EDICIJA

\I

II

9900 153476

IlASIS
OPASNA BIL

Uvod u Eseje o psihologiji haia, Alistera Kroulija

IZRAEL REGARDIJE

Sa kompletnim tekstom
OPASNA BILJKA
Alister Krouli

Prevela
Vasilija Ida M. Vasi

SADRZAJ

EDICIJA ,
Bodler, Krouli, Regardije
HAI - OPASNA BILJKA
(Psihologija psihodelinog iskustva)
Prevod Vasilija Ida M. Vasi
Nas/ov originala:

Israel Regardie:RolI away the stone

Copyright 1968 by Israel Regardie
Copyright za Srbiju i Crnu Goru: ID "ESOTHERlA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru zadrava izdava

ZAKOTRLJA] KAMEN Izrael Regardije

II
OPASNA BILJKA:
81
Farmaceutska studija, E . Vinerej , M.P.S . . ........ .... . . . . . . . . . . . . 83
Psihologija ha ia, Oliver Hado (Alister Krouli)
1 03
Poema haiu, ari Bodler, prevod Alistera Kroulija
1 55
: dera ha ia, H.G. Ludlov
205
.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Art direktor i direktor produkcije:

Bojana Gnjatovi
Lektura i korektura:

Sonja Cvej i
Kompjuterski slog:

Agencija MDM
Dizajn korica:

Ivana Flegar
tampa.

tampa Budunost, Novi Sad

Prvo izdanje
Beograd, 2007.
Tira 1 000
ISBN 978-86-7348-264-4

. . .

. . . . . .

. . . .

. . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Glavni urednik:

Vladimir Madi

. . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

izdava:

ID ESOTHERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
Tel: 0 1 1 /3285-949; 263 1 -820
Web: \V\-\ 'w.esothcria.com
e-mail: esother@.eunet.yu

. . . . . . . . . . .

Tamo gde nema vizije

ljudi propadaju.
-Izreke, XXIX, 15

Ja sam Zmija koj a je dala

Znanje i Ushienje i svetlu
slavu, i srca ljudi
uzburkala pijanstvom. Da me proslavite
uzmite vina i udne droge
o emu u rei proroku svome
i budite pijani od toga! N imalo vam
nee nakoditi. La je to,
ta ludost protiv sopstva.
- Liber Legis, II, 22
,

ZAHVALNICE

Sledei autori i izdavai velikoduno su mi odobri

li da citiram radove koj i su nabrojani. Drago mi j e zbog
mogunosti da im se svima iskreno zahvalim.

I . Heinrich Dumoulin, S J . A History o/ Zen Buddism,

Pantheon Books, New York, 1 965 .
2 . Alan W. Wats, The Joyous Cosm% gy, Pantheon
Books, New York, 1 962.
3 . Dr Huston Smith, ..Do drugs Have Religious Import?"
Journal o/Philosophy, Vo l. LVI, No. 18, Oct. 1,1964.
4. Aldous Huxley, ..Hallucinogens- a Philosopher's vision
ary Prediction", Playboy Magazine, Chicago, Nov. 1963 .
5 . Charles Bukowski, Interview, Los Angeles Free Press,
March 3 , 1 967.
6. Timothy Leary, Ph.D. Introduction .. LS D- Consci ous
ness Expanding Drug", edited by David Solomon. Geo.
Putnam 's Sons, New York, 1966.
7 . Timothy Leary, Ph. D. "l-fow To Change Behavior"
(Proceedings of the XIV Int. Congress of Applied Psychol
ogy, Vol. 4, Munksgaard, Copenhagen, Denmark). Pennission
granted by Dr Timothy Leary.
8. Timothy Leary, Ph.D. "Interview with Timothy Leary",
Playboy Interviews, HMH Publishing Co. Inc., Chicago,
I1I,1966.p . 12 4etseq.

,'

ZAKOTRLJAJ KAMEN

Uvod u eseje o psihologiji ha ia Alistera Kroulija

I
"Sine moj, pohodio me je sino Duh i rekao da bi treba
lo da jedem Travu Arabljana", napisao je samozadovoljno
Alister Krouli (u delu Knjiga mudrosti ili ludosti) O haiu,
oko 1917- 18. u Njuj orku. "I ednou zaaranosti od toga,
posmatrah ono to moda bee odreeno za Prosvetljenje
oiju mojih. O tome nita nisam smeo izrei, jer videh da
to podrazumeva Misteriju prevazilaenja vremena, te sam
u jednom satu naeg zemaljski merenog vremena, sakupio
etvu jednog eona; i u deset ivota to ne bih mogao obzna
niti."
Nekoliko godina pre nego to je gore navedeno napisano,
ovaj engleski pesnik i mistik, stvorio je seriju od deset ve
likih tomova nalik asopisu, sa tvrdim koricama, nazvanih
The Equinox (Ekvinocijum). Namera je bila da se objavi
poseban broj, svakog prolea i jeseni, tokom pet godina inei ukupno deset brojeva. U nj ima su bili otvoreno pub
likovani njegovi izvanredni eseji o psihologiji haia. Bila
su to nj egova najranija otvorena priznanja o povremenoj
upotrebi haia kao psihodeline supstance.
Prva etiri broja ovog asopisa sadrala su znaajan seri
jal nazvan Opasna biljka. Prvi esej, Farmaceutika haia,
engleskog hem iara, E.Vinereja, bio je hemijska i klinika
analiza biljke Cannabis Indica, haia, iji je prvi roak
marihuana, Cannabis Sal/iva.

12

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

Drugi esej , nazvan Psihologija haia, napisao je Oliver

Hado, to je samo jedan od brojnih pseudonima koje je ko
ristio Alister Krouli. U treem broj u sledi Poema o haiu,
koj u je napisao arl Bodler, a sa francuskog je prelepo pre
veo sam Kroul i.
Zavrni deo ovog serijala sastojao se od izbora iz fantastinog dela H.G.Ludlova sa naslovom Zdera haia. Bez
sumnje rival de Kvinsijevom delu 1spovesti deraa opiju
ma, jeste Ludlovljeva knjiga, koj u je objavio Harpers (Nj u
jork, I 857.), jednom objavljena, svakako bi trebalo da bude
ponovo izdata u bliskoj budunosti. To su etiri eseja koja
sainjavaju kostur ovog teksta.
Ko je bio taj Alister Kroul i?
Englez po roenju, veliki poeta i esejista, takoe je bio
i neustra ivi istraiva i pl aninar koj i se penjao na Hima
laje i druge visoke vrhove, a pored svih ovih talenata, bio
je i veliki mistik. Uprkos mnogobrojnim razlozima za ve
liku slavu, oko nj ega se stvorila zlokobna novinarska aura
da bi na predug period uinila nejasnim vienje kakav je
ovek zapravo bio. Do ovog zatakavanja injenica dolo
je, delimino, zbog nj egove sopstvene tatine i nedostat
ka diplomatije, a delom usled neznanja i osvetoljubivo
sti nekih novinara koj i su se, poput leinara, molili za
svaki nj egov nekonvencionalni postupak, ak i najmanj i .
Trag ini ishod, meutim, jeste taj da danas postoj i malo
ljudi koji znaju za ta se on zaista zalagao. Nekolicina je
moda ula uobiajene skandalozne glasine da je koris
tio droge, da je bio seksualno raskalaan, da j e bio kra
jnje nemoralan, i iz ovih razloga, otvoreno osuen, kako
od britanske tampe, tako i od izdavake kue Hearst u
Sj edinjenim Dravama. Jo uvek mogu da se setim velike
reportae iz jednog broja nedeljne ute tampe, iz mog
detinjstva, koja daje najj ezivije i najsenzac ionalnije opise
nekih od njegovih aktivnosti.
-

13

Sto se tie Kroulija kao mistika, bio je poznat kultistima

svoga vremena. Mnogi od nj ih smatrali su ga nedvosmis
leno zlim i degenerisanim- iako neki, i pored svega, nisu
oklevali da ukradu dosta iz njegovog pisanog materijala,
koristei ga, kao po pravilu, bez zahvalnice. Niko nije imao
lepu re za nj ega- sa izuzetkom retkih recenzenata njegovih
stihova, kao Io je Zi Iber K. Cesterton.
Gotovo isto vai i za veliki broj "metafizlersa" dananj ice.
Proitao sam neto od nj ihove skoranj e l iterature, koja pot
puno osuuje psihodeline droge, kao da su ove satanska
pretnj a upravo nj ihovoj koli misticizma. Najskorij i napad
pojavio se u Holivudskom metafizikom meseniku, a na
pisao ga je dovoljno iskren pisac koj i sebe predstavlja kao
uenika debelog Hindu "avatara" smenog izgleda koji, ka
ko se kae, zaklet na apsolutno utanje, godinama nije otvo
rio usta da bi govorio.
Umesto toga-kao da to nije prianje-on koristi pokaziva
i tampanu tablu sa slovima, koj om saoptava svoju auto
ritativnu boansku poruku svetu gladnom Boga. Njegova
glava i vrat, izgledaj u kao da je usta prilino dobro koristio
u svrhe koje nemaju veze sa prianjem. Ovo je tip i simbol
mnogih Krou\ijevih kritiara.
Moderno doba dalo je niz novih elokventnih glasova da
potkrepe i potvrde mnoge od Kroulijevih nekad neuvenih
stavova u vezi sa psihodelinim supstancama: Oldas Haksli,
Alan Vats, Timoti Liri i Riard Alpert - da navedemo samo
nekolicinu od poznatij ih linosti koje u nae vreme usmera
vaju panju ka dramatinoj injenici da sada postoje hemij
ska vrata koj a obeavaju otvaranj e ka viim i mistinijim
stanjima svesti. To je, izmeu ostalog, ono to je Krouli po
kuavao da kae pre vie od pola veka.
U nj ihovom pristupu nema niega radikalno novog. No,
jedna od stvari koje su drugaije, jeste laboratorij ski razvoj
novih hemijskih proizvoda koj i obeavaju bezgranino

14

IZRAEL REGARDIJE

veu pouzdanost i efikasnost nego, recimo, ha i, droga

koju je Krouli u jednom momentu, u odsustvu bolje sup
stance, veliao. N ije on bio nesvestan injenice da je hai
nepredvidiva droga; jednom je napisao da su svi naini pri
premanja Cannabis Indica slini po tome to je njihovo de
jstvo isuvie neizvesno da bi se lako i l i sa sigurnou moglo
standardizovati. "To ak nije ni pitanj e umerenih granica",
rekao je; od dva naizgled slina uzorka, jedan moe izgubiti
pedeset posto snage za nekoliko dana. Neki uzorci mogu
biti sasvim neaktivni. To je injenica koja je dovela da pot
punog naputanja upotrebe ove droge u medicini. Ali, u
vreme kada j e on pisao, bila j e jedna od najbolj ih koje je
mogao da pronae.

II

KAKO je uopte Krouli otkrio da droge mogu da

simuliraju ili izazovu mistino stanje?
Za poetak, sigurno je da je bio upoznat sa predavanj ima
Vilijema Dejmsa sa Giforda, ije bi eksperimentalno sta
nje uma bilo u celini prijatno nestrplj ivom, jakom, mladom
oveku koj i j e tek izaao sa Kembrida. Mora da je proitao
taj predivni pasus koj i j e Dejms napisao: "Pre nekoliko
godina, ja sam sam doao do nekih zapaanja o vidu intoksi
kacije azotastim oksidom i objavio ih. U to vreme namet
nuo mi se jedan zakljuak i moj utisak o nj egovoj istinitosti
je od tada ostao neuzdrman. Isti je da naa nonnalna budna
svest, racionalna svest kako j e zovemo, nije drugo, do je
dan poseban vid svesti, dok j e sve u vezi sa njom, odvojeno
najslabijim paravanom, ono gde lee potencijalni oblici sas
vim razl iite svesti. Moemo ii kroz ivot ne sumnjajui u
nj ihovo postojanje; ali, primenirno potreban stimulus i ona
su na dohvat ruke u svoj svojoj celovitosti, odreene vrste
inteligencije koje negde sigurno imaju svoje polje primene
i prilagoavanja . . . "
Nedugo po izlasku sa Kembri da, 1898 . Krouli je uve
den u lanstvo Hermetikog Reda Zlatne Zore, tajno drutvo
devetnaestog veka, koj e je uilo arhainom sistemu ritualne
magije. Ovaj sistem, koj i je posluio kao osnova za nj egovu
organizaciju koju je osnovao deceniju kasnije, zasluuje
barem kratak opis, zajedno sa svojim istonjakim ekviva
lentom- jogom.

IZRAEL REGARDJJE

Zakotrlja} kamen

Zlatna zora je bila okuItna organizacija izvedena iz nekih

visokih britanskih masonskih loa, 1 878. godine. Dozvola
za nj eno ustanovljavanj e u Britanij i, stigla je, kako se ini,
iz Evrope, od navodnih potomaka srednjevekovnih Rozen
krojcerskih grupa. To je, dakle, bi lo tajno rozenkroj cersko
telo.
Njena trojica voa, takoe visoko rangirani masoni,
verovali su, izmeu ostalog, da ene ne bi trebalo liiti pra
va na lanstvo, kao to je bilo kod slobodnih zidara. Umet
nici, advokati, lekari, glumci, glumice i skromni mukarci i
ene svih profesija, bili su primljeni u lanstvo. C lanovi su
bili i mnogi poznati pisci - Vilijam Batler Jejts, Artur Ed
vard Vajt, Algernon Blekvud, Artur Mahen, J.y'Brodi Ines,
i mnoge druge ugledne linosti iz sveta knjievnosti.
Postojali su ceremonijaini inovi i stepeni koj i se nisu
mnogo razlikovali od onih u masonskom redu, pri emu
je najvea razlika bila u tome to su neka okuitna uenja
pretendentima bila prenoena tokom ceremonije. Nakon to
je sa uspehom poloio ispit koji je prethodio napredovanju
ka sukcesivno viem stepenu, primao je dalja uenja i neke
vebe koje je trebalo da uradi. Krou l i je, naravno, s lakoom
proao ove ispite i inove, sa zapaenim uspehom i velikom
brzinom. Kako je bio iroko naitan i pre pristupanja Redu
u starosnoj dobi od 2 3 godine, nije bilo puno toga ime ga
je, u teorijskom smislu pre svega, Red mogao iznenaditi.
Kao okuItna organizacija, Zlatna zora je zadrala naj
strou tajnost. U poetku su njeni lanovi bili birani sa
najviim stepenom skrupuloznosti - stav koji je kasnije de
finitivno postao fleksibilniji. Njena uenja i metode obuke,
predviale su kazne pridruene obavezama koje bude
najvie strahopotovanje, kako bi se osigurala ta tajnost.
Kasnije, kada su nastale promene u upravljanju Redom,
zbog smrti jednog od voa i ostavke drugog, ovu struju je
preuzeo Mek Gregor Meters koj i je bio ugledni kabalista.

On je preveo tri srednjevekovna magijska teksta: Veliki

klju kralja Solomona, Otkrivena Kabala (koja se sastojala
od odreenih delova iz Knor fon Rozenrotovog latinskog
prevoda Zahara, kome j e prethodio dugaak, prilino uen
uvod) i Knjiga svete magije Maga Abramelina.
S vremenom je izbila pobuna meu obinim ljudima,
lanovima Reda, verovatno usled Metersovih iracional
nih diktatorskih stavova. Tu je, naravno, bilo uobiajenog
prepiranja, kleveta i mnogo skandala, u kojimaje Krouli, na
alost, imao istaknutu ulogu.
Unutranja rasprava nastavila se tokom nekoliko godina,
dok nije dolo do usijanja glava kada j e jedna grupa lanova
isterala svog vou. Meters je zadrao aicu lojaInih sled
benika.
Jejts je pripadao jednoj od disidentskih grupa. Artur E.
Vaj t, za koga je Kenet Reksrot alj ivo govorio "naunik",
osnovao j e drugu frakciju koju je nazvao Rekonstruisani
rozenkroj cerski red. Ona je nainjena budalastom, opte
reena teinom Vejtsovog pompeznog argona i nespretnog
l iterarnog stila. Druge grupe su bile priznate u razl iitim
delovima Velike Britanije, svaka od njih istrajavajui u naj
vanijem radu Reda- razumevati magijske procedure kao
Put do Svetlosti.
U nekoliko rei, Magijaje naziv za primitivan psiholoki
sistem. Njen cilj je bila iluminacija - biti "doveden u Svet
lost". Dosezanje transcendentalnog iskustva pomou ritu
ala i drugih tehnikih procedura bila je sutina sistema, to
bi neupueni laik teko pretpostavio, ali ime su neki psi
holozi, ukljuujui K.G.Junga (i koj i ine ono to j e Abra
ham Maslov nazivao Treom kolom) bili duboko impreslomram.
Pojedine starij e kole inicijacije sigurno su koristile neku
vrstu droga u sakramentaine svrhe. Koj e su tano proizvode
zapravo koristili, nije jasno. Sumnjalo se na henbanu, bela-

16

,,
,, I,

17

18

IZRAEL REGARDIJE

donu, ha i, opijum i sol anaceu. Savremena kola, koju je u

zadnjoj etvrtini 19. veka vodio Meters, s neodobravanjem
je gledala na sve takve metode, zalaui se za klasine tajne
tehnike umnog i spiritualnog treninga.
Vilis V. Harman je u briljivo napisanom eseju "Pi
tanj e droga koje proiruju svest" (Main Curren/s, Vol. 20,
No. l , 1 963.) izjavio da su, tokom godina zabeleene isto
rije, razliite grupe u okviru nekoliko religijskih tradicija
podjednako insistirale na tome da ovek ima mnogo vee
potencijale za saznavanje, a samim tim i mo nad svojom
sudbinom, nego to bi mogao da sanja. Podrazumevah su
se svi, od antikih gnostika do modernih Teozofa, ukljuuju
i i Hindu, Budizam, muslimansku i hriansku religiju.
Oduvek su tvrdili da je mogue zna/i- na nain koj i je pot
puno drugaij i od prostog sakupljanja injenica- spozna
ti ovekovu sutinsku prirodu i nj egovu pravu vezu sa
stvaralakom silom iza i l i unutar univerzuma. Tamo, pisao
je Herman, lei nj egovo ispunjenje- dakle, ta je to to vred
nuj e kao najvie nakon jasnog vienja smisla ivota? Zbog
ove odreene vrste znanja, ljudi su sledili verske uitelje
svih boja i miljenja i prikljuivali se tajnim drutvima.
Dobrovoljno su se potinjavali naporima sloenih obre
da inicijacije i godinama obuavali u raznim tehnikama
joge i meditacije. Postili su, ibali se i sprovodili sve vrste
asketizma. Meu svima nj ima, iskustvo gnoze, direktnog
opaanja i znanja, bilo je cenjeno kao najvie od svih ljud
skih iskustava i dostignua.
Magija je dakle, kao primitivna psiholoka tehnika koja
je u skorije vreme bi la uena i praktikovana unutar Zlatne
zore, oito neto emu je Krouli bio u potpunosti izloen od
momenta kada je postao lan. Nekoliko godina nakon takve
inicijacije, kada je postao vi an kao aktivni student, napisao
je esej pod naslovom Inicirana interpretacija ceremonijalne
magije, iji veliki delovi treba da budu citirani ovde, makar
i samo kao semantika ema da definie moje izraze.

Zako/rija) kamen

19

Kao uvod, moram da kaem da u to vreme psihoanaliza

nije bila poznata. Nita iz te oblasti tada jo nije bilo pre
vedeno na engleski. Dakle, nije bio upoznat sa mnogim od
naih sada uobiajenih i popularnih mentalnih konstrukata
kao to je nesvesno, super ego, libido, psihodinamika i tako
dalje. Umesto toga, s obzirom na to da je uio neto malo
iz neurologije, pokuao je da objasni rezultate magije i j oge
u terminima cerebralne fiziologije, kako je on razumeo, i
prilagodio je potrebama svoje teze.
Iako j e esej prilino dug, zavreuje iscrpno citiranje kako
bi se pokazao njegov racionalistiki pristup ovim tekim
psihospiritualnim problemima.
"Vrhunska j e zabava za studenta magijske literature ko
j i nije potpuna budala- a retka je takva kombinacija!- da
primeti sitniavi kriticizam usmeren protiv utvrenja nje
gove nauke . . . Nisam zainteresovan da poreknem objektivnu
realnost svih ' magijskih ' fenomena; ako su iluzija, one su
barem jednako realne koliko i mnoge neosporne injenice
svakodnevnog ivota, a ako pratimo Herberta Spensera, one
su u najmanju ruku dokaz nekog uzroka.
"Ova injenica je naa osnova. ta je uzrok mojoj iluziji
vienja duha u trouglu umetnosti?
"Svako povran, svaki ekspert za psihologiju, odgovorie:
'Taj uzrok lei u tvom mozgu'
"Englesku decu ue (uz duno potovanje Dekreta o ob
razovanj u) da se univerzum nalazi u beskrajnom prostoru;
H indu decu da j e u Akai, to j e ista stvar.
"Oni Evropljani koji zau malo dublje, ue od F ihtea
da j e pojavni Uni verzum kreacija Ega; Hindusima, ili Ev
ropljanima koj i ue kod Hindu gurua, j e reeno da se pod
Akaom podrazumeva Cit-akaa. C it-akaa smetena j e u
'treem oku', dakle, u mozgu. Pretpostavljajui vie dimen
zije prostora, moemo ovu injenicu prilagoditi realizmu;
ali nema potrebe za tolikim trudom.
-

IZRAEL REGARDIJE

20

.
" Ako J e ovo istin a za obi an Uni verzum, da svi oseaji
zavise od promena u 'mozgu ' , moramo obuhvatiti i iluzije,
koj e su, konano, oseaji jednako kao i 'realnosti', u klas i
feno men a koj i zavise od promena u mozgu.
"Magini fenomeni, meutim, spadaju u posebnu pod
klasu, poto su oni voljni i njihov je uzrok serija 'stvarnih'
fenomena nazvanih operacije Ceremonijalne magij e.
"One se sastoj e od:
(I) Vida.
Krug, kvadrat, trougao, sudovi, lampe,
odore, orua, itd.
(2) Zvuka
Molitve.
(3) Mirisa
Parfemi.
( 4) Ukusa
Sakramenti .
(5) Dodira
Kao pod ( l )
(6) Um
Kombinacije svega ovoga i odrazi na nj ihov
.
znacaJ .
"Ove neobine impresije (1-5) stvaraj u neobine pro
mene u mozgu; stoga je njihov zbir (6) neobine vrste. Nje
na projekcija u vidljivi pojavni svet je stoga neobina.
"U ovom se sastoj i realnost operacija i efekata ceremoni
jalne magije i ja shvatam da je odbrana dovoljna, sve dok se
'efekti' odnose samo na one fenomene koj i se pojavljuju sa
mom magu: pojava duha, nj egov razgovor, mogui okovi
zbog drskosti, i tako dalje, ak do ekstaze s jedne strane i
smrti ili ludila sa druge . . .
"Ovo je isto materijalistika racionalna izjava, nezavis
na od bilo koje objektivne hijerarhije. Filosofija nema ta
da kae, a nauka moe odloiti osudu, oekujui detaljnu
-

Zakotrlja) kamen

21

i metodinu istragu navedenih injenica . . . Naa ceremoni

jalna magija tada biva svedena na niz detalja, iako naravno,
empirijski, fizioloki eksperimenti i svako ko bi ih pametno
izveo, nemaju razloga da se plae rezultata . . .
Magijski principi, slini onima upravo opisanim, spon
tano se primenjuju na "dogaaj ima" o kojima povremeno
ujemo. Pojavljuju se meu nekim od "hipi" i l i "svi nger"
predstavnika savremenog psihodelinog pokreta. I z jednog
nedavno isprianog dogaaja, na primer, moe se rekon
struisati sledea slika:
(I) Vid
Boje, svetla, brzo bljeskanj e poput kaleidosko
pa, utiui na mozak preko optikog nerva.
(2) Zvuk
Najbunija vrsta muzike, popularna i l i klasina,
koja probija mozak gotovo do zaborava ili neo
setlj ivosti.
(3) M iris
Povremeno se koristi marihuana kako bi se po
veala aktivnost nervnog sistema. Njen jedinstven,
karakteristian miris je za neke ljude stimulativan.
( 4) Ukus
Opet, i alkohol (umereno koriten) i marihuana,
koriste se zbog stimulacije ukusa
(5) Dodir
U nekim sluajevima, uje se za "orgije" i
razmenj ivanje ena u tom kontekstu. Oseaj
tela, tople koe, genitalija, koitusa, uzdie tak
tilna (koja se tiu dodira - prim.prev.) iskustva.
(6) Um
Sve ovo- mogue i nj ihovo uj edinjavanje u "vr
hunskom" iskustvu.
Ove jednostavne, osnovne teme, mogu se izraziti na
mnogo razliitih naina.

III

ONO, meutim, to je zaista vano u vezi sa Redom,

jeste njegova konfrontacija sa dva oveka koji su bili
lanovi vieg, takozvanog reda posveenika. Oni su bili
predodreeni da odigraj u ogromnu ulogu u njegovom ka
snijem spiritualnom razvoju. Jedan od nj ih bio je Dord
Sesil Douns, hemiar i metalurg, koj i je ostao u najbliem
kontaktu sa Kroulijem dugi niz godina. Bio j e prijatelj i sa
vetnik.
Drugi je bio Alan Benet, bez odreenog zvanja. Reeno je
da je inenjer elektronike, oduevljeni student istonjakih
religija i filosofije i finansijski hendikepiran ovek. Njegov
oslabljen ekonomski status potie, delimino, u svakom
sluaju, od hronine bronhijalne astme koj a je opustoi la
njegovo zdravlje i efikasnost. Ona gaje, oigledno, spreila
da svoje talente uspeno iskoristi na bilo koj i nain koj i bi
bio nagraen.
Kako je Alan u vreme kada ga je Kroul i prvi put sreo,
praktino 'bio na dnu', Krouli ga je pozvao da sa nj im deli
stan, koliko god dugo el i . Za Kroulija u to vreme novac
nije predstavljao problem, s obzirom na to da j e nasledio
povelik iznos. Tako je Alan postao Kroulijev gost i, vero
vatno prvi put u svom ivotu, imao dobar smetaj, bio do
bro nahranjen i odeven.
Poto je Alan bio vii posveenik Zlatne zore, nj egov
deo quid pro quo bio je da Kroulija naui svemu to j e znao
o magij skim vetinama. Prihvatio je taj zadatak i obavio

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

ga izuzetno dobro. Krouli se pokazao kao sposoban uenik

i Alan je znao ta radi. Zajedno su postigli mnogo toga, a
intelektualni tragovi ove veze ostali su sa Kroulijem tokom
itavog ivota.
Alan je kasnije napustio kompletnu metodologiju ZlaIne
zore - i uz Kroulijevu finansijsku i druge vrste pomoi, na
pustio Englesku i otiao na Daleki istok, u emu je njegova
astma igrala odluujuu ulogu. Tamo su, u mnogo toplijoj
i boljoj klimi, njegove respiratorne tegobe u velikoj meri
bile olakane. Zapravo, dok je bio na Cejlonu, preao je u
budizam i time ispunio svoj ivotni san. Pod novim priesnim
imenom Bhikkhu Ananda Metteyya, odigrao je znaajnu i
efikasnu ulogu u pomoi da se Tera Vada budizam prenese u
zapadni svet. Kroulijeva upotreba budistikih skhandi kao
analitike sheme u knjizi Psihologija haia, vodila je di
rektno do Alana.
Ono to je najznaajnije u vezi sa ovom bliskom vezom
dvojice ljudi, meutim, jeste sledea osnovna injenica.
Tokom oko godinu i po dana, koliko je iveo u Krouli
jevom stanu u Londonu, Alan je bio primoran da koristi
mnoge razliite lekove kako bi postigao barem privremeno
olakanje od tekih astmatinih napada. Hladno, vlano i
maglovito englesko vreme, razaralo je nj egov itavi respi
ratorni sistem. Za neke lekove se inilo da prilino dobro de
luju, barem u poetku, drugi su bili poraavajue neuspeni.
ak kada bi neki i delovali, morao je da ih uzima u tolikim
koliinama da bi se nj ima otrovao. Tada bi razliite vremen
ske periode provodio leei; letargian, pospan i inertan.
Ipak, pored nalaenja olakanja od bronhijalnih spaza
ma, otkrio je da su neki od lekova koj e je upotrebljavao bili
psihodelici, kako bismo ih danas nazvali. Sirili su horizonte
.
. . .
uma i rasto ili granice ega, povremeno IzazlvaJucl neopIsIva stanja mistine svesti sa kojom je ve bio upoznat usled
svojih meditativnih i molitvenih vebi.

Ovako zaintrigiran, postao je koncentrisan i studiozan

uenik farmakologije, kakva je postojala u to vreme, itajui
sve to mu je bilo dostupno, a nadasve pametno. Eksperi
mentisao je sa svim drogama koj e su mu bile dostupne.
Neposredni cilj bio je pronalaenj e one jedne magine dro
ge koja e otvoriti vrata ka tim viim stanj ima.
B i la je to nj egova osnovna teza. To je bila teza koj u je
Krouli nasledio od Alana. Usvojena je u celini i sa radou.
Krouli je takoe otiao da ui farmakologiju. Di skutovao je
o problemu sa mnogim lekarima, fiziolozima i neurolozima
i eksperimentisao sa jo vie entuzijazma i iscrpnije nego
njegov guru, Alan Benet.
(Trebalo bi, kao napomenu, spomenuti najudniji feno
men, da se kod Kroulija, nakon nekoliko godina takoe
razvila astma. Nekolicina nj egovih intimnih prijatelja, a
kasnije i uenika, takoe su bolovali od astme.)
U meuvremenu je imao elju za putovanjem. Svet je
bio njegova ostriga. Nasledivi znatno bogatstvo od roaka
koji je imao pivaru na jugu Engleske, nj egova elja da pu
tuje bila je lako ostvariva. Peaio je, istraivao, penjao se
na planine irom Skotske, Svaj carske, Meksika i konano,
Indije- i pokuao da imitira mnoge od egzotinih podviga
svog drugog dugogodinjeg idola, Ser Riarda Bartona.
Preao je deo Sahare koj i se granii sa Alirom i Tunisom,
meajui se slobodno sa Arapima, ijoj se muevnosti i
virtuoznosti poeo diviti. Tamo je sreo i eike, nebrojenih
tipova i nivoa vanosti, otkrivajui da su neki od njih bili
upoznati sa upotrebom droga koje su egzaltirale i irile
svest. Uio je od nj ih i dobro nauio. Prilino je sigurno da
je pod nj ihovim tutorstvom nauio mnogo vie nego samo
homoseksualne obi aje. Primenom ovih egzotinih droga,
ukljuujui naravno, i hai, iskusio je iroku lepezu viih
stanja svesti, o koj ima je pisao sa mnogo vie iluminacije
od gotovo bilo koga drugog koga znam.

24

25

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

Tokom produene posete Cej lonu, gde je otiao da pose

ti Alana Beneta, vebao je jogu i uio orijentalne filosofije
sa svojom karakteristinom ivou i entuzijazmom. U dve
zasebne pril ike u prvih pet godina ovog veka, penjao se na
neke od najviih vrhova Himalaja i gotovo uspeo - ali, ne u
potpunosti. Ipak, jedan od rezultata ovih ekspedicija, bio je
taj to je uao u mala kraljevstva Nepala i Sikhima koj i se
granie sa Tibetom, gde je stekao znaajno praktino znanj e
o budistikim i lamaistikim tantrikim metodama. Ostatak
je osetan u nj egovim najranij im tehnikim zapisima.
to se tie joge, jedan od najveih autoriteta meu starim
tekstovima, Aforizmi Patanjalijeve joge, definie jogu kao
"spreavanje modifikacija naela miljenja". Ukratko, da
kle, to je onaj psiholoki proces koj i za cilj ima koncen
traciju. Iz svih najvanij ih istonjakih mistinih spisa
proizilazi da se ovo postignue smatra osnovnom potrebom,
i l i preduslovom za postizanj e spiritualnog iskustva, ili Sa
madija, kako se naziva. Vebajui ovu vetinu dugi niz go
dina i postavi uitelj, to j e bio, koncentracije i meditacije,
Krouli je o ovoj temi pisao razumno, sa jasnoom i autorita
tivnomjednostavnou koja se ne nalazi nigde drugo. Jedna
mala knj iga sa naslovom Deo I knjige IV je dragulj jasnoe
i mudrosti. U nekoliko izdanja asopisa Equinox mogu se
nai desetine klasinih instrukcija o raznim aspektima joga
poloaja, disanja, koncentracije i tako dalje- sve prelepo na
pisane i bez suvinih podataka.
Treba to da ubacim na ovom mestu jer su ga zbog svog
ivahnog smisla za humor, koj i je vrio svuda oko njega
i prodirao u gotovo sve to j e pisao, neki itaoci i mnogi
kritiari videli samo kao smenog oveka. Nikada im nije
palo na pamet da je njegov humor nosio sa sobom i izuzet
no ozbiljnu ideju. Bila je to knj ievna i psiholoka tehnika
primenj ena u brojne dobro definisane ciljeve. Ne samo
da bi se otkrio subjekat, to j e naravno bilo najvanije, ne

samo da bi se odvojilo ito od pleve, ve, pre svega, odvo

jil e bi se ovce od koza. Tako je, dakle, testiran italac. Ako
ovaj ne bi mogao da podnese ovo otkrivanje, ve je i dalje
pravio buku oko starog furnira praznoslovlja i sujeverja, to
nije bila vrsta osobe koju bi trebalo ohrabrivati u Velikom
radu. Ili, ako bi humorom bio prevaren da poveruje kako tu
nema nieg drugog, Krouli bi mislio da je to fanatik koga
bi, sve u svemu, trebalo obeshrabriti od bavljenja ovim po
slom. Oseao je da bi, kada bi prolaz postao previe teak,
ili kada su spoljanji i unutranji pritisci rasli, to se sigurno
deavalo, takva osoba podlegla neurotinom oboljenju ili
neemu gorem. Krouli nije eleo nita od toga.
U dosta kasnijem radu, naslovljenom Osam predavanja o
jogi, koj i j e bogat razumom, finim humorom i j ednostavnim
izlaganj em najdubljih znaenja, nalazimo sledee:

26

27

,,( 1 ) Vie je besmislica izreeno i napisano o jogi nego

o bilo emu drugome na svetu. Veina ovih besmisl ica,
koje pothranjuju arlatani, zasnovana je na ideji da u nj oj
postoji neto misteriozno i orijentalno. Ali, nema. N e traite
od mene obeliske i odaliske, rahat-Iokum, bulbule, ili bilo
koje ljatee sl ikovito izlaganje trgovaca jogom. Ja sam
privlaan, ali ne i upadljiv. Ne postoji nita misteriozno ili
orijentalno ni o emu, kao to zna svako, ko je pametno
proveo imalo vremena na kontinentima Azije i Afrike . . .
,,(2) Svi fenomeni kojih smo svesni, deavaju se u naim
umovima, te j e stoga jedino u ta treba da gledamo um: koj i
je stabilnija mera nego to se pretpostavlja, kod svih vrsta
covecanstva ...
-

,,(3) Onda moramo da ponemo da uimo o jogi gledajui

znaenje rei. Ona znai Ujedinjenje, od istog sanskritskog
korena kao grka re zevgma, latinska re Jugum i engleska
re par volova. (Yeaug- uj ediniti) . . .

,,( 4) Joga znai Ujedinjenje.

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

"U kom smislu emo ovo razmatrati? Kako e re joga

implicirati sistem religijskog treninga i l i opis religijskog
iskustva?
"Moete s luajno zapaziti da se re religija moe pois
tovetiti sa jogom. Ona znai vezivanj e zajedno.

Ovo je Krouli na svom racionalistikom vrhuncu. To se

vie nego dobro poredi sa Lirijevom mantrom: "Ukljuite
se, prikljuite se, ispadnite!" U osnovi, razlika izmeu Liri
ja i Kroulija je u tome to je potonji zahtevao disciplinu
i vebu u meditativnim vetinama, kao najvanijim sredstvima Istrazivanja unutrasnjeg sveta uma I duha. To je, zapravo, kljuna stavka ova etiri eseja o haiu. O l izergikoj
kiselini kao hemij skom sredstvu, koj e se upotrebljava da
potpomogne uvebanu koncentraciju i meditaciju, moe se
rei mnogo toga. Kroulijevo uverenje bilo je da bi, stoga,
trebalo da oekujemo mnogo bolje rezultate sa njenom
upotrebom, nego ako bi se kao sredstvo koristila samo medi
tacija, i obrnuto.

28

,,(5) Joga znai Ujedinjenje.

"Koji su to elementi koji su uj edinjeni, ili treba da se uj e
dine, kada se ova re koristi u svom uobiajenom znaenju
prakse iroko rasprostranjene u Hindustanu, iji je cilj
emancipacija individue, koj a ui i veba iz manje prijatnih
aspekata svog ivota na ovoj planeti?
"U umu pobone osobe, ovaj kompleks inferiornosti koj i
se smatra njegovom pobonou tera ga da ovu emancipac
iju tumai kao zajednicu sa gasovitim kimenjakom koga je
izmislio i nazvao Bog. Na oblano isparenje njegovih stra
hova, nj egova imaginacija je bacila ogromnu iskrivljenu
senku nj ega samog i on je zbog toga prestravljen . . . Zbog tog
preplavljuj ueg mijazma straha, itavo pitanje joge postalo
je nejasno. Savreno jednostavan problem zakomplikovan
je najbednijim etikim i sujevemim besmislom. Istina je,
ipak, sve vreme strplj ivo prisutna u samoj rei.
"Nekima od vas moe se uiniti da su ova objanjenja u
prilinoj meri obesmislila jogu; da samje sveo na kategoriju
obinih stvari . To m i j e bio cilj. Nema smisla biti uplaen od
joge, oseati strahopotovanje za jogu, biti zbunj en i misti
fikovan jogom, i l i entuzijastian oko joge . . .
"Na terasi Caffe des Deux Magots, jednom prilikom,
trebalo je prezentovati itavu doktrinu joge u najmanjem
moguem broju rei 'sa uzvikom, sa glasom Arhangela i
sa trubom Boijom'. Prva Epistola Sv. Pavla Soluncima,
etvrto poglavlje i esnaest stih. To sam i uinio.
"Sedite mimo. Prestanite da razmiljate. Uutite. Iza
ite!"

v "

"

29

IV

Otpril ike deset godina nakon to je iniciran u He!metiki

red Zlatne zore, Krouli je konano zastao u Engleskoj da
bi osnovao svoju organizaciju za obuku. Bilo je to deset
dugih, znaajnih i plodnih godina provedenih u lutanju po
licu zemlje, eksperimentisanja sa svim poznatim metodama
izazivanja najviih mistinih stanja. Mnogi od tradicional
nih sadraj a Zlatne zore bili su ugraeni u strukturu njego
vog reda, A A . lpak,u mnogo emu, potonji se razlikovao
od svog prethodnika. U osnovi, najvea razlika nalazila se
u njegovom ujedinjavanju joge i magije u jedan si stem koj i
je kao cilj imao dosezanje Svetla.
Svako od njegovih putovanja urodilo je plodom neke
tehnike, ili unutranje discipline koj a bi se mogla iskoris
titi kao tanani segment u ogromnom mozaiku ili panora
mi metoda i naunih pristupa. Mal i deo ove iroke scene
moe se videti u nj egovom eseju Psihologija haia. Jasno,
to nije delo uskoumnog ludaka ili fanatika. Da bi se zaista
razumela genijalnost ovog oveka, trebalo bi se upoznati
sa tehnikim instrukcijama koje je napisao o svim fazama
dvaju starih sistema sa koj ima je radio. Mora se prihvatiti
kao injenica da je u oba dostigao vrhunac. Ovo potvruj e
sadraj i kontekst takozvanih zvaninih instrukcija nje
govog Reda, kao i sledee, koje je posebno pogodno da
nas, kada toliko neiskusnih mladih zadobijaju "udarce" od
psihodelinih droga:
"Ba kao to neije prvo zaslepljujue oduevljenje no
vim krajolikom pretvara, dok nastavlja da zuri, u divljenje

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

izvrsnim detaljima vidika. U poetku su bili zamagljeni za

slepljujuim naletom opte l epote; pojavljuju se jedan po
jedan kako se ok smanjuj e i - strastvena zanesenost pre
daj e se razumnom interesovanju.
"Na isti nain, Posveenik gotovo uvek poinje lavi
nom stihova dahui mistine ekstravagancije o 'zabranj e
noj ljubavi ' , 'nezamislivom blaenstvu'. (Ovo odgovara
emocionalnoj i metafizikoj magli koja je karakteristina
za pojavu misli iz homogenosti. Kratka i jasna diferenci
jacija ideja obeleava um odraslog.) Obino gubi oseaj za
proporciju, za humor, za stvarnost i procenu zvuka. Nje
gov ego je esto naduvan do take pucanja, do take kada
bi bio prezirno smean da nije tako alosno opasan za sebe
i druge. Takoe, ima tendenciju da svoje novootkrivene
istine o iluminaciji shvata kao jedinu istinu, i insistira na
tome da one moraju biti vane i validne za sve ljude, ko
liko su i za njega."
Morae se pretpostaviti da je obian italac u celini ne
upoznat sa onim emuje Krouli stremio. Da bismo ispravili
ovaj propust, dozvolite da pretpostavimo da ste uenik mi
sticizma i da ste se prijavili kod nj ega kao kod takozvanog
autoriteta za obuku u metodama Velikog rada. Ovo je jedan
arhaini terll1in koj i se odnosi na samodisciplinu koj a vodi
prosvetljenju. Prva dunost koja se postavlja pred poetnika,
jeste da proita neka dela sa uvodne liste zvanine l iteratu
re koj a mu je data da je iita. Kada, nakon oko tri mese
ca, zavri sa itanjem, moe da se prijavi za pismeni ispit
nauenog materijala. Osnovna namera ovde bila je samo da
se utvrdi da je, u najmanju ruku, stekao intelektualno pozna
vanje osnovnog klasinog materij ala.
U sluaju daje eleo da nastavi dalje i daje bio primljen,
zaklinjao se kao Pripravnik Kroulijeve organizacije A:.
A: . Ova zakletva samo je izraavala, na formalan nain,
da e se posvetiti Velikom radu.

Pred nj i m je bila godina napornog rada na praktinom,

eksperimentalnom nivou. Sam je morao da od raznovrs
nog materijala koj i je proitao, odabere odreenu vebu,
ili nekoliko vebi - meditaciju, ili magijsku, ili molitvenu.
Od nj egovog slobodnog izbora i inicijative zavisilo je ta
e predloiti da radi. Niko nije mogao da mu kae ta da
odabere i l i da uradi.
Obavezno je, meutim, bilo voenje zapisnika, dnevni
ka. Bez obzira na to u emu je bio nemaran, dnevnik je
morao da pie redovno, trezveno i detaljno. Neispunjavanje
ovoga bilo je nedopustivo. Na kraju celogodinjeg rada,
ovaj dnevnik je bio predavan Krouliju na pregled. Na osnovu toga ta je dnevnik pokazivao i otkrivao, uenik bi bio
unapreivan na sledei nivo Reda. Ali, iznad svega, Krouliju je dnevnik otkrivao karakternu strukturu eksperimentato
ra. Otkrivao je nj egove idi osinkrazije, njegove naklonosti i
ljubavi; mentalne predispozicije i emocionalne predrasude.
A kako je Krouli, pozajmivi pravilo od Herll1etikog reda
Zlatne zore, napisao: "Ravnotea je osnova rada", prepi
sivao je posebne vebe i radnj e koj e su sluile da uravnotee
uenikovu psiholoku strukturu.
Ukoliko je uenik odabrao da se u toj prvoj, pripravnikoj
godini bavi samo jogom, Krouli bi mu moda predloio
brojne dodatne stvari, kao to su jednostavnije, ali osnov
ne joga vebe - disciplinske vebe koje bi student lako
bio u iskuenju da ignorie. Ili, drugo, Krouli bi mogao da
preporui neke dijametralno suprotne radnj e - kao to su
molitvene vebe, ceremonijalna magija i ta sve ne, Efekat
ovoga bilo je spreavanje da uenik razvije jednostrane crte
karaktera - i na taj nain sprei da ode brzopleto i postane
fanatik.
Ukoliko je uenik obeavao i teoretski bio upoznat sa,
recimo, delom Razliitosti religijskog iskustva Vilijema
Dejmsa i drugim slinim analizama i opisima mistinih

32

33

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

i transcendentalnih stanj a, Krouli bi, moda, preporuio

upotrebu haia. U vreme kada je Krouli pisao svoju knj igu,
takve droge mogle su se nabaviti bez recepta, u bilo kojoj
apoteci, a da to ne kri ustanovljene zakone u Engleskoj.
Svrha ove hai-seanse bila je, jednostavno, da studentu
omogui blagi ukus, ili neku naznaku mistinog iskustva ka
kom je usmeravao svu svoju energiju. Kroulijeva namera
nikad nije bila da droge koristi kao zamenu za telo-um-dis
ciplinu, na kojoj je insistirao iznad svega. To nikako nije
bila nj egova namera. Moramo ozbiljno shvatiti nj egovu izja
vu:
"Ne nalazim potrebu za haiom, osim kao pripremnom
demonstracijom da postoji drugi svet, dostupan-nekako.
Mogue je da bismo, ukoliko bi farmaceuti usmerili svoje
napore ka stvaranju standardne droge mogli da naemo
vrednu i nekodljivu pomo za proces koji sam optimistino
nazvao Nauni lluminizam." (Italik je moj-prim.aut.)
elim nedvosmisleno da naglasim kako je Krouli, ne
jednom, ve hiljadu puta, potvrdio da je disciplina sama
po sebi mnogo vanija od bilo kog rezultata ili dostignua.
Njegova teza bila je da se u obuavanju koncertnog pijan
iste, na primer, koncentrie na vebe i skale, sve dok ne
razvije dovoljno manueIne vetine i samodiscipline da bi
svirao Betovenov Emperor Concerto. Ne poinje se od kra
ja. Ovo je oblast u kojoj se on ozbiljno razlikuje od svojih
savremenika.
Ipak, kako je ljudska priroda samo ljudska priroda, i kako
su ljudi skloni da se obeshrabre i, nakon toga odustanu od
borbe za prosvetljenj em, Krouli je tvrdio da bi, ukoliko bi
im se dao nagovetaj o tome kakva bi zabranjena iskustva
mogla biti, moda bili voljni da prevaziu svoju sopstvenu
inertnost i utuenost- i rade. Bilaje to mrkva kojom se mae
ispred magarevog nosa. Ali, samo toliko dugo da se maga
rac pokrene!

"Neka se ne zamilja", napisao je,"Da sam ovo izmislio

iz iste lenjosti ili umora. Ali, sa mistinim sredstvima koja
sam tada imao na raspolaganju, zahtevao sam dane ili ne
delje da bih doao do bilo kakvog rezultata ... Da sam samo
mogao da neophodni period smanj im na nekoliko sati . . .
Moja molba je upuena priznatim psiholozima i fiziolozi
ma da poveaju broj i tanost svojih istraivanja o intros
pektivnim pravcima koj e sam utemelj io, mogue uz veu
pomo farmaceuta.
"Kada bude odreeno isto fizio-psiholoko dejstvo,
zamoliu da dalje usmere panju na specijalne rezultate kom
binovanja droge sa mistinim procesom- uvek uz uvebano
posmatranje- i od tog momenta budunost Naunog Ilumi
nizma bie osigurana. (ltalik je moj-prim. aut.)
Ono emu se nadao, delom se i ostvari lo. Hemiari
su proizveli lizerginu kiselinu 1 93 8 . iako neki od njenih
psihikih efekata nisu uoeni sve do 1 945. Tuno je rei da
- iako je Krouli iveo do 1 947 godine - nikada nije saznao
da je Iizergina kiselina bila stvorena kao istinska droga iz
bora, idealan hemijski instrument za koj im je eznuo kao
eksperimentalnom pomoi magijsko-mistinom sistemu
koji je razvio.
Jedan od nekadanjih saradnika Timoti Lirija, Frank
Ferguson, koji je napustio diplomski rad na antropologiji
da bi doprineo napretku sada mrtve organizacije posveene
irenju infoIIlIacija o Iizerginoj kiselini, jednom prilikom
je objasnio da su istonjaki mistici mogli da kontroliu
svoj nervni sistem nakon dvadeset do trideset godina uenja
i samodiscipline. Pourio je da arogantno, rekao bih, doda
kako bi, uz pomo halucinogena, ove joga vetine mogle
da se naue za nekoliko nedelja. Njegovo miljenje bilo
je da duga i naporna disciplina jogija u dananje vreme
ne zahteva ono to je Liri opisao kao "drogom izazvan sa
tori." Ovo obeanje je, naravno, najprivlanije za svakog

34

35

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

od nas, safari bez suza! Jedan drugi pisac u The Harvard

Review prokomentarisao je kako su se ljudi koj i su radili
sa l izerginom kiselinom nadali da e nai brz i lak nain
da dostignu unutranj e ciljeve koje su, u prolosti, dostizali
samo oni koji su bili voljni da se podvrgnu bolu i poslu koj i
se povezuje sa starim disciplinama.
Ovo je uistinu bilo daleko od osnovne premise Ali
stera Kroulija. Kao protivudarac ovome, kao da je bio u
iekivanju takve zloupotrebe preteranim pojednostavlj iva.
.
.
njem, napIsao Je:
"Mogao bih da uverim druge ljude da misticizam nije
ista ludost bez insistiranja da itav ivot posvete njegovom
izuavanje kod mene, a kada bih samo mogao da uverim
nekoliko kompetentnih posmatraa- za tako neto nemam
poverenja ni u samog sebe- nauka bi pojurila da prati i
istrauje, razjasni pitanje jednom zauvek, i, kao to sam ja
verovao, i verujem, naorua se novim orujem - deset hil
jada puta monij im od vage i mikroskopa."
Njegova osnovna premisa navoena je iznova, na sto
razliitih naina. Nikada nije reeno da bi iskustvo sa drogom
per se ikada moglo da zameni elementarnu mentalnu i spir
itualnu disciplinu za koju se zalagao i na kojoj su insistirali
svi prethodni okultni uitelji. U sutini, bio je relativno sigu
ran da bi, ta god iskustvo sa drogom pobudilo, uskoro bilo
zaboravljeno i postalo hladno, sivo, nejasno seanje.
"Kako bi se i oekivalo, takve forIll e ostavljaju malo uti
saka na seanje. Ipak, dovoljno su zavodlj ive i ja se plaim
da ogromna veina mistika ivi svoje ivote lutajui u ovom
zaludnom svetu senki i koljki . . . Kakva zaludna ludost (od
svake istinske nade naputena ! ) traiti u drogi, piu, pitolju
ili konopcu raj od koga su odustali zbog trenutne slabosti ili
trenutnog kolebanja. . .
Ono to se zahtevalo, iznad svih ostalih stvari, bila je
izdrlj ivost i istrajnost- disciplina sistema telo-um, u svim

tehnikim fazama samog Rada, kako bi se obezbedila os

novna neophodna sredstva kroz koja e mistina stanja biti
vraena, ponovo doivljena i ponovo istraena.
Hjuston Smi t, koj i je napisao esej u knji zi o LSD -u, koju
je izdao Dej vid Solo mon , mis li slin o kao Kroul i . Napisao
Je:
"Sluaj Zena je ovde posebno znaajan, jer njegovi
stoeri po pitanj u iskustva prosvetljenja-safori ili kensho
koje, neki (ali ne svi) Zen isti kau, podsea na LSD. Slino
ili razliito, sutina je da Zen priznaje kako e iskustvo,
osim ako je ujedinjeno sa disciplinom, propasti.
Smit nastavlja i dodaje, ono to je najbitnije za ovu tezu,
da:
"Ca kje i Budadha morao da sedne . . . Bez)o riki, posebne
moi razvijene kroz zazen (sedea meditacija), vizija je
dinstva dosegnuta u prosvetIjenju . . . s vremenom postaje
zamagljena i konano bledi u prijatno seanje umesto da
se zadri kao sveprisutna stvarnost koja oblikuje na sva
kodnevni ivo!. . . Biti sposoban da ivi u skladu sa onim to
je kroz satori otkril o Oko Uma, zahteva, kao i proiavanje
karaktera, i razvoj linosti, period sazrevanja zazena."
Krouli je, pak, ukazao da postoje prilike, ak i kada je
neko stekao vrhunsku vetinu u meditaciji, kada bi dodat
ni podsticaj ili stimulus obezbeen razumnom i umere
nom upotrebom haia, omoguio da se savlada sterilnost i
hladnoa dugo otegnute discipline; da se vine visoko iznad
oklopnih ogranienja ego-funkcija u neopisivo. Uvod nje
govog sopstvenog esej a o haiu bavi se upravo ovim pro
blemom.
"Takoe sam bio svestan vrhunca agonije meditacije,
'suvoe' (kako je Molinos naziva) koja ovruj e i sterilie
duu.
"Sama radnja koja bi trebalo da je preplavi svetlo m, vodi
jedino u tamu straniju od smrti, oaj i gaenje koje isuvie

36

"

37

38

IZRAEL REGARDIJE

esto vodi ka naputanju, pri emu bi, zapravo, trebalo da

ohrabre; zbog toga-kako proroita potvruju - najtamnije
je pred svitanje.
"Meditacija m i je zbog toga smetala", prokomentarisao
j e suvo, "kao da stee i suava duu. Poeo sam da se pitam
da li je 'suvoa' bila osnovni deo procesa. Ako bih na neki
nain mogao da prodrmam njen odar Uma, ne bi li Beskraj
ni Boanski Duh skoio u Svetlo?"
A onda reito pita, jer, nemojmo nikada zaborav iti da je
ovaj ovek bio majstor meditacije: "Ko e zakotrljati ka
men?"
Da bi odgovorio na svoj e pitanj e, formul isao je hipo
tezu: "Moda je hai droga koj a 'labavi nosae due', ali
je sama po sebi ni dobra n i loa. . . Dobro, dakle, da vidim da
li se prvo mistinim egzaltiranjem sebe i nastavljanjem svo
jih molitvi, dok droga rastae matriks dijamantske Due, taj
dijamant moda nee pokazati ist i iskriav, blistav 'ne od
Sunca, niti od Meseca, niti od Zvezda' . . .
"

STA se podrazumeva pod mistinim iskustvom, moe se

objasniti na razliite naine. Moemo koristiti idiom mod
ernog psiholokog jezika, unapreujui miljenje da droga,
nekako, razreuj e oklop karaktera ili mentalne mehanizme
odbrane koj i sputavaju i ograniavaju psihu.
Ovo razreivanje dozvolilo bi pojavljivanje oseanja,
emocija, energije i drugih psihikih sadraja iz Nesvesnog,
dugo zakopanih, i l i pak onih koj i nikad nisu videli svetlost
dana. Njihovo bi pojavljivanje stoga proirilo ograniene
horizonte svesnosti i omoguilo iskustvo okeanskih oseanja
ili oseanja nirvane. Napad na funkcije egaje namerna kon
trolisana radnj a kada se primene vebe meditacije i kon
centracije - kao u jogi i Zenu - ali, naravno, mnogo manje
izvesna kada se primeni psihodelina droga.
Trenutno se razvija nova kola psihologa. Oni na mistino
iskustvo gledaju kao na zdrav razvoj naprednog rasta psihe.
Nisu, kao to je to inila nauka devetnaestog veka, ovaj
fenomen smatrali neim to je izvan nj ihovog psiholokog
polja. Kako je to deo prirodnog ljudskog ponaanja, tako se
i razmatra unutar nj ihovog naunog delokruga, a ne kao da
pripada polju religije. Umesto poznate fraze "religijsko" i l i
"mistino" iskustvo, skoval i su frazu "vrhunsko" iskustvo,
da bi govori l i O istom unutranj em fenomenu.
Skloni su da posmatraju njegovu pojavu kao znatno
lIestaIiju nego to se prethodno pretpostavlj alo, sa jednom
spontanou koja j e imanentna njegovoj uestalosti. Cee
-

41

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

da nego ne, meu nereligioznim ljudima kao to sU'j'i'e snici

i umetnici, ne pobuuje se niti izaziva upotrebom molitvi ili
'
nekom drugom religijskom tehnikom.
"U principu, nema razlike izmeu izotravanja percepcije
upotrebom spoljanjeg instrumenta, kao to je milaoskop",
napisao je Alan Vats, "i njenog izotravanja upotrebom
unutranj eg instrumenta, kao to je neka od ove tri droge.
Ako su one uvreda za dostojanstvo uma, ondaje m ikroskop
uvreda za dostojanstvo oka, a telefon dostojanstvu uha ...
Neuroloko objanj enj e je takoe mogue i, ukoliko je
sve ostalo isto, jednako j e validno. Evo, na primer, jednog,
koj e je dao Liri:
"Cinjenice o neurolokim kapacitetima ljudskog bia
jednostavno su astronomske. Svako od nas poseduje oko l O
biliona modanih elija. Ovo je nekoliko puta pomnoen
ukupan broj ljudskih bia na svetu. Svaka modana elija
moe biti u vezi sa 25 000 drugih modanih elija. Broj
moguih povezivanja je snage reda veliina 1 0 milijardi na
dvadesetpetohiljaditi, koliina vea od broja atoma u uni
verzumu. Ova elektro-hemijska mrea, nezamisliva u svo
joj sloenosti, anatomska je struktura svesti ....
Kako da objasnimo ovaj neobini nesklad izmeu poten
cijala kortikaInog kompjutera i siromatva programa koje
mu nameemo? Malo se zna o funkciji mozga i o procesi
ma uenja kojimaje ogromni modani potencij al lim itiran i
suen. Termin koji se ini najadekvatnijim da opie proces
je utiskivanje.
ta je utiskivanj e? ... To je 'veoma brzo uenje koj e se
deava kod nekih ivotinja . . . u odreenom, ranom stadiju
mu razvoja.'
J o jedan zadivljujui aspekt procesa utiskivanja jeste
njegov nepredvidiv i sluajni kvalitet. Kako je Konrad Lo
renc bio pri sutan u pravom momentu, guii su ga 'utis
nuli' kao zatitniki, materinski objekat. U drugom eksperi-

mentu, mladim pticama je u kritinom momentu pokazana

ping-pong loptica i one su provele ostatak ivota traei i
vodei lj ubav sa plastinim loptama. Ovaj eksperiment je
u isto vreme zabavan i zastraujui. Podsea nas da svako
od nas vidi svet kroz perceptualne strukture (biohemijske
neuroloke) koje su nam sluajno postavljene u naj ranijim
momentima. Pokree zabrinjavajuu sumnju da, uprkos
naoj hvaljenoj racionalnosti i uslovljenoj sigurnosti, moda
jurimo odreenu ping-pong lopticu koja nam je, u tim os
etljivim momentima osvetljenosti, jednostavno utisnuta u
kortikaIni film . . .
Odreeni alkaloidni molekuli imaju mo da dramatino
odloe poznate, nauene strukturalne karakteristike nervnog
sistema; svesnost je iznenada osloboena iz svog uslovlje
nog obrasca i izbaena u bljetavo tkanje nenauenih men
talnih slika. Koliko god vatreno bilo neslaganje naunika o
vrednosti i socijalnom znaaju psihodelinih droga, postoj i
jedna stvar oko koje se slau: droge pokreu svesnost u ta
janstvene, nove predele u koj ima sve deluje mogue i nita
ne ostaje odreeno ... Psihodeline droge mogu, ne samo da
otklone stare utisnute modele, ve i da prue mogunost
iskustva 'smrt-ponovno raanj e' koj e se tako esto navodi
tokom psihodelinih trenutaka. Ponovno utiskivanje znai
da je, tokom psihodeline seanse, nervni sistem subjekta u
stanju dezorganizovanog ftuksa koje je vrlo blisko onom iz
detinjstva. Planirano, voljno oslobaanje fiksnih perceptu
alnih obrazaca i privremeno otvaranje fluidne, bezgranine
svesti nagovetava nadu kontrolisanog, samokontrolisanog
ponovnog utiskivanja."
Moemo ii i dalje, na religijski koncept, da mistino
iskustvo predstavlja Sjedinjenje sa Bogom. Krouli je mogao
biti teista, kao to je bio sa Vedantom, ili ateista, kao sa
Thera Vada BudizOlom, kako j e odabrao, u zavisnosti od
okolnosti. Ali, koj i god filosofski stav da je zauzeo, nj emu

40

'

"

42

IZRAEL REOARDIJE

Zakotrlja) kamen

kao medijumu nije predstavljalo problem da tumai ivotna

iskustva, bilo da su ona mistina i l i sekularna. Cee je,
zapravo, usvajao ateistiki stav, kao vie utilitaristiki. Ovo
je prilino dobro izraeno u sledeem odlomku iz nj egovog
dela Jevanelje po Sv. Bernardu Sou:
"Mistino postignue moe se definisati kao Sjedinjenje
Due sa Bogom, i l i kao realizacija sebe, i l i- postoji pedeset
fraza za isto iskustvo. Isto je jer, bez obzira na to da l i ste
Hrianin ili Budista, teista i l i (kao io sam ja, hvala Bogu!)
ateista, postizanj e ovog, j ednog istog stanja, dostupno vam
je koliko i nona mora, ili ludilo, ili intoksikacija. Religio
zni narodi zakopali su ovu injenicu ispod planina dogme,
ali ju je studija komparativne religije razjasnila. Potrebno je
samo objavljivati paralelne odlomke mistika svih godina i
religija da bi se videlo da su govorili o istim stvarima; dobi
ja ak i verbalne identitete, kao kineski 'Tao koj i j e Tao nije
Tao' , hinduski 'Ne To, Ne To' , kabalistiki 'Glava koj a je
iznad svih Glava, Glava koj a nije Glava', hrianski 'Bog
j e Nita' i modernih ateista i l i panteistikih mistika 'To nije
ono to jeste."
Mogao je da usvoji i druge stavove, koj i su jednako vali
dni kao i prethodni . Sledei opis, na primer, izveden je iz
dnevnika koj i datira, priblino, iz 1 909:
"Kada sam, dakle, pripremio odaju, tako da je sve bilo u
mraku, osim Lampe nad Oltarom, poeo sam, kao to sam
gore ve zabe lei o, da se raspaljujem u molitvi, pozivajui
svog Gospoda; zapalio sam u Lampi Pantaki koji sam
napravio od Njega, odriui se S lika, kako bi se On sam
mogao pojaviti u meni.
Odaja je bila ispunjena tim udesnim sj ajem ultralju
biastog svetla koje je svetlelo bez izvora, kome nije bilo
ravnog u prirodi, osim ako je to bila Severna Zora ... Potom
sam jedva primetno, lako, jednostavno, neprimetno klizei,
preao u Nita. I bio sam omotan u crni sjaj svoga Gospoda,

koji je prodro u svaki deo mene, stapajui svoje svetlo sa

mojom tamom, ne ostavljajui tamu, ve istu svetlost.
Gledao sam oblije svoga Gospoda i osetio kako se
unutranje drhtanje razbuktava u Poljubac - i predosetio is
tinske Svete tajne - i u jednom momentu video sve mistine
vizije u jednoj ; i Sveti Gral m i se prikazao, i mnoge neizre
cive stvari postadoe mi znane.
Dato mi je da uivam u finom prisustvu svoga Gospoda
u sebi tokom tog itavog dvanaestog dana.
Onda sam zamolio Gospoda da me, jo sada, povede u
svoJe vecno prIsustvo.
Ali, On se povukao, jer ja moram da uradim ono to sam
ovde poslat da uradim . . . A Svetlo i Parfem sa mnom svaka
ko ostaju u maloj Odaj i i znam da moj Spasitelj ivi i da e
poslednjih dana stajati nad zemljom . . .
Sat na Senatu otkucava, a moje ui su obuzete nj egovom
mistinom melodijom. To je Beskrajno unutranj e kretanj e
stvari, osigurano koegzistencijom nj ihovog zbira sa celi
nom, koj e transcendira krajnje suprotnosti; promenu koja
. ukazuj e na truljenje, stabilnost koj a vodi u monotoniju.
Razumem sve Psalme Blagoslova; tu je spontana po
hvala, fontana u mom srcu. Autori Psalma sigurno su znali
neto o iluminaciji kada su ih pisali . . . Moja dua peva . . .
Moja dua peva!"
U pokuaju da navedenu zahvalnicu, makar i u maloj
meri, uinimo racionalnom, mogli bismo se osvrnuti na esej
Nauka i Budizam koj i je napisao oko 1 903. ne mnogo pre
nego to e doiveti svoje prvo Dhyana iskustvo, nakon in
tenzivnog vebanj a joge. U ovom eseju je napisao:
"Pretpostavimo, meutim, san toliko stvaran da se bu
dan ovek itav unizi pred seanjem na njega, da se nj egova
svest o njemu pojavljuje hiljadu puta stvarnija nego stvari
oko nj ega; pretpostavimo da je itav ovaj ivot nainjen
tako da odgovara novim injenicama njemu tako otkriven

43

IZRAEL REGARDlJE

Zakotrljaj kamen

im; da bi se s radou odrekao godina nonnalnog ivota

da bi dobio minute tog ivota-sna; da je nj egov oseaj za
vreme iskorenjen kao nikad ranije, i da su ovi uticaji trajni.
Tada ete rei, delirium tremens Ci intoksikacija haiom, s
obzirom, konkretno, na oseaj za vreme) nam daje paralelu.
Ali, fenomen delirium tremensa se nej avlja kod zdravih oso
ba. to se tie insinuacije o auto-hipnozi, seanje na 'san'
je dovoljan odgovor. Bilo kako bilo, jednostavna injenica
o vioj oiglednoj stvarnosti - uverenje koje se ne moe
uzdrmati, il7lipuisable (jer u engleskom ne postoji re) dovo
lj an je test. I, ako se udostojirno da se raspravljamo, to je
zarad zadovoljstva, i nebitno za vitalnu injenicu; arka, a
ne estoka borba.
,:San' koj i sam opisao je stanje koj e Hindusi i Budisti
zovu Dhyana. Metod za njegovo dostizanj e je duevno i
fiziki zdrav i nauan . . . Jednostavno je. Um je prisiljen da
fiksira svoju panj u na jednu misao, dok se primenjuje mo
kontrole i odrava duboka budnost u sluaju da misao na
momenat odluta."
lli bi mogao da, sa najveom lakoom, izbegne bilo koji
od navedenih pristupa, da primeni skeptiniji filosofski stav,
kao to je navedeno, na primer, u nj egovoj najranijoj knj izi
o jogi Deo J Knjige IV:
"U toku koncentracije primetili smo da se sadraj uma u
svakom momentu sastojao od dve stvari, ne vie; Objekat,
promenljiv, i Subjekat, nepromenljiv, ili se tako ini. Uspe
hom u Dharani objekat je uinjen nepromenljivim koliko i
subjekat.
Rezultat ovoga je da dva postaju jedno. Ovaj fenomen
obino dolazi kao ogroman ok. Neopisivo je ak i strunjaku
za jezik, te stoga ne iznenauje da po luobrazovani mucavci
pli vaj u u okeanima euforij e.
Sve poetske sposobnosti i sve emocionalne sposobnosti
bacaju se u vrstu ekstaze pojavom koja odbacuje um i ini

da ostatak ivota deluje apsolutno bezvredno u poreenju . . .

Cak i kada osoba stalnim ponavljanjem postane naviknuta
na Dhyanu, nema rei koje se ine adekvatnim ... Najvaniji
faktor u Dhyani je, meutim, unitavanje ega. Nae sh
vatanje univerzuma mora biti u potpunosti preokrenuto, ako
ovo elimo da prihvatimo kao validno, a dolo je vreme da
razmotrimo ta se zaista deava . . . Covek kojije iskusio bilo
koje od intenzivnijih oblika Dhyane je osloboen. Univer
zum je un iten za njega i on za Un iverzum. Njego va volja,
stoga, moe ii svojim putem, nesputana . . . Dogodio nam se
najzaprepaujui fenomen, imali smo iskustvo koje ini da
ljubav, slava, status, ambicija, bogatstvo, izgledaju smeno
i sa strau poinjemo da se pitamo: 'Sta je istina?' Univerzum se sruio na nas kao kula od karata, a i mi smo se
stropotali ."
U knjizi Istorija Zen Budizma koju je napisao Hajnrih
Dumulin, SJ., postoji opis 'Velikog umiranja' koji bi Krou
l i , na svoj ateistiki nain, sve u svemu prihvatio, s obzi
rom na to da je odgovarao jednom od njegovih mistinih
iskustava tokom prelaska junih granica Kine, blizu Vijet
nama, 1 906. godine:
"Ukoliko elite da dosegnete pravi Nonego," kae mo
nah Hakuin u toj prii, "morate osloboditi svoj uticaj nad
ambisom. Ako nakon toga oivite, doi ete do istinitog ega
etiri vrline. Sta znai osloboditi svoj uticaj nad ambisom?
Covek je zalutao i stigao do mesta na koj e ljudska noga nikad nije kro ila. Ispred nj ega je zevao ponor bez dna. Nje
gova stopala stajala su na klizavoj mahovini na kamenu, a
bezbednog uporita nije bilo nigde oko njega. Nije mogao
da korakne ni napred ni nazad. Samo ga je smrt ekala. Loza
koju je epao levom rukom i vitica koj u je drao desnom,
malo su mogle da mu pomognu. Zivot mu je visio o koncu.
Bude li oslobodio obe ruke odjednom, njegove suve kosti
e se pretvoriti u nitavilo.

44

45

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

Tako je to sa uenicima Zena. Traei jedan Koan dolazi

do take kada je njegov um kao mrtav, a njegova volja kao
ugaena. Ovo stanje je poput iroke praznine nad dubokom
provalijom bez mogunosti da se uhvati rukom ili nogom.
Sve misli ieznu, a u grudima gori zebnja. Ali, onda se
iznenada desi da se sa koanom i telo i um slome. To je sluaj
kada se ruke oslobode iznad ambisa. Ovo iznenadno uzdi
zanje je kao da neko pije vodu i zna ta je za njega vre
lina i hladnoa. Ispunj ava se neizmernom radou. Ovo se
naziva ponovno roenje (u Cistoj Zemlji). Ovo je nazvano
gledanjem u sopstvenu prirodu. Sve zavisi od istrajavanja i
uverenja da e uz pomo ove koncentracije, osoba konano
prodreti u sutinu sopstvene prirode."
U knj izi Psihologija ha ia, ovde ponovo objavljenoj,
Krouli je imao da kae mnogo vie o osnovnim kriteriju
mima mistinog iskustva, to vredi citirati :
"Moe biti korisno ovde jednom zauvek napraviti raz
liku izmeu lanih i stvarnih mistinih fenomena, jer smo
u prethodnim poglavlj ima priali o oba bez razlike. U 'as
tralnim vizijama', svest je jedva naruena, u magijskim iza
zivanj ima snano je egzaltirana, ali je jo uvek ograniena
svoj im prvobitnim uslovima. Ego je jo uvek suprotstav
ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, jo uvek
tu; isto kao i Prostor, neke vrste prostora smo svi svesni.
I opet, opaeni fenomeni prate uobiajene zakone rasta i
propadanja.
Ali,svi stvarni mistini fenomeni protivree ovim uslovIma.
Pre svega, Ego i ne-Ego ujedinjuju se eksplozivno,
njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od
nj ih. To j e upravo onakav fenomen kao direktno meanje
vodonika i hlora. Prvo to se uoava jeste iluminacija u
naoj analogiji, ekstaza ili ananda (blaenstvo) u dostiza
nju Dhyane. I kao to nam ova iluminacija ne pomae da

analiziramo gas hlorovodonine kiseline, tako nas Ananda

spreava, ometajui nas u opaanju stvarne prirode fenome
na. U viim mistinim stanj ima, dalje, nalazimo da su Jogi
ili Mag nauili kako da to kontroliu.
Ali kombinacija elemenata e obino biti jedna konana
radnj a katastrofalne energije . . . Nova svesnost koja nastaje
kao rezultat kombinacije je, takoe, uvek jednostavna."

46

47

VI

STA j e to toliko vano u vezi sa psihodelinim drogama

zbog ega bismo trebali da im posvetimo panju? Ili pos
vetimo vreme onome to je Krouli pre toliko godina imao
da kae o njima? Moda se najubedljiviji odgovor na ovo
pitanje moe nai u nekoliko izjava jednog od gore nave
denih savremenika.
U eseju pod naslovom "Kultura i individua" Oldas Hak
sli je saoseajno napisao:
"Izuzetno rapidne tehnoloke i demografske promene
postepeno poveavaju opasnosti koj ima smo okrueni, dok
istovremeno slabe znaaj tradicionalnih modela oseanja i
ponaanja koj e svim pojedincima, vladarima i potlaenima
podjednako, namee nj ihova kultura. Uvek poeljno, iroko
rasprostranjeno uvebavanje u otvaranju rupa u kulturnim
ogradama, sada je naj neophodnije. Moe l i to uvebavanje
biti ubrzano i uinjenojo efikasnijim paljivom upotrebom
fiziki nekodljivih, sada dostupnih psihodelika? Na osn
ovu svog iskustva i objavljenih dokaza, verujem da moe. U
mojoj utopistikoj fantazij i, Ostrvo, u zamiljenim uslovi
ma sam razmatrao naine na koje bi bilo mogue supstance
sline psilocibinu upotrebiti da bi se ispotenciralo neverbal
no obrazovanje adolescenata i podsetili odrasli da se stvarni
svet veoma razlikuj e od unakaenog univerzuma koj i su
za sebe stvorili sredstvima kulturno-uslovljenih predrasu
da." Na ovom mestu, Haksli j e odgovorio nekim od svo
jih kritiara sa prilino surovim humorom: ,,'Zabavljajui

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljoj kamen

se sa Gljivom '- tako je jedan aljivi kritiar objavio priu.

Tek, ta je bolje: provoditi se sa gljivom ili imati ideoloku
idiotiju, imati ratove zbog rei, imati sutranja nedela zbog
j ueranj ih nesporazuma?"
Tu je, takoe, i znaajan odlomak iz knjige Alana Vatsa,
Vesela kosmalogijo:
"Reakcija veine obrazovanih ljudi na ideju sticanja
bilo kakvog dubljeg psiholokog ili fil osofskog uvida kroz
drogu je da je to previe jednostavno, previe vetaki, ak
i previe banalno da bi se ozbiljno razmatralo. Mudrost koj a
se moe 'ukljuiti', kao prekida na lampi, kao da vrea
ljudsko dostojanstvo i degradira nas do nivoa hemijskih
maina. Osoba priziva u um slike hrabrog, novog sveta u
kome postoj i klasa proizvedenih Buda, ljudi koj i su 'sas
tavljeni ' kao lobotornizirani, sterilisani ili hipnotisani, ali u
drugom pravcu ... "
Bez obzira na to da l i e se tvrdokomicima i hiper
konzervativcima religijskog misticizma svideti ili ne, on
nastavlja:
" I pored iroko rasprostranjene i neselektivne predrasude
o drogama kao takvima, i bez obzira na tvrdnj e odreenih re
l igijskih disciplina da sujedini kanali do iskrenog mistinog
uvida, ne mogu da pronaem sutinsku razliku izmeu
iskustva izazvanog, pod povoljnim uslovima, ovim sup
stancama i stanja 'kosrnike svesti' koj a su zabeleil i R.M.
Buk, Vilijem Dejms, Evelin Anderhil, Rejnor Donson i
drugi istraivai misticizma . . .
Konano, tu je i jasno, precizno i nedvosmisleno svedo
enje Dr Timoti Lirija u nj egovom govoru "LS D- droga
koja proiruje svest":
"Ozbiljna vizionarska iskustva su, priznajem, klju za
promenu ponaanja- drogom izazvan satori. Za tri sata se,
pod odgovarajuim uslovima, korteks moe oistiti. Igre
koje uznemiravaju i mue, mogu se videti u kosrnikoj di-

menzij i . A l i, Zapad nema ritual, nema igre koja moe da

podnese CE (irenje svesti) iskustvo sa drogom. U odsustvu
odgovarajuih rituala, moe samo da namee svoje poznate
igre, politiku nervnog sistema, um koj i kontrolie mozak . . .
Postoji mnogo metoda za i renj e svesti preko granica
igre . . . Fizike traume to mogu da uine. E lektro ok. Ekstremni umor. Zivite godinu dana u drugoj kulturi, veoma
razliitoj od svoje, u kojoj Vae uloge, i rituali, i jezik nita
ne znae. Ili se odvojite od pritiska igre institucionalnim
povlaenjem. Zivite neko vreme u monakoj elij i . I l i se
venate sa osobom ruskog porekla. C uIno uskraivanje to
ini . . . Najefikasniji nain da se presee struktura igre zapad
nog ivota je upotreba droga, droga koj e proiruju svest..."
Bilo bi dobro da je italac imao neku vrstu "vrhunskog"
ili psihodelinog iskustva, kako bi mogao da doe do bilo
kakvog razumevanja sutinske vrednosti Kroulijevog ese
ja Opasna biljka. Samo tako bi mogao da doe do nekog
saoseajnog razumevanja za ono to Krouli, kao i nai
savremenici, pokuavaju da nam kau. U nedostatku istog,
trebalo bi da bude upoznat sa nekim delima, koja se sada ve
mogu nazvati klasicima, ove nove literature u ekspanziji.

50

"

51

Ja bih, na primer, od srca preporuio sledee:

Religije, vrednosti i vrhunska iskustva- A.H.Maslov
Vrste religijskog iskustva- Vilijam Dejms
Vrata percepcije- Aldus Haksli
Droge i um- Dr Robert S . De Ropp
LSD- droga koja proiruje svest- izdao Dejvid Solomon
Vesela kosmologija- Alan Vots
Moje Sopstva ija- Konstans A. Njulend
Unutar sebe i preko - Sidni Koen, M.D.
-

Cita vim pitanjem eksperimentisanja sa drogom za

psihodeline svrhe, u ovim knj igama se bavi sa razliitih
stanovita. Neki pisci se u potpunosti slau sa irokom

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

upotrebom novih supstanci koje ukljuuju ne samo

lizerginu kiselinu, ve i meskalin, psilocibin i nekoliko
drugih, skorije napravljenih. Veina autora zauzima vrst
stav protiv bilo kakve upotrebe droga izvan medicinski
kontro lisanih ustanova i istraivakih centara. Nekolicina
drugih su paljiviji- odravajui srednj i kurs izmeu Scile
i Haribde. Na taj nain,meutim, moe se stei pogled iz
.
ptiije perspektive na itavu oblast I trenutno postoJece
stavove o drogama koje proiruju svest.
Dr Sidni Koen je, u gore pomenutoj knjizi, veoma racio
nalan, izbegavajui potpunu osudu lizergine kiseline, kao
to to ine mnoge od nj egovih lekarskih kolega, kao i njeno
preterano entuzijastino prihvatanje a la Liri et al.
On pokuava da izdiferencira "drogom izazvan satan" i
od mentalnog zdravlja i od ludila, smiljajui novu re "ne
zdravIje", koja e za sada posluiti, Njegov u potpunosti ra
cionalan stav izraen je u ovom odlomku iz nj egove knj ige:
"Neki od nas, sasvim razumlj ivo, trae spiritualnu vred
nost Rusoovog povratka prirodi - sa drogom, ako je neo
phodno. Odgovori su jednostavni i na dohvat ruke. Sve to
je potrebno jeste vera da poverujemo mistiku.
Malo nj ih je voljno da prihvati alternativu. Alternativa
je priznanje da smo vrsta u razvoj u i da, u ovoj fazi razvo
ja, ne moemo da razaznamo konane istine, Moramo se
zadovolj iti voljom da, i l i prihvatimo istine kao dovoljne za
sada, ili (a ovo je tee) da kontempliramo o pitanjima bez
prihvatanja odgovora."
Prilino sam siguran da bi se Krouli sloio sa ovim
skeptinim stavom. No, on bi na osnovu svog iskustva sa
mistinim discipl inama, dodao: "Postoji samo jedan kamen
koj i skepticizam ne moe da pomeri - kamen iskustva." Na
ovom kamenu on je izgradio svoju graevinu.
Pored gore navedenog spiska, postoj i jo jedna knj iga
koju bih svesrdno voleo da preporuim Psihodelino iskust-

vo koju su pisali Timoti Liri, Riard Alpert et al, Pominjem

je zasebno, poto je to jedini tekst koj i je priblian, iako
samo delimino, Kroulijevom eseju o haiu. Psihodelino
iskustvo je prirunik uradi-sam, zasnovan na upotrebi Tibe
tanske knjige mrtvih koju je izdao Dr W.Y.Evans Vene, kao
psihopompezni vodi za transcendentalno iskustvo.
Autori zasluuju neverovatnu pohvalu i ogromno prizna
nje za stepen uvida i razumevanje pokazano u ovom zaista
velianstvenom tekstu - neto dobrim delom novo i jedin
stveno u naoj kulturi. Prilino sam siguran da bi Krouli da
nas, da je iv i upoznat sa ovim delom, momentalno napisao
"ushienu" kritiku u jednom od svojih Equinox izdanja.
Moda bi, u momentu dok daj e pohvalu, skrenuo panj u
na svoje sopstveno istraivanje droga, na stepen brilijant
nosti njegovih razliitih instrukcija u vetinama meditacije,
magije i tantre, kao i svom ranom pokuaju analiziranj a
specifinih efekata haia. Zbog ovoga bi ga neki nazvali
egoistom.
Kada proitate neke od prethodno navedenih knjiga, pred
laem da se vratite drugom od etiri eseja, Opasna biljka,
koji je pisao Oliver Hado, koji je objavljen ovde, ir.laj ui
na umu da je napisan pre pedeset godina, Ipak, nj egov ve
liki deo je bezvremen. Moe da pomogne da se da pravac
savremenim pokuaj ima merenja obima i dubine i dej stva
aktuelnih psihodelinih supstanci.
Ako sam ponovio tvrdnju daje Krouli imao prednost nad
veinom istraivaa dananj ice, to je pre svega zbog toga
to moramo uiniti neto kako bismo ponovo uspostavili is
torijsku ravnoteu i obezbedili ovu generaciju jasnim puto
kazima i znacima.
"Nauni Iluminizam" bilaje fraza itampana na naslovoj
stranici svakog broja Equinoxa, od 1 909 - 1 9 1 4 . Pratile su je
jo dve: "Cilj religije. Metod nauke." U razliitim momen
tima, Krouli je bio pozivan da objasni ta je eleo da kae

52

53

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

ovim frazama. Moda najbolje izlaganje, moe da se nae u

Uvodniku koj i je napisao za jedan od broj eva Equinoxa:
" l . U oseajnom svetu doivljavamo tugu. Konano,
to znai: priznajemo postoj anje problema koji zahteva
resenj e.
2. Prihvatamo dokaze Hjuma, Kanta, Herbert Spensera,
Fulera i ostalih za ovu tezu:
Sposobnost ovekovog razuma za procenj ivanje u svoJoJ
sutinskoj prirodi sadri element protivrenosti samoj sebi.
3 . Na sve ovo dodajemo:
Postoji l i i jedno reenj e za ova dva problema, Tatine
ivota i Tatine misli, ono mora biti u dosezanju Svesti, koja
transcendira oba. Nazovimo ovo super-normalna svest, ili,
traei bolju re, 'spiritualno iskustvo. '
4. Vera je predloena kao leko Ali, m i doivljavamo mno
ge inkompatibilne oblike Vere zasnovane na Autoritetu
- Vede, Kur'an, Biblija; Buddha, Hrist, Dozef Smit. Da
bismo izabrali izmeu nj ih, moramo se koristiti razumom,
za koj i se ve pokazalo da je pogrean vodi.
5. Postoji samo jedan kamen koj i skepticizam ne moe
da pomeri - kamen iskustva.
6. Nastojali smo stoga da od uslova sticanja spiritual
nog iskustva eliminiemo njegove dogmatske, teoloke, slu
ajne, vrhunske i ostale nebitne elemente.
7. Zahtevamo upotrebu strogo naunog metoda. Um
tragaa mora biti neutralan; sve predrasude i drugi izvori
greke moraj u biti iskorenjeni.
8. Zbog toga smo stvoril i sinkretistiko-eklektiki mo
del, kombinujui osnove svih metoda, odbacujui sve nj i
hove prepreke, da razreimo problem putem preciznih eks
perimenata, a ne nagaanj ima.
9. Za svakog uenika preporuujemo drugaiji metod
(do detalja), prilagoen njegovim potrebama, ba kao to i
lekar za svakog pacijenta prepisuje odgovarajui lek.

1 0 . Mi, dalje, veruj emo da se Okonavanje spiritual

nog iskustva ogleda u sferama intelekta i delovanja kao
genij, tako da uzimajui obinog oveka, vebom moemo
nainiti Uitelja.
Ova teza zahteva dokaz; nadamo se da emo obezbedi ti
takav dokaz s namerom stvaraj ui Genija."
Potvrivanje je jo uvek neophodno, ali nije izvan granica mogunosti. Cini mi se da dolazi vreme kada e Krouli i
ono za ta se on zalagao dobiti zakasnelo priznanj e. Predugo
je ovaj ovek bio klevetan i kritikovan na najprizemnijim
osnovama - osnovama koj e bi proseno intel igentna osoba
danas jedva opravdala. Rezultat ovoga je zaobilaenje nje
govih znaajnih dostignua u carstvu misticima. Rezultat
ovoga je i nae ignorisanje njegovog grubog razotkrivanja
psiho-socijalnih zamki, kroz koje smo besciljno lutali, kao
da ih nikad nije zabeleio. Mi smo na gubitku.
Koje su bile njegove kvalifikacije? Neke od nj ih ve
su pisane. Osim toga, stekao je dobro klasino i nauno
obrazovanje na Kembridu. Dalje, u svojim planinarskim
podvizima po Skotskoj, Svajcarskim Alpima i Himalajima, pokazao je posebnu vrstu neega to bi mnogi sma
trali ludo odvano m hrabrou praenu naroitim oprezom
- karakteristike koje su bile izuzetno korisne kada se latio
problema psihodelinih droga. Ovo se takoe oslikava u
njegovim obino usamljenikom hodanju po panij i 1 908,
kada tako neto ba i nije bilo popularno, po severnim grani
cama pustinje Sahara i Alira 1 909, kao i mnogo puta kas
nije, penjui se na nekoliko ugaenih vulkana u Meksiku
i peaei sa enom i detetom preko donjih rubova Kine
koji se granie sa Vij etnamom. Sve ovo uradio je u periodu
ranog dvadesetog veka koj i nije bio ni bl izu bezbedan- po
pitanju putovanja - kao danas. Naj l epe od svega, bio je
izvanredan prozni pisac, to ovaj i drugi eseji pokazuju, ali
i dobar lirski pesnik.

54

55

IZRAEL REGARDIJE

56

Stavie, i to je daleko najvanije pitanje ovde; Krouli je

bio eksperimentalni mistik od najvieg znaaja. Godinama
je marlj ivo vebao tehnike joge i magije, sve dok nije dosti
gao temeljno ovladavanje obema metodama, istonom i za
padnom. Sve ove retke vetine su, konano, upotrebljene za
njegovo eksperimentisanje sa razliitim drogama. Ovi eseji
svedoe, i pruaj u znaajan dokaz o njegovom objektivnom
i naunom pristupu itavom procesu. Na primer:
"Jedan jedini obueni posmatra sa petog o dinjim
iskustvom, manje novca nego za izgradnj u pekare i ne vie
pomoi od onoga to moe da mu prui dvanaest dobrovo
ljaca, njegovih uenika, zadobio bi slavu viu od zvezda i
postavio oveanstvo na kraljevski put ka reenju Jednog
velikog problema. Nauni Iluminizam zasluio bi svoje
ime, ili bi misticizam dobio zamah koj i bi jo jednu mladu
ludu, poput mene, potedeo traenja itavog ivota na be
smislene studije i omoguio mu da se ukljui u plemenitiju
karijeru varanja svoj ih saradnika u akreditovanim krugovi
ma trgovine i politike, a da ne govorimo o grubim podlo
stima slobodnih zanimanja.
Ali, ja nemam sumnj i . Neka istraiva sam prouava
svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po
mogunosti, na prvom mestu uz pomo haia ili nekog
boljeg fizikog sredstva kako bi se prevaziao tupi skepti
cizam koj i j e stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je
prouavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu
tacije, kao to istraivai spiritualizma, kako se ini, rade.
Va sopstveni mozakje najbolji, a potom izvebani i ivahni
mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savrenom zdrav
Iju, potenih i opreznih."
Mislim da e ovo j asno i na adekvatan nain p15kazati
'
neke od motiva koj e je Krouli imao piui o svojim iskust
vima sa haiom.

VII

OBIMNA l iteratura koja se bavi lizerginom kiselinom

neprestano raste. Razliiti autori koji su doprineli Solomono
voj knj izi, na primer, navode ak sedamdeset neobinih
naslova. O',i obuhvataju knj ige, radove, eseje, lanke itd.
Mek Glotin', meutim, u svom eseju na ovu temu, izjav
lj uje da je od otkria njenih mnogostrukih psihikih efekata
1 943 . godine, objavljeno vie od 700 radova o lizerginoj
kiselini.
Ovo uobiajeno iroko interesovanje bilo je na poetku
stimulisano nadama u okviru psihijatrijskog polja stvaranj a
uzora shizofrenije, koji bi mogao da pomogne u prouavanju
mentalnih oboljenja koj a se uobiajeno javljaju. Ovo
oekivanj e bilo j e naputeno kada je otkriveno da postoje
ogromne razlike izmeu dva psihika stanja. Na mesto nade
za uzorom psihoze, razvijene su tehnike za upotrebu droge
kao pomo u psihoterapij i mnogo problematinije psiho
neuroze. Postoji dokaz da se u ovom pravcu postie uspeh.
Knjiga Konstans Njuland, Moje Sopstvo i ja, jedan je adek
vatan pokazatelj onoga to se ovde pokuavalo.
U mom sluaju, psihodelici su bili odgovorni ne samo
za nekoliko potresnih vrhunskih iskustava nego, to je jo
vanij e, kako j e "oduevljenje" nepoznatim nestajalo, ak
i za neke duboke uvide koji su mi sasvim izmakli, uprkos

Long-lasting Effects ojLSD on Certain Altitllde in normals: An Exper

William H. McGlothin, the Road Corporation, Santa

Monica, California, 1962
imental Proposal:

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

godinama intenzivne dubinske terapije. Ako n i zbog ega

drugog, zbog ovoga hemijska sredstva imaju veliku vred
nost. Niti sam ja sam u izvoenju ovoga. Nekoliko psiholo
ga razliitih analitikih kola imali su slina iskustva pros
vetljenja, iako zbog aktuelne zakonske situacije, neki nisu
voljni da se izloe kaznenim drutvenim merama izjavljujui
ovu injenicu i registrujui svoja lina iskustva.
Jo ubedlj ivije od ovoga, meutim, bilo je otkrie da
je alkoholizam daleko najuestalija patologija koja pozi
tivno reaguje na drogu. Verujem da su kanadski psihij atri
bili meu prvima koj i su uoili ovu injenicu i poeli da
eksperimentiu sa drogom, uz zadovoljavajue rezultate.
Napisano je nekoliko izvetaja, na podsticaj Hemfrija Os
monda, D.P.M.
Ogromno narodno interesovanje za l izerginu kiselinu,
meutim, zapravo je izazvano ovim otkriima: a) tokom
iskustva sa drogom stimulisana su i osloboena intenziv
na oseanja prijatnosti; b) simuliraju se transcendentalna
mlslIcna stanja.
Prva reakcija dovela j e do meanja bitnika (osoba koj a
nastupa protiv konvencija - prim.prev.) na univerzitets
kom kampusu i drugde, sa masivnim vercovanj em droge
za upotrebu, naalost, od strane tinejdera i mlaih ado
lescenata. Ovi lj udi nemaju nikakvo opravdanj e za takvo
eksperimentisanje - bar dok ne postignu neku vrstu sta
bilnog uea u socio-ekonomskom poretku u kom se na
laze. U suprotnom, to je obian neurotini beg, ba kao i
izraavanje njihovog revolta protiv porodice i drutva.
Mladi imaju pravo da se pobune protiv utvrenog poret
ka stvari. Ne samo da je njihovo pravo da se pobune, nego
je pobuna neodvojiva od same nj ihove strukture. Za adoles
centa, drutvo je beznadeno zaglibljeno u otrcanu zbirku
beskorisnih stavova, radnj i i institucija. Nita od toga, kako
se ini, nije previe privlano za dananjeg adolescenta.

Imajui u vidu distancu od dve decenije, evidentno je

da su ovi lj udi neopaeno postali deo drutvenog poretka
protiv koga su se prethodno pobunili. On se promenio zbog
njihovog ranijeg nonkonfotmizma, pa ipak, nekim udom,
ostao je isti. I onda im se moe uiniti da, uprkos svim s
pravom iznetih kritika, postoje faze drutva koje istrajavaju
zbog nj ihove vrednosti za opstanak. Budui da je tako, tre
balo bi da dozvolimo, pa ak i da ohrabrimo mladu osobu u
njenom razvoj u i pobuni, istovremeno je titei od mogue
tete za njenu budunost.
Smatram da bi pobunjenik u svojoj pobuni protiv
drutva postigao vie kada bi podrivao iznutra. Stekni sve
"alatke" koj e drutvo moe da ponudi i onda, u procesu
adaptacije, primeni te alatke da modifikuje ili uniti ono
to je beznaajno ili beskorisno u drutvu. Ali, koristiti
psihodelike kao sredstva pobune i potkopavanja drutva,
teko da j e najinteligentnija upotreba psihodelinih dro
ga. "Odustati" od borbe za opstanak je idiotizam naj
grotesknije vrste.
Upotreba l izergine kiseline, ili bilo kog halucinogenog
sredstva, samo za "izlet", kako je predloeno kao najslobod
nij i, najspontaniji nain za eksperimentisanje, zvui isuvie
kao neodgovorni stav nekog dananjeg srednjokoIca. o
eku bi prva i momentalna reakcija bila potpuno negativna.
Cinilo bi se da to predstavlja zloupotrebu droge.
Ipak, danas se u ovu svrhu koristi alkohol. To je najveim
delom socijalno prihvaena droga i, bez obzira na odreenu
nacionalnu zabrinutost zbog alkoholizma, ova bolest- a tako
je danas shvaena-nije previe ozbiljno doivljena, kao ni
kada inae trezan ovek zavri povremenim "pijanenjem"
na zabavi.
Prosenom mukarcu i eni konvencionalno drutvo
obezbeuje mnogo puteva za "izlet". Vonja kolima se
obino koristi u te svrhe, u prilinoj meri mimo prozaine

58

59

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

ideje o prevozu. Cena izraena u broju usmrenih na auto

putu dolazi do zapanjujue visokih brojki.
Poslovna aktivnost moe se koristiti ne samo za obezbe
ivanje razmene dobara i usluga, ve se isuvie esto koristi
kao sredstvo da se dobije "izlet" van ivota. I nije sasvim
osuena zbog toga - ak i ako je cena koj a se esto plaa,
srano oboljenje ili ir na elucu.
Mnogi odgovorni lekari su esto skretali panju na neke
negativne efekte psihodelinih droga. Samoubistva, depre
sivne i anksiozne reakcije, psihotini slom ovi i neurotina
pogoranja su meu tim neeljenim dejstvima. Danak meu
neurotinim adolescentima je neosporno teak.Upotreba
lizergine kiseline nije sasvim bez ozbiljne opasnosti i neki
ne ba mudri ljudi su na putu da zauvek pate. Porei ovo,
isto je to i staviti osobi maje oi ispred oiju i demonstri
rati visoki stepen line i socijalne neodgovornosti.
Za upotrebu droga se plaa cena- iako to ne mora neo
phodno da bude glavna i najvanija primedba. To j e jed
nostavno injenica koj u treba prihvatiti.
Sa nj om sigurno ne treba da se igra onaj ko je laik.
Treba da je daju strunjaci koj i su obueni za upotrebu
droga- po mogunosti saoseajni psihij atar i uz prisustvo
psihologa ili neke druge osobe koj a zaista ima iskustva sa
ulogom i dunostima "psiho-pompe". Po optem priznanju,
postoje laici koj i su stekli obimno iskustvo u umetnosti
"psihodelinog bebi-sitinga". Ali, s obzirom na to da su
stvari ono to su, i da je pravna i medicinska situacija takva
.kakva je, eksperimentatora bi tokom i nakon "tripa" trebalo
da nadgledaju kompetentne i profesionalne osobe.
Nema svrhe poricati, kao to su neki budalasto inili,
da je bilo nesrenih sluajeva koj i su usledili nakon uzi
manja 1izergine kiseline. Aspirin, na primer, nekad dovede
do fatalnog ishoda, kao i penicilin - i mnoge druge korisne
droge. Ve i deo mudrosti i hrabrosti nalagao bi da se ovoj

injenici oda dostojno priznanje i da se vodi prema tome.

No, injenica da su se nesree deavale i da e sigurno nas
taviti da se deavaju sama po sebi nije dovoljan argument da
opravda ukidanje lizergine kiseline. Ona e biti koritena
legitimno ili drugaije, zakonito ili nezakonito. Oni koji su
nepromiljeni, pa je koriste nezakonito i bez odgovaraj ueg
vostva, mogu samo sebe da krive ako nakode sebi.
"Osnovi za bilo kakvu moguu zabranu ovih lekova
su gotovo sasvim sujeverni." Tako je napisao Alan Vots.
"Nema dokaza da su oni otrovni koliko alkohol i duvan,
niti zaista, da su opasni u bilo kom smislu, osim kada se ko
riste u neprikladnim okolnostima, i l i moda sa psihotinim
subjektima. Oni su znaajno manje opasni od veeg dela
sadraj a uobiajenog kunog ormaria sa lekovima . . .
Govorei sasvim striktno, mistini uvid nije u hemikaliji
vie nego znanje iz biologije u mikroskopu."
Vredi obratiti panju na niz Kroulijevih opservacija iz
dvadesetih godina, kada je nastao vei deo njegovih naj
zrelijih dela:
"lntoksikacija, dakle, ekstaza, Klju je za Stvarnost...
Religijska ekstaza neophodna je ovekovoj dui. Tamo
gde se ona dostie mistinim radnj ama, direktno, kako bi
trebalo da bude, ljudima ne trebaj u zamene. Tako Hindusi
ostaju zadovoljno trezni, i ne mare za niz osvajaa koji su s
vremena na vreme okupirali njihovu zemlju i vladali njima.
Ali, tamo gde je ljudima jedino poznato sredstvo za dosti
zanje ove ekstaze, ili njenog privida, alkohol, oni moraju
imati alkohol. Uskratite im vino, pivo ili ta god bilo nj i
hovo pie i oni e ga zameniti morfijumom, kokainom, ili
neim lakim za sakrivanje i uzimanje, a da se ne otkrije.
Zaustavite to, i eto revolucije. Sve dok ovek moe da se
oslobodi vika Energije u uivanju, ivot mu se ini lakim
i potinjava se. Uskratite mu Zadovoljstvo, ili Ekstazu, i
njegov um poinje da brine o nainu na koj i je iskorien

60

61

63

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

i ugnjetavan. Vrlo brzo tajno poinje da baca bombe i da,

prikupljajui snagu, alje svoje tirane na veala."
Ova upozorenja deluju toliko pogodno, da se moj um
automatski vraa u strogi period Vo lstedovog dekreta. To
kom J 920-tih, u Sjedinjenim Dravama, milioni inae pris
tojnih i zakonu povinovanih graana, skrenuli su sa svog
puta, kako bi pokazali apsolutni prezir prema Zakonu o
prohibiciji. ak i oni koj i su ranije koristili malo ili nimalo
alkoholnih pia, nali su se, hteli ne hteli, uvueni u ovaj
vrtlog prkoenja zakonu. Federalne agencije koje su bile
zaduene za kontrolu primene pridravanje zakona, ot
krile su jogunastu konfrontaciju od strane samovoljnog i
odlunog graanstva, potpomognutog i podstaknutog gangsterskim elementom koj i je otkrio da su kuvanje, destilacija
i distribucija opojnih pia upravo zlatni rudnik.
Dekret je, konano, morao biti ukinut. Ali, to je bilo
nakon to je zdravlje, samo nebo zna kolikog broja ljudi,
stradalo od vercovanog viskija i drugih pia, a ogromno
bogatstvo bilo besplodno rasuto u krenj e i primenu nepopularnog zakona. Stavie, to je inaugurisalo period kada
je potovanje zakona palo nie nego ikada, i ja mislim da
se od toga jo nismo potpuno oporavili. Izgleda da je ovo
anarhija na koju Krouli ukazuje u gornjem odlomku.
Neto slino e se desiti u naem vremenu. Bez obzira na
nekoliko neproverenih naunih zakljuaka o opasnosti za
telo i um ukljuenih u upotrebu psihodelinih droga, uinjen
je prevelik uticaj na svim nivoima drutva da bi se izdejst
vovalo lako zaustavljanje. Ako moraju biti doneti zakoni,
trebalo bi da budu usmereni prvenstveno na zatitu maIolet
nih - svakako ne da uskrate takozvanoj, odrasloj populaciji
zadovoljavajue emotivne ventile, koji nose samo neznatnu
opasnost. Ako se ovo ne ispotuje, nove generacije e iskus
iti bezakonje 20-tih.

Sporadini izvetaji ukazuju na to da je, do danas, preko

milion odraslih imalo iskustvo sa psihodelinim drogama,
ukljuujui brojne doktore medicine i psihoterapeute. Mno
gi svetenici potvrdili su iskustvo kao duboko religijsko
ili transcendentalno. Po nj ima, vera je zamenjena linim
iskustvom.
Ova druga reakcija (b) angaovala je panju nekih od
najfinijih spekulativnih umova koj e je naa generacija vi
dela - od Oldasa Hakslija i Alana Votsa, do Riarda Al porta
i Timoti Lirija.
S obzirom na to da su dva potonja psihologa zbog
neslaganj u izbaena sa Harvarda, budna panj a javnosti
bila je usmerena na sve nj ihove aktivnosti. Oni su iroko
pisali i predavali o ovoj temi, pretvarajui ionako veliko
interesovanje za l izerginu kiselinu u nacionalnu preoku
paciju. Ista je postala toliko velika da je, u nekoliko drava,
donet zakon protiv posedovanja halucinogenih droga, iako
je Federalna vlada paljivo sprovodila sasluanj a u vezi sa
uputnou takvog ina. Poslednja re jo nije izreena, u to
sam sasvim siguran. Previe smo blizu onome to se deava.
Ali, ako mi dozvolite da se usudim da tvrdim, rekao bih
da ovi autori jo uvek mogu da uu u psiho-rel igijsku isto
riju kao istaknute linosti koje su bile instrument u trans
fOliII isanj u aktuelnih, mrtvih religijskih stavova u vitalna
mistina iskustva. Ovo bi moglo da rezultira, s jedne strane,
poveanim lanstvom u nekoliko religijskih institucija u
zemlji - za ta, sasvim sam siguran, crkve nikad nee po
kazati zahvalnost - i ponovo oivljenom eksperimentalnom
stavu prema itavom pitanj u mistic izma, koji nikada tokom
poznate istorije ljudske vrste nije bio izjednaen. U svakom
sluaju, potonji e proeti dravne religije i transformisati
ih. Rezultat svega toga moe se pokazati kao konana reha
bilitacija I amnestija Ali stera Kroulija i onoga to je nazvao
svojim sistemom "Naunog Iluminizrna".

62

64

IZRAEL REGARDIJE

. . . . . . . . . . . Prolo je pola veka od kako je skovao ovu frazu.

Danas, samo mali broj ljudi barem neto zna o izvanredno
analitinim delima koj a je Krouli napisao. Sa l izerginom
kiselinom, praktino krilaticom na mnogim usnama, i kada
se pojavilo toliko mnogo odlinih dela za i protiv, ini mi
se kao imperativ da se oivi Kroulijeva originalna studija.
Imao je tako mnogo toga da kae u vezi sa tim i rekao je to
veoma dobro. tavie, zbog njegove obuenosti, iskustva
i mistinih dostignua, bio je u mnogo boljoj poziciji da
j asno izrazi ono to je radio, nego veina naih savreme
nika. Ovo nije ni blizu da bi se ocrnili dananji pisci. Oni
su, na prednjoj strani nadgrobne ploe, uradili dobar posao,
da ukau kako obazriva upotreba psihodelinih droga, u ve
l ikoj meri, moe da proiri ograniene horizonte ljudskog
uma.

VIII

JEDAN od mnogih koeva kojim su Kroulija napadali

njegovi savremenici ticao se seksa. Krouli je razvio svoje
ideje o seksu i seksualnim obiajima o koj ima se ni naj
manje nije stideo ili ustezao da govori. Vel ikoduno ih je
napisao za svakog ko ume da ita. One su govorile u prilog
tome da su drutvene i moralne inhibicije i ogranienja nj e
govog vremena bile zloin protiv prirode, za koji je bila
iznuena stroga kazna. Ne sasvim drugaije od Playboy fi
losofije seksa, zbog koje je Hefner bio nairoko velian i
zloupotrebljavan, bile su mnogo ispred svog vremena.
Krouli je bio pomalo razbacano Mnogo nj egovih razmi
ljanja, precizno i prelepo izraenog, kako je samo moglo
da bude, rasuto je po razliitim tomovima. Nikada nije bio
zaista sposoban da detaljno izloi svoju ivotnu fi l osofiju
u jednom tomu. lako je nameravao da to uradi, bilo je to
u simbolikom i poetskom jeziku, povremeno arhainim
knjievnim stilom, tako da je to gotovo potpuno gubilo
svrhu jednostavnog objanjenja za narod.
Zeleo je, na primer, da Liber Aleph ili Knjiga mudrosti i
ludosti, napisana verovatno oko 1 9 1 7- 1 8. godine, a koju su
posthumno tampali njegovi uenici, bude zreo izraz njegove
konane filosofije i stava po ovim pitanjima, ukljuujui
seks, koj i gaje zaokupljao tokom itavog ivota. Ali, knjiga
je bila fOllllulisana u arhainoj fOllni koja je, da bi je na
pisao, nesumnjivo zahtevala neverovatnu vetinu i koncen
tracij u s nj egove strane. U veini sluajeva se nije verovalo
-

IZRAEL REGARDIJE

66

Zakotrlja} kamen

da e mu itanje ove knjige doneti revno sne uenike, niti

izvriti pozitivan uticaj na nj egove neprijatelj e. Nakon
kratkog paragrafa kojim poinje ovaj Uvod, sledi jo jedan,
koj i se nastavlja na istu temu:
"Ali J' a inim uzaludne napore, sine moj, da zabeleim
sve ovo.do detalja; jer, to je kvalitet ove trave: da ubrza proces Miljenja; moe biti hiljadostruka, i, tavie, da obliku
je svaki korak u S likama, sloenim i neodoljivim u Lepoti,
tako da nema Vremena da smisli , jo manje da izgovori,
bilo koju Re kao Ime za bilo koj u od nj ih."
.
Ve sam izjavio da njegovi slobodni stavovi o seksu nISU
bili razliiti od Hefnerovih, kako su objavljeni u Playboy
u. Ali, to nije sve. On je smisleno povezao seks sa misti
cizmom, tvrdei da ekstaza jednog nije previe drugaija
od ekstaze drugog i da bi jedno, kauzalno moglo biti pove
zano sa drugim. lednom je, jednostavno i iskreno, napisao:
" Kada ste dokazali da je Bog samo ime za seksualni ins
tinkt, ini mi se da nije daleko od zapaanja da je seksualni
instinkt Bog."
Na osnovu nj egovih putovanja irom sveta, sa nesumn
jivo ogromnom prilikom za seksualno iskustvo i eksperi
mentisanje, napisao je neke tehnike instrukcije o tome
kako ovu vezu uiniti efikasnom. One su postale deo i paket
posebne mistiko-magijske fi losofije koj u je detaljno opisao
deo po deo, jer je bilo potrebno mnogo godina da nj egovo
iskustvo popuni teorijske praznine u onome cemu Je ucen.
Ovo moe biti jedan od nekoliko razloga zbog ega je to
liko nj ih fonnulisano u simbolikoj formi, formi od koje
su se mnogi povukli - poraeni . Ali, postoji zaista malo
potrebe za povlaenjem i porazom. Malo meditacije, malo
ilum inacije (sa ili bez psihodelIka) I vrata se nj isu, sirom
otvorena, da otkriju neopisivi sjaj .
Zbog toga sam bio uzbuen kada sam u izdanj u Playboy
a, u septembru 1 966. godine, proitao intervj u sa Timoti
,

,,

...

'

"

,, -

67

Lirijem. Delovalo mi je gotovo kao fle-bek, povratak u

doba pre pedeset godina - kada je intervjuisan Krouli, ali
ovaj put u simpatinom okruenj u, a ne od grupe glupih,
neprijatelj ski nastrojenih reportera, koji piu za Dona Bula
i senzacionalistike novine iji je vlasnik Lord B iverbruk.
U tom intervj uu , Lir i je izja vio : "Seksualni uticaj je,
naravno, otvorena, ali privatna tajn a o LSD -u, o kom nik o
od nas nije govorio u protek lih nek olik o godina. Pri lin o
je socijalno opasno rei da vam LS D pomae da pronaete
boanstvenost i pomae vam da otkrijete sebe. To kaite i
ve ste u nev olj i . A onda, ako obj avi te da je psi hod eli no
iskustvo u osnovi seksualno, traite da vam se sav sredoveni
mo nol it srednj e klase srui na glavu . . . Seksualna ekstaza je
glavni razlog za aktuelni LS D bu m. Kada je Dr Godard,
Sef Ad min istracije za hranu i lek ove , obj avi o na sasluanju
u Senatu da deset posto na ih studenata na koledu uzima
LS D, da li ste se zapitali zato? Naravno, otkrivaju Boga i
sm isao ; naravno, otkrivaju seb e; ali, zar ste zaista verovali
da seks nije osnovni razlog za ovaj uzburkani mla dal ak i
drutveni bu m? Raditi istraivanje o LS D- u a da izostavite
seksualnu ekstazu ne moete raditi vie nego to moete ra
dit i mikroskopsko istraivanje tki va izostavljaju i eliju . . .
LS D seansa, vid ite, jeste preplavljujue buenje iskustva;
oslobaa mone, primaine energije, od koj ih j e jedna sek
sua lni imp uls koj i je najja i od svi h impulsa na bil o kom
niv ou organskog ivota . . . "
Cak i brzo pre listavanje Kroulijevog knj ievnog opusa
otkrie sline poglede, preokupacije i zaklj uke. On ih
je, meutim, preneo daleko iza ove jednostavne tem e, do
iskustva identiteta Bo ga i seksualne ekstaze.

IX

U VREME kada je Krouli pisao o ovim pitanjima, prav

na situacija bila je mnogo drugaija nego sada. U to vreme,
mnoge od tada poznatih halucinogenih droga mogle su se
kupiti bez mnogo tekoa na otvorenom tritu - u najblioj
apoteci. De Kvinsije opisao ovu otvorenu situaciju prilino
opirno u svojim Ispovestima engleskog deraa opijuma.
Sada se sve to promenilo. Neke od tih droga nisu dostupne
ak ni licenciranim lekarima. Samo neka klinika, ili institut
koj i su posveeni istraivanjima mogu da nabave, na prim
er, lizerginu kiselinu.
Da postoji dobro razvij eno crno trite lizergine kiseline i marihuane - dobro je poznato. Cuo sam da u Severnoj Kaliforniji postoji takvo otvoreno crno trite da je
mogue dostaviti narudbinu za Iizerginu kiselinu i dobiti
tuce kapsula - svaka po trista mikrograma - za pola sata.
Meutim, postoje strogi zakoni protiv posedovanja i trgov
ine psihodelinim drogama. Caveat emptor!
.. Pre, ili kasnije, bie postavljeno pitanje: "Gde onda da
nabavimo psihodeline droge?" Prilino sam siguran da e
mi neko napisati pismo- pretpostavljajui da ja imam neku
koliinu i da sam voljan da neto prodam- i traiti nekoliko
doza.
Na samom poetku, dakle, dozvolite da nedvosmisleno
izjavim da nemam nikakve psihodeline droge niti pristup
istima. Moje lino iskustvo sa lizerginom kiselinom odi
gralo se pre nekoliko godina kada sam, sa zahvalnou,
v

IZRAEL REGARDJJE

Zakotrlja) kamen

uestvovao u istraivakom projektu sa lokalnim psihi

jatrom. U to vreme, uzeo sam etiri "tripa" koj e svrstavam
meu najvrednija i najznaajnija iskustva u itavom
ivotu. Meutim, sada nisam, niti sam ikada bio izvor za
psihodeline droge.
ta onda mogu da preporuim itaocu, znajui da su
ovi istraivaki projekti ukinuti? Crno trite? Teko. To
sigurno nije ba najbolje reenje datog problema. Kada je
Liriju postavljeno ovo pitanje u intervjuu za Playboy, on je
prilino oprezno odgovorio: "LSD je protivzakonit, aja sig
urno ne bih nikome savetovao da kri zakon. Rei u, ipak,
ovo: Kroz istoriju su, ljudi koj i su eleli da proire svoju
svest, da nau dublje znaenje unutar sebe, bili u stanj u
da to i urade, ako su bili spremni da tome posvete vreme i
energij u. U drugim vremenima i zemljama, ljudi bi hodali
bosi 2 000 milja da pronau spiritualne uitelje koj i bi ih
uputi li na Budu, Muhameda ili Ramakrinu."
Osim pravnih faktora, postoji sveprisutna sumnja u os
novnu istou proizvoda sa crnog trita. Sada, kada su
kriminalni sindikati uoili mogunost ogromne finansijske
dobiti, vrlo je realno da su ti proizvodi neisti. A kakve
efekte na zdravlje i druge faktore moe imati eventualna
neistoa, svako moe da zamisli.
Otprilike, jedino to se danas moe preporuiti kao bez
bedno jeste temeljno raspitivanje u vezi sa preduzeima koja
se bave istraivanjem. Administracija Veterana u svojim
razl iitim kapacitetima irom zemlje, uvek eksperimentie
i sprovodi istraivanja vrednosti ove i mnogih drugih dro
ga. Mogu se kontaktirati kako bi se proverilo da li su im
potrebni dobrovoljci. Oruane snage koje uvek sprovode
eksperimente sa hemijskim sredstvima za svrhe rata i za
odbranu protiv napada, moda takoe trebaju dobrovoljce.
Mogue je, meutim, da se ti dobrovoljci regrutuju iz re
dova angaovanih lanova razliitih ogranaka Oruanih

snaga. Duevne bolnice u razliitim dravama ove zemlje,

takoe mogu biti ukljuene u istraivake programe gde se
ispituju ova i druge psihodeline droge. Bolnice povezane
sa mnogim Univerzitetima obavezane su na istraivanja,
za ta su uvek potrebni dobrovoljci. Cini mi se, dakle, da
u takvim medicinskim ustanovama, kao to su ove upravo
opisane, lee najbolje mogunosti za sticanje zakonitog
pristupa eksperimenti sanju sa psihodelinim drogama.
... Osim toga, lino eksperimentisanje trebalo bi da bude
pod nadzorom strunjaka- i to je, ja mislim, naj vanije.
Ispitivanje reakcija psihodelinih droga bez kompetentne
pomoi, po mom miljenju, glupost je najgrotesknije vrste.
S druge strane, dokazi podravaju stav da medicinski nad
zor nije uvek najkorisnija vrsta voenja. Moda nadleni
koji vode ova istraivanja blagovremeno shvate, sa Lirijem,
Kroulijem i mnogim drugima, da je najbolji vodi, u ovom
smislu, osoba koja je i sama bila "tamo" nekoliko puta.
Moda e, kada se stia publicitet senzacionalistikog tipa,
i nastupi ozbiljnij i stav, ovaj savet postati priznat. Moe
se, takoe, desiti da e se druge ustanove uskladiti, to bi
dovelo do toga da se odraslim, inteligentnim i progresivnim
osobama omogui da se poslue koristima i prednostima
psihodelinog iskustva.
U vezi sa tim, moram da navedem delove intervjua sa
relativno nepoznatim pesnikom iz Los Anelesa, Carlsom
Bukovskim, u Los Angeles Free Press, 3 . septembra 1 967,
kada su ga pitali za miljenje o lizerginoj kiselini.
"Mislim da bi sve trebalo da bude dostupno svakome,
hou rei LSD, kokain, kodein, trava, opijum, "raenje".
Nita na zemlji to je dostupno bilo kom oveku, ne bi
trebalo da bude konfiskovano i proglaeno nelegalnim od
strane nekog drugog na, naizgled, monijem ili povoljni
jem poloaj u . . . Umorio sam se od morala iz I 8-og veka u
svemirsko-atomskom vremenu 20-og veka. Ako elim da

70

71

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

se ubijem, smatram da bi to trebalo da bude moja stvar;

ako elim da se navuem na iglu, to bi trebalo da bude
moja stvar. Ako izaem i nou opljakam benzinske pumpe
da bih platio svoje, to j e zbog toga to zakon podie cenu
veoma jevtinim stvarima, sve do pravog rata protiv moj ih
nerava i due. Zakon grei, ja sam u pravu.
"Sta drugo moe da uradi sa mrtvima nego da i h ubije?
Pogledajte nae bezbedno, nedrogirano stanovnitvo sada u
autobusima, na sportskim dogaajima, u super marketima i
kaite m i da l i su prijatan prizor. I zato bi lekari bili dileri
bez robe? Nisu li sada dovoljno debeli? Dovoljno imuni?
Dovoljno razmaeni? ..
"Moja primedba na trenutnu LSD-pomamnu-fazu-sjaj a
je da su je preuzeli hipici, mladi svingeri, tupavc i, kao vrstu
privatnog prostora za ritualni ples, kao zamenu za duu ...
Nesposobni da prihvate istinu, nesposobni da se suoe sa
ogledalom istine, oni IGRAJU NA DU U, na biti IN, bop,
izme, brada, beretka, moderno, ortak, bilo ta. Duga kosa,
kratke suknje, sandale, bilo ta; psihodeline urke, s likanje,
muzika, psihodelini grejpfrut, psihodelini gerila frong, pi
janke sa ortacima, senke, biciklovi, jogiji, spiritistiki svet
lozvuci, disko, devojke su Riards, lako isparljiva droga
istine, Kid Goldstein super novi pop deko, The lefferson
Airplane, Aneli Pakla, bilo ta, bilo koja prokleta stvar da
im da identitet, da im da fasadu Bia da bi Pokrila Uasnu
Rupu. Bob Di lan j e njihova dua: 'Something's happen
ing and you don't know what it is, do you Mr. Jones?' . . .
(Neto se deava, a Vi ne znate ta je to, zar ne, gospodine
Douns?)
"lli grupa nj ih legne u krugu na pod, trava krui i priaju
o Liriju i staroj dobroj Levici, priaju o Endiju Vorholu i
kako je grozan rat u Vijetnamu, i samo prokleta budala moe
da zadri posao, i ko jo hoe da vozi?- hodanje je bolje.
I neko je morao da ubije Donsona. Na podu su svee. I

deaci su mamini deaci, a ene su dva puta udavane i dva

puta razvedene,sede, ogorene i u srednj im etrdesetim. Ne
misli ! Prestravi se. Zapanj i se. Svetlo, LSD. Liri, gitare,
ljubav...
"Nisu sve nj ihove ideje potpuno bez vrednosti, ali u
sutini istog razmilj anja o slinim stvarima prikrivaju
Uasnu Rupu, zamiljaju da su objektivna, simpatina ljud
ska bia . . . Zapravo su jedan veliki usrani mozak od elea
koj i grabi LSD kao Sveti Krst i ini da ga mrzim zbog
otisaka nj ihovih stopala, otisci nj ihovih umova su preko
moj ih oiju. Moda u, kada oni krenu ka svom sledeem
uzbuenju, probati malo kiseline. Sve do tada, neka se val
jaju u nj oj sve dok ne napune svoje prasee stomake."
Ovo je gotovo kao da sluanje Kroulijevog duha od pre
etrdeset godina kako se skaradno smeje kroz mrane hod
nike vremena.

72

73

U MEUVREMENU, dok se ne otkriju neki pouzdani i

legalni izvori za psihodelike, ima mnogo toga to potenci
jalni eksperimentator moe da uradi. N i jedna droga sama
po sebi, ili psihospiritualna tehnika, ne moe da iskoreni
osnovnu nesigurnost koja vreba iz dubina ljudske psihe.
Sa ovom se injenicom jednom moramo suoiti, i zapra
vo bi to trebalo da uradimo pre bilo kakve halucinogene
ekskurzije. Zbog ovog i slinih razloga ve dugo insisti
ram da praktinim eksperimentima uenika M isterija treba
da prethodi dua ili kraa upoznatost sa nekim od oblika
psihoterapije. Da l i je to frojdovska, jungovska, rajhovs
ka ili bilo koja druga varijacija osnovne psihoanalitike
kole, malo je vano. Analitiarsko iskustvo e u najmanju
ruku dovesti uenika u dodir sa aspektima i funkcijama i
sadrajem nj egove sopstvene psihe koje bi inae mogao ni
kad da ne spozna. Da li e neurotini problem biti reen u
ovom procesu, zaista dolazi na drugo mesto. To je iskren
pokuaj da se osoba suoi sama sa sobom, to je najvie
dostignue. Iznad svega ostalog, ovo e takoe rezultirati
osvetljavanjem svake latentne psihoze i odvojiti otvoreno
neurotinu od potpuno psihotine osobe. Potonji bi tada tre
balo da bude ozbiljno posavetovan da nikad, ni pod kakvim
okolnostima, ne dotakne psihodeline droge.
Ono za ta bih ja bio posebno zainteresovan, bio bi prob
ni brak izmeu rajhijanskog neverbalnog sistema vegeto
terapije sa povremenom i razumnom upotrebom lizergine
kiseline. Prvi sistem posveen je razlaganju neuro-miinog

IZRAEL REGA RD lJ E

Zakotrljaj kamen

oklopa karaktera- tehniki izraz koj i ukazuj e na sve odbra

ne ega na psihikom i miinom nivou funkcionisanj a.
Kako je jedan od efekata l izergine kiseline, oigledno, ra
zlaganje utvrenih granica ega, ini mi se da bi kombinova
na upotreba ova dva imala sinergiko dejstvo. Svako bi
olakalo efikasnost drugog, pokazujui put ka vrhunskom
iskustvu. Na ovaj nain, vreme i trud i novac- sve vitalni
faktori u psihoterapiji- bili bi uteeni.
Psihoterapij a e, takoe, izloiti uenika nj egovim sop
stvenim skrivenim inferiomostima, nesigurnostima, stra
hovima i sumnjama kao to nita drugo nee. Kada je
ovo postignuto, ta god kasnije moglo da se pojavi to
kom psihodelinog iskustva, teko da e biti i priblino
zastraujue i preplavljujue u odnosu na ono kako izvetaj i
navode da je bilo za neke.
Po miljenju Deralda Herda, to je vei ego- implicirajui
da su isto nesvesni strahovi i krivice bili kompenzovani
hipertrofij om ego funkcija- tei e biti period straha izaz
van lizerginom kiselinom. Pre nego to uzvieni momenti i
ekstatino iskustvo ekspanzij e budu mogli da dou i prou,
ego e morati da se preda, i voljno ili ne, da se razloi. Ovo
je tradicionalna predaja ega, pre no to doe do "mistinog
venanj a" .
Za one koj i odole razlaganj u ega, ovaj proces, privre
meno "umiranje", izazvano trima malim pilulama od 1 50
mikrograma lizergine kiseline, moe da bude avolsko
iskustvo. Nije udo da se bibliografij e pozivaju na odreeni
mali procenat onih koj i prou kroz psihotine epizode kao
posledica tripa sa lizerginom kiselinom. Ja sam, sreom,
proao dugogodinj u psihoterapij u pre prvog iskustva sa
halucinogenima., tako da sam bio poteen ovog uasa. Ali
- po Alanu Haringtonu, koj i je napisao ,,Posetu Unutranjem
prostoru", jedan od eseja koje je Dejvid Solomon sakupio u
svojoj ve spom injanoj knj izi "LSD- droga koja proiruje

svest, - on je bio toliko zaokupljen dranjem "za sebe" da

je na poetku propustio veliki deo lepote. Pourio je, ipak,
da doda kako se onog momenta kada je dolo do predaje,
uzdigao "na vrh univerzuma" kao i svi ostali.
Nikada neu zaboraviti jednu priliku od pre nekoliko
godina kada sam 'bebi sitovao' kolegu koj i se spremao da
uzme svoj prvi trip, kao deo psihijatrijskog istraivakog
projekta u kom smo obojica uestvovali. Oko sat vremena
nakon uzimanja tri malene pilule, poeo je da osea jezu,
blagu u poetku, ij i je intenzitet, meutim, rastao sve dok
zubi nisu poeli sumanuto da mu cvokou. Od tada, pa
do kraj a tripa, mnogo sati kasnij e, bio je muen gomilom
tekih gastrointestinalnih simptoma, povraanjem i dijare
jom. Trip je samo intenzivirao njegove aktuelne neurotine
simptome. Oni su bili prisutni pre tripa i bez sumnje su jo
uvek aktivni. Bio je to zaista prizor za aljenje. Droga ga je
liila praktino svih zatitnih oklopa - i od nj egove praved
nosti ostali su dronjci. Od tada pa nadalje, on j e intelek
tualno bio protiv ak i mogunosti razmatranj a lizergine
kiseline kao pomoi ili katalitikog sredstva u psihoterapiji
ili istraivanju bilo koje vrste. Njemu je bilo dosta!
Dugo nakon toga, tokom razmilj anja o psihodelinim
sredstvima zajedno sa napomenom Deralda Herda, i
meditacijom na moja lina i iskustva drugih ljudi, shvatio
sam koliko j e razlona Herdova procena. Kolega je zaista
pokuavao da se oajniki dri sebe. Uprkos svim ostalim
pojavama, on je bio preplaen da bi se prepustio. Za ovo
igranje uloga platio je visoku cenu - ije razmere ak ni on
nije, niti je mogao, da pojmi u to vreme.
Ovom prilikom se mora spomenuti i esto potvrivana
teza da je M isticizam beg za seksualno frustrirane energij e.
Cesto ujemo da se ljudi, bez direktnog znanj a bilo o Misticizmu, bilo o psihodelinim iskustvima, pozivaju na oba,
kao na beg. To su slatkoreive fraze, koj e esto koriste pisci

76

77

IZRAEL REGARDlJE

Zakotrlja) kamen

u popularnoj tampi. Naravno, ovaj stav je duboko konzer

vativna stvar, obino izgovorena da bi se odrao status quo,
ili sakril i sopstveni strah, ili unutranje bankrotstvo.
S druge strane, nasumina upotreba halucinogena od
strane adolescenata, svakako dokazuje njihovu neodgovornu zamenu za ivot i ivotno iskustvo. Zivot u mati, bez
obzira na to kako je izazvan, slaba je zamena za stvarnost,
i bez obzira na to koliko j e ekstaza neopisiva, ili mata
iva, ili ula otra tokom "tripa", sposobnost da se nosi sa
ivotom, ljudima i svetom j e neizbeno osuena da trpi.
Covek plaa veoma visoku cenu za "beg".
Dejvid Solomon, izdava ve spominjane kolekcije ese
ja o lizerginoj kiselini, opisujui svoj "trip", tvrdi da droga
jeste izazvala let, ali u njegovom sluaju - let direktno u
stvarnost. To nije bio beg u bilo kom doslovnom ili kon
vencionalnom znaenju rei. Izjavljuje da nikada pre nije
video, ili osetio na bilo koj i nain, sopstveno jedinstvo i
uee konkretnog materijalnog sveta koj i je, pod uticajem
ove senzorne ekspanzije, dobio sasvim drugaije znaenje.
Njegovo iskustvo dovelo ga je do opaanja da nema ma
terij alnog sveta sa brojnim nijansama i implikacijama ko
j ih smo samo retko svesni. Njegov let nije bio nejasan iz,
nego duboko poniranj e u stvarnost. I veoma slino Krouli
ju pedeset godina ranije - komentarie da njegov drogom
ubrzan um nije samo uhvatio simboliki poetski znaaj,
apsolutnu j ednostavnost i istinitost B lej kove ekstatine
vizije. Prvi put u svom ivotu doslovno je video "svet u
zrnu peska".
Naposletku, treba ponoviti poslednje pitanje postavljeno
Liriju za intervju u Playboy-u: "Kako e ova psihodelina
uprava obogatiti lj udski ivot?" Lirijev odgovor, jednosta
van i reit, takav je da bi ga Krouli potovao i odobrio:
"Omoguie svakoj osobi da shvati da nije robot u
igrici sputen na ovu planetu da bi dobio broj socijalnog

osiguranja i bio obrtan na montanoj traci kole, karij ere,

osiguranja, sahrana, rastanaka. Kroz LSD e svako ljudsko
bie biti naueno da razume da je itava istorija evolucije
zabeleena unutar njegovog tela; izazov itavog ljudskog
ivota e za svaku osobu biti da rekapitulira i iskustveno
istrai svaki aspekt i promenu ove drevne i velianstvene
divljine. Svaka osoba e postati svoj sopstveni Buda, svoj
sopstveni Ajntajn, svoj sopstveni Galileo. Umesto oslan
janja na konzervi sano, statino, mrtvo znanje, prenoeno sa
drugih proizvoaa simbola, koristie svoj lanac od 80, ili
koliko ve godina na ovoj planeti da iivi svaku mogunost
ljudske, pre-ljudske, pa ak i podljudske avanture. Kako
se ovim istraivanjima bude poklanj alo vie potovanja i
vremena, bie manje zakaen za trivijalnu, spoljanju ra
zonodu. I to bi moglo biti prirodno reenje problema do
kolice. Kada sve teke poslove i mentalno naporne poslove
preuzmu maine, ta emo mi raditi sa sobom- izgraditi jo
vee maine? Oigledan i jedini odgovor na ovu jedinstvenu
dilemu j e da emo morati da istraimo beskraj unutranjeg
prostora, da otkrijemo strah, i avanturu, i ekstazu koji lee
II svima nama."
Ako ovek treba da dostigne unutranj i mir, koji bi
mogao i mora voditi ka harmonij i u svetu, to mora da uradi
u skladu sa svojom unutranjom prirodom. To mora biti
istraeno. Tek o[lda moe da postane sposoban da postigne
ono to potencijalno ve jeste. "Svaki mukarac i svaka
ena su zvezda."
Proces samorealizacije oslobaa ujedinjujuu energiju
koja je potrebna za ha!monine odnose sa svetom uopte,
i sa svim stvarima i ljudima u njemu. Ispod svog naeg
savremenog nasilja i senzacionalizma, ve se pokazuj e talas
budunosti. Stvoren je impuls u pravcu pomaganja oveku
da ispuni svoje najdublje potencijale. Vrhunsko iskustvo
- bilo da j e spontano ili izazvano putem razliitih metoda

78

79

80

IZRAEL REGARDIJE

ukratko razmotrenih u ovom eseju - proizvodi oslobaanje

energije iz nesvesnih delova psihe vodei ka realizaciji ovih
uroenih mogunosti.
Ovo je bila Kroulijeva ivotna teza, otuda i njegovo in
si stiranje na tome da mistino stanje izuavaju naunici bez
predrasuda i bez daljeg odlaganja.

OPASNA BILJ
I

FaIlllaceutika haia, E. VINEREJ, M.P.S.

II

Psihologija haia, Sa pokuajem nove klasifi

kacije meni poznatih mistinih stanja uma, sa
molbom za Nauni Iluminizam, OLIVER HADO

III

Poema haiu, SARL BODLER (Prevedena)

IV

Izbor koji ilustruje Psihologiju haia, iz "dera

haia" H. S. LUDLOV

FARMACEUTSKA STUDIJA

CANNABIS SATIVA
(KOJA JE SKUP DO DANAS POZNATIH INJENICA)

CANNABIS INDICA je

u Englesku uneo Oonesi, a prvi

ekstrakt je napravio pokojni gospodin Piter Skvajer, poznati
falmaceut iz Oksford Strita. Kako navodi "Britanska falllla
kopeja", zvanina vrsta moe da se sastoj i od cvetonosnih
ili plodonosnih vrhova i esto je nieg kvaliteta, budui da
plodonosni vrhovi daju manje smole .
. Po "Dnevniku" Poslova hemijskog udruenja, smola je
vaan sastojak. Navodi se da je aktivni princip crveno ulje,
kanabioI, koje je podlono oksidacij i i postaje neaktivno.
Medicinska svojstva su sedativna, sredstvo za umirenje,
hipnotika i antispastina. Sa uspehom je koritena kod mi
grene i delirijuma, neuralgij e, bolova u zavrnom stadijumu
suice i akutne manije, kao i kod menoragije i dismenoreje.
("Squire 's Companion", str. 1 67 , izdanj e 1 904.)
Ne izaziva zatvor ili gubitak apetita, naprotiv vraa apetit
koji j e izgubljen kao posledica hroninog pijenj a opijuma
ili hlora. ( 1 889, Lancel, vol. i . Str.65)
Dr Martindej l komentarie da je nedavno Kanabis, koj i
je uvezen imao vie toksinih efekata nego ranij e (ovo i
pored injenice da je na drogu plaena visoka izvozna tak
sa); navedeno je da su toksini simptomi prouzrokovani
dozama ekstrakta u okviru zvaninih granica. Po "Britan
skoj farmakopej i" doza je Y. do 1 gr. Lancel vol .i, strana
1 042, belei dva interesantna sluaja toksinih simptoma
prouzrokovan ih uzimanjem prekomeme doze tinkture.
Antidoti za trovanj e Kanabisom su ispumpavanje stoma
ka ili emetik (sredstvo za povraanje-prim. prev.) praeno

Opasna biljka - Farmaceutika haia

Zakotrlja} kamen

84

osveavaju im gutljajim a brendija i vode ili j ake kafe,

bilj nim kiselinama, poput limunovog soka ili sireta.
a
ran
(st
"
um
dic
Me
n
ico
x
Le
om
sv
u
r
pe
Hu
rt
be
Ro
Dr
"
3 1 5), objavljenom 1 84 8, kae: "Cannabis Indica je vrsta
konoplje mnogo koritena na istoku kao razdralj iva c. Hi n
dusi je zovu Bangue, Arapi Hasheesh, Turci Ma/ach.
Lis tov i se vau ili pue kao duvanski, a od nji h se pravi
i opojn i napitak. Ovu biljku takoe koriste i Hotentoti, koj i
je zovu Dacha."
C lanak gospodina Dejvi da Hupera, F.C .S. , F.L .S. (Upravnik Botanikih bati u Kalkuti) koj i sle di, proitan na
zadnj em sastanku Britanske falln aceutske konferencij e u
Aberdinu, baca odreenu ko li inu svetla na komercijalnu
t,
Do
B.
D.
din
spo
go
,
ve
pra
ras
ju
kra
Na
.
ma
ble
pro
anu
str
ugledni kotski fannaceut, primetio je da je profesor Stok
man od bio da isp ituje drogu, poto je beskorisna. Gospo
din Edmund Vajt, Ph .C. , smatrao je da do propadanj e droge
dolazi zbog enzima i preporuio palj ivo skladitenje kako
bi se sprei lo dejstvo enzima.
-

CHARAS INDIJSKE KONOPLJE

DEJVID HUPER, F.C.S., F.L.S.

"

Iakoje "charas tano opisan kao "smrdljiva i nepreraena

droga, ija je upotreba s pravom iskljuena iz civilizovane
medicine", u Britansku Indiju se uvozi u vrednosti od 1 20
000 funti godinje, suma koj a prevazilazi ukupnu vred
nost sve druge uvezene medicinske robe, i stavka je koja
zavreuje vie od spominjanja u prolazu. Indijska konoplja
(Cannabis Sativa), kada se uzgaj a na istoku, na gornjim
listovima i cvetnim vrhovima lui opojnu smolastu masu,
izluevinu koja je primeena na biljkama koje rastu irom
zapadnih Himalaja i Turkestana, gde se charas priprema

85

kao komercijalni proizvod. Ranije je uzgajana na poljima

Turkestana, ali se sada koristi kao granica oko drugih useva
oput kukuruza), semena koja se seju u isto vreme. Lep-
ljIva Izluevma (bela kada je vlana i sivkasta kada je suva)
nalaZI se na gornjim delovima biljke pre nego to se pojave
cvetovI, a u aprili i maju, kada biljke dostignu visinu 4-5
stopa i semenke sazru, Kanabis se skuplja, nakon koenja
useva, i skladiti na hladnom, suvom mestu. Kada se osui,
prakasta smolasta supstanca moe da se odvoj i ak i samo
blagim protresanjem, pri emu se prah sakuplja na krpu.
U nekIm oblastima, biljke se seku blizu korena, obeene
glavama na dole, a prah ili gard, streen sa nj ih, sakuplja na
arave prostrte na pod. Listovi, seme, itd., se skidaju, a pe
sak itd., odvajaju proputanjem kroz fino sito, pri emu se
prah sakuplja i skladiti u platnene ili kone torbe, i tada je
spreman za izvoz. U nekim selima od charasa, ili ekstrakta
prave se loptice, koj e sakuplja preprodavac.
Po dolasku na britansku teritoriju, sav ch aras se meri
pred najbliim Magistratom, koj i ga peati, a potvrda o
teini koju potpisuje zamenik Komesara daj e se vlasniku.
Trgovac, pre naputanj a oblasti, dobija dozvolu da drogu
odnese na posebno trite. Zamindari kineskog Turkestana
su prodavci droge, uvoznici Yarkhandis ili Ladakhis, koj i
Je mahom prodaju u Hoiapuru i Allllotsaru, vraajui se
sa komadima tkanine, ili allnitsarski trgovci koj i trguju sa
Ladhakom. Na ovaj nain droga stie do glavnih gradova
Pendaba u septembru ili oktobru. Odatle se distribuira po
Centralnim i Uj edinjenim Provincijama sve do Bombaja,
I Kalkute I svuda se koristi za puenje. Charas, i ako dro
ga, u trgovini koja se obavlja u Ladakhu, u vel ikoj meri
Igra ulogu novca, a cena droge zavisi od stanja na tritu i
bilo kog kretanja koje prouzrokuj e odgovarajui porast ili
pad u vrednosti robe za koj u je razmenjena. Tako cena za
razmenu charasa uvek predstavlja kocku. Tovar (dva pai-

(!J

87

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika haia

sa ili tri monda') se prodaje za 40 do 50 rupij a (Rs,), cena

transporta do Hoiapura (glavni magacin Pendaba) je 1 00
rupij a, a tamo dostie cenu od 30 do 1 00 rupija za mond,
Trgovci na malo prodaju male koliine po ceni koj a dostie
200 do 500 rupija za mond, Pre pet godina, uzgaj ivai iz
Kashgara, ohrabreni visokim cenama, posejali su veliki rod
i imali fantastinu etvu, da bi se nali pred ve pretrpanim
tritem i padom cena na pij aci u Lehu sa 60 na 30 rupija.
Sledi uvoz charasa iz Ladhaka i Kamira izmeu 1 904. i
1 907. :

Od svake vrsta praha prave se loptice zvane gabza i uvaju

u platnenim torbama. Pravi kvalitet prepoznaj e se po lakoi
sa kojom se topi."
Lokalne cene po toli' su: za prvi kvalitet 2a.Sp., drugi
kvalitet l a.7p. i trei kvalitet l i p. Male koliine charasa
nau put sa Tibeta u Britanski i Domorodaki Garval; malo
je pripremljeno u Simli i Kamiru, dok su ostali izvori Ne
pal i brdske oblasti Almora i Garval. U pripremanju nepal
skog ch arasa, ganj a-biljke se cede izmeu dlanova, a lep
lj iva smo lasta supstanca oisti. Momea, crni kolai poput
voska, procenjeni na 1 0 rupija po siru" i Shahjekani, tapii
koj i sadre delove lista, procenjeni na 3 rupij a po siru, su
dve vrste nepalskog charasa, kog se godinje nekoliko
monda izveze u Luknov i Kaunpor. Charas se ne proizvodi
u ravnicama Indije, osim malih koliina u Gvalioru, ben
galska ganja ne proizvodi charas u itavom postupku koji
prolazi tokom pripreme- naglaavajui tako injenicu da
se opojna izluevina razvija samo u biljkama koje rastu na
odgovarajuoj nadmorskoj visini i klimu, kao na Himala
j ima i Turkestanu.
Neistoa.- Eison je 1 874. izjavio da ni jedan ch aras
dobrog kvaliteta nikad nije stigao u Leh, najbolji ch aras u
originalnim lopticama alje se u Bokaru i Kokan. Rekao je
da je glavni oneiiva branasti pokriva voki divlje i pitome Trebizon datule (Eloeagnui' hortensis). U Ujedinjenim
Provincijama i Pendabu, ulisk je da je droga iz larkanda
prefinjena, a prednost se u nekim etvrtima daje nepalskoj i
ostalim himalajskim vrstama. Specijalni pomonik u Kash
garu izjavljuj e da nema koristi u poveavanju teine, jer

86

Centa"
Vrednost

1 904-5
28 1 8
Rs. 1 2 , 1 3,860

1 905-6
2446
Rs. 1 8,39,660

1 906-7
1 883
Rs.

22,90,560

Male koliine charasa se prave, prvenstveno za lokal

nu upotrebu, u hi malajskim oblastima Nepala, Kumaona i
Garvala i u Baluhistanu. Uzorke baluhistanskog charasa iz
oblasti Saravan drave Kalat, gospodin Hjuz-Buler je po
slao Muzeju Indije.
Ono to sledi je nain pripreme:
" enske 'bhang' biljke se kose kada su visoke do struka
i pune semenki. Listovi i semenke se razdvaj aj u i sue do
pola. Onda se raire na tepih napravljen od kozije dlake,
preko nj ih se stavlja jo jedan tepih i blago protrlja. Prah
koj i sadri narkotiku supstancu spada, a listovi itd. se
uklanjaju i stavljaju na drugi tepih i ponovo protrlj aju.
Prvi prah je naj boljeg kvaliteta i poznat je kao nup; prah
iz drugog treenj a se zove tahgalim i nieg je kvaliteta.
Treim treenjem dobija se gania i jo je nieg kvaliteta.
. Mond (engl. Maund)- jedinica mere na indijskom subkontinentu i u
zapadnoj Aziji. ija vrednost varira II zavisnosti od oblasti (prim.prev)
"Cwt centa, sto funti ( I funta453,5927 g) prim.prev.
-

. Tola- jedinica za teinu na indijskom subkoninentu, koja se prven

stveno koristila za plemenite metale, ranije priblino, a sada jednaka
teini 1 80 grena (oko 1 1 ,7 g) (prim.prev)
Sir (engl.seer)- promenljiva jedinica teine na indijskom subkonti
nentu od oko I kg (prim.prev)
oo

88

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Farmaceutika haia

dileri u Indij i prilikom kupovine droge istu i probaju, a u

sup,otnom bi platili veliku carinu na oneiiva kao i na
sam charas, tako da trenutno ni jedan izvoznik ne bi kvario
svoj charas dodajui strane supstance.
Gospodin Huper dodao je opise uzoraka, naime: Kagar
charas, larkand charas, Baludistan charas, Gvalior charas,
Kumaon charas, Garval charas, Nepal ch aras i Momea cha
ras iz Simla.
Hemijsko ispitivanje.- Priloena tabela analiza uzeta je iz
autorovog izvetaja Narkotikoj komisiji za indijsku konoplju
za 1 893-4. godinu, ali je dodato i nekoliko novih analiza:

navodi se da dobri uzorci daju 78 posto smole. Videe se

iz tabele da uzorci sa severa Indije proseno daju 40 pro
cenata, najvie iz Kagara, a najmanje iz Baluhistana i div
lje biljke iz Kumaona, gde poslednje navedene odgovaraju
dobrom uzorku ganje.
Fizioloke vrednosti.- Kapetan J.F.Evans, LM.S, hemij
ski strunjak vlade Bengala, takoe je priloio rezultate
svog fiziolokog testa u Izvetaju Narkotike komisije za
indijsku konoplju za 1 8 93-4. Njegovi eksperimenti uraeni
su sa alkoholnim ekstraktima, i samo jedan uzorak- najbolji
charas iz Amritsara- pribliio se u konanim fiziolokim
efektima ekstraktu, uzetom kao standard, pripremljenom od
bengalske ganje. Slede vrednosti uporeene sa onom Am
ritsar mashaka, oznaenom kao 32:

Opis charasa
Yarkhand
Amballa "Mashak" . .
Amritsar "Bhara" . .
- " - "Mashak" . .
Delhi praina 12a . .
I r. 1 a . . .
Mashak" .
Ir. 9a
Bombay . . . .
Gwalior . . . .
Kumaon (divlji) . . .
(pitomi)
Garhwal
Almora
Nepal
" "Shahjehani",
Simla "Mamea"
Baluchistan ( l ) 1 903
(2) "
(3) 1 905
(4) "
(5) "
Kashgar ( I )
. .
.
(2)
(3)
"

"

"

"

"

.,

"

Ekstrakt,
alkoholni
40.0
42.7
38.1
46.5
42.4
42.6
41.1
36.1
43.4
22.4
34.2
4 1 .9
36.9
44.6
44.4
37.0
22.4
22.0
24.2
26.0
24.9
40.2
40.9
48.1

Biljna
tvar
1 8.2
12.9
14.9
12.6
1 7.9
18.8
1 l .3
20.2
27.7
52.0
46.3
37.0
40.5
35.1
3 7. 7
32.0
1 9.9
35.2
1 6.0
24.1
27.3
21.1
1 6.3
15.6

Pepeo,
rastvorljiv
23.9
12.4
10.8
1 0.0
9.8
11.1
1 0.7
1 1 .8
8.2
9.2
9.0
7.9
10.5
8.2
9.6
12.3
14.8
20.8
.,
I ,"
9.6
1 1 .5
9.2
9.9
8.2

Pesak lsparlji
va tvar
6.5
1 1 .4
5.8
28.2
29.8
6.4
3.6
27.3
4. 0
25.9
4 .3
23.2
29.5
7.4
27.3
17.7
7.4
3.0
5.5
4 .6
6.5
4.1
9.3
38.6
15.1
,
.-,
-9
3 1 .0
25.8
1 6.8
20.5
1 6. I

4.6
3.1

9. I
7.5
7.7
7.5
5.6
4.2
9.4
4.3
6.9
7.2
9.3
10.S
1 2.7
12.4
12.0

Kako navode Flukiger i Hanburi, ch aras daj e jednu

etvrtinu do jedne treine svoje teine amorfne smole, a

Amritsar Mashak
Delhi Mashak

Ambala Mashak
Garval .

(2 . ga)20
Amritsar Bhara 1 9
Delhi dust

32
24
23
21

Bombaj

89

Ambala Mashak .
Delhi dust
Kumaon divlja

Kumaon pitoma .
Gvalior

4
2
2
I
1
I

Najbolj i Amritsar charas je trideset dva puta snaniji od

proizvoda iz Gwaliora, potonji od biljaka uzgajanih u ravni
cama, dok koliina alkoholnog ekstrakta nije povezana sa
fiziolokom aktivnou droge.
Profesor Grini u svom dobro poznatom radu Materia
Medica kae daje Cannabis Indica godinja dvodoma biljka
domaa u centralnoj i zapadnoj Azij i, ali mnogo uzgajana u
zemljama sa umerenom klimom zbog njenih jakih vlakana
(konoplja) i masnog semen a (konoplj ino seme) i u trops
kim zemljama takoe, zbog smolaste izluevne koju tamo
proizvodi. Izluevina poseduje veoma dragocena i snana
medicinska svojstva, ali se ne proizvodi kada biljka raste
u umerenoj klimi, dok je, s druge strane, vlakno biljke u

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika haia

potonj im uslovima mnogo snanije nego ono kod tropske

biljke.
Biljka konoplje, meutim, uzgajana u Indiji, svakako se
po nekim osobinama razlikuje od one uzgaj ane u Evropi;
biljka j e ranije smatrana posebnom vrstom i nazvana Can
nabis Indica, ali je ovo miljenj e sada naputeno.
Uzgajanje konoplje zbog njenog semena i vlakana,
potie iz davnina. Kao opijat su je koristili Persijanci i Ara
bljani u j edanaestom i dvanaestom veku i verovatno mnogo
ranij e, ali nije uneta u evropsku medicinu sve do 1 838. go
dine. Za medicinsku upotrebu uzgaja se u oblastima Bogre i
Rajakija do severa Kalkute i zapadno, odatle kroz central
nu Indiju do Guj erata. Veoma dobar kvalitet droge kupuj e
se u Madrasu, ali se evropsko trite snabdeva prvenstveno
niim stepenom kvaliteta iz Galapura.
Biljke sa tukom, koj i jedini lui smolu u bilo kojoj
koliini, kreu se da bi fotmirale granice koje cvetaju;
vrhovi ovih cvetonosnih granica se sakupljaju, ostavl
j aju da uvenu, a onda presuju gaenjem u manje ili vie
kompaktnu masu. Ovo formira drogu poznatu pod imenom
" ganjah", ili (na londonskom tritu) Guaza.
Vei listovi se posebno sakuplj aju; kada su osueni, po
znati su kao "bhang".
Tokom manipulacija kojima je biljka izloena tokom
pripreme droge, odreena koliina smole se odvaja; ona
se sakuplja i sainjava drogu koj a j e poznata kao "charas"
(Churrus). Charas se takoe priprema trljanjem ganj ah
izmeu ruku ili mukaraca koji se u konom odelu eu o
biljke koj e rastu, u svakom sluaju, odvajajui aktivnu lep
ljivu smolu; otud zvanini opis ograniava drogu na onu
fonnu sa koje smola nije otklonjena.
Svi ovi oblici droge se u Indiji mnogo koriste za stvaran
je prijatne vrste opij enosti; ganj ah i charas se pue, dok se
bhang koristi za pripremanje pia ili slatkia.

Droga ima snaan miris, ali j e gotovo liena ukusa.

Uinjeni su brojni pokuaji da se izoluje aktivna sup
stanca indijske konoplje; ovde nije mogue uiniti vie od
toga da navedemo znaajnije od kasnijih pokuaja.
Sibold i Bradberi su 1 8 8 1 . izolovali gustu, ukastu, ma
snu tenost koju su nazvali Cannabinine, a nj ihove rezul
tate su 1 8 84. potvrdili Varden i Vade!.
Robert je 1 894. izdvojio tamno crvenu sirupastu masu
kojaje posedovala opojna svoj stva, a 1 896. su Vud, Spajvi i
Isterfild iz charasa pod smanjenim pritiskom dobili izvesnu
neaktivnu terpensku i viskoznu smolu Cannabinol, koja se
pri zagrevanju topi u uljastu tenost. Kada se uzima interno,
KanabinoI prouzrokuje delirijurn i san, a, koliko je trenutno
poznato, on predstavlja opojni sastojak indijske konoplje.
Pored ovog sastojka, Metju Hej je 1 8 83. dobio bezbojne
kristale alkaloida tetano-cannabine, koj i su po fiziolokom
dejstvu podseal i na strihinin.
Cannabis Indica j e ranije koritena kao hipnotik i sred
stvo protiv bolova, ali je njeno dejstvo nesigurno.
Daje se kod manije i h isterije kao sredstvo protiv bolova
.
t grceva.
Gospodin E.M.H olms, F.L.S ., Upravnik Muzeja fatrna
ceutskog udruenja, piu i na temu Cannabis Indica, kae:
"Dervii obavlj aj u pripremu vaui smolastu vrstu u bade
movom ulju i malu koliinu toga dodaju u supu da proizve
de produen san."
laka doza Kanabisa izaziva udne halucinacije, briui,
privremeno, ideju o vremenu i prostoru, ali obina uvezena
droga nikad nije svea etva koju Hindusi uvaju za svoju
upotrebu. Aktivna supstanca Kanabinil (koliko se zna) brzo
oksidie i gubi svoja svojstva tako da, ukoliko se zahteva
zaista aktivan preparat, najbolje je da se napravi u Indij i,
koristei ist alkohol i svee vrhove, ili svee napravljen
charas, koj i, kao vrsta masa, ne oksidie tako brzo.

90

91

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika ha ia

Bilo bi dobro, pre zavretka, detaljno razmotriti posled

nj a istraivanja gospode Vud, Spajvi i Isterfild.
S ledee je ponovo tampano iz "Proceedings of the
Chemcal Society" za 1 897-8. i nalazi se na strani 66.

jedan atom ugljenika kao ugljenik anhidrid, i stvara crvenu

amorfnu supstancu, to dovodi do usaglaavanja brojnih
analiza oko fOImule C I7 H ,oN , 06.
Dovedena do kljuanja sa nitri nom kiselinom, ova sup
stanca proizvodi. svetlo crvenu supstancu C I7 H 20N, O, koja
daljom oksidacijom, izmeu ostalih, proizvodi uto jedi
njenj e kiseline u kristalnom obliku C Il H " NP, koj e formi
.
ra teko rastvorij ive kristalne natrijumove, amonijumove
i srebrne soli, to je, verovatno, dinitrofenol, i j edinjenje
C II H II NO, ije osobine odgovaraju oksikanabinu Bolasa i
.
Francisa (Chemical News 1 87 1 , 24, 77).
Ovo jedinjenje ima osobine nitro-Iaktona, kao to su
Dunstan i Henri ve pokazali.
"Priprem ljene su i analizirane odgovarajue kristalne kali
jumove i srebrne soli. Ime kanabinina kiselina predloeno
je za kiselinu koj a potie od oksi kiseline koja nije nitro
vana.
Amido-kanabinolakton, C I I H II O,N H, dobija se u bez
bojnim kristalima koji se tope na 1 1 9 nakon redukcije
nitro-Iaktona jodovodoninom kiselinom ili kalajem i hi
drohlorinom kiselinom.
Baza lako ponovo kristalie iz tople vode; nj ene soli se
ponovnom kristalizacijom iz vodenog rastvora raspadaju;
analizirani su jodovodonik i platinohlorid."
U kasnijem radu, koji je proitan pred Udruenjem
Hemiara, gospoda (Chemical Society Messrs.), Vud, Spaj
vi i Isterfild (Proc. Chemo Soc. 1 897-8, str. 1 84) kau:
"Pokazano je da je uljani lakton pripremljen iz nitro
kanabinolaktona (oksikanabin) metatolibutirlakton, dok je
odgovarajui nitroderivat oksikanabin.
Oksidacijom Kanabinolaktona stvara se laktonska kise
lina koja sjedinjavanjem sa potaom daje izoftainu kiselinu.
Nitrokanabinolaktonina kiselina se dobija oksidacijom ok,
sikanabina sa nitri kom kiselinom u zatvorenim epruveta-

KANABlNOL
Autori su nastavili svoje ispitivanj e Kanabinola,
toksinog smolastog sastojka Indijske konoplje (Prev. 1 896,
69, 539):
Supstanca kljua uz blago razlaganj e na oko 400; njen
apsorpcioni spektar ne pokazuje karakteristine veze, gus
tina nj ene pare na temperaturi kljualog sumpora slae se sa
formulom C 18 H 24 2' koiaJ'e
ve bila dodeIJenajedinjenju.
J
.
Dostavljen je jedan izvetaj o reakciji Kanabmola sa
acetil anhiridom, benzoil hloridom i fosfornim anhidridom;.
rezultati ukazuju na prisustvo jedne hidroksi Ine grupe. U
sluaju acetil anhidrida ili acetil hlorida, meutim, jedan od
proizvoda reakcije je kristalno jedinjenje koj e se topi na oko
75. Autori su ovom jedinjenj u dodelili formulu C " H I, O, .
Isto jedinjenj e su nedavno opisali Dunstan i Henri (Proc.
1 898, 1 4, 44, Feb. 1 7), koj i mu pripisuju formulu C I, H" Oac;
puljiva jodovodonina kiselina zagrevana do kljuanja
sa Kanabinolom ne daj e metil ili etil jodid. Redukcija sa
jodovodoninom kiselinom u zatvorenim epruvetama stvara
hidro-karbon C lo H ,o
Dugim kuvanjem sa ili bez agenata za dehidrataciju,
stvara se hidro-karbon C loH 16.
Oksidacija sa hromnom kiselinom razblaenom vo
dom, alkalnim ili kiselim permanganatom ili razblaenom
nitrinom kiselinom praenaje stvaranjem kapronske kiseline, pri emu se, verovatno Istovremeno, stvaraj u l nIze masne
kiseline. Dejstvo isparenj a nitrine kiseline na kanabinoi
rastvoren u hladnoj glacijalnoj acetilnoj kiselini, odstranj uj e
.

' v

93

95

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika hasisa

ma ili kalijum pennanganatom. Pokazano je da su isparljive

masne kiseline nastale oksidacijom Kanabinola nitrikom
kiselinom nOlIllalne buterinske (Dunstan and Henry, Proc.
Chem.Soc. 1 898, 14, 44), normalne valerijanske i noIlnalne
kapronske kiseline, pri emu se u najveim koliinama
stvara valerijanska kiselina."
Ljubaznou Gospode Park, Dejvisa i ostalih, apoteka
rima proizvoaima iz Londona i Detroita, Miigen, SAD,
omogueno nam je da E.M. Hauton, Ph.C., M.D.; i H.c.
Hamilton, M.S. izvedu jasnu farmakoloku studiju droge
(Odlomak iz lanka u American Journal of Pharmacy iz
j anuara 1 908.)
Iz nekoliko uzoraka Cannabis Americana pripremlje
ni su teni i vrsti ekstrakti, u skladu sa U.s .P., i nj ihovo
fizioloko dejstvo testirano na ivotinjama.
Navedeni metod, koj i je prethodno predstavljen ovom
Udruenj u, je metod koj i je jedan od nas (Houghton) osmis
lio i koristio prethodnih dvanaest godina. Ovaj metod se, u
osnovi, sastoji od palj ivog posmatranja fiziolokih efekata
koje preparat napravlj en od droge koj a se testira, izaziva na
psima, nakon interne primene. U odabiru ivotinja za testi
ranje, neophodno je uzeti one koje su lako prijemive na
dejstvo Kanabisa, jer se reakcija na drogu kod pasa, isto kao
i kod ljudi, znaajno razlikuje. [sto tako, na psima bi pre
konanog izbora za testiranje trebalo da budu obavljeni pre
liminarni testovi, kako bismo tano znali kako se ponaaju
pod odreenim uslovima. Nakon to su ivotinje konano
izabrane, i utvreno da odgovaraju na standardnu test-dozu
od 0.01 gr po kilogramu, odvajaju se u ove svrhe, vodei
rauna da su dobro nahranj eni, u odgovarajui smetaj i, u
svakom smislu, u najboljim moguim higijenskim uslovi
ma. Nalazimo da je pogodno u svakom momentu drati u
blizini dve ili vie odabranih ivotinja, kako ne bi dolazilo
do prekida u testiranju uzoraka koj i pristiu.

U primeni testa, standardna doza (u formi vrstog ekstrak

ta, zbog pogodnosti) se aplikuje interno, u malim kapsula
ma. Jezik psa se levom rukom povue napolje izmeu zuba,
a kapsula desnom rukom postavlja u koren jezika. Jezik se
nakon toga brzo puta i kapsula guta sa lakoom. Kako bi
droga bila brzo apsorbovana, dvadeset etiri sata pre testa
ne treba davati hranu, a po potrebi dati efikasno sredstvo za
clscenJe.
U relativno kratkom vremenu, pas poinje da pokazuje
karakteristino dej stvo droge. Treba uoiti tri tipina efekta
aktivnih ekstrakata na prijemive ivotinje: prvo stadijum
razdraljivosti, potom stadijum nedostatka koordinacije
praen periodom pospanosti. Prvi od nj ih toliko zavisi od
karakteristika samog psa koj i je izabran da je od malog
znaaja za ocenjivanje dejstva droge, dok, sa samo malim
brojem izuzetaka, drugi, ili stadijum nedostatka koordinaci
je, neizostavno sledi za jedan ili dva sata; pas gubi kon
trolu nad nogama i miiima koj i podravaju glavu, tako da
kada se ini da mu nita ne privlai panju, njegova glava
pada, telo se njie, a kada j e pod jakim uticajem, ivotinja
e posrtati i pasti, usled izuzetno oigledne i upadljive in
toksikacije.
Neophodno je iskustvo posmatraa kako bi ustanovio
kada poinje manifestacija fiziolokog dej stva droge,
poto uvek, kao i u sluaju mnogih he m ij skih testova,
postoj i faktor subjektivnosti od kog se treba zatititi. Kada
je aktivni ekstrakt dat prij emivoj ivotinji, u najmanjoj
dozi koja e proizvesti bilo kakvo uolj ivo dej stvo, tre
ba palj ivo posmatrati naj manj i znak nedostatka koordi
nacije, nedostatka panje ili pospanosti. Neophodno je da
ivotinje budu smetene u prostoriju u kojoj ih nita nee
razdraivati, s obzirom na to da kada im bilo ta intere
santno privue panju, karakteristini efekti droge mogu
da nestanu.

94

. v

96

Opasna bilj'ka - Farmaceutika haia

Zakotrlj'aj kamen

Uticaj test-doze nepoznate droge palj ivo se poredi sa

uticajem iste doze standardnog preparata datog drugom
test-psu u isto vreme i pod istim uslovima.
Konano, kada ivotinje postanu pospane, zapaanja se
belee, a ivotinje vraaju u svoj smetaj .
Narednog dana, posmatranje dva psa se obavlja obrnu
tim redom, dakle, ivotinja koja je dobijala test-dozu
nepoznate, dobija test-dozu poznate droge, i obrnuto, i pravi
se druga opservacija. Ukoliko neko eli da napravi veoma
tanu kvantitativnu detelIninaciju, preporulj ivo je uzeti,
ne dva psa, nego etiri ili pet, i prouavati efekte test-doze
nepoznate vrste u poreenju sa test-dozama poznate vrste,
u nekoliko posmatranja, u naizmeninim danima. Ukoliko
je nepoznata vrsta ispod standardne aktivnosti, koliinu tre
ba poveavati, sve dok proizvedeni efekat ne bude isti kao
za test-dozu standarda. Ukoliko je nepoznata droga jaa,
test-doza se, shodno tome, smanj uje. Od doze nepoznate
droge odreene kao one koja izaziva isto dejstvo kao test
doza standardne, odreuje se neophodna koliina rastvora
ili koncentracije. Stepen tanosti sa kojom je izveden test,
zavisie u velikoj meri od iskustva posmatraa i toga koliko
je paljivo sprovedeno posmatranje.
Jo jedna stvar koju treba imati u vidu kod korienja
pasa za standardizaciju Kanabisa jeste to da, iako se ini da
oni nikad ne gube svoju prijemivost, za precizno testiranje
isti psi ne mogu da se koriste neogranieno. Nakon nekog
vremena se toliko naviknu na dej stva droge, da odbijaju
da stoje na nogama, i tako ne pokazuju tipini nedostatak
koordinacije koj i je njen najkarakteristiniji i najkonstant
nij i efekat.
Pre usvajanj a fiziolokog testa pre vie od dvanaest
godina, esto su nas uznemiravale pritube lekara da su
odreeni tovari droga bili neaktivni; zapravo su neke bol
nice, pre preuzimanja svojih zaliha preparata konoplje,

97

traile uzorke kako bi napravile grube provere na svoj im

pacijentima pre naruivanja. Od usvajanja testa nismo imali
struno potvren izvetaj o neaktivnosti, iako su, za medi
cinske svrhe, testirane i nabavljene tone razliitih preparata
Cannabis Indica.
Na poetku naeg posmatranja, obavljeno je paljivo
pretraivanje literature o konkretnom pitanju, kako bi se
utvrdila toksinost konoplje. Nismo mogli da pronaemo
izvetaj ni o jednom sluaju trovanja sa fatainim isho
dom, iako se esto mogu javiti alarmantni simptomi. Pas
teine 25 funti dobio je injekciju od dve unce aktivnog
U.S .P. tenog ekstrakta u jugularnu venu, sa oekivanjem
da e to svakako biti dovoljno da izazove smrt. Na nae
iznenaenje, ivotinja se, nakon to je bila bez svesti jedan
I po dan, potpuno oporavila. Ovaj pas je dobio ne samo ak
tivne sastojke droge, nego i koliinu alkohola sadranu u
tenom ekstraktu. Drugi pas je dobio oko 7 grama vrstog
ekstrakta Kanabisa sa istim rezultatima. Nikada nismo mo
gli ivotinji da damo koliinu U.S .P. ili drugog preparata
Kanabisa (Indica Americana) dovoljnu da izazove smrt.
Postoje odreene varijacije u koliini dobijenog ekstrak
ta, kao to se i moe oekivati od razliitih sorti , semena itd,
u razl iitim uzorcima. Postoj i, takoe, odreeni stepen vari
jacije u fiziolokom dejstvu, ali je u svakom od sluajeva
administracija 0.0 I grama ekstrakta na kilogram telesne
teine, izazvala karakteristine simptome na pravilno odabralllm zIvotIIljama.
Ponovljeni testovi koj e smo sproveli uveri li su nas da
je Cannabis Americana pravilno uzgojen i tretiran, jednako
akt van kao i najbolja indijska droga.
Sta vie, dali smo nau zalihu tenog ekstrakta i vrstog
ekstrakta Cannabis Americana u ruke iskusnim kliniarima ,
I od osmorice od ovih ljudi, koji svi koriste drogu u velikim koliinama, dobili smo izvetaj e u koj ima navode da
.

" .

"

"

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika ha ia

nisu bili u stanju da uoe nikakvu terapijsku razliku izmeu

Cannabis Americana i Cannabis Indica.

paljivo ispitani uzorci sa broj nih lokaliteta. Iz ovih uzoraka

su, u skladu sa metodom iz Fallllakopeje, pripremljeni teni
i vrsti ekstrakti i nj ihovo fizioloko dej stvo palj ivo testi
rano na ivotinjama, i konano standardizovani fiziolokim
metodama. Ponovljeni testovi su nas uverili da je pravilno
uzgajan i tretiran Cannabis Americana jednako aktivan kao
i najbolja indijska droga, dok smo, s druge strane, esto na
lazili da je indijski Kanabis praktino inertan.
Pre prodaj e preparata Cannabis Americana, meutim,
dali smo uzorke tenih i vrstih ekstrakata u ruke iskusnih
kliniara u cilju testiranja u praksi , i od ovih ljudi, koj i su u
praksi koristili velike koliine Cannabis Indica, smo dobi
li izvetaje koj i potvruju da nisu bili u stanju da otkriju
bilo kakvu terapijsku razl iku izmeu Cannabis Americana
i Cannabis Indica. Miljenj a smo, stoga, da e Cannabis
Americana biti jednako efikasan, i moda generalno pouz
danij i nego Cannabis Indica doneta iz inostranstva, poto je
oigledno da sa izvorom snabdevanja na svom pragu mogu
da se preduzmu sve mere predostronosti kako bi se dobila
nepreraena droga najboljeg kvaliteta.
Pravilno botaniko ime droge koju razmatramo je Can
nabis Sativa. Indijska biljka ranije je smatrana posebnom
vrstom per se, ali botaniari sada smatraju da su dve biljke
identine. U medicini je, meutim, zadrano staro ime,
Cannabis Indica. Cannabis Indica jednostavno znai Can
nabis Sativa uzgajan u Indij i, a Cannabis Americana znai
Cannabis Sativa uzgajan u Americi. Njegovo uvoenje u
zapadnu medicinu potie sa poetka prolog veka, al i je u
azijskim zemljama kao opojno sredstvo koriten od pam
tiveka, i pod imenom "hashish", "bhang", "ganja" ili "cha
ras" ga,redovno, konzumira vie od dve stotine miliona
ljudi.
Fizioloko dejstvo Cannabis Americana je potpuno isto
kao dejstvo Cannabis Indica. Za efekte ove droge kae se

98

ZAKLJUCI
1 . Metod, opisan ovde, za odreivanje fiziolokog dej
stva Cannabis Sativa internom administracij om posebno
odabranim psima, potvren je kao potpuno pouzdan kada
se standardna doza ekstrakta od 0.0 1 gram a po kilogramu
telesne teine, testira na ivotinjama; efekte belei iskusan
posmatra, i poredi sa efektima iste koliine standardnog
preparata.
.".
2 . Utvreno je daj e Cannabis Sativa, uzgajan na razl1cltlln
lokalitetima Sjedinjenih Drava i Meksika, jednako aktivan
kao i naj bol ji uvezen Cannabis Sativa uzgaja n u Indiji, kao
to i je pokazano laboratorijsk im i klin ik im testovIma. .
Napisano je mnogo toga u vezi sa komparatIvnIm deJ
stvom Cannabis Sativa uzgaj anim u raz lii tim klim atskIm
uslovima (Cannabis Ind ica , Mexicana i Americana). Gene
ralno je pretpostavljeno da je droga uzgajana u Am eric i tera
pij ski praktino bezvredna i da se, za dobijanje fiZI Olo kI
aktivnih preparata, mora koristiti Cannabis SatIva uzgajan
u Indiji.
ta vi e, tvreno je da je najbolja indijska droga ona
koj a se posebno uzgaja za medicinsku upotrebu, da se deo
koj i se koristi sastoji od cvetonosnih vrhova neoploemh
enskih biljaka, pri emu se vodi rauna da se tokom uzga
j anj a muke bi ljke iskorene. Na e iskustvo govori . da je
ovo pogreno miljenje, poto smo vie puta utvrdi lI da Je
indijska droga koj a sadri vel ike kol iin e semena Jednako
aktivna kao i droga koj a se sastoji samo od cvetonosmh
vrhova, pod uslovom da je seme uklonjeno pre filtriranja.
Pre nek olik o godina smo zapoeli sistematsko ISpi tIVan
je Cannabis Sativa uzgaja nog u Americ i. Sakupljeni su i
.

99

1 00

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceulika haia

da potiu, pre svega, od dejstva na centralni nervni sistem.

Prvo izaziva stanje uzbuenja, koje j e slino poetnom sta
dijumu akutne alkoholisanosti. Ova ekscitacija motornih
zona i drugih niih centara u mozgu, po W. E . Diksonu, sa
Kembrid Univerziteta, "nije rezultat direktne stimulacije
ovih, nego posledica depresije najviih i kontrolnih centara.
U svakom sluaju dolazi do depresije najviih centara, i ovo
je dokazano smanjenom efikasnou u obavljanju mentalnih radnj i, nesposobnou da se fokuSIra paznJ a l nejasnim
rasuivanjem." Kod niih ivotinja dejstvo droge je slino
kao kod oveka, i pokazuje iste varijacije. Nekad se javlja
stadijum zanosa sa poveanim brojem pokreta, i praen je
depresijom, malaksalou i snom. Refleksna razdralj ivost
je prvo poviena, a zatim smanjena. Cannabis Indica se od
opijuma razlikuje po tome to ne izaziva smetnje pn va
renju i konstipaciju. Kod ljudi je srce generalno ubrzano
kada se droga pui. Intravenska injekcija kod ivotinja
usporava puls, delom putem inhibitorne stimulacije, a de
lom putem direktnog delovanja na srani mii. Zenice se
generalno proirene. Smrt od akutnog trovanja j e izuzetno
retka, a oporavak se deavao nakon ogromnih doza. Kon
tinuirana zloupotreba haia domorodaca sa istoka nekad
vodi u maniju i demenciju, ali ne prouzrokuje iste smetnje u
ishrani kao opijum; a redovna upotreba malih koliina, koja
je gotovo univerzalna u nekim zemljama na istoku, kako se
ini, ne teti zdravlju.
Cannabis Americana se koristi u iste medicinske svrhe
kao i Cannabis Indica, koja se esto koristi kao hipnotik u
sluajevima nesanice, kod nervne iscrpljenosti, i kao sed
ativ kod pacijenata koj i su u bolovima. Njegova najvea
upotreba je moda bila kod leenja razliitih nervnih i men
talnih bolesti, iako se nalazi kao sastojak u mnoglITI lekovI
ma protiv kalja. Generalno, Cannabis Americana moe
da se koristi kada je indikovan blagi hipnotik ili sedativ,

'

"

101

poto se kae da ne remeti varenje, i nema kao posledicu

muninu i depresiju. Korisna je u sluajevima migrene,
naroito kada je opijum kontraindikovan. Preporuuje se
kod Parkinsonove bolesti da smanj i tremor (drhtanje), kod
spazrna beike i kod seksualne impotencije koja nije rezul
tat organske bolesti, naroito u kombinacijama sa orahom
za povracanje l snetom.
Uobiajena doza je:
Extractus Cannabis Americanae, 0,0 1 gr ( 1 .5 zrno)
Teni ekstrakt Cannabis Americanae, 0,5 cc (I kap)
Doza Cannabis Americana ista j e kao i Cannabis Indica,
s obzirom na to da smo naim eksperimentima utvrdili da
nema terapijske razlike u fiziolokom dejstvu dveju droga.
Cannabis Sativa, uzgajana u Sjedinjenim Dravama
(Cannabis Americana) uz preduzete mere predostronosti,
pokazao se j ednako aktivan kao najbolji uvezeni Canna
bis Sativa uzgajan u Indiji, kako su pokazali eksperimenti.
Prednosti upotrebe paljivo pripremljenih vrstih i tenih
ekstrakata domae droge oigledni su kada se uzme u obzir
da j e svaki korak procesa, od sejanj a droge do finalne pro
daje krajnjeg proizvoda na tritu, pod nadzorom strunjaka.
Aktivnost uvezene droge varira do krajnj ih granica i njen
veliki deo je praktino inertan, ili je besramno zaprljana.

Pisac eli da zahvali na svesrdnoj pomoi koju su mu

tokom pripremanja ovih beleaka pruil i gospodin E.M.
Holms, F.L.S. i gospodin S . Dejmison, M.P.S. (Gospoda
Park, Dejvis i drugi). Citaoce koji ele dodatne informacije
o ovoj temi upuujem na British Phallllaceutical Codex
( 1 907) (Britanski Fallnaceutski Kodeks) i na Skvajerov,
nedavno objavljen, "Prirunik za britansku fannakopeju".
-

1 02

Zakotrlja) kamen
BIBLIOGRAFIJA

Marshall, London Lancet, 1 897, i.p. 235.

Dixon, British Medical Journal, 1 899, ii.p. 1 3 6.
Fraenkel, Archfexp.Path.u.Pharm. xlix, p. 266.
Cushny, "Textbook ofPhannacology", 1 906, p. 232.
Houghton and Hamilton, Am. Jour. Pharm. January 1 908.
Transactions Chemo Society, 1 896, 69, 539.
Proceedings Chem Society, 1 898, 14, 44, Feb. 1 7; Ibid.
1 898, p . 1 84
Squires, "Companion to British Pharmacopoeia", 1 908.
Martindale's "Extra Phannacopeia", 1 908.
Hooper's "Medical Dictionary".
Chemist and Druggist.
E. WHINERAY, M.P.S., ETC

OPASNA BILJ
I I DEO

PSIHOLOGIJA HAIA
OLIVER HADO
(Alister Krouli)

OPASNA BILJKA

I
"Nosai due, koj i joj daju dah, lako se oslobaaju.
"Priroda nas ui, a proroita potvruju, da ak i zle klice
materije isto tako mogu postati korisne i dobre."
ZARATUSTRA

Nae vienje Haia- Opasne biljke, moe se porediti

sa Alf Laylah wa Laylah (Hiljadu i jedna no), sa samom
Kulom Vavilonskom, koj a u sebi sadri istinu grubu i finu,
nerazmrsivo isprepletenu sa naj fantastinijom bajkom. Od
istraivaa koj i su makar na trenutak proli kroz magini veo
njene oaravajue ekstatinosti, mnogi su bili prestravlj eni,
mnogi razoarani. Malo njih se usudilo da elinim rukama
stegne vatrenu ker Dina; da sa njenih otrovnih skarletnih
usana otme poljupce smrti, da njeno telo, glatko i hladno
poput zmije, pritera na neki pakleni krevet za muenje i u
njoj izazove greve kao to munje paraju oblake, samo da
bi u njenim beskrajnim, kao more zelenim oima proitao
zastraujuu cenu njene nevinosti- crno ludilo .
Cak je i uzvieni Riard Barton, koj i je reio gotovo sve
ostale zagonetke istone Sfinge, ovu zaobiao. Uzimao je
drogu mesecima "bez drugih simptoma, osim poveanog
apetita" i u nj egovom generalnom stavu prema intoksikaciji
haiom (o kojoj se esto govori u "Noima"), pokazuje da
je gleda kao ne vie od poroka, i ini se da i ne pomilja
da je, porok ili ne, imala udesne plodove; ako ne Drveta

1 06

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija ha ia

Zivota, onda onog drugog Drveta, dvojnog, i zlosrenog, i

smrtonosnog ...
Ne! Jer ja sam na strani Zmije; znanje je dobro, nek kota
ta kota.
Tako malo voa, dakle, koliko sam mogao ubrati sa
nj enih jesenjih grudi (same nezrele bobice, priznajem!) hi
tam da ponudim svoj im prijatelj ima.
I da jednostavnost takve boginje ne bi bila oskmavljena
najmanjim znakom ukraavanj a hitam da skinem sa sebe
svo zlato ili nakit govora koji moda posedujem, da poem,
leva strana mojih grudi otkrivena, bez bojazni ili brzopleto
sti, u nj en hram, nagrada kojoj sam se nadao koa jagnjeta
istog srca, znak jednostavne iskrenosti i zatitna koa ne.
Vll1ostl.
Kako bih ovaj rad zadrao unutar nekih granica, mogao
bih postaviti kao premisu da se priprema i svojstva Canna
bis indica mogu prouavati iz odgovarajuih falInaceutskih
spisa, ali, kako ova droga ima veu psihiku, nego fiziku
mo, svi strogo medicinski navodi o njoj, koliko je meni
poznato, do sada su bili oskudni i netani . Podrobnije i jas
nije su informacije koje se mogu dobiti iz brilijantnih studija
Bodlera, nenadmanog po uvidu i neutralnosti, i Ludlova,
zaraenog oboavanjem de Kvinsija i sentimentalista'.
Moj doprinos ovoj temi e stoga biti strogo lian, i za
sada nekompletan; na odreen nain zapravo bezvredan,
poto u takvim pitanj ima linost moe imati mnogo vei
uticaj, nego svi ostali faktori. U isto vreme, moram da na
glasim da sam na vie naina potpunije opremljen od svo
jih prethodnika, utoliko to imam prednost ne samo due

psiholoke obuke, stamenu konstituciju, temperament na

koji hai deluje pobuujui percepciju (Saooa) prilino
nepomuenu oseaj em (Vedana) i savreni skepticizam; ali
i vie od upoznatosti sa ceremonijalnim pijanstvom meu
mnogim nacijama i magijskim ili mistinim radnjama svih
vremena i svih rasa. Moe mi se, s pravom, uzvratiti kako je
upravo ta moja jedinstvena kval ifikacija faktor koji najvie
iskrivljuje moje rezultate. Meutim . . . .
Dozvolite mi da ponem sa pitanj em intoksikacije kao
kljunim za znanje, jer sam ja sam sa te strane prvi put po
sumnjao u postojanj e droge koja je (kao to sada verujem)
sublimovani ili proieni preparat Cannabis indica.

1 07

. U vreme pisanja ovog lanka, samo sam preleteo preko BodJcrovog

eseja. Kada sam izvodio ove eksperimente znao sam samo Ludlova i
kratak izvetaj II "Martindale and Westcott" . Rezultati mog istrai vanja,
dakle, ovakvi kakvi su, nepotkovani su znanjem. Podudamosti sa
Bodlerom sada deluju veoma upadJjive.

II
"Potrudi se oko Hekatinc Poluge"
ZARATUSTRA

Ba sam izaao sa Kembrida 1 898-1 899. i iveo sam u

stanu u Canseri Lejnu, poastvovan prisustvom Alana Beneta (sada Bhikkhu Ananda Metteyya) kao svog gosta.
Mesecima smo zajedno prouavali i vebali Ceremoni
jaInu Magiju i pretraivali stare knjige i rukopise uvenih
mudraca traei klju za najvee misterije ivota i smrti.
Cak ni fikcija nije bila zanemarena, i zapravo smo iz fikcije
dobili ono zmce injenice, koja je (tokom ovih godina) iz
rasla u ovaj esej .
Godinama smo nailazili najednu istu priu. Liena lokal
nih i hronolokih nezgoda, obino je izgledala ovako:- pisac
bi priao o mladiu, tragaocu za Skrivenom Istinom, koj i,
pod ovakvim ili onakvim okolnostima sree posveenika;
nakon razliitih proba, od dotinog posveenika, na sreu
ili nesreu, dobija izvesnu misterioznu drogu ili napitak,

I
1 08

Opasna biljka - Psihologija haia

Zakotrlja} kamen

to za posledicu ima (u naj manj u ruku) otvaranje kapije

Drugog sveta. Ovaj napitak je poistoveen sa Eliksirom
ivota prirodnog alhemiara, ili jednom od nj ihovih "Tin
ktura", naj verovatnije "Belom Tinkturom" koj a metal (nor
malno opaanje ivota) pretvara u srebro (poetsko poima
nje), i bezuspeno smo tragali za tim da se zatrujemo sva
kom drogom koj a je u (i van) Fannakopeji.
Kao u molitvi Haklberi Fina, ni' od toga.
Sada, kao Bejker, moram da preskoim etrdeset godi
na, zapravo osam, i doem do momenta kada su me puto
vanja u Indiju upoznala sa nj ihovim sistemima meditacije
i injen icom da mnogi od niih jogija upotrebljavaju ha i
(uzalud ili ne, videemo kasnije) da bi dostigli Samad i, to
jedinstvo sa Univerzumom, ili sa Nitavilom, to je nej asan
izraz kojim moemo zaseniti taj vrhunski trans. Takoe sam
imao prednost susretanja sa Ludlovljevovm knjigo m, i bio
zapanjen injen icom da je on, oito neupoznat sa Vedants
kom i J oginskom doktrinom, ipak uspeo da ih priblino iz
razi, iako u degradiranom i iskrivljenom obliku.
Bio sam, takoe, svestan vrhunca agonije meditacije,
"suvoe'" (kako j e naziva Molinos) koj a ovruj e i steri lie
duu.
Sama radnja koj a b i trebalo daje preplavi svetlou, vodi
u mrak, straniji od smrti, oaj i gaenje koje isuvie esto
vodi naputanj u, iako bi trebalo da ohrabre, zbog toga je
kao to potvruj u proroi ta- najmranije pre svitanja.
Meditacija m i j e zbog toga smetala,kao da stee i suava
duu. Poeo sam da se pitam da li j e "suvoa" osnovni
deo procesa. Ako bih na neki nain mogao da prodrmam
njen odar Uma, ne b i l i Beskrajni Boanski Duh skoio u
Svetlo?
. Period vladavine Apofisa u mistinom regenerativnom procesu lzida
Apofis Oziris I A O; ili Crni Zmaj II alhemiarskom prevodu iz Prve
Materije Rada II El iksir.

1 09

Ko e zakotrijati kamen?
Nemojte pomisliti da su ove misli nastale iz iste
dosade i l i lenjosti. Ali, sa mistinim sredstvima koja sam
tada imao na raspolaganju, bili su mi neophodni periodi
od nekoliko dana ili sedmica da doem do bilo kakvih re
zultata, kao to j e Samadi u nekom od svoj ih viih ili niih
oblika; a u Engleskoj j e bilo teko prevazii tekoe. B i lo
mi je nemogue da meditiram u hladnom, a vatre nee tra
jati uj ednaeno. Gas zastraujue smrdi; ureaj za grej a
nje ne greje; struj a tada nije bila dostupna. Kada izgradim
svoj hram, probau je.
Tekoe sa hranom mogle su biti prevaziene uz pomo
gospode Fortnuma i Mejsona, tekoe sa bukom vebanjem,
tekoe sa radom slanjem svih poslova do vraga; problem
samoe pozajmljivanjem praznog stana; ali britanska klima
me slomila. Nadam se da u jednog dana biti dovoljno bo
gat da sagradim malu kuu samo u tu svrhu; a na horizontu,
trenutno nema ni oblaka velikog koliko naj manji ljudski
prst.
Kada bih samo mogao da neophodno vreme smanjim na
nekoliko sati!
Stavie, mogao bih da uveri m druge ljude da misticizam
nije ista ludost, bez insistiranja da itav ivot posvete nje
govom izuavanje kod mene; a kada bih samo mogao da
uverim nekoliko kompetentnih posmatraa- za tako neto
nemam poverenja n i u samog sebe- nauka bi pojurila da
prati i istrauje, razjasni pitanje j ednom zauvek, i , kao to
sam ja verovao, i verujem, naorua se novim orujem deset
hiljada puta monijim od vage i m ikroskopa.
Zamislite me, dakle, ako moete, kako izdvajam ovih
nekoliko injenica izmeu milion drugih iz arsenala svog
uma, udeavajui ih, i konano fOll11uliem hipotezu koja
moe biti potvrena eksperimentom.
-

1 10

IlI

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

III

Ja sam u Kandi (prvi put u svom ivotu) uzeo dvesta

dvadeset i pet kapi Laudanuma za pet sati, takoe sa ono
liko rezultata koliko bi proizvelo deset kapi na prosenog
oveka.
Naajednaina se, dakle, sastojala iskljuivo od promen
lj ivih, i to izuzetno promenlj ivihl Nita od toga, dakle, samo
zakon proizaao iz praktinog iskustva, a ne iz teorije! Staro
pravilo Canseri Lejna : poni sa polovinom minim alne doze
iz Farmakopeje, i ako se nita ne dogodi u oekivanom vre
menu, udvostrui dozu. Ako nastavi dovoljno dugo, neto
e se gotovo sigurno dogoditi !

"Ali ja uzdiem
ambisu Uma"

sve

ove

misterije

II

dubokom

ZARATUSTRA

Moja hipoteza je bila:

"Moda je hai droga koja 'oslobada nosae due' , ali
sama po sebi nije ni dobra ni loa. Moda ona, kao to misli
Bodler, samo preuveliava i iskrivljuje prirodu oveka i njegovo trenutno raspoloenje." Cinilo mi se da Ludlovljevo
prelepo samoposmatranje uvruje ovu predstavu.
"Dobro, dakle, da vidim da li se prvo mistinim eg
zaltiranjem sebe i nastavljanj em molitvi dok droga rastae
matriks dijamantske Due, taj dijamant moda nee poka
zati ist i iskriav, blistav 'ne od Sunca, niti od Meseca,
niti od Zvezda ' ;" a onda sam se, naravno, setio da ova cer
emonijalna intoksikacija predstavlja vrhunski ritual svih
religija.
Prvo je, meutim, bilo neophodno utvrditi normalno
dejstvo droge na moj organizam. Postoje razl iiti preparati
Cannabis indica, svi slini po tome to je nj ihovo dejstvo
isuvie neizvesno da b i se lako ili sa sigurnou moglo stan
dardizovati. To ak nije ni pitanje umerenih granica; od dva
naizgled slina uzorka, jedan moe biti pedeset puta jai od
drugog. Uzorak moe izgubiti pedeset posto snage za neko
liko dana. Neki uzorci mogu biti sasvim neaktivni.
Ova injenica j e dovela do toga da j e gotovo u potpu
nosti prekinuta upotreba droge u medicini.
Osim toga, veliku ulogu igra linajednaina. Alan Benet
je jednom prilikom, u Canseri Lejnu, uzeo Conium (kukuta) u koliini dovoljnoj da ubije etrdeset ljudi, bez ikakvog
i najmanjeg rezultata.
-

IV

"Duh Oca ree N a Tri l i istog trena sve stvari behu

podelj ene."
ZARATUSTRA

Neka moji itaoci budu tako dobri da zapamte da se ono

to sledi tie samo mene lino. Zbog toga se mora opros
titi upotreba prvog lica, koja bi, da linost eksperimenta
tora nije kljuna, bila sasvim neprikladna za nauni esej . Ne
mogu da potvrdim da bi moje rezultate dobio neko drugi.
Tpak, snanog sam uverenja da sam eliminisao mnoge iz
vore greaka, i da moja zapaanja moda imaju veu apso
lutnu vrednost u psihologiji nego LudiovIjeva, ili ak i mog
velikog uitelja Bodlera. Nekolicina na kojima sam mogao
da testiram drogu su u velikoj meri potvrdila, i ni na koji
nain opovrgla, moje rezultate.
Pre svega, ja pravim apsolutnu razliku izmeu tri efekta
haia, koji mogu da budu, i mislim da verovatno jesu- kao
toliko posebni se javlj aju- posledica tri posebne supstance.
Moda bi jednostavna stimul us-kriva to mogla da ob
jasni, iako sumnjam.

I I2

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

I . Kratkotrajan aromatini efekat (u)

Ovaj prvi, prolazan simptom, daje "ushienje" koje
je opisao Ludlov, kao novi udar moi koja obuzima oso
bu. Psiholoki, rezultat je taj da osoba upada u apsolutno
savreno stanj e samoposmatranja. Opaa svoje misli i nita
osim svojih misli, i to je kao misli koje osoba opaa. Ma
terijalni objekti opaeni su samo kao misli; drugim reima,
u tom smislu osoba ima direktnu svest Berklijevskog ide
alizma. Ego i Volj a nisu ukljueni; postoji samoposmatran
Je gotovo, ako ne i u potpunosti, bezlinog tipa; to i nita
VIse.
Ne treba shvatiti da j a tvrdim da su rezultati ovog samo
posmatranja psiholoki validni.

V
"Jer je Oev [ntelekt, koji shvata Razumne i ulepava
stvari neizrecive, posejao simbole po itavom Svetu."
"Shvatajui tog Razumnog otvorenog Uma; jer Razum
je cvet Uma"
"Slina vatra razmetljiva se irila kroz nalete vazduha,
ili vaIra bezoblina odakle je dola Slika Glasa, ili ak
razmetljiva Svetlost obilata, oja se okree, uskoviltana,
glasno vritei. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isija
va vatru, ili Deteta, roenog visoko na ramenima Celestin
skog Ala, ognjenog, ili obueno u zlato, ili golo, ili koje
ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima konja;
ako se tada tvoja meditacija produi, treba sve ove sim
bole da ujedini II Fom1U Lava."
ZARATUSTRA

2. Toksini halucinogeni efekti ()

Sa dovoljno velikim dozama- jer efekat (u) je mogue
dobiti samo kao prolazni fenomen- slike misli prolaze kroz
mozak mnogo bre, i na kraj u vrtoglavo brzo. Vie se ne
prepoznaju kao misli, nego zamiljaju kao spoljanjost.
Volja i Ego postaju uzbunjeni i mogu biti napadnuti i savla
dani. Ovo predstavlja glavnu strahotu droge; protiv nje se
treba boriti izuzetno- smem l i rei magino? - uvebanom
voljom.
Verujem da e se moj i itaoci sloiti sa tim da prak
tikovanje ceremonijalne magije i meditacije, na stranu sve
okultne teorije, vode um do neizrneme moi nad sopstvenom ImagmaclJ om.
Strah da ete biti izbrisani u plimi nemilosrdnih slika je
grozno iskustvo. Proklet da je ko ustukne!

3. Narkotiki efekat (y)

Osoba jednostavno ode da spava. Ovo nije neizostavno
posledica modanog prem ora koji izazivaju (u) i (); jer, sa
jednim uzorkom Cannabis, primetio sam da se to deava
nezavIsno.

113

Cini mi se da najvaniji psiholoki rezultati mojih eksperimenata lee u (u). Posvetio sam mnogo truda kako
bih postigao samo ovaj efekat uzimajui najmanje doze,
pripremajui se fiziki i mentalno za eksperiment, i trudei
se na sve mogue naine da intenziviram i produim
efekat.
J ednostavni utisci u nOImalnoj svesti, haiom se razlau
u niz hijeroglifa isto simbolikog tipa.
Ba kao to mi konja (horse) predstavljamo sa pet slova
h-o-r-s-e, od kojih, samo po sebi, ni j edno nema ni najman
ju vezu sa konjem, tako se i jo j ednostavnija predstava kao
to j e slovo A ini razloena na niz slika, prilino veliki
broj , mogue nepromenljiv broj , slika. Ove glife su opaen e
zajedno, upravo kao to iskusan italac h-o-r-s-e ita kao
jednu re, a ne slovo po slovo. ini se da ove slikovne glife,
slova u smislu rei koju zovemo misao, u prostoru stoj e
na odreenoj razdalj ini iza misli, gde je misao udaljenija
nego dua koja opaa. Gledajui svaku glifu, osoba, takoe,
opaa da j e ona sama sainjena od drugih gl'ifa bliih Sop
stvu, pri emu su ove glife bezobline i bezimene; one za
pravo nisu opaene, ali ih j e osoba nekako svesna.

Opasna biljka - Psihologija haia

Zakotrlja) kamen

1 14

o
ve
i
in
)
(P
at
ek
ef
u
e
dn
pa
za
se
da
ija
nc
de
ten
Naalost,
da
o
tak
,
ja
ide
ih
ov
zu
ali
an
na
e
tri
en
nc
ko
se
da
im
k
m a te
o.
isa
m
u
dn
re
na
ita
isp
in
na
n
a
sli
na
da
i
rb
je osoba u u
e
sv
na
i
li
za
ali
an
a
ov
ko
ka
iti
et
im
pr
k,
ipa
,
je

o
ZanimIj iv
kI
Ia
nja
sa
a,
eg
sv
i
din
za
po
u
"
a
du
a
ist
"
a
dn
je
le,
ba
Ka
tove
ali
"kreat iv ni " svet, raznolik "stvaralaki" svet, i jedan,
konkretan "materija ln i" svet.

ali
an
a
es
oc
pr
og
m
sa
ku
to
u
,
da
(ta
u
ob
os
a
ter
,
e
Tako
k
isa
ut
i
nj
a
olj
sp
an
tav
os
dn
je
je
o
Ak
:
je
an
pit
vi
sta
po
da
),
ze
no
sainjen od tako mnogo gl ifa , i svaka od nj ih opet od m
J
a
ob
os
,
er
?
i"
du
oj
ist
"
se
iti
at
vr
e
u
og
m
je
go vi e , kako
"
e
du
e
ist
"
i
l
i
a
Eg
og
vn
ta
os
dn
je
na
es
sv
o
sn
ja
e
em
je sve vr
koja opaa sve ovo.
..
.
I
cIj
ka
Ifi
nt
ide
oj
ik
fiz
eta
m
u
i
le
e
nj
e
re
no
di
je
i ni se da
monoteizma i panteizma.
a.
S druge strane, osoba je svesna dvosmernosti fenomen
do
,
ife
gl
na
ne
e
zlo
ra
i
isl
m
su
da
i
re
no
ta
je
Ne samo da
je
ko
,
ife
gl
e
ilj
a
od
a
du
ta
is
da
i
go
ne
;
e
du
te
is
nivoa
n
ma
At
ti
eti
ov
ist
po
mo
ra
mo
et
op
de
Ov
o.
isa
m
ju
ira
rm
fo
sistem Hi nd uizm a usrediten u Egu sa Anatta sistemom
Budizma, u kom su utisci sv e.
Pored toga, ovde se poja vljuje izuzetno znaajn o stanj e
uma, opisano u Bhagavad Gi ti (ci tiram Arn old a) :
"J a, koji sam sv e, i koj i sam stvorio sve, ostaj em nj egov
odvoje ni Gospod."
a,
str
tu
ra
Za
iti.
az
izr
lje
bo
e
gu
mo
lo
bi
i
b
ne
o
tv
us
Isk
takoe:
"O naj ko je prvi potekao iz Um a, zaogrnuvi jednu Vatru

or
izv
ti
a
me
po
o
ga
mo
bi
ko
ka
,
ih
i
ju
aja
sp
,
m
tro
Va
drugom
."
tre
Va
e
oj
Sv
j
sja
nim
rlj
up
ne
i
ju
va
u
,
re
ate
kr
e
sk
On
,
nja
ja
sto
Po
og
sv
u
nc
hu
vr
na
i
ar
stv
e
sv
i
Sadre
.
Sam se odrava u potpunostI Izvan toga.
Gotovo je nemogue tako isto metafiziko stanj e, koje
t
es
Sv
a.
im
ov
jm
po
u
u
cij
dik
ra
nt
ko
i
dr
sa
o
sn
ja
dovoljno
.

"

.,

115

je, ipak, toliko iva, toliko intenzivna, toliko sigurna, da je

logika odluno odbaena kao detinjasta. Najbolji izlaz za
logiara jeste da dokazuje kako su tri tvrdnje tesno pove
zane, toliko da ih um doivljava kao jednu; ba kao to
se dva kraka estara, prislonjena na odreene delove tela
oseaju kao samo jedan dodir. Mistik e, meutim, mum
lati neku ezoteriku nerazgovetnost o pravilnom tumaenju
Trojstva.
Mislim da treba dodati da su rezultati moje introspekci
je gotovo sigurno posledica mog obrazovanj a u fi losofiji i
magiji, i da nita osim intenziviranja introspektivne sposob
nosti ne potie od haia. Efekat (a) bi, verovatno, bio pri
kriven ili neprimeen kod osobe koja nikada i nije razvila
introspekciju.
Sklon sam, ipak, da poverujem da je efekat (a) pravi
efekat; i da Ludlovljev "napad samosvesnosti" nije nita
drugo, do isto dejstvo na organizam oveka kojije oigledno
nervozan i plaljiv.
VI
"Razumljivo je princip svake podele.
Um Oca se uskovitlao II odzvanjajuoj riki, obuhvatajui
nesavladivom Voljom Ideje omniformne koje, rasprivi
se dalje od j ednog izvora pOlekoe;jer od istog Oca behu
Volja i Kraj (koj ima su povezani oni sa Ocem u skladu
sa naizmeninim ivotom, kroz razliita vozila). Ali,
podeljeni su na dvoje, Vatrom Razuma podeljeni u druge
Umne (umne stvari). Jer je Kralj svih prelhodno pred
polimorfni Svet postavio Tip, intelektualni, nepokvarlj iv
(nepodmilljiv), ijegje oblika otisak poslal kroz Svet, ko
jim je Univerzum zasjao ukraen Idejama svakoraznim,
ijije izvor Jedan, Jedan ijedini. Od ovoga ostali pourie
podeljeni i odvojeni kroz razliita tela Univerzuma, i
roeni II rojevima kroz njegove iroke bezdane, zauvek
uskovitlani II neogranienom isijavanju.
To su razumski zaeci Oevog Izvora koji sadre obilje
sjaja Vatre na vrhuncu neprekidnog/neumornog Vremena.

1 16

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

Ali, prvobitni savreni Izvor Oev sipaoje ove prvoroene

Ideje.
Dua, koja je bljetava Vatra,snagom Oca ostade besmrtna, i Ljubavnicaje Zivota, i ispunjava brojne dubine
nedara Sveta."
ZARATUSTRA

ja; mozak ne uspeva da prati korak sa svojim utiscima, jo

manje da ih kodira i kontrolie. Nalazi onda da je od ideje
maka do ideje mi putovanje od milion enjivih mjauka
make do milion zraka zore mia, i da putovanje traje mili
on puta due nego inae.
Ova analiza misli do njene zore, podneva i sumraka do
bro J e opisana u Budistikoj psihologiji.'
Cesto, takoe, najee, jedan od "majih mijauka" e
biti toliko glasan da e ceo niz biti prekinut; mijauk make
postaje dominantan, i same njegove harmonije (ili dishar
monije) zauzimaj u vrhovni poloaj- i tako dalje- tokom
bezbrojnih godina ludake halucinacije.
Ista kritika se odnosi i na prostor; jer u praksi, o prosto
ru sudimo na osnovu vremena koje nam je potrebno da
ga preemo, ili malim ugaonim ili fokusiranim pokretima
oka, i l i na osnovu svog iskustva. Tako da ako preem sobu,
imajui hiljadu misli na tom putu,soba deluje ogromno.
Dosadnost puta,a ne neka halucinacija fizikog oka, stvara
j u tu iluziju.
Piui beleke, jednom prilikom, otkrio sam daje moja des
na ruka (koja mi, nOliIlaIno, nije u vidnom polju) mnogo hilja
da milja dua. Bilo je udno i teko kontrolisati te kolosalne
zamahe kroz prostor do tananog rada pera. Ipak, moj rukopis
nije bio gori nego inae- priznajem da ovo ne govori mnogo!
To je bilo vreme kada je oigledno trebalo napisati jednu re
koja je prouzrokovala iluziju ekstravagantne veliine, sama po
sebi, dakle, razumna iluzija, pretvorena u fantastini apsurd
uzbuenom matom, koja ju je vizualizovala.

Cini mi se da b i navodno ponitavanje vremena i prostora, koj e se tako esto ponavlja u lancima o haiu, bilo
mnogo jednostavnije reeno tanij im analizama fenomena.
Normalno objanjenje ukljuuje pretpostavku da ovek
prirodno poseduje savren i nepogreiv "oseaj za vreme
taan kao sat. A to je apsurdno; da je tako, ne bi nam bili
potrebni satovi. Naviknuti smo na rad (da li je ideja sa fi
losofskog aspekta odriva ili ne, za nas trenutno nije bitno)
sa minimumom zamislivosti i prostora i vremena. Ba kao
to odreeni broj udara klatna predstavlja sat, tako men
talno manje odreen, ali svakako ne neogranien broj misli
sainjava jedan sat svesti. Moda se snane i ive misli
raunaj u kao due isticanje vremena nego slabe. Duboki
san prolazi kao nevidljivo elektrino pranjenje.
Oigledno oprena injenica, da se vreme ini krae
kada itamo interesantnu knjigu ili obavljamo prijatan i
posao koj i nas zaokuplja je, dakle, reena; mnotvo utisaka
se slae u jedan. itajte neskladnu i dosadnu knj igu, ili esej
poput ovoga, i vreme deluje neizrecivo dugo.
Druga oprena injenica, da se minut Samadija ini kao
venost, iako je Samadi samo jedna misao, objanjena je in
tenzitetom te misli i drugim razlozima o kojima u, nadam
se, diskutovati u odeljku X I I I ovog eseja.
Ovo se, dakle, deava derau haia. Za svaki utisak
ima hiljade glifa (efekat (a) i l i ee' efekat () - slike su
toliko multiplicirane i nagomilane da se gubi sva harmoni. ee, sudei po izvetaj ima Ludlova i drugih. Ja sebi nikad nisam
dozvolio da padnem pod njegovu vlast.

VII
..Razumljivo je princip svake podele.
Bog nikad nije toliko okrenut od ljudi, i nikada mu nije tol
Iko novih puteva poslao, kao kada se uspne ka boanskim

Videti knjigu G-dina Rhys David

1 17

1 19

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

razmiljanjima ili radi na pameten i neprav ilan nain, i

kako dodaje, bezbonih usta i neopranih stopala. Jer od
onih koj i su nemarni, napredak je nepotpun, podstreci
uzaludni, a putevi mrani."
ZARATU STRA

jedna od kritinih glifa koj a napada misao "Lok? Lok?" e

verovatno biti dovoljno jaka da misao povede u drugi kanal,
koj a sledea koj a e biti skrenuta. I to u naj boljem sluaju:
jer, osoba je sada spremna da zapadne u Vrtlog efekata (P).
Postoj i samo jedan lek za ovakvo stanje stvari : disciplina
misli koju u njenim najviim oblicima nazivamo medi
tacijom i magijom. Prisustvo bolesti, primetiete, zaista
savreno objanjava prirodu lutanja misli kako sam j e ja
primetio u obinoj meditaciji bez droga. M islim da bi to
trebalo shvatiti kao nOtlnalnu radnju neistreniranog uma.
Sve dok su misli sigurno izreene, racionalne, kritike glife
odobravaju,i misaoni tok se hatlllonino kree ka svom
zavretku. Takvi su izvebani misaoni tokovi obrazovanih
ljudi. Neodgovorno i besciljno askanje ene i svetenika je
rezultat slabih misli ponavljano utapano nj ihovim kritikim
gli fama. Simpatine glife, takoe, mogu da budu pobuene
kod zaista slabih umova. Igre rei i druge pogrene aso
cijacije misli su simptomatine za ovu vrstu imbecilnosti.
Ekstremni sluaj je klasini niz ludaka "maka-miolovka
maii", kada neko kae "eir".
Kao to sam rekao, postoj i samo jedan lek; svi smo
mi, manje ili vie, izloeni tom lutanju misli, i svi mudro
moemo da se potrudimo da ga prevaziemo; taj lek j e
stalno vebanje uma tekim metodama; matematika logi
ka, usredsreeno posmatranje neophodno u svim naunim
granama, i jo sloenije i stroe vebanje magije i medi
tacije.
Preveliki broj lj udi meditaciju pogreno shvata kao san
jarenje; apotekarski mali koj i je mislio da su Epsom soli
oksalna kiselina j e manje opasan. Sanjarenj e je pretvaranje
misli u nepotrebnost; meditacija je stavljanje nj ega izmeu
zraka.
Takozvani pesnik sa svojim nejasnim snovima i idealima
zaista nije n i malo bolji od bezopasnog ludaka; pravi pesnik

118

Jo j edan izuzetno znaajan rezultat analize misli je

ste kriticizam misli dok se raa. 8a kao to su utisci
predstavljeni slikovnim glifama, tako i svaki odbljesak
utiska prate jedna ili dve (vie samo kada je kontrola
nesavrena) kritike glife, kao da su pisane malim slovima,
objanj enje odobrenja ili ta drugo. Tako e misaoni niz
A-8-C imati tri odobravajue slike u neodreenijem tonu;
dua potvruje sekvencu. Ako bi osoba nastavila A-8-C
E suprotstavljaj ua glifa bi upozorila na netanost, ili bar
bacila sumnju na nju. U generalno nestabilnom stanju mis
li, takva kritina glifa moe biti dovoljno jaka da postane
dominantna; a onda se prekida itav misaoni niz. Dozvolite
mi da dam jedan primer:
Misao

Krilidzmi i njihove glife

ovek koji anje-znai "Dobro- nastavi"

Konj= "Tano- Milova definicija"
2. Dvonoac bez perja Tri konj a na livadi "Zar ne postoje drugi .
dvonoci bez perja?"
tok=Stop-stop-stop
Grobnica na brdu="Jel' bio Lak?"
3. Jel' to bio Mil?
Bitka
4. Lok? Lok?
Hiljade drugih nasilnih gli fa
I . ovek

itav um je sada pobesnelo more zbrkanih misli sum

nj i, pokuaja da se tano seti ko je bio prvi ko j e rekao
"dvonoac bez perja", ak agonija da se povrati misao broj
I , i krene iz poetka. Ova nesrena slabost misli broj 2
odvukla je misaoni tok od razmatranj a "oveka" ka jednom
akademskom pitanj u; i, kako se nastavlja sa uzimanjem
haia, teko da e se ikad na njega vratiti. Nasuprot tome,

1 20

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

je radnik koj i ivot hvata za guu i cedi njegove tajne, ko

bira jednostavno i pie jezgrovito, iji j e rad istinit i ist
kao elina otrica, iako je njegov zamah iri i bri od
sunevog!
Opirno blebetanje povrnih brblj ivaca kao to su Long
felou i Tenison najsmrtonosniji je otrov za um. Sve ovo je
dovoljno tano u najprostijoj egzoterinoj neophodnosti
zrele civilizacije. Ali, ako treba da idemo dalje u prirodu
stvari, da zaronimo dublje od hemiara, da se vinerno vie
od pesnika, da gledamo ire od astronoma, moramo se opre
miti otricom jo boljeg sastava.

precizno zakljuuje na osnovu nekoliko aksioma i defini

cija, sigurno dostoj an poverenja dodajui neto neutivo o
Nemcima i Metafizici.
Oboje su u pravu, i oboje gree. U svetu zdravog razu
ma, razum funkcionie; u svetu fi losofije, ne funkcionie.
Metafiziki orsokak je stvaran, a ne verbalan. Unutranja
priroda stvari nije racionalna, bar ne dokle god nam se trai
da "racionalno" definiemo kao "racionalistino". Zato bi
bilo? Zato bi pravila golfa vladala mehanikom leta golf
loptice?
Upravo ova injenica je prodavcima vere omoguila da
prue otpor filosofskoj struj i. Fihte je zaista i istinski jednako u pravu i jednako grei kao i Seling; Hjum j e prilino
nesavladiv kao i Barkli.
Hajde da ne pokuavamo da izvlairno istinu iz toga,
ni pomou ludosti "zdravog razuma", ni pomou ludosti
"vere", n i pomou Hegelovske ludosti.
Mislim da se lako moe sloiti sa tim da sposobnost
rasuivanja nije nuno savrena. Ona predstavlja stanje
ljudske misli, nita vie.
Ne moete ubedi ti divljaka u istinitost binomske teo
reme; treba l i onda da se iznenadimo ako mistik ne uspe da
preobrati filosofa?
Ipak mora da proba.

121

VIII
"Neprimereno je tog Razumnog shvatiti sa estinom, ve
sa bezgraninim plamenom dalekosenog Uma, merei
sve stvari osim tog Razumnog. Ali neophodno j e shvati
ti ovo; jer ako ti uzdigne svoj Um, ti e razumeti, ne
iskreno, ali poinje da ti donosi ist i ispitivaki oseaj ,
da proiri prazni um tvoje due do tog Razumnog, kako
bi rnogao da spozna Razumnog, jer on postoji iznad
Uma."
Ti ga nee razumeti, kao to razume neku obinu stvar."
ZARATUSTRA

U svoj im drugim filosofskim radovima nastojao sam da

pokaem kako sposobnost zakljuivanja po svojoj prirodi
nije sposobna da rei ni jedan problem oveanstva.
Njen reductio ad absurdum je dovoljno jasan u velian
stvenom prvom delu Prvog principa Herberta Spensera.
Kant je dovoljno dobro pokazao Dualizam i uroenu protiv
renost samom sebi u svom delu Prolegomena i nj ene etiri
teze i njihove antiteze ( 5 1 ); a Hegelova Logika, pravilno
shvaena, itavu stvar bi dovela do prezira.
Naalost, "zdrav razum" lj udske vrste je odvratio da je
zbir unutranj ih uglova svakog trougla, na kraju, ipak jed
nak zbiru dva prava ugla; i daje mentalni proces, koj i to tako

IX
.

"Jer opremljen svim vrstama naoruanja, I naoruzan,

slian j e boginji."
ZARATUSTRA
-

"Dragi moj profesore, kako moete oekivati da poveru

jem u tu besmislicu o bakterij ama?" "Doite, sedite za mi
kroskop; i posmatrajte ih!"
- N e vidim nita.

1 22

1 23

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihoioglja hagiJa

- Samo izotrite pomeranjem -taj raf tu- napred-nazad

vrlo polako !
- Ne mogu da vidim- Drite levo oko otvoreno; bolje ete videti!
- Ali . . .
- Ali kako znam . . . ?
- O, ima hiljadu pitanja koja biste mogli da postavite!
- Da li j e u redu posmatrati upotrebljavajui soiva,
koja, kao to je opte priznato, prelamaju svetlost i iskriv
ljuju vienje?
- Kako znam da te cvike nisu pranjave?
- Je I' nije mogue da su te stvari u vazduhu?
I tako dalje.
Profesor, naravno, moe da me uveri, i to sam skeptiniji,
toliko u odlunije biti uveren na kraju; ali ne pre nego to
nauim da koristim mikroskop. A kada nauim- u pitanju
je nekoliko meseci, moda godina- kako mogu da uverim
nekog sledeeg skeptika?
Samo na isti taj nain, uei ga da koristi instrument.
l pretpostavimo da on odvrati: "Vi ste sebe namerno na
govorili na halucinacij u ' " Koji odgovor ja imam? N i jedan
koj i j e meni poznat. Na stranu to je mikroskopija unela
revoluciju u hirurgij u i druge oblasti, ba kao to je misti
cizam uneo korenite promene, iznova, u filosofije ljudi.
Analogija je savrena. Meditacijom stiemo viziju no
vog sveta, j ednako kao to j e svet mikroorganizama bio
nesluen tokom vekova razmiljanja- razmiljanja bez
metoda- posao bez plana!
Upravo tako su pogreili i uitelji meditacije. Dostigli
su mistinu viziju, napisali knj ige o njoj, pretpostavili da su
zaklj uci koj e su oni izvukli iz svoje vizije istiniti i na dru
gim ravnima- kao kad bi se ovek koji radi za mikroskopom
kandidovao za parlament sa platformom: "Glasajte za mik
robe"- nikad nisu zabeleili mogue izvore greke, sukobili
se sa razumom i naukom, pali u zaborav i zasluili prezir.

Ja elim da uklopim metode, da proverim stari empiri

jski misti cizam preciznou moderne nauke.
Hai barem daj e dokaz novog reda zakljuivanja, i
(meni se ini) predstavlja prima Jacle sluaj koj i j e mistici
trebalo da razumeju, a nisu ga razumeli.
Ali, danas zahtevam priznanje fenomena haia za men
talni fenomen primarnog znaaja; i zahtevam istraivanje.
Tvrdim- manje vie ex catedra- da e meditacija uneti
revo luciju u nae poimanje univerzuma, kao to je uinio i
mikroskop.
Onda moj prijatelj fiziolog dodaje:
"Ali, ako sposobnost posmatranj a omete drogama i
posebnim mentalnim treningom, tvoji rezultati nee biti
validni."
A j a odgovaram:
"Ali, ako ti omete sposobnost posmatranja soi vima
i posebnim mentalnim treningom, tvoj i rezultati nee biti
validn i ! "
On se lj ubazno nasmeje:
"Strplj ivo izvoenje eksperimenta e ti dokazati da je
mikroskop pouzdan."
l ja se ljubazno nasmejem:
"Strpljivo izvoenje eksperimenta e ti dokazati da je
meditacija pouzdana."
Tu smo dakle.

X
.,Ne ostaj na ivici sa talogom,jer postoji mesto za tvoj lik
u carstvu jednako velianstvenom."
ZARATUSTRA
"Kada vidi zemaljskog demona da se pribliava, krikni
glasno i rtvuj kamen Mnjzurin."
ZARATUSTRA

Kao deak u koli, uivao sam reputaciju kukavice bez

premca; u svetu sam podj ednako optuen za nepromiljenu

1 24

1 25

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

hrabrost. Procena deaka je bila bolja. Istina j e da sam uvek

bio izuzetno oprezan, nikad nisam dobrovoljno preuzeo ak
ni najmanj i rizik.
Paradoksalan rezultat je da sam proao stotine milja,
nevezan, preko snegom prekrivenih gleera, i da niko (ko
liko ja znam) nije ak ni pokuao da ponovi moje znaajnije
uspone na Beachy Head. Neki bi, pomalo besno, mogli da
dodaju da se ista primedba odnosi i na moja putovanja u
predele uma, svesti i due.
Ovaj veliki uvod je jednostavna napomena o tome koliko
sam predostroan bio pri izvoenju svojih eksperimenata.
Prvo pravilo: najvei oprez u proceni doza.
Drugo pravilo: da eksperiment nikad ne ponavljam pre
nego to proe naj manje mesec dana.
Iskreno, sumnjam daje to bilo neophodno. Ne pretpostav
ljam da je moja volja nenOtllla lnojaka; pre verujem da post
oji odreeni tip roba droge roenog iz majine utrobe; i da
je mali procenat onih koji to postanu ili kojima je to namet
nuto. Govorei ovo, meu droge svrstavam i opsesije kao
to su muzika, religija i kockanje. Da l i je "Keswik week"
manj e razvratan od kubikakog praznika? Neki lj udi ure
sa sastanka na sastanak, i svoje ivote predaju ovom nez
dravom obilju podsticaja;nigde drugo nisu sreni; postaju
razdralj ivi kao kokainska neman, i ine mizernim ivote
onih koj i su prisiljeni da dou u kontakt sa nj ima.
J a lino, nikad nisam osetio kajase navike, iako sam pro
bao sve mentalne i fizike otrove, jedan za drugim. J a puim
duvan, najjai duvan, previe, kako mi je reeno; pa sam ga
ipak vie puta ostavio, kako bih video da li ima ikakvu mo
nada mnom. Nije j e imao; ostavio sam ga jednako radosno
kao to mali deak ostavlja primamljivu drugu polovinu
svoj e prve cigare. Moje ruke bi (prvih dan ili dva) nakon
jela, iz navike krenule ka depovima; ne nalazei tamo nita,
setio bih se, nasmejao, i istog momenta zaboravio na to.

Mislim, dakle, da navodnu opasnost od navikavanja na

hai moemo da odbacimo kao nestvarnu.
Naviku nee stei niko osim predodreenog roba droge; a
on naviku za haiom moe imati isto kao i bilo koju drugu;
za njega je sigurno da e potpasti pod uticaj neke arobnice.
Svi ovi zloslutni izvetaj i, meutim, zaista su bezvredni,
bezvredni u najboljem sluaju kao omne ignotum pro terri
bili strah divljaka zbog nepoznatog oblika flae, bezvredan u
najgorem sluaj u kao umerenost ekscentrikovog objanjenja
smrtonosnih efekata alkohola, vegetarijanevog objanjenja
o opasnosti jedenja mesa, ili misionarevog objanjenja religi
je ljudi meu koj ima ivi. Navodna pohotlj ivost haia- to
priznaj e ak i Bodler- za mene jednostavno ne postoj i, moda
zbog toga to u mom umu ne postoj i klica pohote. Naravno
da ete, ako se uzbudite, bilo kojim stimulusom, prljavom
matom, dobiti pogubne efekte. Kada kralj ica Mab golica
advokata, on sanja o plaanjima. Tako e ljudi, koj i golotinju
povezuju sa razvratom, i u Mona Lizi videti Pikadili Cirkus,
a upotreba droge e takve verovatno najvie zasvrbeti.
Preporuujem im to jer, robovi i svinje kakvi jesu, to
ih neizbeno mora odvui u smrt, stazom ludila koj e se
da potvrditi, koje j e za drutvo manje opasno od nj ihovih
sadanj ih prepredenih moralnih gadosti.
Takoe mislim da, sve u svemu, Bodler preuveliava
reakciju. Ja nikad nisam osetio ni najmanj i premor i l i malak
salost, nego sam, nakon eksperimenta odlazio na svoj drugi
posao sa uobiajenom svei nom i energijom. Ti efekti vero
vatno, ipak, u velikoj meri zavise od uzorka droge koj i je
koriten; neki mogu sadrati vie aktivnih ili nepreienih
toksinih supstanci, nego neki drugi.
Ostavljajui po strani sva ova optimistina razmatra
nja, ovek se i dalje u potpunosti slae sa Bodlerovim
zakljukom, iz istog razloga. (Odbacujemo njegov prethod
ni sofizam.)

1 26

1 27

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija ha ia

Ne nalazim potrebu za haiom, osim kao pripremnom

demonstracijom da postoj i drugi svet, dostupan-nekako.
Mogue j e da bismo, ukoliko bi falmaceuti usmerili svoje
napore ka stvaranju standardne droge, izolovanjem sup
stance koj a j e odgovorna za efekat (a), i tako dalje, mogli
da naemo vrednu i nekodlj ivu pomo za proces koj i sam
optimistino nazvao Nauni I l uminizam.
Za sad, meutim, jo uvek nismo stigli tako daleko. to
se mene tie, ja bih prilino dobro trebalo da znam ta da ra
dim, dovoljno dobro da doem do svog malog "oslobaanj a
nosaa due" pretpostavljam u dva od pet puta, moda i
vIse.
Ne dovoljno sigurno da bih bez dugog niza eksperi
menata, drugim ljudima mogao da garantuj em rezultate, a
ipak nedovoljno da bih mogao da im preporuim da sami
probaj u, osim ako su pod nadzorom nekog iskusnog.
Moja molbaje upuena priznatim psiholozima i fiziolozi
ma da poveaju broj i tanost svojih istraivanja o intros
pektivnim pravcima koje sam utemelj io, mogue uz veu
pomo falmaceuta.
Kada bude odreeno isto fizi o-psiholoko dejstvo,
zamol iu da dalje usmere panj u na specijalne rezultate kom
binovanja droge sa mistinim procesom- uvek uz uvebano
posmatranje-i od tog momenta budunost Naunog Ilumi
nizma bie osigurana.
Moram da dodam jedan ili dva pasusa o prirodi mistinog
procesa i optem karakteru transcendenta lnih stanja svesti
koj a su rezultat njegove uspenog upranjavanja.

J edna istina, kae Brauning, vodi pravo do kraja sveta;

i tako smatram nemoguim da nanem pitanje, koliko god
malo delovalo, bez otkrivanja sveta. l dok se spremam da
di skutujem o karakteru mistinih stanja, istog momenta sh
vatam da, ukoliko elim da se izrazim iole razumljivo za
engleske itaoce, mora biti uveden potpuno novi sistem kla
sifikacije.
Klasinih osam J hanas e nam biti beskorisne, Hindu
sistem je gotovo podj ednako lo; Kabala zahteva prethodno
znanje Drveta Zivota ije bi objanjavanj e zahtevalo poseban tom; ali, sreom, u budistikim Skhandama i Tri Karak
teristike koje ih poriu, imamo shemu koj a se moe lako
prilagoditi zapadnoj psihologij i .
U "Nauka i Budizam" sam se detaljno bavio ovim Skhan
dama; ali u ih sada ukratko ponoviti.
U ispitivanju i analiziranju bilo kog fenomena, prvo
primeujemo njegovo Ime i FOIIll U (Nama i Rupa). Kaemo
"Evo j e rua". U takvom svetu ive potpuno obini ljudi.
Sledee (sa Berklijem) opaamo da je ova reenica ne
tana. Postoj i optiki oseaj (Vedana) crvenog; olfaktorni
oseaj mirisa; i tako dalje. Cak su i njena teina, njen prostor
modifikacije oseaja; i itava reenica se pretvara u "Evo
draesnog niza oseaja koje objedinjujemo pod imenom
rua." To j e svet u kakvom ive ulni umetnici.
Utvreno je, dalje, da ove modifikacije ula nisu drugo
do opaeni predmeti; zadovoljstvo ili bol nestaju; a oseaji
su opaen i hladno i jasno ne dozvoljavajui da utiu na um.
Ovo opaanj e (Safina) je svet hirurga ili oveka nauke.
Dalje, uoeno j e da samo opaanje zavisi od prirode
posmatraa, i nj egove sklonosti (Sankhara) da opazi. Rua
nije ni malo zanimlj iva za ostrigu. Ovo stanje uspostavlja
dual istiku koncepciju, kakvu Mansei nije bio u stanj u da
transcendira, i koj a istovremeno originalnu ruu postavlja na
nj eno kosrniko mesto. Kreativne sile koj e su ruu i oveka

XI
"Nainio Je itav Svet od Vatre, Vazduha, Vode i Zemlje,
i od sve-hranljivog Etera."
ZARATUSTRA

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - PSihologija haia

napravile onim to jesu, i uspostavile nj ihovu meusobnu

relaciju, sada su samo svest. Ovde ivi filosof.
Dovoljno lako, ovo stanje prelazi u stanje iste svesti
(Viiiiianam). Rua i posmatra i nj ihove sklonosti i odno
su su nekako nestali. Fenomen (ne originalni fenomen
"rua",nego fenomen sklonosti da dobijemo opaaj rue)
postaje svetlo bez oblaka; statika, vie ne dinamika predstava. Covek je nekako dospeo iza vela univerzuma. Ovde
ive mistik i pravi umetnik.
Budista, meutim, ne staje ovde;jer on navodi da je ak i
ova svest lana; da kao sve stvari ona ima Tri Karakteristike
Tuge, Promene i Nestvarnosti.
itava ova anal iza je isto intelektualna, iako se moda
moe priznati da je nekoliko filosofa bilo sposobno za tako
duboko i istanano razlaganj e fenomena. Ona nema nikakve
veze sa misticizrnom kao takvim, ali je njena razlona istina
ini pogodnom osnovom za nau predloenu klasifikaciju
mistinih stanja koj a proizilazi iz mnogih religijskih i magij
skih metoda koje se koriste meu ljudima.

vlanom, oblanom Vazduhu, ija se tela nekad vide

(kako je govorio Zaratustra) otriji m okom, naroito u
Persiji i Africi."
"Neka te vodi besmrtna dubina tvoje Due. ali iskreno
podigni oi ka gore."
ZARATUSTRA

1 28

XII
"Veliko sunce, i blistavi Mesec."
,,0. Etre,sunce, i due meseca! Vi, vi ste voe vazduha!"
"Naela, koja su razumela Razumna dela Oca,On je obu
kao u osetljiva dela i tela,postavi posredne veze koje
postoje da bi povezale Oca sa Materijom, inei vidljivi
ma slike nevidljivih Priroda,i upisujui Nevidljivo II
Vidljivi okvir Sveta."
"Postoje neki Iracionalni Demoni (bezumni elementali),
koj i potiu od Vladara Vazduha; te je Proroite reklo,
Bie Vozar Vazdunih, Zemaljskih i Vodenih Pasa."
"Vodeno, primenjeno na Boanske Prirode, oznaava
Vladavinu neodvojivu od Vode, i stoga Proroite Vodene
Bogove zove Setaima po Vodi."
"Postoje neki Vodeni Elementali koje Orfej naziva Nerai
dama, ive gde su vea isparenja Vode, kao to se deava
-

1 29

II

Nama-Rupa.- isto materijalni i stoga mrani i besmi

sleni, su bezbrojni oblici koj i proganjaju ovekov um. Na
odreen nain, ovde moramo svrstati sve isto ulne
fenomene, i slike koj e pamenje predstavlja umu koji nasto
ji da se koncentri e najednu misao.
U drugim sistemima misticizma moramo svrstati sve
astraine fantome, boanske ili demonske, koj i jedva da su
vieni ili i h ujemo bez dodatne refleksije na njih. Da bismo
to postigli dovoljno je izvesti sledei eksperiment:
Sedite udobno; moda je najbolje da ponete u mraku.
Zamislite to jae moete svoju sopstvenu figuru koja
stoj i ispred Vas.
Prebacite svoju svest na tu figuru, tako da sada gledate
na svoje fiziko telo u stolici.
(Ovo je obino jedina tekoa.)
Oseajui se savreno udobno u svom zamiljenom telu ,
dozvolIte tom telu da se kroz vazduh pod ign e do vel ikih
VISina.
Stanite. Pogl edajte oko sebe. Oi vaeg "astralnog" tela
e verovatno biti zatvorene. Ponekad ih je teko otvoriti.
Onda ete opaziti razne vrste oblika, koji e se menjati
kako putujete. Njihova priroda e gotovo u potpunosti za
visiti od Vae sposobnosti kontrole. Neki ljudi ak mogu
da opaze fantome delirijuma i ludila, i da zaista polude od
straha i uasa.
Dozvolite da se "astralno" telo vrati i sedne, uklapajui
se sa fizi ki m.
Cvrsto ih uj edinite: eksperiment je zavren.

Opasna biljka - Psihologija ha ia

Zakotrlja} kamen

130

Veba dovodi do savrenstva.

j
jo
da
je
je
ol
jb
na
;
na
as
op
i
k
a
pa
a,
iv
rlj
va
O va veba je
n
Pe
al
itu
R
ji
an
"M
n
de
ve
iz
o
jiv
l
pa
i
at
pr
je
da
prethodi i
t
en
m
en
sp
Ek
.
lja
ite
u
og
t
ve
i
at
im
J
lje
tagram a' ''. o je bo
m
sa
ni
a)
tin
se
de
o
lik
ko
ne
d
(o
a
ik
en
u
a
dv
je lak; sa samo
t bI O
en
im
er
sp
ek
vi
pr
je
a
im
ug
dr
sa
ti;
os
un
tp
po
u
uspeo,i to
uspesan.
.
.
.
av
pO
se
I
kO
e
J
lik
ob
i
o
J
tim
rs
uv
da
o
am
U ovaj deo mor
ije .
ag
m
e
ln
ija
on
m
re
ce
de
re
ob
na
r
vo
go
od
o
ka
u
j
lju
:
''
lju
K
ov
on
m
lo
So
"
",
tia
oe
"G
ti
va
to
ul
ns
ko
e
cij
(Za instruk
ta I
re
Ba
,
na
ba
A
di
ra
et
Pi
u,
ip
gr
A
sa
iju
el
om
K
,
ja
vi
El ifaza Le
druge .)
... .
I
I,
I1lJ
aS
Op
go
no
m
i,
nij
al
re
i
i
r
v
go
no
m
O vi ob lic i su
in u
lic
ko
ne
o
m
sa
m
sa
ao
av
zn
Po
i.
i
st
po
o
k
te
je
izuzetno ih
uspenih praktiara.
.
.
nl
at
n
ep
N
I.
ik
ol
J
zn
ra
o
jn
ra
sk
be
su
a
en
im
i
i
Sv i ovi ob lic
grupi.
oj
ov
u
aj
ad
ip
pr
a
i

ha
i
en
m
no
fe
ki
ti
us
ak
i
vi zu el ni
a
bi
g
ko
ns
a
Bo
e
nj
e
vi
je
da
iti
av
st
po
et
N e treba samo pr

se
a
et
sv
og
ov
od
a
tip
g
e
vi
o
dn
ho
op
ne
a
aj
neizrecivog sj
udente
st
ge
no
m
je
i
k
ta
oj
ov
u
a
k
re
G
a.
lik
ob
no vi tih
tri
su
a
rim
va
st
im
ov
u
e
m
e
vi
aj
N
.
ta
pu
odvela sa pravog
o
m
e
vi
ta
J
os
Iz
(
e.
og
a
en
m
no
fe
h
ni
tiv
di
au
m
vi zu el na i seda
ni
O
.)
m
to
n
ba
se
za
a
ev
ht
za
a
m
te
;
la
u
lih
ta
os
razmatranj e
je
an
jiv
vl
ja
po
o
ov
ih
nj
i
u;
tr
Va
i
ec
es
M
e,
nc
Su
na
se odnose
i
en
a
pr
i
,
i
ju
ju
pl
sle
za
su
ni
O
e.
an
hy
D
e
obeleava dosezanj
je
sto
sa
se
da
,
om
sk
je
bl
im
irn
m
a
ad
m
,
m
ni
su toliko intenziv
da
og
m
a
im
st
no
ol
ok
m
ni
e
re
od
d
po
i
,
ne
da

od prirode Ve
se
I
kO
I
UC
ZV
su
J
i
vn
iti
ud
A
a.
fifi
Sa
u
kn
ta
do
da
u
se uzdign
e,
jk
ol
k
e
sk
or
m
e,
ub
tr
i,
ov
om
gr
,
vi
no
slo
uju kao zvona,

no
m
i
a
aj
a
zn
g
je
an
m
od
su
i
on
;
lje
da
ko
ta
i
"ljupka Vina"
go su uo bi ajenij i.

'

jiga
kn
je
na
lje
aV
pr
na
i
e
en
plj
ku
sa
o
in
an
zv
su
da
l-la
. Sugestije G-dina
paljivih uputstava. Vidi Liber O. -E D

13 I

Kao to je oekivano, takvi oblici ostavljaju malo utisa

ka na pamenje. Ipak, dovoljno su zavodljivi, i plaim se da
veoma velika veina mistika provodi svoje ivote lutajui
po tom nestvarnom svetu senki i koljki. Sve ovo je, takoe,
prijatan aspekt doi vljaja. Ovde spadaju i grozni oblici de
lirijuma i ludila koj i opsedaju i unitavaju duu koja ne uspe
da ih kontrolie i odbaci. Ovde ivi Stanovnik Praga svesti,
ta koncentrisanost u jedan simbol Oaja i Straha od Uni
verzuma i od Sopstva. A na svim stazama je On, spreman
da udari na onoga ko se zanese ili zastrani, iako je dosegao
gotovo najvee visine.
Koliko sam ih samo poznavao, poput aj Ida Rolanda i
nj egovih vrnj aka, koji su doli u tu M ranu Kulul J edan
mlad, jedan hrabar i jedan ist-izgubljeni' Izgubljeni ' Zat
voreni u paklima materije, izbrisani u uskovitlanim vodama
lude vizije, prave rtve ha ia due.
Ovaj "dvoruni motor na vratima je spreman da udari"
svakog od nas ko nije dostigao Arahathip, pristup u Veliko
Belo Bratstvo. Nije dovoljno naterati nas da odbacimo svoj
ateizam i uskliknemo: "Boe, budi milostiv prema meni
grenom i sauvaj me na putu Istine !". Ne, jer za one meu
nama koj i znamo koja trostruka srebrna nit od meseeve
svetlosti vezuje crvenu krv naeg srca za Neopisivu Krunu
Sjaja, koj i smo videli koj i Aneo stoj i na meseevom zraku,
koji smo spoznali parfeme i vizije, videli kapi rose nebeske
kako stoj e na srebrnom lamenu ela- za nas nije n i strah ni
ponos, ve tiina u jednoj misli o J ednom iznad svih misli.
U fantomskom svetu nije preostalo straha; mi moemo
uzeti krv Crnog Zmaja za nau Crvenu Tinkturu. Razumemo
uenje Visila JnleriOl"a Terrae Reclificando /nvenias Occu/
lum Lapidem; i upreui u svoja trij umfalna kola Belog Orla
i Zelenog Zmaja, s lakoom putujemo Stazom Kameleona,
pored Gvozdenih Kula i Fontana Nebeske Rose, u to crno
neopisivo More najmirnije.

132

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija ha ia

133
-

XIII
" Iz Otvora Zemlje potekli su zemaljski Psoliki demoni,
ne pokazujui pravog znaka smrtnom oveku ."
"Ne idi dalje kada Liktor proe pored tebe."
.
.. Ne usmeravaj svoj um ka irokim povrmam ZemlJ ;
jer Biljka Istine ne raste na zemlji. l ne men kretanje
Sunca, sakupljajui pravila, jer je ono noeno Venom
Voljom Oca, i ne samo zbog tebe. Odbaci (iz s oga uma)
plahovito kretanje Meseca, jer se on uvek krece snagom
neophodnosti. Kretanje Zvezda nije nastalo zbog tebe.
iroki eterini let ptica ne daje istinsko znanje, OltI secI
ranje utrobe rtava; sve su to samo igrake, osova pre
vare najamnika; bei od nj ih, ako eli da stupi II svetI
raj pobonosti, gde su Vrlina, Mudrost i Pravednost spo
jene. "
"Ne poginji se pred mrano velianstvenim SvetOl II
kome se uvek nalaze ncverna Dubina. i Had obavijen
oblacima oaravajui II nerazumljivim slikama, stl[110glav, kri dav, crni veno ustalasani Ambis koji uvek
prihvata Telo nejasno, bezoblio i azno."
"Ne poginji se, jer ispod Zemlje lezI bezdan, do kog se
stie Lestvama od Sedam Koraka, i tamo Je postavljen
Tron zle i fatalne sile."
..Ne ostaj na ivici sa talogom, jer postoji mesto za tvoj lik
II carstvu jednako velianstvenom."
"Ne prizivaj vidljive Slike Due Prirode."
"Ne gledaj na Prirodu, jer je njeno ime fatalno."
"Postalo je Vi da ih ne biste gledali pre no to Vae telo
bude inicirano, jer vazda mamei odvlae due od svetth
..
tTIlstenJa. "
"Ne rodi je, da na odlasku ne bi neto adrla."
"Svet koji mrzi Svetlost, i spiralne struje kOJIma su mno
gi povueni na dole."
ZARATUSTRA

ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, jo uvek

tu; tako j e i Prostor vrsta Prostora kog smo svi svesni. I
opet, opaeni fenomeni prate uobiajene zakone rasta i pro
padanj a .
Ali,svi stvarni mistini fenomeni protivree ovim us
lovima.
Pre svega, Ego i ne-Ego se uj edinjuju eksplozivno,
njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od
njih. To je upravo onakav fenomen kao direktno meanje
vodonika i hlora. Prvo to se uoava jeste bljesak u naoj
analogiji , ekstaza ili Ananda (blaenstvo) u dostizanju Dhy
ane. I kao to nam ovaj bljesak ne pomae da analiziramo
gas hlorovodonine kiseline, tako nas Ananda spreava,
ometajui nas u opaanju stvarne prirode fenomena. U
viim mistinim stanjima, dalje, nalazimo da su J ogi ili
Mag nauili kako da to kontroliu.
Ali, kombinacija elemenata e obino biti jedna konana
radnj a katastrofalne energije.
Ova radnj a se, takoe, ne odvija u vremenu ili pro
storu onakvima kakvima ih mi znamo. Mislim da je za
prvo doivljavanje Dhyane neophodno biti sam. Odreeni
mistini metodi mogu da nas naue da zadrimo sliku; ali
kriterijum prave Dhyane j e samoa, potpuno suprotna ne
jasnim i promenijivim fantomima "astraine ravni".
Nova svest koja nastaje kao rezultat kombinacije je,
takoe, uvek j ednostavna. Cak i kada je beskrajno sloena,
kao u Atmadarshana ili Vienje Kosmikog Pauna, njena
jednoa je istinitija nego ove dve kontradiktorne istine.
O pitanju vremena i prostora. Sve vreme je ispunjeno;
sav prostor je ispunjen; fenomen je beskrajan i vean.
Ovo je tano, iako njegova jednoa ini traj anje fenom
ena jedva zamislivim. Ukratko, doivljen je u nekoj drugoj
vrsti vremena, nekoj drugoj vrsti prostora.
v

Moglo b i biti korisno ovde jednom zauvek napraviti ra

zliku izmeu lanih i stvarnih mistinih fenomena, jer smo
u prethodnim poglavljima priali o oba, bez razlike. U as
tralnim vizijama', svest je jedva naruena; u magIjskIm Iza
zivanjima snano je egzaltirana, ali je jo uvek ograniena
svojim prvobitnim uslovima. Ego je jo uvek suprotstav-

1 35

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

Nema nieg iracionalnog u vezi sa ovim. Ne-Euklidovs

ka geometrija, na primer, je mogua, i moe biti tana. Jedi
no to je neophodno za teoriju o univerzumu jeste da treba
da bude tana za sebe unutar sebe; jer izvan nema n iega
ime moemo da proverimo svoj proraun.
I nije nezam islivo da mnogi od ovih svetova postoje,
proimajui se uzajamno. Pretpostavite etiri dimenzije, i
eto prostora za neogranien broj svetova. Jer, iako ravan
u potpunosti ispunjava kvadrat, ona kocku uvek mora da
ostavi potpuno praznom.
Sto se tie zakona koj i vladaju u ovom novom carstvu,
ovde nita ne moemo da kaemo. Veina mistika su skre
nuti sa prave linije istraivanja, obino bazinijim (emocio
nalnim ili pobonim) arima Vedana fenomena koji emo
pomenuti; ali verovatno da i najbolji moraju biti zbunjeni
neusaglaenou svoga Iskustva sa simbolima jezika.
Moglo bi se dodati da je jezika tekoa na odreen nain
osnovna. Jezik zapoinje jednostavnim izraavanjem obinih
potreba veine pripadnika ivotinjskog sveta. Dalje vidimo
da su sve nauke stvorile svoj sopstveni tehniki jezik kako
ih obian narod ne bi razumeo. Prigovaranje misticima, kako
su nj ihovi simboli nerazumlj ivi, jednako je opravdano koliko
i prigovaranje poznavaocu algebre ili hemiaru. Pisani rad
u Udruenju Hemiara u potpunosti obino razumeju tri ili
etiri, od preko sto uglednih hemiara u prostorij i.
Ono to je dobijeno za "popularnu nauku" izgubljeno je
za tanost; i u radu ove vrste vie se plaim prigovora svojih
mistinih uitelja, nego prigovora zbunjene gomile.
Mnogo vanije i sigurnije od karakteristika samih misti
nih transova je velika i znaajna analiza da je rezultat pra
vog transa da inspirie J ogija snagom da najbolje mogue
obavi posao u svom polju.
Lj ude koj i izazivaju plaljivost i histerine ispade, praznu
sentimentalnost; koj i su udaci, budale, zvekani, blebetala-

njih odbijam da prihvatim kao mistike. Istinski fenomeni

misticizma mogu da se pojave samo u prvoklasnom mozgu
i u zdravom mozgu; nj ihovo delovanj e na taj mozak je da ga
umire, da ga oj aaju, da ga uine sposobnijim za uzvieno
i neprekidno razmiljanje. uvajte se j aganjaca u lavljim
koama, magaraca koj i njau i misle: "rie tigarl"
Fiziki, takoe, mistik treba da bude poznat po svojim
kvalitetima snage, istoe i svetlosti; svojoj samokontro
li,svojoj koncentraciji misli i dela, svoj oj krepkosti, svom
strpljenju.
Retko ete ih nai da uz popodnevni aj avrljaju o vido
vitosti, ili ak o "igranju Adama".
Sta? Ne znate kako se igra "Adam"? I sebe nazivate mudracem? Pih!
Igra "Adam" igra se ovako.
Uzmite klju, Bibliju,elastinu traku.
Nasumino otvarajte Bibliju dok ne naete pogodan
tekst.
Tu ubacite klju, ostavljajui burence i prsten izvan.
Stavite elastinu traku oko knjige, tako da dobro privr
stite klju u njoj .
Citavu kompoziciju dovedite u ravnoteu stavljajui
svoj i palac Pomonika Maga Vetine ispod kljua j edan
naspram drugog.
(Znaajna, ali, po mom miljenju, krivoverna kola po
sveenika koristi kaiprst.)
Budite savreno mimi; i postavite svoje pitanje: "Adame,
Adame, istinu mi kail Da li . . . i tako dalje.
Ovaj veli anstveni metod upanja srca sudbine je oi
gledno izveden od neto bolje razraenog metoda u knj izi
"Solomonov Klju" (Knjiga 1 . , poglavlje IX) za otkrivanje
krae, koji se izvodi sa sitom i za koj i sam smatrao (sve dok
mi "Adam" nije posavetovao suprotno) da predstavlja naj
bedniji razvrat u kom bi ljudski intelekt mogao da uiva.

1 34

137

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

Igra je, meutim, veoma cenjena meu vidovnjacima

arlatan ima; i ja sasvim mogu da razumem njihov oprav
dani gnev zbog toga to ja ne priznajem nj ihovu vinost
u ovoj igri i u podvaljivanju i uceni kao neto to im daje
pravo na mesto za Okruglim Stolom Posveenika.
No, hajde da se mi vratimo naoj klasifikaciji.

Primetite, meutim, da mnoge od tih vizija uopte nisu

tip Dhyana; to su u glavnom samo halucinacije "astralne
ravni". U poglavlju X l l l smo ukazali na znake.
Metodi dostizanja ovih stanja mogu se pronai u svakoj
knjizi Bhakta Joge- najbolja za koju ja znam j e Swami Vi
vekanandina- i u Lojolinoj "Exercitios Espirituales", ija su
disciplina i metod, po mom miljenju, nenadmaene.
Ovi fenomeni su gotovo uvek uprljani seksualnou, i zbog
toga su veoma opasni. "Prljavtina je stvar na pogrenom mes
tu", i meati, svesno ili nesvesno, moral ili nemoral sa religi
jom je prljavo; a prljavtina stvara bolest. rtva u najboljem
sluaju postaje fanatik, a u najgorem i najeem, idiot.
Nieg tipa su ljubavi Magova i prizvanih elementala. Kako
Levi kae: "Ljubav Maga za takva bia je bezumna, i moe
da ga uniti." S igurno hoe, ako se ne pripazi na vreme.
Vie, opet, jer su sasvim neodreene i iz tog razloga vernije
tipu Vedana su ushienje od radosti i duboka duevna patnja,
koje su doiveli ljudi kao to su Luter, Foks, Molinos i drugi.
Profesor Vilijem Dejms na najprikladniji nain obrauje ovo
pitanje u svom delu "Ramovrsnost religijskog iskustva".
Ogranienja ovog stadij uma su prvo, njegova utonulost
u sebe; drugo, njegova gotovo uvek nesavladiva sklonost za
samoograniavanjem i usko st.
Dva mistika, jedan koji uiva u Hristu, a drugi u Vinuu, e
svoja iskustva opisati gotovo identinim jezikom, a ipak pro
glasiti jedan drugog za "neznaboca" odnosno "Mlechha".
Meu fenomenima haia, slinost je u intenzivno doiv
Ijenim emocijama (to je dobro opisao de Kvinsi (opijum),
a naroito Ludlov). To su strah, ponos, Ijubav,smeh, tuga i
druge.
U sluaju Vivarupadarane (vizija Vinua), ak i rezul
tata kakvi su oni sv. Fransisa i sv. Ignatiusa, najbolji mistici
mogu da izbegnu sebinost, uskost, i emocionalizam, i po
dignu svoje iskustvo do tipa Sanna ili ak Sankhara.

136

XIV
"Postoji odreeni Razumni koj i Vam j e omoguio da ra
zum ete Cvetom Uma."
"Pomeavi ivotnu Iskru, od dve skladne supstance,
Uma i Boanskog Duha,kao treu im je dodao Svetu
Ljubav, asnog Vozara koj i ujedinjuje sve stvari."
"Ispunjavanje Due dubokom Ljubavlju."
"ovekova Dua na izvestan nain privlai Boga sebi.
Nemajui nita smrtno, ona je potpuno opijena Bogom.
Ona se raduje II svojoj harmonij i pod kojom opstaje smrt
no telo."
"Kao zraci Svetlosti njegovi tokovi idu II napred, zavra
vajui se otrim vrhovima."
ZARATUSTRA

Vedana.- U vezi sa Oseaj ima, prvo moemo da prime

tirno klasu rasej anih misli koje se odnose na emocije u
usredsreenom umu poetnika. Traenj e zadovoljstva u, ili
trplj enje bola od, same meditacije je neto ega se naroito
treba plaiti.
Od mistinih fenomena moemo opaziti ogromnu klasu
pobonih vizija. Vinu, Hrist, Jehova i druga boanstva po
javljuju se kao odgovorna dugotrajnu i vatrenu ljubav. Vi
dite "Bhagavad G ita", X l poglavlje, vizije mnogih katolikih
Svetaca, Tereze, Gertrude, Fransisa i drugih, Ana Kings
ford ("Odevena Suncem", ! l l deo), Idra Rada Kadia i tako
dalje.
Devica Marija je mnogima omiljena; sve j e to jedan
fenomen.

139

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

"Bhagavad Gita" svakako dosee visine ovog drugog- ili

bar odraz sa te visine- u jednoj ili dve take.
Ne smemo propustiti da ovom poglavlju dodamo nii
aspekt onoga to Mag Abramelin naziva Znanje i Razgovor
Svetog Anela uvara, jo jedan (i manje metafiziki pre
tenciozan) nain govorenja o "Viem J a" ili "Geniju". To je
zaista samo nii aspekt, jer fenomen uistinu spada u Vin na
nam. Pa ipak, kodj ednostavnijih dua se ova osobita M ilost
sputa- moe li se tako rei?- na ovaj nivo, ba kao to otac
moe da se pridrui svom detetu u igri, zadobijajui tako
nj egovu simpatiju i poverenje kao osnov za vie sj edinjavanje.

opaaj ovog Safifia tipa vodio da formulie svoju iracio

nalnu doktrinu Transcendentalni realizam, ba kao to je
(sigurno) Berklijeva doktrina nastala iz Samadija tipa Ve
dana. Stigma ove klase mistinog iskustva je nesumnjivo,
kao prvo nj eno razlaganje svih koncepata u opaaje sasvim
neodreene i bez strasti, i drugo (i povrh toga), nj eno tran
scendi ranj e zakona miljenja, kako smo mi navikli da ih
shvatamo.
(Ovo je samo delimino tano. Kejnova "Formalna
logika", temeljno prouena, vodi osobu opasno blizu supraracionalnom. Cuveni profesor je verovatno jedva svestan
kako su njegovi orlovski letovi okrznuli sunce svoji m va
trenim krilima.)
Ako stanovnik na ovoj planeti meditira na Boga, njegovo
prvo iskustvo tog Boga vie nee biti Njegovo pojavljivan
je ili Njegovo delovanje na nj ega, ve Njegove Prirode u
nekim predelima iste misli. U sl uaju boga Ozirisa, na
primer, on svoju viziju vie nee izraziti imenom Oziris ili
zelenim licem, belom odorom ukraenom zvezdama u tri
ive boje, krunom i ezlom i biem; niti e pevati udesne
himne o prelaenju u Amennti, smrti i vaskrsenju Boga;
nego e sve ovo izraziti nekim istim simbolom, kao to
je krst, heksagram, ili ak broj 6. i oni na njego voj ravni
ce ga razumetI.
Ovde, takoe, moramo da klasifikujemo otkrovenja iste
Kabale, i otkrie veza meu simbolima.
Stanja na ovom Sanna nivou su toliko uzviena u istini
da racionalan ovek gotovo nikad nee uspeti da ih razume.
On ima neko iskustvo Rupa vizija,makar i samo u analogij i;
on Rupa mistika naziva aavo m budalom; takoe i Vedane,
ijeg mistika naziva budalastim magarcem; ali Safiiia mis
tik mu se ini kao sumanuti ludak.
Slinost ha ia ovom stadijumu su mentalne analize koj e
sam detaljno obradio, u poglavlj i ma Y. i VII.

1 38

XV
"Um Oca lebdi na tananim vodiljama koje blistaju nesa
lomivim obrisima nemilosrdne vatre."
.. Proroita potvruju da se vrste Linosti i dmgih Boanskih
vizija pojavljuju u Etru (ili Astralnom Svetlu)."
ZARATUSTRA

Sanna.- Glavni meu Sanna fenomenima, u sluaju

poetnika koji pokuava da usredsredi svoj um, su one
uznemirujue misli koje analiziraj u sam proces. Tee ih je
unititi nego ostale, poto one vie ne dolaze iz pamenja ili
fizikih stanja, nego iz samog delanja, tako da se ne mogu
iskljuiti, ve se sa potrebama mora direktno suoiti i ov
ladati ih.
U mistinom svetu, dolazimo do tih udnih ekstaza
koje(uveren sam) lee iza mnogih filosofskih dogmi.
Sv. Atanasije je verovatno doiveo neto slino kada je
napisao svoju ludu veroispovest. Takoe i Hindusi sa svo
j im pokuaj ima da potvrde Parabrahmu poriui mu sve
kvalitete, nj ihova dogma o "parovima suprotnosti", njihovo
zastupanje da Sat-Chit Ananda transcendira ove parove;
tako je verovatno i Herberta Spensera direktan Samadi

141

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija ha ia

Metodi za postizanje uspeha u ovoj stvari su daleko tee

od onih koj e su nekad bile dovoljne. Citav um mora da bude
usmeren tokom dugih neprekidnih perioda, apsolutno kon
centrisan na svoj sopstveni rad sve dok mu to ne postane
normalno, kada se dosee stanj e zvano Pratyahara. Prvi re
zultat e biti nj egovo razlaganje na nepovezane utiske. Na
kon ovoga moe se pojaviti uasno iskustvo; svest o nepove-,
zanosti svih fenomena, i o jedinicama svesti posmatraa.
l Univerzum i Sopstvo su ludi. Um moe da postane pot
puno prazan, gde je jedino olakanje (koliko god udno
zvualo) sve osim nepodnolj ive mentalne patnj e svesti.
Ova patnja, koja pripada niem Vedana nivou, je teret, koji
neprestano vue mistika dok on nastoj i da raspri crnilo
svog ludila. Ali jedinstvo njegove patnje je dokaz njegovog
Sam stva, i predznak njegovog vaskrsenja iz ponora. Takvo
mistino stanj e moe da traj e nekoliko dana, a moda i ne
deljama. Neu se truditi da istiem ogranienja. Najmanj a
greka u procesu bi gotovo sigurno kao rezultat imala traj
nu i beznadenu melanholiju; samoubistvo bi moda bilo
naj srenij i zavretak.

svest o neophodnosti subj ekta i objekta jednog za drugim

moe da je predstavi kroz nepromenljive glife. Mogue je
da je moje iskustvo sa haiom jo nepotpunije nego to
sam pretpostavljao, i da bi neki talentovaniji eksperimenta
tor mogao da popuni ovu prazninu.
U koncentracij i poetnika- iako se u ovom stadijumu
teko moe zvati poetnikom- Sankhara predstavlja stranu
prepreku. Jer, ometanje za njegov uravnoteeni tok misli
je upravo sam taj tok; ne kao Safifia, nesrea neminovno
nastaje iz tog toka, kao da je kamenje u renom koritu, ali
sam zakon gravitacije, njegova neizbena tendencija da
prati svoj pravac. Tako se dobri mladi Jogi osea nekako
nezgodno postavljen; stvorivi moan motor i uklonivi
sve zamislive prepreke za njeno neometano funkcioni sanje;
sada J e suoen sa inercijom sve te velianstvenosti i sjaja.
Frankentajn!
M istina stanj a Sankhare su groznija i stranija od svih
koj a smo do sada spomenuli. Atmadarshana, na primer,
jedino se moe bledo opisati (plaim se nerazumlj ivo,ak i
tako) govorei o svesti itavog Univerzuma kao o Jednom
.
I kao Svemu, u Svojoj nunoj vezi sa Sobom unutar i van
Vremena i Prostora.
Ovde je, takoe, rezultat Sammasatija, razumevanje
svog sopstva i njegove veze i istovetnosti sa svim.
Ali, oseam da baljezgam. Naprezanje da se razmilja o
ovim stvarima, da se prevode na jezik filosofije, daje oseaj
traim i ne nalazim drugi izraz- da e oveku eksplodirati gla
va. Sklon je da ustane i vie iz iste nemoi, i samo krajnja
ludost tako neeg ili neki gi metod da se doe do olakanja
zadrava ga da mirno pie. Covek se, isto tako, osea kao stara
ena u Terezi Rakin, nem i paralisan ak i dok se raspada od
ogromne tajne. Nije onda nikakvo udo ako su posveenicima
potrebne godine obuke pre nego to su stvari same po sebi
shvaene! "Ne gledaj na Vidljivu Sliku Due Prirode; jer je

1 40

XVI
,,

0 kako svet ima krute umne vladare!"

,

ZARATUSTRA

Sankhara.- Citalac e primetiti- verujem sa bolnim

saoseanjem- narastajuu tekou izraavanj a ovih rezul
tata meditacije reima. U ovom stadij umu, osoba prosto
poeli da sa Fihteom uzvikne da bi, kada bi bilo mogue
poeti sve iz poetka,ovek poeo izmiljanjem nove she
me simbolizma.
Ovde u Sankhari, analogija haia malo grei. Moda
uverenost u neodolj ivost veze izmeu uzroka i posledice,

'

1 42

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija "aia

Njeno Ime Fatalnost; nije postala tvoje telo da Je gleda, sve

dok prvo nije proieno Svetim Misterij ama."
Najpraktiniji i naj laki metodi za postizanje ovih stanja,
naelno, su:
Prvo, vebanje "magijske memorije". Veba je da se za
pamte dnevni dogaaji unazad, dakle, prvo veera, onda
aj, ruak, doruak. Osim, naravno, to se do tog vremena
osoba zauvek odrekla jelal Memorija stie naviku, i napo
sletku nastavlja da radi unazad tokom sna, nazad, nazad,
kroz roenje i prethodna stanj a sve dok (kae Bhikku Anan
da Metteya) idui unazad kroz prolost osoba ne stigne pravo u budunost- "Sto je lepo, ali ja ne znam ta to zna i ! "
Mislim daje u redu da napomenem daja nikad nisam po
stigao nikakav uspeh u ovoj meditaciji, i navodim je samo
.
po cuvenJu.
Pravi klju do stanjaje Sammsati- Pravo Seanje. Osoba
razmatra sve poznate faktore koji suje stvorili takvom kakva
je, ba takva a ne drugaija. Jasno j e da izostavljanje i jedne
majune pojedinosti mora da promeni itav tok dogaaja.
Razmislite onda, zato ovako, a ne onako?
" Istraite Reku Due, odakle, ili koj im redom ste doli:
tako da iako ste postali sluga tela, moete ponovo da se
uzdignete u Red iz koga ste potekli, uj edinjujui dela sa
svetim razlozi ma."
Zbog ega sam roen u Engleskoj, a ne u Vel su?
Zbog ega su moji roditelj i bili ba oni koj i' su bili, a ne
neki drugi?
Zbog ega sam se dao na planinarenje, a ne na kriket?
I tako za svaku poznatu injenicu koj a se nekog tie- a
sve poznate injenice se osobe tiu, makar i samo da se za
pita "Zbog ega ja ovo znam?"
Kako se sve to uklapa? Mora,jer Univerzum nije lud- to
crnilo je prolo.
Ko sam dakle ja? I zato? I zato?

Dostizanjem ekstaze ili Samadija kroz ovaj kanal, za

gonetka Kamme je reena, i osoba je u stanj u da ue u
carstvo iste svesti. Univerzum, ij i m j e posledicama davno
ovladano, konano j e savladan u svojim uzrocima; i zaista
j e Majstor Hrama onaj koj i moe da kae:
Vi Veri Vniversvm Vivvs Vici.

143

XVII

"Sve stvari opstaju zajedno

II

Razumnom Svetu."
ZARATUSTRA

Moram da ubacim kratku napomenu o Samadiju, izvoru

beskrajnog nesporazuma.
Etimoloki se sastoj i od Sam (grki 0UV), zajedno sa,
i Adhi (hebr. Adonai), Gospod, naroito lini Gospod, ili
Sveti Aneo uvar.
Hindusi ga, shodno tome, koriste kako bi dali ime onom
stanju uma u kom su subjekat i obj ekat, postajui Jedno,
nestali . Kao to se H jedini sa CI, i nastaje HCI, tako se i
Jogi sjedinjuje sa obj ektom svoje meditacije (moda nje
govo srce), i kako ovi nestaju, Vinu se pojavljuje. Ne radi
se o tome da J ogi opaa Vinua.' Jogi je nestao, ba kao to
je i vodonik. Nije Srce postalo Vinu, niti je Vinu ispunio
Srce Srce Je nestalo, isto kao i Hlor. Imamo epruvetu, i
:
ona Je puna HCI koj a vie nema nikakve veze sa svojim
elemenlIma, kao rezultat njihovog ujedinjenja. (Namerno
posmatram problem na nivou "elementarne hemije".)
. Tekoa pokazi vanja ovoga navodi autora knjige "Bhagavad Gita" da
.
pree na Rupa-slIl1bo
le kada je trebalo da bude II Viililanam (pogI. XI).
Nohodn? J e da se promeni subjekat II reeni ci. I tako autobiografija
M1Shka tece: fetlls, beba, dete, deak, mladi , ovek, 4 1 8. Nema linog
Idnl1teta ao vze iZmeu oveka koji je na rubu "dostizanja" i Bia
.
kOJe se pOjavljuje
II njemu, ponitavaju i ga, i Koga on kasnije pamti
kao svog "Genija".

144

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

Samadi je, dakle, za Hindusa rezultat, zapravo rezultat

rezultata. Postoje vii i nii oblici. Onaj nazvan N irvikalpa
Samadi, kod koga trans nastaj e usled otputanja svih misli,
umesto da se koncentrie na jednu misao - to Je najvIsa
vrsta.
Za Budistu Samadi, iako je nameravano stanj e uma isto,
nije kraj , ve sredstvo.
Sveti-ovek-istoka ovo stanj e uma mora da ouva nena
ruenim tokom itavog svog ivota, koristei ga kao oruje
da napadne Tri Osobine (antiteza Nibbane) isto kao to
:
ovek koristi nOImaInu dual istiku svest da bl napao taj du
alizam.
Moram da primetim da je ova ideja toliko velianstvena
da gotovo sumnjam u nj enu izvodljivost, i drhtim s obzi
rom na svoje shvatanje iste. Samadi, koji traje dvanaest
sekundi, fenomen j e koj i prodnna duu oveka, Iskorem
nj egovu Kammu, uniti nj egov identitet- a Bhikku Ananda
Metteyya radosno govori o praktino neprekIdnom Sama
diju kao prvom koraku do dostignua I
Hindus, takoe, postavlja ovo pitanje.
Ja" kae on definiem Fenomen kao promenljiv, a
'
Atman Noumenon' kao nepromenlj iv. Kada me izazivaju,
ja samo uzvratim navodei razliku izmeu Atmana i Para
matmana. Vi kaete isto, ali za Atman kaete 'Nibbana'."
Budista moe samo da odgovori, dovoljno grubo: Ne
postoji Atman; postoji Nibbana.
.
'
Hindus verovatno promrmlja neto u vezI sa kntlkovan
jem Nibbane nametnuvi odreenom broju Budista kon:
cepciju Parinibbane, jednostavno, ali jasno defimsanoJ
kao Ono na ta se ne primenjuje nikakva kntlka! Pa Ipak,
Ataman i Nibbana su definisani gotovo identinim termimma.
o

"

'

'

"

"

. Noumenon- razumom shvaena stvar (nasuprot fenomenu) (prim.

prev.)

145

Jasno je da je za nas, koji ni jedno ne znamo savreno, za

ludno da pokuavamo da sudimo u tako osetljivom zapletu.
S druge strane, bolje je da zapnemo i postignemo oba, i Ono
to kombinuje, porie, i transcendira oba. Rei su jeftine!

XVIII
U ovome su bezobline stvari uobliene."
" Slina vatra razmetljiva se irila kroz nalete vazduha,
ili vatra bezoblina odakle j e dola Slika Glasa, ili ak
razmetljiva Svetlost obilata, kqi a se okree, uskoviltana,
glasno vritei. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isi
java vatru, ili Deteta, roenog visoko na ramenima Ce
lestinskog Ata, ognjenog, ili obueno u zlato, ili golo, ili
koje ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima
konja; ako se tada tvoja meditacija produi, treba sve ove
simbole da ujedini II Formu Lava."
"Ali Bogje onaj koji ima Glavu Sokola."
ZARATUSTRA
"

Viiiiianam.- Kada bi analogija haia ovde mogla da

nam pomogne, onda je to ono najuzvienije stanj e u kom
je ovek sebe izgradio u Boga. Neko bi mogao da se nae
u nedoumici da li sama droga ikada ovo postie. To je
moda samo predodreeni posveenik koj i , momentalno
osloboen rastauim dej stvom droge iz niza etiri nie
Skandhe, stie ovo znanje koje je s pravom njegovo, pot
puno budalast, koliko moe biti da tako neto uradi kakvim
drugim uobiajenim metodama.
U sl uaj u aspiranta za meditaciju, ovaj stadijum je jo
straniji od prethodnog. On je, da upotrebimo raniju meta
foru, obustavio zakon gravitacije; struj a je mima, a Sunce
due se vemo odraava u njegovom sj aju; moni motor je
zaustavljen.
Ali- gle ! Oslobodili smo se pokreta, ali materija ostaje .
(l ponovo moram da se izvinim zbog tako pojednostav
ljenog pogleda na fiziku.) I dokle god postoji estica ma-

1 46

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

terije, ona mora da ispuni Univerzum- nema mesta za Duh.

Njegova misao je kontrolisana i blaga;njegova misao (ak ! )
je zaustavljena; ali tu je misao. Ona ostaje postoJana, Jaca
nego ikad u svojoj tiini i veliini; i - o, nesrenie! Ono to
moe biti misao nije istinito.
Uzeo s i lai, te lisiice koje kvare groe. Lai si jednu
za drugom zatajio; i ta si postigao?
Oblikovao si sve iluzije. O bedni robe! Sve to si uradio
jeste da si uskladio i uj edinio sve lai i iluzije u jednu uni
verzalnu la, jednu bezgraninu i luziju. Ona je jedna; ne
postoji nita da se postavi nasuprot nje. Ti si deset mil iona
puta vie u vlasti Maja nego ikad, ti, koj i sebe naziva Para
brahma, Hua, JAO!
Mistina stanj a ovog stepena su konana i savrena iden
tifikacija Sopstva sa Svetim Anelom uvarom, Vizijom
Pana, etiri bezoblina stanj a Budizma, naime, Samadi nad
Sveu, Prostorom, Nitavilom i onim to, u logikoj fraze
ologiji, nije n i P ni p'. Ovde bi, takoe, trebalo da smestimo
ivadaranu, Viziju Razaranj a Univerzuma, Otvaranje Oka
Sive.
(Zbog toga posveenici u ovom stadijumu kao oznaku
nose oko.)
ta se jo moe rei o ovoj viziji, osim da je Univerzum,
kakav je prethodno znan kroz Atmadarshanu, poniten? Pa
ipak, negacija ove fraze jedina oigledna; smisao je da je
sva ta negativna Atmadarshana unitena; samo se iluzija
nastavlj a. Na nj enom mestu, ipak, zaista postoji N ita- i je
dini nain da se izrazi materija jeste da se to Nita napie
velikim N .
Ako je italac racionalista imao super-stolpniko strpljen
je da dovde ita, sada e sigurno konano baciti knj igu sa
etiki opravdanom psovkom.
Ja ga, ipak, molim da veruje da postoji traak razlike
izmeu mene i trgovca paradokSima. Ja se ne Igram reclma-

sam Gospod zna koliko bih eleo da to mogu! Nalazim da

se one igraju mnome! - J a se iskreno i trezveno trudim da
stavim na papir ono to znam, ono to znam bolje od bilo
ega na svetu, ono to toliko prevazilazi i nadmauje sva
druga iskustva da gorim da to obznanim.
Pa opet, nikako ne uspevam. Dao sam svoj ivot proua
vanju engleskog jezika; moji laskavci pretpostavljaju da
imam neto malo sposobnosti za izraavanje, naroito, neki
bi se sloili, u prenoenju svih vrsta neumerenih misli. No,
ovde elim da spalim Univerzum zbog nedostataka jezika.
I tako bes proe, i ovek shvati kako su nj egovi preci, u
istom stanju, izali iz njega slikajui u tiini "Srce opaano
Zmijom", ili "Krilata Lopta" ili neku slinu zamisao.
Ako nastavim, videvi da je moj mali dar za jezik si
gurno s razlogom ba moj, i iz tog raz10ga, poto ni jednog
drugog razloga ne moe biti, neka mi moji prijatelji raciona
listi oproste, dok ih agonija moje nesposobnosti najstranije
kanjava.

1 47

Sto se tie metoda za stic anje ovih posebnih stanja, u velikoj meri se slaem sa Sri Paranandom, svoj im pobonim
prijateljem, kada pria o "Mi lost i Bog a Sive ", i sa svojim
nepobonim prijateljem Bhi kku Ananda Metteyyom, kada
nagovetava da sluajna podudarnost obim a Nibbana-Dhatu
i Sam sara-akre sa Brahmarandrom' dometa 99-godinjeg
Tali pota" u mladog Arahata'" mogu ima ti neke veze sa tim .
M i jednostavno znamo tako mal o; samo mal i broj nj ih
ikad stekne ovu vrstu iskustava da se osoba verovatno jedva

. Brahmarandra- jedna od akri, energetski centar koji predstavlja real

iacij t1, povezana sa fizikim telom na vrhu lobanje, tl predelu fontanele
(prim. prev.)
Talipot- istonoindijska palma sa velikim lepezastim liem (prim.
prev)
Arahat- r,:: koja se prevodi kao Svetac, Osvaja, Svevinji, Spasitelj
ild. (prim.prev)
oo

oo.

1 48

Zakotrlja) kamen

moe opravdati u insistiranju (kao to sam ja uvek insistirao

i to odluno) na tome da je nagrada u skladu sa uinkom.
Mogue je zamisliti da uinak ne utie na ovo pitanje, kao
to sasvim jasno utie na niim nivoima, mogue je da aut
sajder moe da izvede veliku stvar- Agnosko!
Ipak, ja ljudima savetujem da rade na tome.
Moda je naj direktniji metod sedenja u svojoj Ajna
akri (ona taka u kojoj se raaju misli, taka koja se
otkriva i vraa samosvesna ponavljanim vebanj em) i bez
razmiljanja o bilo emu, jednim udarcem ubijati misli im
se pojave, kao kada dete ubija muve. Tekoa je, naravno,
ubiti ih bez razmiljanja o ubijanju, misao koja je, narav
no, jednako loa kao i svaka druga. Ja lino nikad nisam
postigao nita ovim metodom. Verujem da se dosta esto
moe dogoditi da se tokom bilo koje napredne meditacije ili
prizivanja, iznenada javi ovaj tip spiritualnog iskustva bez
vidlj ivog povoda.
U svakom sluaju, nadajmo se da je tako'
Kao pitanj e praktine politike, mislim da e razumna
kombinacija metoda istoka i zapada verovatno dati najbolje
rezultate.
Dopustite mladom Posveeniku, na primer, da temeljno
savlada osnove Hindu sistema.
Pustite ga da savlada Asanu, stav, tako da moe satima
nepomino da sedi, a da ni jedna poruka od njegovog tela
ne dosegne i time uznemiri njegov mozak. Pustite ga da u
svoje vetine uvrsti i Pranayamu, kontrolu disanja i vitalnih
nervnih tokova koji reaguju u skladu sa nj im.
Dopustite mu potom da odgovarajuim ritualom cere
monijalne magije egzaltira svoju duu do najviih grani
ca; a kada se ovim sredstvima potpuno identifikuje sa
Svevinjim, pustite ga da, kao taj Svevinji, nastavi da
meditira sa najveim intenzitetom na Sebe, sve dok se nje
govo polje u potpunosti ne ispuni jednom Milju.

Opasna biljka - Psihologija haia

1 49

Konano, ako ovo, muka energija, ne bude dovoljno,

pustite ga da j e transfollIlie u istu i savrenu prazninu i pa
sivnost, kao u one koja eka Voljenog, sa snanom enj om
pretvorenom u obestraenu sigurnost da e On doi.
Moda e se tada Oko nad nj im otvoriti, i grobnica nj e
gove Piramide bie odpeaena.
Nemogue j e u nekoliko rei temeljno objasniti ovaj
eklektiki sistem; jer svako delo i misao rituala zahtevaj u
strunog uitelja, a ak i dobar uenik moe godinama uiti
pre nego to savlada metod. Do tog vremena on, to nije
nemogue, moe otkriti i neki svoj metod.
Pa ipak, ja moram dati sve od sebe; i ako time mogu da
pomognem "najmanjem od malih", utoliko bolje.
XIX

..Razumno opstaj e izvan Uma."

ZOROASTER

Nerodha- samapatli.- Sigurno j e sasvim zadovoljavajue,

verovatno ete misliti, nositi to Oko kao oznaku, doi tako
blizu kraja.
I tu dolazi ala. Ipak, za posveenika Anglo-indijska iz
reka: " Krvopija j e krvopija (pijavica), ali krvopija u tvom
nosu nije ala '" (Nos nije odgovarajua re, ali nema veze! )
moe da se pojavi sa bolnom jainom.
Jer, on nije blie Nibbani nego kad j e poeo. Iako j e
skinuo sve ljuture Misli i dotakao samu Misao, dostiui
ak Negaciju misli; i dalje j e u ravni Misli. A ono to moe
biti misao, nije istinito.
Sva njegova pravednost j e kao prlj ave rite; ak i njegova
venost S ivadarane, njegovi sauv1ni karori" Mahakalpasa
-

Igra rei- Ajok's ajok (leech) bUI a jok up your nose is nojoke (prim.
prev)
Karor- deset miliona rupija (prim.prev.)

oo

1 50

151

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haia

u Aropa- Brahma-Lokasu moraju da prou; mora da se vrati

svojim konjima, ali ovaj put - kao konjska muva.
Onda mora da napusti itav niz ekstaza; sve ovo vreme
je bio na pogrenom putu. Jer, Tri Karakteristike vae za
Vififianam kao i za Rupu; Promena, Tuga i Nestvarnost.
Ima samo jednu prednost; naviku usmerenosti na Jedno
Ekagrata. On moe biti bilo koja vrsta crnog maga; ali je
barem nauio da usredsredi svoj um. Ali, emu da stremi?
Analogija haia je ovde bolja nego ikad; jer, Nibbana je za
dostizanje Osam Jhana, Cetiri bezoblina stanja K.A.ll. isto
to i Deset Boijih zapovest i za bilo koj e od nj egovih hai
stanja. To, meutim, nema nikakve veze sa tim.
Sve vreme je kruio oko granica toka, veselo pevajui:
"Blie, moj Boe, Tebi, Blie Tebi ! ", a nj egov Bog je u
centru. Izveo je trik vraa, i upropastio mnogo devojaka u
nadi da e prizvati kiu.
Dakle- mora se pretpostaviti, jer ovde stiem do take
kada smo, kako se gospodin Vajt podruguje, poterani
da potraimo utoite u udesnom mraku i nepovratnoj
misterij i (jer o tome nita ne znamo)- on seda i kontemplira
o Tri karakteristike. Ovo e, po svoj prilici, biti veoma
teko uraditi, jer je on verovatno (zbog sveg "Milost Boga
Sive" posla) strunjak za Vififianam transove, stvorivi tako
jedan veni Univerzum i jo venije Odsustvo Univerzuma,
od koj ih su oba ,takoe, verovatno samo masa Sat-Chit
Anande (Postojanje-Znanj e- Blaenstvo), dok pokuava da
razmilja o Promeni- Tuzi- Nestvarnosti.
Na kraju, pretpostavljam, verovatno neosnovano, uspeva
da vidi prvo istinu,a zatim neistinu Triju karakteristika-i to
je N ibbana.
(Neko bi mogao objasniti, kao i sa Samadijem, da ovek
nije "u" Nibbani; Tri karakteristike nisu "u" Nibbani: ve
Nibbana jeste.)

Bilo bi lako obesiti paradoks-shemu u kojoj su Promena,

ne-Promena, Promena-i-ne-Promena i ni-Promena-n i
ne-Promena sve etiri opaene istovremeno; i neki autori
zaista jesu uradili neto veoma slino; ali, meu nama, ja
ne verujem da su oni znali bilo ta o tome; i kako j a sam ne
znam nita, vama je sve jedno, radije bih tu temu ostavio
po strani . Zaista ne moemo imati jo jednog Hargrejva
Deningsa "Rozenkrojceri: nj ihovi rituali i misterije".
[ tu pria mora da se zavri. Dodao sam ovo poglavlje
zbog upotpunjavanj a celine, ali je to sve po uvenju.
Isuvie sam slep da bih video neophodnost ovog poglavlja
uopte; daleko sam od uverenosti da Vififianam fenomeni
ne predstavljaju konanost; oni su toliko posebni da ak i
onome ko je na nj ih naviknut mora delovati teko da zamisle
stanje koje ne samo da prevazilazi nj ih, veje izvan njihove
dimenzije. Ipak . . . . Moda j e ono to ja sada navodim zaista
Velika I l uzija . . .
Konano, usvojivi budistike Skhande kao osnovu
svoje klasifikacije, iz iste utivosti sam bio obavezan da
predstavim budistiku doktrinu onako kako sam j e uo
od jedinog oveka koj i je zaista razume, Bhikkhu Ananda
Metteyya.
Kada bih samo mogao da Ga razumem . . !

"

"

XX
..Ako uzdigne Vatreni Um do pobonog dela, ouvae
promenij ivo telo."
"Jo tri dana i vie ne treba da se rtvujete:'
ZARATUSTRA

Nalazimo se na kraj u nae male digresije o mistinim

stanjima, i sa zadovoljstvom moemo da se vratimo razma
tranju Naunog lluminizma. Imali smo, moete rei, aku
jada Nauke i nepodnoljivu koliinu lluminizma. Pa, to sam

1 52

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija ha ia

i hteo da kaete. Da nije tako, ja ne bih proveo dve noi nad

ovim radom, a volim da budem sve svakog jutra da bih
otiao u Prado da uivam u Velaskezu!
Ovde su, gospodo, brojna istinska mistina stanj a; neka
domaa, neka uvezena. Molim vas, recite nam ta su! (Vi
volite da nam govorite ta stvari jesu.)
Beskorisno je itavu gomilu etiketirati kao ludake, a nisu
ni beznaajni.
Po mom miljenju, veina velikih ljudi u svetu su ih zna
li; oni sami su svoju veliinu pripisivali ovim iskustvima, i
ja zaista ne vidim zbog ega bi im se znatno manji broj ljudi
suprotstavljao. Nadam se da u, kad budem imao vie ma
terijala, opirnije diskutovati o ovom stavu; ali u krajnjem
sluaju, ova stanja su od izuzetnog znaaja. Cak i kao ludosti, zahtevala bi najstroe istraivanje u cilju objanjavanj a
rada mozga. Ali, tako to biva! Sva sveta svetska l iteratura
ih je puna; umetnost i poezija svih vremena su inspirisane
njima; a, Lorda m i Harija, mi ne znamo nita o nj ima. Nita
do onoga to nejasne i zabrinute misli umova samih misti
ka, neuvebanih u tanosti i posmatranju, donose sa izvora
svetlosti; nita, osim onoga to probi sveti izrabljuju, i o
emu izlapeli starci bulazne.
Z'lmislite ta tvrdimo' Da koncentracija i nj eni rezultati
mogu da otvore Zatvorenu kraljevsku palatu, i odgovore na
Sfinginu zagonetku. itava nauka nas samo dovodi do sle
pog zida, zida Filosofije; tu je va veliki Ram' da probije
odbrambeni poloaj i pusti jurini odred Dece Kletve da
zauzmu nebeske visine.
Samo jedan obuen posmatra sa pet godina rada, para
manj e nego to treba da se sagradi pekara, i ne vie pomoi
od one koj u moe da mu prui tuce nj egovih studenata
dobrovoljaca, zaradio bi slavu viu od zvezda, i postavio

oveanstvo na kralj evski put do reenj a Jednog velikog

problema. Nauni Iluminizam bi zasluio svoje ime, ili bi
misticizam dobio zamah koj i bi spasao jo mladu jednu
budalu poput mene od traenja itavog ivota na tako be
smislenu studiju i omoguio mu da se angauje u otmenijoj
karijeri varanj a i obmanjivanja svoj ih prijatelja u akredi
tovanim sferama trgovine i politike, a da ne govorim o
veem nepotenju liberalnih profesija.
Ali, ja nemam sumnji. Neka istraiva sam prouava
svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po
mogunosti, na prvom mestu uz pomo haia ili nekog
boljeg fizikog sredstva kako bi se prevaziao tupi skepti
cizam koj i je stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je
prouavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu
tacije, kao to istraivai spiritualizma, kako se ini, rade.
Va sopstveni mozakje najbolji, a potom izvebani i ivahni
mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savrenom zdrav
lju, potenih i opreznih.
Od nj ih ete dobiti vie nego od nekog plaljivog
histerinog profesionalnog arlatana. Sve suprotne prie su
iste triarije; Muhamed j e bio veliki zakonodavac i veliki
borac; probajte svoj eksperiment sa zdravima, a ne sa lu
dima'
Istina, halucinacije ete lake dobiti sa umobolnim; ali
zato nikad, nikad, nikad neete nai enu ili izopaenog
koj i su sposobni za bilo koji tip transa vieg nego to je
Vedana. Verujte mi na rei
Ne! Nita mi ne verujte: probajte sve; vrsto se drite
onoga to je dobro!

Ram- Ovan, znak i sazvee u ivotinjskom krugu (prim. prev.)

MADRID,
AVglISI. 1908. O.S .

1 53

OPASNA BILJ
III DEO
v

POEMA O HASISU
Prevod: Radivoje Konstantinovi,
v

objavljeno u Bodler, Sari, Poezija-proza,

Vetaki rajevi, lP Svetovi, Novi Sad, 1 99 1 .

POEMA O HASISU

I
v

SKLONOST PREMA BESKONACNOM I

Oni ljudi koj i umeju da posmatraju sami sebe i koj i svoje

utiske zadravaju u seanju, oni koji su umeli, kao Hof
man, da izgrade svoj duhovni barometar, katkad su se nali
u poloaju da sa osmatranice svojih misli sagledaju lepa
godinj a doba, srene dane, divne trenutke. Ima dana kad se
ovek budi mlada i ila duha. im sa kapaka zbaci teret sna
koj i mu i h j e bio slepio, pred nj im se prostre slika spoljnog
sveta sa monim reljefom, istim obrisima, raskonim bo
jama. Moralni svet otkriva svoje iroke perspektive, ozarene jo nevienim svetlostima. Covek, poastvovan tom
lepotom, naalost retkom i prolaznom, osea se istovreme
no vie umetniki nastrojen i praviniji, jednom rei, ple
menitij i . No u tom izuzetnom stanju duha i ula koje mogu,
ako ga poredim sa neprobojnim mrakom svakodnevice i
obinog bitisanja, bez preterivanja nazvati rajskim, najoso
benije je to to ga ne uzrokuje nita vidljivo, niti bilo ta
to bi se moglo pojmovno odrediti. Je l i to stanje posledica
dobre h igijene ili razumnog reima? Eto prvog objanj enja
koje se duhu namee; ali moramo priznati da esto ta divo
ta, ta vrsta uda, nastaje kao da je delo vie i nevidljive sile
koj a se nalazi negde izvan oveka i to posle jednog vre
menskog razdoblja u kome je taj ovek zloupotrebljavao
svoje fizike sposobnosti. Moemo li rei da je to udo od
govor na usrdnu molitvu i na revnost u sluenju stvarima
duha? Neosporno je da bi najpodesniji nain stvaranja tog
v

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

blistavog i tako sjajnog moralnog zdravlja bilo neprestano

preuznoenje udnje, stremljenje duhovnih snaga prema
nebu. No, na osnovu kakvog besmislenog zakona, ono se
katkad javlja posle grenih orgija uobrazilje, posle namerne
zloupotrebe razuma to je estito i razumno kao prestro
javanje u zdravoj gimnastici. Upravo zato, to neprirodno
stanj e duha najradije smatram pravom milou, arobnim
ogledalom u kome je ovek pozvan da se vidi lepim, to jest
onakvim kakav bi trebalo i kakav bi mogao da bude, nekom
vrstom aneoskog podsticanja, ljubaznog upozorenja. Isto
tako, jedna spiritualistika kola, koja ima predstavnike
u Engleskoj i u Americi, natprirodne pojave kao to su
privienja, aveti i tako dalje, smatra izrazima boanske
volje kojoj je cilj da u ovekovom duhu probudi seanje na
nevid lj ivu stvarnost.
Uostalom, tom prijatnom i jedinstvenom stanj u u ko
me sve snage postiu ravnoteu, u kome mata ma koliko
udesno bujna, ne povlai za sobom oseanje morala u
opasne pustolovine, stanju u kome jednu izuzetnu oseaj nost
vie ne mrcvare bolesni nervi, ti uobiajeni savetodavci
zloina i beznaa, tom udesnom stanju, kaem, ne pre
thode nikakvi nagovetaj i n i predznaci. To stanj e j e nepre
dvidlj i vo kao pojava aveti. To je neka vrsta opsednutosti,
ali isprekidane opsednutosti stanja u kome bi, ako smo mu
dri, trebalo da vrsto poveruj emo u jedno bolje ivljenj e
i da se ponadamo da emo ga svakodnevnom vebom volje
i ostvariti. Tu otroumnost, taj zanos ula i duha trebalo
bi da ovek u svako doba smatra pravom blagodeti. Zato je
on, mislei samo na neposredno uivanje, ne plaei se da
e se ogreiti o zakone svoga telesnog ustrojstva, u fizici,
u farmacij i , u najj aim p i ima, u naj finij i m mirisi ma, u
svim podneblj ima i u svim vremenima, traio naina kako
da pobegne, pa makar i na neko l i ko asova, iz svog
obitavalita od blata i kako to kae pisac Lazara, "dajednim

zahvatom ponese nebo". Avaj ! ovekovi poroci, ma koliko ih

smatrali tako uasnim, sadre dokaze (kad to nije samo nji
hova sklonost da se ire u beskonanost ! ) njegove sklonosti
prema bezmernom. Samo se ta sklonost esto nepravilno us
merava. Uobiajena izreka: "Svi putevi vode u Rim", mogla
bi se protumaiti metaforino i primeniti na svet morala:
sve vodi nagradi ili kami, tim dvama oblicima venosti. Lj ud
ski duh sav vrvi od strasti, u nj emu strasti ima u izo
bilju, na prodaju, da se ponovo posluim drugim otrcanim
izrazom. No, taj nesreni duh, ija je prirodna izopaenost
isto tako velika kao i nj egova iznenaujua, gotovo para
doksalna sposobnost za ostvarivanje milosrdnih dela i ne
govanje vrlina koje se teko postiu, bogat je paradoksima
koji mu doputaju da zloupotrebi preobilje te bezgranine
strasti. O n nikada ne veruje da se moe prodati ceo, u
jedan mah. Poto je zasleplj en, on zaboravlja da dira u lu
kavijeg i jaeg od sebe, i da Duh Zla, kad mu se prui prst,
uzima ruku. Taj vidljivi gospodar vidljive prirode (re je o
oveku) hteo je, dakle, da stvori Raj pomou lekarija, pre
vrelih napitaka, slian ludaku koj i bi konkretni nametaj i
prave vrtove zamenio dekorom, slikanim na platnu, razape
tim na ramove. U toj izvitoperenosti smisla za beskonano,
po mome miljenju, lei upravo razlog svih grenih ispada,
od samotnog i zamiljenog opijanja oveka od pera koj i ,
prinuen da u opijumu trai ublaenje fizikog bola i
otkrivi tako izvor bolesnih uivanja, postepeno to pretvara
u svoju jedinu higijenu i neto slino suncu svog duhovnog
ivota, do najodvratnijeg pijanenja po predgraima, kada se
ovek usijane glave, zatrovan slavoljubljem, valja po ubretu
na drumu, izvrgnut ruglu.
Meu drogama koj e su najpodesnije za stvaranje onoga to
ja nazivam Vetakim idealom, ne uzimajui u obzir alko
holna pia koja oveka brzo fi ziki obodre, ali mu ubiju
duhovnu snagu, ili mirise koji mu, kad ih preterano koristi,

1 58

1 59

1 60

Zakotrljaj kamen

s jedne strane obogauju matu, dok ga s druge strane,

postepeno fiziki i s.crp lj uju, dve materije koje se lako ko
riste, pa su stoga najprihvatlj ivije i najpodesnije, u stvari
su ha i i opijum. Istraivanje tajanstvenog dejstva tih dro
ga i bolesnog naslaivanja u nj ima, kao i neizbenog okaja
vanja koje dolazi posle dueg uivanja, i najzad, istraivanje
same nemoralnosti koja je sastavni deo tog sluenja jednom
lanom idealu, sadraj su ove studij e.
Studija o opijumu ve je napisana i to veoma jasno, a
problem je istovremeno osvetljen sa medicinske i sa poetske
take gledita, pa se ne bih usudio da tome bilo ta dodam.
ZadovoIjiu se, dakle, da u drugoj studiji ralanim prob
leme koje predstavlja ta neuporediva knjiga koja u Fran
cuskoj nikad nije bila prevedena u celosti. Pisac, ovek
slavan, bujne i izuzetne mate, koj i danas ivi povueno i u
tiini, usudio se da sa traginom bezazlenou saini povest
o nasladama i mukama koj e je nekada osetio uivajui opi
jum, a najdramatiniji deo njegove knj ige je onaj u kome
govori o natoveanskim naporima volje koje je trebalo da
uloi kako bi se oslobodio prokletstva na koje je sama sebe
tako nesmotreno osudio.
Danas u govoriti samo o haiu i to na osnovu mnogobro
jnih obavetenja, izvoda iz beleaka ili poverljivih razgovora
sa pametnim lj udima koj i su dugo uivali tu drogu. Samo
u tu raznovrsnu dokaznu gradnju sliti u jednu celinu, to
jest u neku vrstu monografije, izabravi jednu duu (koja se,
uostalom, lako moe objasniti i odrediti) kao uzor iskustava
te vrste.

II
TA JE HAI?

Prie Marka Pola koje smo nepravedno ismevali, kao i

prie nekih drugih starih putnika, proverene su istraivanjem
naunika i zasluuju nae uvaavanje. Ne nameravam da po
sle tog putopisca priam kako je Starac sa planine, poto
j e opio haiem (odatle potie re baiin ili asasin,
to znai ubica) zatvorio u nekakav Zemalj sk i raj svoje
najmlae uenike koj i ma j e hteo da pokae kako izgleda
.
ZIvot u raJu, u cemu nazIremo njegovu nameru da ih nagradi
za, tako rei, pasivnu i nesvesnu poslunost. Obiaje tajnog
udruenja ha i ina, italac moe da proui u knjizi gospo
dina Hamera i u radu gospodina Silvestra de Sasija koji je
objavljen u XVI tomu dela Radovi Akademije za natpise i
lepu knjievnost, a u pogledu etimologije rei assassin, ubica,
nj egovo pismo urednitvu lista Savetodavac, odtampano
u broju 359, godine 1 809. Herodot pria da su Skiti saku
pljali na gomile zrnevlje konoplje na koje su, zatim, bacali
uareno kamenje. Na taj nain su se kupali u pari koja je
bila mirisnija od pare to se dizala u ma kom grkom par
nom kupat i l u i u tome su tol iko uivali da su vritali od
zadovoljstva.
Postojbina haia je Istok. Stari Egipani su vrlo do
bro znali da konoplja irna razdraujue dejstvo i to opojno
sredstvo se, pod razliitim imenima, veoma mnogo koristilo
u Indiji, Aliru i Arabij i . N o mi imamo tu pored nas, pred
oima, udnovate primere opijenosti do koje dolazi ud
isanjem isparenja izvesnih vrsta bi line. Da ne govorimo
o deci koja posle igre i valjanja po stogovima pokoene
v '

1 62

Opasna biljka - Poema o haiu

Zakotrlja) kamen

a
lucerke, esto dobijaju nekakvu ne ob in u vrtoglavicu,
o
ist
e
lic
te
e
i
ci
teo
e
e
plj
no
ko
e
tv
e
sle
po
se
da
je
ato
pozn
ka
ne
u
di
e
plj
no
ko
ne
ve
je
n
po
sa
se
da
o
Ka
.
aju
tako os e
vrte
kuna isparenja koja poseduju mo da im obeenjaki za
ad
tk
ka
on
i
a
rk
zb
a
av
pr
je
sta
na
a
oc
te
e
vi
gla
U
k.
moza

om
i
ov
ud
a,
cim
nu
tre
im
sn
ve
iz
U
a.
nj
sa
da
n
po n e bu da
.
llu
sk
ar
e
es
m
o
ie
pr
o
sm
li
Cu
t.
os
$n
slu
po
u
ka
ot
i
e
lit av
,
je
ko
a
,
ke
lja
se
e
sk
ru
u
aj
ad
op
sp
sto
e
ko
ta
je
krizama ko
im
j
ko
na
me
se
g
ino
plj
no
ko
od
e
ulj
e
uj
ok
zr
ou
pr
,
u
ka
ko
ka
e
nj
sa
na
po
sto
ka
luc
za
o
u
e
nij

jo
Ko
.
lo
je
se zainjava
ko
ka
e
j
o
at
zn
po
a
,
ju
pl
no
ko
le
ba
zo
su
je
ko
ka
a
ko
ko
a
lu
c
ni
az
pr
o
i
a
m
ba
ad
sv
o
ci
lja
se
je
ko
i
nj
ko
su pl ah i
l Ih
lvs
an
hr
na
u,
trk
za
u
aj
m
re
sp
,
ta
es
m
a
ik
tn
ti
za
a
ac
et
sv
konopljom, katkad ak poprskanom vinom?
u
o
ak
l
o
tak
a
ar
etv
pr
ne
se
a
plj
no
ko
ka
us
nc
fra
k,
ipa
Pa
ne
a,
im
tv
us
isk
im
en
vlj
no
po
:Jo
i
dit
su
je
o
ak
r,
ba
ili
ha i
ka
ijs
ind
i
l
i
,
i
Ha
.
i
ha
o
ka
ka
ja
la
bi
bi
ja
ko
u
og
dr
daje
,
iva
pr
ko
e
dic
ro
po
iz
je
a
ljk
bi
,
ica
ind
is
ab
nn
Ca
a,
plj
no
ko
a,
m
vi
aje
kr
im
na
u
va
pe
us
ja
ko
i
plj
no
ko
a
n
sli
im
sv
sa
de
samo nije to lik o visoka. Ona im a veoma ja ko opojno
klo
ivu
pr
oj
sk
cu
an
Fr
u
,
ina
-d
go
o
lik
ko
ne
e
pr
,
je
e
j
ko
vo
jst
panju naunika i visokog drutva. Cenjen j e prema zemlj i
k
iz koje po ti e: ljubitelji najv ie cene ha i iz Bengala, do
iste
aju
im
a
ir
Al
i
je
rsi
Pe
,
da
ra
rig
Ca
a,
ipt
Eg
iz
a
i
ha
ste
vr
os ob ine , ali i m je dejstvo za stepen blae.
Ha i ( i l i trava, bolje re e no prvorazredna trava, kao
da su Arapi je dn om reju trava, ht eli da izraze sve ono to
a
em
pr

ve
a,
en
im
na
raz
a
im
)
da
sla
na
h
lni
ija
ter
ma
ne
je izvor
a
sastavu i nainu pripremanja u raznim ze ml ja ma u koj im
i
u
ir
Al
u
i
ak
r
ij
)e
i
ric
Af
i,
u
ni
ba
ve
zo
se
i
dij
se be re : u In
ba
do
e
nj
di
go
je
ko
u
no
ed
ej
sv
je
Ni
.
itd
d
un
di
ma
i
ij
u Arab
se ko no pl ja be re . Ka d j e u cv et u, on da j e najj a a. Za pr i
vi,
ho
vr
i
etn
cv
te
ris
ko
se
o
din
je
e
og
dr
sta
vr
ih
zn
ra
pr em an je
a o tome bis mo eleli da kaemo nekoliko rei.

1 63

Masni ekstrakt haia, kakav pripremaj u Arabljani, dobi

ja se kuvanjem vrhova svee biljke u maslu, sa malo vode.
Kada tenost potpuno ispari, dobije se preparat, nalik na
ukasto zelenkastu pomadu neprijatnog mirisa na hai i
na ueglo maslo. U tom obliku, upotrebljava se u kugli
cama od 2 do 4 grama, ali zbog odvratnog mirisa koji se
vremenom pojaava, Arapi taj masni ekstrakt spravljaju u
obliku pekmeza.
Od tih pekmeza, najvie se trai takozvani davamesk.
To j e meavina masnog uvarka, eera i razn ih miriljavih
zaina kao to su vani la, cimet, pistacija, badem, mous.
Katkad se ak dodaje malo ekstrakta od panske bube, ali
to nije ni u kakvoj vezi sa uobiajenim dej stvom haia.
Pripremljen na takav novi nain, hai gubi neprijatne oso
bine i moe se uzimati u dozama od 1 5, 20 i 30 grama, bilo
uvijen u li snato testo bez kvasca, ili u olji kafe.
Gospoda Smit, Gastinel i Dekurtiv su svojim opitima
hteli da otkriju aktivni princip haia. Uprkos tim naporima,
jo nije pronaen njegov hemijski sastav. No, obino se
smatra da se njegova glavna svojstva kriju u jednoj smo
lastoj materij i koja se u nj emu nalazi u pri l ino velikoj
koliini i iznosi otpri like 1 0% od celokupne sadrine. Da
bi se ta smola dobila, biljka se osui, pa se istuca u krupniju
prainu i nekoliko puta se opere alkoholom koj i se za
tim del imino ocedi. Potom se ostavi da ispari dok se
ne dobije gust ekstrakt. Taj ekstrakt se pomea sa vodom
koj a rastvori strane gumaste materije i smola tako ostane u cIstom stanJu.
Ovaj proizvod je mekan, zagasito zelene boje i odlikuje
se jakim osobenim mirisom haia. Dovoljno je uzeti pet,
deset, petnaest centigrama da bi imao zapanjujue dejstvo.
No haiin, koji se moe uzimati u obliku pastile obloene
okoladom i l i pilul ica sa umbirom ima, kao davamesk
i masni ekstrakt, uglavnom jako dej stvo, veoma razliite

Zakotrlja) kamen

1 64

g
vo
go
nje
i
a
inc
jed
po
ta
en
ram
pe
tem
od
i
vis
za
to
prirode,
de
ne
i
ha
da
to
je
ije
ljiv
im
n
jza
Na
a.
stv
roj
ust
og
rvn
ne
luje uv ek po dj ed na ko n i n a od re e no g poje di nc a. Ca s
titi
ose
e
as
,
no
jat
pri
ivo
olj
od
ne
i
no
er
zm
be
i
bit
u
e m
blagodeti i punou ivota, katkad e upasti u po lus an , ispre
secan sn ov im a. Pa ipak, neke poja ve su pr ili no redovne,
naroito ko d os ob a iste na ra vi i vaspitanja. U toj raznovrs
z
be
,
to
za
vo
ra
up
u
pa
a,
stv
din
je
sta
vr
ka
ne
i
j
sto
po
sti
no
mn og o tru da , na pis ati tu m on og ra fij u o op ije no sti o ko
j oj je ma lo as bil o reci.
U Carigradu, u Aliru, pa a k i u Francuskoj, ljudi pue
e
jav
po
te
nu
me
po
se
a
tad
,
No
m.
no
va
du
sa
an
me
po
ha i
jav ljaju u veoma blagom ob lik u, bolje reeno: prespore su,
trome. Cuo sam da su nedavno iz ha i a destilacijom izdvood
o
stv
dej
e
ja
a
im
i,
e
sud
u
em
sv
po
je,
ko
e
ulj
no
jed
j il i
sv ih do sa d poznatih preparata. No , ono jo nije dovoljno
proueno da bih mogao sa izvesnou da govorim o nje
fa
ka
j,
a
su
da
ati
nj
mi
po
na
o
in
izl
li
je
Ni
.
ma
ina
ob
os
vim
go
i alk oh oln a pi a snana pomona sredstva koja uglavnom
ubrzavaju razvoj tog taj no vit og opojnog stanja ?

III

SERAFINOVO POZORITE

Sta se osea? Sta se vidi? Divote, zar ne? Izvanredni pr.

Izon? Je h to zaista lepo? Zaista strano? Zaista opasno?
Takva pitanja, obino radoznalo, a istovremeno uplaeno,
neiskusni postavljaju onima koji su posveeni u tajnu. To
J e, rekh bl mo, nekakva detinja radoznalost, slina onoj
.
kOJ u pnmecuJ emo kod ljudi koj i se nikad nisu odvoj ili od
svoga ognjita, kad se nau pred ovekom koji se vraa
IZ Ieklh I neznanih krajeva. Oni zamiljaju pijanstvo od
hasIsa kao neku obeanu zemlju, kao iroku pozornicu
opsenarskih obmana, sad ga vidi
sad ga ne vidi, na
kOJ oJ J e sve udesno i nepredvieno. To je predrasuda, teka
za lud I poto je za obinog itaoca i one koj i se raspituju,
:.
rec has/s, pJ am Jednog udnog sveta, okrenutog na glavu,
.
.
ocekivanje cudesmh snova (bolje reeno halucinacija koje
se, uzgred reeno, ree javlj aju, no to se to pretpostavlja),
odmah u ukazati na znaajnu razliku koja postoji izmeu
opijenosti pod uticajem haia i fenomena sna. U snu, tom
pustolovnom putovanj u na koje odlazimo svake veeri , ima
ne :g arovitog, ali u pozitivnom smislu rei. San jeste udo,
ah cudo J e redovno, pa upravo to naruava tajnu. Ljudski
snovI se dele u dve vrste. J edni, puni svakodnevnog ivota,
.
bnga, zelja,
poroka, proeti su, na manje-vie neobian na
in, slikom predmeta koje smo tokom dana uz put opazi li,
kOJI. su bezobzirno utisnuti na iroko platno seanja; priro
dan san
to je sam ovek. Ali druga vrsta sna! To je san
nerazloan, nepredvien, koj i nije ni u kakvom odnosu, ni

1 66

Opasna biljka - Poema o haiu

Zakotrljaj kamen

j
Ta
a!
a
av
sp
a
tim
as
str
i
om
ot
iv
,
vi
ra
na
sa
u kakvoj vezi
je
no
led
ig
o
,
om
sn
m
ki
ifs
gl
ro
je
hi
ao
zv
na
ja
h
bi
san koga
k i
gi
lo
je
to
to
za
vo
ra
up
i
a
ot
iv
e
an
str
ne
od
rir
tp
na
az
izr
se
to
Po
.
lo
de
ko
ns
a
bo
e
j
da
li
va
ro
ve
su
ri
nemogu, sta
ri
sta
a,
m
va
ja
po
im
dn
iro
pr
u
i
it
tra
u
og
m
ne
zi
zlo
ra
i
njegov
o po
vim
ta
os
o
Ak
.
ka
ve
o
an
izv
je
to
u
m
e
ne
u
li
i
tra
ih
su
s
na
da
i

jo
da
i
re
o
am
or
m
a,
ov
sn
a
a
m
tu
strani problem
a
it
ste
vr
te
a
im
ov
sn
u
ja
ko
ola
k
a
sk
of
oz
fil
a
dn
postoj i je
e
izv
di
vi
a
im
nj
u
a
on
i,
re
om
dn
je
t;
ve
sa
s
a
,
or
ek
as pr
hu
du
u
a
vlj
ja
se
ja
ko
vu
sta
ed
pr
u
aln
or
m
i
nu
li
bo
sim
snu
je
oveka koj i sanj a. Sa n j e re n ik koji valja prouit i, to
je zik ij i klju mogu dobiti m ud ri.
.
"
IZ ICI
o
m
ce
Ne
.
og
n
sli
g
e
ni
a
m
ne
om
i
ha
sti
no
ije
U op
, bi e
lo
ja
tra
o
lik
ko
a
m
o,
tv
ns
ja
Pi
a.
sn
og
dn
iro
pr
ti
las
ob
iz
im
rk
ja
i
u
uj
alj
hv
za
n,
sa
an
m
ro
og
n
da
je
o
m
sa
neosporno
e
o
on
No
.
ja
an
im
po
og
dn
sre
po
ne
i
o
m
j
no
sil
i
bojama
k je
uvek sauvati poseban to na lit et odreene li no sti ; ove
ti
bi
e
n
sa
taj
li
A
.
m
ko
ve
o
i
at
lad
ov
e
n
sa
a,
nj
hteo da sa
oj
sv
u
da
ko
ka
ao
vij
do
se
ar
li
ko
Do
a.
oc
a
og
sv
sin
i
prav
je
ivot i u svoju misao vetaki uvede natprirodno. N o, on
k
ipa
,
ja
an
e
os
ih
oj
sv
i
az
sn
oj
jn
a
slu
os
rk
up
a
i
po sle sveg
od
br
aj
on
i
ist
,
ice
an
gr
e
oj
sv
tao
as
dr
na
je
ji
ko
k
ve
o
i
onaj ist
al i,
n,
lje
m
ar
dj
po
je
On
n.
pe
ste
ki
so
vi
a
om
ve
na
ut
gn
di
po
je
na svoju nesreu, podjalI ni o se sam, to je st podjalIni o ga
da
je
eo
ht
t:
las
ev
pr
o
ka
ste

ve
je
ji
ko
sti
no
li
e
deo nj egov
o
tn
nu
tre
u,
inj
ot
iv
u
se
io
or
etv
pr
a
,
la
e
an
gu
ulo
e
preuzm
rana
ete
pr
o
m
ju
re
i
at
zv
na
e
o
m
se
o
ik
ol
uk
,
nu
o
m
a
om
ve
ogli
osetljiv os t kojom ni sm o tako ov lad ali da bi sm o je uzm
ublaiti ili isk or ist iti .
ji
ko
di
lju
i
en
u
up
ne
i
et
sv
i
en
m
ot
ka
ne
e,
m
to
a
em
Pr
u
i
ha
u
da
u
aj
zn
a,
tv
ljs
vo
do
za
a
tn
ze
izu
e
et
bi ht eli da os

ra
ete
pr
ali
,
og
dn
iro
pr
im
os
ta
ni
o,
sn
de
u
ta
ni
i
nee na
e
lja
av
ob
a,
i
ha
m
vo
jst
de
d
po
,
am
niz
ga
or
i
ak
oz
M
g.
no
biti
uobiajene pojedinane funkcije, koje e sada, dodue,
, .

1 67

brojnije i snanije, ali ipak verne svome poreklu. c;vek

nee izbei kob svoje fizike prirode i duhovne strukture:
hai e za utiske i misli bliske oveku biti uveliavajue,
ali isto ogledalo.
Evo droge pred vaim oima: malo zelenog pekmeza,
veliine oraha, osoben og mirisa koji izaziva laku odvratnost
i muninu kao uostalom svaki fini, pa ak i prijatni miris
kad se upotrebljava u velikim koliinama, pa j e veoma jak
i, rekli bismo, gust. Neka mi bude dozvoljeno da primetim,
uzgred, da se ova pretpostavka moe postaviti i u obratnom
smislu i da emo u najodvratnijem mirisu koj i nas prosto
razdrauje, uivati ako ga budemo upotrebljavali u malim
koliinama i ako ga ne prskamo po irokim povrinama.
- Evo, dakle, sree! Tolika je da moe stati u kaiicu'
Srea sa svim moguim pijanstvima, ludovanjem, detinja
rijama! Ne bojte se, slobodno progutajte, neete umreti. To
nee otetiti vae organe. Kasnije, moda, od preteranog
pribegavanja aroliji, oslabie vam volja, moda vie neete
biti tako muevni kao danas, ali kazna je jo tako daleko i
prirodu budueg sloma teko je odred iti ! Kakvoj opasnosti
se izlaete? Sutra ete biti malo umorni i nervozni. Zar se
svakodnevno ne izlaete svakom moguem jadu i pokoru
uz veoma malu nadoknadu? I eto, svreno je: da bi dej stvo
bilo jae i potpunije, Vi ste ak rastvorili vau dozu mas
nog ekstrakta u olj ici crne kafe. Pazili ste da je uzmete na
prazan stomak i odloili ste za devet, deset sati uvee uzi
manje sadrajnog obroka, kako bi otrov mogao slobodno
da deluje. U najboljem sluaju, kroz j edan sat, uzeete lako
svarlj ivu orbu. Sada ste dovoljno okrepljeni za dugo ud
novato putovanje. Oglasila se sirena sa parobroda, j edra su
podignuta i vi imate onu retku prednost nad ostalim put
nicima da ne znate kuda idete. To ste eleli, ivela sudba!
Pretpostavljam da ste izabrali pravi trenutak kad ete
krenuti na ovu pustolovnu ekspediciju. Za savrenu raspus-

1 68

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

nost potrebna je savrena dokolica. Uostalom, svesni ste

da se pod uticajem haia ne preuveliavaju samo razrnere
pojedinca, ve i okolnosti i sredine. Ne predstoji izvrenje
nekog zadatka koj i zahteva tanost. Nemate porodinih ne
prilika, niti ljubavne jade. O tome naroito vodite rauna. Te
neprilike, taj nemir, to seanje na zadatak koj i u odreenom
trenutku iziskuje napor volje i trai da mu posvetite panju,
jeali bi kao posmrtno zvono kroz Vau omamljenost i za
troval i bi Vam asove zadovoljstva. Nemir bi se pretvorio
u moru, tuga u muenje. Ako ste sve ovo uzeli u obzir, a
vreme je lepo, ako ste smeteni u pogodnu sredinu kao to
je slikoviti predeo ili poetski ukraena soba, ako se, osim
toga, moete nadati da ujete dobru muziku, znai da je sve
u najboljem redu.
Obino postoje tri faze pijanstva od haia koj e se prilino
lako meusobno razlikuju i veoma je zanimlj ivo posmatrati
kod novaj lija prve simptome prve faze. Culi ste kako se
uka o udesnom dejstvu haia. U mati ste unapred stvo
rili jednu posebnu predstavu, neto slino idealu pijanstva.
Predstoji jo da saznate hoe li stvarnost biti zaista na visini
oekivanja. To je dovoljno da Vas od samog poetka baci
u jedno grozniavo stanje koje e pogodovati raspoloenju
koj e stvara osvajaki nastrojen otrov to svoju mo iri Va
im telom. Veina poetnika u prvoj fazi uivanja haia
ali se da on deluje sporo. Oni nj egovo dejstvo oekuju sa
detinjastim nestrpljenjem i poto droga, na stepenu opijen
osti na kome se oni nalaze, tako brzo ne deluje, poinju da
se razmeu nevericom to veoma zabavlja okorele uivaoce
haia koji znaju kako se to opojno sredstvo ponaa. U toj
neverici, kao predznak jedne oluje kojaje dugo oklevala da
se razbesni, poinju da se javlj aju prvi udari i da se postepe
no umnoavaju. To je, najpre, nekakva razdraganost, lucka
sta, neodoljiva, koj a Vas sveg obuzme. Ti napadi bezrazlo
ne veselosti kojih se stidite, uestali su i ispresecani inter-

valima tuposti u koj ima uzalud pokuavate da se priberete.

N ajj ednostavnije rei, najobiniji pojmovi, dobijaju novu i
udnu fizionomiju. Cak se udite kako ste dosad mogli misliti da su jednostavni . S linosti i neprilina poreenj a koja
je nemogue predvideti, beskonane igre rei, nagovetaj i
ala, neprestano Vam vrcaju iz mozga. avo je uao u Vas,
uzalud se opirete toj veselosti, bolnoj kao golicanje. Povre
meno se smejete sebi, svoj im budalatinama i svom ludilu
i Vai drugovi, ako ih imate, smeju se podjednako i sebi i .
Vama. No, kao to i oni nisu zlobni, tako ni u Vama nema
gorcme.
To oseanje prijatnosti, as slino malaksalosti, a as
lj utom bolu, ta nelagodnost u veselosti, ta nesigurnost, ta
neodlunost tipina za bolesno stanje, obino su kratkoga
veka. Uskoro, odnosi izmeu pojmova labave, osnovna nit
koj a povezuj e Vae zamisli tako je istanjena da Vas samo
Vai sauesnici mogu shvatiti. Meutim, o tome i to se toga
tie - nikakvog dokaza: moda samo misle da Vas shvataju
i varka je meusobna. To luckasto ponaanje i to kikotanje
koje podsea na eksplozije, sve one koji nisu u onom stanju
u kome se Vi nalazite, podseaju na pravo ludilo ili, u naj
manju ruku, na izmotavanje manijaka. Naprotiv, mudar i
trezven stav, sreenost misli opreznog svedoka koj i se nije
opio, uveseljava vas i zabavlja kao neka posebna vrsta lu
dila. Uloge su promenjene. Krajnje ste ironini prema nje
govoj hladnokrvnosti. Nije l i tajanstveno smean poloaj
oveka koj i uiva u neem to je drugom oveku, koj i nije
tl nj egovoj koi, neshvatlj ivo? Luak saaljeva pametnog i
zato, na vidiku njegovog intelekta, poinje da se raa misao
o nj egovoj nadmonosti. Uskoro e ta misao porasti, dobie
silne razmere i rasprsnue se kao meteor.
Bio sam svedok jednog prizora te vrste u kome se u
tom smislu otilo veoma caleko, i ija grotesknost je bila
razumlj iva samo onima koji su poznavali, bar na osnovu

1 69

'I
1 70

Zakotrljaj kamen

posmatranja drugih, dejstvo materije i ogromnu razliku u

dijapazonu koju ona stvara izmeu dve, pod pretpostavkom
iste vrste inteligencije. Jedan slavni muziar koji nije znao
kakva su svojstva haia i moda nikada o nj ima nita nije
ni uo, upao je u neko drutvo u kome je vie osoba uivalo
tu drogu. Oni su pokuali da mu opiu kako je udesno
nj eno dejstvo. S luajui te neobine prie, ljubazno, pre
dusretljivo se smekao kao ovek kojem odgovara da se
nekoliko trenutaka pravi vaan. Tim duhovima koji su
pod uticajem otrova postali proniclj ivi, nije promaklo da
ih doljak prezire, pa su poeli da ga ismevaju kako bi ga
uvredili. Te eksplozije veselosti, te igre rei, ta izobliena
lica, cela ta bolesna atmosfera ga je razdraivala i naterala
da izjavi, moda ranije no to je nameravao, da je ta sprd
nja s umetnikom, lo karikiranje, nelo zaista runo i da
ono, uostalom, sigurno veoma zamara one koji su se toga
poduhvatili. Neto luckasto i smeljivo ozari kao munja sve
duhove. Dvostruko su se razvese l i l i . " Ta sprdnja moda
"
"
prija vama , ree on, "ali meni ne . "Dovoljno je da nama
"
prija , sebino odgovori jedan bolesnik. Ne znajui ima
li posla sa pravim luacima i l i sa ljudima koji se prave
ludi, muziar je zakljuio da e najbolje biti da se povu
e. Ali, neko zakljua vrata i sakri klju. Neki drugi ovek
pade pred njim niice, zamoli ga u ime celog drutva za
oprotaj i izjavi drsko, ali suznih oiju, da uprkos nje
govoj duhovnoj inferiornosti koja moda pomalo izaziva
saaljenje, prema njemu svi oseaju duboko prijateljstvo.
Muziar tada popusti, ostade, ak pristade da posle usrd
nih molbi, neto odsvira. No, zvuci viol ine koj i su se irili
po sobi kao nekakva nova zaraza, zanosili su (re nije
dovoljno jaka) as jednog, as drugog bolesnika. Zauli
su se duboki uzdasi, promukli jecaj i , suze su u potocima
tiho potekle niz obraze. Muziar se uplai i prestade da
svira, pa priavi onome na kome su znaci blaenstva

Opasna biljka - Poema o haiu

171

bili najuolji vij i , upita ga da l i mnogo pati i kako bi mu

se moglo pomoi. Jedan od prisutnih, ovek praktian,
predloi mu da popije limunadu, ili uzme neto kiselo. Ali
bolesnik, zenica mutnih od zanosa, obojicu pogleda sa neiz
recivim prezirom. Hteti izleiti oveka koj i je zanemoao
od obilja ivota, zanemoao od blaenstva!
Kako vidimo iz ove anegdote, uviavnost igra prilino
veliku ulogu u oseanjima kojaje izazvao hai, uviavnost
praena oputenou, lenou, utanjem, uviavnost koja
je posledica razneenosti, mekutva i labavijenja ivanog
sistema. U prilog ovoj primedbi, jedna osoba mi je priala
o pusto lovini koj u j e doivela u tom stanju opojnosti i kako
je ivo zadrala u seanju te utiske, potpuno sam shvatio u
kakvu smenu, nepopravljivu zabunu ga je bacila ta razl ika
dijapazona i stepena o kojoj sam maloas govorio. Ne se
am se da li je ovek o kome je re, prvi ili drugi put uivao
drogu; je li uzeo preveliku dozu ili je hai, bez ikakvog
drugog oiglednog razloga (to se esto deava) delovao
mnogo jae nego obino. Priao mi je da se u tom svom
naslaivanju, u tom vrhunskom zadovoljstvu to osea daje
pun ivota i pun duha, odjednom neeg prestravio. Najpre
ponesen lepotom svojih oseanja, odjednom se nj ih uplaio.
Upitao se ta bi bilo od nj egovog uma i od nj egovih orga
na, kad bi to stanje, koje je smatrao neprirodnim, uzimalo
sve vie maha, kad bi se strune nj egovog ivanog aparata
sve vie zatezale. Sagledan duhovnim okom bolesnika koj e
poseduje sposobnost uveliavanja, taj strahje neosporno bio
"
neopisiva patnja. "Bio sam , rekao je on, "slian konju koji
je, gonjen nevidljivom silom, jezdio prema ponoru i mada
je hteo da stane, nije mogao. Zaista, bio je to strahovit galop
i moja misao, rob okolnosti, sredine, sluaja i svega onoga
to se moe podvesti pod re kob, kretala se isto i apsolut
no nejedinstvenim pravcem. Prekasno je! Ponavljao sam to
u sebi neprestano i oajno. Kada se ugasilo to oseanje koje

1 72

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

mi se inilo da je beskonano trajalo, a koje je trajalo moda

samo nekoliko minuta, kad sam poverovao da najzad mogu
uroniti u lepotu, tako dragu istonjacima, koj a sledi iza te
faze velike uskovitlanosti, snae me nova nesrea. Sveg
me proe novi nemir, veoma trivij alan, veoma detinjast
nemir. Odjednom se setih da sam pozvan na jednu veeru,
na veernje poselo kakvo prilii ljudima na poloaju. Una
pred sam video sebe u krugu lj udi, razumnih i obzlrnlh, kOJ I
savreno vladaju sobom, tako da u biti prinuen, da pod
svetlou mnogobrojnih svetiljki, kao zmija noge, krijem
svoje duevno stanje. Duboko sam bio uveren da e mi to
poi za rukom, ali istovremeno sam se oseao gotovo izgub
lj en, jer sam pomiljao kako u silno morati da se zbog toga
napreem. Ne znam kojom sluajnou, rei iz jevan;nja:
,Teko onome ko izaziva sablazan ! ' iskrsle su ml u secanjU
.
i elei da ih zaboravim, nastojei da ih zaboravim, neprestano sam ih u sebi ponavljao. Moja nesrea (jer to je bila
prava nesrea) poprimilaje tada ogromne razmere. Odluio
sam, iako sam bio slab, da postupim energino i da se posa
vetujem sa nekim apotekarom, poto nisam znao prolIvot
rov, a eleo sam da osloboenog i nesputanog duha krenem
u svet u koj i me je zvala moja dunost. Ali, na vratima apo
teke, neto mi odjednom pade na pamet, tako da sam zastao
nekoliko trenutaka i poeo da razmiljam. U prolazu sam
se pogledao u izlogu i zapanj io se kad sam video svoje lice.
To bledilo te oputene usne, te upale oi ! Uplaiu tog valjanog oveka, pomislio sam u sebi, i to zbog kakve tricanj e I.
Dodajte tome da nisam eleo da ispadnem smean, da sam
se bojao da u apoteci ne bude sveta. No, ta moja iznenadna
uviavnost prema nepoznatom apotekaru, nadvladala je sva
ostala oseanja. Zamiljao sam da je taj ovek isto tako os
etljiv kao to sam bio ja u tom mranom trenutku i poto
sam uobrazio da nj egovo uho i njegova dua, kao I mOj e
uho i moj a dua, mogu da zatrepere na svaki um, odluio
,

1 73

sam da uem u njegovu apoteku na prstima. N e bih smeo,

rekao sam u sebi, da se pokaem previe obazriv kod jed
nog oveka u kome treba da pobudim milosre. Zatim sam
obeao sebi da u spustiti glas kao to sam utiao bat koraka.
Poznato je kakav glas imaj u uivaoci haia: debeo, dubok,
grlen glas koj i mnogo podsea na glas ovejanih puaa opi
juma. Sve je ispalo drukije no to sam zamislio. Odluivi
da ohrabrim apotekara, ja sam ga uplaio. On za tu bolest
uopte nije znao, nikad za nju uo nije. Meutim, gledao
me je radoznalo, a u toj radoznalosti bilo je mnogo podoz
renja. ta je mislio? Da sam luak, zloinac, ili prosjak?
N i jedno ni drugo, bez sumnje, ali sve te besmislene misli
prole su mi kroz glavu. Morao sam nadugako i nairoko
da mu obj anjavam (strano zamorno!) ta je to pekmez od
konoplje i emu slui, neprestano ponavljajui da to nije
nita opasno, da on nema razloga da se za sebe plai i da
samo traim neko sredstvo za umirenje ili reagens, uporno
i esto ponavljajui da mi je iskreno ao to ga uznemira
vam. Najzad - shvatite koliko su me te rei ponizile - on
me jednostavno zamoli da se povuem. To mi je bilo hvala
za moju preteranu uviavnost i dobrotu. Pooh na veeru,
nikog nisam sablaznio. Niko nije ni primetio da sam uloio
natoveanski napor da ne bih bio izvan ostalog sveta. Ali
nikad neu zaboraviti koliko sam se namuio zbog jedne
vie nego pesnike opojnosti, ometene dekorom i osujeene
"
oseanjem dunosti'
M a koliko je saoseanje prema svakom bolu kome je
ishodite mata, sastavni deo moje prirode, ne mogu se
uzdrati da se ovoj prii ne nasmejem. Covek koji mi je to
ispriao, nije se popravio. I dalje je u zlosrenom uvarku
traio uzbuenje koje je trebalo da nae u sebi. No, kako je
to obazriv ovek, od reda, svetski ovek, smanj io je doze i
zato je drogu mogao uzimati ee. Tek kasnije e se nai u
prilici da proceni plodove svoje higijene.
-

1 74

1 75

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

Vraam se pravilnom toku razvoj a opojnosti. Posle te

detinjaste faze razdraganosti, dolazi do trenutnog smirenja.
Ali, oseanje sveine u rukama i nogama (koje se kod nekih
osoba, moe ak pretvoriti u silnu hladnou) i silna malak
salost svih udova, najavljuju da su na pomolu novi dogaaji.
Ruke su klonule, a glava, celo bie, utrnu li su i zbunj ujue
otupeli. Oi postaju krupnije, kao da se u neumitnom za
nosu ire na sve strane. Lice obliva bledilo. Usne se sua
vaju i uvlae u usnu duplju. Ubrzano diete, kao ovek koj i
tei da ostvari velike planove, koga mue krupne zamisli
ili koj i hvata vazduh da bi dobio zalet. Grlo se, tako rei,
stee. Nepce se osuilo od ei koju bi bilo pravo uivanje
ugasiti, kad slatko lenstvovanje ne bi od toga bilo prijat
nije, i ne bi nas spreavalo da se pomerimo s mesta. Mukli
i duboki uzdasi izvijaju se iz grudi, kao da staro telo ne
moe da podnese elje i ustrinu nove due. Povremeno se
stresete i nesvesno se trgnete. To je slino trzaj ima koji, na
kraju radnog dana ili u olujnoj noi, prethode konanom
smirenju u snu.
Pre no to krenem dalje, eleo bih da vam povodom onog
oseanja sveine o kome je maloas bilo rei, i spriam jo
jednu anegdotu. Ona e pokazati kako droga u svakom po
jedincu, moe razl iito da deluje, ak u iskljuivo fizikom
smislu. Ovoga puta, obraa nam se jedan ovek od pera i u
nekoliko odlomaka nj egove ispovesti, moi emo, verujem,
da pronaemo izvesne znake njegovog knj ievnog tempera
menta.
"
"Uzeo sam , rekao m i je taj ovek, "umerenu dozu mas
nog ekstrakta i sve je bilo u najboljem redu. Kriza bolesne
veselosti bila je kratkotrajna i skolio me je nekakav umor,
sav sam bio utrnuo, to je gotovo podsealo na sreu. Na
dao sam se, dakle, da u provesti mirno i bezbrino vee.
Na nesreu, sluaj je hteo da sam jednu osobu morao da
otpratim u pozorite. Odvano sam prihvatio svoju ulogu,

reen da savladam neodoljivu elju za lenstvovanjem i

nepokretnou. Sva vozila u mojoj etvrti bila su zauze
ta, morao sam se pomiriti sa saznanjem da u dobar deo
puta prepeaiti, da u se probijati kroz gomilu, okruen
zaglunim tandrkanjem kola, glupim razgovorima prolazni
ka, celim jednim okeanom prostatva. Ve su vrhovi prstiju
poeli pomalo da mi se hlade, uskoro su se sasvim sledili,
kao da sam obe ruke umoio u kantu mrzle vode. No, to
mi nije priinjavalo bol. To gotovo estoko oseanje, ak
me je proimalo kao udnj a. Meutim, inilo mi se da se,
to due traje taj moj beskonani put, sve vie ledim. Dva
tri puta sam upitao osobu koju sam pratio je l i zaista tako
hladno. Odgovor je glasio da je naprotiv veoma prijatno,
gotovo toplo. Najzad, u gledalitu, zatvoren u loi slinoj
kutij i, koj a mi je bila dodeljena, sa tri-etiri sata odmora
koje sam imao pred sobom, uinilo mi se da sam stigao u
obeanu zemlju. Oseanja koja sam potiskivao idui ulicom,
skupivi ono malo snage kojom sam mogao da raspolaem,
odjednom su navrla i ja sam se slobodno prepustio jednom
nemom ludilu. Bilo mi je sve hladnije, a ipak, video sam
da su ljudi lako odeveni, ili da ak umorno briu znoj sa
ela. Radosno sam pomislio kako sam ja povlaen ovek
kome je jedinom data prednost da mu leti u pozoritu bude
svee. Bilo mi je sve hladnije tako da je to ve postalo
zabrinjavaj ue, ali ja sam sav bio obuzet eljom za saznan
jem do kog stepena temperatura moe da se spusti. Najzad,
spustila se do te take, da mi se hladnoa uvukla u svaku
poru; celo telo mi se sledilo, tako da su mi se gotovo sve
misli zamrzle. Bio sam santa leda koja misli. Zamiljao sam
sebe kao kip iseen iz ledenog bloka i ta luda halucinacija,
ispunila me je gordou; podsticala je u meni neko oseanje
moralne dobrobiti koj e ne bih umeo da vam opiem. Bio
sam jo zadovoljniji to sam sasvim sigurno znao da niko
od prisutnih i ne sluti kakav sam ja, u sutini, i kakvu pred-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

nost imam nad nj ima. A onda, bio sam srean to moj drug i
ne sanja, ni jednog trenutka ne moe n i da posumnja, kakva
me sve udna oseanja obuzimaju! Nagraen sam za napor
savlaivanj a i prikrivanja i moje izuzetno zadovoljstvo os
talo je velika tajna.
Uostalom, im sam kroio u lou, na oi mije pao mrak to
je, verovatno, bilo u nekoj vezi sa mojom zimogroljivou.
Najverovatnije je da su se ta dva utiska uzajamno podsti
cala. Poznato vam je da se pod uticajem haia uvek javl
jaju vizije okupane velianstvenom svetlou, velelepnim
sjajem, pravim vodopadima rastopljenog zlata. Toj drogi
odgovara svaka svetlost, svetlost koja tee u irokom vodo
padu i svetlost koja se kao srebrni prah hvata na vrhovima
i na neravninama, svetlost svenjaka u salonima, votanica
za vreme Marijinih majskih pobonosti, buj ica rumenila
pri sunevom smiraju. Izgledalo je da onaj bedni luster u
pozoritu rasipa svetlost koja je suvie slabana da bi uga
sila tu neutoljivu udnju za blistavou. Uinilo mi se,
kako sam vam ve rekao, da ulazim u podzemni svet tmine
koja se, uostalom, postepeno zgunjavala, dok sam ja sanjao polarnu no i venu zimu. Sto se tie pozornice (to je
bilo nekakvo humoristiko pozorite), samo je ona bila os
vetljena, beskrajno mala i smetena daleko, veoma daleko,
kao na kraj u ogromnog stereoskopa. Neu vam rei da sam
i sami znate da m i je to bilo nemogue.
sluao glumce
Povremeno bih neki odlomak reenice letimino zabeleio
u pamenju i ono se, slino vetoj igraici, njome posluilo
kao odskonom daskom, da bi se vinulo u veoma daleke
sanjarije. Moglo bi se pretpostaviti da drama, koj a se ova
ko slua, nema logine veze, da je nesuvisla. Nemojte se
zavaravati. Ja sam otkrio veoma utanani smisao u drami
stvorenoj pomou moje rasejanosti. Nita mi u njoj nije
smetalo i pomalo sam bio nalik na onog pesnika koj i je,
videvi prvi put predstavu Ester smatrao sasvim prirodnim

da Aman kralj ici izjavi ljubav. To je bilo, ve pogaate, u

trenutku kad Aman padne niice pred Esterom, molei je
da mu oprosti zloine koje je poinio. Kad bi se sve drame
sluale na taj nain, mnogo bi dobile, pa ak i one Rasi
nove.
Glumci su mi se inili veoma mali i tano i briljivo
ocrtani kao likovi Mesonijea. Video sam jasno, ne samo
najmanj e pojedinosti nj ihove odee, kao na primer, nacrt
tkanine, avove, dugmad itd., ve i crtu koja je odvajala
masku od lica, belo, plavo i crveno i sva sredstva koj ima su
pravljene bore na licu. A ti Lil iputanci su se kupali u nekakvoj
hladnoj i arobnoj svetlosti, slino odsjaju koje veoma isto
staklo dodaje uljanoj slici. Kad sam najzad uspeo da iziem
iz te grobnice ledene tmine i kada se fantazmagorija mog
unutranjeg bia rasprila, bio sam preputen sebi; oseao
sam se umorniji nego da sam ceo dan rintao."
I zaista, u toj fazi opijenosti, sva ula zahvata neko tanano
oseanje, dolazi do vrhunske prenapregnutosti. ula mirisa,
vida, sluha, pipanja, podjednako uestvuju u tom razvoju
nabolje. Oi vide beskonanost. Uho hvata zvuke, gotovo
neujne u optem agoru. Tada poinju da se javljaju halu
cinacije. Predmeti iz stvarnosti polako, postepeno, popri
maju posebna oblija. Oni se izobli avaju i preobliavaju.
Zatim dolazi do nesuglasica, zabune, preturanja misli. Zvu
ci se ogru bojama, a boje su proete zvucima. Kazaete da
je to sasvim prirodno i svaki poetski nastrojen mozak, kad
je zdrav i kada je u nonnalnom stanju, lako poima takva
poreenja. No, ja sam ve obavestio itaoca da zaista nema
nieg natprirodnog u opijenosti haiem. Samo poreenja
o koj ima je re, postaju tada neobino iva, ona prodiru u
duh, ona ga osvajaju, ona ga ugnjetavaju svojom samov
Iasnom prirodom. Note postaju brojevi, a ako imate malo
dara za matematiku, melodija, zvuni sklad koj i smo uli,
zadravajui svoje sladostrasno i ulno obeleje, pretvara-

1 76

1 77

1 78

Opasna biljka - Poema o haiu

Zakotrlja) kamen

aju
ra
i
ev
oj
br
j
jo
ko
u
iju
ac
er
op
u
ik
et
itm
ar
u
ok
u
ir
ju se
I
ko
la
o
tn
va
ro
ve
ne
ite
at
pr
e
nj
ja
sta
na
i
ze
fa
broj ev e i ije
okretno, upravo kao izvoa.
nost,
Katkad se deava da li no st iezne i da se objektiv

ra
a
m
Va
u
a,
m
ici
sn
pe
im
en
oj
str
na
ki
ti
eis
nt
pa
svojstvena
J
ol
sp
iz
e
et
m
ed
pr
i
aju
atr
sm
po
,
da
o,
dn
iro
pr
ne
ko
zvije ta
u nJ Ih
se
ro
ko
us
i
ite
j
sto
po
i
m
sa
da
e
at
vlj
ra
bo
za
a,
et
sv
njeg
a
vIJ
po
Je
kO
tu
ve
dr
m
no
lad
sk
na
a
vlj
ta
us
za
se
utopite. Po gl ed
a
tk
sn
pe
gu
oz
m
u
bi
to
o
on
ka
ta
nu
tre
o
lik
ko
ne
vetar. Kroz
e
m
e
va
u
,
va
sta
ed
pr
va
ja
po
a
dn
iro
pr
im
sv
sa
o
bi lo sam
Va e
ti
isa
ip
pr
tu
ve
dr
m
to
re
jp
na
te
e
Vi
t.
os
arn
stv
ti
posta
grana,
ih
ov
eg
nj
je
en
ilj
cv
,
gu
tu
u
Va
ili
ju
dn
u
u
Va
ti,
as
str
o
ist
po
se
te
e
ro
ko
us
i
s
Va
o
de

sta
po
,
je
an
nj ih ov o povij

be
ne
ni
bi
du
u
i
let
a
j
ko
ica
pt
ko
ta
o
Ist
.
m
to
ve
dr
tim
vetiti sa

uz
se
da
lju
e
u
rtn
sm
be
a
vlj
sta
ed
pr
re
jp
na
skog pl av et ni la,
ste
i
V
,
m
to
po
ah
m
od
li
A
i.
ar
stv
ih
sk
alj
m
ze
ad
dignemo izn
pre
m
Va
e
u
j
n
Pa
e.
it
pu
i
te
di
se
da
m
ja
il
m
Za
.
ica
ta pt
o
o
isa
M
.
le
lu
iz
u
di
se
ji
ko
i
lac
ob
sti
ia
av
pl
dugo pr iv la iti
m
Va
ie
up
ok
za
,
om
n
ve
,
om
pn
to
as
uz
,
om
or
sp
,
isparavanju
tm
en
tv
ps
so
im
oj
sv
i
it
lju
ik
pr
ro
ko
us
o
isa
m
tu
te
e
Vi
duh i
e,
rk
va
e
en
tv
ns
di
je
d
sle
U
u.
at
ar
ap
ll
c.:
On
iSa
m
m isl im a, svom
a,
um
az
or
sp
ne
og
aln
tu
lek
te
in
ili
i
isl
m
ja
en
o
en
neke vrste pr
(u
li
lu
oj
oj
sv
te
e
isa
ip
pr
i
e
at
av
ar
isp
i
m
sa
i
ko
ka
osetiete
dnu
u
n)
va
du
o
ka
ni
je
bi
na
i
i
en
ur
u

o
am
e
os
se
j
kojo
sposobnost da ona pui Vas .
n
da
je
o
m
sa
je
o
ja
tra
te
a
m
d
ra
ni
a
on
sk
be
Sreom, taj
r
po
na
im
lik
ve
sa
u,
ah
ed
pr
m
no
es
sv
om
dn
je
u
tren, jer ste
u
str
a
ug
dr
li
A
t.
sa
ni
zid
na
e
at
ed
gl
po
da
li
pe
us
k
ipa
om ,

re
ok
k
ta
nu
tre
n
da
je

jo
s
Va
e
a
On
.
se
ne
ja m isl i Vas po
a
ug
dr
e
bi
k,
ta
nu
tre
i
ug
dr
taj
i
gu
tlo
vr
om
iv
tati u svom
o
un
tp
po
i
isl
m
i
ja
an
e
os
a
in
sil
i
o
tv
no
m
su
r
Je
l.
venos
dnom
poremet ili razmere vremena i bi a . Izgleda da u je
ste
nt
da
on
r
Za
a.
ot
iv
h
ki
ds
lju
o
lik
ko
ne
te
va
lja
iv
satu pr o
a ne
,
iv
o
bi
bi
ji
ko
u
an
m
ro
m
no
ti
as
nt
fa
om
kv
ka
ne
i
sli n

1 79

napisan? Ne postoji vie granica razlikovanja izmeu or

gana i uivanja, a upravo to je izvor osude te opasne vebe
u kojoj nestaje sloboda.
Kad kaem halucinacije, ne treba to shvatiti strogo
bukvalno. Cista halucinacija, kakvu lekari esto imaju prilike da izuavaju, razlikuje se za jednu veoma znaajnu ni
jansu od halucinacija, bolje reeno od zastranj ivanja ula u
onom stanju svesti koje uslovljava hai. U prvom sluaju,
halucinacija se javlja iznenada, savrena je i kobna. Osim
toga, ona ne nalazi opravdanje, n i povod u svetu spoljnih
predmeta. Bolesnik vidi jedan oblik i kad ga nema, uje
zvuke kad vlada tiina. U drugom sluaju, halucinacija se
javlja postepeno, gotovo svesno i ne pretvara se u savrenu
predstavu; nju pothranjuj e samo rad mate. Najzad, za takvu
halucinaciju postoji povod. Zvuk e govoriti, jasno e se
razumeti ta kae, ali zvuk je neto to postoji u stvarnosti.
Opijeno oko oveka koj i je pod uticajem haia, videe
udne oblike. Ali, pre no to su postali neobini i udovini,
ti oblici su bili jednostavni i prirodni. Stoga, zaista izraajna
ivost halucinacija nipoto ne brie onu razliku koju pred
met donosi sa sobom iz faze svoga postanja. Ona prva vrsta
vue koren iz odreene sredine i iz sadanjeg vremena; ova
druga, nema korena.
Da bi se bolje shvatilo ovo previranje mate, ovo sazre
vanje sna i raanj e poezije na koj e je osuen mozak zatro
van haiem, ispriau jo jednu anegdotu. Ovoga puta priu
ne raspreda ni dokoni mladi, a ni ovek od pera. Obraa
nam se ena, prilino zrela ena, radoznala, podlona uzbu
enjima i koja, ne mogavi odoleti i skuenju da okusi otrov,
drugoj eni opisuje svoje najzanimljivije vienje. Nj enu
priu prenosimo od rei do :ei:
"Ma koliko neobina i svea bila oseanja koja sam crp
la iz svoje pomame koj a je trajala dvanaest sati (Dvanaest
ili dvadeset? To zaista ne bih znala rei), nikad vie se neu
-

1 80

Opasna biljka - Poema o haiu

Zakotrljaj kamen

sle
po
or
um
ut,
gn
pre
na
e
vi
su
je
h
Du
.
nje
sta
to
u
sti
ve
do
toga pr ev eli k. Ist ini za vo lju , moram rei da u toj detinja
la
sti
pu
po
sam
d
jza
Na
g.
ko
a
in
zlo
g
e
ne
a
im
i
j
ari
igr
stoj
radozna los ti. A onda, to je bil o grupno ludovanje, kod sta
rih prijatelja, tako da nis am smatrala tako stranim to u
m
va
ra
mo
ga
sve
e
Pr
a.
stv
jan
sto
do

og
sv
od
lo
ma
iti
izgub
re i da je taj prokleti ha i zaista podmukla droga. Co ve k
povremeno po mi sli da se otreznio , os lob od io more, ali to
je samo varlj ivo zatij e. Postoje trenuci odmora, ali po sle
h
o
na
e,
e
uv
i
sat
set
de
o
ok
o,
tak
I
a.
ov
izn
e
n
po
e
sv
nj ih
se
sam
da
sam
ila
isl
M
.
nja
sta
h
tni
nu
tre
tih
od
m
no
jed
u
se
os lob od ila tog ob ilja ivota u kome sam, ist ini za vo lju ,
u iva la, ali koje je ipa k bil o proeto ne mi ro m i zebnjo m.
su
po
sam
da
o
ka
m,
tvo
ljs
vo
do
za
sa
am
er
ve
da
sam
la
Se
stala od duga puta. Jer do tada, iz oprezno sti , uzdravala
sam se od jel a. Al i, ak pre no to sam ustala od sto la, uhvaeo
e
po
vo
no
po
Je
ov
otr
I
,
a
mI
a
k
ma
o
ka
,
ilo
lud
je
me
o
til
da se igra mojim jad nim mozgom. Iako se moja ku a na la
zil a nedaleko od zamka na ih prijatelja, a koije su mi bil e
na raspolaganju, tol iko me je bio obrvao san, oseala sam
tako sil nu potrebu da se prepustim tom neodoljivom lud ilu ,
da sa m sa zadovoljstvom prihvati la ponudu domaina da
da
je
m
va
ato
zn
po
k
i
ma
za
taj
ate
zn
Vi
.
im
o
en
pr
h
nji
kod
o
an
ter
do
,
no
e
ure
pre
,
ici
sn
vla
e
iv
me
ko
u
ilo
kr
o
on
lo
ce
je
i osveeno na savremeni na in , ali da je nenastanje no kr ilo
os tal o onakvo kakvo je bil o, to jes t, u starom sti lu i sa starim
ukras im a. B i odlueno da se za mene namesti spavaa soba
v
ka
ka
ne
u,
sob
nju
ma
naj
na
de
pa
or
izb
a
i
mk
za
lu
de
tom
u
ovetao i troan budoar u ko me je ipak jo uvek bil o iz
vesne drai. Moram da vam ga kako-tako opiem da biste
stekli utisak kakvo je bil o to moje neobino v ienje koj e je
mn om e tiranski ov lad alo , vienj e koje je zaokupljalo moju
svest ce lu jednu bogovetnu no , tako da nis am im ala vreme
na n i da primetim kako od mi u sat i.
.

'

181

Taj budoar je veoma mali, veoma uzak. U visini venca,

tavani ea poinje da se zaokruuje u obliku svoda. P o zido
vima vise uska i dugaka ogledala odvojena panoima na
kojima su naslikani predeli u lakom, dekorativnom stilu. U
visini venca, na sva etiri zida, prikazani su razni alegorini
likovi, jedni kako se odmaraju, drugi kako tre i l i skau.
Iznad njih, nekoliko divnih ptica i cvee. Iza tih likova,
die se reetkasta ograda, sl ikana tako, da izdaleka izgleda
kao prava i naravno, ona sledi krivinu tavanice. Tavanica
je pozlaena. Sav meuprostor izmeu reetaka i figura
prekriven je, dakle, zlatom, a u sreditu zlatna povrina
je ispresecana samo geometrijskim prepletom tobonj e
ograde. Kako vidite, to pomalo podsea na prefinjenu kr
letku, na veoma lepi kavez za veoma veliku pticu. Moram
rei da je no bila divna, veoma prozrana, mesec veoma
sjajan, tako da se ak, kad sam ugasila sveu, sav taj ukras
i dalje video, neosvetljen pogledom moga duha, kako biste
to mogli da pretpostavite, ve tom lepom noi ij i se odsj aj
prelivao po svoj pozlati, ogledalima i bojama.
Najpre sam bila veoma zauena, videvi kako se preda
mnom, pored mene, na sve strane pruaj u velika prostran
stva. B i le su tu bistre reke i zeleni prede li su se ogledali
u mirnim vodama. Pogodi l i ste da je to bio odraz slika sa
panoa u ogledalima. Kad sam digla pogled, videla sam
sunce na zalasku, sl ino rastopljenom metalu koj i se hladi.
Bilo je to zlato sa tavanice, ali reetkasta ograda ostavljala
je na mene takav utisak da mi se inilo da se nalazim u
nekakvom kavezu ili u kui koja je sa svih strana otvorena
prema prostranstvu i da sam ja od svih tih uda odvojena
samo reetkastom ogradom svoga divnog zatvora. Smejala
sam se najpre svojoj obmani, ali to sam vie gledala, arolija
je bivala sve jaa, postajalaje sve ivotnija, prozranija, sve
vie je dobijala obrise jedne nametljive stvarnosti. Otada je
utisak o zatoenosti ovladaQ mojim duhom, ne umanjivi

1 82

Opasna biljka - Poema o haiu

Zakotrljaj kamen

mnogo, moram re i, raznovrsna uivanja koj a mi je pruao

prizor to se prostirao oko i iznad mene. Cin i lo m i se da
sam zatvorena na due vreme, moda na hiljadu godina, u
tom raskonom kavezu, sred tih vi lins kih predela, izmeu
tih udesnih vid ika . Sanjar ila sam o Lepotid u Sumi zaspa/oj, o pokori koj u moram da izdrim, o buduem isku
pljenju. Iznad glave su m i pro leta le sjaj ne, tropske ptic e i
poto je moje uho uhvatilo zveket praporaca na kol ajn i ko
nja koj i su kas ali negde u daljin i na glavnom drumu, uti sci
koj e su pri ma la oba ul a, vid i uho, sto pili su se u jedan je
din i, p a sam pticama pri pis iva la tu tajanstvenu pes mu bakra
i mis lila sam da se ona izvija iz njihovog metalnog grla.
O igle dno su razgovarale o me ni, likuju i nad moj im rop
stvom. Izg led alo je da se akrobati-majm uni , spadala-satiri,
rugaju zatoe nic i koj aje tu leala, osuena na nepokretnost.
Ali , sva mit olo ka boanstva su me gled.ala, smeei se ljup
ko, kao da su htela da me obodre i podignu mi duh kako bih
strpljiv o pod nos ila in i koj e su na mene baene i sve enice
su kli zile u uglu kapaka, kao da su hte le da se upiju u moj
pog led . Na osnovu toga sam zaklju ila da bih se ipak, ako
mi je ova vremenska kazna morala bit i izreena za stare gre
he, za nek i nesvesni prestup, mogla ponadati u jednu vi u
dobrotu koj a bi mi, osuuj ui me na smotrenost, pon udi la
ozbiljnija zadovoljstva od igre lutkom koj a je ispunjavala
sreom nae mla de dane. Kako vid ite, razmatranje o moral
nim pro ble mim a takoe je sainjavalo deo moga sna, ali
moram priznati da su zadovoljstvo u posmatranju tih obl ika
i tih blistavih boj a, kao i uverenje da sam sredite jed ne dra
me fantastinog, esto potpuno zaokupljal i sve moje mis li.
To stanje je traj alo dugo, veo ma dugo ... Hoe l i potrajati do
svitanj a? Ne znam. Odj edn om sam ugledala jutarnje sunce
koj e je ul o u moju sobu. Veoma sam se zaudila i uprkos
svi m naporima svesti, nis am mo gla da se setim jesam li
spavala ili sam strpljiv o pod nos ila jednu prijatnu nesanicu.

1 83

Maloas, bila je no, a sad, eto dana! A ipak, ivela sam

dugo, o, veoma dugo . . . Poto sam izgubila oseanje vre
mena, bolje reeno merilo vremena, koliko je trajala cela ta
no mogla sam oceniti samo po mnotvu misli koje su mi se
roj i le u glavi. Ma koliko m i se, sa te take gledita, mogla
uiniti duga, ipak mi je izgledalo da je trajala samo neko
liko trenutaka, ili da ak nije zauzela mesto u venosti.
Ne moram ni da Vam govorim koliko sam bila iscrpljena . . .
bila sam prosto na izmaku snage. Kau da to to sam ja
doivela, podsea na zanos pesnika i stvaralaca, iako sam
uvek mislila da su lj udi iji je zanat da nas uzbuuju, po
prirodi neosporno veoma staloen i . No, ako poetski zanos
podsea na bunilo u koje me je bacila jedna kaiica pek
meza, mislim da zadovoljstvo italaca pesnika staje mnogo
skuplje, i bilo mi je prilino prijatno, osetila sam prozaino
zadovoljstvo to sam naslutila da sam najzad kod kue, inte
lektualno kod kue, u svojoj intelektualnoj postojbini, to
Jest, u stvarnom ZIVOtU.
Eto jedne oigledno razlone ene. No, posluiemo se
njenom priom samo da bismo iz nje izvukli nekoliko ko
risnih napomena koje e upotpuniti ovaj veoma saet opis
osnovnih uzbuenja koje izaziva uivanj e haia.
Ona je govorila o veeri, kao o jednom zadovoljstvu
koje je dolo u pravi as, u trenutku kada joj je trenutno
zatije, koje je izgledalo konano, pruilo mogunost
vraanja u stvarni ivot. Zaista, kao to sam rekao, postoje
izvesni prekidi i varljiva zatija i pod uticajem haia, esto
se strano ogladni, a gotovo uvek veoma oedni. Meutim,
ruak ili veera, umesto da donesu konano smirenje, pono
vo prouzrokuju jo jai napad, dovode do vrtoglave krize
na koju se ali ta gospoa, krize koja je propraena nizom
oaravajuih vienja, blago obojenih izvesnom bojazni,
vienja kojima se ona trezveno i dobrovoljno predala. Stra
hovita glad i e o kojima je re, ne mogu se zajaziti bez
.

"

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

izvesnog napora. Jer, ovek se osea toliko uzdignut iznad

materij alnih stvari, ili je tako oamuen drogom da mu je
potrebno dugo da se sprema, ako eli da pomeri bocu ili
viljuku.
Konana kriza, koja je posledica probave, zaista je veo
ma jaka. Protiv nj e je nemogue boriti se. To stanje bi bilo
neizdrlj ivo kad bi predugo trajalo i kad ga uskoro ne bi za
menila druga faza opojnosti koj a se, u maloas pomenutom
sluaju, iskazala u sjajnim vienjima pomalo zastraujuim
i l i istovremeno utenim. To novo stanje istonjaci nazivaju
kiel Ono vie nije puno uskovitlanih i uzburkanih oseanja,
ve je proeto smirenom lepotom, to je stanj e nepominosti,
odricanja i preobraenja. Odavno vie niste svoj gospodar,
ali sada se zbog toga ne alostite. Bol i oseanje vremena
su iezli ili, ako katkad ipak izbiju na povrinu svesti, oni
su promenjeni pod uticajem uzbuenj a koje preovlauje, i
tada se nalaze u takvom odnosu prema svom uobiajenom
vidu i obliku, kao poetska seta prema stvarnom bolu.
No, naroito treba istai da je u prii ove gospoe (zato
sam je i naveo) halucinacija patvorena i nalazi razloge
postojanja u spoljnoj velelepnosti. Duh je samo ogledalo u
kome se odraava preterano izobliena slika sredine i ono
ga to je okruuje. Osim toga, vidimo da se umealo ono to
bih najradije nazvao moralna halucinacija: subjekt veruje
da neto ispata, ali enska narav, nesklona ralanjivanju
problema, omela je sUbjekt da zapazi osobeno ortimistiko
obeleje pomenute halucinacije. Blagonakloni pogled
olimpijskih boanstava, poetizovan je i lakiran prevashodno
haiinskim lakom. Neu rei da je ova gospoa mimoila
grizu savesti. Ali njene misli, naas obojene setom i kajan
jem, ubrzo j e ozarila nada. Imaemo jo prilike za provera
vanje ove primedbe.
Ona je govorila o umoru koji se oseti sutra. Zaista, to je
teak umor, ali on se ne oseti odmah i kad ste prinueni da

ga primeti te , uvek se zaudite. Jer, najpre, kad ste zakljuili

da se novi dan rodio na vidiku ivota, osetite zadovoljstvo
i zaudite se. Mislite da uivate u udesnoj, divnoj lakoi
duha. Ali im ste ustali, nekakav zaostatak opojnosti pone
da Vas prati i vue natrag, slian bukagijama iz Vaeg ne
davnog ropstva. Noge su Vam se oduzele i hod Vam je ne
siguran pa se pribojavate da se svakog asa ne razbijete
kao kakav lomlj iv predmet. Teak umor (neki ljudi tvrde
da u nj emu ima izvesne drai) ovladao je Vaim duhom i
iri se prema Vaim prirodnim sposobnostima kao magla po
predelu. I eto, jo nekoliko sati ste nesposobni za bilo koji
posao, za bilo koj u delatnost, nemate snage. To je kazna za
nemilosrdno rasipanje snaga Vaeg nervnog sistema. Vau
linost ste akom i kapom rasipali u vetar koji ju je razve
jao na sve etiri strane zemlje i neba i sada, o, kako Vam je
samo teko da je prikupite i saberete!

1 84

1 85

1 86

Zakotrlja} kamen
IV
"

COVEK BOG

'

Vreme j e da odvratimo pogled od svih tih cirkusarija i

velikih marioneta koje su nastale u dimu usijanih detinjas
tih glava. Zar nam ne predstoj i razgovor o ozbiljnijim pi
tanjima: o preobl iavanju ljudskih oseanja, jednom rei o
moralu haia?
Dosada sam ispisivao samo saetu monografiju opo
jnosti: ograniio sam se na izvlaenje osnovnih crta, na
naglaavanje prvenstveno materijalnih dogaaja. Ali za
oveka od duha, mislim da j e vanije da upozna dej stvo
otrova na duhovni ivot pojedinca, to jest, da vidi kako ras
tu, izobliavaju se, dobijaju prenaglaene razmere opaaj i
koj i onda, u jednoj izuzetnoj atmosferi, postaju slini pojavi
refrakcij e .
Covek iji je organizam, posle dugotrajnog uivanja
opijuma i l i haia, iscrpljen usled navike na te droge, ipak
smogao neophodnu snagu da se od nj ih odvikne, podsea
me na odbeglog zatvorenika. Vie mu se divim nego
opreznom oveku koji nikad nije pogreio, uvek nastojei
da odoli iskuenju. Kad su u p itanju puai opijuma, Englezi
se esto slue izrazima koji se samo neiskusnim ljudima,
neupuenim u strahote tog pripadanja, mogu uiniti preter
anim: enchained, fettered, enslaved! To i jesu, zaista jesu
lanci u poreenju sa koj ima su svi ostali lanci, dunosti, ne
zakonite ljubavi, samo potka od gaze i pauine' Strahovito
zdruivanje oveka sa sobom! "Postao sam rob opijuma, on
mi je vezao ruke, i svaki moj rad, svaki moj plan, poprimio

Opasna biljka - Poema o haiu

1 87

"
j e boj u mojih snova , kae Ligej in suprug. Ali, u koliko je
samo divnih odlomaka Edgar Po, taj pesnik bez premca,
taj neosporni filozof koga treba uvek navoditi kad j e re
o tajnovitim bolestima duha, opisao mrani i privlani sjaj
opijuma? "Ljubavnik svetle Berenike", metafiziar Egej ,
govori o izvitoperavanju svoj ih prirodnih sposobnosti u
tom smislu to ga neto tera da prida neprirodnu, udovinu
vrednost najobinij im pojavama. "Neumorno razmiljati
satima, panje usredsreene na neki detinjasti navod na
marginama, ili u tekstu knjige, ostati zamiljen gotovo
ceo letnji dan u neobinoj senci koja se koso prua po ta
petama i l i po podu, zaboraviti se i no probdeti, gledajui
uspravni plamiak neke svetiljke i l i ar na ognjitu, danima
sanjariti o miomirisu jednog cveta, do besvesti ponavljati
neku obinu re dok zvuk, poto se ponavlja, ne izgubi
mo stvaranj a bilo kakve predstave u duhu, takva su bila
neka od najoptij ih i najmanje opasnih odstupanja od mo
j ih umnih sposobnosti koja nesumnj ivo nisu besprimer
na, ali koj a, svakako, zahtevaju objanjenje i podstiu na
"
istraivanje. I nervozni Ogest Bedlo, koj i svakog jutra,
pre etnje, proguta dozu opijuma, priznaje nam da mu j e
najvea korist od tog svakodnevnog trovanja to posle nje
ga svakoj, pa i najobinijoj stvari, poklanja preteranu pa
nju ! "Meutim, opijum je delovao na uobiajeni nain, to
jest budio j e ivo interesovanje za celokupni spoljni svet. U
treptanj u jednog lista, u boji jedne vlati trave, u obi iku dete
line, u zujanju pele, u sj aj u jedne kapi rose, u dahu vetra, u
neodreenom mirisu koj i se die iz ume, raa se ceo j edan
svet nadahnua, kree velianstvena i raznobojna procesija
"
nesreenih i napabirenih misli.
Tako se, kroz usta svoj ih linosti, izraava majstor strave,
princ tajanstva. Ta dva obeleja opijuma savreno se mogu
primeniti na hai. U prvom, kao i u drugom sluaju, inteli
gencija, nekada slobodna, postaja rob. Ali re napabiren,

1 88

1 89

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

kojom se tako dobro moe doarati niz misli iji razvoj

podstiu i njime upravljaju, spoljni svet, sluaj i okolnosti,
deluje jo istinitije, strasnije kad je u pitanj u hai. U tom
sluaju, razmiljanje je samo olupina preputena na milost
i nemilost svim struj ama i tok misli je neuporedivo bri i
vie iskidan. To govori, mislim, prilino jasno, da je hai,
onako kako danas deluje, mnogo jae opojno sredstvo od
opijuma, mnogo vei neprijatelj urednog ivota, jednom
rei, mnogo vie moe oveka da uznemiri. Ne znam da li
posle deset godina trovanja haiem, ovek propadne ona
ko potpuno, kao posle desetogodinjeg uzimanja opijuma.
Kaem da ha i, kako trenutno tako i kasnije, ostavlja tee
demon duhovne
posledice. Prvi je mimi zavodnik, drugi
razdeenosti.
elim da u ovom poslednjem poglavlju pojmovno odre
dim i ralanim problem moralnog pustoenja te opasne i
slatke igre duha, tog tako silnog pustoenja, te tako duboke
opasnosti, da mi oni koj i se vraaju iz borbe samo lako ran
jeni, izgledaj u kao junaci pobegli iz peine jednog Proteja
sa mnogo oblija, kao Orfej i, pobednici Pakla. Ako elite,
shvatite ovaj nain izraavanja kao metaforino preteriva
nj e, ali moram rei da mi se droge, ti razdraujui otrovi,
ne ine jednim od najstranij ih i najpouzdanij ih sredstava
kojima raspolae Duh Tmine za vrbovanje i potinjavanje
kukavnog ljudskog roda, ve ak jednim od nj egovih
najsavrenij ih ovaploenja.
Da bih skratio posao i da bi moj prikaz bio to jasniji,
umesto da skupim razbacane anegdote, ovoga puta u usred
srediti panju samo na jednu zamiljenu linost i svestrano
je osmotriti. Moram, dakle, da zamislim jednog oveka pre
ma svome izboru. U svoj im [spovestima, De Kvinsi s pra
vom tvrdi da opijum oveka ne uspavljuje, ve ga, naprotiv,
podstie, ali ga podstie samo u okviru prirodnih granica
njegove linosti i, da bi se doneo sud o udima koje stvara

opijum, bilo bi besmisleno raspitivati se o tome kod nekog

prodavca volova, jer e ovaj, opijen, videti samo volove i
pau. Dakle, nemam nameru da opisujem gruba matanja
jednog odgajivaa stoke opijenog haiem; kome bi bilo pri
jatno da to ita? Koga bismo privoleli da to ita? Da bih dao
idealno obeleje predmetu svog istraivanja, treba da sve
nj egove zrake usredsredim u jedan jedinstveni krug, treba
da ih polarizujem. A tragini krug u koji u ih sabrati bie,
kako sam rekao, jedna linost po mome izboru, neto slino
onome to su u XVIII veku zvali tankoutan ovek, onome
to je romantiarska kola krsti la kao neshvaen ovek, a
to graanske porodice i masa graana obino igou na
zivom originalan.
Pomalo nervozna, pomalo razdralj iva priroda, najpo
godnije je tlo za razvoj raznih etapa ovakvog pijanstva.
Dodajmo odnegovan duh, sklon izuavanju oblika i boje,
neno srce, iznureno nesreom, ali jo uvek spremno da se
podmladi. Po elji moemo ak prihvatiti nekadanja za
stranjenja i posledice koje ona ostavljaju na jednu, jako
razdraljivu prirodu, ako ne izvesnu griu savesti, ono bar
aljenje za zloupotrebljen i m i izgubljenim vremenom. Smis
ao za metafiziko razmiljanje, poznavanje raznih filozof
skih pretpostavki o ljudskoj sudbini, svakako nisu nekorisni
kao ni ona ljubav prema vrlini, apstraktnoj vrlini,
dodaci
stoikoj ili mistinoj vrlini o kojoj je re u svim knjigama
koje savremena deca prosto gutaju, kao neto vrhunsko do
ega se jedna otmena dua moe vinuti. Ako se svemu tome
doda silna prefinjenost ula, koj u sam izostavio kao uslov
koj i prevazilazi granice obaveznog, mislim da sam sakupio
glavne i najpoznatije sastojke lika savremenog, osetljivog
oveka, elemente onoga to bi se moglo nazvati svakodnev
ni oblik svojevrsnosti. Pogledajmo sada ta e biti od te
individualnosti koja je, pod uticajem haia, prekomerno
izrasla iz svojih okvira. Sledirno tu procesiju ljudske uobra-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

zilje do njene poslednj e i najsjajnije postaje, do verovanja

pojedinca u sopstvenu boanstvenost.
Ako ste Vi jedna od tih dua, Vaa uroena ljubav pre
ma obliku i boji nai e, najpre, obilnu duhovnu hranu na
prvim stepenima razvoja Vaeg pijanstva. Boja e dobiti
neobinu silinu i ui e u mozak pobedonosno i snano. U
nene, osrednje ili ak loe slike sa tavanice, prodreej edan
strahotni ivot. Najdeblje, grubo slikane tapete kojima su
obloeni zidovi krmi, udubljuju se kao blistave diorame.
Sjajnopute nimfe, gledaju Vas krupnim oima, dubljim i
prozranij im od neba i vode. Linosti iz davnine, smeno
nakiene u svojim svetenikim odedama ili vojnikim
uniformama, uspostavljaju s Vama poverlj ive veze obinim
pogledom i sveano Vam se poveravaju. Izvijenost linija
je jedan, konano jasan jezik koji izraava uznemirenost i
udnj u due. Meutim, stvara se ono tajnovito i privreme
no stanje duha u kome se dubina ivota, prepuna nj egovih
mnogostrukih problema, otkriva cela u prizoru, tako prirod
nom i tako obinom, koj i imamo pred oima
u kome se
prvi predmet na koj i smo naili, pretvara u reiti simbol.
Furie i Svedenborg, prvi sa svojim analogijama, drugi sa
svojim vezama, ovaplotili su se u rastinju i u ivotinjama
na koj e Vam je pao pogled i umesto da pouavaju sluei se
govorom, prenose znanje sluei se oblikom i bojom. Mo
razumevanja alegorije dobija i Vama samima nepoznate
razmere. Primetiemo, uzgred, da alegorija, taj toliko
produhovljeni nain izraavanj a koj i smo omrzli krivicom
nevetih slikara, ali koja je, zaista, najprirodniji praoblik
poezije, sasvim opravdano ponovno zauzima istaknuto
mesto u inteligencij i ozarenoj pijanstvom. Hai se tada
razliva preko celog ivota kao kakav tajanstveni premaz.
On po tom ivotu prosipa boje koj e su sveanost za oko i
ozaruj e svu njegovu dubinu. Cipkasti predeli, vidici koj i se
gube, perspektive gradova, izbeljenih mrtvakim tamn ilom

oluje, ili ozarenih jarkim ognjem sunca na zahodu - du

bina prostora, al egorija dubine vremena - igra, pokret, ili
sveano kazivanje glumca, ako ste otili u pozorite - prva
reenica koj u ugledate, ako Vam je pogled pao na knj igu
- najzad sve, optost bia iskrsava pred Vama u novoj slavi
o kojoj dotad niste ni sanjali. Gramatika, ak i ta suva gram
atika, pretvara se u nekakvu aroliju. Rei vaskrsavaju u
obliju koj e ima meso i kosti , javlja se imenica u svoj svojoj
sutastvenoj dostojanstvenosti, pridev, ogrnut prozranou
i bojom azura, kao i glagol, aneo pokreta koj i daje zamah
reenici. Muzika, drugi jezik drag lenjivcima ili dubo
kim duhovima koj i ele da se opuste u raznovrsnosti rada,
priaju Vam o Vama i govore poemu Vaeg ivota: ona se
utelovljuje u Vama, a Vi se u nj u utapate. Ona iskazuje
Vau strast, al i ne neodreeno i nejasno kako to ini onih
veeri kada se oputate, jednog dana u operi, ve podrobno,
injeniki, svakim ritmom obeleavajui poznatu uzbunu
u Vaoj dui, svakom notom koja se pretvara u re i celom
poemom, ulazei u mozak kao neki renik u koji je udahnut
ZIVOt.
Nemojmo pomisliti da do svih tih pojava u duhu dola
zi bez nekoga reda, sa upadljivim naglaskom stvarnosti i
dannarom spoljnjeg ivota. Unutranji pogled preobraava
sve i svaku stvar dopunjuje lepotom koj a j oj nedostaje da bi
zaista mogla da izazove dopadanj e. Takoe, toj fazi , u sutini
punoj sladostraa i ulnosti, treba dometnuti ljubav prema
bistroj vodi, tekuoj ili stajaoj; ljubav koja se tako udesno
razvij a u opijenosti mozga nekih umetnika. Ogledala posta
ju povod tog sanjarenj a koj e podsea na e za duhovnim
ivotom, sjedinjenu sa fizikom ei to sui drelo i o kojoj
sam maloas govorio. Voda koja otie, vodoskoci, skladni
vodopadi, modro prostranstvo nesagledljivog mora, otiu,
ume, snevaju se neizrecivom drai . Voda se izleava kao
prava zavodnica i mada nisam esto uveren da hai izaziva

1 90

191

1 92

Zakotrlja) kamen

pomamu i ludilo, ne bih se zakleo da je posmatranj e bistrog

ponora, za jedan duh zaljubljen u prostranstvo i kristalni
sjaj, potpuno lieno opasnosti i da se drevna pria o Ondini,
za oveka koga su ponela oseanja, ne moe pretvoriti u
traginu stvarnost.
Mislim da sam dovoljno govorio o udovinom bujanju
vremena i prostora, ta dva nerazluiva pojma, sa kojima se
duh tada suoava bez tuge i bez straha. Sa izvesnim set
nim uivanjem, nj egov pogled tada bludi kroz ponome go
dine i smelo se zariva u beskonane vidike. Pretpostavljam
da ste pogodili kako tom neprirodnom i nasilnom bujanju
takoe podleu sva oseanja i sve zamisli, kao i blagona
klonost (verujem da sam za to izneo prilino lep primer),
kao i pojam lepote, a i ljubavi. Pojam lepote treba, naravno,
da zauzme prostrano mesto u jednom duhovno nastroj en
om temperamentu, onakvom kakvog sam upravo zamislio.
Sklad, uravnoteenost linija, euritmija pokreta, izgledaju
onome koji sanja kao nunosti, kao dunosti, ne samo svih
stvorenja, ve i njega
spavaa, koj i je, u toj fazi krize,
obdaren udesnom sposobnou shvatanja besmrtnog i
sveopteg ritma. A ako je na fanatiar lien line lepote, ne
verujte da dugo pati, zato to to mora da prizna, niti da sebe
smatra neskladnom notom u svetu sklada i lepote koj u je
stvorila njegova uobrazilja. Sofizmi haia su mnogobrojni i
divni, obino optimistiki nastrojeni, a jedan od najvanijih,
naj delotvornijih, elju pretvara u stvarnost. Neosporno je da
se to isto deava i u veini sluajeva iz obinog ivota, ali
u ovom sluaju, koliko u tome ima vie ara i utananosti!
Uostalom, kako bi jedno bie, toliko obdareno da je kadro
da shvati sklad, dakle, jedno bie, koje je neka vrsta reca
Lepote, moglo da napravi izuzetak i omaku u svoj oj sop
stvenoj teoriji ! Moralna lepota i njena snaga, blagorodnost
i nj ene ari, lepo izraavanj e i nj egovi uspesi, sve to uskoro
preuzima ulogu ublaavanja jedne nametljive runoe, za-

Opasna biljka - Poema o haiu

1 93

tim utehe i najzad, savrenog podilaenja jednoj zamiljenoj

vlasti.
Cu o sam mnoge ljude, ljubopitljive kao gimnazijalce,
kako pokuavaju da se obaveste kod onih pojedinaca ko
jim a je uivanje haia prelo u naviku, na koj i nain se u
opojn om stanju prilazi problemu ljubavi. Kakvo moe da
bude to ljubavno lud ilo , samo po sebi ve tako silovito, kad
je zatvoreno u drugom lud ilu , kao sunce u suncu? Upravo
takvo pitanje e se postavljati u masi ljudi koje u ja na
zvati zaludnicima iz intelektualnog sveta. Umesto odgovo
ra na j edan neasni podtekst, na onaj deo pitanja koj i se ne
USUuj emo da glasno postavimo, uputiu itaoca na Plinija
koj i je ponekad govorio o svojstvima konoplje na takav
nain da je uspeo da razbij e mnoge zablude o toj temi. po
znato je, uostalom, da je obamrlost najredovitija posledica
zloupotrebe nervnog sistema i neumerenog uivanja nekih
materija koje razdrauj u ivce. Dakle, poto u ovom sluaju
nijere o sposobnosti ispoljavanj a nekog osobitog ljubavnog
oseanja, ve o moi uzbuivanj a ili razdraivanj a, jed
nostavno u zamoliti itaoca da uzme u obzir da je mata
jednog nervoznog oveka, omamljenog haiem, raspaljena
do krajnj ih granica, isto onako neobjanj iva kao naj silo
vitiji nalet uragana, a njegova u la utanana do te mere, da
je to teko pojmovno odrediti. Prema tome, moemo pret
postaviti da se u takvom stanju duha i u la, lakom, najna
ivnijem m ilovanju, stisku ruke, na primer, moe ustostruiti
vrednost i veoma brzo ih tako omamiti da dolazi do zastoj a
rada srca, to ob in i smrtn ici smatraju ummum sree. No ,
neosporno j e da hai, u mati koj a je esto bil a zaokupljena
ljubavnim problemima, bu di nene uspomene, kojim a bo l
i nesrea ak daj u poseban sjaj . Takoe je sigurno da su ta
uznemirenja duha proeta j akom merom ulnosti, a uosta
lom, nee biti na odmet da napomenemo, to je dovoljno
da bis mo u ovom trenutku utvrdi li koliko je ha i nemoralv

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

no sredstvo uivanja, da jedna sekta isma ilita (asas ini su

poreklom iz te sekte) u oboavanju svetinje skree daleko
iznad nepri strasnog Lingama, to jest ide do apsolutnog I
iskljuivog kulta enske polov ine simb ola. Poto je svaki
ovek slika istorije, bilo bi sasvim prirodno da se u duhu,
koj i se slabi ki predao na milos t i nemi lost paklenoj drogi i
koj i se sprda sa rasipanjem sopstvenih duhovnih I telesnIh
sposobnosti, rodi neka besramna jeres, udovina religiJa.
Poto smo se osvedoili da u opojnom stanJ u, kOje Iza
ziva hai , dolazi do izraza jedna posebna vrsta dobro
namernosti i to ak prema nepoznatim licim a, neka vrsta
ovekoljublja koja je pre proeta saaljenjem , nego ljubav
lju (ovde se javlja prva klica satanskog duha koji e se ra
zviti na jedan neobian nain ), ali koj a ide sve do straha da
se bilo ko ne oalosti, pogaamo u ta se moe pretvOriti
oseaj nost usredsreena na odreenu dragu linos t, koja
igra, ili je igrala znaajnu ulogu u bolesnikovon;. moralnom
svetu. Kult, oboavanje, molitva, snovI o sreCI, kuljajU I
ikljaju uvis sa silino m ive elje i bleskom vatrometa. Kao
barut i obojene materije ognja, savru i utrnu u tami. Nem a
tog spleta oseanja kome se ne bi mogl a pridodati meku a
ljubav nekog zarobljenik a hai a. Grena ulnost za kOJu ce
hai uvek umeti da nae opravdanj a i pratanja, moe da se
stopi sa sklonou prema zatiivanj u i oseanjem arkog
i odanog oins tva. Ta sklonost ide jo dalje. Zamiljam
poinjene greke koje su u dui ostavile gorke tragove,
mua ili ljubavnika koj i samo tugom (kad su u nOllIlaI
nom stanju ) razmiljaju o prolosti ispresecanoj olujama.
Ta gorka iskustva se u opojn om stanju mogu pretvoriti u
prave slasti . Potreba za pratanjem ini matu gipkijom i
pokornijom , a sama gria savesti, u toj satanskoj Igri kOja
se iskazuje isklju ivo u jednom dugom monologu, moe da
deluj e kao nadrauju e sredstvo i da u srcu snano raspali
vatru oduevljenja. Da, gria savesti' Jesam l i bio u zabludi

kad sam rekao da se haii, jednom zaista filozofski nastro

jenom duhu, mogao uiniti savrenim satanskim oruem?
Gria savesti, jedinstveni dodatak zadovoljstvu, uskoro se
pretvara u slatko razmatranje grie savesti, u jednu vrstu
sladostrasnog istraivanja, a to istraivanje se obavlja tako
brzo da ovek, taj "prirodni av", kako bi to rekle pristalice
Svedenborga, ne primeuje koliko je ono nesvesno i ko
liko se on, svakog trenutka, sve vie pribliava avolskom
savrenstvu. On se divi svojoj grizi savesti, u nj emu raste
ponos, a za to vreme gubi slobodu.
Eto, dakle, oveka koga sam zamislio, eto duha po
mome izboru gde stie do onog stepena uivanja i vedrine
na kome je prinuen da se sam sebi divi. Sve protivrenosti
se ponitavaju, svi filozofski problemi postaju jasni, ili bar
takvi izgledaju . Sve se pretvara u predmet uivanja . Covek
se bezmemo ponosi punoom svog sadanjeg ivota. J edan
glas u njemu (avaj, to je nj egov glas ! ) govori mu: "Ti sada
ima pravo da smatra da si iznad svih drugih ljudi. Niko
ne zna i ne bi mogao shvatiti sve ono to misli i to "sea.
Oni ak ne bi umeli da cene tvoju uviavnost prema nj ima.
Ti si kralj koga prolaznici ne poznaju i koj i ivi u osami svo
j ih uverenj a; ali, zar je to tebi vano? Zar u tebi ne ivi onaj
uzvieni prezir koj i duu i ozaruj e takvom dobrotom?"
Meutim, moemo pretpostaviti da povremeno iskrsne
neka uspomena koja tu sreu narui. Neki utisak koji dolazi
spolja moe da u nama probudi seanje na prolost o kojoj
je neprijatno razmiljati. Od koliko l i je samo besmislenih
ili podlih postupaka satkana ia prolost, postupaka koj i su
zaista nedostojni jednoga kralja misli i koji bacaju tamnu
senku na njegovo besprekomo dostoj anstvo? Budite uvereni
da e se ovek koji uiva hai, hrabro suoiti sa tim fanto
mima punilI. prekora i da e ak u tim gadnim uspomenama
nai razloge za zadovoljstvo i za preuznoenje sebe. Ovakav
e biti tok njegovog razmiljanja: kada prvo poznanje bola

1 94

195

1 96

Zakotrljaj kamen

um ine , on e radoznalo ralanjivati onaj postupak ili ono

oseanje ija uspomena je om ela njegovo sadanje ve lianje
sopstvene li no sti , istraivae uzroke svojih nekadanj ih
postupaka, ok oln os ti u kojim a je iveo i, uk oli ko ne nae
,
nje
ta
pra
za
ne
o
ak
a,
log
raz
o
ljn
vo
do
a
tim
os
oln
ok
u tim
a ono bar za ub laavanje kr ivi ce , i ne po mi ljajte da e se
smatrati pobeenim ! Pr isu stvujem nj egovom razmatranju
kao kakvoj igri mehanizma po d prozran im staklo m: "Taj
sfi,e ni postupak, ku ka vi luk i l i po dlo st, koji me , ka d sam
s
no
rot
sup
je
noj
tpu
po
u
,
nu
bu
za
u
o
ve
do
s
a
na
io,
set
se
ga
ti sa mojom pravom pri rod om , mojom sadanjo m priro
dom i sama nepotednost sa kojom ga osuujem , ink viz
itorska , prestroga br ilj ivo st sa kojom ga ralanjujem i
ocenjuj em , dokaz su moje uz vi en e i boanske sp os ob
no sti za ostvarivanje vr lih de la. Ko lik o je lju di na svetu
o
og
str
o
tak
e,
pk
stu
po
je
svo
e
juj
cen
pro
o
sam
da
to
ve
tako
da sebe os ud i?" A on , ne sam o to sebe osuuj e, ve se i
ve li a. Kada stranu uspomenu tako zataka razmatranjem
g
no
jed
,
ra
los
mi
g
no
re
sav
g
no
jed
e,
lin
vr
ne
re
sav
ne
jed
savrenog stvaralakog dara, on se bezazleno predaj e svo
joj pobedonosnoj duhovnoj orgij i . Vi de li smo da, svetogrd
l
nik
kaj
po
o
en
rem
ov
ist
a,
anj
at
isp
o
stv
j
ota
i
riv
pe
ito
izv
no
isp ov ed nik , on je sebi dao lak o odreenje, ili to je jo gore,
u osudi sebe, naao je no vi po vo d za svoju gordost. Na osno
vu razmatranja sv oji h snova i pla no va za ostvarivanje vr
lih de la, on zakljuuje da je kadar i da dobra de la ostvari
u praks i. Sil ina ljubavi sa koj om je prigrlio taj tantom vr
lin e, po njegovom mi ljenju do vo lja n je i presudan dokaz
odvanosti neophodne za po stizanje ide ala ko me strem I.
ta
ma
va
go
nje
i
jem
lan
de
sa
san
je
eu
ov
ist
po
no
tpu
po
On
se sv e vi e raspaljuje pred zanosnim prizorom sopstvene
popravljene i ule pane prirode, zamenjuju i tom oarava
ju om slik om koju je sam stvorio, svoju stvarnu li no st,
tako m litavu, tako sil no sujetnu, da bi najzad sebe uveliao

Opasna biljka - Poema o haiu

1 97

onim jednostavnim reima, koj e za njega sadre ceo jedan

svet gnusnih uivanja: Ja sam najpoteniji ovek na svetu!
Zar vas to ne podsea na Zan Zaka koji se i sam, poto se
ispovedio svemiru, u emu je bilo izvesnog sladostrasnog
uivanja, usudio da isto tako pobedonosno (ili u najmanju
ruku neto malo umerenije), isto tako iskreno, isto tako
uveren o, ponovi taj uzvik? Oduevljenje i zadivljenost pred
vrlinom, razneenost nerava usled koj e je do suza bio ganut
pred dobrim delom, ili na pomisao o svim dobrim delima
koja bi eleo da uini, bile su dovoljne da stekne veoma
visoko miljenje o svojim moralnim vrednostima. an-ak
je bio omamljen i bez haia.
Da l i da nastavim ralanj ivanje te pobedonosne mono
manije, tog ludila veliine? Da l i da objasnim kako je, pod
uticajem otrova, ovek koga sam zamislio, uskoro uobra
zio da j e sredite vasi one? Kako je postao ivo i najvie
olienje izreke da strast ponovo sve pripisuje sebi? On
veruje u svoju vrlinu i u svoj stvaralaki dar, pa zar onda
ne pogaamo ta e se na kraju zbiti? Svi predmeti koj i ga
okruuj u, toliko su upeatlj ivi da u nj emu bude ceo jedan
svet misli, arenij ih ivljih, tananijih no ikad i prevuenih
"
arobnim, ali lanim sj ajem. "Ti velelepni gradovi , kae
on u sebi, "ili divna zdanja, poredani su kao kakav dekor,
te lepe lae koj e se u setnoj dokolici ljuljaju u pristani tu
i koje su ol ienje naeg preutnog pitanja: Kad emo ot
ploviti u susret srei? - Ti muzeji, prepuni skladnih oblika
i opojnih boj a, te knjinice u kojima su zgomilana dela
Nauke i snovi Muze, to sakupljeno orue koje nam se jed
noglasno obraa - te zanosne ene koje vetina kienja ini
jo privlanijim, kao i to to nam tako retko upuuju pogled
- sve to je stvoreno za mene, za mene, za mene! Za mene
je oveanstvo radi lo, za mene se muilo, rtvovalo - da
bi sluilo kao hrana, pab u/um, mojoj nezajaljivoj gladi za
uzbuenjima, saznanjem i lepotom i" Preskaem i saimam.

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

Nik o se nee zauditi ako se u gla vi sanjara rodi kraj nja ,

vrhunska mis ao: Postao sam BogI Ako se div lji, strani krik
izvije iz nje gov ih grudi sa takvom sili nom , sa takvom mo i
domaaja da bi, kad bi vol ja i vera opijenog oveka zaista
bi le delotvome, taj krik ispreturao ete anela postavljene
na putu koj i vodi u nebo: Ja sam Bog! No uskoro, taj ura
gan gordosti pretvara se u mirn u, nemu, spokojnu lepotu i
sveobuhvatnost svega to ivuje, oboji i ozari sumporasti
osv it. Ako se sluaj no kakva nejasna pomisao uvue u duu
tog srenika dostoj nog saaljenja: Nema li drugog Boga?
verujt e da e se on isprsiti pred onim gore, da e se upustiti
u raspravu o svojim htenj ima, da e mu se neustrasIvo suprotstavit i. Koj i je ono fran cus ki filozof, da b i izlo io pods
mehu savremeno nem ako uenje, rekao: "Jesam l i ja Bo g
koji je lo e ruao?" Ta iro ni na primedba ne bi pomogla
duh naviknut na uivanje haia. On bi mim o odgovono:
"Mogue je da sam loe ruao, ali ja sam Bog."

1 98

, .

1 99

MORAL

Ali sutra! Tog stranog sutranjeg dana svi organi koj i

su klonuli, iscrpljeni, oputeni ivci, neodoljiva potreba da
briznete u pla, nesposobnost da prionete na tekui posao,
svirepo vas opominju da ste se upustili u jednu zabran
jenu igru. Odvratna priroda, li ena sinonjeg lanog sj aja,
podsea na tune ostatke ve otpraznovane svetkovine.
Naroito je pogoena volja, taj naj-dragoceniji prirodni dar.
Kae se, a to j e donekle i tano, da ta droga ne prouzroku
je nikakav fiziki bol, niti kakvo ozbiljno oboljenje. No,
moe li se tvrditi da se ovek nesposoban za rad i spreman
samo da sanj ari, osea zaista debro, iako su mu svi orgar i
u dobrom stanju? Dovoljno poznajemo ljudsku prirodu da
bismo znali kako ovek koj i kaiicom pekmeza, u jednom
trenutku moe sebi pribaviti sva nebeska i zemaljska blaga,
ni hiljaditi deo toga nikad nee p0stii radom. Moete l i za
misliti jednu dravu u kojoj se svi graani opijaju haiem?
Kakvi bi to graani bili! Kakvi ratnici! Kakvi utemeljivai
zakona I Cak na btoku, gde je uivanje haia veoma
rasprostranjeno, neke vlade su shvatile daje preko potrebno
zabraniti upotrebu te droge. Zaista, oveku je zabranjeno,
po cenu njegovog intelektualnog propadanja i unitenja,
da naruava prvobitne uslove svoga postojanj a i ravnoteu
uspostavljenu izmeu njegovih prirodnih sposobnosti i sre
dine u kojoj su one predodreene da deluju, jednom rei,
da remeti svoju sudbinu, zamenjujui je jednom kobi nove
vrste. Podsetimo se Melmota, tog divnog znamenja. Razlog
njegove strahotne patnje je raskorak izmeu njegovih Cu,

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

desnih sposobnosti, steenih trenutnim sklapanjem saveza

sa Satanom, i sredine u kojoj je, kao boje stvorenje, osuen
da ivi. I nijedan od onih koje je hteo da zavede, ne pristaj e
da od nj ega pod istim uslovom kupi tu nj egovu strahotnu
povlasticu. Zaista, svaki ovek koj i ne prihvata uslove
ivota, prodaje svoju duu. Veoma je primetan odnos koj i
postoji izmeu satanskih tvorevina pesnika i ivih bia koja
su se odala uivanju droga. Covek je hteo da bude bog, a
uskoro, eto, na osnovu jednog moralnog zakona nad koj im
nemamo vlast, spustio se ak ispod svoje stvarne prirode.
To je dua koja se prodaje na malo.
Balzak je, bez sumnje, mislio da za oveka nema vee
sramote, ni dublje patnje od nemogunosti da radi i deluje
po slobodnoj volji. Sreo sam ga jednom na nekom sastanku
na kome se govorilo o neobinom uinku haia. Sluao
je razgovor i postavljao pitanja veoma paljivo, ivo i
radoznalo. Njegovi poznanici su pogaali da ga taj prob
lem zanima. Ali saznanj e da na to misli protiv svoje volje,
veoma ga je pogaalo. Pokazali su mu davamesk. On ga
je pogledao, pomirisao i vratio, ne dodirnuvi ga. Borba
izmeu njegove gotovo deje radoznalosti i odvratnosti od
nesvesnog postupka, lienog slobodne volje, suvie jasno
se ogledala na njegovom licu. Oseanje dostojanstva je
prevagnulo. Zaista, gotovo je nezamislivo da bi teoretiar
volje, taj duhovni brat Luja Lambera, pristao da upropasti i
deli te dragocene materUe.
Uprkos dragocenim uslugama koj e nam ine eter i hlo
roform, mislim da sa gledita spiritualistike fi lozofije, svi
savremeni izumi koji nastoje da ogranie ljudsku slobodu
i ublae neophodan bol, na sebi nose istu moralnu ljagu.
Sa nemalim divljenjem sasluao sam jednom neobino
miljenje nekog oficira koji m i je ispriao kako je nad jed
nim francuskim generalom u EI-Aguatu izvrena veoma
teka i svirepa operacija kojoj je ovaj, uprkos hl oroformu,

podlegao. Taj general je bio valjan ovek, pa ak i neto

vie od toga; jedan od onih duhova koji se mime due mogu
nazvati vitekim. "Njemu nije", rekao mi je taj oficir, "bio
potreban hlorofolll1, ve pogledi cele armije i svirka vojne
muzike. Moda bi ga ti spasio." Hirurg nije bio miljenja
tog oficira, ali vojni svetenik bi se neosporno divio tim
osecanjIma .
Posle svih ovih razmatranj a, zaista bi bilo suvino tvr
diti uporno, da je hai nemoralno sredstvo uivanja. Niko
pametan se nee protiviti to ga uporeujem sa samoubi
stvom, sa polaganim samoubistvom, sa orujem uvek krva
vim i uvek naotrenim. Nijedan filozofski nastrojen duh
nee mi zameriti to ga izjednaavam sa vradb inom, sa
magijom koj e, delujui na materiju i koristei tajna sredstva
ija se lanost, a jo manje delotvomost, niim ne mogu
dokazati, hoe da osvoje oblast u koju je oveku pristup
zabranjen ili je dozvoljen samo onome koj i je toga dosto
jan. Crkva osuuje magiju i vradbine, zato to se one bore
protiv boje promisli, to suzbij aju dejstvo vremena i hoe
da naprave suvinim uslove istote i moralnosti i zato to
ona, Crkva, smatra zakonitim, pravim, samo dobra, koja su
steena dobronamernom trudoljubivou. Kartaroa, koji
je pronaao nain kartanja nasigurno, zovemo varalicom, a
kako emo nazvati oveka koj i sa neto sitnine hoe da kupi
sreu i stvaralaki dar? Nain je nemoralan, upravo zato to
ne moe da podbaci, kao to pretpostavljena nepogreivost
magije, na njega udara peat Pakla. Moram li dodati da
zbog haia, kao i zbog svega u emu uivamo u osami, po
jedinac postaje suvian ljudima, a ljudi suvini pojedincu,
poto ga droga podstie da se neprestano divi samom sebi i
da se svakodnevno gura prema blistavom bezdanu u kome
e, kao Narcis, ogledati l ice i diviti mu se?
Da li, po cenu dostojanstva, potenja i slobodnog izbora,
ovek moe i z haia da izvue vel ike duhovne koristi, da ga

200

. .

201

202

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

pretvori u neku vrstu maine za razmiljanje, u plodonosno

orue? esto sam imao prilike da uj em to pitanje i sada
na njega odgovaram. Pre svega, kao to sam ve opirno
objasnio, ha i pojedincu ne otkriva nita to ne bi bilo on
sam, to jest, taj pojedinac. Dodue, taj pojedinac je takorei
podignut na kub, porinut do krajnj ih granica svoje linosti,
a poto je, takoe, izvesno da seanje na utiske nadivljava
orgij u, nada tih utilitarista, tih pristalica moralnih koris
ti, ne izgleda na prvi pogled potpuno liena smisla. Ali,
zamoliu i h da nikako ne smetnu s uma da misli iz koj ih se
nadaju da izvuku tako veliku korist nisu, u stvari, tako lepe
kako trenutno preobraene i ogrnute arolijom lanog sj aja,
izgledaj u. One su vie privrene zemlji nego nebu i dobar
deo svoje lepote duguju napetosti nervnog sistema, lako
mosti kojom se duh na nj ih baca. Zatim, ta nada je jedan
poroni krug; ako i prihvatimo zaas misao da hai daje,
ili bar poveava stvaralaku sposobnost, moramo rei da
oni nemaju u vidu da je u prirodi haia da slabi volju i da
na taj nain dodaje s jedne, ono to oduzima s druge strane.
To jest, da raspaljuje matu, ali da ne poseduje mo da se
njome koristi. Najzad, ako i pretpostavimo da postoji ovek
dovoljno vet i dovoljno jak da moe izii na kraj sa tom
alternativom, treba pomisliti na drugu opasnost, sudbonos
nu, stranu opasnost koju predstavlja svaka navika. Sve se
ubrzo pretvara u nunost. Onaj ko pribegava otrovu da bi
mislio, uskoro nee moi da misli bez otrova. Moete l i da
zamislite kako je strana sudbina oveka ija paralizovana
mata ne bi mogla da radi bez pomoi haia ili opijuma?
Prilikom izuavanja filozofije, ljudski duh, podraavajui
kretnj e zvezda, mora slediti krivulju koja ga vraa na polaznu
taku. Doneti zakljuak, znai zatvoreni krug. Na poetku
sam govorio o tom divnom stanju u koje je oveji duh kat
kad doveden, zahvaljujui nekoj, gotovo posebnoj milosti.
Rekao sam da ovek, neprestano nastoji da podgreva svoja

nadanja i pokuavajui da se uzvisi do beskonanog, u svim

zemljama i svim vremenima, pokazuje pomamnu sklonost
prema svim vrstama materije, pa ak i onim opasnim koje,
proirujui granice njegove linosti, mogu zaas pred nje
govim oima da doaraju onaj jevtini raj , predmet svih nje
govih stremljenja i naj zad, da taj smeo duh, rastui nesvesno
sve do vrata Pakla, daj e tako dokaz svoje prvobitne veliine.
No, ovek nije u tolikoj meri naputen, u tolikoj meri lien
asnih sredstava za osvajanje neba, da bi bio prinuen da
pribegava farmaciji ili vradbinama. Njemu nije vano da
prodaje duu kako bi platio opojna milovanja i prijateljstvo
hurij a. Sta znai j edan raj koji se mora zadobiti po cenu svog
venog spasenja? Zamilj am j ednog oveka (da li bramana,
pesnika i l i hrianskog filozofa?) kako stoj i na strmen itom
Olimpu duhovitosti. Oko njega muze Rafaela ili Mante
nje, da bi ga uteile to se tako dugo svega liava i usrdno
moli, igraju veoma otmeno, neno ga gledaju i poklanjaju
mu najbl istavije osmehe. Boanski Apolon, taj majstor
svih vrsta saznanja Frankavile, Alberta Direra, Golcijusa
i mnogih drugih ( . . . zar j e vano koga, nije li on Apolon
svakog oveka koj i to zasluuje?), gudalom prelazi preko
ustreptalih struna. Ispod nj ega, u podnoju planine, u trnju
i u glibu, ljudsko stado, rulja robova, krivi lice od zado
voljstva i urlie od uj eda otrova. A rastuen i pesnik kae
sebi: "Ti nesrenici koji se nisu ni liavali, ni molili i koji
su odbili iskupljenje koj e se zadobija radom, trae od crne
magije sredstva koj ma bi se odjednom, uzdigli do nadze
maljskog ivota. Magija ih vara i za nj ih pali lane vatre
sree, dok smo mi, pesnici i filozofi, preporodili nau duu
neprestanim radom i razmiljanjem. Upornim vebanjem
volje i neprestanim negovanjem otmenih namera, stvori li
smo za sebe zemaljski raj , pun nepatvorene lepote. Veruj ui
u izreku da snaga vere pomera planine, napravili smo jedino
udo koj e nam je bog dozvolio da uinimo!"

203

OPASNA BILJ
IV DEO
NEKOLIKO ODLOMAKA IZ
H.O.LUDLOV
v

ZDERAC

HASISA

KOJI SADRI NEOBINE

KARAKTERISTIKE
DEJSTVA DROGE

ZDERAC

HASISA
v

mestu, Njujorku na primer, stranac zakljuuje, ne

tako to e rei da svako ko svedoi o njegovom postojanju
kopira od drugog, ve priznavanjem: "Takvo mesto posto
ji". Tako i ja zakljuujem o injenici, rekavi : "Ta injenica
postoji."
Pokuavamo da imitiramo istonjaki opis, ali uzalud.
Nai umovi ne mogu da nau nit do svojih neutabanih
kozjih staza razmiljanja; nai najvii uzleti su jo uvek u
atmosferi otealoj od zadaha i vlage uobiajenog ivota.
Ne uspevamo da razumemo one olujom obavijene vrhove
uzvienosti koji lebde nad orijentalnom priom, ili one le
pote koje pored toga, kao Rajske reke, stvaraju muziku.
M i smo svi naueni da kaemo: "Deca sa Istoka ive pod
nebom osunanijim nego nj ihova Zapadna braa; ona su
riznica vekovne tradicije; nj ihova polucivilizovana mata
nije sputana okovima logike i kola." Ali, Jonci su u jed
nom momentu zadovoljili sve ove uslove, pa Homer ipak
nije pevao o lblisu, ni o putovanju super-oveka na krilima
duha !<roz beskraj ruiastog etra. U jednom periodu svoje
istorije, Francuska, Nemaka i Engleska su bile prepune
svih odlika neprosveenog duha Starog Sveta, ali kada se sa
laute minstrela zauo eho Orijentalne muzike, minnes inger,
ili trouVl3re? Razlika se ne moe objasniti klimom, religi
jom, ili manirima. Neobjanjivo II Arabljanskoj prii nije

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - dera haia

natprirodno kao takvo, nego posebna faza natprirodnog - i

u lepoti, i u uasu.
Kaem neobjanj ivo, jer je za mene, kao i za sve oko
mene, to godinama imalo takav karakter. U kasnij im dani
ma, verujem, i to uz svu neophodnu skromnost, otkljuao
sam tajnu, ne hipotezom, ne procesima zakljuivanja, ve
putujui kroz ta jedna te ista polja udnih iskustava koja
su ugaena sandalama velianstvenih starih sanjara Istoka.
Stojei na istim planinama vizije na kojima su oni stajali,
sluajui istu grgoljavu melodiju koja se razlegala sa nj i
hovih zanosnih izvora da, zavlaei se u nj ihove mrane
peine arobnjatva, i zarobljen nj ihovim zlim duhom u
neizrecivoj tiini nemerIjivih dubina mora, skupo sam pla
tio pravo da doem ljudima sa kartom svojih lutanja u ru
kama, i da otkrijem osnove graenja Orijentalne prie.
Tajna lei u upotrebi haia. Bie dovoljno nekoliko rei
da se kae ta je hai. Na severnim geografskim irinama
konoplja (Cannabis sativa) gotovo u potpunosti prelazi u
vlakno, postajui, zahvaljujui toj osobini, veliki izvor ma
terijala za asure i konopce. Pod junim suncem, ova ista
biljka gubi svoju vlaknastu teksturu, ali lui, u koliinama
jednakim jednoj treini svoje zapremine, neprovidnu i zelen
kastu smolu. Izmeu severne i june konoplje nema razlike,
osim delovanja razliite klime na istu biljnu esenciju; ali su
je prirodnj aci, obmanuti mnogo veom koliinom lepljive
izluevine u ovoj drugoj , odvoji li od nj enog brata iz hladni
j ih krajeva imenom Cannabis indica. Smola biljke Canna
bis indica j e hai. Meu narodima Istoka je od pamtiveka
poznato da poseduje snana stimulativna i narkotika svoj
stva; irom Turske, Persije, Nepala, i Indije danas se koristi
u svim slojevima drutva kao predavanje navici. Upotre
bljava se u razliitim oblicima. Nekad se pojavljuje u stanju
u kom se lui iz zrele stab lj ike, kao nepreraena smola;
nekad se priprema u konzerviranom obliku sa proceenim

puterom, medom i zai nim a; nekad se pravi odvarak cvet

nih vrhova u vodi ili araku'. U svakom od ovih obli ka, nai n
primene je gutanje. Suena biljka se, opet, pui na lulu ili
vae, kao duvan kod nas.
Tableta dovoljna da se uravnotei teg od deset grena" na
terazij ama. Ovo sam, pod uticajem Pereira i Farmakopeje,
progutao bez straha od opasnosti ishoda.
Uzimajui u obzir injenicu da nisam postio kada sam
uzeo tabletu, morao bih da osetim njene efekte tokom naredna
etiri sata. To vreme je prolo, a da nije donelo ni nagovetaj
fenomena. Bilo j e jasno da je moja doza bila nedovoljna.
Zarad prouavanja veoma konzervativne razboritosti,
izdrao sam da proe nekoliko dana bez ponavlj anja eks
perimenta, a zatim, u jednakoj tajnosti, uzeo tabletu od pet
Ovaj drugi eksperiment je bio j ednako neefi
naest grena
kasan kao i prvi.
Postepeno sam, svaki put za pet grena, poveavao dozu
do trideset grena, koje sam uzeo jedne veeri, pola sata na
kon aja.
Sada sam gotovo doao do zakljuka da sam bio potpuno
neprijemiv za dejstvo haia. Bez ikakvih oekivanja da
e ovaj zadnj i eksperiment biti uspeniji nego prethodni, i
zapravo bez saznanj a o nainu na koji je droga uticala na
one koj i su uspeno izveli eksperiment, otiao sam da vee
provedem u kui bliskog prijatelja. Vreme j e prolo prijatno
uz muziku i razgovor. Sat je otkucao deset, podseajui me
da su prola tri sata od kako sam uzeo dozu, a jo se nije
pojavio ni jedan neobian simptom. Bio sam potaknut da
pomislim kako je i ovaj pokuaj bio jednako jalov kao i
prethodni.

208

. .

209

Arak- rakija od pirina (ili kokosovog oraha) (prim.prev.)

Gren- najmanja jedinica tega apotekara, zlatara itd. (prim.prev.)
Gren (engl .grain)-jedinica za teinu, l gren iznosi priblino 0.0648
gr (nap. prev)

oo.

210

Zakotrlja} kamen

Ha ! ta znai ovo iznenadno uzbuenje ? Udar, kao od

neke nezam isliv e ivotne sile , bez upozorenj a jur i kroz
itavo moje telo , skaui u vrhove prstiju, probijaju i se
kroz moj mozak, trzaju i me dok gotovo nisa m odskoio sa
svoje sto lice .
Nis am mogao da posumnjam. Bio sam u vla sti efeka
ta ha ia. Moja prva emocija bila je nekontroli san i strah
oseaj da dobijam neto emu se nisam nadao. U tom mo
mentu, dao bih sve to sam ima o, ili sam se nadao da u
ima ti , da budem kao to sam bio tri sata ranije.
Nig de n ikakvog bola- probadanja u nekom vlaknu- a
oblak nei zre civ e udnovatosti se nadvijao nada mn om ,
neprobojno me pokrivajui od svega to je bilo prirodno i
poznato.
Poto sam jo jednom uo strane i nestvarne tonove
svog glasa, postao sam uveren da je neko drugi govorio,
i u drugom svetu. Sedeo sam i sluao: glas je nastavio da
pria. Sada sam prvi put doiveo tu ogromnu promenu koju
hai pravi u svim merenjima vremena. Prva re odgovora
iziskivala je period dovoljan za radnj u drame; poslednja me
ostavila u potpunom neznanju o bilo kojoj taki dovoljno
daleko u prolosti da odredim poetak reenice. Njeno izg
ovaranj e moglo je iziskivati godine. Ja nisam bio u istom
ivotu u kom sam bio kad sam uo da poinje.
A onda se, vremenom, proirio i prostor. U ku i mog pri
jatel ja postoji posebna fotelja koja je uvek bila rezervisana
za me ne. Sed eo sam u njoj na udaljenosti od jed va tri stope
od centralnog stola oko kog su bili okuplje ni lan ovi poro
dic e. Razdalj ina se naglo poveala. itava atmosfera del ov
ala je rasteglj ivo , i beskraj no razvuena u ogromne prostore
koj i su me okruivali sa svih strana. Bili smo u ogromnoj
prostorij i , u kom smo moj i prijatelji i ja zauzim ali suprotne
kraj eve . Pla fon i zidovi kretali su se na gore k lizei kao da
ih je oiv ela iznenadna sila neodoljivog rasta.

Opasna biljka - Zdera haia

211

O! Nisam to mogao da izdrim. U skoro bi trebalo da

ostanem sam usred beskrajnog prostora. A sada j e svakog
momenta sve vie raslo uverenje da me gledaju. Tada nisam
znao, ono to sam kasnije uo, da je sumnja u sve zemaljske
stvari i osobe karakteristika deli rijuma, od haia.
Usred moje komplikovane halucinacije, mogao sam da
opazim da imam dvojno postojanje. Jedan deo mene j e bez
opiranja jurio du staze ovog ogromnog iskustva, drugi je
sedeo gledajui sa visine na svog dvojnika, posmatrajui,
razm iljajui, i smireno odmeravajui sve fenomene. Ovo
smirenije bie saosealo je sa drugim, ali nije izgubio svoju
prisebnost.
S lukinja nije dola.
"Da je ponovo pozovem?" "Zato, ovog momenta si je
zvao." "Doktore," sveano sam odgovorio, jezikom koji bi
svakom ko nije shvatio kako se oseam zvuao dovoljno
bombastino, "neu poverovati da me varate, ali meni se
ini kao da je od tada prolo dovoljno vremena da se sve
Piramide ponovo pretvore u prah."
Sada sam se, u drugom ivotu, setio da sam davno, u
ciklusima pogledao u svoj sat da izmerim vreme kroz koje
sam proao. Impuls me terao da pogledam ponovo. Kaza
ljka koja pokazuje minute stajala je na pola puta izmeu
petnaest i esnaest minuta posle jedanaest. Mora da je sat
stao; prineo sam ga uhu: ne, jo uvek je radio. Proputovao
sam kroz itav taj nemerIj ivi niz snova za trideset sekundi.
"Moj Boe ! " uzviknuo sam, ,ja sam u venosti." U prisus
tvu tog prvog uzvienog otkria sopstvenog vremena due
i njene sposobnosti za veni ivot, stajao sam drhtei od
strahopotovanja. Dok ne umrem, taj momenat otkrovenja
e mi ostati kao jasno oslobaanje od ostatka mog posto
janja. Jo uvek ga uvam u nenaruenom seanju kao j ednu
od neizrecivih svetosti svoga bia. Sve godine zemaljskog

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Zdera haia

ivota koj e dolaze, ne mogu biti toliko duge koliko tih tride
set sekundi.

dene u samoi meu palatama stranaca. S pravom mogu da

kaem veno st, jer tokom itavog dana nisam mogao da se
oslobodim oseanja da sam od prethodnog bio odvojen ne
merljivim protokom vremena. Zapravo, nikada ga se nisam
u potpunosti oslobodio.
Ustao sam da bih testirao svoje povraene snage, i video
da l i je oporavak bio potpun. Da, nisam oseao ni jedan
znak teiesne iscrpljenosti niti mentalne depresije. Sve funk
cije vratile su se u nOimal u, sa samo jednim izuzetkom;
pamenje nije moglo da obrie tragove mog prolaska kroz
veliku misteriju.

212

Pre poetka zapisa ove nove vizije, napraviu digresiju

kako bih predstavio dva zakona delovanja haia, koj i, kao
objanjenja, zasluuj u mesto ovde. Prvo, nakon zavretka
bilo koje fantazije koja je izbila na povrinu, gotovo
neizostavno sledi prebacivanje radnj e na neku drugu scenu
u sasvim razliitom okruenju. U ovom prelazu, opti karak
ter emocije moe da ostane nepromenjen. Mogu da budem
srean u Raj u i srean na izvoru Nila,ali retko, bilo u Raj u
ili na Nilu, dva puta za redom. Mogu da se grim u Etni i
da neugasivo gorim u paklu, ali gotovo nikad, tokom istog
delirijuma, Etna ili pakao, nee biti svedoci mojih muka i
drugi put.
Drugo, nakon to je potpuno uzbuenj e vizije potpune
velianstvenosti protutnj alo kroz deraa haia, njegova
sledea vizijaje obino mime, oputajue, i zabavne prirode.
On se sputa sa svoj ih oblaka ili penje iz svog ponora na
srednj u zemlju nenih senki, gde svoje oi moe da odmori
od sj aja serafi ma ili avoljih vatri. Ima ivotne mudrosti u
ovakvom ureenj u, jer bi, u suprotnom, dua brzo sagorela
u obilju svog sopstvenog kiseonika. Mnogo je puta, ini mi
se, ba moja tako bila spaena od unitenja.
Kada sam se probudio bilo je jutro- zaista j utro, a ne
halucinacija od haia. Prva emocija koj a mi se javila nakon
to sam otvorio oi, bila je srea to su stvari imale svoj
normalan izgled. Da; iako se ini lo da je zadnje iskustvo
kog sam bio svestan zadovoljavalo sve lj udske elje, fizike
ili duhovne, nasmejao sam se na etiri ravna zida svoje
spavae sobe, i pozdravio nj ihovu jednostavnost koj a nije
imala nameru da se pretvori u arabesku i l i duge, sa zado- .
volj stvom. To je bilo kao povratak kui iz venosti prove-

213

Ne. Vie nikad ne treba da ga uzmem.

Nisam poznavao sebe; nisam poznavao hai. Nema sum
nj e da postoje temperamenti na koj e ova droga, kao reak
tivni fenomen, izaziva fiziku i mentalnu depresiju. Ovo
nikad nije bio sluaj kod mene. Opijum i alkohol se utvrde
kao navika postajui neophodni da nadoknade nervno pro
padanje, koje su pre svega prouzrokovali. Umor koji sledi
njihov zanos, zahteva ponavljanje zadovoljenja, i otuda je
svako sledee zadovoljavanje elje uzrok narednog. No, ni
jedan od tih elemenata nije uao meu razloge koji su mene
vezali za ha i. Govorim uvereno, a bez preterivanja, kada
kaem da sam proveo mnoge sate u mukama kakve Kran
mer na lomai, ili Gaudencio di Luka pod Inkvizicijom, ni
kad nisu spoznali, ali sam iz dubina takvog iskustva)a uvek
izlazio bez tragova njegovog uticaja na smanjenje snage ili
poleta.
Da je prvo iskustvo bilo praeno depresij om, ja ga vero
vatno nikad ne bih ponovio. U svakom sluaju, bilo je
mnogo lake odupreti se oputenim miiima i iscrpljenom
umu kada su molili za ponavljanjem zadovoljenja nego
obliku koji j e fascinacija zapravo uzela. Danima sam bio
ak neuobiajeno jak; sve ivotne sile bile su u stanju pri-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - dera ha ia

jatne aktivnosti, ali me je seanje na udesno blaenstvo

o kom sam razmiljao, neprestano ma mil o kao neodoljIva
arobnica. Nisam mogao da zatvorim oi u popodnevnom
sanjarenju , a da u tom svetu, pol umranom, pol usv etlo m,
ispod on ih kapaka, ne vid im beskrajni niz prekrasni h slik a
koje ni naj snanija volja ne b i mo gla da umanji ili zase
ni. Sada su beskrajni m i mi rni m nebom plo vil i raskoni
trgovaki brodovi od oblaka, stalno menjaju i obl ik i boju
u beskrajno m krugu transformacija.
Sada sam, poj avi vi se iznenada iz okruenja duboke
ume, staj ao na oba li iroke reke koja je savijala daleko u
nejasnu daljinu, i beumno kliz ila pored svojih isturenth
rtova, odbijaj ui svetlost koja nije n i od sunca ni od me s
eca, ve na pol a puta izmeu nj ih, i tu i tamo zatrep eri la
priguenim prizmatinim zracima. Hramovi i bate, fon
tane i drvoredi , protezali su se neprekidno kroz moju budnu
i usnulu matu, i me al i se sa svi m oni m to sam uo, ili
proitao, ili vid eo. Na stranicama Gib oa palate i proplanci
u
Nikomedije su bili ilustrovani boj om haia i stvarno
.
haia; a putuju i sa starim Denom Coserom, sam se opIjao
div nim pejzaima iz snova ita vim putem do Kentenberija.
Muzika iz moje vizije jo uvek se ul a kao eho ; kao to su
zvona Bo a nekada zvala Vitingtona, tako je i on mene zvao
- Okreni se , okreni se." I J' a sam se okrenuo.

da viknem kako je moja noga limena kutija napunjena

stepeninim ipkama, i dok sam antao okolo, drei taj
deo tela savreno ukruenim, i zbog straha od lomljenja
metala i zbog tekoa savijanja, uo sam zveketanje mesin
ganog sadraja koj i se pomerao sa jedne na drugu stranu,
sa oseajem najvee ljudskoj dui mogue apsurdnosti.
Sada j e noga bila vraena u svoje preanje stanje, ali je
u meuvremenu njen deo porastao do veliine koja bi ga
uinila veoma potovanim stopalom Brajana Borua ili jed
nog od Titana. Podignut nekoliko stotina stopa u nebeski
svod, bio sam primoran da se popnem na svoj dinovski
pijedestal na nain ni malo graciozan u svetu u kom bi bilo
moderno imati dve noge, i izuzetno neprijatan umanjenom
delu tela, koj i je uzaludno pokuavao da dosegne zemlju
trzaj ima zanimljivim upravo zbog svoje beznaajnosti.
Poto je ova smena muka postepeno otklonjena, u tiini
sam nastavio svojim putem sve dok nismo ponovo bili
okrueni kuama grada.

214

215

"

Treba zapamtiti da se stanja ekstaze haia uvek menjaju

u manje uslovima manjeg uzbuenja, u kojima preovla
davaju fenomeni sree i smirenosti. U skladu sa ovim zako
nom, u ovom konkretnom s luaju, Den, kom sam ispriao
svoje prethodno iskustvo, nije bio iznenaen da uje da
sam u zavrnoj kadenci nae pesme prasnuo u grohot ne
zaustavljivog smeha, ve je molio da sazna ta je njegov
uzrok, kako bi i on mogao da se smeje. Mogao sam samo

A onda me spopala i ta, karakteristina za ha i, neiz

reciva e. Mogao sam da legnem i lapem rosu sa trave.
Moram da pijem, ta god, kako god. Uskoro smo doli do
kue- uskoro, jer nije bilo ni pet blokova od mesta gde smo
seli, a ipak venost, zbog ei koja me obuzimala i irenja
vremena u kom sam iveo. Uao sam u kuu kao to bi neko
priao izvoru u pustinji, sa divljim skokom oduevljenja, i
pohlepnim pogledom zurio u pie koje mi je prijatelj sipao
dok se aa punila. Sepao sam je- prineo j e usnama. Ha!
Iznenaenje. To nije bila voda, ve najukusnija medovina
kojuje Velki pesnik pio u zdravlje Hauel Da. Poigravala je
i iskrila kao neka tena metempsihoza ilibara; presij avala
se kao spiritualna vatra hiljade hrizolit,-. Na oko, po ukusu,
to j e bila medovina, kakva nikad nije ispunjavala ae Val
hale.
-

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - dera haia

Hai sam zvao "droga putovanja", i trebalo je samo

da pre gutanj a svoje tablete snano usmerim svoje misli
ka odreenom delu sveta kako bih itavu svoju fantaziju
uinim topografskom u najviem moguem stepenu.

je mogue opaziti. Kroz mrak kao medijum, deraa haia

mogu da preplave najj eziviji nagovetaj i ponora. Gaenje
svee moe da postavi kao pakao irok jaz ispod njegove
cveem ukraene sveane trpeze, i njegovu palatu magije
pretvori u G olgotu. Svetlost je neophodnost za nj ega, ak i
kada spava; ona mora da oboj i nj egove vizije, ili one posta
ju tamne kao obale Stiksa' .

216

Dve su injenice koje sam ponavljanim eksperimen

tom potvrdio kao univerzalne, a koj e ovde nalaze svoje
mesto, najpodesnije mogue u toku moje prie. Prvo: U
dva razl iita sluaja, kada su telo i um oigledno u sasvim
slinim stanj ima, kada se okolnosti, spoljanje i unutranje,
zapravo ni najmanje ne razlikuju, ista doza istog preparta
ha ia e esto proizvesti dijametralno suprotne efekte. Sta
vie, ja sam jednom prilikom uzeo tabletu od trideset grena,
koja jedva da je dala osetne pojave, a drugi put, kada je
moja doza bila samo pola te koliine, proao sam patnje
muenika, ili sam se radovao u savrenom nastupu ludila.
Njegovi efekti su toliko promenijivi da sam, mnogo pre
nego to sam odbacio uitak, svaku narednu tabletu uzimao
svestan da izazivam neizvesnost ogromnu koliko i ravnotea
izmeu pakla i raja. Pa ipak, zanesenost je uzela Nadu za
advokata i dobila spor. Drugo: Ukoliko bi, tokom ekstaze
delirij uma od haia, druga doza, koliko god mala-da, ak i
ako nije vea od polovine zrna graka- bila uzeta da produi
to stanje, neizbeno e proizai takva agonija od koje e
se dua najeiti od sopstvene mogunosti izdrlj ivosti bez
unitenja. Ponovljenim eksperimentima, koji sada zauzima
ju najstranije mesto na spisku stranih seanja, sam doka
zao da, od svih promenlj ivih pojava koj e prate hai, jedino
dva ostaj e nepromenijiva. Njegova upotreba odmah nakon
nekog drugog nadraaja e proizvesti jednako strane po
sledice.
Ugasio sam svetlo. Moe delovati trivijalno da se ovo
kae,ali to je stvar jednako vana kao i bilo koja druga koju

217

Bilo je to buenje, kojem, ma vraga, nije bilo ravnog

.
u cItavom ogromnom zaspalom carstvu mora. Pored mog
kreveta u centru sobe staj a su nosila, sa ij ih su uglova visi
li nabori tekog pokrivaa; oprueno na nosilima leao je
najstraniji le, ije je modro lice bilo iskrivljeno mukama
mukog ubistva. Tragovi ogromne agonije bili su zaleeni
u ukoenost u neprirodnom poloaju svakog miia, a
nokti na prstima mrtvog oveka razderali su nj egove dla
nove u beznadenoj borbi nekoga ko je popustio, ali ne bez
oajnikog otpora. Dve sveice kod njegove glave, dve kod
nogu, sa svoj i m visokim i neugaenim fitiljima, inile su
jezovitost nosila jasnije nezemaljskom,a prigueni prezriv i
smeh nekog nevidljivog posmatraa se s vremena na vreme
podrugivao leu, kao da su pobedonosni demoni likovali
iznad svog plena. Pritiskao sam rukama one jabuice dok
me nisu zabolele, u estokoj elji da spreim prizor; zario
sam glavu u jastuk, da ne bih mogao da uj em taj grozni
smeh avolskog sarkazma.
Ali- kakva strahota! Video sam kako se zidovi sobe po
lako stapaju, plafon sputa, pod podie, kao to je nekada
video usamljeni zatvorenik, ija je elija bila osuena da
mu bude grob. Bivao sam sve blie i blie leu. Skupio sam
se daleko od ivice kreveta; uurio sam se u najbednijem
strahu. Pokuao sam da vrisnem, ali mi je govor bio para-

. Stiks- reka II donjem svetu, preko koje je Haron prevozio seni

Zakotrlja) kamen

Upasna biljka - Zdera ha ia

lisan. Zidovi su se sve vie primicali jedan drugom. Moja

ruka, sada na elu mrtvog oveka. Ispruio sam i ukrutio
ruku kao ipku od gvoa; ali od kakve je koristi ljudska
snaga protiv kontradikcije te surove graevine? Moj lakat
se polako savio pod tekim pritiskom; p lafon je postajao
sve blii- upao sam u strani zagrljaj smrti. Bio sam sabijen,
bio sam guen u nii bez vazduha, koja je bila sav prostor
koj i mi je preostao. Skamenjene oi zurile su u moje, i opet
je izluujua zvonjava avolskog smeha zvon ila kraj mog
uha. Sada su me sa svih strana uz grozan pritisak dodirivali
zidovi; dolo je do stranog ruenja, i osetio sam kako se
sva ula briu u mraku.
Konano sam se probudio; lea nije bilo, ali sam ja zau
zeo nj egovo mesto na nosilima. U istom poloaju u kojem
je on bio, leao sam nepomian, svestan, iako u mraku, tako
da sam na licu imao kopiju njegovog izgleda napaenosti.
Soba je izrasla u gigantsku prostoriju, iji je krov bio sa
stavljen od gvozdenih lukova; pod, zidovi, ivice, sveje bilo
od gvoa. Cinil o se daje spiritualna sutina metala komb inacija surovosti i oaja. Njegova masivna vrstina govorila
je jezik koj i je nemogue uobliiti u rei, ali e svako ko
je gledao nezaustavlj ivu silu poluge neke velike maine, i
uvideo njenu sposobnost za ubistvo, uhvatiti bljesak, ba
rem u seanju, uzbuenja koj e kao da kae, "Ovo gvoe je
neumorna neman," neizrecivog znaenja koje sam video u
tim kolosalnim gredama i stubovima. Muio me prizor tog
elika kao to bi i prisustvo ogromnog asasina.
No, moj a ula su se otvorila za opaanje jo gorih prisu
stava. Pored mene se, iz sumporastog sumraka koj i je ku
pao sobu, postepeno pojavio najgrozniji oblik koj i bi dua
nerastrojeno mogla da pogleda- demon, takoe od gvoa,
u belom usijanju i zaslepljujui slavom unutranjosti pakla.
Lice koje je bilo gvoevita inkarnacija svake zamisli zlobe
i ironije, zurilo je u mene pogledom koji je prio svojom

nesnosnom vrelinom, i jo vie nepojmljivim stepenom

unutarnje zlobe koju je simbol izovalo. Shvatio sam iji
sam smeh uo, i momentalno sam ga ponovo zauo. Pored
njega je jo jedan demon, njegov blizanac, ljuljao ogromnu
kolevku sastavljenu od gvozdenih ipki, kao i sve ostalo, i
zaarenu nemilosrdnom vrelinom, nalik demonovoj .
A sada, u pojanj u najgroznij ih huljenja koja je mogue
zamisliti, ili pre huijenja toliko stranih da ih ljudska misao
ne moe pojmiti, oba demona su planula, sve dok, samo
sluaj ui ih, i ja n i sam postao krajnje bezboan. Jo uvek
se seam znaenja pesme koj u su pevali, iako jezik koj i e
je prevesti jo ne postoj i, i daleko bilo od mene, da makar
i nagovestim nj enu prirodu, iz straha da e izgledati da u
bilo kom stepenu ovekoveujem takvo hUljenje kakvo iz
van obitavalita izgubljenih ni jedna usta nisu sposobna
da izgovore. Svaka nota same muzike bila je usklaena
sa milju, kao to simbol predstavlja sutinu; svoj im se
zveanjem meala sa izluujuom kripom kolevke koja se
neprestano ljuljala, sve dok nisam osetio da sam uteran u
teki oaj . Iznenada, najblii demon je zgrabio vile (takoe
od zaarenog gvoa), zabio ih u moju izopaenu stranu i
bacio me u zaarenu kolevku. U svojoj muci pokuao sam
da skinem reetke; iskliznule su mi iz ruku i ispod stopa
la kao najglatkije ledenice. Leao sam neizgoren tokom
narastajue agonije, bio sam bacan sajedne na drugu stranu
drmusanjem od jezive maine, a iznad mene j e jo uvek
zvonila pesma bl asfemije, i oi demonskog sarkazma se
smejale na mene podravajui pogled majke na dete.
"Hajde da mu pevamo," rekaojejedan demon drugom, "us
pavanku Pakla." Huljenje se pretvorila u grozno doaravanje
venosti reima, otkrivajui ta je to, i zadravaj ui se u
zanosu zlobe na njenoj beskonanosti, nj enoj uzvienosti
narastajueg bola, i njene lienosti utvrenih taaka koje bi
mogle da je izdele u celine. Simbolima zajednikim za sve

218

219

220

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - dera haia

jezike, pre nego glasovnim reima, pevali su ovu stranu

apokalipsu, a sami simboli imali su zvuk tako jasan kakav
je jezik mogao dati. Ovo je bila jedna, i jedina predstavnIca
koj e mogu da se setim. Polako su poeli: ' Danas je otac
sutra, sutra je imalo sina koj i e roditi dan sledei . ' Ovako
su, ubrzavajui, pevali, iz dana u dan, genealogiju hiljada
godina, i ispratio sam uzastopne generacije, bez prekida i
u jednoj karici, sve dok brzina nj ihove procesije nije dosti
gla brzinu toliko groznu da u potpunosti predstavlja samu
veno st; a ja sam jo uvek beao kroz tu goruu genezu
ciklusa. Oseam da ne prenosim ono to sam nameravao,
ali neka to niko drugi nikad ne shvati bolje.
Uvenuo kao list u vrelom dahu reme, osetio sam da sam,
nakon milion godina, baen na gvozdeni pod. Demoni su
otili, kolevka je nestala. Stajao sam sam, gledajui u besk
rajne i prazne prostore. Otkrio sam da sam na ogromnom
.
trgu, kao iz nekog evropskog grada, sam u vreme vecemJeg
sumraka, i okruen kuama visokim stotine spratova. Bio
sam neverovatno edan. Potrao sam ka sredini trga i stigao
do nje nakon beskrajnog putovanja. Tamo je bila fontana
izvajana od gvoa, svaka slavina nepodralj ivo naprav
ljena za ismevanje vode, pa ipak suva kao pepeo vulkana.
"Umreu od ei," viknuo sam. "Jo jedan pokuaj . Mora
biti lj udi u tim ogromnim kuama. Oni, bez sumnje, vole
umirueg putnika, i dae mu da pije. Dobri prijatelj i ! Vode!
.
Vode!" Zagluujua buka prosula se na mene sa sve cetm
strane trga. Svako prozorsko okno sa stotinu spratova svake
kue u tom kolosalnom kvadratu, poteklo je kao sa jednog
izvora. Probueni moj im vapajem, na svakom prozoru je
stajao uasni ludak. Visoko u vazduhu iznad mene, ispred,
pored mene, sa svake strane, i iza mojih lea, mnotvo
ludih likova je krgutalo zubima na mene, sevalo oima,
frfljalo, zavijalo, zastraujue se smejalo, italo i psovalo.
Od nepodnoljivog prizora, i sam poludeo, i skaui gore
dole, imitirao sve nj ih, i ispijao nj ihov pomahnitali duh.

Hai je zaista prokleta droga, i dua na kraju plaa

najgoru cenu za sve svoje ekstaze; tavie, njegova upotre
ba nije pogodno sredstvo za sticanje bilo kakvog uvida, a
ipak, ko moe da kae da u tom periodu zanosa nisam ra
zumeo stvari onakve kakve jesu, tanije nego ikada u nor
malnom stanju? Hajde da ne tvrdimo da je polubezbrian
i neinteresantan nain na koj i inae gledamo na prirodu,
normalan modus duine moi vizije. Postoji ogromno
znaenje, intenzitet zadovoljstva u svakom okruenj u, ali
da b i ga videle, nae oi moraju biti odpeaene. U radosti
haia, tek smo stigli neodgovarajuom stazom do tajne te
beskrajne lepote koju treba gledati i na nebu i na zemlj i
kada padne veo telesnosti, i znamo kao to smo i znani.
Onda emo se iz blatnjavih voda naih ivota, oskrnav
ljenima vekovima degeneracije kroz koju su tekli, popeti
do starinskog iskonskog izvora, i postati zaneti nj egovim
napitkom otkrovenja.

221

Ne seam se da l i sam ve spomenuo da u stanjima haia

povremeno dolazi do buenja, dva puta u toku sata,mogue
(iako ja nemam naina da to tano procenim, zbog posebnih
svojstava hai-vremena), kada se um u izuzetno kratkim
intervalima vraa u savreno normalno stanje, i sve stvari
vidi u svom poznatom svetlu.

Buenje u danu nakon niza nejasnih i prekrasnih sno

va, jo se nisam povratio u potpuno nOllIlaIno stanje.
Poeo sam da doivljavam zakon haia koj i je sve vie i
vie razvijao svoje efekte tokom narednih meseci njegove
upotrebe. S a nastavkom haiarskog ivota, gde efekat
svakog narednog zadovoljavanja postaje sve trajniji dok do
tada izolovana iskustva ne ponu da se dodiruju; onda se
veze delirijuma ukrtaju, i na kraju toliko izmeaju da lanac
postaje neprekidna traka, koj a se as odmara s razdraganom

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - dera hasia

lakoom kao brojanica; as mono pritiska duu kao svetlu

cavi obru od gvoa koj i dri muenike na kocu. Posled
nj i meseci ovog opinjenog postojanja, bilo da je prekinuto
mentalnom anihilacijom ili povratkom u mime i pomeane
injenice oveanstva, proli su u neprekidnom, a ipak
raznolikom snu.

koj i znaj u da sam ja sa petnaest grena esto dobijao najjae

efekte kanabina, ovo moe delovati kao velika tableta; ali
se mora imati na umu da je, da bi se osigurao kompletan
fenomen, pri prvom eksperimentu neophodna doza mnogo
vea nego ikad kasnije. Za razliku od ostalih stimulansa sa
koj ima sam upoznat, umesto zahtevanja poveanja koliine
kako se upotreba nastavlja, hai zahteva smanjenje, na
izgled ostavljajui, po povratku u prirodno stanj e (ako
mogu da se izrazim prilino materijalnom analogijom),
neiskoriteni kapital zanosa za naredno zadovoljstvo da
pokrene posao.

222

'I

tavie, kroz mnoge ekstaze i mnoge patnje, jo uvek

sam pretpostavljao da samo eksperimentiem, i to, takoe,
u naj lepem polju uma koj e se moe otvoriti za istraivanje,
i sa sredstvom toliko zavodljivim u svom uticaju, da je dua
postala svesna da je bila potrebna divovska snaga da po
begne onda kada su njene brave oslabljene.

Kod Vilijama N------------- hai nije proizveo ni jedan

od efekata karakteristinih za fantazij u. Nije bilo haluci
nacija, nije bilo proletanja neobinih slika ispred oiju kada
ih zatvori.
Cirkulacija je, meutim, stigla do iznenaujue punoe
i brzine, praena istom introverzij om sposobnosti i jas
nog opaanj a svih fizikih procesa koj i su i mene, u mom
prvom eksperimentu na sebi, zgranuli. Disanje mu je bilo
hrue, zenice rairene, sputenih onih kapaka, praeno
komatoznim stanjem, koje je trajalo satima, iz kog je bilo
gotovo nemogue u potpunosti pobuditi energij e. Ovi
simptomi, zajedno sa udnom krutou miinog sistema,
i nesposobnou za odmeravanje preciznog dometa i jaine
glasa u govoru, uinili su sluaj slinijim onima za koj e
je dr O ' onesi, iz Kalkute, zabeleio da se pod nj egovim
neposrednim nadzorom deavaju meu domorocima u In
dij i, nego bilo koj i od onih koje sam ja video.
U pola osam uvee, dakle, nakon veere umesto pre, kao
to bih vie voleo, uzeo je dvadeset i pet grena droge. Onima

223

Neko vreme smo hodali u tiini. Oseao sam kako se

moj prijatelja stresa kada se oslonio na moje rame. " ta se
deava, Bobe?" pitao sam. "Uh! Ja sam u nepodnoljivom
hororu," odgovorio je. "Spasi me, ako moe'" " ta ti se
deava?" "Ova kia ai koja na mene pada sa neba je
zastraujua."
Gl edao sam da tok nj egovih misli usmerim na drugi
kanal, ali je on u svom iskustvu stigao do one take u kojoj
je sugestija nemona. Njegov svet Stvarnosti nije mogao da
se promeni nikakvim uticajem iz naeg Senovitog. Ja sam
doao do istog mesta u kasnij im danima, i tada je bi lo jedna
ko nemogue da bilo koje ljudsko bie promeni stanje koj e
me obuzelo kao to bi bilo za brata na zemlji da isprui ruke
i spase svog brata koj i pati u morama besmrtnosti. U zeml
jama Orijenta postoje ljudi kojima je posao da paze derae
haia tokom nj ihovih halucinacija, i tvrde da su sposobni
da ih neprekidno vode prijatnim putevima halucinacije.
Ako oni zaista poseduju tu mo, del irijum koji kontroliu
mora biti mnogo fleksibilnije stanje od bilo kog koje sam ja
video da se deava pod najj aim uticajem haia. U datom
sluaju, shvatio sam da su sugestije nemone. Porazili su me
unutranja stvarnost vizija i strah od spoljanjeg mraka.

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - dera ha ia

A sada je, u sred mraka, tu iznenada staj ao toak kao

onaj za lutriju, okruen jednom sjajnom takom, koja je
predstavlj ala sve njegove pokrete. Polako je poeo da se
okree; njegova brzina je postala zastraujua, a iz njego
vog otvora su poleteli simboli koji su ukazivali na njega,
pravilnim sledom, svaki najsitniji detalj iz njegovog pre
thodnog ivota: od njegove prve neposlunosti u detinjstvu
odbijanje da nekog dana, jo u detinjstvu, ide u kolu kada
mu je to nareeno, do zadnjeg neprilinog postupka koj i je
poinio- itavo njegovo postojanje proletelo j e pred nj im
kao munja na tim goruim znacima. Stvari potpuno zabo
ravlj ene- stvari smatrane trivijalnima tada kada su se desile
- male kao posekotina od vrbovo g tapia, sve su proletele
nj egovim ulima kao strela; a ipak i h se svih setio kao stvar
nih dogaaja, i prepomao njihov red u svom postojanj u.
Ovaj fenomenjejedan od najupadlj ivijih oitovanja stan
ja u kom vii haini zanos zaista postoji. To je delimino
kidanje, u trenutku, onih veza koje uj edinjuju duu i telo.
Nemogue je da dua izgubi tragove i jednog utiska.

nekom drugom stanju, i stoga to ne moemo da objasnimo,

nije li moda ovo reenj e enigme? U trenutku kada dua
prima novi utisak, ona ga prvo prihvata kao stvar potpuno
ulnu; govori nam koliko je velik, i kakvog je kvaliteta.
Na ovu definiciju o nj egovim granicama i izgledu nastav
lja se, u periodima velike aktivnosti, intuicija injenice da
e oseaj u budunosti ponovo biti opaen otkrivajui da
e uiniti pristupanom itavu prolost. Ona to proroki
belei na neunitive listove svoga dnevnika, uverena da e
izai na videlo u buduim otkrivenjima. A mi koj i, zbog
sklonosti svoga miljenj a, odbacujemo sve tvrdnje o poma
vanju budunosti, opaaje moemo da priznamo samo kao
sadanj e ili prole, i onda dvojno ostvarenje pripisujemo
nekom periodu koji je proao. Mi opaamo povezanost dva
opaaja, ali, trenutnom obradom, u redosledu iskustava
drugom dajemo pogreno mesto. Dua se tretira kao
istoriar, a zapravo je proroica; ali se greka u shvatanju
deava u mikroskopskom deliu vremena da je opaanje
nemogue. U hainom rastezanj u sekundi u minute, ili ak
u skladu sa mnogo veim razmerama, postoji mogunost
da se temeljno istrai do sada kratkotrajan fenomen, i istina
izlazi na videlo. Jo koliko ovakvih proroanstava moe biti
odbaeno kroz skaradnu naviku tela moda neemo saznati
sve dok dua ne odbrani svoju tvrdnju na sudu gde mora
imati publiku.

224
I

Ujutru se probudio u uobiajeno vreme; ali kako je po

prirodi verovatno bio osetljivij i nego ja, haino oduevljenje,
bez haluc inacije, nastavilo se nekoliko dana.
A sadaje preda mnom zasjala nova injenica. Ova agonija
nije bila nova; osetio sam je pre mnogo godina, u istoj sobi,
meu istim Ijudima,i sluajui isti razgovor. Veini ljudi,
takav oseaj se javio u nekom momentu, ali je retko vie od
nejasnog i trenutnog. Kod mene je bio dovoljno odreen i
traj an da bih ga ispitao i smestio kao stvarno seanj e. Video
sam ga u trenu, kom su prethodili i nakon kog su usledili
nizovi jasno oivljenog prethodnog ivota.
Koj a je ivotna mudrost ove injenice? Ako ne nalazi
mo osnov da verujemo da smo nekad svesni sebe iveli u

225

U ovom svetu, mi smo samo pola due; sposobni smo,

dakle,da shvatimo opaaj e i emocije od pola kruga. Jednom
kada sami budemo potpuno zaokrueni u simetriji , imaemo
snage da podnesemo pritisak uticaja iz itave sfere istine i
milosti.
Ovo sadanje stanje polu-razvijenosti je ono koje
beskonanost buenja iz haia ini toliko neizdrljivim,
ak i kada je njegova uzvienost uzvienost radosti. Vie

I
I

226

227

Zakotrljai kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

nemamo nita sa horizontima, a granica koj a je nekad bila

naa prepreka i naa tvrdava je uklonjena, dok mi gotovo
stradamo od priliva opaaja.

doao, bilo je bez glasa, ali sam ubrzo uo kako zvui. Moja
stopala su brzo bila vrsto vezana za vrh neba, i, nj iui se
s glavom na dole, postao sam nj egov jezik. Jo snanije se
nj ihalo to zastraujue zvono, i sada, strahovito udarajui,
moja glava je udarila o njegovu stranu. To nije bio bol od
udarca, iako je to bilo nezam islivo, nego nepojmljiva kolo
salna rika koj a je ispunila univerzum, i takoe zauzela moj
mozak, kojaje u jednom trenu unitila svaki oseaj, misao i
postojanje. U trenutku sam osetio da mi je ivot ugaen, ali
sam mao da je to od ponitenja, a ne od smrti.
Kada sam se probudio iz hai arskog stanja, bio sam
zaprepaten to jo uvek postojim, kao to bi bio i mrtav
ovek iz prolog veka kada bi sada iznenada bio vraen na
zemlju. Neko vreme sam, iako potpuno svestan, verovao da
jo uvek sanjam, i do dananjeg dana sam izgubio tako malo
seanja na to demonsko zvono, da sam tokom pisanja ovih
redova stavio ruku na elo, sluajui i oseajui neto, samo
kroz uobrazilju, to je bilo eho prvobitne more. Ta istrajnost
utisaka je ono to objanjava injenicu haiarskog stanja,
nakon nekog vremena, postajui svakim danom sve vie stvar
agonije. Nije to zbog toga to telo postaje iscrpljeno ponavlja
nim nervnim okovima; kod nekih konstitucija, zaista, ova
iscrpljenost moe da se pojavi; kod mene nikad nije, kao to
sam rekao, ak ni nivoa miine slabosti, pa ipak, univer
zalni zakon stalno ubrzavajue dijabolizacije vizija u mom
sluaju je vaio jednako kao i u bilo kom drugom; no, jed
nom doivljena strahota postala je K1:l1a 'ix; 'aci, neotuivi
miraz pakla; b i lo je sigurno da e se ponovo pokazati
u nekim- Bogu hvala ako ne u svim- buduim vizijama.
Video sam, na pri mer, ujednom od svojih ekstatinih stanja,
svetleu taku na nebeskom svodu, prizmatino sporedno
sunce. U sred mog 0duevljenja od gledanj a u njega, ono se
misteriozno pretvori lo u moje sopstveno srce, i tu postalo
vatreni krug, koj i je postepeno progrizao svoj put, sve dok

N e bi bio teak zadatak da se dokae, sa velikom verovat

noom, barem, da su se inicijacija u Pitagorejske misterije,
i napredne instrukcije koje su joj sledile, u znaajnom ste
penu sastojale u primeni, razboritoj, ako smem da upotrebi
mo tu re, haia, koj i umu daje kritiku i analitiku mo,
koj i j e poetniku omoguavao da uvija tamu i maglu iz
zamraenih istina dok ne budu stajale jasno viene u sjaju
svoje harmonine lepote kao intuicija.
Jedna stvar u vezi sa Pitagoromi njegovim prijatelj ima
mi je delovala zadivljujue. Postoji legenda da ga je, kada
je prelazio preko reke, nj ena voda dozivala u prisustvu nj e
govih sledbenika, "Zdravo! Pitagora."
Cesto bih, dok sam pod dejstvom hainog delirijuma,
uo da neive stvari zvone takvim glasovima. Pozdrav ljale
su me sa svake strane, iz stena, i drvea, i iz voda, iz neba,
u mojoj radosti ispunjavajui me snanim zanosom kada
ih ujem kako pozdravljaju svog gospodara; u mojoj ag
onij i sipajui bezimene psovke na moju glavu dok sam
odlazio u veno izgnanstvo od svake naklonosti. Za ovu
Jamblikusovu tradiciju oseam potovanje koje me goto
vo uverava da se glas,reke zaista uo, iako samo ubrzanim
umom nekog haiom udeen<ig ezoterika. Opet, moda
doktrinu metempsihoze Pitagori jesu preneli prvo tebanski
svetenici; ali u naem pokuaju da nj egovu prvu ideju i
potonje irenje pripiemo pravim razlozima ne bi trebalo
prevideti iznenaujue tumaenje koj e bi hai mogao dati
ovom naelu.
Gledao sam i gle! itava nebeska polulopta je bilo jedno
ogromno mesi ngano zvono, koje se ljuljalo na nekom nevid
ljivom nesalomljivom stoeru gore u beskraju. Kada sam

228

I
I

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Zdera haia

itav izopaeni organ nije bio u munom plamenu. Ta taka

je, ponovo viena u post-vizij i, kroz seanje na nekadanji
bol na mene momentalno proizvela isti prokleti efekat.
Broj takvih upamenih svenjeva ogreva za strane ideje
svakako su rasli proporcionalno produavanju haiarskog
ivota, sve dok naposletku jedva da je postojao vidljiv i l i
opiplj iv objekat, fraza koja j e izgovorena, koja nije imala
neku takvu paklenu mo kao da je povezana sa ranijom
posledicom patnje.
Polako se, dakle, pono sklapa nad nebom deraa haia.
Jedna po jedna, na nj egovom pokrovu tri puta ofarbanom
u Aharonu', pojavljuju se zlokobni lustrurni", dok on hoda
pod poluloptom koj a gori demonskim lampama, i po tlu
poploanom ploicama pakla. Iz ovog uasnog carstva
postoje samo tri puta. Hvala Bogu to iznad ove zavodljive
kapije ne pie:

duhovne muke- neto veoma kiselo. Na istoku se koristi

erbet; moja je bila jako kisela li munada. aa napitka je
spremljena, i ja sam je, nesposoban da podnesem ok ve
likog gutljaja, ispio staklenom cevicom. Osetio sam blago
olakanje- veoma sporo. Pre nego to je prva aa ispijena,
zapovedio sam da mi pripreme jojednu to je bre mogue,
u strahu da se plamen ne proiri dok ekam. Ovako sam
zaposlio oveka pravljenjem limunade, jedne za drugom,
zaranjajui svoju cevicu preko ivice isceene ae u punu
vrtoglavom brzinom za koju su postojali smrtniki razlozi,
sve dok nisam popio est li munada.
Vratio sam se haiu, ali samo kada sam gubio nadu u
sprovoenje svoje prvobitne namere- nj egovo apsolutno
i trenutno naputanje. Sada sam odluio da ga postepeno
napustim- da se polako povlaim od svog neprijatelja, sve
dok ne preem granice njegovog zanosnog tla, na kome je
nadmono ratovao sa mnom. Kada jednom preem granicu,
i oslobodim se zastraujue arolija, moi u da traim spas,
i da se nadam da u se udaljiti od njega na svojoj povraenoj
teritorij i .
Nameravao sam da do ove take stignem smanj iva
njem doza droge. Najvea doza do koje sam ikada sti
gao bila je drahma' , koja j e retko bila neophodna osim u
najneprijemivijim stanj ima mozga, poto je, u skladu
sa zakonom operacije hai za koji sam rekao da vai u
mom iskustvu, u to vreme mnogo manja pilula obino bila
dovoljna da proizvede puni efekat nego kada sam zapoeo
uivanje. Sada sam svoju dnevnu dozu smanjio na deset do
petnaest grena.
MomentaIni rezultat ak i ovog modifikovanogprihvatan
ja navike bilo je vraanje u blaenstvo nekadanjeg ivota.
Izaao sam iz svoj ih oblaka; spolj anjem svetu je vraeno

"Lasciate ogni speranza voi ch' entrate! "

Prvi od ovih izlaza je ludilo, drugi smrt, trei naputanje.

Prvim se nesumnj ivo najee polazi, iako moe proi mno
go vremena pre nego to doe do konanog bega u zaborav,
i jednako je straan kao i carstvo koj e ostavlja za sobom.
Drugi se bedniku retko otvara, osim ako ga ne otvori svojim
noem; njegova vrata obino oklevaju da se otvore. Sto se
tie zadnjeg, neka se bori, iako zastraujua utrnulost oka
menjuj e njegove udove- iako je sa svake strane puta eta
stranih zloduha sa isukanim vatrenim maevima- iako
pred nj im odzvanjaju krici demona, a nezamislive hurije
pozivaju nazad- preko trnj a, kroz muilite, ali u- Zivot!
Pourili smo u prvi obl inj i restoran. Ulazei, traio sam
jedino materijalno olakanje koje sam ikada naao za ove
,

Aharon- reka II podzemnom svetu (prim.prev.)

. Lustrum- rtva ienica, rtva ublaeniea, rtva ispatanja (prim.
prev.)

. Drahma- starogrka jedinica za teinu, 4,23gr

229

230

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o haiu

23 1

pravo na zanimljivost, a ubitana umrtvljenost moga uma

bila je zamenjena ivom aktivnou. Laskao sam sebi da
sada postoj i neka nada za beg postepenim odbaci vanjem, i,
tavie, bio uveren da bih poto sam sada retko doivljavao
neto nalik halucinacijama, mogao da proem kroz ovo
postepeno leenje bez patnj e na tom putu.
Kao to je limunada nekad bila efikasan lek za patnju
zbog preterivanja, sada sam otkrio da je upotreba duvana,
u meri koj a bi se u drugaij i m uslovima smatrala neumere
nom, bila preventiva za strahote naputanja.
Kako sam, pre nekog vremena, govorio o svom linom
iskt:stvu sa datom temom, potvrujui svoju sposobnost da
u nekim trenucima osefim poglede, vidim zvukove, itd, neu
se truditi da sadanj u diskusiju il ustrujem naracijom o do
datnim delovima svog sluaja. Mogli bi mi odgovoriti, "A '
da, sve je to vrlo verovatno; ali ti si verovatno izuzetak od
opteg pravi la; ni na koga drugog ne bi tako delovao." Ovo
mi je esto bilo govoreno kada sam, na poetku hai arskog
ivota, entuzijastino povezao sve najneobinije fenomene
svoje fantazije.
Ali, nema takve stvari koja je tana za efekte haia.
Jednako neizbeno kao to e dva oveka koj a dobiju ista
uputstva, i koja imaju jednaku naklonost Provienja, stii
na isto mesto, tako e i dva oveka slinog temperamenta
doi na istu teritoriju haia, vi deti iste misterije svoga bia,
i spoznati iste do tada nezamislive injenice. Ovo je karak
teristika koja, iznad svih poricanja, dokazuje definitivno
postoj anje najudesnijih haiom otvorenih stanja uma.
Carstvo tog stimulusa nije ludost; ono postoji ba kao i En
gleska. Nikada nismo toliko apsurdni da oekujemo da vi
dimo tuce ludih ljudi da se svi dre jedne iste halucinacije,
a da nisu imali nikakvu komunikaciju jedan s dplgim.
Kao to sam ve rekao ranije, nakon to je moja upo
znatost sa carstvom opinjenosti postala, verovatno, opta

kao bilo ija, kada bih bio pozvan da nadgledam nekoga ko

prvi put izvodi eksperiment (a uvek su me zvali), po najne
jasnijoj rei, esto samo po pogledu, mogao sam tano da
kaem mesto do kog je moj pacijent stigao, i da u skladu sa
tim postupam. Mnogo puta sam, po nekom izrazu koj i su
drugi posmatrai smatrali neizrecivo detinjastim, prepoznao
oznaku polja uda na koje sam putovao u savrenom zano
su. Razumeo sam simbolizaciju, koju oni nisu.
lako savreno svestan, kao i u prirodnom stanju, i spo
soban da razume sve spoljanje stvarnosti bez haluc inacije,
jo uvek je svaku re koja mu je upuena opaao u obliku
nekog vizuelnog simbola koj i ga je najsavrenije uobliio.
Satima je svaki zvuk imao svoju boj u i svoj oblik, jednako
stvarne, ba kao to bi i okruenj e trebalo da ih ima.
injenica, kojoj nikad ranije nisam bio svedok, da je um
u tom stanj u sposoban da svoje fenomene da drugom i da
o nj ima mirno fi losofira, priutila mi je sredstva najjasnijeg
istraivanj a. Otkrio sam da je njegov sluaj bio analogan B.
I mom sl uaju; jer, on je kao i mi, u odvojenim unutranjim
tipovima prepoznao svaku moguu senzaciju, nae rei pra
vile su vidljivu simbolinu paradu pred nj egovim oima,i
svaki opaaj, bilo koje vrste, postajao mu je opipljiv kao
oblik i ujan - kao muzika.