Totalni napon u taki preseka. Normalni i tangencijalni napon.

Zamislimo da je optereeno elastino telo nekom proizvoljnom ravni preseeno na dva dela.
Odbaeni desni deo tela 2, na posmatrani levi
1, na svakoj elementarnoj povrini preseka
A, dejstvuje
elementarnom unutranjom
r
silom Fu .
r
Srednji napon na toj elementarnoj
Fu
r
r
.
p
=
povrini je kolinik Fu i A:
sr
A
Kada elementarna povrina tei nuli srednji nar
r
r
Fu dFu
r
pon tei totalnom naponu p u taki M preseka: r
=
.
p = lim psr = lim
A0
A0 A
dA
Komponenta totalnog napona u pravcu normale na
r
r
n
presek predstavlja normalni napon , dok
komponenta koja lei u ravni preseka predstavlja
r
tangencijalni napon .
Kroz svaku taku moe se povui beskonano mnogo ravni. Za svaku ravan
totalni napon, a time i normalni i tangencijalni, imae drugaije vrednosti. Skup
napona za sve preseke koji prolaze kroz taku karakterie stanje napona u taki.

Naponi u kosom preseku aksijalno optereenog tapa. Morov krug napona

za ovaj sluaj.
Presecanjem zategnutog tapa ravni koja je upravna na
F
osu tapa, povrina poprenog preseka je A a napon je = .
A
Presecanjem istog tapa kosom ravni, odreeA
noj uglom , povrina poprenog preseka je A =
,
cos
a totalni napon (dobijen iz uslova ravnote):
F F cos
Z
=

F
+
p

A
=
0

p
=
=
= cos .
i

A
A
Projekcije totalnog napona daju normalni i tangencijalni
napon u kosom preseku u zavisnosti od ugla :

= p cos = cos 2 = (1 + cos 2 ) = + cos 2,
2
2 2

= p sin = cos sin = sin 2. Dobijeni izrazi lako daju:

2

=
.
= , = 0 za = 0. = 0, = 0 za
2
= max za sin 2 = 1 2 = = .
2
4

Eliminacijom ugla iz dobijenih izraza () i

(), dobie se Morov krug napona u
koordinatnom sistemu :

= cos 2, = sin 2
2 2
2

2
2
+ ( ) = (cos 2 + sin 2 )
2

2
2

+ ( ) = .
2

2
2

Kao to normalni naponi mogu biti, kako pozitivni

(Sl.1), tako i negatvni (Sl.2), konvencija o predznaku tangencijalnih napona prikazana je na Sl.3 i Sl.4.
Odredimo sada vrednost tangencijalnog napona za ugao +/2 na osnovu
dobijenog izraza za ():

= sin 2 = sin (2 + ) = sin 2 = .

+
2
2
2
2

Pojam o glavnim naponima

Povrine u kojima tangencijalnih napona nema su glavne povrine a normalni
naponi koji dejstvuju u tim povrinama su glavni naponi.
U teoriji elastinosti se dokazuje da kroz svaku taku napregnutog tela mogu da se
postave tri meusobno upravne glavne povrine. U jednoj od njih dejstvovae
maksimalni glavni napon 1, u drugoj 2, a u treoj minimalni glavni napon 3.
U zavisnosti od toga da li se u taki napregnutog tela pojavljuje
jedan, dva ili sva tri glavna napona razlikujemo tri vrste
naponskog stanja tela:
-prostorno stanje napona (Sl.1), gde je i 0, i = 1, 2, 3.
-ravno stanje napona (Sl.2), gde je 1 0, 2 0, 3 = 0.
-linearno stanje napona (Sl.3), gde je 1 0, 2 = 0, 3 = 0.

Ravno stanje napona.

U ravnom stanju napona se nalazi tanka ravna ploa optereena po konturi optereenjem koje koje lei u istoj ravni.
Teorema o uzajamnosti tangencijalnih napona.
Prikazani pravougaoni elementarni deo je debljine b i
sile koje na njega dejstvuju dobijaju se mnoenjem
napona i odgovarajuih povrina.
Momentni uslov ravnoe za prikazan elementarni deo daje:
M Di = 0 y dy b dx + x dx b dy = 0 x = y x = y = .
Tangencijalni naponi u dvema, meusobno upravnim ravnima,
imaju iste vrednosti ali suprotne smerove.
Naponi u proizvoljnoj taki za ravan odreenu
proizvoljnim uglom (
,).
Uslovi ravnoe za prikazan elementarni deo daju:
2
2
X
=
0

dA
+

dA

cos

dA

sin

1i

x
y

dA cos sin dA sin cos = 0

= x cos 2 + y sin 2 sin 2,

 Y1i = 0

dA + x dA cos sin

y dA sin cos + dA cos 2 dA sin 2 = 0

x y
=
sin 2 + cos 2
2
Glavni naponi pri ravnom stanju napona.
Odreivanje ravni u kojima se oni javljaju.
Glavne napone emo dobiti traenjem minimuma i maksi2
2
muma funkcije ( ) = x cos + y sin sin 2.
Za traena reenja prvi izvod mora biti jednk nuli:
d

= ( )
= 0,
d =
=
1/ 2

1/ 2

= ( ) = x 2 cos sin + y 2 sin cos 2 cos 2

d
d

= ( ) = ( x y ) sin 2 2 cos 2
d
d
= ( x y ) sin 21/ 2 2 cos 21 / 2 = 0 tan 21/ 2 = 2
d =
x y
1/ 2


2
2

21 = arctan
,
tan 21 / 2 =

x y
x
y

tan 2 2 = tan 21 2 2 = 21 + 2 = 1 + ,
2
Dobijeni izrazi definiu ravni u kojima se javljaju
glavni naponi.
Za oadreivanje sinusa i kosinusa od 21/2 iskoristimo i zamiljeni pravougli
trougao sa slike:
x y
2
cos 21 =
,
sin
2

,
1
2
2
2
2
( x y ) + 4
( x y ) + 4

cos 2 2 =

x y

y ) + 4
2

, sin 2 2 =

y ) + 4
2

Za odreivanje kvadrata sinusa i kosinusa preko kosinusa dvostrukog ugla iskoristimo matematike formule:

x y
1
1
2
,
sin 1 = (1 cos 21 ) = 1
2
2
2
2
(

)
+
4

x
y

x y
1
1
2
,
sin 2 = (1 cos 2 2 ) = 1 +
2
2
2
2
(
)

+
4

x
y


x y
1
1
,
cos 1 = (1 + cos 21 ) = 1 +
2
2
2
2

(
)
4
x
y

x y
1
1
2
.
cos 2 = (1 + cos 2 2 ) = 1
2
2
2
2
(
)

+
4

x
y

Prvi glavni napon e se dobiti uvrtavanjem 1 u izraz za ( ) : = = 1

x y
x y
x
2
y

+
1 =
1+
+
1

2
2
2
2
2
2

2
2
(
)
(
)
(
)

+
4

+
4

x
y
x
y
x
y

1 =

x + y
2

( ) + 4
+
2 ( ) + 4
2

x + y
2

1
2

y ) + 4 2 .
2

Istom procedurom, drugi glavni napon se dobija uvetavanjem 2, u izraz ( ) :

x + y
( x y )2 + 4 2 x + y 1
2
2
(
)
= = 2 =

+
4

.
x
y
2
2
2
2
2
2 ( x y ) + 4
2

Dakle, glavne napone odreuju formule: 1 / 2 =

x + y
2

1
2

y ) + 4 2 .
2

Za ravnu plou izloenu, po stranama, dejstvu glavnih napona, odrediti

normalni i tangencijalni napon za ma koju ravan i nacrtati Morov krug
napona.
Dobijene formule:
= x cos 2 + y sin 2 sin 2,
x y
=
sin 2 + cos 2,
2
izvedene u optem sluaju, za x = 1 , y = 2 i = 0, daju:
= 1 cos 2 + 2 sin 2 , = 1 2 sin 2...(1) = 1 2

max
2
2

1
2
= (1 + cos 2 ) + (1 cos 2 )
2
2
1 + 2 1 2

=
cos 2...(2)
2
2
Kvadriranjem pa sabiranjem izraza (1)
i (2), dobija se Morov krug napona:

1 + 2

1 2
2

+ =
2
2

Zapreminska dilatacija.
Zapremina elementarnog dela pre dejstva napona x , y i z je dV0 = dx dy dz ,
a nakon njihovog dejstva je dV = (dx + dx ) (dy + dy ) (dz + dz ).
dV dV0
.
Zapreminska dilatacija: v =
dV0
dV dV0
v =

dV0 dV0
dx + dx dy + dy dz + dz
v =

1
dx
dy
dz
v = (1 + x ) (1 + y ) (1 + z ) 1
v = x + y + z + x y + x z + y z + x y z .
Zanemarujui male veliine drugog i viih redova dobijamo v = x + y + z .
Veza izmeu normalnih napona i dilatacija pri ravnom stanju napona (
z=0).
Odredimo prvo dilatacije u sva tri pravca preko napona:
y
1
x
( x y ),

=
x =

x
E
E
E
y
1
x
( y x ),

=
y =

y
E
E
E

y
x

( x + y ).

z =
z
E
E
E
Reavanjem prve dve jednaine po x i y dobie se ti
naponi preko dilatacija. Prvo ih svedemo na oblik:
x y = E x ...(1)
y x = E y ...(2)

Zatim na nain, nie naznaen, dobijamo traene zavisnosti:

E
E
( y + x ).

=
(
)

(
1
)
+
(
2
)

(1) + (2)
y
x
x
y
2
2
1
1
Deformacija i naponi pri istom smicanju.
Deformacije pri smicanju: CC ' = m je apsolutno klizanje. Relativno klizanje je
m
= tan .
h
- ugao klizanja.
Znak priblino ()
stoji zbog toga to
ugao [rad] obino
ima malu vrednost.

Naponi pri smicanju (tangencijalni, poto lee u

smicajnoj povrini) u svakoj taki smicajne povrine
imaju konstantnu vrednost. Jednaina ravnotee,
unutranjih silarusled tangencijalnih napona i
prikazane sile F koja izaziva smicanje, daje:
F

=
dA F = 0 ( A )dA = F As = F As

( As )

Intenzitet sile koja izaziva smicanje oznaavaemo i sa Fs i nazivati smicajnom

silom a smicajnu povrinu emo oznaavati As.
Hukov zakon (to je osnovni zakon Otpornosti materijala), koji govori o proporcionalnosti izmeu napona i deformacija, kod tangencijalnih napona ima oblik
= G ,
gde koeficijent proporcionalnosti G nosi naziv modul klizanja koji,
kao i modul elastinosti E, ima dimenziju napona [N/m2] = [Pa].
Kada pri ravnom stanju napona postoje ravni u kojima
se javlja isto smicanje.
Ravni preseka u kojima se javlja isto smicanje su takve da
u njima ima samo tangencijalnih napona, bez normalnih.

Takve ravni e postojati samo u sluaju prikazanom na

slici, kada su glavni naponi 1 pozitivni a glavni naponi
2 negativni. To znai zatezanje u pravcu napona 1 a
pritisak u pravcu napona 2 .
Iz Morovog kruga napona za
takav sluaj jasno se vidi da
taka D Morovog kruga
definie takvu ravan (odreuje
odgovarajui ugao ).
Odgovarajui ugao bi se mogao dobiti reavanjem po jednaine
= 1 cos 2 + 2 sin 2 (odnosno, 2 (1 + 2 ) = (1 2 ) cos 2 ),
gde je =0.
Veza izmeu modula elastinosti i modula klizanja.
Za dobijanje ove veze iskoristimo injenicu to se za 1 = a 2 = - dobija
da je ravan u kojoj se ljavlja isto smicanje odreena uglom = 450 i to
vrednost tangencijalnog napona = u toj ravni takoe iznosi .
Ove injenice lako proizlaze iz poznatih formula:
1 2
2
2

=
sin 2.
= 1 cos + 2 sin ,
2

Morov krug
napona, glavni
naponi i kvadratni element, u
ijim ravnima
imamo isto
smicanje, u opisanom sluaju,
prikazani su na
slikama 1), 2) i
3).
U ovakvom sluaju, dilatacije u horizontalnom x i vertikalnom y pravcu imaju
istu brojnu vrednost ali suprotne predznake:

+ = + (1 + ) = , y = = (1 + ) = .
E
E
E
E
E
E
Ovo znai da e se horizontalna dijagonala duine D kvadratnog elementa (Sl.3)
izduiti za istu vrednost D za koju e se vertikalna skratiti. Ugao kod levog
temena tog kvadrata e se smanjiti u odnosu na 900 za ugao klizanja i iznosie
900 - , a njegova polovina e biti 450 - /2.
x =

Za prikazani pravougli trougao vai:

0 ( D D ) 2
tan 45 =

(
)
D
D
2
+

1 ( 2 ) 1
=
1 + ( 2 ) 1 +

0 D D
sin 45
2

D
=

D
D
+

cos 450
D
2

D
sin 450 cos cos 450 sin
1
D
2
2=

D
cos 450 cos + sin 450 sin
1+
2
2
D

D
0
0
= .
jer je: sin 45 = cos 45 , sin , cos 1,
2 2
2
D

Iz prethodne jednaine se lako moe dobiti da je = 2.

= (1 + )
Uvrtavanjem u dobijenu jednakost = =
dobija se:
i
E
G G

E
= 2 (1 + ) G =
.
G
E
2(1 + )

Prorauni pri smicanju

Osnovna formula za dimenzionisanje (ali i proraun nosivosti) pri smicanju je
d , gde d dozvoljeni tangencijalni napon. Podsetimo se da je = F As .
Kod smicanja je veoma est i proraun gde se trai minimalna potrebna sila F
koja obezbeuje seenje lima. Ako je debljina lima a ukupna duina reza l
onda je smicajna povrina As= l. Da bi dolo do seenja mora biti
F
> M F > M l , gde je M vrstoa materijala lima na smicanje.
As
Primer 2.1 Dva elementa optereena
silom intenziteta F, kao to je na slici
prikazano povezana su sa tri istovetna
zakivka. Odrediti prenik zakivka d?
Poznate veliine su F i d.
F
d 2
4F
= , As = A n s =
3 1 = 2 ,
As
4
3d
gde je n=3 broj zakivaka a s=1 senost zakivka,
4F
4F

.
d
2
3 d
3d

Primer 2.2 Dva elementa optereena silom intenziteta F, kao to je

na slici prikazano povezana su sa
dva istovetna zakivka. Odrediti
prenik zakivka d? Poznate veliine
su F i d.
F
= , As = A n s
As
d 2
F
2 2 = d 2 = 2 , gde je n=2 i s=2,
As =
4
d
F
F
d 2 d d
.
d
d
Primer 2.3 Uz pomo prese iz lima debljine = 2 mm iseca se krug
prenika D = 40 mm. Odrediti potrebni silu na presi F ako je
2
vrstoa materijala lima na smicanje M = 300 N mm ?
F
As = l = D ,
> M F > M D = 300 2 40
As
F > 75398 N .

Uvijanje: definicija, dijagram momenata uvijanja.

tap, krunog ili kruno prstenastog poprenog preseka, izloen je uvijanju,

ako na njega dejstvuju samo spregovi koji lee u ravnima, upravnim na osu
tapa (Sl.1). Radi lakeg crtanja optereeni tap na uvijanje sa slike 1 predstavljaemo kao na slici 2. Za uravnoteen sistem spregova koji dejstvuje na tap
imamo jednu statiku jednainu koja se dobija iz uslova ravnotee M i = 0.
U konkretnom sluaju jednaina ravnotee je: M 1 M 2 + M 3 M 4 = 0.

Dijagram momenata uvijanja

Vrednost momenta uvijanja u nekom

preseku moe se dobiti sumiranjem svih
spregova koji se nalaze levo ili desno
od tog preseka.
Mi emo ovde u mnogim primerima
momente uvijanja odreivati na osnovu
dijagrama momenta uvijanja.
Dijagram crtamo tako to nanosimo
spregove kao u ovom primeru, s leva
prema desno, nadovezujui svaki
naredni spreg. Prvi mora da krene sa
nulte linije, a poslednji, zbog uslova
ravnotee, mora da se vrati na nultu
liniju.
Spreg, koji ima smer kao M1 i M3, u dijagramu momenata uvijanja crtamo
nanie, a spreg, koji ima smer kao M2 i M4, u dijagramu momenata uvijanja
crtamo navie. Po anaogiji sa dijagramom aksijalnih sila moemo moment
uvijanja koji je iznad nulte linije da usvojimo da je predznaka + dok bi
moment uvijanja koji je ispod nulte linije imao predznak -.

Kod uvijanja imamo tangencijalne napone. Dokaz za to moe da bude oblik

deformisanog kvadratnog elementa sa slike 1. Poto je dolo do klizanja, jer se
kvadratni element ugaono deformisao, moraju postojati tangencijalni naponi
(Sl.2 i Sl.3). Deformacija kod uvijanja je ugao (ugao uvijanja) i on govori o
tome koliko je zakretanje desnog dela tapa B, u odnosu na levi A = A B .
Taj ugao je pozitivan ako je deformacija dela od A do B kao na slici 2, a
negativan, ako je deformacija tog dela kao na slici 3.

Odreivanje tangencijalnih napona pri uvijanju tapa krunog i krunoprstenastog preseka.

U svakom poprenom preseku, upravnom na osu
tapa od unutranjih sila i spregova imamo
jedino jedan spreg koji lei u ravni poprenog
preseka i koji nazivamo Momentom uvijanjaMu ili Momentom torzije-Mt .
Moment uvijanja-Mu je rezultujue
dejstvo beskonanog
r broja
elementarnih sila dA koje su
r
posledice tangencijalnih napona .
r
Tangencijalni napon u svakoj taki poprenog preseka ima pravac koji je
upravan na du koja spaja tu taku sa centom O a smer koji je u skladu sa
smerom momenta uvijanja. Pomenuta ekvivalentnost daje jednakost:

Mu =

dA
( A)

Mu =

dA......(1)
( A)

tap AB je izloen
uvijanju. Posmatrajmo deformaciju
njegovog elementarnog dela duine dz.
Desni kraj elementarnog dela u odnosu
na levi se zakrenuo za mali ugao d.
Nakon deformacije taka C se
pomerila po malom luku u C', i slino
tome, taka D u D'. Vlakna paralelna
sa osom C"C i D"D , koja su na
rastojanju i r od ose, prela su u
poloaj C "C' i D"D' .
Ugao klizanja na rastojanju r od ose (na
perifernim vlaknima ) je 1, a na rastojanju je .
Jednakosti iz geometrije su: CC = d = dz.....(2), DD = r d = 1 dz.....(3).
Neka su tangencijalni naponi u takama C i D (odnosno, na rastojanjima i r
od centra preseka O) oznaeni sa i 1 pa , prema Hukovom zakonu, imamo

= .....(4)
, 1 = 1 , to deljenjem ovih jednakosti daje
1 1
G
G

Uzimanjem u obzir jednakosti (4),

deljenje jednaina (2) i (3), daje:
1

=
.....(5)
=

r
r 1
r 1
Jednakost (5) jasno govori da se tangencijalni
naponi proporcionalno poveavaju sa
rastojanjem od centra poprenog preseka O.

Uvrtavanjem (5) u (1), odnosno = 1 u

r
M

M u = dA, dobija se M u = 1 2 dA = 1 I 0 1 = u .....(6)

r
I0
r ( A)
r
( A)
U dobijenom izrazu uvedena je veliina polarni moment inercije povrine
poprenog preseka ija je definicija I 0 = 2 dA......(7)
( A)

Uvrtavanjem (6) u (5), izraz za tangencijalni napon postaje =

Mu
.....(8)
I0

Polarni moment inercije krunog i kruno-prstenastog preseka. Polarni

otporni moment
Definicija polarnog momenta
inercije: I = 2 dA.
0

( A)

Elementarna povrina se bira

u obliku prstena poluprenika
debljine d i praktino je
jednaka povrini izduenog
pravougaonika duine 2 a
irine d, dA = 2 d.
Uvrtavanjem dA u definiciju, za kruni i kruno prstenasti presek, dobija se:
4
3
I 0 = 2 d = 2
4
0
R

kruni (Sl.1)

0
44 RR

kruno prstenasti (Sl.2) II00 == 22 33dd == 22

44
00
RR

rr

R 4 D
D 4
,
=
= =
2
2 2
32
4

44 44
44
4
)
== (R

r
=
R r = (D
D dd 4 ).
22
32
32

Polarni otporni moment W0 definie formula: W0 = I 0 max = I 0 R = 2 I 0 D .

Odreivanje ugla uvijanja kod tapova krunog i kruno-prstenastog

preseka.

Uvrstimo prvo Hukov zakon 1 = 1 u jednainu (3), iji je oblik r d = 1 dz :

G
1
1 1
d = dz = dz.
r
r G
1 M u
Mu
=
:

=
dz.
U dobijeni izraz uvrstimo jednakost (6), iji je oblik
r
I0
GI 0
Integracijom poslednjeg izraza u odgovarajuim granicama za promenljivu z
dobija se ugao uvijanja, odnosno ugao zakretanja desnog kraja u odnosu na levi.
Ako bi, na primer, u optem sluaju, i Mu i I0 bili funkcije z koordinate a tap bio
l
duine l, onda bi ugao uvijanja tapa odreivala formula
1 M u (z )
=
dz.
G 0 I 0 (z )
Ako bi tapu AB, duine l, veliine Mu i I0 bile konstante onda bi ugao uvijanja
l
iznosio
Mu
Mu l
Mu l
.
=
dz =
= A B =
G I0
G I 0 0
G I0
Ako bi postojao neki segment tapa, recimo CD, duine b, za koji su veliine Mu
i I0 konstantne, onda bi ugao uvijanja tog segmenta iznosio
Mu b
= C D =
.
G I0