvuju u proizvodnji medijskih
sadraja, jeste da od oktobra 2007., Justin.tv postaje otvorena mrea, koja je omoguila svakom
da se registruje i prenosi njegov ili njen ivot. Do 13. oktobra, Justin.tv imao je tri hiljade i dvesta
naloga za emitovanje. Sajtovi kao to su Justin.tv I Ustream.tv uinili su moguim da svako za
kompjuterom, web kamerom, mikrofonom i internet konekcijom moe da lifecastuje globalnom
auditorijumu. Janelle Stewart, spiker i pevaica, koristila je ovu tehnologiju za scenski nastup u
redovno zakazanom vremenu, intervjuisala ivu publiku i planirala ameriku i svetsku turneju
oko justin.tv gledateljske lokacije. S druge strane, Lisa Batey emituje itav svoj ivot, razgovara
konstantno sa gledaocima i informie ih o svojim svakodnevnim odlukama iz svog amartmana u
Bruklinu.
Ostali predstavnici lifecastinga su: DotComGay, Rick Kirkham, Arin Crumley i Susan Buice
(koji su bili u vezi), Justin Shattuck, Tristan Couvares, Sarah Austin, Dylan Reichstadt, Justin
Shattuck, Jody Marie Gnant, Patrick Cornwell (vlasnik Camstreams-a) i drugi.
Meutim, sigurno najpoznatija predstavnica fenomena lifecastinga jeste Denifer Kej Ringli
(Jennifer Kaye Ringley), pionir ovog fenomena, o kojoj e biti neto vie rei.
Jennifer Ringley (roena 1976) je online internet zvezda i bivi lifecaster. Poznata je po kreiranju
svog popularnog sajta JenniCam. Zato ovaj naziv sajta? Ona je jedna od prvih Camgirl devojaka
(devojke koje snimaju svoje aktivnosti web kamerom, u realnom vremenu). Prvobitno, direktni
prenos putem web kamere prikazivao je statine snimke kamere koja je snimala kroz prozor ili
putem Trojan room coffee pot. Inovacijea Ringlijeve bila je u tome da jednostavno dopusti
drugima da gledaju njene dvene aktivnosti. Juna 2008., CNET proglaava JenniCam kao jedan od
najveih ugaenih web sajtova u istoriji. Takoe je nazvana ,,kraljicom Cyberspace-a, i imala je
mnotvo fan sajtova, verne chatrooms, i dobijala je hiljade e-mailova svakodnevno. Iz dananje
perspektive, moemo zakljuiti da je Jennifer Ringley stvorila jedan od najuticajnihih i

najizdrljivijih ,,digitalnih pozorita ikada, i to bez znanja o pozoritu, medijima, niti je u

trenutku nastanka sajta posedovala bilo kakve izvoake vetine.
A evo ta je ona rekla: ,,Jeenicam nastaje u aprilu 1996. godine, kada sam bila bruco na koledu.
Prvobitna zamisao je bila da to bude zabavan nain kojim bi moja majka i prijatelji imali kontrolu
nada mnom, i interesantan nain korienja digitalne kamere koju sam kupila, iz hira, u knjiari.
Nikada nisam razmiljala o posledicama toga, samo sam se ulogovala, izazivajui samu sebe da
piem tekstove koji e poboljati obradu slike (u dananje doba moe jednostavno da preuzme
softver da to uradi) i rekoh sama sebi: Dau jednu nedelju. Nakon te nedelje, odluila sam da dam
jo jedu Drim Jennicam ivim ne zato to elim da budem gledana, ve zato to me prosto ne
zanima to sam gledana.5 . Fenomen Jennifer Ringly je veoma znaajan, jer su njene online
aktivnosti bez sumnje uticale na razvoj raznih reality TV programa, pre svih Big Brother-a. Ona
je bila budunost savremenog arta i ,,new media arta. Bila je bitan rani primer toga kako internet
kreira ,,kiborg subjekta.
Ponekad posmatrana kao konceptualni umetnik, Ringlijeva je svoj sajt gledala kao napredni
dokument sopstvenog ivota. Ona nije elela da iisti dogaaje dok je snima kamera, tako da je
ponekad snimana gola, tokom voenja ljubavi, ili masturbacije. To je bio novi nain korienja
internet tehnologije, i neki gledaoci su bili zainteresovani za to kao socioloku implikaciju, dok
su neki drugi gledali zbog seksualnog uzbuenja. Ringlijeva nije bila prva, a sasvim sigurno ni
poslednja webcam devojka, ali je imala najvei publicitet, bila je najtrajnija (skoro osam godina)
i verovatno najomiljenija. ini se da je Ringlijeva kombinacija ,,nevinosti i erotskih aktivnosti
ponudila medijima mnogo vie ukusan i unosan anr od drugih. A bitno je pomenuti i slogan
njenog webcam sajta: ,,Life, online.
,,Sve vie smo izloeni inovativnoj upotrebi digitalnih medija koji nam omoguavaju

da

kreiramo i stvaramo sopstvene reality programe. Jennifer Ringley je stekla meunarodnu

reputaciju kada je 1996. godine pokrenula website Jennicam. Sajt putem kog su posetioci
mogli da prate Jenniferin ivot, do najintimnijih detalja esto, u zenitu popularnosti imao je
preko 5 miliona poseta dnevno rejtinzi na kojima bi joj pozavideli i gledaniji kablovski kanali.
Jennifer je ovim projektom na jednostavan nain demonstrirala revolucionarni potencijal
5 http://www.academia.edu/152367/Jennicam_or_the_telematic_theatre_of_a_real_life

Interneta producirala je sopstveni show, bez budeta ili skupih producenata i stvorila model
alternativnog medija koji je opsedao medijske teoretiare decenijama obina osoba zaposeda
alate i sredstva neophodna za proizvodnju medijskog sadaja. Revolucija koju je Jennifer Rigley
proizvela je vieslojna ne samo to je sama postala aktivan uesnik medijskog procesa i
iskoraila iz uloge pasivnog primaoca sadraja, ve je ta vrata otvorila i za sve posetioce svog
sajta, omoguavajui im da sa njom komuniciraju putem online chata. Takoe, kreirajui reality
sadraj, sadraj zasnovan na svakonevnom ivotu, ponudila je nov, sve, alternativan model
medijskim formatima i sadrajima koji su unapred programirani, realizovani po tano utvrenom
scenariju i, najee, predvidljivi i neuzbudljivi. Konano, omoguavajui oglaavanje i sistem
pretplate, Ringley je pokazala da ovakav model produkcije i distribucije medijskog sadraja moe
biti isplativ i samoodriv.6
Tokom prvih nekoliko godina, Ringlijeva je izvodila striptiz pred web kamerom. Ovo se nastavlja
sve do incidenta do koga je dolo kada je otkrivena od grupe hakera sa Efneta, koji su je
,,zadirkivali radi sopstvene zabave. Sajt JenniCam bio je hakovan, a Ringlijeva je primila smrtne
pretnje. Hakera je bilo priblino stotinu, ukljuujui i nekoliko tinejdera sabotera. Nakon toga,
Ringlijeva vie nije izvodila striptiz.
Ovde bi bilo dobro rei neto o hakerima, kao bitnim uesnicima reality-ja i lifecastinga.
,,Hakeri ine jezgro medijske ideologije, duboko utkani u otvoreni izvor pokreta; popularna
slika hakera je ova: anti socijalni mladi ovek koji sedi pogrbljen za svojim laptopom, koji
zlonamerno pravi pusto, tzv. ,,ilegalni haos, ili je on radoznali, talentovani ljubitelj
tehnologije.7 Etimoloko poreklo ove rei ukazuje na lopova (hack).
Navodi od strane webcam devojaka da one zapravo kontroliu ovaj medij i njegovu aparaturu,
sutinski su deo fenomena webcam anra. Na primer, jedna od devojaka, Aimee, sugerie da je
ivot pred web kamerom ,,skoro kao da si u svom sopstvenom TV ouu, jedino to ti poseduje

6 https://medijskidijalozi.files.wordpress.com/2013/02/medijski-dijalozi-no12.pdf
7 http://www.tiara.org/blog/wp-content/uploads/2010/09/marwick_dissertation_statusupdate.pdf

mreu i donosi sve odluke. Mogu da emitujem kada Ja elim i ta Ja elim. 8 Mnoge webcam
devojke proizvode svoje sajtove u cilju razvijanja i reklamiranja svojih kompjuterskih vetina.
Ali (2002) snima web kamerom jer ,,voli da dizajnira! Amy (2002) tvrdi da je njen webcam
sajt ,,prilika da poradim na mojim html vetinama. Mandy (2002) opisuje webcam kao ,,nain da
pokaem svoju kreativnost i neke svoje kompjuterske vetine. Ali (2002): ,,Kamera je samo
nain da navede ljude da posete sajt. 9
,,Gledaoci ispunjavaju potrebe webcam operatera prilaui novac kao podrku sajtovima, pravei
crtee operatera i tako ih inei poznatima, funkcioniui kao jedna vrsta ,,sistema prismotre.10
Filmovi i drugi medijski tekstovi imaju upozorenje da njihova dostupnost gledaocima moe biti
opasna, ali uprkos tome vei broj devojaka se oseaju sigurnim, pa ak i udobno dok su
posmatrane.
,,Veoma mi je udobno dok me ljudi posmatraju. Da mi nije tako, ne bih to ni radila. Ja sam po
prirodi stidljiva osoba, i to to sam pred kamerom, na mene deluje veoma terapeutski. To mi
omoguuje da ,,izaem iz svoje ljuture, ali da ipak zadrim odreenu distancu. Oseam se
veoma sigurno znajui da su ljudi tu negde, gledajui amy cam itavo vreme, danju i nou.
(Scislowicz, 2002)11 Komentari webcam devojaka sugeriu da one prihvataju svoje vizuelno
predstavljanje, kao jedan ,,nadzirui efekat tehnologije.
Tokom Live Journal (2002) takmienja za nominaciju Best female webcam operator, devojke su
sa entuzijazmom pregledale sajtove i davale zasluge Voog-u i drugima to su ih uveli u medije.
Webcam devojke su mnogo lake pominjale ene nego mukarce kada su diskutovale o tome ta
ih je inspirisalo da zaponu lifecasting aktivnosti. Lina izraavanja o komforu tokom webcam
snimanja, potencijalno prijatne enske aktivnosti, i sposobnost webcam devojaka da gledaju
8 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf
9 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf
10 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf
11 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf

druge devojke su kljuni aspekti ove forme. Termini kao to su ,,life, ,,live, i ,,real i korieni
su u webcam anru, jednako kao i u drugim internet formama, nastali su u pokuaju da naprave
internet predstave u jednu vrstu fizike i materijalne stvarnosti.
A evo kako Steve Shaviro opisuje svoje posmatranje Ringlijeve predstave, kao svoju invaziju na
njenu spavau sobu: ,, Uspavana Jenni lei potpuno izloena. Dozvolila je meni, strancu, da uem
u njenu spavau sobu. Sada je nemona pred mojim radoznalim pogledom. ak nije ni svesna
mog prisustva. Samo lei tu, pasivna i ranjiva. Ovo telo, ova slika, moe je uzeti bilo ko.(1999)12
,,Voajer se trudi da odri jaz, prazan prostor, izmeu objekta posmatranja, objekta i spostvenog
tela: njegov pogled prikovan za objekat na pravoj razdaljini, poput gledalaca koji paljivo
izbegavaju da budu preblizu ili predaleko od platna. Prema psihoanalitikoj i tehnikoj teoriji,
muki bioskopski posmatrai postiu idealnu posmatraku poziciju zbog svoje fizike udaljenosti
i intelektualnog odvajanja od ekrana.13
Umreena publika je posebna u odnosu na ,,emitovanu publiku, a razlika je u tome to je
umreena publika konektovana. Tehnoloka scena je superlativni primer umreene publike,
zato to socijalni grafikon artikulie u oba sluaja: i online i offline. Suprotno mnogim online
zajednicama gde mali procenat ljudi kreira vei deo sadraja, ljudi na tehnolokoj sceni deluju
kao dvostruki proizvoai i konzumenti u redu odravanja statusa i jedne intimne povezanosti sa
zajednicom. Lifestreamersi itaju lifestreamove drugih i kreiraju sadraj sa svojom publikom.
Njihovi online i offline ivoti sutinski su isprepletani, u smislu da neuestovanje ima stvarne,
negativne socijalne trokove. Umreena publika posebna je u odnosu na umreenu javnost. Iako
je mogue opisati npr. Twitter kao umreenu publiku, ipak je umreena publika daleko
primerenija u upotrebi lifestreaminga.
A kako reaguju neki kritiari reality programa? ,,Radio voditelj Nick Clarke tvrdi u svojoj
knjizi ,,The shadow of a nation, da je populacija reality TV dovela do opasnog zamuenja
granice izmeu fakta i fikcije, i kao rezultat reality TV ima negativan efekat na moderno drutvo.
Kao to jedan kritiar kae: U sutini, ovo moe biti krah mree: reality TV je brz, jeftin i totalno

12 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf
13 http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf

zavistan ou je oruje masovne poremeenosti: izazivajui nas da postanemo gluplji, deblji i

vie odvojeni od nas samih, i od drutva.14
Kada razmiljamo o lifecastingu, moemo postaviti pitanje: gde nestaje linija izmeu realnosti i
iluzije, i to nas odmah podsea na, za ovo istraivanje, veoma bitan film Matrix.
Jer, jako je teko doiveti bilo koju online aktivnost realnom, ak i kad se neto emituje online,
nikad ne moemo sasvim sigurno tvrditi koliko je to realno i stvarno. Time smo kao konzumenti
tog metafizikog sveta u jednom nezavidnom poloaju.
Filmovi koji imaju odlike lifecastinga i slinih formi su: Purpurna rua Kaira, Woody Allen,
(1985), ija naracija govori o nadrealnom liku koji iz bioskopskog platna ,,ulazi u realan ivot, i
verovatno najpoznatiji filmski primer oveka iji ceo ivot posmatra cela planeta, ljudski
,,ogledni mi je Trumanov ou, Peter Weir (1998). Zanimljiv za ovaj rad je i film Strange days,
rediteljke Kathryn Bigelow (1995), i ija replika najbolje govori o potrebama i motivima
dananjeg gledaoca konzumenta reality formi: ,,Reality shows and amateur video shows
dominate TV programming. It is the age of scopophilia, voyeurism, and vicarious living. We
like to watch. It is a surveillance culture.
A reditelj koji je sigurno bio vizionar, ili pretea ove medijske dungle, jeste Jean-Luc Godard,
iji su rani filmovi upravo bili spoj realistinosti i igrano - dokumentarne forme, koja je po prvi
put ,,uvukla gledaoca unutra.

Zakljuak

Lifecasting je danas neto drugaiji u odnosu na kontinurano emitovanje kako ga je prvo zamislio
Mann. Danas je dobio i nove forme, kao to su Instagram i Snapchat, i tako moderni lifekasteri

14 Hill, Annete, (2005), Realty TV, audiences and popular factual television,London and New
York,8.

dele svoja ivotna iskustva sa svetom na svojim drutvenim mreama. Iako te mree nemaju
kontinuriano prenoenje (poput lifecastinga), motivacija ,,life sharinga ini se istom.
Moemo zakljuiti da je lifecasting vana odrednica savremenog oveka: njegova potreba da deli
svoj ivot sa drugima (i to pred to veim brojem ljudi), jer je to gotovo neizbean vid integracije.
,,Ako nisam online, kao da ne postojim bile bi rei dananjeg oveka.

Literatura:

Dijk, Jan Van, (2006), The network society, social aspects of new media, London,
Evans, Elizabeth, (2011), Transmedia television, Routledge, New York and London,
Hill, Annete, (2005), Realty TV, audiences and popular factual television, London and New York,
Hill, Annete, (2007), Restyling factual TV, London and New York,
Martinoli, Ana, (2012), Lifecasting, taka susreta tradicionalne reality televizije i novih medija, Medijski
dijalozi, asopis za istraivanje medija i drutva, Podgorica,

Jenkins, Henry, (2006), Convergence culture, where old and new media collide, New York
University Press.

Webografija:

https://medijskidijalozi.files.wordpress.com/2013/02/medijski-dijalozi-no12.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/Lifecasting_(video_stream)
http://www.academia.edu/152367/Jennicam_or_the_telematic_theatre_of_a_real_life

http://www.tiara.org/blog/wp-content/uploads/2010/09/marwick_dissertation_statusupdate.pdf
http://rcirib.ir/articles/pdfs/cd1%5CIngenta_Sage_Articles_on_194_225_11_89/Ingenta861.pdf
http://www.nytimes.com/2007/10/14/technology/14digi.html?_r=1&
http://www.winnov.com/wp-content/uploads/2014/07/Streaming-Media-Field-Guide-Shoot-SwitchStream.pdf
https://www.youtube.com/watch?v=4ii0gLK3meM
http://justin.tv/
http://gizmodo.com/jennicam-why-the-first-lifecaster-disappeared-from-the-1697712996