Fakultet za menadment Novi Sad Vase Stajia 6

Tema: Sajber grupe kao oblik socijalnog

udruivanja Predmet: Sociologija

Mentor: Doc. dr Mira Vidakovi

student: Dejan Petrovi br.indeksa: 227/11

Panevo, 2012. god.

Sadraj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Uvod Komunikacija putem interneta Pojam, definicija i karakteristike Sajber grupe Sajber grupe i socioloko povezivanje Uticaj Sajber grupa na realni drutveni ivot Zakljuak Literatura 3 4 5 7 8 10 11

1. Uvod
Razvojem kompijuterske tehnologije stvoren je virtuelni svet koji ivi na Internetu, globalnoj raunarskoj mrei. Kompijuterskom komunikacijom itelji virtuelnog sveta ostvaruju specifinu drutvenu interakciju i uspostavljaju virtuelne drutvene odnose. Jedan od oblika socijalnog ivota na Internetu su drutvene grupe stvorene u sajber-prostoru, koje se najee nazivaju sajber-virtuelnim grupama. Kompijuterska komunikacija i celokupna sajber-kultura moda jasnije od drugih naunih dostignua pokazuju nerazdvojivu povezanost tehnologije i drutva. Omoguavajui specifinu drutvenu interakciju miliona ljudi iz itavog sveta, te stvaranje virtuelnih identiteta, socijalnih odnosa i zajednica - kompijuterska tehnologija i komunikacija dotakle su osnovne elemente drutva, pokazujui u kolikoj meri tehnologija nastala na odreenom stepenu kulturnog razvoja moe uzvratno uticati na razvoj drutva i kulture. Ameriki antropolog Arturo Escobar istie da su novi pravci prouavanja tehnologije u drutvenim naukama znaajno promenili konvencionalno shvatanje ove oblasti. "U konvencionalnim pristupima tehnologija je usko identifikovana sa oruima ili mainama. Kao oblik primenjene nauke, tehnologija je smatrana nezavisnom od drutva i vrednosno neutralnom." (Eskobar, 1994:221).. Escobar naglaava da je ezdesetih godina prolog veka svest o negativnim efektima nuklearne i industrijske tehnologije dovela do preispitivanja tradicionalnog pogleda na nauku i tehnologiju kao na nezavisne od drutveno-istorijskog i politikog konteksta, te se zapoelo sa uporednim prouavanjem nauke, tehnike i drutva. Ovakva vrsta uporednih prouavanja poslednjih godina je usmerena na virtuelni svet koji je nastao i ivi posredstvom globalne kompijuterske mree, Interneta. Internet je proizaao iz kompijuterske mree koju je 1960. godine za vojne potrebe formiralo ameriko Ministarstvo odbrane. Osamdesetih godina amerika Nacionalna fondacija za nauku organizovala je i razvila ovu mreu kao univerzitetsku, da bi povezivanjem sve veeg broja kompijuterskih sistema irom sveta i komercijalizacijom tokom devedesetih Internet dobio svoj sadanji oblik. Razvoj kompijuterske tehnologije omoguio je da personalni raunari i pristup Internetu postanu iroko dostupni, zahvaljujui emu u poslednjih desetak godina milioni ljudi svakodnevno surfuju ovom mreom. Internet je postao znaajan izvor informisanja, jer se pomou velikih pretraivaa kao to su Yahoo ili Alta Vista moe doi do velikog broja podataka. Meutim, panju naunika humanistike provinijencije prvenstveno zaokuplja injenica da se posredstvom Interneta i kompijuterske komunikacije ostvaruje specifina drutvena interakcija i uspostavljaju drutveni odnosi. Istraivanja pokazuju da se Internet, iako je zamiljen kao baza podataka i izvor informisanja, najee koristi za komunikaciju i socijalnu interakciju. Grupa naunika sa Carnegie Mellon Univerziteta istraivala je naine korienja Interneta na uzorku od 169 korisnika iz SAD. Utvreno je da su ispitanici koristili mreu prvenstveno kao sredstvo komunikacije, a tek zatim kao izvor informisanja (Kraut, Robert, Lundmark, Petterson, Kiesler, Scherlis, 1998: 53). 3

2. Komunikacija putem interneta

Komunikacija posredstvom kompijutera (engl. computer mediated communication) omoguava korisnicima Interneta da meusobno kontaktiraju na nekoliko naina: a) dopisujui se putem elektronske pote (e-mail); b) razmenjujui poruke u konferencijama; i c) stupajui u interaktivni razgovor - et (engl. chat, -askati). Ova tri osnovna naina kompijuterske komunikacije spadaju u tekstualnu elektronsku komunikaciju. Posredstvom e-maila korisnici razmenjuju elektronska pisma, u kompijuterskim konferencijama piu svoje i itaju poruke drugih korisnika u vezi sa odreenim temama, dok u etu umesto izgovaranjem razgovaraju ispisivanjem rei. Usavravanjem raunarske tehnologije ova komunikacija je dobila i audio-vizuelnu komponentu (pomou kompijuterskih mikrofona korisnici Interneta mogu zaista razgovarati, odnosno uti jedan drugog, dok im kompijuterske kamere omoguavaju i da se vide), ali ovakva komunikacija iz finansijskih razloga za sada nije dostupna irem krugu korisnika. Zbog toga se pod kompijuterskom komunikacijom jo uvek podrazumeva tekstualna komunikacija. Od pomenute tri vrste kompijuterske komunikacije najveu panju privlai et, jer je, kao najdirektnija komunikacija koju veina korisnika moe na mrei da ostvari, et osnova za uspostavljanje drutvenih odnosa i formiranje drutvenih grupa on-lajn (engl. on-line) Terminom on-lajn (engl. on-line, - na vezi) oznaava se sve to se nalazi na Internetu, jer se Internetu tehnoloki pristupa preko modemskih i telefonskih veza (linija). Kada je korisnik onlajn znai da je ukljuen u mreu, podaci dostupni on-lajn su podaci dostupni na Internetu, onlajn drutveni odnosi su odnosi uspostavljeni na mrei. Za stupanje u ovu vrstu razgovora potrebno je preduzeti nekoliko postupaka: a) Pre svega treba odabrati na Internetu kanal konstruisan za interaktivni razgovor. Takvih kanala ima vie stotina i mogue im je, najee besplatno, u bilo koje vreme pristupiti iz bilo kog kraja sveta. U nekima od ovih kanala unapred su oznaene teme o kojima bi trebalo razgovarati, tako da korisnici mogu izabrati et-kanal u skladu sa svojim interesovanjima. Teme su izuzetno arolike i variraju od najuih (npr. tema jednog kanala su teme i likovi iz poznate naunofantastine serije Zvezdane staze) do znatno irih (kanali sa nazivom politika, poezija i drugo). Postoje kanali usmereni prema odreenim starosnim grupama (nazivi su 30, 40, itd.) kao i prema stanovnicima ili ljubiteljima pojedinih zemalja (Francuska, Velika Britanija, itd.). Unapred oznaena tema za korisnike predstavlja neku vrstu garancije da e sresti ljude istih interesovanja. Veliki je i broj kanala kod kojih ne postoji unapred odreena tema. b) Nakon to je kanal odabran treba se prijaviti za ulazak u et. Korisnik se prijavljuje upisivanjem svog korisnikog imena, odnosno kompijuterskog nadimka. Kompijutersko 4

korisniko ime (engl. user name) u engleskom jeziku se esto naziva nick name, nadimak, pa se i u naem jeziku ovi termini uglavnom koriste kao sinonimi. Nazivanje korisnikog imena nadimkom potie otuda to mali broj uesnika u kompijuterskoj komunikaciji koristi svoje pravo, lino ime, dok se veina slui nadimcima. Rezultati jednog istraivanja su pokazali da svega 7 odsto korisnika upotrebljava na mrei lino ime (Becher-Israeli, 1996). Pri svakom ulasku u et mogue je prijaviti se pod drugim imenom (npr. na svakih nekoliko sekundi moe se izlaziti iz eta i vraati se pod drugim imenom). Prepreka se moe pojaviti jedino ukoliko je ve neko prijavljen pod tim imenom, jer se u etu ne mogu istovremeno nalaziti dva korisnika koja su odabrala isti nadimak. c) Kada server prihvati upisani nadimak, korisnik ulazi u et. Svako od korisnika koji su u tom momentu ve u etu dobija obavetenje da je stigao novi sagovornik. Novopridoli korisnik dobija obavetenje o potencijalnim sagovornicima pomou liste sa ispisanim imenima, odnosno nadimcima, svih korisnika koji su u tom momentu u etu.

3. Pojam, definicija i karakteristike Sajber grupe

Kompijuterskom komunikacijom korisnici Interneta stupaju u drutvenu interakciju, ostvarujui prijateljske, ljubavne, pa i seksualne sajber-odnose. Socijalna interakcija na globalnoj mrei moe, osim interpersonalnog, imati i vid ireg povezivanja veeg broja korisnika. Drutvene grupe koje nastaju povezivanjem ljudi u sajber-prostoru nazivaju se sajber grupe. Ovakvo oznaavanje sajber drutvenih grupa popularizovao je Howard Rheingold, koji je 1988. godine objavio lanak, a 1993. godine i knjigu pod nazivom Virtuelne zajednice. U vezi sa definisanjem on-lajn drutvenih grupa meu naunicima postoje nesuglasice, ali je termin sajber grupe uglavnom postao opteprihvaen. Sajber grupe Rheingold definie kao kulturne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi dovoljno esto susree u sajber-prostoru(Rheingold, 1992:1). Slina je i definicija Alana Kazleva: Sajber grupa se formira kada se grupa ljudi prikljuuje na isti kanal kako bi etovali jedni sa drugima ( Kazlev, 1997:3). Sutina formiranja ove vrste zajednica je u tome da korisnici svesno dolaze na odreeni et-kanal da bi se tu susreli sa odreenim ljudima i sa njima komunicirali. Korisnik se, nakon to pronae kanal i osobe sa kojima mu je prijatno, ubudue prikljuuju toj grupi, i na taj nain se stvara krug on-lajn poznanika koji formiraju virtuelnu zajednicu. Anne Beamish podsea da se u et-kanal, odnosno sajber-grupa koja se formira, ljudi okupljaju da bi diskutovali o odreenim temama, od akademskih istraivanja do hobija, i naglaava da te ljude povezuju zajednika interesovanja( Beamis, 1995:2). On-lajn grupe nemaju geografske granice i u njima mogu uestvovati ljudi iz svih delova sveta, te se esto naglaava da to nisu grupe zajednike lokacije, ve zajednikih interesovanja. Pojedinac moe pripadati velikom broju takvih grupa. Problem definisanja nije jedini koji u vezi sa Sajber grupama izaziva nesuglasice naunika. Vea panja u naunim raspravama je posveena pitanju kvaliteta ove vrste drutvenog povezivanja, kao i implikacijama koje postojanje Sajber grupa moe imati na realni

drutveni ivot. U vezi sa ovim pitanjima izdvajaju se dva oprena nauna shvatanja, od kojih jedno zastupaju kritiari, a drugo pristalice Sajber grupa. Kao bitnu karakteristiku on-lajn Sajber grupa treba naglasiti fluidnost virtuelnog identiteta njihovih lanova. Uesnici u kompijuterskoj komunikaciji sakriveni su iza svojih raunara, usled ega sve informacije o sagovorniku, ukljuujui i one osnovne, u realnom ivotu lako uoljive (pol, starost, rasa) mogu biti dobijene jedino od sagovornika i ne mogu biti proverene. U sajber-svetu ovek je ono to o sebi ispria, te ovaj svet omoguava uputanje u igre identiteta. Linost koja je u jednom momentu stvorena moe se ne samo slobodno kreirati, ve i sa istom takvom slobodom neprestano menjati. Dovoljno je prijaviti se pod novim korisnikim imenom, i ovekov sajber-ivot kree iz poetka. Treba naglasiti da se ova mogunost retko zloupotrebljava drastinim korekcijama identiteta, ve je ee prikazivanje u boljem svetlu. Istraivanja pokazuju da u Sajber grupama, ba kao i u realnim grupama, kontakt najbre i najlake uspostavljaju ekstrovertne osobe. Biti primeen u etu prilino je jednostavno - dovoljno je slati poruke koje na neki nain privlae panju. Biti primeen, meutim, ne znai automatski i biti prihvaen. Prvi uslov za ulanjivanje u odreenu Sajber grupu je dovoljno esto poseivanje et-kanala u kome ona postoji, dok dalji intenzitet i kvalitet komunikacije zavisi odline inicijative. Stepen prihvaenosti moe da se menja i u zavisnosti od karaktera grupe, jer su i u sajber-svetu neke grupe zatvorenije od drugih. Po miljenju Alana Kazleva, svaka Sajber grupa razvija sopstvenu, specifinu kulturu po kojoj se razlikuje od drugih zajednica te vrste ( Kazlev, 1997:7). Bez obzira na to da li emo se sloiti ili neemo da u ovom sluaju moe biti upotrebljen termin kultura, moemo konstatovati da se Sajber grupe zaista meusobno razlikuju. Njihov karakter diktiran je ve samom temom (odnosno nepostojanjem teme) et-kanala u okviru koga postoje. Razliite teme privlae i razliite korisnike, tako da se populacije sajber-grupe razlikuju najpre po svojim interesovanjima, a u skladu sa njima esto i po starosnoj, polnoj, obrazovnoj i etnikoj strukturi. U veem delu Sajber - grupama koje se formiraju, ustanovljena su odreena pravila koja je potrebno potovati, i to je jo jedan od elemenata meusobne razliitosti ovih grupa. Pravila su uspostavljena od administratora servera i najee podrazumevaju zabranu: vulgarnog izraavanja; rasne, verske, polne i drugih vrsta diskriminacije; vreanja ostalih uesnika; preplavljivanja ekrana porukama. Osim ovih osnovnih pravila, esto se uspostavljaju i specifina. Njihove odlike zavise od karaktera grupe - logino je da e se pravila Hrianskog kanala razlikovati od onih uspostavljenih u Hot Houseu. Za obezbeivanje potovanja uspostavljenih pravila i nadgledanje i sankcionisanje ponaanja u grupi obino su zaduene dve vrste kontrolora: supervizori - zaposleni u sistemu i policajci- volonteri iz redova korisnika. Korisniku koji kri pravila kontrolori najpre upuuju opomene, a zatim ga, ukoliko se na te opomene oglui, iskljuuju iz grupe. U drastinim sluajevima ovo iskljuenje je trajno. Osim ovih sistemskih pravila postoje i ona koja uspostavljaju sami korisnici, pripadnici sajber- grupa. To su nepisana pravila koja, kao i formalna, uspostavljena u serveru, mogu varirati od grupe do grupe, u zavisnosti od karaktera grupe. Znaajna distinktivna karakteristika sajber-kulture u odnosu na realnu, ali i jedan od elemenata razlikovanja grupe unutar sajber-prostora jeste jezik kompijuterske komunikacije. Osnovni elementi tog jezika su skraenice i oznake za oseanja. Skraenice su neizostavni deo svih etova, a nastaju iz potrebe da se ovaj tekstualni razgovor po brzini to vie priblii govornom. Poetnicima u on-lajn komunikaciji moe biti teko da se ukljue u takvu vrstu

razgovora i da dok ne ovladaju jezikom uopte shvate ta im neko "govori". Iako su skraenice koje se koriste u on-lajn komunikaciji uglavnom standardizovane. Sastavni deo on-lajn jezika su i oznake za oseanja (engl. emoticons). U tekstualnoj kompijuterskoj komunikacije emocije se ne mogu izraziti nikako drugaije osim reima ili znakovima, te su oznake za oseanja nain prenoenja emocija u tekst. Koristei znakove koji postoje na tastaturi, uesnici u kompijuterskoj komunikaciji stvaraju vizuelne izraze oseanja. Poznate oznake ove vrste su "smajl" oznaka za radost i "kontrasmajl" oznaka za tugu. U vezi sa razliitostima Sajber grupa treba pomenuti i nezobilazni tehniki element, odnosno injenicu da se serveri, meusobno razlikuju po digitalnoj konfiguraciji. Tehnologija privatnih razgovora, na primer, moe od servera do servera biti potpuno drugaija. Usled toga se deava da korisnik koji je u odreenom serveru ovladao jednom vrstom tehnologije voenja privatnih razgovora pri prelasku na drugi server ne moe da se snae dok ga neko od lokalnih korisnika ne uputi. Ovladavanje tehnologijom novog servera esto se poredi sa uenjem stranog jezika ili tumaranjem po nepoznatom gradu.

4. Sajber grupe i socioloko povezivanje

Socijalne grupe nastale drutvenom interakcijom u sajber-prostoru izazivaju mnoge dileme i nesuglasice naunika. Poetna dilema je da li se ova specifina vrsta drutvenih tvorevina moe nazvati zajednicom. Pojam zajednice, meutim, i bez prefiksa "sajber" u nauci je razliito definisan. Robin Hamman istie da je analizom 94 socioloke definicije tog pojma ustanovljen samo jedan zajedniki element - pojam "zajednica" odnosi se na ljude (Hamman, 1997 ).. Anne Beamish podsea na dva u nauci uobiajena shvatanja ovog pojma koja zapravo izraavaju materijalnu i simboliku dimenziju zajednice. Kod prvog shvatanju naglasak je na materijalnoj dimenziji - prostoru (zajednicu ini grupa ljudi koji ive na odreenom prostoru i povezani su fizikom blizinom) dok je kod drugog shvatanja naglasak na simbolikoj dimenziji - interesovanjima (zajednica je drutvena grupa iji lanovi dele zajednika interesovanja, bez obzira da li su ona drutvena, religijska, profesionalna i sl.) (Beamis, 1994). Drutvene grupe u sajber-prostoru formiraju se na osnovu zajednikih interesovanja, te Beamish zakljuuje da one pripadaju tipu zajednica kod kojih je naglasak na simbolikoj dimenziji. Autorka naglaava da se i pored svesti o znaaju simbolike dimenzije zajednica prostorna blizina jo uvek smatra uslovom neophodnim za njihovo postojanje. Ona, meutim, istie da pojam dostupnosti, pre nego fizika blizina, postaje sve znaajniji aspekt prostora (Beamis, 1994). Na osnovu ovakvog shvatanja moe se rei da Sajber grupe imaju i prostornu dimenziju, jer iako su njihovi lanovi geografski udaljeni, virtuelni prostor u kome se okupljaju svima im je podjednako dostupan Sajber grupe neki kritiari smatraju pseudozajednicama, tvrdei da one stvaraju iluziju socijalnog povezivanja (Fenerback, 1995). Pripadnici organizacije "Critical Art Ensemble" (CAE) smatraju sajber-grupe marketinkim trikom kopjuterskih korporacija (CAE, 1995:8). Prepoznajui otuenost ljudi u savremenom svetu, korporacije poput IBM ili "Microsofta" zloupotrebile su neodreenost pojma "zajednica" i svojim korisnicima ponudile virtuelne zajednice kao "lek", smatraju pripadici CAE. Meutim, "to to neko eli da ostane u kui ili 7

kancelariji i ljudski kontakt odbaci zarad iskustva tekstualne komunikacije moe samo biti simptom narastajueg otuenja, a ne lek protiv njega", kau lanovi ove organizacije (CAE, 1995:8). Grupa naunika sa Carnegie Mellon Univerziteta (Kraut i drugi, 1998) na osnovu svog prouavanja kompijuterske drutvene interakcije zakljuuje da se u sajber - svetu socijalni odnosi retko ostvaruju i da oni koji su uspostavljeni spadaju u grupu slabih drutvenih veza. Nasuprot tome, rezultati istraivanja Malcolma Parks-a i Cory Floyd-a pokazuju da je uspostavljanje linih odnosa posredstvom Interneta esto - 60,7% od 167 njihovih ispitanika ostvarilo je na mrei personalne odnose (Parks i Floyd, 1996:1). Takoe suprotno naunicima sa Carnegie Mellon Univerziteta, Howard Rheingold o vezama uspostavljenim on-lajn govori kao o dubokim drutvenim odnosima (Rheingold, 1996 :2). Rheingold istie da se lanovi Sajber grupa susreu on-lajn kako bi radili sve ono to ljudi inae rade kada su zajedno, u fizikom svetu, i dodaje da je jedina, premda oigledna, razlika u tome to lanovi on-lajn grupa komuniciraju pomou rei na kompjuterskim ekranima. U sajber-grupama, kae Rheingold, ljudi askaju i svaaju se, razmenjuju informacije, prave planove, ogovaraju, zaljubljuju se, flertuju, stiu i gube prijatelje, itd. (Rheingold, 1998: 1 ). Alan Kazlev smatra da sumnja u mogunost uspostavljanja drutvenih odnosa bez fizikog kontakta potie od nedostatka razumevanja: Sajber grupa je neto to autsajder jednostavno ne moe razumeti. Kritiari ideje o digitalnoj grupi su oni koji se uopte nisu potrudili da je iskuse. Kao i sa svim ostalim, nemogue je razumeti neto dok se u to ne upustite (Rheingold, 1996:2). Kazlev napominje da neki od korisnika uestvuju u etu svakog dana i ostaju ukljueni satima, zahvaljujui emu se meu korisnicima razvija vrst oseaj zajednitva. "lanovi grupe, ostaju ukljueni i kada zapravo nisu prisutni. Oni ponekad menjaju svoje korisniko ime dodavanjem sufiksa kao to su "zauzet", "odsutan", "jedem", "tuiram se", kako bi naznaili ono to u tom momentu rade u realnom ivotu. Ostajui konstantno ukljueni ovi korisnici potvruju svoj identitet itelja odreene Sajber grupe" (Kazlev, 1997: 3).

5. Uticaj Sajber grupa na realni drutveni ivot

Kada je re o uticaju Sajber grupa na realni drutveni ivot, stavovi naunika se takoe razlikuju. Podseajui da se virtuelne zajednice formiraju kao grupacije pojedinaca povezanih zajednikim interesovanjima, Jan Fenerback i Brad Thompson istiu da one vode drutvenom povezivanju samo utoliko to umesto atomizovanih pojedinaca stvaraju atomizovane zajednice, te je njihov efekat na iru drutvenu koheziju negativan (Fenerback i Thompson, 1995:16). Kompijuterska komunikacija u celini vodi dezintegraciji drutva, i to kroz novu vrstu drutvene diferencijacije. Uee u kompijuterskoj komunikaciji je dvostruko uslovljeno: finansijskim mogunostima kupovine kompijutera i pristupa Internetu, i intelektualnim mogunostima, odnosno tehnolokim znanjem i sposobnou da se shvati renik kompijuterske komunikacije. Razvoj kompijuterske tehnologije rezultira stvaranjem nove klase, informatike elite, suprotstavljene "informatikoj sirotinji". Sajber grupe su predodreene drutvene grupe u kojima istinski oseaj jednakosti nee biti proveren sve dok tehnologija ne postane iroko dostupna. Ako znatan deo populacije pone da stvara drutvene odnose na kompijuterskoj mrei, tada e ostatak populacije, ak i ako je to manjina, biti onemoguen da uestvuje u svim aspektima drutva, ve e moi samo manje-vie bezazleno da posmatra aktivnosti korisnika 8

kompijutera. Rezultat razvoja Sajber grupa e biti taj da e hegemonistika kultura zadrati dominaciju. Ovaj cilj se postie zahvaljujui tome to Sajber grupe imaju katarzinu ulogu, odnosno, umesto istinskog uestvovanje u drutvenom ivotu pruaju ljudima oseaj ukljuenosti (Fenerback i Thompson, 1995:18). Istraivanje Jamesa Katza i Philipa Aspdena sprovedeno na uzorku od 601 ispitanika iz SAD dalo je drugaije rezultate. Analizirajui uestvovanje u drutvenom ivotu ljudi koji koriste i onih koji ne koriste Internet, Katz i Apsden su ustanovili da uestrovanje u kompijuterskoj komunikaciji ne smanjuje uestvovanje u drutvenim aktivnostima u fizikom prostoru (Katz , 1997: 6). Rezultati ovog istraivanja pokazali su da su pripadnici obe grupe u istoj meri participirali u aktivnostima tradicionalnih religijskim i drutvenih organizacija, a da je uee korisnika Interneta u zabavno-rekreativnim organizacijama bilo vee od uea nekorisnika. Takoe, korisnici Interneta posveivali su kontaktu sa prijateljima i lanovima porodice isto onoliko vremena koliko i nekorisnici. Ustanovljeno je da 88 odsto korisnika Interneta obuhvaenih ovim istraivanjem provodi sa lanovima porodice isto onoliko vremena koliko su provodili i pre nego to su se ukljuili u mreu. Na osnovu ovakvih podataka, zakljuuje se da ne postoje dokazi da korienje Interneta negativno utie na tradicionalne tipove drutvenog angaovanja. Nastanak sajber-kulture i virtuelnog socijalnog ivota izazvao je brojne dileme meu naunicima, pa i meu samim uesnicima u ovoj vrsti drutvene interakcije. Nae tradicionalne predstave o prostoru, prijateljstvu, ljubavi, seksu (izmeu ostalog), osporene su onime to ljudi rade u sajber-prostoru. Da li je to stvarnost ili zajednika halucinacija, gde se taj svet nalazi, ta ljudi tamo rade i zbog ega - neka su od najvanijih pitanja koja se u vezi sa sajber-svetom postavljaju. Milioni ljudi danas iveu sajber-svetu, pa je potreba da se na ta pitanja odgovori neodlona.

6. Zakljuak

Sajber grupe su jedna od najznaajnijih i najee analiziranih tema u naunim radovima o sajber-kulturi. Savremena shvatanja pojma grupa-zajednica omoguavaju da se drutvene grupe formirane u sajber-prostoru oznae kao specifine grupe postindustrijske ere. U vezi sa karakterom te vrste grupa razliiti su i stavovi naunika i rezultati naunih analiza. Razlog ovome moe biti taj to se sajber-svet tek formira, te obrasci ponaanja, sistemi vrednosti, modeli ponaanja nisu konstituisani, ve su pitanje izbora svakoga od itelja. Opreni su i rezultati empirijskih istraivanja o uticaju kompijuterske komunikacije na realni drutveni ivot. S tim u vezi treba naglasiti da je deo populacije koji uestvuje u ovoj vrsti komunikacije jo uvek mali. Podaci govore da je u Internet ukljueno 2,09 odsto ukupne svetske populacije. Iako se ovaj podatak ne moe smatrati relevantnim pokazateljem, jer pojedine svetske regije nisu u globalnoj mrei, dok izmeu onih koje jesu postoje znatne razlike (na primer, 1996. godine u Kini je bilo 100 000 korisnika, dok je istovremeno u SAD Internet dnevno koristilo vie od devet miliona ljudi) on ipak prua prilino jasnu sliku o (ne)masovnosti korienja Interneta. ak i u drutveno-ekonomski najrazvijenijim zemljama vei deo stanovnitva nije ukljuen u mreu. Treba jo imati na umu da ni svi korisnici Interneta ne uestvuju u kompijuterskoj komunikaciji. Jo uvek je rano govoriti o uticaju na ukupan drutveni ivot. Svi aspekti tog uticaja moi e da budu sagledani tek kada i ako kompijuterska komunikacija ue u mainstream, dok se rezultati dosadanjih istraivanja mogu smatrati znaajnim pokazateljem implikacija koje on-lajn komunikacija moe imati na drutvo. Treba ukazati i na to da su dosadanja istraivanja o uticaju sajber-komunikacije na realni drutveni ivot vrena samo u SAD. Opti (odnosno optiji) zakljuci u vezi sa ovim pitanjem ne mogu se izvesti bez istraivanja u drugim drutvima.

10

7. Literatura
Beamis, A. (1995), Communities On-Line: Community-Based Computer Networks, online edition Becher-Israeli, H. (1996): Nick-names, Play and Identity on Internet-Relay Chat, online edition CAE (1995): Utopian Promises - Net Realities, on-line edition Escobar, A.(1994),Welcome to Cyberia, Current Anthropology, Vol. 35, No. 3, Fenerback, J., Thompson B. (1995): Virtual Communities: Abort, Retry, Failure?, online edition Giddens A. (2007), Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet, Hamman, Robin (1997): Introduction to Virtual Community Research and Issue Two of Cybersociology, Cybersociology, No. 2 Katz, J. , Philip A. (1997): Cyberspace and Social Community Development: Internet Use and Its Community Integration Correlates, on-line editio Kazlev, A. (1997): IRC on Aus Net - an Example of a Virtual Community, Cybersociology, No. 2 Kraut, R. Lundmark V., Petterson M., Kiesler S., Scherlis W. (1998): Internet Paradox: A Social Technology That Reduces Social Involvement and Psychological Well-Being?, American Psychologist, Vol. 53, No. 9 Marjanovi M., Marinkov S., (1998). Osnovi Sociologije, Novi Sad: Prirodno matematiki fakultet, Park, Malcolm i Kory Floyd (1996): Making Friends in Cyberspace, on-line edition Rheingold, Howard (1992): Virtual Communities, on-line edition Rheingold, Howard (1998): The Net Home Study, on-line edition Vidakovi M., (2008.)Sociologija, Novi Sad : Cekom Books,

11