Todor Kulji

K U L T U R A S E A NJ A
- Teorijska objanjenja upotrebe prolosti

Pamenje sklapa selektivne sadraje prolosti u smisaoni poredak, uspostavlja sklad u

prihvatanju i tumaenju sveta, ali naravno ne samo uvanjem odreenih sadraja, ve I
zaboravom drugih.
Seanje je zahvat u prolo uvek iz nove sadanjice. Hermeneutiari su prilino uverljivo
pokazali kako uz pomo seanja, a posredstvom odabranih prolih sadraja, stvaramo
okvire tumaenja I znaenja za sadanjicu. Kod obe delatnosti vanu ulogu imaju kriteriji
odbira: lini, porodini, nacionalni, politiki itd.
Interesi uvek ureuju odnos javnog pamenja I zaborava kao i nain korienja
zapamenih sadraja, a, ideologije (to su marksisti najotrije uoili), prikazujui posebno
kao opte, predstavljaju selektivno pamenje kao autentino I neiskrivljeno.
Selektivno seanje, dakle, ine vienja onih prolih zbivanja koja su znaajna za
pojedince kada sebe definiu kao lana odreene grupe.
Bez pamenja ne bi smo mogli zamisliti vreme. Pamenje je sadanja prolost i protivnik
nezadrive prolaznosti. Ako je sutina vremena nemogunost povratka i jednosmernost
kretanja ka uvek novom kraju, onda je sutina pamenja negacija ove zakonitosti
vremena. Na neki nain pamenje preokree ono to se ne moe obrnuti i vraa ono to je
izgubljeno. Ali, u tome lee i mogunosti manipulacije. Vladajue grupe uvek
dogmatizuju seanja i hijerarhizuju ih po znaaju. Praznici su svedoanstvo onoga ega
drava eli da se sea.
Dok je seanje vie vezano za emotivni i kognitivni odnos pojedinca prema iskustvu,
dotle se pamenje vie odnosi na drutveni i kulturni aparat u kojima se skladiti uinak
seanja.
Sreni ljudi imaju loe pamenje i bogato seanje (T.Brusig). Kultura seanja prouava
naine kojim kulture, reimi i klase prenose znanje o prolosti, kako ga izmiljaju,
obrauju, koriste, potiskuju, zaboravljaju i preinauju. S obzirom na tehniko tehnoloku
stranu skladitenja pamenja, razlikuju se usmene, pismene i elektronski posredovane
kulture seanja. Takoe postoje pojedinane, kolektivne, slubene i neslubene verzije.
Institucionalizacija kulture seanja poinje sa prelazom seanja u kulturno pamenje.

Vreme interkulture Milena Dragievi-ei

U Srbiji, politika seanja otvara pitanje ega mi kao drutvo hoemo da se seamo? (U socijalistikom
periodu, politika seanja je bila vrlo precizna, poinjala je od 1941)