Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

Katedra za elektonsko poslovanje

YOUTUBE OGLAŠAVANJE

Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja

Nastavnik: Studenti:

Prof. Aleksandra Labus Milica Nektarijević 368/14

Ivona Avramović 811/15

Beograd, 2018

1
 Sadržaj:

1. Uvod .............................................................................................................3
1.1 Nastanak YouTubea...............................................................................3

1.1.1 Uticaj na društvo...................................................................................4

1.1.2 Pravna pitanja ......................................................................................4

1.1.3. Tehnički podaci....................................................................................5

2. Medijske revolucije ........................................................................................5

2.1. Pojam društvenih medija.............................................................................7

2.2. Poreklo termina “društveni mediji”..........................................................9

2.3. Vrste društvenih medija..........................................................................9

2.4. Tipologija internet medija.....................................................................11.

2.5. Društveni mediji i transformacija poslovanja........................................14

3.Neke teorije o YouTobe oglašavanju..................................................................16

3.1 Efikasnost oglašavanja na društvenim mrežama.......................................17

3.2. Prednosti oglašavanja na YouTube..........................................................20

3.3. YouTube reklamiranje na različitim

pozicijama..................................................................25

4. Vrste YouTube oglasa................................................................................26.

4.1 9 koraka kako da započnete reklamiranje na YouTube...............................27

4.2 13 ČINJENICA KOJE NISTE ZNALI O MREŽI YOUTUBE.........................28

5 8 načina da se maksimalizuju rezultati YouTube Marketinga...........................31

6.Zaključak.............................................................................................................39

7.Literatura.............................................................................................................40

2
1.Uvod
Društveni mediji postali su važna platforma za kompanije da se povežu sa
svojim sadašnjim i budućim kupcima i klijentima .Uz porast digitalnih
platformi, efikasnost oglasa postaje važna oblast studija za marketinske
agencije da bi se odredio efikasan i odgovarajući medij za komunikaciju
kako bi postavili svoje reklame. Tradicionalni mediji, kao što su televizija,
radio, novine i časopisi, predstavljaju jednosmerne platforme za “slanje”
poruka, koje karakteriše često i neželjeno prekidanje pažnje i aktivnosti ljudi
koji ih prate. Nastankom društvenih medija, medijska scena se drastično
promenila u poslednjih nekoliko godina. Nove tehnologije zasnovane na
internetu su omogućile ljudima da stvaraju multimedijalne sadržaje i dele ih
sa drugim ljudima na globalnom nivou. Utisak je da u stručnoj i poslovnoj
javnosti termin “društveni mediji” nije u potpunosti jasan. Ponudićemo
model koji sve internet medije klasifikuje na sopstvene, plaćene i zaslužene
medije. Rad zaključujemo proučavanjem načina na koje društveni mediji
utiču na transformaciju poslovanja preduzeća korišćenjem Youtube kao
medija za oglašavanje.

YouTube je popularni internet servis za razmenu video sadržaja gde

korisnici mogu postavljati, pregledati i ocjenjivati video zapise. Za
postavljanje sadržaja potrebna je registracija, dok za pregledanje nije,
izuzev sadržaja koji nije primeren za osobe mlađe od 18 godina. Prema
pravilima korišćenja, korisnici mogu postavljati vlastite originalne snimke i
snimke za koje imaju dozvolu vlasnika autorskih prava, a zabranjeno je
postavljanje pornografskog sadržaja, nasilja, sadržaja koji podržava
kriminalne radnje, sadržaja s ciljem osramoćenja i klevete i reklama.
YouTube zadržava pravo na korišćenje, prepravku i brisanje postavljenog
materijala.

1.1 Nastanak YouTube-a

Osnivači YouTube-a su Chad Hurlei, Steve Chen i Javed Karim,
bivši zaposleni u PaiPal-u. Domen "YouTube.com" je aktiviran 15. februara
2005. godine, a sajt je razvijen u narednim mesecima. U maju 2005, sajt je
ponuđen javnosti, a šest meseci kasnije zvanično je započeo rad. YouTube
je lansiran privatno, a investicijska kompanija Sekuoia Capital u novembru
2005. godine uložila je 3,5 miliona a aprila 2006 još 8 miliona. 9. oktobra
2006. godine objavljeno je da će Google preuzeti akcije od 1,65 milijardi
dolara. Ugovor se završio 13. novembra i navodi da YouTube zadržava 67
zaposlenih i nastavlja da radi nezavisno od Google-a.

Prema statističkom istraživanju iz juna 2006. godine na YouTube-u je

dnevno pregledavano 100 miliona video zapisa, a tokom 24 sata
postavljano 65 000 novih video zapisa. Prema istraživanju kompanije

3
Nielsen/NetRatings stranicu poseti gotovo 20 miliona korisnika mesečno,
od toga 44% žena i 56% muškaraca najčešće starosti od 12 do 17 godina.
Prema istraživanju stranice Hitwise.com 64% mrežnog video prometa u UK-
u odvija se na YouTubeu.

1.1.1 Uticaj na društvo

YouTube kao besplatni medij postao je sredstvo za promociju
anonimnih filmskih autora i muzičara koji su postali popularni na ovaj način i
bili su ujednačeni u tradicionalnim medijima kao što su radio i televizija. U
maju 2007, YouTube je ponudio najistaknutijim autorima da postanu njihovi
partneri i na taj način zarade udeo reklama koje se pojavljuju pored
njihovog rada.

Političari su prepoznali i moć YouTube-a. Prema tome, kandidati za

predsedničke izbore u SAD-u 2008. godine koriste YouTube kao medij za
predsedničku kampanju, koju najbolje služe Barak Obama i Hillari Clinton.
Potencijalni birači mogu da pretražuju video snimke u kojima kandidati za
predsednika stavljaju svoja mišljenja i komentarišu sopstveni posao.
Takođe, američki mediji ističu da je YouTube igrao glavnu ulogu u pobjedi
republikanskog senatora Georgea Allena 2006. zbog video snimka u kojem
senator stavlja rasistički stav. Zurio sam u Snacknu Mudju

1.1.2 Pravna pitanja

Iako YouTube ne dozvoljava sadržaj zaštićen autorskim pravom SAD
i stalno je obrisan, takav sadržaj se stalno pojavljuje. Ovo uključuje
televizijske emisije, reklame, muzičke video snimke, koncerte, klipove iz
filmova i TV serija itd. Ako ih vlasnik autorskih prava ne prijavljuje, jedini
način na koji YouTube otkriva takav sadržaj je putem ključnih reči i oznaka
koje su objavljene sa njim. Ponekad, YouTube je ponudio mogućnost da
korisnici prijavljuju sadržaj koji krši prava, ali se ispostavilo da je takav
sistem podložan zloupotrebi jer su neki korisnici prijavili originalni url drugih
korisnika.

Zbog povreda autorskih prava, mnoge žalbe su podnete protiv

YouTube-a, a započeto je i nekoliko sudskih postupaka. Na primer,
japanska autorska kompanija, kompozitor i izdavač autorskih prava
(JASRAC) zatražila je od YouTube da ukloni hiljade video snimaka
popularnih japanskih muzičara. U februaru 2006. televizijska kompanija
NBC je zatražila uklanjanje zaštićenog materijala, međutim, pošto je
YouTube postao sve značajniji, NBC je u julu te godine odlučio za neobičan

4
 korak i ponudio saradnju. Tako na IouTube-u danas postoji zvanični NBC
kanal na kojem možete gledati snimke iz svoje produkcije.

U avgustu 2006, YouTube najavljuje da planira na svom sajtu

ponuditi sve muzičke video snimke ikada napravljene na svojoj veb lokaciji
18 meseci. Varner Music Group i EMI prihvataju projekat, potpisuju ugovor
sa YouTube-om u septembru, a CBS, Universal Music Group i Soni BMG
Music Entertainment potpisuju ugovore u oktobru. Prema sporazumu, ove
YouTube kompanije daju pravo da emituju muzičke video snimke iz svoje
produkcije za dio prihoda od YouTube oglašavanja.

1.1.3. Tehnički podaci

YouTube za video materijale koristi Macromedia FlashPlaier 9 koji je
jednostavan za korišćenje. Flash plug-in za Internet pretraživač mora biti
instaliran i smatra se da ima oko 90% računara povezanih na Internet.
Video snimci se reprodukuju na 25fps u 320k240 piksela sa maksimalnom
brzinom prenosa podataka od 300kbps. Korisnici mogu da šalju video
formata u VMV (Vindovs Media Video), AVI (Audio Video Interleave), mov
(KuickTime Movie) i MPEG (Moving Picture Ekperts Group) formata koje
YouTube automatski pretvara u FLV format (Flash Video). Preuzimanje
video materijala je onemogućeno, ali postoje aplikacije i proširenja za
Internet pretraživače koji to omogućavaju.

2. Medijske revolucije
Godine 1455. čovečanstvo je doživelo prvu medijsku revoluciju -
objavljena je Gutenbergova „Biblija“. Bila je to prva knjiga štampana
upotrebom nove tehnologije, zahvaljujući pronalasku Gutenbergove
štamparske prese. Ovo se smatra jednim od najznačajnijih događaja u
savremenoj istoriji. Štamparska mašina je učinila informaciju dostupnijom
nego ikada ranije u ljudskoj istoriji, što je omogućilo razvoj renesanse,
pokreta reformacije i naučne revolucije i postavilo osnove za razvoj
savremene ekonomije zasnovane na znanju.

Nekih pet stotina godina posle Gutenberga, ljudsku civilizaciju je

zahvatio drugi talas medijske revolucije - masovni elektronski mediji (radio i
televizija) su počeli da dominiraju životima ljudi. Set Godin jedan od vodećih
svetskih eksperata u oblasti marketinga i upravljanja promenama i autor
više globalnih biznis bestselera, govori o ulozi i značaju televizijsko-
industrijskog kompleksa i opisuje stanje koje je vladalo skoro pola veka
“Sistem je bio jednostavan. Pronaći veliku tržišnu nišu koja je u fazi rasta i
kojom niko još uvek ne dominira. Izgraditi fabriku. Zakupiti dosta reklamnog
5
prostora. Reklame će voditi do povećanja prodaje, a prodaja će voditi do
profita. Mudre kompanije će koristiti profit za kupovinu još većeg reklamnog
prostora. Ovo će voditi ka većoj distribuciji i prodaji. Uskoro, virtuelni krug je
stvoren, veliki i profitabilni brend je izgrađen. Potrošači su bili trenirani da
veruju da ako se nešto „reklamira na TV“ to je i kvalitetno, zbog toga su i
tražili proizvode na televiziji.“

Ključna tehnika koju koristi TV-industrijski kompleks je prekidanje

ljudi u onome što rade, i pokušaj da im se skrene pažnja na proizvod koji se
nudi. “Kreativni” ljudi iz advertajzing agencija su sedili u svojim
kancelarijama smišljajući načine da prekinu ljude u onome što rade
(gledanju filma, muzičkog spota, vesti ili utakmice, čitanju novina,
odmaranju...), kako bi videli i obratili pažnju na jednosmernu poruku o
nekom proizvodu, a sve u očajničkoj nadi da će barem neki promil tih ljudi
biti zainteresovan za kupovinu njihovog proizvoda. Prosečna osoba vidi
hiljade komercijalnih poruka dnevno, koje ga ubeđuju da kupi baš taj
proizvod.

Kraj osamdesetih i početak devedesetih godina XX veka su označili

početak treće medijske revolucije. Englez Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee)
i Belgijanac Rober Kajo (Robert Cailliau), zaposleni u Evropskoj organizaciji
za nuklearna istraživanja (Conseil Europeen pour la Recherche Nucleaire -
CERN) u Ženevi, su, 1989. godine, predstavili revolucionarno novi internet
servis, Vorld Vajd Veb (World Wide Web), koji predstavlja sistem
međusobno povezanih hipertekst dokumenata koji su dostupni preko
interneta. Prvi vebsajt je ugledao svetlost dana 6. avgusta 1991. godine na
CERN. Dok je Berlinski zid padao, 1989. godine, svega oko 400 ljudi je
znalo šta je Vorld Vajd Veb (Friedman, 2000). Danas, Veb koristi više od
dve milijarde ljudi širom sveta! Umesto 500 televizijskih programa, sada
nam je na raspolaganju više od 130 miliona vebsajtova.

Posebno zanimljiv i dinamičan period u razvoju interneta je bila druga

polovina devedesetih godina XX veka. Preduzećima je postalo jasno da
prisustvo na internetu više nije stvar izbora. U početku je internet korišćen
kao sredstvo za plasiranje informacija uz značajno niže troškove, ali
kompanije su brzo uvidele potencijal direktne trgovine putem Veba
(Electronic commerce). Veb je omogućio trenutno povezivanje kupaca i
prodavaca, na jednostavan i jeftin način. Ljudi širom sveta su se udruživali
sa svojim prijateljima i osmišljavali nove poslovne modele koji su konačno
postali izvodljivi zahvaljujući nagloj ekspanziji interneta. Preduzetnici su
počeli da osnivaju kompanije koje su nudile proizvode i usluge zasnovane
na internetu.

“Veb 2.0” (Web 2.0), fraza koja upućuje na novu, drugu generaciju
Veba, je prvi put upotrijebljena 2003. godine, od strane O'Rajli medija grupe
6
(O'Reilly Media). Ova “nova verzija” Veba, umesto jednosmernog protoka
informacija, podrazumeva interaktivnu dvosmernu komunikaciju između
korisnika i računara, kao i samih korisnika, čime oni od pasivnih postaju
aktivni učesnici. Fraza je ušla u širu upotrebu 2004. godine, tokom prve Veb
2.0 konferencije (Web 2.0 Conference). Veb 2.0 predstavlja poslovnu
revoluciju u kompjuterskoj industriji, koja je uzrokovana tretiranjem mreže
kao platforme, i nastojanje da se shvate pravila uspeha na toj novoj
platformi (O'Reilly, 2005). U osnovi Veb 2.0 se nalazi filozofija uzajamnog
povećanja kolektivne inteligencije i dodane vrednosti za svakog učesnika
dinamičkim stvaranjem i deljenjem informacija. Veb 2.0 podrazumeva
tranziciju vebsajtova od izolovanih informacionih silosa do međusobno
povezanih kompjuterskih platformi koje se prema korisniku ponašaju kao
aplikativni softver. Veb 2.0 sadrži i društveni element, omogućavajući
korisnicima da stvaraju sadržaj sajtova, podrazumevajući pri tome slobodu
da razmenjuju i ponovo koriste taj sadržaj.

Nakon što je, pod uticajem interneta, moć TV-industrijskog

kompleksa počela da se smanjuje, nastupila su nova pravila na tržištu.
Danas morate imati izuzetan proizvod - toliko izuzetan da kupci žele da
razgovaraju o njemu. Iz sveta u kojem su informacije, vesti i marketinški
alati bili u rukama manjine, prešli smo u svet društvenih medija (Social
Media), u kojem su informacije u rukama većine.

2.1. Pojam društvenih medija

Društveni mediji su grupa internet aplikacija koja je nastala na
ideološkoj i tehnološkoj osnovi Veba 2.0 i koja omogućava stvaranje i
razmenu sadržaja koji stvaraju korisnici (User Generated Content) (Kaplan
& Haenlein, 2010). U globalnoj medijskoj kući, JuEm (UM) (ranije poznata
kao Universal McCann), smatraju da termin “društveni mediji” predstavlja
značajno unapređenje u odnosu na termin “Veb 2.0”, jer mnogo bolje
opisuje promene koje su zadesile internet, tj. ističe značaj interakcije i
zajednice. Društveni mediji podržavaju ljudsku potrebu za društvenom
interakcijom, koristeći internet i tehnologije zasnovane na vebu za
transformaciju emitovanja medijskih monologa (“jedan prema mnogima”) u
društvene medijske dijaloge (“mnogi prema mnogima”). Za nepune tri
godine od nastanka, društveni mediji su postali najpopularnija aktivnost na
vebu, svrgnuvši sa trona pornografiju, po prvi put u istoriji, što čak ni
internet pretraživačima (Web search engines) nije pošlo za rukom
(Qualman, 2009).

Društveni mediji uključuju sve vrste onlajn tehnoloških alata koji

omogućavaju da ljudi putem interneta lakše komuniciraju i dele brojne
sadržaje - tekstove, slike, zvučne i video zapise. Društveni mediji su, više
nego ikada, pružili pojedincima šansu da iznesu svoje mišljenje u javnost,
7
pa su kupci, konačno, dobili priliku da javno iznose i razmenjuju svoje
stavove o brendovima i kompanijama. Istovremeno, kompanije su u
mogućnosti da čuju utiske i želje kupaca koje su im važne za poslovanje.

Pored navedenih, u literaturi se pojavljuju i sledeće definicije:

• Društveni mediji su skup internet aplikacija, platformi i medija koji ima za

cilj da omogući saradnju između ljudi i zajedničko stvaranje i razmenu
sadržaja (Palmer & Koenig-Lewis, 2009). Značaj društvenih medija je u
interakciji između kupaca i zajednice, tj. u omogućavanju vođenja
asinhrone, trenutne i interaktivne komunikacije, uz niske troškove.

• Društveni mediji predstavljaju skup različitih novih izvora informacija na

internetu, koje stvaraju, pokreću, distribuiraju i upotrebljavaju korisnici sa
ciljem da bi edukovali druge korisnike o proizvodima, uslugama,
brendovima, pojedincima i izazovima (Mangold & Faulds, 2009).

• Tradicionalni mediji, kao što su televizija, radio i novine, su nudili isključivo

jednosmernu komunikaciju, dok društveni mediji omogućavaju svima da
objavljuju svoj sadržaj i da učestvuju u konverzacijama na internetu (Weber,
2009). Društveni mediji predstavljaju novi oblik neplaćenih medija (Unpaid
media) koje na internetu stvaraju pojedinci i preduzeća.

• Društveni mediji su demokratizovali informacije, na način što su promijenili

ponašanje ljudi - iz onih koji čitaju sadržaj, u one koji stvaraju sadržaj (Solis,
2010). Time je ostvaren pomak u mehanizmu prenošenja informacija, sa
modela “jedan prema mnogima” (one-to-many), na model “mnogi prema
mnogima” (many-to-many), čija je osnova u konverzaciji između autora,
kolega i ljudi.

• Društveni mediji predstavljaju kategoriju veb sajtova putem kojih je, na

jednostavan način, omogućeno spajanje savremene internet tehnologije sa
interakcijom korisnika (Varagić, 2010).Osnovne karakteristike društvenih
medija su jednostavna participacija korisnika (angažman, interakcija) i
sadržaj koji korisnici generišu.

Ono što je zajedničko svim navedenim definicijama je da društveni mediji

predstavljaju spoj tehnologije i društvenih interakcija koji za cilj ima
zajedničko stvaranje vrednosti.

2.2. Poreklo termina “društveni mediji”

U literaturi ne postoji opšti konsenzus o tome ko je i kada prvi put upotr ebio
termin „društveni mediji“ (Bercovici, 2010).

8
Tina Šarki izvršna direktorka kompanije (Babycenter.com), a ranije
direktorka u kompanijama (iVillage) i EjOEl ,tvrdi da je ona izmislila termin
“društveni mediji” u vreme dok je, u iVillage, bila zadužena za izgradnju
zajednice (community-building) - “Pa, to nisu baš kao uslužni mediji, a nisu
baš ni kao informativni mediji - to su društveni mediji!“ Šarki je vlasnik
internet domena www.socialmedia.com, kojeg je registrovala 1999. godine.

Postoji, međutim, dokument iz 1997. godine u kojem se citira serijski

preduzetnik, Ted Leonsis, u to vreme član top menadžmenta EjOEl -
“Neophodno je da ponudimo korisnicima društvene medije, mesta na
kojima se mogu zabavljati, komunicirati i učestvovati u društvenom
okruženju.” Leonsis tvrdi da je termin proizašao iz EjOEl u ranim 90-im
godinama XX vijeka, kada su on i osnivač kompanije, Stiv Kejs , radili na
novom proizvodu koji je kasnije postao poznat kao AOL Instant Messenger.

Da sve ne bude toliko jednostavno, potrudio se Derel Beri, fotograf i pisac,

koji tvrdi da ovaj termin koristi od kraja 1994. godine, od vremena u kojem
je počeo da radi na razvoju internet medijskog okruženja pod imenom Matiz
. Napisao je rad o “prostorima društvenih medija”, u maju 1995, u kojem
govori o potrebi da internet evoluira iz statičke arhive dokumenata u mrežu
korisnika koji međusobno komuniciraju i sarađuju (Berry, 1995).

Nisu međutim svi oduševljeni frazom “društveni mediji”. Amber Naslund,

potpredsednica kompanije (Radian6) zadužena za društvenu strategiju,
ističe (Naslund, 2011) - “Iskreno žalim zbog izbora termina “društveni
mediji”, jer implicira da su oni nešto što bi trebali da ustupimo ljudima iz
medija. Društveni mediji su biznis.” Geri Vejnerčak , preduzetnik i autor
nekoliko biznis bestselera, navodi - “Reč “mediji” uništava smisao čitavog
koncepta društvenih medija. Trebalo bi ovu pojavu da nazovemo “društveni
marketing” ili nekako drugačije. Čim vide reč “mediji”, obični ljudi prvo
pomisle na “guranje”. Mediji guraju poruke. Društveni mediji nemaju
nikakve veze sa guranjem. Oni su prva sjajna platforma za privlačenje.”

2.3. Vrste društvenih medija

Društveni mediji predstavljaju novi svet neplaćenih medija na

internetu koji stvaraju pojedinci i organizacije. Različiti teoretičari ističu
različite vrste društvenih medija, a mi navodimo jednu od osnovnih podela
(Zarrella, 2009):

• Društvene mreže na internetu (Social networking services) -

Internet zajednice koje povezuju ljude širom svijeta koji dele slična
interesovanja i/ili aktivnosti. Društvene mreže predstavljaju besplatne
interaktivne internet servise koji korisnicima omogućavaju da - 1) stvaraju
javne ili polu-javne stranice sa osnovnim podacima o sebi; 2) navedu listu
korisnika sa kojima imaju neku vezu i 3) pregledaju listu svojih kontakata i
9
listu kontakata svojih kontakata i da komuniciraju sa njima (Boyd & Ellison,
2007). Korisnici sami biraju koje informacije o sebi će objaviti, kao i ko može
da vidi te informacije - kada i gde su rođeni, koje škole su završili, gdje
rade, sa kim su u vezi, gdje su putovali, koju muziku slušaju, koje knjige i
filmovi im se dopadaju, njihove fotografije, njihova razmišljanja na različite
teme… Svaki njihov kontakt ima mogućnost da komentariše sadržaje (tekst,
slike, video zapise...) na njihovoj stranici, kao što i oni imaju mogućnost da
komentarišu aktivnosti svojih kontakata. Postoje razne vrste društvenih
mreža i one mogu biti opšteg tipa ili mogu biti karakteristične za određeno
geografsko područje, kao i za zanimanja, interesovanja i potrebe korisnika.
Najpopularnije društvene mreže su Fejsbuk (Facebook), Linkdin (LinkedIn),
Majspejs (Myspace), Hajfajv (Hi5), Frendster (Friendster), Orkut (Orkut),
Riserčgejt (ResearchGate) i Forskver (Foursquare).

• Blogovi (Blogs) - Termin “blog” je nastao od reči “web log”, što u

prevodu znači veb dnevnik. Blog predstavlja vrstu sajta koji omogućava da
jedan ili više autora objavljuju sadržaje (tekstove, slike, zvučne i video
zapise) u formi članaka (blog post) koji su dostupni drugim korisnicima i
obično su prikazani u obrnuto hronološkom redosledu. Reč je o
kolaborativnom i interaktivnom alatu koji najčešće nudi mogućnost
komentarisanja tekstova, pa predstavlja savremen način za razmenu
mišljenja i razvoj diskusije na objavljenu temu. Na internetu postoji više od
150 miliona blogova, a njihove teme su, u principu, sve što možete da
zamislite.

• Mikroblogovi (Microblogs) - Medij koji je po formatu sličan blogu,

ali se razlikuje u odnosu na tradicionalni blog na način što je sadržaj
najčešće manji ili je njegova veličina ograničena. Mikroblogovi omogućavaju
korisnicima da razmjenjuju male elemente sadržaja, kao što su kratke
rečenice (obično dužine jedne SMS poruke - do 140 karaktera), hiperlinkovi
ili pojedinačne slike. Najpopularniji servisi za mikroblogovanje su Tviter
(Twitter), Tambler (Tumblr), Plurk (Plurk) i Džajku (Jaiku).

• Servisi za razmjenu multimedijalnih sadržaja (Media sharing

sites) - Omogućavaju korisnicima da stvaraju i postavljaju dokumenta, slike,
prezentacije i zvučne i video zapise. Najpopularniji sajtovi ovog tipa su
(YouTube), Fliker (Flickr), Skribd (Scribd), Slajdšer (SlideShare), Fotobaket
(Photobucket), Vimiou (Vimeo), Dejlimoušn (Dailymotion), DžastinTiVi
(Justin.tv), Lajvstrim (Livestream), Justrim (Ustream), Pandora
rejdio (Pandora Radio), Spotifaj (Spotify) i LastEfEm (Last.fm).

• Servisi za označavanje sadržaja (Social bookmarking and voting

sites) - Omogućavaju korisnicima da označe (taguju) vebsajtove za koje
smatraju da sadrže koristan i/ili zanimljiv sadržaj i da na taj način stvaraju
liste korisnih izvora. Korisnici preporučuju sadržaje drugim korisnicima, a
sadržaji sa najviše glasova se kotiraju na vrhu liste i najvidljiviji su.
Najpopularniji sajtovi ovog tipa su Delišes (Delicious) i Stamblapon
(Stumbleupon). Sličan sistem za organizaciju vesti koriste popularni sajtovi
Dig (Digg) i Redit (Reddit).

10
 • Internet forumi (Internet forums) - Najstariji tip društvenih medija, a
predstavlja mesto za diskusiju gdje ljudi mogu voditi razgovor na određene
teme, tražiti savete ili jednostavno razmjenjivati vesti. Forum je
hijerarhizovana struktura koja sadrži teme o kojima se može diskutovati, a
svaka tema može imati podteme. Na svakom forumu postoje osobe koje
vode računa o sadržaju, koje su zadužene za neku temu i koje brišu
neprikladan sadržaj, a zovu se moderatori (administratori). Danas postoji
veliki broj foruma koji su usko specijalizovani za određenu temu ili određenu
zajednicu.

• Servisi za recenzije (Review sites) - Sajtovi na kojima korisnici i/ili

urednici sajta mogu postavljati svoje utiske o proizvodima, uslugama,
preduzećima i ljudima. Najviše korišćeni sajtovi ovog tipa su Jelp (Yelp) i
Epinions dot kom (Epinions.com).

• Virtuelni svetovi (Virtual worlds) - Internet zajednica koja je obično

u formi kompjuterske simulacije okruženja (najčešće u tri dimenzije) u
kojem korisnici biraju grafički izgled koji će ih predstavljati (avatar) i u kojem
mogu da stupe u kontakt jedni sa drugim i da stvaraju i upotrebljavaju
objekte. Najpopularniji sajtovi ovog tipa su Sekond lajf (Second Life) i Smol
vorlds (SmallWorlds).

Pored navedenih, Weber (2009) u svoju klasifikaciju društvenih medija

uključuje i internet pretraživače, koje naziva “agregatorima reputacije”
(Reputation aggregators), jer pružaju uslugu rangiranja sajtova, najčešće
prema reputaciji sadržaja sajta, što olakšava kupcima izbor najboljeg
proizvoda i usluge. Najpopularniji pretraživači
su Gugl (Google), Jahu (Yahoo!) i Bing (Bing).

2.4. Tipologija internet medija

Imajući u vidu postojanje velikog broja različitih tipova medija koji su
zasnovani na internetu, a u cilju lakšeg formulisanja svoje strategije
planiranja savremenih medija, finski telekomunikacioni gigant, Nokija
(Nokia), je razvila jednostavnu podelu svih internet medija koju su kasnije
prihvatile mnoge marketinške agencije i konsultantske kuće (Goodall,
2009):

• Sopstveni mediji (Owned Media) - Objekti i kanali nad kojima

organizacija ima potpunu ili delimičnu kontrolu u smislu vlasništva, dizajna i
sadržaja poruke. Primeri sopstvenih medija su vebsajt organizacije, vebsajt
za mobilne platforme, aplikacija za mobilne platforme, kompanijski blog i
elektronski direktni marketing (Electronic direct marketing). Neke
organizacije koriste kanale koji se delimično smatraju sopstvenim
(Fejsbuk stranica organizacije, Tviter nalog i kanal na Jutubu), kao most za
povezivanje društvenih iskustava i veb sajta sajta organizacije, na kojem
kupci mogu naći više informacija. Osnovni cilj je da organizacija stvori
dovoljno interesantne sadržaje, koji su u skladu sa misijom organizacije i
brend obećanjem (Brand promise), tako da zainteresovana javnost ima
11
želju da te sadržaje podijeli sa svojim prijateljima ili da ih objavi na svojim
medijima.

• Plaćeni mediji (Paid Media ili Bought Media) - Najbrži i

najjednostavniji način da se skrene pažnja ciljanih javnosti na proizvode,
aktivnosti i sadržaje organizacije je plaćanje odgovarajućih medija koji imaju
zadovoljavajući nivo posećenosti. U plaćene medije spadaju internet
oglašavanje (Online advertising) (sa brojnim podvrstama kao što su
oglašavanje na društvenim mrežama (Social network advertising), internet
mali oglasi (Online classified advertising), veb baneri (Web banner ili
Banner ad), plaćanje po kliku (Pay per click) i zakupljivanje ključnih reči na
internet pretraživačima (Paid Search)), oglašavanje na mobilnim
platformama i sponzorstva. Ovaj oblik medija predstavlja platformu za
“guranje” sadržaja i dizajniran je tako da navede kupca na kupovinu ili da ga
dovede do nekog od sopstvenih medija organizacije. Plaćeni mediji
očigledno imaju veliku ulogu u ukupnoj digitalnoj promotivnoj strategiji
organizacije, mada marketinške agencije često precjenjuju njihov efekat,
zbog provizije koju ostvaruju od novca uloženog u ove medije.

• “Zasluženi” mediji (Earned media) - U informacionom društvu,

obilje informacija dovodi do retkosti nečeg drugog i to onoga čega
informacije zaokupljaju - ljudske pažnje. Bogatstvo informacija za posledicu
ima pojavu pažnje kao oskudnog resursa i potrebu da se pažnjom upravlja
tako da je preveliki broj izvora informacija ne bio preokupirao (Simon,
1971). Vrednost ljudske pažnje se povećava iz dana u dan, sa
zaoštravanjem medijske borbe za našu pažnju, pa se ovaj fenomen naziva
Ekonomija pažnje (Attention economy). Neki autori idu toliko daleko da
spekulišu da će “transakcije pažnje” (Attention transactions) zameniti
finansijske transakcije kao osnovu savremenog ekonomskog sistema
(Goldhaber, 1997).

U ekonomiji pažnje je potrebno zaslužiti pažnju ciljanih javnosti.

Zasluženi mediji predstavljaju pojavu da organizacija radi nešto je
izvanredno, što je autentično i što inspiriše kupce da žele da stvaraju
sopstveni sadržaj (tekst, slike, zvučne i video zapise) kako bi o tome
obavestili druge ljude. Statusi na Fejsbuku, obaveštenja na Tviteru (tweets),
tekstovi na blogovima, komentari na forumima, komunikacija od usta do
usta (Word of mouth), aktivnosti internet zajednice i odnosi sa uticajnim
osobama na društvenim medijima su oblici zasluženih medija. Ovi mediji su,
u principu, izvan kontrole organizacije. Organizacija može da učestvuje u
razgovorima koji se odvijaju na zasluženim medijima, ali ih, po definiciji, ne
može kontrolisati. Zasluženi mediji su dobili takav naziv jer organizacija ne
može, ili ne bi trebala, da ih kupi. Ne postoji brži način da organizacija uništi
poverenje svojih kupaca od pokušaja da kupi zaslužene medije.

Kupci sve manje veruju reklamama, ali veruju preporukama svojih prijatelja.
Ključ uspjeha na zasluženim medijima je vođenje otvorenog i autentičnog
razgovora sa kupcima i pokušaj da se zasluži njihovo poverenje i
poštovanje na osnovu iskrenog razumijevanja njihovih potreba i
preferencija. Zabluda je da su zasluženi mediji način da organizacija dobije
12
besplatan publicitet u slučajevima u kojima je marketinški budžet
nedovoljno velik. Zasluženi mediji nisu besplatni - članovi organizacije
moraju naporno da rade da bi zadobili pažnju kupaca, a vreme koje
organizacija ulaže u ovaj oblik medija višestruko prevazilazi vrijeme koje je
potrebno za organizaciju uspješne promocije na plaćenim medijima.
Francuski preduzetnik i bloger, Loik Lmer (Loic Le Meur) (2010), upozorava
da nisu potrebne nedjelje ili meseci, već godine kako bi se izgradilo
poverenje kupaca i stvorila prava internet zajednica oko organizacije i
njenih aktivnosti. Veliki broj teoretičara smatra da su zasluženi mediji
najefektivniji oblik komuniciranja, jer se obavljaju bez novčanih transakcija,
iz objektivne perspektive i na način koji uključuje kupca, a ne prekida ga u
njegovim aktivnostima.

Jasno je da ove tri vrste medija daju najbolje rezultate kada se

koriste zajedno, ali imajući u vidu ograničenost marketinškog budžeta i
usklađenost osobina pojedinačnih medija i ciljeva organizacije, neophodno
je doneti odluku o tome koje kanale komuniciranja uključiti u promotivni
miks organizacije (Corcoran, 2009):

• Stvaranje sistema sopstvenih medija - Ovo su mediji koje

kontroliše sama organizacija. Sopstveni mediji omogućavaju prenošenje
prisustva brenda sa vebsajta na druga mesta na internetu - prvenstveno na
društvene mreže i na jedinstvene internet zajednice. Mogućnost da
organizacija direktno komunicira sa kupcima koji istinski žele da se povežu
sa njom putem dugoročnih veza je od neprocenjivog značaja.

• Prihvatanje činjenice da su zasluženi mediji rezultat

ponašanja brenda - “Zasluženi mediji” je stari termin koji se koristio u
odnosima s javnošću kako bi označio aktivnosti koje se odnose na pokušaj
da se organizacija besplatno pojavi u medijima, tj. bez potrebe da se
izdvaja novac za oglašavanje. Vremenom, značenje ovog termina je
evoluiralo kako bi predstavilo postojanje transparentne i stalne komunikacije
od usta do usta koja se odvija na društvenim medijima. Neophodno je da
organizacija nauči kako da, u početku, sluša razgovor koji se vodi o njoj,
kako da analizira situaciju koja se stalno menja i kako da učestvuje u
razgovoru.

• Plaćeni mediji nisu mrtvi, ali evoluiraju u katalizator - Brojni

teoretičari predviđaju kraj plaćenih medija, tj. oglašavanja. Mišljenja smo da
su ovakva predviđanja preuranjena, jer ni jedna druga vrsta medija
ne može da obezbijedi trenutno prenošenje poruke toliko širokom
auditorijumu, kao što to mogu da urade plaćeni mediji. Međutim,
plaćeni mediji vremenom gube svoju originalnu ulogu i postaju
katalizator koji je neophodan kako bi se zainteresovanost kupaca
povećala u ključnim vremenskim periodima, kao što su npr. novogodišnji i
božićni praznici.

Marketing menadžeri bi uvek trebali da imaju na umu rečenicu Seta

Godina (2006) - “Ako vas vaša ciljna publika ne sluša, to nije njihova
13
greška, nego vaša. Ako vaša priča ne funkcioniše, važno je da promenite to
što radite, a ne još glasnije da vičete.“

2.5. Društveni mediji i transformacija poslovanja

Kanali komunikacije predstavljaju jedan od osnovnih aspekata
društva, jer način na koji se povezujemo, razgovaramo i ostvarujemo
društvene odnose direktno zavise od njih. Fenomen koji je obeležio prvu
deceniju XXI veka je pojava „kulture deljenja“ (Culture of sharing) (Li, 2010).
Potreba i želja za deljenjem brojnih sadržaja je duboko ukorijenjena u
ponašanju ljudi, a svaki novi kanal komunikacije (telegraf, telefon, mobilni
telefon, elektronska pošta i servisi za razmenu instant poruka (Instant
messaging)) je učinio da deljenje informacija i sadržaja sa drugim ljudima
bude brže, jeftinije i jednostavnije. Danas je, zahvaljujući društvenim
medijima, dovoljno da objavite status na Fejsbuku ili Tviteru i svi vaši
prijatelji će ga videti. To možete uraditi uz pomoć kompjutera, mobilnog
telefona ili televizora, a pri tome će vam nove aplikacije olakšati
objavljivanje teksta, fotografija i video zapisa na više društvenih medija
odjednom.

Organizacione strukture, poslovni procesi i sistemi koji, još uvek,

odlikuju većinu današnjih organizacija nisu fleksibilni i nisu sposobni da
reaguju na radikalne promene ili bilo kakve značajnije eksterne šokove.
Angažovanje novih zaposlenih, sistema i softvera, kao i primena
autsorsinga, nisu rešenje. Problem je suštinske prirode - današnja
preduzeća su dizajnirana na principima komande i kontrole, umesto da
budu zasnovana na idejama jačanja invididualne uloge zaposlenih
(Empowerment), zajedničkog rada i učenja. Rešenje zahteva poslovnu
transformaciju koja će omogućiti organizacijama da se oslobode iz tvrđave
zvane “informaciona hijerarhija”. Ovo nije problem informacionih sistema -
ovo je poslovni problem.

Promene koje preduzeća doživljavaju u uslovima ekonomije

zasnovane na znanju (Knowledge-based economy) po kompleksnosti i
značaju prevazilaze promene koje su se dešavale u vreme industrijske
revolucije. Dolazi do korenitih promena u načinu na koji preduzeća stvaraju
i isporučuju vrednost. Osnovne karakteristike novonastajućeg ekonomskog
poretka su - 1) globalan je, 2) favorizuje nematerijalnu imovinu (ideje,
informacije i odnose) i 3) sve više je umrežen (Kelly, 1998). Dok je
industrijsko doba karakterisala transformacija fizičkih resursa i dok su
proizvodi bili dominantno odraz vrednosti ljudskog rada, ekonomija znanja u
prvi plan ističe nematerijalne faktore. Dolazi do smanjenja broja visoko
specijalizovanih radnika, a zadaci se sve više povjeravaju unakrsno-
funkcionalnim timovima (Cross-functional teams) umjesto pojedincu.
Fleksibilni radni timovi menjaju i način organizacije hijerarhijskih nivoa, pa
dolazi do „spljoštavanja“ organizacione piramide - smanjuje se broj
organizacionih nivoa, pa organizaciona struktura postaje „ravnija“. Internet
dovodi do jednostavne i brže komunikacije, omogućava direktan i gotovo
besplatan pristup informacijama koje do tada nisu bile dostupne, kao i

14
jednostavnu kontrolu urađenog. Potreba za kontrolom i autoritetom nikada
neće u potpunosti nestati, ali težište se pomera od komande ka saradnji,
postepeno degradirajući hijerarhiju i birokratiju. Moć i autoritet se pomeraju
ka potrošaču, pa njegove potrebe postaju prioritet u lancu vrednosti
organizacije.

Kako društveni mediji mogu transformisati preduzeća, neprofitne

organizacije i vlade država? Internet i društveni mediji su doveli do
fundamentalnog preokreta u korišćenju, upravljanju i vrednovanju
informacija, pa društvene informacije postaju značajan deo lanca vrednosti
preduzeća. Društveni mediji omogućavaju ljudima da zaobilaze hijerarhijsku
strukturu u organizaciji, sisteme i procedure, koji su, u načelu, ustanovljeni
kako bi upravljali, organizovali i zaštitili, sada već zastarele, tokove
informacija. Spljoštavanjem organizacione strukture i umrežavanjem,
društveni mediji omogućavaju pristup eksternim informacijama i eksternom
znanju, čiji kredibilitet je uspostavljen putem društvenih medija. Uticaj
društvenih medija na organizacije će imati tri osnovne posledice i to tako što
će im omogućiti (Mootee, 2009):

• Ponovno osmišljavanje odnosa koje imaju sa svojim kupcima -

Upotreba društvenih medija je proces koji zahteva veliku posvećenost,
iskrenost i otvorenost. Ukoliko preduzeće ima izuzetan proizvod, nikada nije
bilo lakše naći tržišnu nišu za njega kao što je to danas. Ako ima kvalitetnu
poruku, nikada je nije bilo lakše preneti. Nikada nije bilo lakše saznati šta
vaši kupci misle o vama i povezati se sa njima. Međutim, ključ uspjeha na
društvenim medijima je da u svakom trenutku budete svesni da se razgovor
u koji ste uključeni manje tiče vaše organizacije, a više vaših kupaca, tj.
kako će oni popraviti kvalitet svog života i ostvariti poslovni uspeh. Suština
svih aktivnosti koje obavljate na društvenim medijima je da stvorite
zajednicu koja će spajati vaše kupce i vašu kompaniju.

• Stvaranje jake organizacione kulture - Društveni mediji mogu biti

iskorišćeni kao platforma za povezivanje sa zaposlenima koja će kod njih
pojačati osjećaj verovanja u razlog postojanja organizacije, tj. u misiju.
Potrebno je stvoriti organizacionu kulturu koja će promovisati zajednički rad
i zajedničko stvaranje vrednosti, bez obzira na to da li se učesnici u ovom
procesu nalaze unutar ili izvan organizacije.

• Rušenje hijerarhije i stvaranje inovativnih organizacionih

modela - Društveni mediji pružaju mogućnost zaposlenima da zaobilaze
birokratizovanu hijerarhiju i stvaraju prilike za nastanak i primenu novih,
mrežnih organizacionih struktura. U vremenu stalnih promena, društveni
mediji imaju značajnu ulogu u formulisanju strategije organizacije i mogu se
iskoristiti kao instrument za ostvarivanje održive konkurentske prednosti.

Društveni mediji nisu trend, ni moda. Oni su nova konstanta svih

društvenih, pa tako i poslovnih odnosa. Nećemo aplaudirati novom blogu ili
Tviter nalogu vaše kompanije. Aplaudiraćemo procesu promene na bolje
koji je toj socijalizaciji prethodio (Đermanović, 2011)! Suština društvenih
medija su odnosi i međusobna povezanost, a ne tehnologija. Ključno pitanje
15
je kako da ostvarite i razvijete odnos za svojim kupcima, a ne koju
tehnologiju ćete da koristite. Budućnost poslovanja je u uvođenju
socioloških koncepata u poslovnu strategiju. Tehnologija je samo alat koji
olakšava komunikaciju. Alati će se, vremenom, menjati, mreže će evoluirati
i nastajaće novi mediji za distribuciju sadržaja. Ali, odnos koji preduzeće
ima sa svojim kupcima će uvijek biti tajna poslovnog uspjeha.

3. Neke teorije o YouTobe oglašavanju

Platforme društvenih medija igraju glavnu ulogu u distribuciji poruka
kompanije njihova ciljna publika. Pošto su digitalne platforme postale toliko
istaknute, kanal izbor je postao važna oblast studije za marketinšće da bi se
odredilo najefikasnije i precizno sredstvo komunikacije za prenošenje
poruke (Shinnavi & Marcus, 1997).Teorija bogatstva medija tvrdi da su
određeni kanali komunikacije bogatiji od drugih zavisno od karakteristika
koje kanal poseduje da prenese informacije, posebno povratne informacije i
znaci koji medijum može pružiti (Dennis & Kinnei, 1998). Teorija ima
uglavnom su testirani u okviru tradicionalnih oblika komunikacije, kao što je
lice u lice razgovori, e-mailovi i tako dalje (Dennis & Kinnei, 1998; Otondo,
Scotter, Allen &Palvia, 2008); stoga je većina istraživanja fokusirana na
tradicionalne medije. Kada primenjena na novim medijskim kanalima,
teorija se primenjuje samo na društvene medije radni prostor (Lo & Lie,
2008; Shinnavi & Marcus, 1997) otvarajući priliku da ispitati njegovu
primenljivost na društvene medije namenjene pojedincima.

Istražujemo kako YouTube korisnici reaguju kada je izložena reklama

u videu koji oni gledajuna. Studije (Kalder, Malhouse, i Schaedel, 2009;
Coursaris, Osch, i Balogh, 2016; Li & Lo, 2014) koje se fokusiraju na
oglašavanje efikasnosti društvenih medija tvrde da je angažovanje
potrošača i oglašavanje efikasnost su povezani.Kalder, Malhouse, i
Schaedel (2009) navode da je interakcija korisnik ima sa mesta na kojem je
smeštena reklama, i priznavanje brend ne utvrdi efikasnost oglašavanja. U
isto vreme, Li i Lo (2014) i Coursaris, Osch i Balogh (2016) tvrde da će
količina vremena gledalac provede na oglas povećati brend ili priznanje
proizvoda, dakle, što je poruka efikasnija to je veća šansa da se reklama
primi i izazove željeni efekat kod gledalaca budućih potrošača.

3.1 Efikasnost oglašavanja na društvenim mrežama

D'Ambra, O'Konor, i Rajs (1998), Denis i Kinei (1998), i Kvak (2012),
zasnovan na teoriji medija bogatstvu su fokusirani na značaj medija je
bogatstvo u smanjenju neizvesnosti i tvrde da je bogatiji medij mnogo
16
efikasnije prenosi poruku u radnom prostoru. Ove studije su tvrdile da
povratne informacijei su od ključnog značaja jer omogućavaju pojedincima
da imaju bolji uvid u sve ono što su do sada postigli da vide kakav je efekat
napravio njihgov oglas. Studija koju su Dennis i Valacich (1999) govori u
prilog tome da je zbog novih medija se pojavljuje, teorija medija bogatstvo
treba da se proširi i primenjuje na novim medijskim platformama i Calder et
al. (2009), Coursaris et al. (2016), Li i Lo (2014), D'Ambra et al. (1998),
Denis i Kinei (1998), Denis i Valacich (1999), i Kvak (2012) su istraživali i
proučavali efektivnost reklamiranja na društvenim medijima, teoriju medija
bogatstvo novih medija u radnom prostoru, kao i značaj izbora odličnog
komunikacionog kanala. Ono što ostaje da se istraži je efikasnost
oglašavanja na društvenim medijima, u slučaju ove studije, YouTube, na
osnovu signala i povratne informacije od strane posetilaca videa na
YouTube. Uprkos povećanog interesa u društvenim medijima i teorije o
internet oglašavanju, iznenađujuće je da je vrlo malo istraživanja bilo
fokusirano na ovu temu, posebno iz perspektive novih medija i teorija o
oglašavanju putem društvenih mreža. S obzirom da se teorija uglavnom
primenjuje na bilo koji od novih medija u radnom prostoru ili prednosti
jednog kanala za oglašavanje, važno je uzeti u obzir ovu novu perspektivu
YouTube oglašavanja i kako teorija pomaže u određivanju efikasnosti
efekta oglašavanja putem YouTube. Takođe je važno da se sprovede
studija koja određuje kako na oglase ko su objavljeni na YouTube reaguju
korisnici YouTube i njihove povratne informacije su od krucijalne važnosti.

Pre svega potrebno je razumevanje kako razni faktori utiču da oglas

bude efikasan i može biti od velike koristi za kompaniju i da odredi gde će
njihov oglas doneti najveću posećenosti i privući najveću pažnju posetilaca
YouTube, a možda budućih potencijalnih kupaca. U slučaju ove studije, to
će im pomoći da shvate da je YouTube efikasan kanal za postavljanje
reklame, i kako potrošači vide ili tumače proizvode ili usluge koje se nude
oglasom na YouTube. Drugo, ova studija može da doprinese postojećim
istraživanjima, ali sa novom perspektivom ne istražena ranije i može da
popuni prazninu istraživanja na tu temu i teorije o oglašavanju putem
društvenih mreža i samog online oglašavanja

Treće, kompanije mogu da istražuju i druge slične društvene

medijske platforme i razmotriti kako iskustvo i povratne informacije
predstavljene u ovom istraživanju mogu uticati na druge platforme i
efektivnost reklamiranja putem drugih medija..

Ovo istraživanje može da pomogne preduzeću da vidi kako i gde

može očekivati najveću posećenost i pregledanje reklama putem ovog
društvenog medija kao što je YouTube.Cilj studije istraživanje je bio da se
ispita teoriju medija u kontekstu platformi YouTube istražujući odnos između
angažovanja publike i reklama efikasnosti na sajtu na osnovu specifičnih
17
znakova kanala i povratne informacije.Studija anketiranih YouTube korisnici
iz SAD i Dominikanske Republike da se utvrdi da li reklamiranje efikasnost i
mediji bogatstvo može da se razlikuje u zavisnosti od kulture.

Teorija tvrdi da su svi kanali komunikacije razlikuju po svojoj sposobnosti da

omogući pojedincima da komuniciraju i da se promeni razumevanje poruka
ovo znanje je shvaćeno kao medij je bogatstvo. Mediji bogatstvo teorija
mesta sve komunikacione medija na kontinuiranoj skali na osnovu njihove
sposobnosti da komuniciraju složenu poruku. Komunikacione kanale koji
mogu adekvatno pojasne i prenesu poruku smatraju se da su bogatim
medijimi, dakle, veći su na skali..

S druge stane, poruke koje oglas pruža ali je korisniku potrebno više
vreman da ih dekodira tj da razume poruku koju oglas nosi, smatraju se
manje bogati, dakle, niži na skali. Mnoštvo znakova je ključni faktor za kanal
komunikacije; ovo se odnosi na više načina poruka se može saopštiti, kao
što je slučaj sa neverbalnim znacima kao što su izrazi lica i verbalnim
signalima, kao što je ton glasa. Što više signali za komunikaciju medij može
pružiti i prijemnik vide, bogatiji se smatra medij. Neposrednost povratnih
informacija odnosi na opcije da medij daje korisniku da dobiju ili pruže
odmah povratnu informaciju. Nedostatak neposredne povratne informacije
može da smanji tačnost komunikacije i može trajati duže za prijemnica da u
potpunosti završi svoj zadatak ili da shvati svrhu poruke tj oglasa

Povratna informacija je važna za brzinu i efikasnost komunikacije jer

omogućava pošiljaoca da prizna u kojoj meri prijemnik razume poruku i da
prilagodi poruku prezentaciju". Izbor kanala koji omogućava obe opcije
smatra se da je bogatiji medij. Jedan od glavnih razloga pojedinaca
izaberite komunikacioni medij za isporuku ili primanja poruka je da se
smanji netačnost ili eventualna pogrešna tumačenja. Ako je poruka
dvosmislena ili nejasna, ona postaje teži zadatak za prijemnika da dekodira
informaciju. Što više dvosmislena poruka, potrebni su viši znaci i podaci da
je tumače ispravno.

Dvosmislenost zahteva da članovi da konvergiraju do dogovora o

jednom tumačenju informacija.U ovim slučajevima, pojedinci imaju
tendenciju da preferiraju medijum sa većim bogatstvom. S druge strane,
kada je predstavljena neizvesnost, jedna osoba u grupi mora da razjasni
informaciju, dakle, u ovom slučaju, tanji mediji mogu biti poželjni. Da
komunikacija bude uspešna, i pošiljalac i primalac moraju da se dogovore
da prijemnik shvatili poruku. Dennis i Valacich (1999) navode da pet
karakteristika utiče na komunikaciju. Karakteristike predstavljeni su (a)
neposrednost povratne informacije koja determiniše brzinu na dvosmernu
komunikaciju; (B), simbol sorta, koja određuje broj načina da se informacije

18
 mogu se saopštiti; (C) paralelizam, koji se odnosi na broj razgovora koje se
mogu se paralelno obavljati; (D) proširenje koje se odnosi na to kako
medijum dopušta pojedincima da proba poruku pre slanja; i (e) koji se
odnosi na količinu vremena da poruka može biti ponovo pročitana. Mnogi
društveni mediji poseduju ove karakteristike i u zavisnosti od vrste
društvenih medija, većina poseduje sve ove karakteristike, tako da što više
karakteristika poseduje tj sve ove funkcionalnosti se može smatrati
bogatijim kanalom.

3.2. Prednosti oglašavanja na YouTube

Kompanije u Srbiji od marta prošle godine i putem YouTube
platforme mogu da rade na promociji brenda, proizvoda i usluga, kao i na
dobijanju povratnih informacija od korisnika. Ovaj vid oglašavanja pruža
razne mogućnosti oglašivačima za povezivanje i s lokalnom i
međunarodnom publikom.

Sa više od milijardu jedinstvenih korisnika mesečno i 100 sati

postavljenog video materijala svakog minuta, YouTube okuplja ogroman
broj korisnika koji traže, gledaju, dele, komentarišu i „lajkuju“ video sadržaje
na ovoj video platformi. U Srbiji YouTube ima doseg do 47 odsto populacije.
Svakodnevno korišćenje YouTube-a najpopularnije je kod mlađih korisnika
te se kod njih procenat penje na neverovatnih 91 odsto korisnika starosti
između 20 i 24 godine. Ova populacija inače najviše koristi YouTube za
slušanje muzike.

19
 Slika 1. Youtube

Međutim, YouTube je bitan i za formiranje mišljenja i donošenje

odluka o kupovini, s obzirom da ga 62 odsto korisnika smatra pouzdanim
izvorom informacija o proizvodu koji planiraju da kupe. Sa inovativnim
rešenjem Trueview formata zahvaljujući kome oglašivači plaćaju samo
ukoliko je korisnik „aktivno“ pregledao video materijal, YouTube se
pozicionirao kao zaista efikasna platforma za sprovođenje marketinških
kampanja.

Konkretnih prednosti ima mnogo. Ovo su najbitnije od njih:

 Video oglasi vam omogućuju da se bolje povežete sa potencijalnim

kupcima na upečatljiv i jedinstven način. Pored neophodnog tehničkog
znanja za pokretanje kampanje i ispravnog targetovanja ciljne grupe,
trebaće vam po mogućstvu relativno kratak i zanimljiv video koji privlači
pažnju.

 YouTube oglašavanje vam omogućuje da dosegnete svoju ciljanu

publiku u trenutku kada oni postavljaju, pretražuju i pregledavaju
video sadržaje .

20
 YouTube oglašavanje omogućuje povezivanje s lokalnom i
međunarodnom publikom na drugom najpopularnijem pretraživaču na
svetu nakon Googla.

 Oglase možete prikazivati korisnicima YouTube-a na osnovu njihovog

pola, geografske lokacije, jezika kojim govore ili interesovanjima. Na
primer, oglase možete plasirati ženama koje imaju između 18 i 34
godina, koje žive u Srbiji i koje vole da putuju. Takođe, oglase možete
prikazivati po kategorijama ili podkategorijama na Youtube kanalu (npr.
muzika, hrana i piće) ili ključnim rečima koje korisnici ukucavaju u polje
za pretragu. Fokusiranjem na prave ljude, na osnovu toga ko su oni, gde
se nalaze i šta ih zanima, dolazite do idealnih korisnika. Drugim rečima,
mogućnost preciznog targetovanja ciljne grupe garantuje ROI.

Slika 2. Precizno targetovanje

 

 Plaćanje se vrši kada gledalac odluči i klikne da pogleda vaš promotivni

video (Trueview In-search ads) ili kada odluči da nastavi sa gledanjem
videa (Trueview In-stream ili In-dislay). To znači da nećete rasipati
novac na ljude koji nisu zainteresovani za vašu ponudu.

21
 Slika 3.

 Cena klika ili pregleda nije fiksna, već zavisi od više faktora kao što
su atraktivnost oglasa (za gledaoca), odabranih ključnih reči za
kampanju, demografskih podešavanja kampanje (mesto, godina starosti,
pol, interesovanja, kategorije, ...), ponuda i potražnja za vašim
uslugama/proizvodima na određenom tržištu i CTR-a (procenat klikova u
odnosu na broj prikaza).
 Bez obzira na to da li vaši potencionalni klijenti koriste pametni telefon,
tablet ili računar, vaši video oglasi će doći do njih. YouTube
oglašavanje omogućava prikazivanje video snimaka na svim vrstama
uređaja. Čak šta više, 40% od svih pregleda na Youtubu-u se izvrši
preko mobilnih uređaja.

22
 Slika 4. Youtube

 Mogućnost integracije sa klasičnom Google Adwords kampanjom.

 Relativno jeftin vid oglašavanja u Srbiji zbog još uvek slabe konkurencije.
Složićete se da nekoliko dinara za klik ili pregled video oglasa predstavlja i
više nego pristupačnu cenu.

 Iako određeni deo korisnika posle par sekundi "preskoči" vaš oglas,
istraživanja pokazuju (a znate i po sebi), da gledalac najčešće ipak
zapamtiti brend koji je video.

 Fleksibilnost kampanje se postiže time što sve parametre koje ste

inicijalno podesili, možete na osnovu statističkih podataka menjati tokom
celokupnog trajanja kampanje.

 Besplatni YouTube alat za analitiku pomaže oglašivačima da saznaju ko

su ljudi koji gledaju njihove oglase i kako reaguju na njih.

23
 Slika 5. YouTube alat za analitiiku

 Korisnici mogu deliti vaše oglase na društvenim mrežama, mogu pratiti vaš
kanal na YouTube-u i komunicirati sa vama. Sticanje pratilaca će se
zasigurno ubrzati YouTube oglašavanjem.

 Postoji mogućnost Remarketing-a, tj. prikazivanja video oglasa samo

osobama koje su već bile na vašem YouTube kanalu, videu ili web sajtu.

24
3.3. YouTube reklamiranje na različitim pozicijama

1. Display ads

Reklama se prikazuje sa desne strane videa koji se gleda i iznad liste

predloženih videa. Za veće player-e ova reklama se može pojaviti ispod
player-a.
2. Overlay ads

Polu transparentni oglasi u vidu banera koji se prikazuju u donjem delu

videa zauzimajući 20% od donjeg dela.
3. Skippable video ads

Video oglasi koji dozvoljavaju gledaocima da ih preskoče posle 5 sekundi,

ako tako žele. Može se prikazivati pre, u toku ili posle videa.
4. Non-skippable video ads

Video oglasi koji ne dozvoljavaju gledaocima da ih preskoče moraju se

pogledati u celosti. Mogu biti dugački do 30 sekundi i mogu se pojavljivati
pre, u toku i posle videa.
5. Bumper ads

Video oglasi koji ne dozvoljavaju gledaocima da ih preskoče (skip) moraju

se pogledati u celosti i traju do 6 sekundi. Mogu se pojavljivati pre, u toku i
posle videa.
6. Sponsored cards

Sponzorisane kartice (Sponsored cards) sadržajni prikaz koji može biti

relevantan za video koji se gleda. Gledaoci u tom slučaju vide tizer kartice
na par sekundi i zatim se sklanjaju. Takođe, u gornjem desnom uglu videa
mogu kliknuti na ikonicu da se otvore sve kartice.

4.VRSTE YOUTUBE OGLASA

Oglašivači se mogu povezati sa gledaocima na 3 načina:

25
  „Trueview In-stream“ – gledaoci imaju opciju da pogledaju
ceo video snimak ili da ga „preskoče“ („skip ad“) nakon 5
sekundi.Nema ograničenja u trajanju oglasa, ali se
oglašivačima naplaćuje samo ako korisnik pogleda najmanje
30 sekundi video snimka, ili ceo video.
 „Trueview In-display“ – gledaoci imaju opciju da kliknu na vaš
oglas. Olašivač plaća samo ako korisnik otvori i počne sa
gledanjem video snimka.
 „Trueview In-search ads“ – vaš oglas se pojavljuje na
rezultatima pretrage prilikom pretraživanja gledaoca.

ZAŠTO KORISTITI YOUTUBE OGLAŠAVANJE?

a. najveći sajt za prikaz video sadržaja

b. najposećeniji sajt na svetu

c. preko 4 milijarde video pregleda dnevno

d. svakog minuta se postavlja 100 sati video materijala

e. YouTube ima doseg do 47% stanovništva u Srbiji

KOJE SU GLAVNE PREDNOSTI YOUTUBE OGLAŠAVANJA?

f. Cena klika nije fiksna, već zavisi od više faktora:

g. atraktivnosti oglasa (za gledaoca)

h. odabranih ključnih reči za kampanju

i. demografska podešavanja kampanje (mesto, godine/starost, pol,

interesovanja, kategorije, teme...)

j. ponuda i potražnja

k. CTR – procenat klika u odnosu na broj prikaza

l. licitacija (ponuda za CPC ili CPM) krajnjeg oglašivača po određenoj

ključnoj reči

m. licitacija (ponuda za CPC ili CPM) krajnjeg oglašivača po određenoj

web lokaciji

26
4.1. 9 koraka kako da započnete reklamiranje na YouTube
1. Napravite Google Adwords Nalog

Napravite nalog na Google Adwords, a zatim

nahttp://adwords.google.com/video. Ukoliko već imate nalog na Google
Adwords, odmah pređite na drugi link.

2. Povežite Adwords i YouTube kanal

Kliknite na povezani YouTube kanali i dodajte kanal koji želite da

promovišete.

3. Opšta podešavanja

Na ovom koraku podešavate vaš dnevni budžet. Bolje je početi sa malim

budžetom, pa videti kako funkcioniše reklama, pa zatim, ukoliko budete
imali potrebe i povećati budžet. Zapamtite, Google vam neće naplatiti
ukoliko vaša reklama nije pogledana do kraja.

4. Podesite lokaciju- Geotargeting reklame

U ovoj opciji možete izabrati gde želite da se vaša reklama pušta- Google
vam nudi opciju da se reklamirate preko Youtube u određenoj državi, gradu,
regiji… Što uže podesite oblast svoje reklame, veća je verovatnoća da ćete
dopreti do ljudi kojima je zaista potrebna vaša usluga. Dakle, ako imate
lokalni biznis u Kraljevu, nema potrebe da podešavate reklamu za ljude iz
Subotice, ili iz Hrvatske. Držite se Kraljeva i bližih gradova.

5. Dodajte video zapis

Izaberite video sa vašeg YT kanala koji ste povezali sa Google Adwords

nalogom i dodajte ga u kampanju. Savet za bolje postavljanje naslova videa
možete da pročitate na SEO za YouTube.

6. Napredna podešavanja

U naprednim podešavanjima, podesite dane i vreme kada želite da se vaša

reklama prikazuje, kao i početak i kraj vaše kampanje. Razmislite dobro
kada želite da se vaša reklama pojavljuje. Razmišljajte u pravcu kada bi
vaši korisnici mogli da koriste internet i YT.

7. Ciljanje uređaja korisnika

Ovo je vrlo korisna opcija za ciljanje specifične grupe korisnika. Izaberite da

li će vaše reklame da se prikazuju na desktop računarima, tabletima,
mobilnim telefonima, laptopovima… Ukoliko ciljate na mlađe korisnike,
primarno je da se okrenete reklamiranju na mobilnim telefonima i tabletima.

27
 8. Izaberite godine, pol, temu, interesovanja…

Osmi korak može biti i presudan kako bi vaša kampanja dala rezultate.
Izaberite godine korisnika koje su relevantne vašoj reklami, npr. ukoliko
imate gejmerski kanal koji želite da promovišete, sigurno vam ciljna grupa
neće biti žene od 35-50+ godina. Što više budete specifični prilikom
podešavanja reklame za YouTube, to će rezultati vaše kampanje biti
uspešniji. Precizirajte godine, pol, interesovanja i sve ono što mislite da će
vam pomoći da vaša Youtube reklama dospe do željenog korisnika.

9. Odabir ključnih reči

Kako bi pronašli kjučne reči za kampanju možete da

upotrebitekeywordtool.io/youtube ili Google Keywords Tool. Što je duža
ključna reč, tj. ključne reči, veća je verovatnoća da ćete pronaći željene
korisnike.

4.2. 13 ČINJENICA KOJE NISTE ZNALI O MREŽI

YOUTUBE

1.Osnivači sajta YouTube su Chad Hurley, Steven Chen i Jawed Karim,

bivši radnici kompanije PayPal. Domen su registrovali u februaru 2005. a
sajt je krenuo sa radom u decembru.

28
 Slika 6. Osnivaci YouTube

2. Vlasnik YouTubea je kompanija Google. Samo 18 meseci nakon

osnivanja, YouTube je prodat za 1.65 milijardi dolara u akcijama.

3. Procenjuje se da svakog meseca u proseku milijardu korisnika poseti

YouTube. Drugim rečima, 15% planete mesečno posećuje ovu mrežu.

4. Na Twitteru se svakog minuta podeli oko 700 linkova sa sajta YouTube.

5. Oko sto minuta video zapisa postavi se na YouTube svakog minuta, što
znači da se na ovoj mreži nalazi više materijala nego što su najveće
televizijske kuće snimile u proteklih 60 godina.

6. Najomraženiji video koji se našao na mreži YouTube je spot Rebecce

Black za pesmu Friday. Pre nego što je uklonjen, imao je neverovatnih 3.1
miliona dislajkova.

Slika 7. Rebecce Black

7. Čuveni spot za pesmu Gangnam Style, najgledaniji je video ikada sa

skoro 2.2 milijarde pregleda do sada.
29
 8. Ako izuzmemo muzičke spotove, najgledaniji viralni video svih vremena
je Charlie bit my finger – again! koji je premašio 800 miliona pregleda.

9. Prvi video koji je postavljen na YouTube bio je snimak iz zoološkog vrta i

prikazuje jednog od osnivača, Jaweda Karima. Video koji nosi naziv Me at
the zoo danas ima skoro 17 miliona pregleda.

10. Više od milion korisnika iz preko 30 zemalja sveta zarađuje novac

zahvaljujući videima koje postavljaju na ovu mrežu.

11. Chad, Steven i Jawed došli su na ideju da osnuju YouTube nakon što
nisu mogli da pošalju prijateljima snimak sa jedne privatne zabave na kojoj
su bili. Međutim, neki tvrde da pravi razlog leži u tome što Jawed nije
mogao da pronađe snimak malog incidenta koji se desio na nastupu Justina
Timberlakea i Janet Jackson i da je tada rešio da stvori mesto gde će svaki
snimak moći da se pronađe sa lakoćom.

12. Prethodnik YouTubea bio je sajt ShareYourWorld.com. Osnovan 1997.

godine, postao je prvi sajt za deljenje video snimaka, ali je zahvaljujući
skromnoj tehnologiji ubrzo ugašen.

13. Prosečnom čoveku bilo bi potrebno 23 života da pogleda sve video

zapise koji su postavljeni na YouTube.

5. 8 načina da se maksimalizuju rezultati YouTube

Marketinga
# 1: Kreirajte upečatljive video zapise.

Većina nas nikada neće stvoriti "viralni" video sa milionima gledišta, jer mi
nemamo mačku koja igra klavir ili pijanicu za kijanje, ali na sreću oni nisu
potrebni za uspeh. Zapravo, većina nas nije mogla da reši milion novih
kupaca odjednom. "Sada serviraš 3,424,022. Ne? Sada služi 3.424.023.
Molim vas, svi formirajte pravu liniju. Nema guranja. "

30
 Slika 8. Snimak od 49 miliona pregleda

Umesto toga, trebalo bi da kreirate sadržaj koji odgovara potrebama vaše

publike. Vaš cilj bi trebao biti kreiranje video zapisa koji su korisni, vrijedni i
primjeruju vašim izgledima i klijentima. Ako možete da blog o tome, možete
da napravite video o tome. Vaš video sadržaj može se sastojati od pitanja,
odgovora na često postavljana pitanja, ekspertskih intervjua, snimaka
ekrana, slajd šou i još mnogo toga.

Umesto toga, trebalo bi da kreirate sadržaj koji odgovara potrebama vaše

publike. Vaš cilj bi trebao biti kreiranje video zapisa koji su korisni, vrijedni i
primjeruju vašim izgledima i klijentima. Ako možete da blog o tome, možete
da napravite video o tome. Vaš video sadržaj može se sastojati od pitanja,
odgovora na često postavljana pitanja, ekspertskih intervjua, snimaka
ekrana, slajd šou i još mnogo toga.

# 2: Napravite svoj video za pronalaženje.

Vaši video zapisi trebaju biti dostupni i unutar i izvan IouTube-a. Video se
često pojavljuje na prvoj stranici pretraživača i dokazano je da je vaša
konkurencija skočila na vrh stranice sa rezultatima pretrage. Činjenica da
Google posjeduje YouTube ne može se zanemariti.

31
 Slika 9. YouTube video na prvoj strani

Da biste učinili da vaš video bude najdljiviji, želeli biste da se fokusirate na

tri ključna područja:

Naslov: Uverite se da su vaše ciljane ključne reči u prvim rečima naslova.

Još jedan trik je dodavanje debelog creva nakon vaših početnih ključnih
riječi i prefraskajte svoj naslov za maksimalan efekat. Na primer, vaš video
o uštedi novca za koledž bi mogao biti nazvan "Planovi štednje škole: Plan
529 i vaše dijete."

Opis: Dve stvari koje treba imati u vidu ovde: 1) započnite svoj opis sa
punim URL-om, i 2) nemojte biti skeptični sa vašim opisom-više je ... pa,
više. Budite opisni i bogati ključnim riječima. Ovo će vam pomoći da se
lakše pronađu ljudi koji pretražuju IouTube za vašu vrstu sadržaja. Takođe
možete uključiti više URL-ova tokom čitavog sadržaja.

Oznake: Obavezno uključite sve i sve povezane ključne reči u polje za

oznake.

Ovo nisu jedine promenljive u pronalasku, već su najjednostavniji za

upravljanje i kontrolu. Svi pogledi stranica, pretplatnici, komentari i slično
mogu utjecati na vidljivost vašeg videa.

# 3: Ostavite svoj YouTube kanal.

32
Čak i bez trošenja velikih dolara za kanal branda ili postanja YouTube
partnera, i dalje imate priliku da napravite brendirano iskustvo na YouTube-
u.

Slika 10. Markirani YouTube kanal

Razmislite o vašem IouTube kanalu "kući od kuće". Drugim riječima,

možete pretvoriti svoj kanal u odredište. Evo nekoliko predloga za početak:

Napravite prilagođenu pozadinu i izaberite svoje boje kako biste odgovarali

vašoj brendiranju. Kao i sa svakom društvenom medijskom platformom,
pojavljuje se više brendiranog i "živog" u vašem profilu, to je veći kredibilitet
za koji izgleda da je ... garantovan ili ne. Generički ili podrazumevani dizajn
čini vas da se pojavljujete mrak po noćima.

Izaberite "Player Viev" kao vaš izgled. Za razliku od prikaza mreže, pogled
na Plaier prikazuje jedan veliki video koji se može postaviti na autoplai.
Budući da ukupni prikazi mogu pozitivno uticati na vašu vidljivost, želite se
uveriti da je vaš prikazani video postavljen na autoplay

33
 Slika 11. Izabrani autoplay za maksimalni efekat
Napravite liste za reprodukciju i označite svoj najbolji sadržaj u desnom
stupcu. Plailists su način organizovanja video zapisa na IouTube-u. Iako
možete kreirati liste za reprodukciju bilo kog video zapisa - bilo da ste to
učinili ili ne - za svoj kanal, razmislite o kreiranju liste za reprodukciju
najpopularnijih video zapisa ili onih koji najbolje predstavljaju vaše
proizvode i ponude.
Na primer, ako nudite biciklističke ture u Nev England-u, možete kreirati
listu pesama koja se sastoji od "Bike Tours of Maine", "Bike Tours of Nev
Hampshire", "Bike Tours of Vermont" i tako dalje. Ako posedujete
prodavnica kućnih ljubimaca, možda ćete imati listu numera za čuvanje i
hranjenje s hitovima kao što su "Briga o vašem Iguani", "Savjeti za
hranjenje za parakeet" i "Šta će vaša nova mačka Snake jesti?" Kao što
imate početnu stranicu na vašu veb lokaciju i silose informacija za različite
proizvode i usluge, možete to replicirati na vašem kanalu pametnim
korišćenjem Featured Video i Plailist.

# 4: Koristite primedbe za izgradnju pretplatnika.

Možete dodati komentare na YouTube video snimke koji uključuju klikove

koji se mogu kliknuti na akciju. Ove primedbe se pojavljuju na vrhu vaših
video snimaka u određeno vreme i mogu sadržati veze sa drugim video
zapisima, plejlistama ili kanalima ili uključiti opciju pretplate..
Ovo je takođe korisno ako ste kreirali video sa zastarelim informacijama.
Umesto brisanja videa, možete kreirati novi video. Zatim vratite se na
originalni video i ugradite vezu koja vodi ljude na ažuriranu, ispravljenu
verziju.

34
 Slika 11. Snimak na YouTube

(Ako pravite Facebook-ove video-snimke, trebalo bi da očekujete da će ovaj

trik koristiti prilično malo.)

# 5: Objavite bilten i upozorite svoje prijatelje i pretplatnike.

Na vrhu vašeg kanala nalazi se Post Bulletin tab. Možete kreirati bilten i link
na video koji će se pojaviti na kućnim stranicama vaših pretplatnika i
prijatelja. Ovo je odličan način da privučete dodatnu pažnju - i saobraćaj -
na svoj video.

35
 Slika 12. Povećanje vidljivosti oglasa

# 6: Koristite YouTube oglase.

Julie Perri, direktor socijalnih medija u BLASTmediji, naziva ih "poslednjom

granicom" online oglašavanja.

Ona izveštava: "Ljudi dolaze [na YouTube] i direktno ulaze u upitne pretrage
onoga što traže ... Možete da učestvujete na tim ključnim rečima baš kao što
biste platili Google po-klik. Ali umesto tekstualnog oglasa na desnoj strani kao
što je to u Google-u, dobijate video i thumbnail video zapisa. "

"Najbolji deo je što možete ponuditi ključne riječi za penise na dolar u odnosu
na ono što plaćate za Google tekstualni oglas ili čak i za Facebook oglas."

Jednom kada vaš video podesite kao Promotivni video, onda ima mogućnost
da pokreće ono što se naziva" CTA "oglasi. CTA označava 'poziv za akciju'.
Klikom odmah na video zapis do veb stranice. "

Za dubinski intervju sa Julie Perri, pogledajte Killer IouTube Marketing taktike

za mali biznis.

36
 Slika 13. Ključne reči na YouTube

# 7: Koristite druge društvene platforme.

YouTube je platforma društvenih medija, a ne ostrvo. Evo nekoliko načina

da proširite domet vašeg video-snimka i učinite ga još deljivim:

Blog. Svaki put kada objavite novi video, trebalo bi da kreirate blog post.
Koristite naslov koji je bogat ključnim rečima i popunite svoj post sa
odgovarajućim, komplementarnim sadržajem. Ovo će isporučiti vaš video
svojim pretplatnicima i povećati šanse da bude pronađeno u pretrazi. Pored
toga, na svoj blog možete dodati vlastite dugmad za deljenje, što će olakšati
drugim ljudima da dele svoj sadržaj.

Objavite je na Facebook. Bez obzira da li na svojoj profilnoj stranici ili na

vašoj poslovnoj stranici, možete doći do mnogo šire publike na Facebook-u.
Plus, video je odličan način povećanja EdgeRank-a.

Tveet it. Dobar sadržaj ide dalje na Tvitter-u.

Pošalji to StumbleUpon. Ova veb lokacija za društvene marke oduvek je

bila moćan referrer, a nedavno je premašio Facebook. Za vožnju većinom
američkog veb prometa na sajtovima društvenih medija.

# 8: Pregledajte IouTube Insights

YouTube ima neku moćnu analitiku koja vam daje uvid u to ko gleda vaše
video zapise i kako ih otkriva. Možete prikupiti informacije o pojedinačnom
video zapisu ili svim video snimcima koje ste učitali.

Pregledavanje najgledanijih video zapisa ili video zapisa sa većinom

povratnih informacija zajednice (komentari, sličnosti, itd.) Mogu pokazati na
koji tip sadržaja najviše odgovara vašoj ciljnoj publici.

37
 Slika 14. YouTube analytics

6.Zaključak

38
Kupci su pod stalnim pritiskom platformi za “guranje” reklamnih poruka koje
im prekidaju pažnju i aktivnosti koje obavljaju i umorni su od jezika koji je
nerazumljiv, neiskren i nije jedinstven. Jednosmerna komunikacija koju
nude tradicionalni mediji, kao što su televizija, radio, novine i časopisi,
postaje zastarela i neprihvatljiva, a novi standard, zahvaljujući tehnološkim
platformama koje su umrežile ljude, organizacije i društva, postaje
komunikacija “mnogi prema mnogima”. Jedna od osnovnih potreba svake
osobe je da ostvari kontakt i da bude član neke grupe. Kupci žele da budu
povezani, ali je preduslov da bi ova veza mogla da funkcioniše da
preduzeće bude iskreno i autentično. Društveni mediji su platforma za
izgradnju poverenja, a ono zahteva emotivnu, a ne samo racionalnu
reakciju. Kao što navodi Čarls Hendi (Charles Handy), jedan od najvećih
mislilaca u istoriji nauke o menadžmentu - “Tehnologija bez poverenja je
samo saobraćaj.” Bez izgrađenog poverenja, preduzeća neće moći da
posluju uspešno.

Zbog obilja informacija u savremenom društvu i zaoštravanja medijske

borbe za našu pažnju, ljudska pažnja postaje redak resurs. U današnjoj
ekonomiji je neophodno zaslužiti pažnju ciljanih javnosti nečim što je
autentično i što inspiriše kupce da žele da stvaraju sopstveni multimedijalni
sadržaj kako bi o tome obavijestili druge ljude. Umesto pokušavanja da
kontrolišu medijske poruke, organizacije su počele da vode otvoren i
autentičan razgovor na društvenim medijima sa svojim kupcima, kako bi
zadobile njihovo poverenje i poštovanje. Zasluženi mediji postaju
najefektivniji oblik komuniciranja, ali se ne smije zaboraviti da su potrebne
godine kako bi se stvorila prava internet zajednica oko organizacije i njenih
aktivnosti.

Društveni mediji su promenili način na koji ljudi širom sveta komuniciraju.

Ponudili su novu platformu za komunikaciju, koja će dovesti do rušenja
korporativnih barijera i uspostavljavanja razgovora između onih koji su bili
unutar preduzeća i onih koji su bili izvan preduzeća. Ovo će za posljedicu
imati radikalne promene u načinu poslovanja, a smisao marketinga će sve
više biti u vođenju otvorenog razgovora sa kupcima, a sve manje u
emitovanju jednosmernih polu-istina o proizvodima i uslugama koje
preduzeće nudi.

Društveni mediji donose novu poslovnu logiku koja počinje sa ponovnim

osmišljavanjem načina na koji preduzeće stvara vrednost, a nastavlja sa
redefinisanjem društveno-informaciono-strukturnih odnosa koje kompanija
ima sa svojim kupcima, zaposlenima i dobavljačima. Kolaborativne
aktivnosti, kao što su razvoj novog proizvoda ili marketing, više ne
zahtijevaju institucionalnu nadgradnju. Interno (korporativno) preduzetništvo
sve više postaje katalizator za društveno ponašanje i aktivnosti, a sve
manje institucionalni okvir za obavljanje takvih aktivnosti. Ono će biti
platforma na kojoj će se graditi dugoročne strategijske promjene, bez obzira
da li se radi o oživljavanju (podmlađivanju) zrele organizacije ili stvaranju
novih poslovnih jedinica u okviru postojeće organizacije koje će iskoristiti
novonastale šanse na tržištu.

39
7.Literatura

Bercovici, J. (2010). Who coined ‘Social Media’? Web pioneers compete

for credit. December 9, 2010. Forbes.com Blogs, Mixed Media.

Berry, D. (1995). Social Media Spaces. May 1995.

<http://www.ku24.com/~darrell/hybrid1.html>

Boyd, D., Ellison, N.B. (2007). Social network sites: Definition, history,
and scholarship. Journal of Computer-Mediated Communication. 13(1),
article 11.

Corcoran, S. (2009). Defining earned, owned and paid media. December

16, 2009. Forrester Blogs.
<http://blogs.forrester.com/interactive_marketing/2009/12/defining-
earned-owned-and-paid-media.html>

Đermanović, D. (2011). Korporativni blog. 03.06.2011.

<http://www.draganadjermanovic.com/>

Friedman, T.L. (2000). The Lexus and the olive tree: Understanding
globalization. New York: Anchor Books.

Goldhaber, M.H. (1997). The Attention Economy and the Net. First
Monday. Volume 2, Number 4-7. April 1997.
<http://firstmonday.org/htbin/cgiwrap/bin/ojs/index.php/fm/article/view/519
/440>

Godin, S. (2003). Purple cow: Transform your business by being

remarkable. New York: Portfolio.

Godin, S. (2006). Small is the new big: And 183 other riffs, rants, and
remarkable business ideas. New York: Portfolio

Goodall, D. (2009). Owned, Bought and Earned Media. March 2, 2009.

ALL THAT IS GOOD. <http://danielgoodall.com/2009/03/02/owned-
bought-and-earned-media/>

Kaplan, A., Haenlein, M. (2010). Users of the world, unite! The

challenges and opportunities of Social Media. Business Horizons. Vol.
53, Issue 1, pp. 59-68.

Levine, R., Locke, C., Searls, D., Weinberger, D. (2000). The Cluetrain
manifesto: The end of business as usual. Cambridge, MA: Perseus
Publishing.
40
Kelly, K. (1998). New rules for the new economy: 10 radical strategies for
a connected world. New York: Viking Adult.

Le Meur, L. (2010). The Corporate Social Networking Manifesto.

February 26, 2010. Loic Le Meur Blog.
<http://loiclemeur.com/english/2010/02/the-corporate-social-networking-
manifesto.html>

Li, C. (2010). Open Leadership. San Francisco, CA: Jossey-Bass.

Mangold, G.W., Faulds, D.J. (2009). Social media: The new hybrid
element of the promotion mix. Business Horizons. Vol. 52, No. 4, pp.
357-365.

Mootee, I. (2009). How social technologies can transform the future of

tomorrow’s enterprises. Social Media Working Knowledge, Idea Couture.

Naslund, A. (2011). The now revolution: 7 shifts to make your business

faster, smarter, and more social. Boston, MA: Radian6 Social 2011 User
Conference.

O'Reilly, T. (2005). What is Web 2.0 - Design patterns and business

models for the next generation of software. 09/30/2005.
<http://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.html>

Palmer, A., Koenig-Lewis, N. (2009). An experiential, social network-

based approach to direct marketing. International Journal of Direct
Marketing.Vol. 3, No. 3, pp.162-176.

Qualman, E. (2009). Socialnomics. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.

Simon, H.A. (1971). Designing organizations for an information-rich

world. In Martin Greenberger (Ed.), Computers, communication, and the
public interest (pp. 37-72). Baltimore, MD: The Johns Hopkins Press.

Solis, B. (2010). Defining Social Media: 2006 - 2010. January 7, 2010.

<http://www.briansolis.com/2010/01/defining-social-media-the-saga-
continues/>

Universal McCann (2008). Power to the people, social media tracker

wave 3. <http://www.slideshare.net/mickstravellin/universal-mccann-
international-social-mediaresearch-wave-3>

Varagić, D. (2010). Blog osnove, verzija 0.88. 02.10.2010. Novi Sad:

<http://www.draganvaragic.com/weblog/pdf/BlogOsnove.pdf>

41
Vaynerchuk, G. (2011). Video on Gary Vaynerchuk Blog.
<http://garyvaynerchuk.com/>

Weber, L. (2009). Marketing to the social web: How digital customer

communities build your business. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.

Zarrella, D. (2009). The Social Media Marketing Book. Sebastopol, CA:

O’Reilly Media.

https://www.socialmediaexaminer.com/8-ways-to-maximize-your-youtube-
marketing-results/

https://moz.com/ugc/5-youtube-tools-to-boost-your-content-marketing-efforts

https://seoskola.wordpress.com/2015/06/29/9-koraka-da-zapocnete-reklamiranje-
na-youtube/

Paula R. Rodriguez (2017) EFFECTIVENESS OF YOUTUBE ADVERTISING

42