Naslov originala:

Cl.I. Gurdiieff: N4EETINGS \'VITH

REN4ARI(A.BLE r\4F-N
'Iiiangle
eclitions Inc' New Ycrrk
O Copyright:
O Copy.i[ftt za Srtriiu i Crnu Cioru: IP "L'SO'fHERIA" Beograd
Sva pi"u" prevoda iobiavliivania za Srbifu
ztdr'zat'a iz-davad

iCrnu Goru

Izclavad: IP ESOTI IERIA, Beograd

tr{ariala Biriuzova

I 3a

Tel: 0l 1 13285 -949; 61 1-820

web: www.esotheria.c{ )m
e-mail : esother@EUnet.Yu

Glavni urednik: Vladimir N4adi6

Art direktor i direktor produkciie : Boiana Gniatovi6

Dizajn korica: Ivana Flegar

Lektura i korektura: Goran Boji6, Jasmina Tomi6
Kompfuterski slog i grafidki dizain: Miriana Arsenovii Dacii

St"-p"'

Greenfield, Beograd
www.greenfield.rs

Peto izdanje

Beograd 2008.

Tirai: 1000

ISIIN 86-7348-1
,i

*l

Eik-*='

32-5

c. L Gurdijev

SUSRETI
SA IZUZETNIIVI
UUDITVTA

Preuela s engleskog:

l)u5ica Miloikovii

SnonZnt

Predgovor

1. Uvod

11

2. lvloj otac

3B

3. lvloj Prvi Ucitelj

54

4. Bogaievski

62

5. Gospodin X,

ili Kapetan

Pogosijan

80

6. Abram lelov

108

7. Knez Jurij Ljubovedski

II7

B. Ekim Bej

L7L

9. Pjotr Karpenko

2gr

10. Profesor Skridlov

2L4

Materijalno Pitanje

234

PREDGOVOR

ubraia u nekoliko
arizmatidna i magnetidna figura, dovek koii se
Zapadu' Georg
J Jtvoraca savremenog t'ot"tldt'og preporoda na
rubova Evrope kao
tu^r'ro"if (iurrJiier', poiavio se zaPravo sa rstodnih
otkrovel ,tar i giasnit< dalekih zvZzda, deluiuii kao egzotidno

Lt

iozr.,rt
neo.p nt*rpf i^niira Zednim vodstva za osvaiadki iuri5 na unutra5nje.
popunio veGurdiiev ie
tkrivene svetove, zastrte velovima sna i patnic'
iiku prrrtlin,r

u gz-otcriinin

ta'nninta'Laptdt' t""p"tog

**:^b111.vlj:f

novootkfiverum spu'1sopswene viSevek^ovne okulme tradiciic i okrenutosti

ru"lttitt vrednostirna Istoka'

sopGur<liiev ie veiinu svog Zivota Y:6 ?i" posvetio podudavaniu
prenoseusmenom

stvenih udcniia sistetnu ziania, dakle direktnom

vreme pre svole smrnju vlastitog spiritualnog sistema, kada je izvesno
narneravao da obiasni
ti odlubio dI oil^ui p.u.ioa tri kniige u koiima ie
njegovim.sopstvePrema
unuk.u'
,.I^stit. ideje, deLzeiuboae priie suon'te
i bez ika"da
nemilosrdno
bila
nim redima, svrha IJelzebiltoaih ltriia ie
u
ukoreniena
vekovima
f."in m-ptomisa uni5ti verovania i glediSta
umu
u
misli
.,rnu i or"Z"niirna doveka, pobudivanlem tol<a nesrodnil-r
ditaoca".

"biia sa trt
U ovoi knjizi Belzebub opisuje sv.ome.unuku Fluseinu
niih dvojica puruiu svemirrnozga" - dovedanswo na planed lemlii, dok
i naudio o dove-

5ta ie video
skim"broctom Karnak. Belzebub prepridava
planeti' navodi svome
nesreinoi
ovoj
danswu za vrerne Sest svoiih poseta
mogli da tirkcioni5u'
bi
i
kako
unuku kako funkcioniSu nieni stanovnici
i kako sc situacija
pomoi'
Sta su kosmidke snage udinile da im obezbede

Susreli sa lzuzetniry

dalje pogorSava, prere6i da se okonda u sveopStoj katastrofi. Kapitalno

deio Gurdijevljer,og Zivota, ova sarkastidna vizija je jedan encildopeclijski komentar na najhitnija pitanja sa kojirna sveki pojedinac na n:r5oj planeti mora da se suodi.
Kroz ovu knjigu je Gurdijev suptilnim tkanjern izloi)<t cz-oreridna
znar\a o kosrnosu, koja irnaju slidnosti i dodire sa nekim okultnim uicnjima i pokretima XX veka, ali je on takve infbrmacije zaodenuo Ll opnu prozirnu samo onima koji uspeju da prodru kroz lavirint njegovih
alegorija i ironije.
Povremeno je ovo obimno delo vrlo te5ko dirati, zbogLelie Gurdijo,a da izbegne redi koje su imale netadnu konor:rciju, kao i zbog svilr
proSlih asocijacija kojima je neki pojam bremenir, ili moZda z.bogzahreva Gurdijeva da ditalac udini jedan dodatni nepor u rvanju sa ovim rekstom. Gurdijev je, takode, iz istih razloga odludio da uvede i novi, vlastiti
rednik, uldjudujuii redi kao 5to su "Heptaparapar5inok" (grubo prevedeno kao "sedmorostrukost"), "Hanbledzoin" ("supstanca koia se pojavljuje u uobidajenom prisuswu doveka nakon svih namerno udinienih
napora za opstanak") i dak "'leskuanu" (teleskop). Ozbiljan ditalac ove
kniige ie biti znadajno porpomognut koriSienjem tumadenja ovog novog
i neobidnog rednika. Izudavaocima ovog dela ie pomoii skladniie rumadenie koje su nedavno pripremile grupe udenika koje na Zapadu i
dalje rade po metodama Gurdijeva.
Deset godina nakon smrti Gurdiieva, njegovi sledbenici su odludili da obznane celokupan korpus njegovih ideja, do tada dostupnih is-

kliudivo njima samima.

Drugi deo, koii je predstavljao ono Sto je Gurdijev zvao drugom seriiom svojih spisa, bila je prvobitno objavljena u Francuskof 1960, dok
ie na engleskom jeziku ista knjiga objavljena 196 3. pod naslovom S'zsrzti sa izuzetnin ljudima. Kao 5to Gurdiiev kaZe, njegov zadatak u toi knjizi je bio da se snabde "materiialom neophodnim za swaranje ose6anja
novog sveta" - ose6anje koje baca drugadiie svetlo na njegov sopstveni

Livot.

Knjiga koju drZite fe bila napisana u fbrmi autobiografije i sadrZi

jedine dostupne infbrmacije o njegovom ranom Zivotu i izvorima njegovog znanja. Medutim, iako je pisana kao verni prikaz sopstvenog
avanturistidkog Zivota, Gurdijev je u nju uneo mnoStvo alegoridnih i
8

PREDCOVOR

tjCC@

osnove svog
izmiSlienih prida sa ciljem da predstavi oStrom oku ditaoca
ezoteridnog udenia'
Gurdiiev ie iakode govorio i o treioi.seriii sopstvenih.:pi:" :'kniizi ie bio
zvanih Ziaot Je staat'o,, ,i*o kadaJesant' Niegov cili u.toi
"d" pomogne u uzdizaniu dovekove.misli i oseianf a u ispravnom
sapr.dstaulji.tiu stvarnog sveta, uprkos iluzornom svetu koii dovek
da opaZa".

Tieia kniiga sadrZi govore i lekcije koie ie Gurdiiev preneo svollm

pot.btl. prakse kof e razviiaju paZnju i svesnost seput k; direktnom radu na sebi' uz izbegavanie
"ru|.
r:rp.,rrrih'r^-t i, i p.in"vlia smisao boliem razumevaniu unutraSniih

udenicima i opisuie
ire. U njoi o.,'pot

urinu" koii su neophodni zasamor^zvoi doveka'

opiirKao dodatak ovim kniigama, koie ie on zamislio kao mmrgo
Naniie seriie spisa, Gurdiievie napisao io5.lednu malu kniigu 'Glavtik
t".d qgditl:
dolhzeleg Dibro,u koioj,l^j" otnou.t ideia na It-^."i:gi"
nalavllulucl
I
Coveka"'
Razvoj
"Institut
Ilarmonidan
za
opisujuii
koia ie
piedsioie6" izdaniaprvc i druge seriie' C)va knjiga ie bila iedina
obiavliena za vreme njegovog Livota'

_' Na naS
Uspenskog
iezik su pi"""a"". kniige

koie op5irno.iznose

kniige biti
detalje utenj^ Gurdileva, dok ie sve niegove ovde navedene
neke
prevedene.i
u aogt"ano u..rrt. obiavliene i kod nas' Biie, takode,

knji;e njegovih udenika koic sa razliditih uglova osvetliavaiu njegovo

uierrje i rnetodc rada.
i
Gurdiiev je drugi deo svog Zivota proveo na Zapadu' u Evropi
Arnerici'gdejesrotineudenikavodiokavratnicamaSvesnostrunutrazapadni svet do
Snjeg Zivoia, kroz svoie neobidnc i sveZe metode kakve
krai Pariza,
Fontenblo
zamku
u
,"a"'.,i;" video. Osnovao ic svoj Institut

koii ie bio centar niegovog delovania, desto putuiu6i savelikim.qtlP^-'

pleudenika koje ru poi"7iu"l. po svenr dostignuia niegovih ezoteridnih
sova i treninga.

Gurdijevieusvom..ratuprotivsnadovedanstva''posebnobiti

upamien po radikalnosti unutra5nie borbe, a samim tim i kao tvorac

uiiit og.rlr,

,,naglih tehnika", "tehnika volie i predanosti", kojima.se od

mlake i rasplinirte unutra5nie strukture, takva ie kod veiine ljudi'

;'volie za predaiu Apsolutu"' ma kako to
n'toLeizvaiiti granitna bista
paradoksalno zvudalo'

Susreli sa lzuzetnim Llg4rae

Danas naZapadu postoji mnoSwo grupa koje nastavljaju da slede

rnetode samorazvoja koje je Gurdijev izneo na sverlo dana. Njegov rad
je uticao na mnoStvo pisaca, umetnika, pozoriSnih pravaca i na tokove
savrentene kulrure, tako da moLda nije dalel<o od isrine da je tal hariznratidni lik bio glasnik bogova sa dalekih zvezda koji se proietao na5om zaostalorn planetom, donev5i nAm na svom proputovanju ka dale-

kim maglinama svemira iskrice kosmidkog znanja, i mudrosti.

MoZda je zapravo kroz lik Belzebuba Gurdijev predstavio sebe,
dok je knjiga koju upravo podiniete da ditate, "laLnaautobiografija", sarno nadin da se zavara trag one srrane niegovog Livotai unutrainjcg bi-

UVOD

ia koia 6e narn, kao tamna strana meseca, zauvek ostati skrivena....

Vladimir N4adii,
Beograd, man 1994.

kako sam dovrlio svoiu prvu knjigu proSlo je tadno mesec dana
Llur.,n.r',rki period koii sam nameravao da posvetim iskliudivo odmoru sastavrrih delova svoga op3teg sklopa, potdinienog mom distort
umu. Kao 5ro sam u posledniem poglavlju prvc seriie napisao, sebi sam
dao red da tokom ditavog ovog perioda ne6u pisati ni5ta, ve6 da 6u sa-

6d

mo, na polzu naizasluZniiih mcdu ovim potdinjenim delovima, pai'liv

vo i polako ispiti sve boce starog kalvadosa koje su mi se voljom sudbi.r. r-,^31. na raspolaganju u vinskom podrumu u Prijeu (Prieure), a koie
su pre vile ocl ito godina pripremili liudi koii su shvatali pravi smisao
Zivota.
Danas sam odludio i sada Zclim - uopSte se ne sileii, ve6 naprotiv sa
najve6im zadovoljstvom - da opet prionem na svoi spisateliski Posao,
naravno uz pomoi odgovaraiuiih sila, a ovog puta takode i uz pomo6
saobraznih kosrnidkih rezultata koii mi sa svih strana pritidu od dobrih

Zelja ditalaca prve knjige. Namcravam da u svakom razumliiv oblik

pretodim tv. ito sam pripremio za drugu seriiu, u na-{i da bi ove ideie

mogle da posluZc kao pripremni gradevinski materijal za uspostavlianj. nouoga sveta u svesti meni slidnih stvorenia' sveta koii ie po mom
misljeniu swaran, ili bar takvog koii se bez i najmanieg traga lymnje
rnoze percipirati kao srvaran na svim stupnievima Iiudskog rniSlienja .r.n"rio nestvarnih svetova kole savremeni liudi sebi dodaravaju'
l0

ll

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

WOD

Istina je da um savremenog doveka, bez obzira na nivo njegove in-

tclektualnosti, svet moZe da spozna samo uz pomo6 infbrmacija koje,

bilo da su sludajno ili narnerno pobudene, u njemu pokreiu najraznovrsnije fantastidne impulse. A ovi impulsi, l<oji nel)rcsrano utidu na
tempo svih asocijacija koje kroz savrenrenog doveka reku, na ovaj nadin
postepeno dine disharmonidninr ditavo njegovo funkcionisanje, sa posledicama koje su tako Zalosne da svako, ako je samo u stanju da se bar
malo izoluje od uticaja abnormalnih uslova koji su uspostavljeni u naSem uobidajenom Zivotu i ako je voljan da o rome ozbilino razmisli, mora da se uplaSi - kao 5to bi se, recimo, uplaSio od tog..t da ljudski Zivor sa
svakom decenijom biva sve kra6i.

Radi "zamaha misli", odnosno kako bih usposrevio odgovarajuii

ritam svog i va5eg rniSljenja, Zelim pre svega da u iz-vcsnoj meri sledinr
primer Velikog Belzebuba i da oponaiam oblik miSljenja jedne osolre
koju veom:r poSrujemo i on i ja, a moZda i vi, hrabri ditaode mojih spisa,
ukoliko ste se odvazili da prvu knjigu proditare do kraja. Drugim redima, Zelim da vei na samome podetku ovog rnog pisanija pokrenem ne5to 5to bi na5 svima dragi mula Nasr Edin I nazva<t "suptilnim filozof'skim pitanjem."
A ovo hoiu da udinim na samome podetku, jer nameravam da i sad
i u svom daljem izlaganlu slobodno koristim mudrosr ovog mudraca,
koji je priznat gotovo svuda i kome ie, kako se prida, odgovarajuia osoba i zvanidno dodeliti naziv 'Jednog i Jedinog".
To suptilno filozof'sko pitanje se u sve.sri svakoga ko je proditao makar i prve pasuse ovoga poglavlja moZda ve6 i nagoveStava, sa onom vrstom strepnje koja u njemu mora da se javi ako mnogobrojne podatke
na kojima je zasnovano njegovo nepokolebljivo miSljenje o rnedicinskim pitaniima sravni sa dinjenicom da sam ja, autor Belzebuboaih priia
saune unuku, nakoh nesreie koja gotovo da me ie ko5tala Zivota i dok se
funkcionisanje rnog organizma jo5 uvek nije potpuno obnovilo, demu
je uzrok neprestani aktivni napor da svoje misli sredim kako bi ih drugima preneo koliko god je tadnije moguie, svoj odmor tokom ovog vremenskog perioda proveo mahom u konzumiraniu neumerenih kolidi-

ne alkohola, u vidu gorespomenutog starog kalvadosa i raznih niegovih

Zestokih rodaka.
Da bi se na to suptilno filozofsko pitanje, koje je zasad tek provizorno izloZeno, dao potpuno tadan i iscrpan odgovor neophodno j e,zapr^vo, da se najpre pravedno prcsudi o rnojoi lidnof krivici, koiu sam na sebe navukao time Sto nisam uspeo da tadno ispunim obavezu koju sam
prcuzeo, a koja se sastoiala u tome da ispijem sve preostale boce starog
kalvadosa.
Stvar jc u tome 5to tokom vremena namenienog odmoru, uprkos
svoioj automatskoj Zclji, nisam mogao da se ogranidim na petnaest preostalih boca koie sam u posledniem poglavliu prve serije spomcnuo,
vei sam veliianstveni sadrLajovih boca morao da kombinuiem sa sadrZajcrn dve stotine drugih boca - darobnih dak i za gledanie - niSta manje velidanstvene tcdnosti po imenu stari armanjak, tako da bi ukupna
kolidina ovih kosmidkih supstanci bila dovoljna ne samo za mene lidno,
vei i za ditavo pleme onih koji su posledniih godina postali moji neiz.bcZni pomoinici, prvenstveno u "svetim obredima" ove vrste.
Pre nego 5to se donese presuda o mojoj krivici nlora se, konadno, u
obzir uzcti i to da sam ve6 od prvog dana promenio svoi obidaj da armaniak pijcm iz takozvanih likerskih.da5ica i da sam podeo da ga pijem iz
takozvanih daSa za vodu. A to sam, dini rni se, zapodeo da dinirn instinktivno, odiglcdno zbog toga da bi pravda i u ovom sludaiu pobedila.
Ne znam kako stvar stoji sa tobom, irrabri ditaode, ali ritam moiih
misli je sada uspostavljen i opet sasvim lagodno mogu da podnern da

rnudruiem sve u Sesnaest.

U ovoj drugoj seriji narncravam da, izmedu ostalog, iznescm-i razjasnirn sedarn izreka koje su do na5ih dana stigle iz vrlo drevnih vrcrnena, preko natpisa na raznim spomenicima koje sam imao prilike da nalazim i de5ifruf ern tokom svojih putovanja - izreka u koiirna su naSi daleki prcci formulisali izvesne vidovc objektivne istine, iasno dostupne i
opaZanju savremenog Ijudskog uma. Stoga iu podeti samo jednom od
nfih koja 6e, pored toga Sto sluZi kao dobro polazi5te za dalje izlaganie,
biti i vez.a sa poslednjim poglavljem prve serije.
Ova drevna izreka koju sam izabrao za podetak glasi:

Mula Nasr Edin, legendarna figura u brojnim zemljama Bliskog istoka, otelovljenje narodne mudrosti. U na5im krajevima poznat kao Nasradin HodZa
prim. prev.

t2

13

Susreti qa lzuzetnim Ljudima

Ime foaeha zaslui,uje i na ma ita od onogu ito ntu je odozgo narnenjeno moie du raiuna samo onaj ko.je aef u vanfu da i auka i-oacu,
2touerene njegoaoj brizi, saiuaa cele.

WOD

onih predubedenia koia se uvek iavliaiu kao posledica dokonih misli

svoiswenih savremenom dovcku, nemogu6e ie umom ne priznati i osesloZiti da svako ko sebe naziva dovekorn nc sme nikada da
buie lenj, ve6 da sralno pronalaze6i svakoiake kompromise mo.ra-da se
bori sa siabostima koie u sebi prepoznaic, kako bi postigao cilj kome
teZi: da saduva dirave ove dve posebne Zivotinie povcrenc brizi nfegovog uma, a po samoi svoioj suStini suprotne iedna drugoi'

ianiima
"Psihoasocijativna frlololka analiza" ove izreke naiih predaka kojLr
ljudi na5eg doba - naravno ne od onih koii
uspevaju na evropskom kontinentu - jasno pokazuje da red "vuk" simbolizuje celokupno eicmentarno i retleksno funkcionisanfe ijudsrog
organizma, a red "ovca" celokupno funkcionisanie ljudskih osedanja.
Sto se tide funkcionisania ljudskog uma, ono je predstavljcno sarnim
dovekom, to jest dovekom koji je tokom procesa svog odgovornog Zivota, zahvaljujuii svesnom radu i dobrovoljnoi patnji, u svorne telesnom
oblidju stekao svojswa koja mu omoguiavaju da uvek bude u stanju da
stvori takve uslove koji ie obezbediti zajednidko postojanje ovzr dva heterogena i medusobno neprijateljska oblika Livota. Samo na takvog doveka moZe da sc: raduna i samo on moZe biti dostoian da raspolaZe onirn
5to mu je, kako i ova izreka potvrduje, odozgo namenjeno i Sto je z,^pra.vo, uop5te uzevlii, predodredeno za doveka.
Zanimljivoj,: da se primeti da medu mnogobrojnim poslovicarna i
pravim reSenjimzr nezgodnih problema, koiima imaju obiEaj da se sluZe
raznorazna aziiatska plemena, ima i jedno - u kome vuk takode igra
svoju ulogu, dok ovcu zamenjuje koza- koje po mom mi5ljenju veoma
dobro odgovara srrStini drevne izreke koju sam naveo.
Pitanie koie se u ovom problemu postavlia jeste kako da dovek koji
su napravili izvesni udeni

voga puta joS i kupus, sve to preveze sa jedne obale na

drugu ako se u vidu ima, sa iedne strane, to da njegov damac moZe istovrenleno da primi samo njeg;a i fedno od ova tri sworenia, a sa druge da bez
niegove direktne paZnje i rrticaja luk moZe da pojede kozu, a koza Impus.
Ispravno reienje ovr: popularne zagonetke jasno pokazuje da se to
moZe
postidi samo ui/, pomoi bistrine kojom bi svako normalan trene
ve6 crla dovek sem toga ne sme biti ni len!, ni Stedeti
raspo,laZe,
da
balo
cilj
rnroZe da oswari samo ako joS jedan, dodatni put
i
da
svoju snagu,

ima vuka, kozu,

ao

orede reku.

Ako se vratirro zrradenlu izreke kolu sam odabrao i ako imamo na

umu reSenie popularne zagonetke, te ako se o tome razmisli bez svih
l4

se ne

PoSto sam jude zavr5io ovo 5to zo\rem "Mudrovaniem radi zaltrnha

misli", jutros sam sa sobom poneo rukopis koncepta koii sam napisao
rokonr prve dve godine svoie spisateliske aktivnosti i koji sam nameravao da iskoristim kao materiial za podetak ove druge kniige, te sam oti5ao u park da radim u senci istorijskog drvoreda. Nakon sto sam prodirao prve dve od ukupno rri srrane duboko sanl se zamislio, zaboravivSi
sve tko sebe i mozgaju6i l<ako da nasravim.'lako sam ne napisavii ni redi presedeo do kasno uvede. u ovc rnisli sam se udubio toliko da nisam
ni prirnetio da je moj nain"rladi neiak, kome ie iedan od zadataka bio da
r. n Sotl; nikad ne ohladi arapska kaf'a koju obidno pijcm, narodito kad
raclim nekakav inrenzivan fizidki'ili umni posao, sadrZai 5olie, kako sam
kasnije saznao, prornenio dvadeset i tri puta.
da biste razurneli ozbilinost ove moie ogromne zami5lienosti i da
biste sebi, makar i samo pribliZno, predsravili teZinu moie situacijc,
moram valn re6i da mi ie, posto sam proditao ove stranice i poSto sam se
asocijativnirn purem prisetio celokupnog sadri.aja mkopisa koji sam
nameravao <ia iskoristim kao uvod, postalo sasvim iasno da sve ovo nad
dime sam, se Sto bi se rcklo, znojio roliko besanih noii sada, nakon izmena i dopuna koje sant napravio u konadnom izdaniu prve seriie, ne6e
vredeti ni prebi]ene pare.
Kacla sam ovo shrratio, oko pola sata sam bio u stanju koje Nasradin
HodZa definise redima "do nosa se z.agniuriti u opanke". Isprva sam bio
sprenan da se pomirim sa sudbinom i odludio sam da celo ovo poglavlje, od podetka do kraia, ponovo napi5em' Kasniie sam se, medutim,
dok su mi raznc redenice iz rukopisa automatski padale na unl, setio da
sam ser izmedu ostalog, na mestu gde sam morao da oLliasnim zbog dega sam prema savrerrrenoi literaturi zauzeo bespoltecl:rn kritidki stav,
r5

[Urt4!

l.

Izuzetnim Ljudiq?

posluZio redima jednog pametnog Persiianca koje sam duo u ranoi mla_
dosti i koje, po mom miSljenju, na najbolji moguii nadin opisuju karakter savremene civilizacije. Mislim da ditaoca ne mogu da liiim nidega
5to je tada redeno o tom pitanju, kao ni drugih misli koje su, da tako
kaLsm,lukavo uklopljene u ovaj odlomak, a koje za (tnogko je u sraniu
da ih protumadi mogu predstavljat i izuz,etnovaZan marer ijar za pravilno razumevanje onoga 5to sam u svoje dve najnovije kniige naumio da
izloLim u obliku dosrupnom svakome ko traga za istinom.
Ova razmiSljanja su me prinudila da razmorrim kako bi bilo mogu6e da se ditalac svega roga ne liSi i da se oblik izlaganjakoji sam prvobitno koristio prilagodi tako da odgovara obliku koji
ie potreban sada, na-

kon velikih izmena nadinjenih u prvoi seriji.

Ono Sto sam napisao tokom dve godine bavljenja ovom svojom novom profesijom - u koju sam bio prinuden da se upustim sada vi5e nije odgovaralo, jer sam u vreme kad sam prvu verziiu zabelei.io u vidu
koncepta razumljivog jedino meni samom nameravao da sav ovaj materljalrazvijem u trideset 5est knjiga, pri demu bih svaku knjigu posvetio nekom posebnom pitanju.
Tokom tre6e godine sam ovom konceptu zapodeo da dajem oblik
izlaganja koje bi moglo biti razumljivo i drugima, ro jesr bar onirna koji
su posebno obudeni u rakozvanom apstraktnom milljenju. Otada sam
se, medutim, malo po malo izveStio u rome da ozbiljne misli prikrijem
privladnom, lako shvatljivom spoljnom formom, kao i u rome da one
misli koje nazivam osobitim tek postepeno izvodim iz drugih, uobidajenlhza veiinu savremenih ljudi. Stoga sam izmenio princip koga sam
se do tada dri.ao, i umesro da cilj koji sam sebi postavio postignem
kvantitetom, nastojao sam da to osrvarim samim kvalitetom. podeo
sam da od podetka pregledam sve 5to sam zapisao u konceptu, sa namerom da sve to sada podelim u tri serije, pri demu bi se svaka od nlih u
krajnjoj verziji sastojala od nekoliko knjiga.
A danas sam se tako duboko zamislio moLdai stoga, bto mi je upra,.i
vo jude na um pala stara i mudra izreka koia kaZe da uvek treba da
ie
vuk sit i sve koze na broju".
Naizad, kada je vede smenila noi i kad ie duvena magla Fontenbloa
podela da mi se uvladi kroz donove i da utide na moj misaoni proces,
dok su odozgo razna draga i siiu5na boZja swore njt, zvana malene ptir6

WOD

dice, sve te\Ceizazivala osedai sveZine na mom potpuno ielavom temenu, u rnoioj opstoj strukturi je nastala hrabra odluka da se ne obazirem
ni na koga i nl na Sta, ve6 6a naprosto u ovo poglavlie druge seriie, kao

ono 5to Li dana5nii profesionalni pisci nazvali digresijom, ubacim izvesne dorerane odlomke onoga rukopisa koiima sam ia lidno zadovolf an, te da se kasnije, u nastavku, strogo drZirn principa zakoii sam se

odludio.

ic biti naibolie i za mene izatitaoca,ieriu ia na tai nadin

biti postedcn novog i dodatnog naprezanaia svog vei i tako premorcTb resenje

nog mozga, dok ie ditalac, narodito ako je ve6 proditao sve Sto sam prethodno napisao, zahvaljuju6i ovoj digresiji biti u stantu da sebi predstavi kakva se objektivno nepristrasna miSlienia o rezultatima postupaka
ljudi savremene civilizacije fbrmiraiu u psihi izvesnih osoba koje su
igrom sludafa stekle manje-vi5e ispravno obrazovanie
fJ vreme kada sam planirao da ovai uvod bude deo tridesete kniige'
namenio sam mu naslov "Za\tosam postao pisac", te sam u njemu opisao uriske koji su se u meni rokorn zivota sakupili i kofi predstavljaiu
osnovu lxog ne ba5 laskavog miSlienia o savrenlenoi litcraturi. U tom
kontekstu sam, kao 5to sam vei rekao,ubacio i razgovor koii sam duo
davno u mladosti, kada sam prvi put bio u Persiji i kada sam sc jednog
dana sludajno zarekao na nekom skupu persiiskih intelektualaca na kome je bilo redi o savrernenoi literaturi.
Mcdu onima koii su tog dana puno govorili bio ie i pametni stari
Persijanac koga sam vei spomenuo - pametan ne u evropskorn smislu
redi, vei onako kako se to shvata na aziiskom kontinentu, to iest ne sarno u pogledu znanja, ve6 i u pogledu bi6a.
Bio jc veoma obrazovan, a narodito ie dobro poznavao evropsku

kulturu.
C)vorn prilikom ie, izmedu ostalog, rekao:
"Velika je Stcta Sto sada5nii kulturni period, koii mi nazivamo i koji
ic ljudi narednih generacija, naravno, takode nazivati "evropskom civilizacijom", u celokupnom procesu usavrsavania dovedanstva predstavlia iedan, da tako kaZemo, prazan i neuspeian period' A to ie stoga
ito u pogledv razvoja uma, tog glavnog pokretada samorrsavrSavania,
liudi naSe civilizacije ne mogu svoiim potomcima u nrlslede da ostave
rriSta vredno.
t7

WOD

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

i znadaia

literar-

razvoi dovekovog urna predstavlia,

ovako manjkavim razumevaniem odgovornosti

nekad izmi5liaiu
nog rada danabniipisci, koii sve vi5e.teZe lepoti stila'

Ali 5ta Iiteratura savremene civilizacije moZe da pruZii NiSta osim

razvoja, da ie tako nazovemo, "prostituciie redi".
Osnovni uzrok iskvarenosti danaSnie literaturc predstavlja, po
rnonr miSljenju, to 5to je celokupna paLnia pri pisaniir postePcno, sama
od sebe, prestala da se koncentriSe na kvalitet misli i na tadnost s koiom
se ona prenosi i podela da se usredsreduje samo na teZniu za spolininr
siaiem, odnosno kako se to drugadije kaZe, lepotom stila - zahvaljuiuii
demu je konadno nastalo ono 5to nazivatn prostitucijorn redi.
iinienica ie, takode, da nroZete da provedete ditav dan ditajuii debelu kniigu a da ne znate 5ta ie pisac hteo da kaZe, i da tek kad ste ve6 go-

dakineverovameakrobacijeustihovimakakobidobilineStoStoponjih;;r- mi3lieniu predstaviia lepotu sazvudia i time io5 vi5e uniStavaiu

Jedno od glavnih sredstava

recimo, literantra.

za,

tovo dovr5ili i nakon 5to ste straiili toliko vrernena - ionako nedovolinog za ispunjavanie Zivotnih obaveza - otkrijete da ie ditava ta galama
zasnovana na nekoj si6u5noi, gotovo nepostojeioj ideii.
Celokupna savremena literatura moZe po svome sadrT.aiu da se podeli u tri kategorije: prva obuhvata ono 5to se naziva naudnim poljcm,
druga se sastoji od pripovedne proze, a treia od opisa i svedodanstava.
Naudne knjige obidno sadrZe zbir svakoiakih starih hipoteza koie

iskombinovanih narazne nadine i primenjenih na razne nove predmete.

U pripovednoj prozi, ili kako se to drugadije zove, romanima, koiisu ve6 svima odigledne, ali

su takode posve6ene debele knjiZurine, naive6im delorn se, ne libese nikakvih detalja, opisuie kako su nekakav DZon DZons i neka N4eri

na

ii

Smit ostvarili svoju "liubav", to sveto ose6anie koie se u Iiudima zahvr

ljuju6i njihovoi slabosti i nedostatku volje postepeno'degenerisalo, da
bi se sada u savremenqm doveku sasvim izrodilo u porok, dok nam je
Tvorac mogudnost njegove prirodne manifestaciie dao radi spasenja
naiih duia i radi uzajamne moralne podrSke, neophodne za manje ili
viSe sre6an zajednidki Zivot.
Tre6a kategoriia daje opise putovania; avantura, i bilinog i Zivotinjskog sveta razliditih zemalia. Dela te vrste u principu piSu liudi koji nikada nigde nisu bili i koii zapravo nikada nista nisu videli, liudi koji, kao 5to
sam vei rekao, nikada nisu prekoradili sopsweni prag. Oni, uz vrlo retke
izuzetke, naprosto pu5taiu svoioi maiti na voliu ili prepisuju razne odlomke iz tudih knjiga, diji su autori ranije f'antazirali ba5 kao i oni sami.
l8

Sa

Sto piSu'
dudno' smatram da su savremeno;
izgledati
moglo
to
vam
Ma kako

vei ionako slababan smisao svega

literaturivelikideozta"na,,el"egramatike,toiestgramatikeiezikasvih
"zajednidkim nemionih naroda koii udeswuiu u ne"dem Sto bih nazvao
lozvudnim koncertom" savremene civilizaciie'
iskonstruGramatike niihovih iezika su u veiini sludaieva veStadki
koji su u
liudi
kategoriia
isane, i stvarala iir ie, a i ianas ih menia iedna
r adi
r
azvio
j
ni
ega
iz
i
se
ko
ezlka
g Ziv orl i i
f.gf ;a" r azumev zniasw arno
"nepismeni"'
mJdusobnog sporazumevania potpuno
raniiih epoha' Sto
Sa druge strane' gramafik; ]e toa svih naroda
sam.Zivot'
.,am dr.vni istoriia uilo iasno pokazuie, postepeno.formirao
sa klimatskrm prrhkama
u skladu sa razliditim nivoima niihovog razvoia'

glavnog prebivaliSta i' glavnim nadinima pribavlianja.ht""t'

toliko iskrivliu"iinouog
Gramatike izvesnih iezika.rl^ur..n.noi civilizaciii
je

ako
Sto pisac Zeli da ple"ne1e da ie ditalac' narodito
]u znadenie svega
precinekoliko
i
ono
dak
shvati
da
,r."rr"., tiS..t i naim"nie mogu6"oiti
uvek mogle da
znih misli koie bi, d^ su dnigaf lieizrai'ene, moZda io5

budu shvaiene.

"nastavio ie ovai paDa bih bliZe obiasnio to 5to sam upravo rekao'
gLt.ota'
metni Persiianac," kao primer iu naveiti dogadai iz sopstveno
Zivotu
uveku
Od svih moiih rodaka ie' kao Sto vam ie poznato' ioS
godina' po5to ie nasamo moj ne6ak sa odeve strane, koii ie pre nekoliko
se u ovaj grad i sam
sledio izvor nafte u okolini Bakua, bio prinuden da

preseli'-

"
. -^t^t- r-^:::^,,,,^1,,,o^':kim
koii ie uvek veom^za\zet svollm trg'ovac
Budu6i da ie moi neiak'
u staniu da dode i da mene' svog starog uiaka'poseti
;,uslovima, retko kaia
u Baku'
,rude u nabem rodnom mestu' ia povremeno odlazim
i sam grad Bakao
Oblast u koioi se ovi izvoii nafte nalaze danas'
od velikih naciia savremene civiliz'an"tiji, koia kao
l<u,pripada

iedna

ciie proizvodi obilie literature'

razlilitih
Gotovo svi stanovnici grada Bakua i niegove okoline su
i svi oni
zaiedniikog'
nideg
nemaiu
{usima
r':rsa i narodnosti, koie ,a
l9

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

WOD

kod sv.ojih ku6a govore svojim maternjim jezicirna, dok

su van ku6e
prinr-rdeni da se sluZe ruskirn.
Tokom svojih poseta ovorrl graclu dolazio saln u l<ontakt
sa svaka_
.kvim
.
ljudima,

a poiro sanr zbog raznih lidnih potreba

morao da razgo_
vararn sa njima, odludio sam da i sam naudim ovai
iezik.

'Ibkom livotasam
morao da naudi'r toliko jezika da mi udenje ruskog nije.predsmvljalo neki veliki problem. Ubrzo sam
bio u rtfiu a"
ga govorim prilidno tedno, ali naravno, kao i drugi
meitani, sa n'agla_
skom i ne ba5 narodito dobro.
Silratram da ovde, kao neko ko je u izvesnoj meri postao ,,lingvi-

sta",.treba da napomenem da na stranorn jeziku nikada

ne moze c1a se
misli, dak ni kada ga znate savrieno, ako istovremeno nastavite
da o.o_
vorite i svof maternji jezik, ili pak nerci drugi jezik na kom

mlsllte.

rt. r,"vir.ria^

S.toga.sam, poSto sam podeo da govorim ruski i pri

tom nastavio da
razmi5ljam na persijskom, u ruskom jezil<u sve vrerne traZio
redi koje bi
odgovarale mojim persijskim mislima.

. f ada sam posrao svestan mnogih, meni isprva sasvim neobiainji_

vih, neadekvarnosri ovog savremenog civilizou..rog jezika,zbog
kojih

bilo nemoguie da se tadnl prenesu dak"i najprostiji! na.iobidniji izrazi naSih misli.
Po.to sam se za ovo zainteresova' i buduii da sam slobodan
od
ie.ry1ekaa

svih Zivotnih obaveza, podeo sam da proudavarn rusku

gramatiku, a za_
tim i gramatiku joi nekoliko savremenih jezika. tda"sam shvario
.ra
uzrok svih neadekvatnosti koje sam zapaziareZi upravo u tim
njihovim
veStadki uredenim gramatikama, i rom prilikom je u
meni podelo.ra ,e
fbrmira dvrsto uverenje koje sam u^,. up.uuo izneo. Gramatike jezika
n.,
se piSe savremena knjiZevnosi izmislili su ljudi Loli
,"'u po

\oji-,"

gledu istinskogznanjanalazena nivou ni'ern od nivoa obidni't

, p.oJun

ljudi.

Kao konkretnu ilustraciju ovoga 5to sam upravo rekao istaii

6u jed_
nu od mnogih neadekvatnosti ruskog jezikakoju sarn uodio
od r"*ug
podTk?:.i koia me je upravo i navela da detal jnije proudim ovo
pitanje.
.Prilikom iednog razgovora na ruskom,'iada^sam k^o i obit.ro pr.vodio svoje rnisli koje su se uoblidavare na p..silst<i nadin, udinilo
ii r.
neophodno da upotrebim jedan izrazkoji mi, Fersijanci, u razgovoru

desto koristimo, mlan-dlaram,Eto na francuskornznati.je dis, a na engleskom I sa1 (kai.em). Ali koliko god da sam se trudio da u svom pam-

6enfu pronadem odgovaraiuiu red na ruskom, nisam mogao da ie nadem, mada sam do tada vei znao gotovo sve redi ovog jezika koje su u

upotrebi, bilo u literaturi, bilo u medusobnom saobraianiu ljudi svih

intelektualnih nivoa.
Po5to za ovaj jednostavniizraz koji se kod nas tako desto koristi nisam na5ao odgovarajuiu red, prirodno je da sam naipre zakljudio da je jo5
uvek ne znam i da sam podeo da ie traZim u svojim mnogobroinim rednicima i da se kod nekih lfudi koji se smatraju autoritetima raspituiem za ruski

izrazkoji bi odgovarao znadenju ovog mog persijskog pojma.

Ispostavilo se, medutim, da takva red u savremenom ruskom uopSte ne postoii, ve6 da se umesto nje koristi druga,jagouorju,\to na persij skom zna(i my an - sol-yt ar arn, na francusko m j e par le, a na engleskom ^I
speak (govorim).
PoSto svi vi, Persijanci, kada se radi o usvaianju znadenja koje prenose redi imate iste misaone sposbnosti kao i ja, pitam vas: da li bih ja,
ili ma koii drugi Persijanac, proditav5i u ruskoj literaturi red dije znaderrje odgovara redisoil-11aranx rr'ogao bez instinktivnog ose6aja da tu ne5to nije u redu da prihvatim da ova red ima isto znadenje kao i ret diaram? llaravno da ne: soil yarrint i diaram, odnosno ouorim r kaiem, su

dve sasvim razlidite "doZivliene aktivnosti".

Ova; sasvim sitan primer karakteristidanjeiza hiljadu drugih nea-

dekvatnosti, kakve se mogu naii u jezicima svih naroda koji predstavliaju takozvani cvet savremene civilizacije. A te neadekvatnosti jesu
ono Sto savremenu litararuru spredava da posluZi kao osnovno sredswo
r.a razvoi umova onih naroda koii se smatraju predstavnicima ove civilizacije,kao i naroda koji su trenutno -odiglednoizrazlogarkoje svako
I<o ima zdravog razuma ve6 sumnja - nekako liSeni te sreie da ih smatraju civiiizovanim, te se stoga, kako istorijske dinjenice svedode,
obidno nazivaju zaostalim.
Zahvaliuiu(i ovoj neadekvatnosti jezika koja postoji u savremenof
literaturi, razumljivo je da 6e svako - a narodito pripadnik neke od rasa
l<ojc ne spadaju u predstavnike savremene civilizrrcije - ko je obdaren
rrrrrnjc ili viSe nonnalnom moii rasudivanja i u stanju da rcdirna prida
rriihovo pravo znadenje, kada duje ili prodita ma l<oju rci ulmtrebljcnu

20

2l

Suueli

Izuzetnim ljudimq

u pogre5nom srrrislu, kao u primeru koji sam upravo naveo, misao ditave redenice razumeti u skladu sa ovorn netadno upotrebljenorn redi, ito

ie dovesti dotle da shvati neSto potpuno razlidito od onog sto je redeni-

daizrazi.
Mada je sposobnost da se shvati znadenje redi kod razliditih rasa
razlitita, svojstva koja ornoguiavaju da se osere ponovljene i doZivliene
aktivnosti koje su vei dobro uwrdene u procesu Zivota naroda u svima
niirna, na slidan nadin fbrmira sam Zivor.
Vei i samo odsustvo redi koja bi u savremenom ruskom jeziku
tatno izraLavala znatenje persijske reti diaram, ito sam uzeo kao pri-.
mer, moZe da posluZi kao powrda moje prividno neosnovane tvrdnje
da su nepismeni skorojeviii naSeg doba, koii sebe nazivaiu gramatidarima i koje, Sto je joS gotq za ro smarra i njihova okolina, vei uspeli dak i
da jezikkoji je razvio sam Zivot transfbrmi5u u ono Sto Nemci nazivaiu
ca trebalo

ersatz

Tir moram da vam kaZem da sam u vreme kada sam podeo da proudavam rusku gramatiku i gramatike io5 nekoliko savremenih jezika kako bih naSao uzrok vei spomenutih brojnih neadekvarnosti oclludio,
buduii da me zanima filologija uop5re, da se takode upoznam i sa isto-

rijom porekla i razvoja ruskog jezika.

Proudavanje te istoriie mi j e dalo dokaz.ada su u ovom jeziku ranije

postojale tadno odgovaraju6e redi za sve doZivliene aktivnosti koie su se
ustalile u Zivotu naroda. I tek kada je ovai jezik, poito je tokom stoleia
vei dostigao relativno visok nivo razvoja, postao predmet dokonog cepidladenia, to jest predmet za mudrovanje raznih literarnih skorojevi6a, mnoge redi su iskrivljene ili su porpuno izaileizuporrebe, pre svega
stoga 5to niihov zvuk niie odgovarao zahteyima civilizovane gramarike. Medu njima ie bila i red koju sam rra'io, kojajetadno odgovaralanaa glasila jeshaziaaju.

lemdiaram,

Zanimliivo je da se primeti da se ta red saduvala dak i u danalnje

vreme, ali da je u smislu koii tadno odgovara njenom znadenju koriste
samo ljudi koji su, iako pripadaju ruskoj naciji, igrom sludaja ostali izolovani od savremene civilizacije, odnosno ljudi u onim delovirrla zemlie koii su daleko od svih kulturnih cenrara. .
2
22

surogat

- prim. prev.

WOD

Ova ve5tadki smi5liena gramatika dana5niih iezika koiu ie mlada

generacija sada svuda prinudena da udi predstavlia, po mom mi5ljeniu,
od glavnih uzroka Sto se medu savremenim evropskim narodima

ledan
'razvilo

nezavisna svoisWa neophodna za nastanak

zdravogljudskog uma, to iest takozvana misao, koia pokazuie tendenciju da iauzme dominanran poloZai u nf ihovoj individualnosti. Pri tom
svako ko normalno rasuduie mora da znadaisrinsko razumevanje koje
je dostupno doveku ne moZe nastati bez instinkta i oseiania'
Akobih rezimirao sve ovo 5to ie redeno o literaturi na5eg doba, ne
rnogu naii boljih redi da ie opi5em od izraza da ova literatura "nema
samo iedno od

tri

du5e".
Savremena civilizacija je uni5tila duSu literature, kao i svega drugog demu je milostivo poklonila svoiu paZniu.
- - Razloga ila nemilosrdno kritikuiem ovaf rezultat savremene civilizacije imam utoliko viSe 5to, prema naipouzdanijim podacima koji su do
nas dospeli iz drevnih vremena, raspolaZemo konkretnom informacijom
da je knJii_evnost

ranijih civilizaciiazaista

u velikoj meri

doprinelarazvo-

koii su se prenosili sa generaci;u iiudskog uma; a rezulari ovog razvoja,

dak i nakon vi5e vekova'
uvek,
se
osetiti
mogu
ioS
ie na generaciju,
moZe ponekad veoma dobro
drugima
ideje
Mitli- cla su5tina neke
i
da se prenese pomoiu izvesnih anegdota poslovica koie ie sworio sam
Zivot.

Tako bih i ia u ovom sludaiu, da bih vam pokazao razliku izmedu

I<njiZevnosti ranijih vremena i savremene kniiZevnosti, Zeleo da se posluZim jednom Saljivom pridicom koja ie kod nas u Persiii Siroko po'/.Data, a zove se "Razgovor vrabaca".
U njoj se kaZe da su jednom na zabatu visoke kuie sedela dva vrapca, stari

i mladi.

Razgovarali su o dogadaiu koji ie medu vrapcima postao "tema darr:i', a sastof ao se u tome da je mulina domadica pre izvesnog vremena
liroz prozor, na mesto gde se vrapci okupliaju da bi se igrali, izbacila neiro 5ro je izgledalo kao ostaci ka5e, ali za3ra se kasniie ispostavilo da je
izrnrvljena pluta; nekoliko mladih i io5 neiskusnih vrabaca je ovo po-

liljrrcalo, i samo Sto se nisu raspukli.

I)ok je o tome pridao, stari vrabac se iznenada nakostrclio, naprav i, r lrglnu grirnasu i zapodeo ispod krila da trebi buvc kojc su ga mudile,
23

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

a koje se obidno legu na nedovoljno uhranjenim vraprcima. Po5to je

uhvatio jednu, duboko je uzdahnr.ro i rekao:
"Vremena su se mnogo promenila. Nenra viSe pravog Zivota naSem rodu. U staro vremc smo imali obidaj da sedimo na krovu, baS kao i
sad, mirno srno dremali, a onda bi se dole na ulici zadula buka, kloparanje i Stropot, a uskoro bi se ra5irio i smrad na koji je sve u nama potinjalo da se veseli; oseiali smo, nainre, s3 porpunom sigurnoS6u da iemo
kada sletimo dole i kada potraZimo na nlestu na kome se sve to dogodilo, biti u stanju da zadovoljimo svoje osnovne potrebe.
Danas, medutim, bukc ima i previSe, pa i tandrkanja svake vrste, a
neprestano se Siri i smrad, ali takav da ga.ie gotovo nemoguie podneti.
A kad ponekad, po staroj navici, sletimo dole da potraZimo ncito od
svojih Zivotnih potrepStina, ne nalazimo ni5ta scm nekoliko odvratnih
kapi sagorelog ma5inskog ulja."
Ova prida se, kao 5to vam je verovatno jasno, odnosi na stara kola sa

koniskom zapregom i na moderne automobile; i mada ovi poslednji,

kao 3to vrabac kaZe, prave viSe buke, viSe tandrdu, kloparaju i smrde,
oni uprkos tome nemaju nikakav znataj za ishranu vrabaca.
A bez hrane je, kao Sto i sami razumetc, dak i vrapcirna teSko da izvedu zdravo potomswo.
Ova pridica mi izgleda kao idealna ilustracija za ono 5to sam Zeleo
da istaknem kada je red o razlici izmedu savremene civilizacije i civilizaclje ranijih epoha.
U savremenoj civilizaciji, kao i u svim ranijim, literatura postoji radi opSteg usavr5avanja dovedanstva, ali i na tom planu - kao i u svim
drugim savremenim stvarima * nema nideg neophodnog za nab suStinski cilf . Sve je samo na povr5ini. Sve je, kao u pridi staroga vrapca, samo
buka, tandrkanje i smrad.
Svako ko je nepristrasan moZe ovaj moj stav i konadno da potvrdi,
ako obrati paZnju na razliku u stepenu razvijenosti oseianja kod ljudi
koji su rodeni i ditav Zivot proveli na azijskom kontinentu i onih koji su

rodeni i obrazovani u uslovima civilizacije u Evropi.

iinjenica koju su mnogi primetili

jeste da r.,
-"d., svim sada5niim
stanovnicima azijskog kontinenta koji su, iz geograttkih i drugih razloga, izolovani od uticaja savremene civilizacije, oseianja dostigla znatno
vi5i nivo razvoia nego medu ma kojim od stanovnika Evrope. A poSto
24

WOD

upror.e".t1, p..artr.",,",".r"ovu zdravog razuma, ovi azijski narodi'

kos tome^3to irnaiu manie opStcg znaniir, svaki objekt svoga Posmatrasavrcnrcnc
nja opaZaiu ispravniie od onih koji pripadaiu semom iez-gru
c

iv

ilizaciie.

torEvropljaninovo razumevanie nekog predmeta koii posmatra

"nlatemira se lit il"fiuo pomo6u izvesne op5te, da ie tako naz-ovemo'

predmcta
rnatitke infbrmisanosti" o niemu, dok ve6ina Azijaca sultinu
i sarnim
dak
a
ponekad
oseianiima,
samo
l<oiiposr-natra shvata ponekad

instinkom."

stari
Na ovom mcstu svo]e pride o savremenoj literaturi ovai pamemi

naSe vreme zaPcrsiianac ic, izmeclu ostalog, dotakao i iedno pitanje koie u
"propagatore
Lulture"'
,-rir'r't" nroog. evropske, da ih tako nazovelno'

lbrn prilikom je rel<ao:

,,u A;iii su se ljudi neko vreme iako zanimali

evro'sku literatusu inru; ali poSto su ubrzo osetili ispraznost nienog sadrLai.a' izgubili
t...rournj. za niu, i sad se ona tamo gotovo uop5te viSe ne dita',
U slablienfu njihovog intercsovanja za evropsku lite.ratunr glavnu
rod koii
ulogu je, p,into- mi5licniu' odigrao onaj savrcmeni knjiZevni
se zove roman.

-fi niihovi duvcni romani

za

se, kao Sto satn vc6 rekao' sastoie mahom

tncdu savreod dugih opisa raznih oblika toka bolesti koia ie zavladala
volie,
i
nedostatku
,r.,.,-,ii,liudi'ra i koj:r, zahvaljuiu6i niiho'oi slabosti
traje prilidno dugo'

'

Liudi iz Azlie,koii io5 uvek nisu toliko udalicni od maik-e prirode'

da ovo psihidko stante' koil 1e iavlia.kako u

narornu5karcu tako i u Ze ni, uop5te nije dostoino liudskog biia' a da ie
instinl<tivno
liudima
takvim
i
t-:ito poniZavaiu(e za mu5larca, prema

spoznaiu svoiom

ru"iiu

,auzinraju prczriv stav.

f<^a"l"rcdodrugimvidovimaevropskeliterature,kaoStojereci-

,,.,n

th

buduii
n"udna, pr,topirrll, i drugi oblici poudnog izlagania' Az'l1ac'
da ie
buduii
je u ,r'tar'tioi meri izgubio sposobnost da oseia' to iest

prirodi napola rulrto oseia i instinktivr"ro slutipiSdevo potpuno

,,.,."ru-"u^nie iWarnosti i niegov nedostatak istinskog r:rzumevania

l,liZ.i

o kome Pi5e.
l)rcdmeta
-lako
su lludi u Rrill, nakon sto su na]pre polcaz.:rli vcliko intercsor,:rnje za evropsku literaturu, postepeno prcsteli drr nrl nirt ollradaiu
L)

Susreli sa lzuzelnim Ljudima

paZniu, rc je sada u porpunosri

zanemaruju; u Evropi, naprori\,,
p,rlice

javnih i privatnih_bi:t,."-:1.
,:";t,
Nema sumnje da_u rnnogirna

;;;

rererom novih knjiga.

od vas rnora da se rocli
pitanje

;ff ,ii',::iiii!T,'r','fi
Na ovo

iu

il:::: jl,',:J,..:'i.;,"u,,;.,,;;;ii;;.uAzi
odgrlvorinl da

cla

za savrenlenu li,..l-",1t1
r,*_.,1
s ra c i m a L i d"
o,,,i,"u;Li
j

ednog

i.s

kako

m..,og r-ou.k1

prui uzr.k

nezaintereso'anosri

l.Jll; j,.;:,: :]'::lil,

i r ii

,lH

ri,"

ji

:n,,," " "l

" ".r

ilil1;i:illil*::

"
tihkao fliljadu i
"
";::
Jertna no( Oagr""rii";;,,,l"rour.,o,
cla su dogadalit<oji se
ru opisu jn, a narodiro. oni
;
tz.eti
iJr,r..ric1,
iznjihovog sop_
stvenog zivota i da su im .iz\Iitlartu
zbog t'ga ."r'u,r.,i;ru, l lnteresantni.

dutim, niie u rome.,o.ri

Stva4 me-

t.ksiou;;;i;;-

g.vorim narod ito <t Hiljadu i

'fednoj no6i' predstavljaju k"jrz"un"'J.u, u
n.ouo.r, smisru te redi. s'ako
ko ovu kn jigu prorira iti
rt,rs"
Jc
u njoj maira, .ti ,rr*<o
odgovara isrini' i'aki ako se "r;;;;;"
t ulo
radnia ;;;;;r;o c'iz,da
kojc srr u'bic'om
ljudskom Zivotu porpun() ncvcrovetnc.

. {_rnrmenje ditaoca, odnosno slrrsaocl s

vim fi nim
p.',-"*,";.-.

n:?tr; #l:;f'-'io'

.ffi
Hii;:i
il
il;;
f
;;;; ;il:da

p, ih",

ditau'

ovih sirnih

ocr

i:TT?;

dc,gaclaja

,,.".Ll1!l',#:n::|,.j';',.t'^"i "s tvo ril i u o5 ed an spec ij ar n i o br k

. on,Preko ovog oblika literature ne
iutke da preclern, buduii da
s

pored roga Sro za razvojljudskog

',,ogu
;e
tina ne nudi ama ba5 ni.ra,
zbog
otrovnog uricaja kof i vrii na
.,iihnu",irrlr*.,. odnrsc posrao,
po
mom
mi5ljenju, jedno od glavnih ,Lt^
ljudi.
Ovai oblik literairre se u poslednje
"i;r*,uiana.injih
vreme ralirio, a nepokolebljivo
sam uveren da je to zato Sto
potpunije no _l xr, arrg;-"lgi"*rrT"o"
stirna i zahtevima koji vode;".;;;r;;;;

:;f ?l;,:iH1#[y#it*r#fl1.#,:,"jf

'Tlf

j,...1*ff :

sopstvene incrividualnosri, k;t-i;"" vocri

onome s,o ,."r1:p"znaju
"
",
tom ap s ol u tno .,
k
;
"
ilTl"T"',::
"opnoa.,o:,
l:*.
?
Pored roga, i misaona
lu:k:ija r;.ai,. _r,""fi;;""r;;;il#?i;.t
pijelnoj dnevnoj riteraturi jos
visJ rirr;ii" ra ,,,rnove sopsrvene
indivi_

;.;:"il,T:;;

U""r..r,r, ,ni".tu,"r"r.*,

U",^

,.

.'

0""*rr.r- *arn

,;;;:

",r-"
stala da uzima udela u njihovom razmisllaniu.
Sroga su liseni onih fal<tora koji su ljudima raniic obezbedivali podnoslf iviivor, makar sanro u

pogledu rnedusobnih odnosa.

Na nesreiu svih nas, ta Zurnaiistidka literarura, koja se iz godinc u
godinu svc vi5e 5iri, jo5 viie slabi vei oslabljeni ljudskium ririrc it, ga
otvorenog i bcz odbran e izlai"e svim vrstama obmane i z.aravanji i
skreie s puta rclativno osnovanog razmiiliania, re na taj nadin u liuclima umesro zdravog rasudivanja podstide razna nedosrojna svojstva
kao 5to su neverica, indignacija, strah, laZni stid, licemerje, po.ros iid.
Da bih vam konkret'o naslikao svo zlo koje lju<Jima nanosi ovaj
novi oblik literarure, ispridaiu vam nt:koriko ciogadaja koji s' se odigrali.zbog novina, a dija istinitost ne dolazi ,, ,.,*r,1u, j". ,rr' sludajno u

njima i sam udesrvovao.

U 'li:heranu sam irnao jednog bliskog prijatclja, Jermenina, koji

rne je neSto pre svojc smrti odredio za izvrbioca svog iestamenta.

Ovaj dovek je imao sina koji ni sam vile nije bio mla.l, a kojije zbog

svojih poslova sa brojnorn porodicom Ziveo u jednom verikoin'evropskom gradu.Jedne tuZne vederi njernu i svim dlanovima njegove
por-o_
dice je pozlilo, i do jutra su svi vei bili nrrrvi. Kao izvriilac,Jr,rrri".,rr.
bio sam obavezan da odern na lnesro ovog tragidnog dogaclaja.
-l-.ko
sarn saznao da je otac ove nesreine poiodic! pr."".g" ito se to
dogodilo, u.iednim od novina koje je prirnat, nekolilio danl zaredom
ditao duge dlanke o nekoj kasapnici u kojoj se, kako je u ovim dlancima
ltisalo, od sveZih proizvoda i na narodit nacin izraduju nekakve speciialne kobasicc.
Istovremeno je iu svim drugim novinama naraziokrupne reklame
rc novc kasapnicc.
ni on ni njegova porodica nisu ba5 mnogo marili za kobasice,
.lr'du6i
.Mld."
da su svi rodcni i oclrasli uJermeniji, gde ie kobasice uopste ne
ic'ciu, ovo ga je privuklo u toj meri da ie otixao i kupio izvesnu kolitinu.
'\ nakon 5to je iste vederi jela ove kobasicc, ditava porodica se otrovala i
l)otnrla.

je taj neobidan

sticaj okolnosti kod me.c pobuclio sumnju,

.Po5to
lroilo mi je za rukorn da neito kasnije, uz pomoi jcclnog privatnog det t'l<tiva, doznam otprilike
slede6e:

26

27

Susreli sa lzuzelnim Ljudima

Izvesno veliko preduze6e je od nekog iz-voz.nogkoncerna

nabavilo
ogromnu kolidinu kobasica prvobitno namenjeniriz aizv<tz,koje
su odbijenezbog ka5njenja isporuke. Da bi se cele zarihe oslobodrto
{to 1. pre
moguie, preduzeie nije stedclo novac namenjen n'r,inarim,r,
I<oji'ra je
poverilo ovu zlosreinu kanrpanju u Stampi.
Evo i drugog primera:
Tokorn jednog od svojih boravaka u Bakuu sam nekoliko
dana za
redom, lokalnom listu koji moj neiak prima, ditao
d'ge
dla.ke.
ovi
i,lanci su' zauzinrali polovinu dirlvog pr.,ito.. rr lisru, ,,
.f ,n. je u niima
davao izraza svom ushiienj. zbog duda koja iz'otli
nckak;";;;.""
glumica.
O njoj je pisano toliko mnogo i tako lepo da sam se dak ja,
i
srar do_
u:k:..:.o bi rekli zagrejao, te sarn jedno vede, odloZivii sve
drugo i izrnc_
nivi5i svoj ustaljeni vedenji rcd, otisao da vidim ov. ducro
.ri,i,J..,.,.
I5ta mislite da sam video? Nesto ito bi makar i najmanjc
odgovara
lo onom Sto je o njoj pisalo u dlancima koiih su bile
pune.,oui.,"?"Ni gu-

vora.

zaLivota sam video r'noge predstavnike

orre umetn'sti, dobre i lornogu da kaZenr da su me neko vreme

smatrali za veliki aurorirer u toj oblasti. Ali dak i ako zanemarimo
moje
lidne poglede na umetnost uopste i ako govorimo sflnto
sa uobieajenog
stanoviSra, moram da kaZem da ditavog zivota nisa'r vidco
nista ito bi
sa ovom znamenitoSiu moglo da se meri po nedostatku
talenta i odsu_
swu dak i najelernentarnijeg znanjao principima glume.
U svim
fie{rn postupcima ,r" ,..rri se zapai.aitako porpun nedo_
statak ma kakvih kvaliteta da ja, dak ni iz do'ekoljublja, ouo,'e
dudu .,.
bih dozvolio ni da odigra ulogu sudopere u moioi kuhinji.

5e,

i bez ikakvog preterivanja

IGk: sam kasnije duo, jedan

.
-,
Bakuu' koji se igrom sludaja

od tipidnih vlainika rafinerije nafre u

obogatio, podrnitio je nekoliko novinara

lepom, okruglom sumom, obeiav5i im duplo vile ako uspeju
da slav_
nom udine njegovu ljubavnicu, koia je dotad bila sobarica u kuii
ied_
nogruskog inZinjera i koju je on zaveo iskoristivSi svoje poslovne
sa_
stanke sa ovim inZinierom.
Evo i sledeieg primera:
u jednom visokotiraZnom nemadkom lisru.sam s vrenena na vrcme ditao visokoparne slavopojke izvesnom slikaru, na osnovu
koiih
28

sam stvorio miSljenje da taj slikar naprosto predstavlja f-enomcn u sa-

vremenoj umetnosti.
N'Ioj neiak, koii je upravo gradio kuiu u Bakuu, odludio ie da ovu

kuiu u okviru priprema za svoje vendanjc vcorna bogato ukrrrsi. Poito

jc te godine dva puta ncodckivano naiSao na nove izvore naftc i poito jc
imao iz.glcda da pove6a proizvodnju, 5to bi rnu obezbcdilo prilidno [rogatstvo, savetovao sam mu cla ne 5tedi, vei da pozovc ovog iuvcnog slikara da nadgleda unutra5nju dekoraciju ditave kuie i da naslika nekoliko fi'esaka po zidovima. Na ovaj nadin ic, mislio sam, tro5kovi koji su
vei i tako bili veliki Lrar koristiti i njegovom potomstvu, koje ie naslediti ove fieske i drugc stvari_radene rukom tog ncuporedivog rnajstora.
Nedak jc tako i uiinio. Cak jc i lidno ocputovao da pozove ovog duvenog evropskog slikara. Slikar ic uskoro stigao, vodcii sa sobom ditav rilz
lmmodnika i zantalija, a dini rni se i svoj sopsweni harem, naravr-ro u evropskom srnislu te rcdi; naizad su sc, bcz i najnranje Zurbe, dali na posao.
Rezultat rada ovog duvcnog umetnika bilo je najprc to da je vendarr jc nroralo da sc odloZi, a z-atinr i tcl tla je ne rnalo novca lnoralo da bude
potroicno da bi se sve ponovo dovelcl u prvotritno stanje, kako bi obidni
pcrsijski majstori kuiu mogli da oslikaju i ukrasc na nadin koji vi5e odI I )\':lr:l istirrskoj unlctn( )sti.
U ovom sludaju novinari su - to im trcba priznati -u izgradnji karrit'rc orrog osrednjeg unretnika uc'esrvovali gotovo sasvim nekoristdljulrivo, neprosto kiro drr.rgovi i skromni pornoinici.
Iiao poslednji ltrirncr, ispridaiu valn tuznu pridu o nesporazumu
z:r lioji ic, ovoga puta, odgovorna jedna od krrpnih zvcrki ovc savrcmcrrc i nrtrodito Stctnc litcrature.
l)ok sarn Ziveo u gradu liorasanu u ku6i zajednidkih poznanika
'. rrrr
icclnog dana srco mladi bradntpar iz ll'rope, koji sam uskoro prilr,'rrl til'l(tznao.
( T l(orasan su clolazili nekoliko put:r, ali uvek samo na kratko.
( ),"rlj nroj novi poznanik jc, purujuii sa svoforn Zcnorn, u nrnogim ze, rll.rrrr:r srrl<upljao nairaznovrsnije podrrtke i vriio analizc, ispimjuii uticlj
rrrl,,,r ir)rr iz. razlidirih vrsta duvana na ljudsku psihtr i liudski organizam.
N,rl<on (to jc u ncl<nliko azijskih zernaliir pril<rrpio l)otrcl)ne poclat,,,'\,rnr
,'
pitrrnirr. on i rrjcgovn sui)ruHa su st'\'r';ltili rr l;r'r',rprr, g,lc jc
rl,r( ( () tlrr piic opiirnu kniigu o rczrtltatiutrt s\Iog istr':rZir;:rni:r.

Susreli sa lzuzetnim Ljudima

WOD

Ali

poSro je

mlada,rpf,rgl,odigledno zbog svoje mladosri i zbog

.
neiskus*a u pogledu potrebe da dovek, kako se kaZe,
.st.r,i ,.bcle parc
za crne dane", tokom tih njihovih putovanja
potroiila sav novac kojim

su.raspolagali, bila jc p.rinudena da sc zaposli kao

sekretarica u jednoj
velikoj_novinskoj kuii
bi mrZu omoguiiti da <iovrii k"ii;".

I*:jc radila desro jJnavraiao

kl.:.lariju u kojoj
i iz',csni literarni
. .Lt
.kritiian,
koji ju je
,,zalju_
bio"

nj.,
9

tu upoznao i koji j", poir,, se kako se to kaZe,

p.kuSao da joj se pribliii, naprosro da bi zadovrlfio
svoju

poZudu.
Ona, medurim, nije popu5talzr njegovonr navaljivanju,
kao po5tena
Zena koja zna svoiu duZnost.
Ali dok je kod ove .,verne supruge jednog Evropljanina,, pobeclu
odnela moralnosr, kod onog gnusnog predstrurrik, jei.,og
rr,ur"_".rog
ljudskog tipa je, srazmcrno n.r."dovoljennsti njegove
poztide, rasla zelja
za osveronl' uobidajena kod takvih rjudi. po5lo
mu icza rukom da, posluZiv5i se svakojakirn t::rig3Tr, izdejswuje da je lez ikal<vog;;;r.g

razlog.aorpusre s posla. A kada je njen'ruZ, inoj mtadi

prijatclj,"zivriio i
objavio svoju knjigu, onaj je rllmor na5eg doba, zbogsvoje
,oprrrr.rr"
prikraienosti, u novinam azakoje jepisao i u drugim iistouim^
i'd"rupr-

gjma.podeo da objavljuie seriju dranaka punih svalkakvih netadnosti, koji su knjigu diskreditovali u toj rneri da postara
porpun promasaj - n;ie
ko se,. naime, nije zainteresovao za nju i nit<o je
t.,pou^o.
t\: su, z-ahvaljujuii jednom od nesavesnih "i1.
piedstavnika ove bes_

principijelne lirerature, swari dosre dotle da ovaj p'Ireni racrnik

i nje-

gova voljena Zena, posto su potroSili svu svoju uste-devinu,

nisu imali ni
za.hleb. Tbogtoga su se dogovorili da se zajedno obese i
ovu svoju od_
luku su i ostvarili.

ovi knjiZevni kritidari su, po mom misljenju, zbog uticaja i autoriteta koji kao autori imaju na ditavu masu naivnih, slug.stija_a
pod_
loZnih ljudi, hiljadu puta opasniii o<r svih balavih'oviirardida.
Lidno sam poznavao muzidkog kriridara koji nikada u Zivotu nije
ni
pipnuo muzidki insrrumenr, re sroga nije imao nikakvo prakridno
rlzumevanje mu zlke: nije znao.dak ni Sta j e to uop5te zvuk, i L demu je
razli_
ka izmedu nota do i re. on je, medurim, zahvaljujuii usraljenim
ne'ormalnostima savremene civilizacije, nekako do8ao na odgouo..ro mesto
muzidkog kritidara, i na taj nadin posrao autoritet r" ,u.'di,"o.e
lednoe

Lrglednog i vrlo tiraZnog lista. I naravno da su na osnovu niegovih Ircpr-

srnenih sudova svi ditaoci ovoga lista formirali nepokolcbliivc st:r\'ovc

z.l
1xr pitanju muzike - koja bi zapravo trebalo da prcdstavlia ptttol<rrz.

razumevanje jednog vida istine.

Javnost nikada ne zna ko je onaj ko piSe; poznaje jedino silrttc Itovrnc, koje pripadaju grupi iskusnih poslovnih ljudi.
Citaoci nikada ne znaju 5ta ta osoba koja pi5e za novine odista zna,
ili 5ta se deSava iza kulisa novinske redakcije, ali sve Sto u novinarna pi-

ic uzimaju zdruvo za gotovo.

Uvcren sam, i to uverenje je konadno postalo dvrsto poput stene - a
svako ko manje ili viSc ncpristrasno razmiSlja do6i 6e do istog zaliljuika - da 6e svako ko pokuia da se razvije uz pomoi sredstava dostupnih u savrcmenoj civilizacrji ste6i misaonu sposobnost koia nei
viie odgovara "prvom Edisonovom pronalasku", dok ie na emocionalrrrrrn planu kod scbc razviti, kako bi Nasradiir IIodZa rekao, "kravlju
sr

ptilnost osc6anja".

Same vode savr6mene civilizaciie, koje se nal:rze na vrlo niskom nivrru nroralnog i psihidkog razvoja, nesposobne su, poput dece koia sc
irlraju vatrom, da spoznaju snagu i z.nttal delovanja ovakve literature
il:r tnasu,
Proudavaniem stare istoriie sam stEkao utisak da vode ranijih civilv,:rcl1a nikada ne bi dozvolile da takva nenormalnost toliko dugo polr.:r

jc.

Ovo nrojc mi5ljenje moZc da powrdi autentidna infbrmacija koia je

',.rt'llvana sve do danainjih dana, a odnosi se na ozbilian stav prema
, lrrt'','noj Stampi koji su vladari na5e zemlje imali ne tako davno, u doba
l,,r,l;r jc naSa zcrnlf a smatrana jednom od najveiih, odnosno kada je veliL i \i;rvilon pripirdao nama i bio kulturni centar priznat Sirom sveta.
I)rema <lvoj informaciji, dnevna 5tampa je postojala i tada, u obliku
r
rzvrrnih Starnpanih papirusa, mada naravno u neuporedivo manjern
'li,
,,l,irrrrr nego danas. Oni koji su radili na njenom izdavaniu bili su, meLrrrrr, isl<lirri'ivo stariii i kvllifikovani ljrr.li, svima poznati po svoiim
,, Lilininr zaslugama i svom dasnom Zivotu; postojalo ie tak i utvrdeno
1,r rr ilo da sc na ovai poloZaj postavljaju uz polaganje z.al<lctve, te su
l ,, rrl toga nazivani saradnicima pod zaklewotn, I<lo ito cl:rnas ltnstoie
1,,,r,r rrici pod zaklewom, strudniaci pod zaklctvorn itrl.

30

3l

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Danas, medutim, novinar moZe da bude svako uobraZeno niStavilo, samo ako zna lepo i, kako se to kaZe, kniiZevno da se izrazi.
Psihu ovih proizvoda savremene civilizacije koji novine pune svojim mudrolijama narodito sam dobro mogao da upoznam i njihovo sarn
biie otprilike mogao da procenirn pre tri-detiri meseca, u vei spomenutom gradu Bakuu, gde sam irnao prilike da svakodnevno prisustvujem njihovim sastancima i da sa njima razrnenjujem miSljenja.
Okolnosti su bile slcdeie:
Ubrzo po5to sam oti5ao u Baku, sa narrerorn da celu zinnr provedem kod svog ne6aka, nekoliko rnladih ljudi ie doilo k njemu sa molbom da im dozvoli da niihovo "Novo udruT-enie kniiZevnika i novinara" svoje sastanke odrLava u jednoi od velikih prostorija njegove kuic,
u kojoj je prvobitno namcravao da owori restoran. Ne6ak je odmah
pristao i ovi mladi lf udi su vei od narednog dana, mahom uvede, podeli
da se okupljaju na svojirir, kako su ih nazvali "op5tim sastancima i ude-

nim debatama".

Ovim sastancima su mogli da prisustvuju i ljudi sa strane, a po5to

sam ja uvede bio potpuno slobodan i poSto su prostoriie u kojima sam
se smestio bile veoma blizu sobe u kojoj su se oni okupljali, desto sam
odlazio da sluSam njihove diskusije. Neki od njih su ubrzo podeli sa
mnom da razgovaraju, te smo tako uspostavili prijateliske odnose.
Ovi Ijudi su veiinom bili joS uvek sasvim mladi, slabi i nemuZevni, a lica pojedinih su jasno odavala da su im roditelji morali biti alkoholidari, ili su pak zbog nedostatka volje patili od drugih stvari, odnosno da su sami vlasnici ovih lica imali razne lo5e navike koje su krili od

drugih.
Mada je Baku u poredenju sa velidinom dana5njih velikih gradova
sar-no gradii, i mada su ovi tipovi na5ih savremenika koji su se tu okupiIi bili veiinom "sitna riba", ne oklevam da svoja zapai.ania uop5tim na
njihove kolege Sirom sveta. Osedam da na to imam prava f er sarn kasnije, prilikom putovanja po Evropi, desto imao prilike da dodem u kontakt sa ovim predstavnicima savremene literaftlre i jer su svi oni na mene ostavili isti ntisak, odnosno lidili su jedni na druge kao iaie jajetu.
.f edina razlika medu njima bila ie ona u stepenu vaZnosti, kojajezavisila od novina zakoje pi5u, to jest od ugleda itiraLa lista, odnosno dasopisa u koiima su njihova mudrovanja objavljivana, ili pak od solidno-

WOD

sti poslovnog preduzeia koie je posedovalo dotidne novine i svc nfih

l<niiZevne poslenike.

Mnogi od njih

'li-cili onog razloga, nazivaju pesnicinta.

nutno Sirom Evrope svakom ko napiSe makar i nekakvu kratl<u ghrllost,

[)opLlt:
Zelene ruie,

put'purne mimoze,
boianstvene su njene poze
kao sm rzn

u t e us?1mene..

njegova okolina dodeljuie naziv pesnika. Neki od njih tai naziv

\r:rrnpxiu dak i nl svoiim posctnicama.
Medu ovim savremenim novinarima i piscima je nekako vrlo razviIt'n "esprit de corps"r i oni u svim prilikama iako podrZavaiu i neumerevelidaju iedni druge.
'r,r
Izgleda mi da ova crta predstavlia glavni razlogSirenja niihove sfer. rrriceja, kao ilaZnogautoritctr koii uT.ivaiu u mlsatna inesvesnogi
',t rvilnog poStovanja s kojim sc gomila klania pred ovim, mirne savcsti
rrrogu da kaZem, niStavilima.
Na spomenutim sastancima u Bakuu f edan od njih bi izaSao za go'
r , rrnicu i podeo da dita ne5to od stihova tipa onih koie sam upravo naneke zemlje na nekakvom
',,r, ili pak da govori zbog dega se ministar
l,.url<ctu o nekom pitanju izrazio ovako, a ne onako; svoie izlaganje go, rrnik bi u veiini sludajeva zavr5io 4aiavom poput ove:
'
"Clovornicu sada prepuStam ncuporedivom videlu udenosti neie,',r ,lolra, gospodinu tom-i-tom, koji sc igrom sludaia izuzetno vaZnim
1,,,slorn zadesio u na5em rnestu i koji je bio tako liubazan da nc odbijc
1,,,ziv na nai dana5nii sastanak. Sada 6emo imati dast da svojim sop,rr t'rrirrr u5ima dujemo njegov mili govor."
r\ I<:rda bi se ova znamenitost pojavila za govornicom, govor bi za-

sledeiirn redima:
"l)rage dame i gospodol Moi kolega ie bio tako skroman da me na',r ,'slrn nim" (ovde se mora reii da niie mogao da dttjc 5ta ie njegov ko-

1,,,,'t'lrr

I
32

se, iz ovog

,,lclijalni duh

prim. prev.
JJ

Susreti sa lzuzetnim Ljudlma

UVOD

lega rekao, posro ie doSao iz druge sobe dija su vrata bila zarvorena i on
ih je pri ulasku sam orvorio, a ja veoma dobro poznajem akustiku tc ku-

ie i solidnost vrata) "U poredenju sa njim sam, medurim, nedostojan

dak i da sedim u njegovom prisuswu.
Slavan nisam ja, veC on, koji je poznat ne samo Sirom nabe prosrrane Rusiie, ve6 i u celom civilizovanom svetu. Potomswo ie njegovo
ime izgovarati ustreptalog srca, i niko neie mo6i da zaboravi sve ono
Sto je udinio za prosVeiivanle i za buduie blagostanje dovedansrva.
To boZanstvo istine se u ovom beznadajnom gradu ne nalazi sludljno, kao 5to nama moZe izgledati, vei nesumnjivo iz vrlo vaZnih razloga
koli su poznati iedino njemu.
Mesto mu, zapravo, i nije medu nama, vei medu drevnim bogovima Olimpa", i tako dalje, tako dalje.
Tek nakon takvog uvoda bi nova slavna lidnost izgovorila par gluposti, kao na primer na temu "Zabro su Sirikitsi zaratili s Parnakalpima?"
Na kraju ovih udenih skupova obavezno je sluZena vedera, uz dve
flaSe jeftinog vina; mnogi bi pri tom u dZep sakrili nebto od posluZenja,
recimo kobasicu i komad hleba ili su5enu haringu, a ako bi ih neko sludajno video, obidno bi rekli: "Ovo je zamogpsa. -lai se lupeZ ve6 navikao da mu ne5to donesem kad god se kasno vra6am ku6i."
Sutradan posle ovakvih sastanaka u lokalnoj bi Stampi uvek osvanuo izve5taj, pisan neverovatno pompeznim stilom. Izlaganja su prenolena manie-vi5e tadno, ali naravno da nije bilo ni pomena o tome kako je vedera bila skromna, niti o prenemaganju sa komadom kobasice
z psa.
Takvi su ljudi koji u novinama pi5u o svakojakim "isrinama" i naudnim otkriiima, a naivni ditalac koji ih ne vidi i koji ne poz.naje njihov
Zivot svoje zakljudke o dogadajima i idejama izvlatiizpraznih redi ovih
autora, koji su ni manje ni viSe nego bolesni, neiskusni i "nepismeni"
kada je red o ljudskom Zivotu.
Pisci knjiga i novinskih dlanaka u veiini evropskih gradova su, uz
vrlo male izuzetke, upravo takvi nezreli pametnjakovi6i, koii su to 5ro
jesu postali uglavnom zahvaljuiuii svom nasledu i svojim specifidnrm
slabostima.
Sa moje tadke glediSta nema nikakve sumnie da je od svih uzroka
nenormalnosti savremene civilizacije glavni i naiodigledniji upravo ta

T,rrrnalistidka literatura, zbog demorali5u6eg i Stetnog uticrjl l<oii vrii

rrrr Ijudsku psihu. Krajnje sam zapanjen da niiedna vlada z.crrrrrli:r s;tvrcrrrcne civilizacijc toga nikada nije postala svesna i da niicdne otl Iriilr'
rrrrrda viSe od polovine onoga sto se naziva drZavnim budZctonr tro(c tlir
, rtlrZavanje policije, zawora, sudskih ustanova, crkava, bolnica itd. i ne

pl:rdanje brojnih drZavnih sluZbenika kao 5to su sveStelrici, lcl<rrri,

,rscnti tajne policije, drZavni tuZioci, strudnjaci za propagandu, itd, Sttr
',r'c ima za cilj da odrZi moral i loialnost niihovog gradanstva, ne ula7.e
rri lrrrre u neki zahvatkojim bi se u korenu sasekao ovai odigledni uzrok
zlodina i nesporazuma."
'rrnogih
()vim redima ie stari, pametni Persiianac zavrSio svoie izlaganje.
'fako, dragi moj ditaode koii si
iednom nogom moZda ve6 utonuo u
, )n(' gore pomenute opanke, nakon 5to sam zavrSio sa ovim govorom,
li. ji sam fu ubacio iedino stoga 3to smatrarn da ideje koie su u njemu iz.ll('\cnc mogu da budu vrlo poudne i korisne, narodito z one liubitelie
.,.rvrcmene civilizacije koji naivno smatraiu da je ona u pogledu usavr', rvrrnja liudskog utna neizmerno viSa od prethodnih - sada mogu da
,,rklf udim i ceo uvod i da pred'em na obradu za knjigu pripremlienog
r:rtcrijala.
l(ada sam taj materijal podeo da preraduiem sa namerom da mu
,l rrr ito razumljiviji i svima pristupadni oblik, u meni se zatela misao
,l.r lri i ovai moi rad trebalo da se odviia u skladu sa vrlo razumnim i za
rr,rt l<orisnim savetom na5eg velikog Nasradin IlodZe, koii glasi:
I 'r't'l< i u svemu nastoj da postignes ono 5to je istovremeno korisno za
,lr rr1r,t' i prijatno za tebe samog."
Sto se tide sprovodenja u delo prve polovine ovog veoma razum, r(
za5to da brinem, poSto ie se
'ri s:rvcta na5eg dragog uditelia nemam
,, l, r' l<oic u ovoj serii i nameravam da iznesem za to obilato pobrinuti.
li l<eda je red o onom 5to je prijatno za mene samog, ovo mislim da
'\
,ri11rrr:ur
tako Sto iu pripremljeni materijal uobliditi tako da to moju
1,,,
rr

r, r';tt rrciiu medu ljudima sa kojima se susreiem ubudu6e udini pod,,,,.lyivijorn nego 5to je to bio sludai pre nego Sto sanr postao pisac.
l);r lriste shvatili 5ta pod ovom "podnoSljivijorn cgzistencijom"
1,,,, lr .rzrrrrrcvrm, moram vam reii da sam nakon svilr svojih putovanja

34
35

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

po zemliama AzijeiAfrike, koia su iz izvesnih razlogatrajalaoko trideset godina, stekao reputaciju darobnjaka i strudnjaka za "onosrrana pitan ja".

A shodno tome je i svako ko bi me upoznao smatrao da ima prava

da me uznemirava kako bi zadovoljio svoju dokonu radoznalosr u pogledu tih onostranih pitanja, odnosno da me rera da ispridam nebto iz
svog lidnog i.ivota, ili pak neki dogadaj sa svojih putovania.
I ma koliko umoran da sam bio, morao sam da odgovorim, ier bi se
liudi inade uvredili i osetili bi prema meni neraspoloZenje, te bi svaki
put kad se spomene moje ime rekli neSto da naSkode mojim aktivnostima i da umanje rnoj znataj.
Zbogtoga sam, pregledajuii materijal namen.ien ovoi seriji, reSio
da ga iznesem u obliku posebnih, medusobno nezavisnih prida i da u
ove pride ubacim razlidite ideje koie mogu da posluZe kao odgovor na
sva pitanja koja su mi desto postavliali. Tako 6u, ako ponovo budem
morao da imam posla sa rim besramnim besposlidarima, naprosro moii da ih uputim na ovo ili ono poglavlje, koje 6e im pomoii da zadovolje
svoju mehanidku radoznalost. To ie mi, istovremeno, dati priliku da sa
nekima od njih porazgovaram samo preko toka asocijacija, Sto je za njih
uobidajeno, a ponekad ie mi takode obezbediti i neophodan slobodni
prostor za moje aktivno razmi5lianje, koje mi je nuZno za svesno i savesno ispunjavanje Zivotnih obavez .
Medu pitanjima koja su mi liudi iz razlitirih druStvenih slojeva i
razliditih stepena "obaveStenosti" postavljali najde5ia su, ako me pam-

WOD

Ovu knjigu iu, stoga, podeliti na zasebna poglavlia, koia ic z:rictlrrrr

posluZiti kao odgovor na prvo od ovih pitania, nainte, "l<oic izrrzctnt'
liude sarn up oznao?" U posebnim pridarna o ovim susretitlrrl itt, t t slil;t
tlu sa principima logidkog sleda, izneti sve ideje i misli koic nlrrllcr':rv1r II I
,l:r izloZim u ovoj seriii, kako bi mogle da posluZe kao priPrcnmi gnrtlcvinski materijal. Istovrcmeno 6u odgovoriti i na sva druga pitanirr koi:r
rrri desto postavljaiu. Ove posebne pride ie, 5tavi5e, biti rasporedene tfllio cla daiu i jasne obrise moie, kako se to obidno naziva, autobiografiie.
Pre no Sto nastavim smatran da je neophodno da ta6no objasnim
rtrtz"izrzetan dovek", po5to se medu savremenim liudima i on, kao i
',t'i izrazikoji oznadavaju odredena svoistva, uvek shvata u relativnom,
r, jest u disto subjektivnom smislu.
'Zamnogeje. na primer, izuzetan dovekonai koii izvodi trikove, ali i
r rlt'ga prestaju da smatraju izuzetnim dim doznaiu u dcmu se taina nier,, rvih trikova sastoii.
I(ao definiciiu ko se moZe smatrati izuzetnim naprosto iu, da bih
'.lir':rtio pridu, kazati koga ovim imenom zovem ia lidno.
Sa rnoje tadke glediSta, izuzetnim se moZe n zv^ti onai ko se od
.r , ric okoline rzdvajabogatstvorn svoga uma i ko zna kako da se obuzda
,r isgroljavanju svoje prirode, dok se istovremeno pravidno i tolerantno
,,, lrrosi prema rudim slabostima.
I'oito je prvi ovakav dovek koga sam upoznao - i diji uticai ie osta\ ri ) I r':rga na ditav moi Zivot - bio moj otac, zapodeiu od njega.

ienie dobro sluZi, sledeia:

Koje izuzetne liude sam upoznao?
Kakva duda sam video na Istoku?

Ima li dovek duSu i da li je ona besmrtna?

Da li je dovekova volia slobodna?
Sta ie Zivot i zbog dega postoji patnial
Da Ii veruiem u okultne i spiritualistidke nauke?
Sta ie hipnoza. magnetizam i telepatija?
Kako sam podeo da se zanimam za ov^ pitanja?
Sta me ie dovelo do mog sistema koji se proudava na
institutima koji nose moje ime?
36

JI

MOJ OTAC

Cak i kada sam bio veoma mlad, govorilo se da posteju svc retli.
Nekoliko ovlh aioka koji su u svoje vreme smatrani irrvc'rrirrr virlt.o
',,rrrr i lidno, i njihova su mi se lica jako urezala u scdanf c.
Prilike da ih vidim sam imao, ler me ie otac kada sant lrio (l('rc' v(xli( )
rr:r rradmetanja na kojima su se ovi usmeni pesnici i pril-rovcd:ri i, ttin:i ir.
r,rznih z.ernalja poput Persije, litrske, Zakavkaz.,1a, pa ill< i iz. rlclor.,:r
lir-l<rnenistana, takmidili u pevanju i improvizovanju prcd mn'irv.*r

II

',lr

rirrlaca.

'lir

je obidno bilo ovako:

Udesnik takmidenf a odreden Zrebom podeo bi da pevajuii impro-

MOJ OTAC

\ r,/.()vanu melodiju postavlja svom partneiu pitania u

.reko- u.rrko-

rlr lilozof.skom problemu, ili pak o znadenju i poreklu neke dobro po,,rr:rrc legende, tradiciie ili verovanja, a ovaj bi mu odgovarao, rakode

i takode pevajuii po svojoi sopsrvenoj, subiektivnoj, imI'r,rvizovanoi melodiji; ove improvizovane melodije su, sent toga, po
,r orrr tonalitetu uvek morale da odgovaraju prethodno izvedenim
Lroz. pesmu

otac je tokom posleclnjih decenija pro5log

i na Podetku ovog ve"j bio

t ' lka.
iiroko poznar kao oiok, to jeir pesnik i p.lp'.".a"!,
;;:""
jinr nadimkom Adai; iako nije bio

p.,rf.riorr"ln i aiokive(r"_o,

u svoje vrenle je bio vrro popularan

va u Zakavkazju i A4aloj Aziji.

nedu sranovnicirna mnogih"rr,rr"r,

kraje-

Aiocima su u Maloj Aziji i na Balkanu nazivali

lok:rlne barde, koji su
r.citovali ili pevali pesme, legende, narodne
pripou.tk. i
prlce svake vrste.

:T:itl,l,l
dinjenici da su.ovi ljudi iz pro5losti koji su se
.kvomUprkos
posverili ta_
zaninranju

u veiini sludajeva b'i nepisrncni, buduiiia

u detinjstvu nisu i5li dak ni u olnoylu ikolu, niihovo.pamienje
i Ziuort r,lino_
vog duha su bili takvi da bi ih cranas ,.,i".."1,
rzuzernrm, pa dak i f'enomenalnim.

Ne samo da

sU naoanref zneli lrczh"^i Xootn .,^.-*^ r-- -.r

ma i da su
r i JJ
;;:"?1;
:
J
"
takode improvizovali
i na svoj sopstveni, tako rcii subjektivni
nadin, i
sa zapanjujuiom brzinom su za svojc stihove
nalazili oagou"."|;!;.1_
mu i metar.
pese

-^^l
nostr.

-.

Oornrnje vreme

"t::ffif

se

ilff

lX[:?i i:::

viie nigde ne mogu.na6i ljudi takvih sposob_

'li,rrrlirna, kao i onome Sto prava nauka o muzici naztva "odiekom anI r rijanskog toka".
l)cvalo se u stihu, uglavnom na tursko-tatarskom, prihvaienim u to
\ r( rrc kao zajednidki jezik niedu ljudima ovih krajev", t oll r., govorili
' r.' Iititc difalekte.
( )va nadmetania su trajala nedcliama, ponekad dak i
mesecima, a
rllirrvala su se dodelom nagrada i poklona - koje obezbedivala puic
| ,l rl.:r i l<oji su se sastojali od stoke, tepiha, itd.
- onim pevadima koji su
, 1ro op5tem mi5lieniu najviSe istakli.
.f :r sam prisuswovao trima takvim takmidenjima, od kojih jc prvo
I'rlo rr turskom gradu Vanu, drugo u gradu Karabahu u Azerbef dZanu,
r rr t t:(' u gradi6u Subatanu u Karskom regionu.
\ log;r oca su u Aleksandropoliu i Karsulgradovima u kojirna smo Zi,,lr li;rtl:r sam bio dere, desto
1'rozivali na vedernje sedeljke, kojima su
i
' ',rr,,1i l<oji su ga poznavali prisuswovali da bi duli njegove pride i pesme.
N:r ovirn skupovima je recirovao neku od mnogobrojnih legendi ili
1,, ,.rrnir koje je znao,veC po izboru prisutnih, ili bi pak u pesmi izvodio
| ,1 rl,
'1i1 r'aznih lidnosti.
li rrrcl<ad ditava no6 ne bi bila dovoljno duga da sc priie zavr5i, i puI lrl, r Iri sc naredno vede ponovo okupila.
.1,.r

38
39

Susreli sa lzuzetnim ljudima

MOJ OT^C

u'ede uodi nedelje i praznika, kada narednog jurra nismo morali rano da ustanerno, otac je nama, deci, pridao pridc o velikim
narodima i dudesnim ljudima iz davnina ili pak o Bogu, prirodi i neobjainjivituai

ma, a uvek bi zavrjavao.po nekom pridorn iz Hjtlatru i.feine

n'o(i,kojih je
z'aistaznaotoliko da bi hiljadu i jednu noi mogaoda namprida
j.dru.
pn

rnnogim jakim utiscima koje su oleve pride, kojinra je iitav

.rMedu
rnoj Zivot obeleZen, na.rnene osravile, bio je i jedan koji mi je
kasnijih

godina, rnoZda najma.je pet puta, posl'Zio kao "duhovni f-aktor",

orno-

guiiv5i mi da shvatim neshvatliivo.

ovai urisak se u meni iskristarisao jedne vedcri lmda je orac pcva, i
recitovao legendu o "potopu pre potopa", nakon dega su on i jedan
nje_
gov prijatelj poveli razgovor o ovoj temi.
'lb bilo u vremel<ada je
otac sticajern zi'otnih okoln.sti bio priie

Otac kanonik ie podeo da mu protivuredi, iznose6i mnogc potl:ttlit'

Loji govore suprotno, te je rasprava postala tako Zestoka dl stt z.rrlxrr':rvili

, .rlt i da me poSalju na spavanie, Sto su u takvim prilikarna obiino c*inili
I moi uf ak i ja smo se takode zainteresovali za raz.gttvo r, lolil<o tl:r
-lacla
str ot:rc i ttlc',rrro do zore nepomidno leZali na mekoj strugotini.
r1,,v

prijatelj napokon okondali svoju raspravu i raziSli sc.

Ovo dvadeset prvo pevanje je te vederi ponovljeno toliko puta da

rrri se za ditav Zivot urezalo u pamdenje.

U niemu

Ispritutu ti, Gilgameiu,

O tul,noj

Odluiili

sa_

u Karsu, dovek koji je uskoro posrao rnoj prvi uditeii, onaj

koji je sworio i utemeljio moju sadasnju in<rividuat"ori, i toko."ii ,,t..ii aspekt mog unurarnjeg boga',.
one vederi kada se vodio razgovor o kom je red, u radionici srno bili
jo5 i ja i moj ujak, to vede prispeo u grad iz obliZnieg
sela, gde je imao ve_

Nakon pesme orac je napravio pauzu da bi napunio svoju lulu, je

te
_
rekao kako smarra da legenda o Gilgamesu potid! od Surnera,
naroda
starijeg nego 5to su Vavilonci, i da je tr.ru*.riiuo bab ta legenda
pred-

stavljala.uzor za_opis poropa u hebrejskoj Bibliji i posluZi[ kro or.,n'

hriSdanskog pogleda na svet; izmenjena su samo iniena i pojedini
detalji na izvesriim mcsrima.

da puste

se,

lntop na zemlju Surupak.

Rekao

rnuje: "lzgradi

Uzmi

sa soborn

sebi brod,

porodicu

od diaotinja i ptica koje hofei

Neopoziaa odluka bogoua je
Da se potopi zerulja Surupak."

like povrtnjake i vinograde.

Ujak i ja smo 6utke sedeli na mekoj srrugorini u ugru i sluiali smo
pes.mu.moga oca, koji je pevao legendu o vavilonskom heroju
Ciilgame_
5u i objaSnjavao njeno znadenie.
Razgovor se poveo nakon ito jc otac zavriio dvadeset pn,o
llcvanjc
ove legende, u kome izvesni Ur-Napibtim prida Gilgamesu
priiu o poSasti koiu je potop predstavljao za iemliu Surupak.

bogoaa:

Bistrooki Ea je, ne goaoreii niita saome ocu Anuu

Ni gospodaru, uelikom Enlilu,
Niti Nemuru koji iiri sretu,
Pa fuk ni gospodara podzemnog sueta Enui
Pozvao sebi saog sina Ubara-Titta.

predanja.

Borj iz vojne

tajni

Kako su jednom, okupivii

nuden da postane prof'esionalni stolar.

e.riiitetj o kome je red je desto navraiao do njega u radionicu, i
po_
.
nekad bi ditavu noi pre.scdeli razmatraju ci znateile drevnih
legendi i

njegov prijatelj je bio niko drugi do kanonik

.borneT^icrkve

se kaZe:

;,

( )no 5to se, zahvaljujuii utisku koii je na mene ostavila ova diskusi,, jcrlnoj apstraktnoj temi, vodena izmedu dvojice ljudi koji su ditav

r',r tlr) starosti proZiveli relativno normalno, u meni fbrmiralo u de,. t\rvu imalo je povolinih posledica po uoblidavanie moie individual'l
,t i
irga sam postao svestan tek znatno kasnije, posle opSteg evrop' ', '
| ,,1, 1';111, r i od tada ie ovo podelo da mi sluZi kao ve6 spomenuti oduho, I r r r c' i fhktor. Sok koj i pokrenuo moje misaone i emocionalne asociie
r ,, rt, i/. kojih ie svesto tome proizaSla predstavljao je sledeii dogadaj:

I \' l.,kl rul

40

4t

MOJ OTAC

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Jednoga dana sam u nekom dasopisu proditao dlanak, u kom je pisalo da su medu rusevinam:r Vavilona pronadene izvesne ispisane tablice, za koje su naudnici sigurni da nisu mlade od detiri hiljade godina. U
dasopisu su takode bili od5tampani i zapisi sa ovih tablica, kao i deSifrovani tekst - radilo se o legendi o heroju Gilgame5u.
Kacla sam shvatio da jc to ista ona legenda koju sam u detinjstvu tako desto sluSao od svog oca, a narodito kada sam proditao tekst njenog
dvadeset prvog pevanja, u fbrmi gotovo istovetnoj sa odevim pesmama
i pridama, doZiveo sam takvo unutarnje uzbudenje da mi se dini da je
ditava moja buduia sudbina zavisila od toga. Narodito me jc prenerazila naizgled najpre potpuno neobja5niiva dinjenica d:r su at'oci ovu legendu prenosili iz generacije u generaciiu, hiljadama godina, a da je ipak
do naSih dana stigla u skoro neizmenienom obliku.
Nakon ovog dogadaja, kada mi je blagoworni uticaj utisaka koji su se
u meni zahvaliuiuii odevim pridama fbrrnirali u detinjswu napokon postao jasan - rezultat koii je u meni iskristalisao onaj oduhovljuiuii f-aktor
koji mi je omogu6io da shvatim ono 5to se obidno smatra neshvatljivim
desto sam Zalio Sto sarn drevnim legendama suviSe kasno podeo da prida-

iem onai ogromni znatajkoji mi je sad jasno da zaista poseduju.

Postoji joS jedna legenda koju sam duo od oca, a koja se takode odnosi na potop pre potopa i koja je nakon ovoga dogadaja za mene takode
dobila sasvim poseban zna(aj.
U nf oi se, takode u stihu, prida o tome kako je veoma davno, sedamdeset generacija pre poslednjeg potopa, (a generacija se raduna kao stotinu godina), kada je voda bila tamo gde je danas kopno, a kopno tamo

gde se danas nalazi voda, na Zemlli postojala velika civilizaciia diji je

centar predstavljalo nekada5nje osrvo Hanin, koje je takode bilo i cen-

tar same Zeni'lie.

Kako sarn na osnovu drugih istorijskih podataka ustanovio, ostrvo
l lanin je bilo otprilike tamo gde se danas nalazi Grdka.
Prethodni potop su preZivela jedino neka od bra6e nekada5nieg
Imastun2 bratstva, diji su dlanovi predstavliali ditavu kastu rasprostranienu Sirom Zemlje, ali diji je centar bio upravo na ovom ostrvu. .

ova Imastun braia su bila udeni liudi,

a proudavali stt, iz.rttt'tltt

i astrologiju.
Nesto pre potopa rasuli su se po ditavom svetu, clrr bi srr r-:rz.lit'it ilr
n rcsta posmatrali nebeske prilike. Ali koliko god da su icchri otl tlt'rrgilr
l,ili udaljeni, telepatski su odrZavali medusobnu vezu i javlirrli tt ct'ttt:tr

rstrrlog,

.,r't'

ito saznaju.

'/,aovosu koristili takozvane pitonice, sveStenice koie sr.r ilr t1l<orcrrZile kao prijemnik. One su u transu nesvesno Primale i beleZilc sve
,ro srr dlanovi I-^rt.,.t bratsrya sa raz-liditih mesta slali, i to su zapisival, r r ictiri dogovorena pravca, vei prema tome iz kog pravca im ie stigla
rrrlrrr-rrracija. Pisale su, naime, odozgo nadole ono 3to ie dolazilo sa me,.r,r istodno od ostru'a, s desna nalevo ono 5to je dolazilo s iuga, odozdo

r sl

,l.rrtof'e ono 5to ie dolazilo sazapada (iz krajeva u kojima se nalazila

\rl:rrrtida, a gde je danas Amerika), a s leva nadesno vesti koie su pristi-

,l, odande gde se danas nalazi Evropa.

l'o5to me je logidni tok izlaganja u ovom poglavliu, posve6cnom
rr',1rorncni na moga oca, doveo dotlc da spomenem i niegovog priiatelia,
!!r, )1r l)rvog uditelja, kanonika Boria, mislim da moram da opi5ern i ie, I rrr olridaj ustanovljen od strane ove dvoiice Iiudi, kojisu norrnalno Zi, , lr rLl starosti i koji su na sebe preuzeli obavezu da tnene' nesvesnog
,1, r:rli:r, pripreme zaodgovoran Zivot, te su svoiim savesnim i nepri.r, rsrrirn odnosom prema meni zasluZili da danas za moju su5tinu
1

'

'

, ,lsr

rrr,liaiu "dva aspekta mog unutarnjeg boga".

{ )r'rri obidai ie, 5to mi ie kasniic kad sam ga razumeo bilo odigledno,
, ,lstrrvliao kralnje originalno sredstvo za duhovni razvoi i za samou;,,

,r,.,,rvltnje.
g^ kastousilia, ito mi izgleda kao red izvedena iz starog
je
koju otac odigledno prcuzeo iz neke legende.

N:rz.ivali

,r ,,1io14,

s\

\ ,rlriiai ie bio sledeii:

l,,l:rrr od njih bi onom drugom neodekivano postavio pitanie koje
1,', z 11lt'rl bilo sasvim nepritnereno situacif i, a drugi bi bez Zurbe, mir,, , , ,,,l,iljno, dao logidki prihvatlf iv odgovor.
'
r

\ l, 'i rriitelj se, recimo, neodekivano poiavio iedno vede kada sarn i
idim jeuSaoupitaoieoca: "Gdese Bogsada nalazi?"
( )r,r( nru je na to naiozbiljnije odgovorio: "Bog se nelazi u Sari I(a-

, 1,r,,11 1;q1li1l11ici,

42

Ret itnastun u drevnom armenijskom jeziku znadi "mudar dovek", i to je takode bila titula data svim izuzetnim istorijskim liinostima. Na primer, ta red se joi uvek nalazt tspred imena Kralja Solomona.

43

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

MOJ 0TA(l

Sari KamiS je Sumska oblast na bivSoi granci izmedu Rusije i Turske, u kojoj rasru neobidno visoki borovi, duveni svuda u Zakavl<az-jti

MaloiAziii.
Po5to je dobio ovakav odgovor, kanonik je upitao:

'A

l.,,i()j r,,eri pripadali, ali da u sebi ostane slobodan inil<lcl:r trt'liortrt'ili

il, r'r'rilrr llrcvi5c nc veruie.

5ta Bog tamo

(",ctorto- da voli ra{ z-b6g samog rada,

ne zbog cl<llriti li,rit r tkttros''

radi?"

Na to mu je moj otac odgovorio da Bog pravi dvostruke lestve na

diii vrh ie staviti sreiu, tako da ljudi i ditavi narodi rnogu da se penju i
spuStaju.
Ova pitanja i odgovori su postavljani i davani ozbiljnim i tihirn glasom kao da jedan od njih dvojice pitaza danaSnju cenu krompira, a
drugi mu odgovara da su krompiri ove godine veonla slabo rodili.'lek
kasnije sam shvatio kakvo bogatswo misli se iza ovakvih pitanja i odgo-

vora krilo.
Veoma desto su u istom duhu nastavljali razgovor, tako da bi onome ko ih gleda sa strane izgledalo da pred sobom ima dva starca koia su

i koja samo gre5kom nisu u ludnici.

Mnogi od ovih razgovorE. koji su mi tada izgledali besmisleni za
mene su duboko znadenje dobili kasnile, krdn sam se i sam susreo sa pitanjima iste vrste, i tek tada sam shvatio kakav su ogroman znadaj ta pitanja i odgovori imaliza gvu dvojicu starih ljudi.

siSla s uma,

Otac je imao veoma jednostavno, jasno i odredeno mi5ljenje o tome 5ta f e cilj liudskog Zivota. Kada sam bio mlad puno puta sam od niega mogao duti da osnovna teZnja svakog doveka treba da bude da sebi
stvori unutraSnju slobodu u odnosu na Zivot i da sebi pripremi sreinu
starost. Smatrao je da ie neophodnost i apsolutna nuZnost ovoga cilja u
Zivotu toliko odigledna, da bi to svakome trebalo da bude jasno bez ikakvog mudrovanja. Ali dovek, kako je otac smatrao, ovaj cilj moZe da postigne jedino ako je od detinjstva do osamnaeste godine stekao svojstva
za postojano ispunjavanje sledeia detiri uslova:
Pruo

Drugo

da voli svoje roditelje.

da ostane dedan.

-tla spolja bude udtiv prema svima bez- razlike, bili oni bogati
ili siroma5ni, prijatelji ili neprijatelji, ljudi na vlasti ili robovi bez.obzira
Ttete

44

\loj

otac, koji nte jc kao svoga prvenca narodito Vlrlco, irlr:ro it' tt,t

nt vcliki uticai.

r'r,

I)rcrna njemu se nisarn odnosio kao prema ocll, l-lcgo kao llrctnrl

,r,rr.ijcrn bratu. Svojint stalnim razgovorima sa mnom i svoiin'r r-rcol,r, rrirn Pridarna polponrog:ro ie takode i nastanak poetskih slika i visoI rlr itlcela u meni.
( )trrc jc poricao iz grdke porodice diii su prcci pobegli iz vizantiie,
,',1,rrstivii svoiu zemlju kako bi izbcgli turskc progonc nakon osvaianja
r rr igrlrda.
N:riPre su se nastanili usred'Iirrske, da bi se zatimiz izvcsnih razi,,r,.r, rrrctlu kojima je bila i potrag2l za pogodnijirn klimatskim uslovima
, l,,,ljorrr pa5orn za stada, koia su iinila deo ogromnog bogatswa:noiih
, , i:rlirr, presclili na istodne obale Crnog mora' u okolinu grada koii se
; 'r
r,l,r zovc Ciumui Kaneh. f oS kesniie, ncSto pre poslednieg velikog ru-

l(,
r,

rr

tilr.skog rara, odarlc su se zbog novih turskih progona prcselili rr

z.i i r r. LiGruzi ji se otac odvoiio od svoie bra6e i prcselio u Jermeni-

t', ,r.rstrtnit,Si sc u Aleksandropoliu, koii ic u dotada nosio tursko ime

' '' ',1"i..,,,

, ,,',

je porodidna intovina podeljena, ocu je dopao 6co koji ie u to

r,tt,,t.^n velikinr bogatstvom' a u koii ie spadalo i nekoliko stada

lll.r'

( i, rtlinu iii dve nakon Sto se presclio uJcrmcniju, svo bogatswo koie
bilo je izgubljeno, zbog nesreie nezirvisne od liudske volie.

,, r.,lr.tli()

l,

sc rlogodilo pod

sledeiim okolnostima:

l,,,rtl:r sc otac sll svojom ltorcldicom, stadima i pastirima nastanio u

je naibogatiji vlasnik stoke u kraiu. Siroma5niie porodice
' , , ,, rr iji, bio
r ,l,,r'r) nf cgovoj brizi poverile, kirko ]e to ovde bio obidai - svoiu ma-

domaiu stoku, a z Lrzvtatsu tokom godinc od

, , , I,,lrijelc izvcsnu kolidinu burera i sira. Ali tck 5to sc odcvo st:rdo

i,.1'r, r;rru r.,,q^tat i clrugu

,

' ', rt rr:rt''itt uVcialo z-a nekoliko hiliada grla nrdc stol<c, iz' Az-ijc ic doI r,,( rl.r l<uga koja se ra5irila po celom Zek;wkuin'
45

Susreli sa lzuzetnim Ljudima

Ova poSast ie tada medu srokom besnela rako. da su za orprilike

mesec dana sve Zivotinje Llginule; preziveo je samo neznatan broj, a i
one su bile sama kost i kclZa.
Po5to je otac, preuzevSi na sebe brigu o ovoj stoci, prihvatio i obavezu - 5to je tada takode bio obiiaj - da stoku osigrira od svakog nesre6nog sludaia, pa dak i ocl vudjih napada koji su tada bili desri, ne samo
da je izgubio gotovo svu sopswenu stoku, vei je i skoro svu preostalu
imovinu nlorao da proda kako bi isplatio tudu.
'Ib je za posledicu irnalo tla je nroj otec, koji je isprva bio veoma

imuian, sasvim osiromaSio.

U porodici nas je tada bilo samo Sesroro - orac, majka, baba, koja je Zelela da kraj Zivota dodeka uz svog najmladeg sina, i troje dece - brar, sestra i

pri demu sam ja bio najstariji. Tada sam imao oko sedarn godina.
Po5to je izgubio svoje bogatstvo, orac je rnorao da zapodne nekakav
posao, s obzirom da je iulr'zavanje ovakve porodice, i to porodice razmaZene Zivotom u izobiliu, dosta koStalo. Tako je on, sakupivbi ostarke
ja

svog nekad velikog i bogato vodenog domaiinstva, otvorio pilanu i uz

nju, u skladu s lokalnim obidajem, stolarsku radionicu za izradu svih

vrsta predmeta od drveta.
Pilana se, medutim, vei prve godine pokaz-ala kao proma5aj, bududa se otac nikada u Zivotu nije bavio trgovinom i da nije imao nikakvog poslovnog iskustva.
Konadno ie bio prinuden da je likvidira i da se ogranidi na radioni-

ii

cu, koja se specijalizovala za izradu sitnih drvenih predmeta.

Ovaj odev drugi poslovni neuspeh dogodio se detiri godine nakon
njegove prve velike nezgode. Na5a porodica je sve ovo vreme Zivela u
Aleksandropolju, a to je istovremeno bio i period u kojem su Rusi brzo
obnavljali obliZnji grad - utvrdenf e Kars, koji su bili osvojili.
Poito su se u Karsu ukazali dobri izgledi da se zaradi i po5to ga je na
to nagovarao moj ujak, koii je tamo takode imao radniu, orac je svoju
radionicu premestio u ovaj grad. Najpre je otiSao sam, a zatim ie sa sobom doveo i celu porodicu. Porodica narn se do tog vrentena vei bila
uveiala za joS tri "kosmiika aparata za preradu hrane", u vidu rnoie tri
u to vreme zaista draZesne sestre.
Po5to samo se nastanili u Karsu, otac mc je naipre upisao u grdku, a
zatim vrlo brzo prebacio u rusku drZavnu 5kolu.
46

MOJ 0TAC

yeoma br7-o udio, na pripreman!e lekcij'e srrtrt tt'6ii9 ttt,rlrr

rIn)cl]lli a svo slobodllo vrelne sam provodio pomaTrrf i (x'tl ll lll( 1 ()
.,,1 r-:rtlionici. ubrzo saln stekao i sopstvcne nruStcriic, rtrtiPt't'rrtt,lrr

l)6(t9

Sam

,lrrrllovimakoiimasamizradivaoraznestvari-piStolic,pt:l'trit't islii'rltI
,l,',li sum se kasnijc malo po malo dao i na ozbilian l)osllo, i t';ttlio svt'
, ,r, sitnijih popravki po kuiarna.
'
tr
[ ]'rkos dinjenici da sam tecla io5 u'ek bio dete, .r,og
'rr,,,, r,,rr-odidnom zivotu se se6anr veoma dobro i do u naf sitiniic
'cri.drtdetalic.
\ l, ,lrr ovinr uspontenalna sc narodito istide seianje na vcliku snrirenost
,,,(,1':r ()ca i na njegovtr unutrasliu nepristrasnost u svim postr4lcima,
svc ncda6e kojc su se na njcga srudile'
S:rrlrr sa sigurnoS6u mogu de kaZern da ie uprkos nevoliama koje su
,,, Ili.'nrrr pljustalc kao l<i5a, i tada kao i uvek, u svim teSkirn okolnostiI
,,, | ,\'()111r Zivota saduvao dusu istinskog pesnika.
t liilirn da ie zbog toga u mom detiniswu, uprkos velikoi oskudici,
uvek viadala ncobidna sloga, ljubav i Zelja da ieilni
rrr.,rj

r rr,u

',

I|

lr,rrodici
|r',ilil:l l)olnogllcnlo.

nadc u lepoti.sitr rve liujuii u roclenoi sposobnosti da inspiraciju

iVorniir poiedinosti otac ie z.a sve nes, dak i u naitcZim trenucinra
izvor hrabrosti, a poito nas
, , , , r,
1rort)didnog Zivota, uvek predstavliao
z.arazio'
pokrcnuo ie u nama vci
svc
briga
,,iorrr
od
oslobodenoS6u
1 .r
,, ,il r( nlltc sreine irnpulse.
I
l,.,rrlrr yei pi5em o svome ocll, ne smefiI iutke da predem ni prcko
,, )\ r )q stllvtl prema ononle Sto se naziva "onostranim pitaniem"' u
,,,, l', rrllcrlu je imao vrlo konkretnu, ali i vrlo jednostavnu predstavu'
',r r::iln sc dil sanl mtt, kada sam poslednji put otiSao da ga viclim,
koiih sam tokom Prote, ' I r\ r( )
I
]c'rlno od uobidaienih pitania pomoiu
I l rri,lt.scr godina sprovodio nel<u vrstu specifidne ankcte prilikom
,1r | , ',r rrt-ctri sa izuzctnim Iiudirna, koii su stekli svoistva kadra da pri,2,

,,1r

I r .\ r'\nu paZnir"r njthovih bliZniih.

I ,it.ro srrm ga, naimc, naravno nakon Prethodne pripreme koja ie
, ,,! ,, rr ovint sludajevima postala uobidajena, da nri prosto i bez ikaI

,,r,lrot'rtnia i filozofiranja kaZe lidno miSlicnie koie ie tokom Zivo, , ' ,,r r, ,r pit:rniu ima li dovek du5u i da Ii je ona bcslnrtna'.
l' rlio rlrt ti kaZcm?" C)dgovorio mi ic on. "U ontt duirr l<<liu dovck,
I , r,.r rrlc, n:rvoclno intaizakoiu se kaZe cla lloslc srrlrti tlcz.:tviSn<r
',

Susreti sa lzuzelnim Ljudima

postoii i da se seli, ja ne verujem; pa ipak, u dovcku se rokom Zivota fbrlnira "nesto": u to ni rnalo ne sulnniam.
Kako sam ja to sebi predstavio, dovek se rada sa odredenim svoistvima. Zahvaljujuii ovim svoiswima neka od niegovih iskusrava rokorn Zivota u njemu stvaraiu izvesnu supstancu, a od orre sllpstance se Ll
njemu postepeno fbrmira "ono neSto" kojc moZc Ziveti gotovo nezavisno od fiz-itkog tela.
Kad dovek unlre, ovo "ne5to" se ne raspada kad i fizidkcl telo, nego
tck znatno kasnije, nakon Sto se od fizidkog tela vei odvojilo.
Mada sc ovo "ne5to" obrazuie od iste supstance kao i trzidko telo,
niegova materijalnost je znatno suptilnija i ono je, mora se re6i, mnogo
osetliivije za opaLaje svake vrste. Ova osetljivost opaZanja je po rnnnr
miSljenju nalik na - seiaS li se kad si napravio onaj eksperimenr sa slrrboumnom Jermenkom Sando?"
Mislio je na eksperiment koji sam u njegovom prisusrvu izveo pre
mnogo godina, tokom jednc poscte Aleksandropolju; tada sam Iiude
raznih tipova dovodio u hipnozu razliditog stupnja, kako bih sebi razlasnio sve detalje one poiave koiu udcni hipnotizeri nazivaiu eksteriorizacijom senz.itivnosti, odnosno preno5cnjem oseiaja za bol'na daljinu.
Postupak je bio sledeii: od rneiavine gline, voska i vrlo flnc sadme
bih nadinio figuru koja je otprilike podseiala na medijurn koji s:rm nameravao da dovedern u hipnotidko stanie, to jest u ono psihidko stanje
Sto se u nadnoj disciplini koja je do na5ih dana doprla iz vrlo drevnih
vremena zove gubitkom inicijative i koje bi, prema savrcmenoi klasif-ikaciji Skole iz- Nansija, odgovaralo treiem staniu stadijumu hipnoze.
Tada bih neki deo medijumovog tela temeljno natrljao smesom maslinovog i bambusovog ulja, pa bih ulje otro sa tela mediiuma i naneo ga
na odgovarajuii deo figure, te na osnovu toga ispitivao sve detalje ove
pojave koji su me zanimali.
Ono Sto ie mog oca tada jako zaprepastilo bilo je to 5to ie, kada bih
iglom ubo namazano mesto na figuri, odgovarajuie mesto na medilumu zatreperilo, a kad bi ubod bio jadi iznjegabi potekla kap krvi; oca je
narodito zapanjila dinjenica da se medijum nidega nije se6ao i da ie tvrdio da nije osetio ni5ta.
I tako je moi otac, u dijem prisuswu je ovaj eksperiment izveden, s
time u vezi snda rekao:
48

MOJ O'IAC

.,Na

isti nadinovo "neSto" reagu)e na spolina deiswa i niic slolrotlrrrr

I rriilrovog uticaja, i to kako za dovekovo g'zivota tako i lloslt' lrl('ll1)\'('
',rrrr-ti, sve dok sc i sanro ne raspadne."

, ,,

I(ada je red o rnome vaspitanju, otac ie imao izvesna,rlrc'rk'rr:r,

l*.,

l.() siu-n ih jazvao, "uporna nastoianja".

lcdno od najupadljivijih medu ovim niegovim uponrinr nrrstoiilnii,, ,. r, l<rric sam lidno osetio, a koie su mogli da opaze i oni sa koiinre s:rlrr
, l,,l:rzio u kontakt tokom svojih lutanj akrozrazne divlie kraieve svcte rl
to jest r-r godinama
l,ott ttLiza istinom, bilo ie to da ie u mom detinjstvu,
I r,l:r SC u doveku fbrrniraiu infbrmaciie na kojima podivaiu niegove pol,rr,lt'tokom kasnijeg odgovornog Livota, moi otac u svakoi odgovarakoje
1rr,,rj Prilici preduzintao mere da se u mcni umesto informaciia
,, ,, lst itu sklonost ka gadllivosti, probirljivosri, odvratnosti, strahu, stiI
,lllrlosti, itd, forrniraju osnove za ravnodulan stav prema svemu sto

,'

rrrrpulse obiino izaz.iva.

\1t'orna dobro se seiam kako mi ie, imaiuii u vidu ovai cili, u krcvet
, l, ,rr, rsio 7.abu, glisnt, nri5a ili neku drugu Zivotinju za koiu bi se moglo
, ,, , li ir,:rti tl;'tzazoveovakav irnpuls, kako rnc ie terao da neotrovne zmii
dalje'
1,' r z r r r rrrn u ruke, pa dak i da sc igram sa njima, i tako dalie, tako
St'irrm se da ie iedno od ovih niegovih upornih nastoiania u vezi sa

rrr )r I rr ltoic ie naivi5e zabrinjavalo starije ljude oko mene' recimo moju
'
,,,,1|irr. nroju tetku i na5e naistarijc pastire, bilo to da me uvek tera da
ri r u r('rrl rano ujutro, kada ie dctetu san narodito sladak, da odern na ie,,!|I i \:rv se ispljuskam hladnom vodom, i da zatim go trdim unaokolo.
\ I ,, lrilr poku5ao da se usprotivim nije popuStao, i mada me ie voleo i
,, , l lrirr blag prema meni, kaznio bi me bez milosti' Zbogtoga sam ga
l r.,rrijih g*li.t" desto seiao, i u tim prilikama bih mu zahvaliivao
,',, .,r',rjirn bi6em.
,,

I r,r r()slr nije bilo nikada ne bih mogao da prevazidem sve prepreke
sam kasniie, tokom svojih putovania, morao da

, , t, .;kode sa kojima
Ild(

llll-

r )rr s:rrn ic vodio gotovo cepidladki uredan Zivot. Bio je, kada je red
sebi.
1'' ,,lrz:rvrrnju ovoga reda, nemilosrdan prema
| ,',,r, r icr, recinro, obidaj da rano ide na spavanjc i dir rrarednog iutra
rlrri'rtc svc sto je prethodno planirao, iod ovoga niie odstupio
rrr
rr.r,l'rn
ierkinoq vendania.
'l

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

MOJ OTAC

sam poslednji pur video 1916. -lada je imao osamdeset i clve

godine i jos uvek je bio pu'snage i zdravlja. Nekoriko sedih u bradi,
koje.su mu nedavno nikle, jedva da se i primeiivalo.
ZZi,otje okondao godinu dana kasnije, ali ne priro<inim pllrem.
Ovaj dogada j,tuLani bolan za sve koji * g, porr,"r,ali, a narrldito za
meng zbio se tokom poslednje od velikih periodidnih ljudskih psihoza.
. ! yreme turskog napada na Aleksandropoli, kada je pn.odi." ,rro_
rala da beZi, otac nije bio voljan da svoj domfrepusti na milost i
nemi-

.Oca

lost sudbini; -lhrci su ga ranili dok 5titio poroiit.r., imrvinu. ubrz_o

ie
je i umro, a sahranili su ga neki starci koji ir,," ru zatekli.
tkstovi razliditihlegendi i pesama koje je pisao ili dikrirao, a koji
bi po mom miSljcniu bili nf egov najprikladnifi spomenik, izgubljenisu
u viSestrukim pljadkama nase ku6c, na zalost za sve liude .rJ d.,h",
.r"koliko stotina pcsama koje je pevao, zabeleZenih na fonograttkinr varicima, moZda je nekim dudorn ipak saduvano medu ,,ur.I..r" koic sam
ostavio u Moskvi.
zaone koji cene stari fblklor biie velika sreta ako ti snimci ne budu
mogli da se pronadu.
Mislim da lidnost i intelekt moga oca dita'devom duhovnom oku
da se predsrave ako navedem neke od njegovih "lidnih
1ailolie-rn9s.
izreka". koje je iesto koristio u razgovoru.
S rim u vezi je zanimliivo primeriti dr sam i
la. kao i mnogi tirugi.
zapazio da je, kada bi ove izreke u razgovoru koristio on, svakoin slulaocu izgledalo da su upotrebljene da ne moze biti bolie, dok bi re isre rzreke, ako bi se njima posluZio ma ko drugi, izgledale potpuno neume_
sno, pa dak i neverovatno glupo.
Evo nekih od niih:
Bez soli nema iefura.
Pepeo je od aatre ostao.
Mantija slui,i da sakrije budalu.

Onje tako dubokoju.si ti rako aisoko.

Ako 1np ide na desno, uiitelj mora da skrene leao.
Ako je neko kuka'uica, dokazuje da ima aolf u.
Coaek nije zadouoljan zbog kolidine hr-ane, nego zbog
odsu-rtaa ltohlepe.

Istina je ono od dega saaest moie da bude minta.

slon - jak je dak i magarac.
U ntrakuje aaika gora od tigra'
Ako u nekom poxoji 'Ja", bog i daao ne znade niita.
Kad neito jednom uzme( na sebe, to.ie najlakia

Ni konj, ni

stvar na svetu.
Slika pakla

elegantna ciPela.

Saa nevvfa ne suetu dolazi od i,enskog mudrottanja.

Glup.ie onaj ko je "pametan".

je onai ko ne aidi s'aoju nesretu.
Uditelj je prosaetitelj; a ho je onda glup?
Vatra greje aodu, ali aoda gasi oatu.
Dl.ingis Kan.ie bio oeliki, ali nai pandur je, moli1u lepo, joi ae(i'
Ako si ti broj jedatt, taoia i'ena 6e biti broi daa; ali
ako je taoja I'ena broj jedatt, najholje ti je da budei nula:
samo tuko te biti i auk sit i we koze na broju.
Srefan

Ako hodei da budei bogat sprijatelji se sa policijom.

Ako hofti da budei tuoen, sprijatelji se sa noainarinta.
Ako hofui da budei sit i debeo - sa saoJonx taitom.
Ako bofui da imai mirh - sa komiiiom'
Ako hofui da spauai'sa saojorn y''enontAko hotei da izgubii aeru - sa 1np0/,1.

individualnost potpuniie prikazao' moram neSto da

L,, | ) i o iednoj crti niegove prirode koj a se kod savremenih liudi retko
,1, r7rr, rr koja je padala u odi svima koii su ga dobro poznavali. Prvenr r , ro z.bog ove crte su mu, kada je osiromaSio i bio prinuden da radi,
,,,
,1, n i od samoga podetka krenuli tako loie da su ga priiatelii i oni koji
I
r ,.r rriirrr poslovali smatrali nepraktidnim, pa dak i ne bai pametnim u
| ):r bih odevu

,,,,'1,rlrlrrsti.

irricnica ie da bi svaki posao koii je otac zapodeo sa namcrom da

lr rrvt:k krenuo naopako, i da ne bi doneo ni5ta od rezultata koje su
',
l,,l,r1 rli tlrugi. AIi to nije bilo zato 5to ie bio nepraktidan, iliXto na tom
ovc crtc nicgoI, |',, r r r riic imao rnentalnih sposobnosti, ved samo zbog
l<rro
dctc, definije
,,
odigledno stcl<ao irti
l ,r , rtlc. Ja bih tu crtu, koju
,,

50

5l

Susreti sa

lzuzetli4 Uu_Clpf
MOJ OTAC

sao kao "nagonsku odboinost prema izvladenju lidne

koristi iz tude na-

ivnosti i lo5e sreie."

Drugim redima, buduii da je bio krajnje destit i poiten, moj otac

svoje blagostanje nikada ne bi zasnovao ria nesreii svog bliZnjeg. Veiina onih koji su ga okruZivali su, medutim, bili tipidni savremeni ljudi,
koristili su njegovo poltenje i namerno su nastojali da ga prevare, nesvesno pri tom umanjuiuii zna(a1ove njegove psihidke osobine na kojoi podivaju sve zapovesri koje je na5 zajednidki Orac dao doveku.
Na mog oca se zaista idealno mogla primeniti sledeia parafraza
iedne izreke iz svetih spisa, koju u dana5nje vreme navode pripadnici
svih religija Sirom sveta, a koja opisuje nenormalnost naseg svakodnevnog Zivota i daje praktidan saver:
Udari

Ali

ako

Da te nete

vensweno ona ljudska nevolja koia se zove zakon krda, i da ramo postave kamen sa sledeiim natpisom:

JA SAM TI,
TI SIJA,

oN

JE

NAs,

OBOJICA PRIPADAMO NJEMU,

TAKO NEK BUDE VAZDA.
NASEM BLTZNJEM.

udariti.

ie udarii prvi - ptebifu te kao aola u kupusu.

Uprkos tome Sto mu se desto de5avalo da se nade usred dogadaia

koji izmidu ljudskoj kontroli ikoji za posledicu imaju nairaznovrsnije
ljudske nesreie, i uprkos tome Sto se gotovo uvek suodavao sa nepoStenim postupcima onih koji su ga okruZivali - postupcima koji bi se mogli
nazvadleSinarskim, otac nikada nije gubio prisebnost duha, nikada se ni
sa dim nije identifikovao, i u du5i je uvek ostao slobodan i veran sebi.
To Sto u niegovom spolinom Zivoru niie bilo nideg od onoga Sro su
svi oko njega smatrali pogodnostima ni malo nije remerilo njegov unutraSnji Zivot. Sa svim f e bio spreman da se pomiri, samo ako f e bilo hleba i ako je imao mira u svoiim uobidajenim dasovima za meditaciju.
NiSta mu nije bilo mrskiie nego da ga uznemire uvede, kada je imao
obidaf dir sedi napolju i da posmatra zvezde.
Sa svoje strane sada mogu da kaZem jedino to da bih ditavim biiem
Zeleo da budem onakav kakav znam da je on bio u starosti.
ZbogLivotnih okolnosti koje od mene ne zavise nisam lidno video
grob u kome moj dragi otac podiva, a nije verovatno i da iu ikada biti u
prilici da ga posetim.
Stoga, zakljuduiuii ovo poglavlje koje ie ocu posveieno, molim sve
svoje sinove, telesne kao i duhovne, da ako im to bude moguie jednom
potraLetajusamlieni grob, napuSten usled okolnosti koje je uslovila pr52
53

MOJ PRVI UCITEU

takvi mali mangupi dopadali. U svakom sludaju, podco ie cla sc svt'

viie zanirna za mene, a uskoro dak i da mi pomaZe u priprcrrtrrrtirt z:t

srr se

il<olske dasove.

Pred kraj godine sam izostao iz crkve ditavih nedeliu daurt, icr srrrrr
.,r.zaraziot."ho*o-. Kadaiezato duo, otac kanonik ie lidno doirto Ii<ttl
rr:rs ku6i i sa sobom doveo dvolicu vofnih lekara - speciialista za oitrc

III
MOJ PRVI UCITTU

u prethodnom poglavlju vei sPomenuo, moi prvi uiiteli

Nnio ie kanonik Bor5. u to doba je bio kanonik vojne saborne crkve u
Karsu, i najveii duhovni autoritet za ceht ovu oblast koju su Rusi krat-

l,traoitosam

ko vreme pre toga osvoiili.

srao

Onje,zahvaliuiuiuiisasvimsludainimZivotnimokolnostima,po,,f'aktor za formiranje sekundarnog sloia moie sadaSnie individual-

nosti."

u vreme kada sam pohadao drzavnu osnovnu Skolu u Karsu dlanovi hora vof ne saborne crkve su birani medu udenicima ove,Skole, a ponaSao i ia' Od tada
Sto mi je gias tada bio lep, medu odabranima sam se

,"-

potJo da odlazim u ovu rusku sabornu crkvu, gde smo pevali i

veZbali.

Stari kanonik dostoianstvenog izgleda, koii se za novi hor zanimao

koie ie
prvenstveno zbog toga Sto su melodiie crkvenih pesama i himni
desto
te godine trebalo da p.u"-o bile njegove sopstvene kompoziciie'
iolazio na nase probe; poSto ie voleo decu, bio je uvek liubazan preie

ma nama, malim horistima'

Uskoro je, iz ovog ili onog razloga, naroditu ljubaznostpodeo da

imao izuookazuie ba5 prema meni; moZdazbogtoga Sto samza dete
u.veliglas
drugi
bih
pevao
i
kada
dak
Letno dobar gias, koji se isticao
a
niemu
nesta5an,
veoma
bio
kom horu, a-moi.dai prorto zato Sto sam
54

Irolesti.
Kada je dobao, otac ie bio kod ku6e' i poSto su me doktori pregledali
dnvno
r ,rtiili (odiudivsi da pobalju svogpomo6nika kojiie mi dvaputa
zlatnu
stavliati
tri
sata
svaka
i
na
r;rditi kauterizaciju bakar-sulfatom
relativproZivela
Starosti
Zivot
do
rr r;tsr), ova su dva 8oveka koja su ditav
,r,r uormalno - i sa gotovo istovetnim Stavovima, Uprkos tome 5to su
,,r,oiu pripre-, ,^ odgouorne godine stekli u potpuno razliditim uslovirrra - po prvi put razgovarala jedan s drugim.
Vei nrion ouog p.uog susreta su .se medusobno zbliZili, te ie steri
li,rnonik kasnije desio dolazio da moga oca poseti u niegovoi radionici,
r,,lc su imali obidai da, sedeii na mekoj strugotini u zadniem delu radjc i pijudi kafu koju ie otac skuvao, satima razgovaraiu o nairaz.novr',
,rriiim verskim i istorijskim pitaniima. Se6am se kako bi kanonik po,,,.lrno Zivnuo kad otac spomene ma Sta o Asiriii, o diloi istoriii ie puno
jako zanimao i
,, r):ro, a za koju se u to vreme, iz ovog ili onog razloga,
,t:tc IJorS.
ocu BorSu je tada bilo oko sedamdeset godina. Bio ie visok, vitak dor , li, finih crta lica i neZno gzdravlla,ali duhovno dvrst i snaZan. Isticao se
,,rr irr<rm i dubinom svoga znanfa, a po nadinu Livotaistavovima se dosta
likovao od svoie okoline, koia ga jezatzvrat smatrala dudakom'
'.ru
Njegov spolini Zivot ie, doduSe, i davao povoda zatakvo miSlienf e,
,,r.rli:rr i i"-o-r"to Sto je, mada ie bio veoma imudan i imao velike priho,l, i Pravo na speciialan stan, koristio samo sobu i kuhiniu u straZarskoj
l,rr,'i l<raj crkve, dok je njegov pomodnik, dija su primania bila znatno
,,'., r rirr. Ziveo u stanu od Sest do deset soba i sa udobno5du svake vrste'
'i,iveo jevrlopovudeno, malo se me5ao sa okolinom i niie poseiivao

1,',,,

rr:rnike. Pristup u njegovu sobu smo imali samo ia i njegov sluga,

rnedutim, nije dozvoliavao da ulazi ako on sam niie bio kod kuie'
Svoic obaveze je savesno ispuniavao, a svo slobodno vreme ie po-

, ,r r rt',

,,,

iv:ro nauci, pre svega hemiii i astronomiii, Poncl<ld lti sc radi od55

MOJ PRVI UCITEU

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

hirnnc'
mora, bavio muzikom. Svirao ie violinu i komponovao crkvene
i'
od koiih su neke postale vrlo Poznate u Rusif
I(eke o.l ovih pesama koie ;e komponovao u mom prisustvu' recimo

.,o Gospode svemogu6i", "Blaga svetlost", "Slava tebi" i druge,

sludajno sam mnogo godina kasniie duo sa gramofona'

(anonik ie desto pose6ivao moga oca, i to obidno uvede' kada su
obojica bili slobodni od svoiih obaveza'
br rr. bi, kako ie govorio, "naveo druge u iskuSenie"' poku5avao ie
u gradu z2u12ao
da ove posete dini neupadliivo, buduii da ie on sam
iz videnja' dok ie
bar
znali
svi
veoma istaknuto mesr; i da su ga gotovo
moj otac bio samo obidan stolar.
u
Prilikom iednog od ovih r^zgovor^, koii se vodio preda mnom
Skoli
i
mojoj
odevoi radionici, kalnonik fe podeo da govori i o meni
Kazaoie da me

,-^tr",^

utlo sposobnog dedaka i da misli

da ie be-

osam godina' samo

smisleno da ostanem u Skoli i da se po nioj povladim
razteda'
treieg
diplomu
zato dabih na kraiu dobio
potpuno
Skolovanie u irZavnim Sliolama ie, zaista, u to vreme bilo
trebalo.pohadaniih
od
i
svaki
ie
5t ot" f . imala osam razreda
"prnrdno. d".rr, d" bi se na kraiu dobila diploma koiu su u viSoj Skoli

lfuo godinu

uriznavali samo za tri razreda'

'

savetovao
B^5 zbog toga ie kanonik BorS mome ocu tako ubedliivo
ie mi neda
obe6av5i
da me ispiSe"iz Sf,oie i da mi uzme privatne dasove,
bukasniie
ukoliko mi
ke od ovih dasova davati on sam' kazaoieida6u,
ispit
moii prosto da polaZem
de trebala nekakva diploma, u svakoi Skoli

za odgov araiuii razred.

sam
Plrodidni savet ie odludio da ovai predlog prihvati' Napustio
koli
BorS'
otac
preuzeo
tada
od
Skolu, a brlgu o mome obrazovaniu ie
drupronaSao
za
druge
mi
podudavao sam, dok
ie
me je neke

lired-et.

ge uditelie.
o

Ti uiitelii

- ,_: r_^..r:.r^
bili Ponomarenko i Krestovski' kandidati

su naipre

za

i sluZili kao dakoni,u crsve5tenidki poziv, koii su zavr5ili bogosloviiu

casove mi je, takode,
kvi, dekaiu6i da dobiiu mesto kao voini svestenici.
davao i lekar Sokolov.
ruski iePonomarenko me ie udio istoriiu i geografiiu' Krestovski
matematime
dok
fiziologiiu'
i
le
zik i kniiZevnost, Sokoiov anatomiiu
ku i osiale predmete podudavao sam kanonik'
56

Podeo sam veoma mnogo da udim.

Premda sam bio vrlo sposoban i udenje mi nije i5lo tcSko, jcilvrr s:rrrr
uspevao da nadem vremena da pripremim tolike dasove i lckcijc, i rc( ko
lirrd sam imao trenutak slobodnog vremena.
Puno vremena mi je odlazilo i na put od jcdnog do drugog uditcljrr,

lrrrduii da su Zivch u razliditim delovima grada. Narodito dalcko jc [rio

Sokolov, koji ie Ziveo u vojnoj bolnici u utvrdenju Cakmak, tri ilidetiri
rrrilje izvan grad'a.
Moja porodica mi je isprva bila namenila sveStenidki pozig ali otac
lirr5 ie imao sasvim naroditu predstavu o tome kakav pravi sve5tenik
rcba da bude.
Smatrao je da sve5tenik ne treba da se brine samo o dulama pripadrril<a svoje pastve, vei da treba da zna sve i o njihovim telesnim bolestinul i o tome kako se one lede.
Prema njegovoj zamisli, trebaio je da se duZnosti sve5tenika kombirrrrju sa duZnostima lekara. "Kao Sto lekar koji nema pristupa pacijentor oj du5i ne moZe ovome pacijenru da bude ni od kakve swarne koristi, talio ni dobar sve5tenik ne moZe biti onaj ko istovremeno nije i lekar, budu,'i tla su du5a i telo medusobno povezani i da je desto nemogu6e da se jedrro od njih izlcdi kada uzrok bolesti leZi u onom drugom", govorio je on.
Zalagao se za to da steknem medicinsko obrazovanje, mada ne u
u,rbidajenom smislu te redi, vei onako kako ga je on shvatao, odnosno
,l:r l-rih postao lekar tela i ispovednik duSe.
N4ene samoga je, medutim, privladio sasvim drugadiji na6in Zivota.
f 'rrito sam od ranoga detinjswa imao sklonosti za pravljenje nairazno, r'sniiih stvari, saniao sam o tehnici.
Po5to isprva nije bilo konadno re5eno kojim putem treba da kre.t nr, podeo sam da se istovremeno pripremam za svebtenika izalekara,
rtoliko pre 5to su izvesni predmeti bili neophodni u oba sludaja.
Kasnif e su se stvari razvrjalesame od sebe i ja sam, poSto mi nije ne(l()srajalo sposobnosti, bio u stanju da napredujem u oba ova pravca.
Nrriao sanr 6ak i vremena za(itanja mnogobrojnih kniiga iznairazno' r snijih oblasti, koje mi je davao otac Bor5 ili kof e bi mi sludaino doile
r lo rttkU.
l(anonikie sa mnom intenzivno radio predmetc diieg se podudavaIidno prihvatio. Posle predavanja mi ie 6esto dopuiteo da ostanem
r

"1,r

57

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

MOJ PRVI UCITEU

njim, sluzio me dajem i ponekada od mene trazio da otpevam neku

crkvenu pesmu koiu ie up."uo komponovao, kako bi mogao da proveri
transkripciiu za glas.
sa

Njegovi pogledi na doveka i na cilj liudskog postojanja porl)uno su

.'r'r:rzlikovali od pogleda njegove okoline, kao i od svega Sto
-sarrr trrc ili
,lo dega sam ditanjem mogao da dodem.
Ovde iu spomenuti izvesne njegove misli koje mogu clrr poslrrZt.
li:r, primer za to kako je on shvatao doveka i bta je od njega .icl<iv:rr.
"Dok ne odraste", govorio je on, "dovek nije odgovoran ni za ir:r od
,,i,oiih postupaka, pa bili oni dobri ili lo5i, volini ili nevoljni. Svu
odgo\'{ )r'r)ost snose oni koji su se, svesno ili zahvaliujuii sludajnim okolnostirrrrr, poduhvatili obaveze da ga pripreme za odgovoran Zivot.
Godine mladosti za svako ljudsko t:i1e,bezobzira da li ie to muiko
rl i Zcnsko, predstavljaju period koii
ie dat da se ono Sro je prvobitno za, r'trr u maidinoj utrobi razvlje, da tako kaLemo, do svoje potpunosti.
Od tad pa na dalje, odnosno od trenutka kada je proces razvoja zar rScn, dovek posraje lidno odgovoranza sve svoje voljne ili nevoljne

posera, koie su znale da potraiu, upu5tao se sa

mnom u duge razgovore, b pitanf ima koia su se ticala upravo zavr5enih
dasova ili pak o sasvitn apstraktnim temama.
Tako se medu nama posrepeno sworio takav odnos da je sa mnom

Z^iremeovih destih

podeo da r^zgovar.a kao sa sebi ravnim.

Uskoro sam se navikao na njega, a stidliivost koiu sam prema njemu isprva oseiao je nestala. Uz svo neumanieno poStovanie' ponekad
bih se ipak zaboravio i zapodeo da se sa niim raspravliam - 5to.ga ni naimanie niie vredalo, ve6 mu je dak, 5to danas shvatam, pridiniavalo za-

ot"?lt"T,l.azgovorima
kole ie

sa

mnom vodio, desto je bilo redi o pro-

blemu polnosti.

f
6,

fl

prilikom mi ie o polnoi Zelii rekao slede6e:

-|ednom
;.q.to
svoiu poZudu pre
-taaie makar i iedan iedini put zadovolii
nego 5to odraste, dogodiie mu se isto 5to i bibliiskom Isaku, koii ie za
saio iedan tanjir sodiva prodao svofe pravo prvorodgng$, odnosno
blagostanie ditavog ruog Ziuot^; ier ako mladi6 i jedan iedini put podlegie ovom isku5enju, za titav Livot Ce izgubiti moguinost da postane
dovek koji zaista ne5to vredi.
,,zadovoljitipoZudu pre nego Sto se odrasre isto je sto i sipati alkohol u molavaliianski madar."l
Kao Sto odmadarau koji je usuta makar i iedna iedina kap alkohola
moZe da se dobiie samo sirie, a nikad vino, tako i zadovoljavanie poZunede pre nego Sto se ude u odraslo doba vodi tome da mladii postane
bas
Zeli;
Sta
dini
da
odrastao,moLe
ve6
kada
AIi
3to g.rrrr.r-o, nakazno.
ie
k^ol k"d jeu pitanjuz adar -kadaseve6pretvorio u vino moZeS u niega
(to se neie pokvarisipati alkohoia t oliLo god ti du5a iSte;ne samo zato
Zelienu
koiu
iadinu'"
ti, ve6 tako moZe5 i da dobiie5 ma
Otac BorS ie imao veoma originalnu predstavu o svetu i o doveku'

nif'estacije.
U skladu sa prirodnim zakonima, koje su ljudi distoga uma tokom
rr rgih stoleia posmatranja razjasnlli i proverili, ov aj razv ojni
proces
',
',, lird muikaracazavr\ava izmedu dvadesete i dvadeset treie, a kod Zer izmcdu petnaeste i devetnaeste godine, 5to zavisi od podneblja u ko".
"r, st' r'ndaiu i formiraiu.
I(ako su mudri ljudi pro5lih epoha utvrdili, ovo su godine koje je
ir-rda
zakonomerno odredila za sticanie nezavisnog biia sa lidnom
Ir
rr

r:r

r r

lrl,rvorno5iu za sve svoje postupke, ali one se, na nesreiu, u dana5nie

\ r( rnc gotovo uopSte ne priznaiu.
r\ to je, po mom miSljenju, tako prvensweno zbog nemarnog odno-

, ,,

',ir\rremenog obrazovanja prema pitanju polnosti, koje u svadij emLivaZnu ulogu.

\,la kako to na prvi poglel izgledalo dudno, kada je red o odgovorr ,.,r I z.1l sopstvene postupke, za veiinu savremenih ljudi koji su dostigli
,,, lr:rsl' doba ili vei za5li u niega, moglo bi da se pokaZe da
uopite za
,\
",(' l)ostupke i ono Sto ispoljavaju nisu odgovorni; mislim da ovo
,l

\,ftil igra izuzetno

,r,,.zr.tlt
f

se smatra zakonomcrnom pojavom.

t'clan od glavnih uzroka ovog apsurdaleLiu tome 5to savremenirn

i1'r,lirr* u ovom uzrastu u vedini sludajeva nedostajc odgovaraju6i tip

je sasvim novo vlno
mesto na jugu oblasti oko grada Karsa, a rnadar
jo5
fermentiralo.
nije
uvek
koje

1 Molavali ie malo

58

' ,, 'lrt' suprotnog pola, koji ie u skladu sa postojeiin-r zakonima neophotrr t,:t upotpunjavanje njihovog sopsrvenog tipa; raj tip je, iz razloga

't

59

MOJ PRVI UCITEU

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Veli-

koji ne zavise od niih samih v e(proiztlazeiz, da ih tako nazovemo'

kih Zakona, sam po sebi "ne5to nePotPuno"'
Na osobu koia kraj sebe nema osobu odgovaraiuieg tipa suprotnog
uzrastu ipak deluiu
pola koia bi upoipuniia njen nepotpuni.tip u ovom

svoie seksualne
prirodni zakoni, io.r" n. moze da ostavi nezadovoliene
nienom
odgovara
Time 5to dolazi u kontakt sa tiPom koii ne

iotr"b".
troprau..ton]

i Sto, u skladu sa zakonom polarnosti' u izvesnom pogledu

i neprimetpotpada po uticat ovog neodgovaraiuieg tipa, ona nevolino
individualnosti'
svoie
manifestaciie
g"bi iorouo tu. tlpiett.
"o "ZAo"gtoga
je za svaku osobu neophodno da u procesu svog od8o-

tipa'
vornog {ruoi^krai sebe ima osobu sttptotttog pola odgovaraiuieg
radi uZaiamnog upotpuni avania u svakom pogledu'
dobro
Ovu neminounrt ,t.tz,,ost su, pored ostalih stvari' veoma
smatrate
su
epohama'
shvatali nabi daleki preci u gotovo svim pro5lim
za manie-vi5e normauslova
stvarania
radi
iadatak,
glavni
iia"
";inou
da 5to bolie i sto
lan zaiednidii Zivot, predstavlia to da budu u staniu
tadniie izvrSe izbor tipova suprotnog pola'.

Ve6inadrevnihnarodajedakimalaiobidajdaseova|izborosoba

Tiga u slutuju gubitka blagonaklonosti saofih blii,njih.

Strltliao poduoienje bola i gladi.

Rana tehlja da

se

zaradi za diaot."

Na moju veliku Zalost, sludaj niie hteo da budem prisutan u po,,lcdnjim trenucima ovog valjanog i za naie vreme izuzetnog iovcl<1, i
,l:r rrjemu, svom nezaboravnom uditelju i drugom ocu, oduZim poslcdzemaliski dug.
'rji
Jcdne nedelje, dosta godina nakon njegove smrti, sve5tenici i pa,,tve vojne saborne crkve u I(arsu bili su veoma zadudeni i zainteresor',rni kada f e dovek sasvim nepoznat u ovom kraju narudio da se nadza1,, rravljenim u usamljenirn grobom, jedinim koii se nalazi na crkvenom
zt rrrlji5tu, odrZi ditavo opelo. Zatimsu videli i kako ovaj stranac s mulionr zadrZava suze i kako, bogato se oduZiv5i sve5tenicima i ne gledaju, i rrl u koga, zapoveda kodiiaSu da gavozi na stanicu.
Podivai u miru, dragi uditeljul Ne znam da li sam opravdao i da li
, r1rr':rvdavam woje snove, ali ono 5to si mi naloLio nisam prekrSio nika,l:r tt ZivotU.

sedam' a devoidisuprotnog pola, odnosno u.'idb', vr5i kada ie dedaku

para' koii se
budu6eg
porodice
;ii.i"^ fo'ant. Od tada pa nadalie-su
dece potpodvofe
kod
da
,"ko ."nl verio, imale obo'tt^ttu obavezu

maZuuskladenrazvojsvihonihnavikakojesestidudokdeteraste,kao

itd'"
5to su sklonosti, ono Sto ga odu5evliava, ukusi
rekao slede6e:
Dobro se se6am i daieldrugomprilikom, otac kanonik
dovek' a ne
"Da bi dovek ,. odgouo-o* dobu mogao da bude pravi
devaspilanfe neizostavno mora da podiva na slede6ih
parazit,niegovo

set princiPa:

'U dete od ranoga detinjstva treba

da budu usadeni:

Wrooanje da te biti kadnjeno za nePosluinlst'

Nada da fu nagradu dobiti samo za znsluge'
saecima'
Ljubaa premiBogu - ali raanoduinost lt.rema
diaotittjana'
prema
postupanje
loie
za
Grii"a naesti

Strah da se ne nanese bol roditeljima i uiiteljima'

Nennnje straha od daaola, miieaa i zmija'

sa onim
Radost" u tome da se bud'e zadoaoljun sanxo

60

ito

se

ina'
li
6r

BOGACEVSKI

tiliiististan'ko|isuzaiednidkiizna]miliublizinijavnogparkakraivol-

stanice.

nc vatrogasne

t - - sa
D^^^Xo,,.lrinr ic
^^ Bogadevskinr
odnos
Mada sam tada ioS bio vrlo mlad' moi
desto odlaz.irr

rrbrzo postao veoma

pti;'itfifu' U slobodno vreme sam

.i" g"u'tai-, r,"t o. popodnevnih dasou".:?T it:t",i:oi": fl,ll":*t'

"
ili pak da bih slubao nlegove
i,ir8 a" bih se pripre mici zadruge 6asove'
su ih stalno pose6irazgovore sa Ponomarenkom i ia poznanicima \oii
u vodeniu niihovog skromnog domaPonekad sam im i

fo-"g"o

vali.
ttinstva.

tv

posenr bio le i Vseslavski'

Medu onima koii su im desto dolazili u
oficir' strudniak
v.ini inZinie, i r"-f;^f. nog"f"u'kog, kao i aitilieriiski
samo-

BOGACEVSKI

;;;il;;;;t;tko

#*" d"-i"'

p"

Iirali

su obidai da' sede6i kraj

u,,.^, ,argouarafu o svemu i svademu'

priiatelf e uvek veoma pa'Zliivo sluJa sam Bogadevstofi{tgou"

i,,,,,'1".

r"-

rrrcnskih kniiga

n
D

J"l"iJ;.e,':Y,:1":*:y*::?#::;rosravkama,"-':?:"":,11*

nlemu
i d" ie Isus Hrist u

"
"^.,?nt?:xt;1';:i,l;'",;:;,&l
ill,tj'r1rtj'L^
prvu
sreo.dok ie io5
ftiti" svoju odr
t"risija, po prvi put sam
da
Bogadevskog,
ufgosloviie odekivao
pt:1*s"tl"
u
i;;i"
crkvr
'u'rt"
sabornoi
bio veJma mlad'
kao dakon u voinoi
bude zaredet'

Karsu'

'tuzio
moga prvog uditelja'
zt
i r ^^r-" ,,u I{erq
Kars ie
ie na zahtev
dolasku

'" 'utsillittji

Ubrzo Po svom
kanon,kaBf .:",o,.i;lif
sve3teniikog kandtd

ikli*,g::n:*I"',il:'iHii$*3
tom prl ;'r'" i',ui g^e'*i't'i i'
i

g:";*sJ;1"",;F
il;;,:,.
:i" T
riasledio njegovo
kom

lsposmvilo

dovek;
dru.wen i llubazan
T::t^l^::;11,".*"
e"g':tY*l]^":T1r,..,r*"
uolne crkve, pa dak

se da ie

"$r"ffi :3lff i'Jilil:{3'",$::i",';i-.'^';;5nii.n*r;:::a:

-dak
'it1l lili'l;;;
;;;;k i P'"ak u pravom usPostavlo
taK'
medutim'
i1"""!"itrti- 1e'
smisru

62

;l;;;"

da su

s'-

rirt:r, i u ro vreme r^,,' Ju" liude veoma

Uua. pomoe"itt 'i"re5ine

l"z"

d""

r,uria. Prirodrro i., -.atiim,

,irvovao u razgovoru. Nlinou' misliJnia

i ima tu srecu
uvek ie Ziv i zdrav'
Evlisi'
otac
ioS
osadevski, odnosno
bratswa Esena' koll
glavnog manasdra
a-"

6itao mnogo grdkih' ruskih i ierswarima' inieresovao za mnoga piude""1*,"tttsnijim

dazbog svoie mladosti nikada nisam

r"-r"d", u"?"ei

de-

*tttt

"t '"
po5tovao

predstavlialaautozbog niihovog veieg

"lr'rrzovania
ovori i duskusije ovih liuUzgred budi redeno, upravo su tl razg
bi ubili
,li koii su se okupli"li-k;;tg uditelia Eogadevskog.k+o
u zabadenom gra'
vl

('n1e u

monotonom i nimalo zanimliivom Zivotu

.Irl|(arsu,bilionostoieprobudilomojestalnozanimaniez^^P.
.,t

r':rl<tna

pitania.

odigralovaT'n'
I)osto ie to zanimanie u mom zivotu
:t"^ry^:*o"'
su se dogadali koii
Zivota'it
mog
r rr rr. obeleZilo ditav otJ""littft
Po:19
1mo'e se.,r ovo zanimaniepoist"kli zbili u preriodu zakoiiiev3zato
(tt se.zadrLati neSto duZe'
, ,rnic na Bogafevikog, na niima
o spiovi su razgovorl sxrenuli na Zivu diskusiiu

.lcdnom prilikom,
stola izu.zv anoduhovima' kott, a izmedu ostalog i na pomeranie
budilo veliko interesovanle'
1r ;r' tl to vreme svuda
duhoda se ova poiava zbiv a zbog delovania
wrdio
e
er
inZini
Vr i ni
i
kao
silama'
ptipit"l"ei ga drusirrprirodnim

r rIir ttt

' , I ,,,i;i
'.rrr
,

;t*

ptUli^ft,
rn,-

i^io'l piiur^et"p'

"rr '.xgr "rrt

:tvilo postolanje same te 6inf enice'

autJsugestiia

itd' ali niko niie

",1).t

63

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

zainteresovan za

paZliivo.slu*" i-!,t:-,O"Ooko
1 svaut6 puno ditao' o "svemu
'"stvari'
sam prvi p"t.ito

a sam, kao i obidno'

,""il;;;i;1.

rt";t bih duo' fu["d^

demu", tom prilikom

Diskusija o spiritiz*mult

' ?:' narodito iak utisak zbog

o'Luil":"::1"
bola koji mi

ie
naidraLtsestra' i zbog
dana
Tih
se iornisam oPoravfot
:":'::t'
ta-smrt pridinila i "tl k;;;
o smrtr l zami se spontano iavliala pitania
gl"'"Isu
t
:;r-*tf;;;"iq "
t"d:l: izsledalo mi le kao odgozivotu' ono!;1";;vediri
srobnom
poiavila i koia su
menr
-un,
na pitania koia su se u

toga 5to mi ie

nedavnouirl'tt-'r'

"t'i""'o

.r^ misli i
zahtevala neko re5enie'
Rasprava

sa
se izvede eksperiment

nai" '"iul'^t imala

"91*:j"
tri noge' a u uglu sobe se upravo
Zarciebio potreban sto sa

stolom.

j::':^:::l',:l51li*i::Ti.:'l:
i;;t;ffi ;;;i."y";i'il;F{;;\:i
upo
sto
ta1
se
da
Zeleo
-".t,.,

ni1e,

medutim'

bilo gvozdenif-"ft"o'"OUp'"it

u stolu ne sme da bude gvoZda'

]e da
sto
da pitam da li tamo imalu

poslali do f;;il;f" " "t"d'wtt

imali' doneo tll g" sa sobom'
Lakav nam treba' Po-S-t"o'su
sietlo' a zatim svi posedali
i
Bilo ie vede' Z"*;;;;;t"*
"r-t1i]i
i podeli da dekamo'
nadin na n]ega stavili ruke'
da se
oko stola, n" odrtdtni
na5 sto ie bez sumniepodeo
Nakon nekih auuJ""t^tt "tinuia'
godina'
ima
kotiko svako od prisutnih
g^ iJ;;; upitao

o" rr,

-.

kada
it
nogom
it
iednom

mide,

f
tt*'"l"cli"'"i*t'
j"

io neobia5n]i"t' U'i'^ft
polia bio je toliko

prtd"

"

il'ffi;;il"e"rt

kucka za mene ie bi^rt"

mnoln otvaraiu Siroka' nepoT-nata
da sebi ma sta obiai zaSto sto

"iptrt"Savao

ttt%.ro

pita-

uzbudilo' da sam o ovim

sto sam duo i video me]e1o|<3
odludio i da o
i titaeie.iutro' pa sam dak
niima razmiSti^o t"io t"
Tako sam i
das'
p"t n"tat drZao

*e

-i 'ftatei
od pretnlima upitam:* P;;5"
mu sve o razgovoru i eksperimentu
udinio, to lest lspniao sam
da mislis
gluposti", rekao mi i"
da bi vonego udi ono Sto ti ie neophodno
t"ttui"i'w;i;;'
o
i da brines
k^a"

*t[J:::'r';

T'i!'."-Y:*::H:i

"Haide tf
st1ul': o:'"q-t:]"'- " Ki:H[::';:i* -doda:
;t^'-i'rii Ako duhoii zaista mogu lupkama-ra

mu ie bio

o-il;"tiTi'"'

iu nogom od
64

"t'",

t"

"'ri

a"

i-"|t

da
je

t"ku frzidku snagu' Aako

ima]u'

komuniciranie sa liudima pribegavali iednom tako glrrpo*, osim toga ioS i komplikovanom sredswu kao Sto ie lupanic rro"
gom od stola? Svakako da bi ono sto Zele da prenesu saopitili bilo dotlirorn, bilo na neki drugi nadin."
Koliko god da sam miSlienje svog starog uditelja cenio, njcgov l<atceoridki odgovor nisam mogao da prihvatim bez kritidr"rosti, utrlliko prc
ito mi je iigledalo cla bi moi novi nastavnik i niegovi priiatelji, koji su
zrrvrSili bogosl<_tviju ili druge visoke Skole, o nekim stvarima mogli da

z.bog dega bi za

i
I

z.naiu vise od starca koii je udio u vreme kada nauka jo5 niie bila tako uz-

naoredovala.

ti

Stoga sam, uprkos svom po5tovanf u prema starom kanoniku, sum,riao u neke niegove stavove o izvesnim problemima koii se tidu vi(ih

st\rari.
Stoga je moje pitanie ostalo bez odgovora' Poku5ao sam da ga reiirn ditajuii knjige koje su mi dali Bogadevski, kanonik i drugi, ali mi
rnoje udenje niie davalo vremena da dugo mislim na ne5to 5to bi izlaz'ilo
rz n]egovog okvira, te sam nakon izvesnog vrelnena na to pitanie pot1,rrno zaboravio i nisam viSe razmiSliao o niemu.

il

i
l
n
l

Vreme je prolazilo. Veoma puno sam udio

sa

svim svoiin nastavni-

ukljudujuii i Bogadevskog, dok sam samo ponekad, za vreme rasu kome sam
lrrrsta, odlazio da posetim svog uiaka u Aleksandropoliu'
rlu:ro puno prijatelfa. Uvek mi ie bio potreban novac za dLeparac, za
I,rrjige, odeiu, itd, a takode izato da bih povremeno pomogao nekom
,,, I t*ienova svoje porodice, koia ie u to vreme Zivela u velikoi materiial-

, irrra,

',,,

j oskudici.

U Aleksandropoli sam odlazio dabihzaradio novac' Pre svega zato

',rr ) su rne tamo svi znali kao "maistora od svakoga zarrata" , i Sto su uvek
,,, I rrrcne traZili da im ne5to napravim ili popravim-Jedan ie hteo da mu
, rpravi brava, drugi da mu se popravi sat, treii da mu iste5em speci1,,

rlrrrr lred od lokainog kamena, a detvrti bi, opet, traLiovezeno iastude

,lt'voiadku spremu ili za ukras u dnevnoi sobi. Ukratko redeno, imao

sam bio i vrlo dobro
. rrll
l)rrno rnusterija i dosta posla, a zaono vreme
sc u Karsu dnrZio
sto
sam
i zato
1,t rr t.r). U Aleksandropolj sam odlazio
r lyrrrlima koji su, po mom dedadkom shvataniu, pripaclali "vi5im' i
ir, r rrint" krugovima, i nisam Zeleo da me oni upoz.nrritr l<eo zrrnatliiu,
,

65

[/

l"
n1
I

l
I

ti

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

da sam prinuden
ni da posurnnjaiu da mi se porodica nalazi u oskudici i
Sve ovo je u
maistor'
obidan
kao
do ,lo"n. ," ,uoi" trobkove zaraduiem

ono vreme duboko vredalo moie samoliublje'

Tako sam i te godine za U'krs, kao i obidno' otiSao u Aleksandropoli, nekih SezdesJt milia udalien od Ka.rsa, da bih proveo l:k1.ut"-"
privrZen i koii me ie
sa porodicorn svoga uiaka ko-e sam bio veonla

uvek puno

voleo'

ostalog'
Drugoga dana ove posete ulna ml le za \rederom, izmeclu
nesrcia'"
neka
ne
desi
ti
se
rekla: "S-lulai, pazi da
sam ie
Bio sam z-aprepa5ien. Sta bi to moglo da mi se desi? Upitao
na 5ta misli.
..Ni sama tr to sasvim ne verujem'', klza|lie,..ali neSto 5to je za tebe
mogao da se ostvari i ostaDroredeno se vei ostvarilo, pa se pla5im da bi

iak." Zatim mi ie ispridala sledeie:

dolazio slaKao i svake godine, podetkom zime ie u Aleksandropolj

p"palo
botrmnieurtg-ofipM^raitos, a moioi uf ni je iznekograzloga
l"
bumoiu
met da ovog gatara pozove i da od niegtzattaLi da predskaZe
mnoge od swari koie rni pr-edstlle' a nekc

Jnenor.. O"nl" pt.atkazao

L"ko ie uina rekla' ve6 dog:tlilt' 'Ali hvala bogu"' nastaviies imati veli; ,;;"", "dve swari tise joS uvek nisu desilc: iedna je daoPasnost
od neozbilina
k,-i ,rrlu ,',^ desnoi stra.,i, a druga da ti preti
god
gde
oprezan
budi
toga
sreinog sludaia sa vatrenim oruiiem'" Zbo
ludaonom
ne
veruie
,. f.t."?', zakliudila ie uina, rekav5i da.ie, iako ona
ku, u svakom sludaiu bolie da se pazi'
meseca pre toNjena prida me ie iako zapaniila, buduii da sam dva
koii sam morao da Ie*" ,tn i.rnol strani zaista bio dobio potkoZni dir'
gotovo svakodnevno
Eirn tf."tt -.r.. dana i zbog diieg diS6enja sam
nisam pridao' pa dak
nikome
midutim,
bolnicu. O tJm,
"";nu
moia uina koia ie Zi"Ji^ri" "kod
onda
odakle
i
ie
luie nisu za ovo znali,
"i*tii
vela tako daleko, mogla da zna zt to?
po5to u sve
Uininoi pridi, mJdutim' nisam pridavao veliki znadai'
proro-anstvo
sam
ovo
i na
t" prij" o pioticaniu sudbine nisam verovao'

oJ

";in

t" ,.,

ubrzo z.aboravio.

On ie'
U Aleksandropoliu sam imao priiatelia P! irne.nl Fatinov'

komandanta iedne od deta puka

oDet, imao priiatelia Gorbakuna, sina
od grdke 6ewrti'
nedaleko
iJB^tu", f.olii. bio smeSten
66

BOGACEVSKI

Oko nedelju dana nakon

Sto

mi je ujna ispridala onu pridu, taj !c

I,a_

tinov do5ao kod mene da me pozove da sa njim i njegovim prijarcljcrrr

podem u lov na divlje patke. Re5ili su da podu naiezrroAladi.uz., k,rf .
se nalazi u podnoZju istoimene planine.
Pristao sam da im se pridruZim, misle6i da

ie to biti dobra Prilil.r

za odrnor. Bio sam veoma umoran, po5to sam dosta napnre ulilT.r' u

Proudavanje nekih interesantnih knjiga iz neuroparologiie. ()sim rrg:r,

od ranoga derinistva sam voleo da pucam.
Jednom sam, kada mi je bilo samo iesr godina, bez pitanja uzeo
.c=evu puSku i otiSao da lovim vrapce. Mada sam vei pri prvom pucnju
l)ao na zemlju, to je moju ljubav prema pucanju samo joivile raipalilo.

Naravno da su mi puSku odmah uzeli i da su obesili tako visokoda niie

ie bilo nikakve Sanse da je dohvatim.Ja sam, medutim, od starih daura

scbi napravio drugu, koia je ispaljivala kartonske metke za moj pi_

(tolj-igradku. Th j" pu5kica, kada se napuni sirnom
olovnom sadmom,
,'ili pogadala ni5ta gore od prave, te je postala veoma vai.enamedu mo_
jir'drugovima, koji su podeli od mene da naruduju ovakvo vatreno
r rrnZje. Tako sam, pored reputacije
odlidno g,,oru,i.ara,, stekao i lep iz_
r

rrl prihoda.

Nakon dva dana, Fhtinov i njegov prijatelj su do5li po mene i kre_

rrrrli srno u lov. Morali smo peike da predemo oko petnaest kilometara,
i):t snro zbog toga posli u zoru, dabismo do uvede bez Zurbe stieli i rano
,,lrrdeg jutra bili spremni da patke dodekamo kada pole6u.
lJilo nas je ukupno dervorica, jer nam se pridruZio i jedan vojnik,
ni kornandanta Gorbakuna. Svi smo poneli oruLie, a Gorbakun je
rrrr:ro dak i vojnidku pusku. Posto smo na jezero stigli.kao
sto smo plani, rli, zaloLili smo varru, podigli kolibu i otijli na spavanje.
l)igli smo se pre zore, podelili obale jezera medu sobom, i podeli da
r
k:r'ro
da ptice uzlete. sa moje leve strane se nalazio Gorbakun, sa
'
r,r jorn vojiridkom puikom. Opalio je na prvu patku koja je
uzletela,
, l,,k
ic joS uvek bila veoma nisko, i pogodio me pravo u nogu. N,Ietak je,
', r :,r'ciu, pro5ao skroz i nije zakadio kost.
lir je, naravno, pokvarilo ditavu zabavu.Noga mi je dosta krvari_
| | i lx,dela je da me boli, a polto nisam mogao hodarn
drugovi su do
I rr, r'lrorzli da rne odnesu na improvizovanim'.sili^ru
naiinienim
1,,

rsif

",11'rril<i.

D/

BOCACEVSKI

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

bilo po-

zacelila, budu6i
ie
ostao sam kod kuie i rana mi ie ubrzo
dugo hramao'
medu.tim'
sam'
ovoga
posle
vredeno sano meso;
-Ib 5to se ova nezgoda poklJpila sa predvidaniem ovdabnjeg gatara
od kasniiih Poseta
,riinilo i. da se priliino zan"rislim' Priiikom iedne
vratio u ovai krai i zaduo ,"- d^ se eung-dok Mardiros
da

uiakovoi ku6i

molio sam ujnu da mi ga Poielic'

visok i mrSav' veoma blePredskazivat -" iJ"#'o po'"tio' Bio ie

pokreta' karakterisddnih za slaoboumaif-, tfr;" i nervoznih, iaotidnih

ne.SvremenanaVremebisestresaoineprestanojepuSio'Nesr.rnrnjivo ie da je bitl veoma bolestan dt-rvek'

'SudLinu proricao na sledeii naiin:
ie
red
ptlu? ttp.-^
izmetlu dve upaliene sve6e i podigar"Si.pat"t
ur rarrrluu
Jtru
Seo bi
odiiu zurio u svoi nokat na palcu' tut

d:lg1t,t" t'i obuz-eo nekakav dre-

-ai.re
;:,i ffi; il;i"-;plt" "^ u noktu-ui'ti'
::",'::ff::11:
'."t9
6e.ioi
il:#lHili'iilJ#; ''" "ni' az^ti'17''I5ta
':l:-tl1ll'
ko nije pT:.:1l.TlT:::
nek'ga
:T,""". ffi;;,.,.i.iludui''o't
.^r,^

Xtn L,i

rckarr

il::ili#;i;;;;;'i:rr:s::i:'::::1",'.T:ffi
im::
ill;iT""-,il i"-. ." a Livi' a"ko *ogu .i 1 "i'i:-g'1.'.":
e:

ie

""u

&ffi;;i;i.-p;;;;esto

pr"d'k^zio',i iednog dana 6u si-

ispunila'
g,r..ro irpridati kako su^se ta prorodanstva
i na ios ]ednu poiavu kolu
Tos leta sam u Aleksandropoliu naisao
da obiasnim'
rKU rtr)drrr mogao
nikako*nisam
'rv64v '- ";;
nekakvo napusteno zemliiste'
Preko puta uiakove ku ;; nalazilo
r^^..loln i imqn
-^-^

-^

-:
.topol?:T-::::::dopadaro'iimao
'#;td;;;"
"";;?;t"";;1,iru""r"*a.raf
odem da ritam lti da nesto :id]T:
ig'"r" decaiz:yih 9"Jgis-'."1i;*::
fi;:i'#
"uJ
\ .."."

#;;;

rrr uu'd'' aLL'\L

*'nilill'"*il;';;;i"l'C't?^i;.'nl'"1,11'1.1-::;'i:i;:l*:::
nije smeuuku i rireteZ ali meni to nikada
sv

su igre swarale nevero\u""it

talo u radu'

.i"lg" a""a sam sedeo p:d.'p"ri11'"T^T:t"::f:*?;il';5;

o""f'0":i,1tJffi ;;;;';;ix.,i..l."anie,svoienedi5:l*::::*
f

f L" ji ie biti of ?d:1.",^d il's:-"]1::,::l?H:iT:;ff XtT

fn:?;ffi toga.
il#;i.ii"r"1i9;;'";;
f 5:ll::ll1?,:','i:i*'t
trebalo da 'ot ldu upisani ios i datum
na grbu

""'e.b'
Irrurru'r4'r

doZen]e. Pored
godina.

ie

Izvesni jaki utisci se doveku nekako duboko ure7.u u pamicnjc, ;rrr

tako i ja dak i sad seiam kako sam razbijao glavu oko toga kal<o dr na
najbolji nadin uklopim cifre 1888. Sav sam se bio udubio u posao, I<atle
sam iznenadazatuo odajnidki krik. Skodio sam, ubeden da se nckorrrc
od dece u igri desila nekakva nesreia. Potrdao sam tamo, i uglcdao slcde6u sliku:
Jedan od dedaka je stajao usred kruga nacrranog na zemlji borc6i sc
za dah i praveii dudne pokrete, dok su ostali stajali ne5to dalje i smejali
rnu se. Bio sam zbunjen i pitao sam o demu se radi.
Kazali su mi da je dedak u sredini jedan odJezida, da su krug nacrtali oko njega i da iz njega neie mo6i daizade sve dok ga ne obri5u. Dete
1e zaista iz sve snage poku5avalo da izade iz magidnog kruga, ali sve mu
to niSta nije vredelo. Pritrdao sam rrlu i brzo obrisao deo kruga, na Sta ie
,rn odmah iskodio napolje i otrdao odatle koliko god ga noge nose.
Ovo me ie zaprepastilo toliko da sam ostao prikovan na mestu, kao
onradijan, sve dok mi sc nije vratila moja uobidajena sposobnosr razmiiljania. Premda sam o ovim Jezidima vei bio nelro duo, nikada nisam
lxrmislio na njih. Ovaj zapanjujuii sludaj koji sam video svoiim sop\l vcnim odima mc ie, medutim, prinudio da o niima oz.biljno porazmi.;lim.
se

Pobto sam se osvrnuo oko sebe i video da su se dedaci vratili svojirn

ja sam po5ao natrag na svoje mesto, prepun sopstvenih misli, i
r,rstavio da radim na monogramu koji je slabo napredovao, ali koii je po

i11r'rrma, i
'

'.t'rrl<u cenu morao da bude gotov toga dana.

,f ezidi su sekta koja Zivi t Zakavkazju, prereZno u oblasrima oko
l'l,rnine Ararat. Ponekad ih nazivafu davolovim slugama.
Mnogo godina nakon dogadaja koji sam upravo opisao napravio
', ,rn naroditu eksperimentalnu proveru ove pojave, i utvrdio daJezidi
. rislrr ne rnogu svoiom voljom da izadu iz kruga koii se nacrra oko nlih.
I nutar kruga mogu slobodno da se kreiu, 5to je krug ve6i to je ve6i i
1'r, rstorkoji imaju na raspolaganju, ali napolje iz kruga ne mogu.U nje, ,r r ilr zadrZava nekakva dudna sila, mnogo jada od njihove uobidajene
'
., r,r1rc'. N4rdr sam jak, nije mi polazilo za rukomda iz kruga izvudem slaI ,r r ,, t'rru; za to je bio potreban joS jedan
lednako snaZan rnuikarac.
\ko Jezida izkruga silom izvuku on odmah pade u stanjc kof c se
'

'

'r\':l l(atalepsijom, iz koga se vraia istog onog trcnrrtl<rr

l<:rd:r ga u

krug
69

68

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Moram da kaZem da sam te godine ve6 bio podeo da pijem, istina nc

puno, ali kad bi me ponekad ponudili da popijem, ne bih odbiiao. S piiem sam podeo zbog jednog dogadaja u Karsu.Jednoga iutra, kada srtrrt
bio veoma unloran, jer sam ditave no6i udio i upravo se sprcmao da 1xr-

ponovo
nc vrate u krug' on u normalno stanle
dvadeset i ieclnog sata' u Sta smo
clolazi tek nakon trrnaqst sati ili nakon
se i sami uverili.
nikakvim drugirn sredstvima'
fJ normalno se stanie ne moZe vratiti
da to uiinirno' mada smo
ili bar moii priiatelii i ia nismo bili u strniu
koiima
za vraianie iz kataleptidkog stania

ponovo vrate. AIi

ve6 ovladali

a.ko ga

dem na spavanje, iznenada je dobao jedan voinik da me Pozovc tt srllror-

nu crkvu.
'Ibga dana je trebalo da se odrZi sluZba u nekom utvrdenju, ne sciam se viSe u dast dega, pa je u posledniem trenutku odludcno da ttdcstvuje i hor, tako da su u sve delove grada poslane sluge i posilni da poz.ovu horiste.
Po5to ditave noii nisam spavao, strmim putem do utvrdenia i sama
sluZba su me toliko iscrpli da sam se iedva drZao na nogama. Nakon boflosluZenja je u utvrdenju priredena zakuska zazvtnice, a za horiste ie
postavljen poseban sto. Po5to je video kako sam slab, horovoda koii je
r.'oleo da popije me je ubedio da uzmem da5icu votke. Nakon 5to sam ia

rul- ,..aJiuirna

-lo m<lgu da udine

ledino
o nioj ras-pola7-u-

savremena hipnoza i '-t""tt^

kratke balalice'
nlif-toui sveStenici, pomoiu nekakve
,.-t^ ^,
i predao monogran' uputlo sam
dovrsio
PoSto sam to veae nekako
se

u ruski deo grada,

ft"-

le Zivela

veiina moiih

Ottii::tLl,ll:::1:tl*'

"
razumenl ovu cudnu Polilvu'
a" bi oii mogli da mi pomognu da
tanosnia inteligcnciia'
"-"J
U ruskom delu Aleksandropolia {tvelaiesve
godine sl'i moii priirosme
moie
Treba a" rporn"nt- i'i a""' od
Karsu' sticaiem okoliu
tako
t"f;i I ptr"""i.'i, f.^f.o " ifeksandropolju
druSweni status' U
viSi
nosti bili znatno ,tu"lioJ r"tne i imaliznatno
moii roditelii' nisam imao nigrdkom delu grada, ;;;;" raniie Ziveli
grada' u ruskoi de(vrti'
ili;;; p;u",.Tir' sui""' Tiveli ui suProtnom.dclu
sveitenih lica' Cesto slnt im odlazio u
i bili dcca oficira,
'fu'Utnik"
postePeno sam

lropio zaista sam se oseiao mnogo bolje, a posle druge daie sva moia slalrost je iSdez-la. Posle toga sam kad god bih bio veoma umoran ili nervoz:rn popio po daSicu ili dve, a ponckad i tri.
Te vederi sam sa prijateljima takode popio da5u votke, ali drugu ni.;,rrn hteo da prihvatim, ma koliko da su me nudili. Dru5wo joS uvek ni1t' bilo pijano, jer su sa pi6em tek podeli. Ja sam, medutim, znao kako
',rvrrri u ovom vcselom druStvancetu obidno idu. Prvi koji bi se naiefle,',.ro uvek ie bio otac kafionik. Kad bi ga alkohol makar i malo savladao,
rieo bi da pevuSi moliwu za pokoj du5e onog istinskog vernika, itd,
',
da jo5 uvek mrgodno se1', rkojnog Aleksandra I... Ali poSto sam video
, li, rrisam mogao da odolim a da mu ne ispridam Sta sam tog dana video.
)'l isrrm mu, medutim, pridao onako ozbiljno kao Ananijevu, ve6 poma-

niitrolill^porodicarna
poseru, i po5to sam se upoznao;a
kvarta'
iobicl pristup u gotovo sve kuie ovoga
o poiavi-koja me ie toliispridao
sain
p*" o'ot'n koiol
se da
Se6am

ie

ktll[19

r"p..p"r,ila bio moi tlobar priiaielj Ananiiev'

:]:: ?j:^'l*
kraia' ve6 ie autorttatrvno lz'avro:
io ,tJriii. Niie me dak ni sasluSao do
Prev:rri"Ti dedaci ,u t-t"f to"o poigreli se wolom. takoverno5itr'
zgodnol"
ovo
'"
keko
Ntgn pogtedai
ie
li su te i napravili od iit -"g""I'
obuk:ro svoiu
ilto
tltugu
Povratktl
otrdao"u
-f'u
de bi zatim

to

dotlao ic,

(Nedavno se r^poriio kr,o sluzbenik u poKtannovu_novcatu unifbrmu.

niim podern u park' u Setniu'
r*;.kgt"ftf."; tf"ni'ieitao me ]e da sai otiSao
io Pavlova' koii ]e Ziveo
vremena
ali ja sam se rzvrnlo tla nemam
u istoj

1,,

Sr,i su me slu5ali paZljivo i vrlo zainteresovano, a kada sam zavr5io

podeli su da iznose svoja mi5ljenja. Prvi je bio kapetan, koji je rekao
|
, I r j<' nedavno lidno video kako su neki vofnici nacrtali krug oko jednog
1,.
je
dok on, kapetan,
'rltl:r, kof i ih skoro pladuii molio da ga izbri5u. Sve
,,,y, jcclnome od vojnika naredio da deo kruga izbriSe, vojnik niie mogao
, ! r rr:rclc iznjega. "fa mislim, dodao je kapetan, "da su oni poloZili nekai r r z.:rldetvu da nikada ne izaduizzaworenog kruga, i da iz njega ne izla, r rr ' /.1rto Ste ne mogu , ve| zato Sto ne Zele da pogez.c svoi z.avct."
,r

ulici'

r r --r-: sluZbenik'
r.i^ ic
rreome doba
r]obar mo^r.-rl-^-ir, bio
ie veoma
Pavlov, po zanrmanlu bankarski
kanonik
niega su se zatekli otac Maksim'
mak, ali velika pijanit^' Kotl
tapetan
Artemin'
imenu
artil]eri]ski oficir po
Pili
poz'navao'
"i"tat"it,
""i"..rf.t"
iitS dvoiica koiu sam iedva
'Ibrentiiev, "
uditeli

su votku, Pa su me

S;;il;k'
rt"i" t'"t

'is"o

pozvali tl^ im

se

irrliivo.

pridruZim i ponudili

mi Piie'

r{.u

7l
70
!

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

ih u uobidaienim
Kanonok jc rekao: "Oni su davolove sluge' i davo
potdinien' i pookolnostima ne dira, po5to su niegovi' Ali i sam davo ie
svoiu vlast on ie'
Sto ga njegova sluZba obavezuiJda svinla nameie
nezavisnost
nroi. ,. ,.?i zato dasaduva privid, na ovai nadin ogranidio
To ie ba5
sluge'
niegove
su
da
oni
jezidr,tako
liudi ne posumniaiu
cla

kao i sa Filipom."

ovi liudi'.poito
Filip ie tio policaiac koii ]e stalao na uglu i koga su
po pi6e i cinisu imaii nikog drugog na'raspolaganiu, slali Povremeno

sneina'
"Fi'Ako ia sada, i..i*o, napravim nercd na ulici"' nastavio ie on'
to
6.e
on
stanicu.i
lip je bez rtr*rli. obavezan tia me povede u policiisku
ie
ali
udinilo dudno'
,u^t o i uraditi, fbrme radi i da sL drugima ne bi
"t za<lemo zavgaoda me pusti i pri tom neie zaboraviti da kaZe:
zato dim
"Molim vas, mali bakSiS.""
"Pa, i Nedastivi ba5 isto tako posruPa sa svoiim slugama' Jezidi-

;;;;*.
o

'I'amo5n]a

poii.iitto tt"Zba

ma."

bila naprosto
ie u to vreme

Ne znam da Ii ie ovu epizodu iz-mislio tog

qodila.
u

6asa

ili

se ona zaista

i do-

nikada duo za takvu poiavu' i da

ie rekao da nije
da
mi5lieniu nedega takvog ne mo7'e ni da bude' Rekao ie
i
Sto'
dudesa
Zao Sto mi, paietni liucii, veruiemo u takva

-irtili"riiski oficir

p"

"j-J#t;
mu ie veoma
5ta viSe, oko niih ioS i lomimo glavu'
dvrsto veru;e u
Uditelj Stolmak ie na to odvatio da on' ndprotiv'
Sto pozitivna nauka"niie u
natprirodne poiave i tla ie, ako ima puno toga
sada5nji brz napredak ciuz
ie
da
,rnJ',],-l da obiasni, o,t,^,ui- ubeden
misteri.ie metat'ivilicaziie savremena nauka ubrzo dokazati da sve
"Sto
se tide dinieni,iff."g ;u.o *ogu da se obiasne fizidkim uzrocima'
magnetod.onih
." r f.Z;"i ie sad ied" nastavio ie, "mislim da ie to iedan
iz Nansija'
skih fenomena koie trenutno ispituiu naudnici
prekinuo uzviknuvPavlov
ga.ie
ali
neSto'
Zaustioie dakafueioS
Daite svakom od:riih po
Si:"I)avo da nosi i niih i sve davolove sluge!
ne6e moii da zadrL| Piimo tl
oola fla5e votke, pa ih viSe nikakav davo
votke')
iJrlti;. irrr.nuui (A Isakov ie bio vlasnik tamosnie Pecare
po odlasam
vei
misli'
moje
ne samo da nije sti5ao
Ovai razgovor

a istovremeno sam podeo i da

sku od Pavlova Postao io5 zamiSiieniii'
z'e obrazovane'
sumniam u ljude koie sam dotad smatrao
72

Narednog iutra sam sludajno sreo glavnog lekara J9. drviz.ijc, dol<to
ra Ivanova. Pozvali su ga da pregleda naSeg bolesnog suseda,-|ermcninrr,
a mene su zamolili da dodem i da posluZim kao prevodilac. I)r. Ivrrrov j..'

uZivao veliku

ugled medu me5tanima i imao ie veoma razgranarrr prrrl<su. Poito je desto navraiao kod mog ujaka, dobro sam ga p()z.nllvao.
Nakon posete bolesniku, upitao sam ga: "Vaia ekselenciio", (irrrrro
din
generala) " obiasnite mi, molim vas, z.a5toJezidi ne rlogtr da izrrie
clu iz l<ruga."
"-l-i to misli5 na onc davolove sluge?" rekao je on. "-lb je naprosto
histerija".

"I{isterija?" zainreresovao sam se ja.

"l)a, histeriia,..." a zarim mi je o histeriji izverglao veliku gomilu
qluposti, iz koje sam mogao da razumern samo to da je histerija histerija.
'lb
sam vei i sam znao, po5ro u biblioteci vojne bolnice u Karsu nije bilo
knjige iz oblasti neuroparologije i psihologijc koju nisam proditao, i ro
vcrrrlra paZljivo, pofto sam s velikom priljeZno5du p relazio rako reii svaki
rt'd, u svojoj velikoj Zclji da kroz ove grane nauke nadcm objalnienf e z_a
1r, j;rr.'u sa mi-sterioznim pomicanjem stola. Stoga sam ve6 veoma dobro
| :rzumco da
ie histerija histerija, ali Zeleo sarn da znam i ncito viie.
Sto sam viSe uvidako kako je te5ko naii re5enje, viSe me je nagrizao
i radoznalosti. Nekoliko dana vei nisam viSe lidio na sebe, niti sam
'v
', lr:, cla ma 5ta radim. Stalno sam mislio samo o jednom: :'Sra istina?
ic
t )no ito piSe u knjigama i 5to me ude moji nastavnici, ili dinienice sa kotrrrr:l se stalno sudaram?"
LJskoro se zbio joS jedan dogadaj, koii me
ie porpuno smeo.

l)ct

ili

Sest dana nakon dogadaja sa Jezidima,

iednoga

rrrr PoSao da se

jutra kada

umijem na desmi - tamo je u to vreme bilo obidaf

sa se

.rlio iutro umiva izvorskom vodom spazio sam na io5ku grupu Zena
| , r1r' su uzbudeno razgovarale. Po5ao sam do njih, i duo sledeie:
r

lb noii se u rararskom delu grada pojaviogornak. To je bilo tamorr, irrre za zlog duha koji se sluZio telima nedavno urnrlih liudi i koji se
I ',,1.rvljivao u njihovom obliku i dinio svakakve gadosti, narodiro nepri,

rr,

l;1111r,

preminulog.

( )y1;92 puta se
iedan od ovih duhova poiavio tr tclrr

'l}tarina koji je

'l'i,rrrjcn dan pre toga, sina Marijam Badi.

l5

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Bogadevski mi jc veoma mnogo pomogao, ali ie naZalosr utrrzrr

otiSao, jer je dve godine nakon svog dolaska u Kars dobio mesto voinog sveStenika u jednom garnizonu u gradu u oblasti oko Kaspijsliou

sam znao' budu6i da rnu se kuia naZivela do odlalazila odmah do nase stare kuie, u kojoj ie rnoia porodica

Zr srtrti pogreb ovog doveka

skauKarsigdesami5aodaodStanaranaplatimkiriju..Ibnrprilikonr
kako iznose telo presam posetio;nekoliko suseda Tatara i video sam
minulog.
, :L
fo i. U;o mlad 6ovek, koii f e nedavno stupio u policiisku sluZbu r
koii nam ie dolazio u posetu. Veoma dobro sam ga poznavao'
' Nekiiko dana pre toga pao sa konja prilikom takrnidenia zvanog
ie
lako mu te
clZigitovka,i pri tonisu -,ir", kako tu tvrdili, z vezal^creva'
kako bi
Z]ve
d151.
*inl f.f."a po i-"n,, Kuldevski, dao da popi]e punu

*i ,. ".."u" ispravila",
brzo sahranien.

obidaiu ie veoma
iadnik ie umro, i po tatarskom

telo i poku5ao ie
Tada ie, kako izgleda, ovaj zao duh u5ao u niegovo
buku i Lazvodigao
video
neko
da ga odvude ,t^rrrf ku6i, ali ie
\n i.t.'o
ve6u Steru
nekakvu
spredili
bi
kako
niJ.r" uzbunu, t" * dobti susedi,
ga nai
odneli
grklian
koiu bi duh mogao daizazove,leSu brzo prcrezali

trag na groblie.

"u oi,o-

vei<raju se medu pripadnicima hriS6anske veroispovesti

se
Sto
toga
zbog
duhova ulazi iskliudivo-u tela'latara'

rujc da ta vrsta

vci se
tatarskotn obidaiu kovdeg,ne zakopava odmah duboko'
Duhovi
stavlia hrana'
lamo ovlai prekriva zemliom, a rikovdeg.se.desto
su zakopani duboko]i
hriS6ana'
telima
sa
krai
i"St o -ogo aa izadu na
Thtare'
ko
-'" u zemlju, i zato vi5e vole

p;:;^

da
Ot"; iogadai me ie potpuno.zbunio' Kako sam to mogao sebi
bili
se
su
uglu
Na
sebe'
oko
objasnim? 5i" ,r* ,ttnol logt"dlo s1n

koii ie bio pri

okirpili moj uiak, cenjeni Geirgi Merkurov'.niegov sin
Sva troiica su
tome'
o
f.r"1'r, Sf.ofouania, i pc,iicaiac, i svi su. oni govorili

duZe od mene i sigurno su

uZivala opSte po5tovanieisvi su Ziveli znatno
sam na niihovim lici,n"U -rrtg" stvari o koiiina ia ni ne saniam' Da li
ie da su
*" uia"o Jpravdani gnev, bol ili z'aprepa5ienie? Ne' izgledalo
za rukom da zlog duha
dak zadovoi]ni Sto ie-ovoga Puta t'eko* poSlo
kazni i da spredi niegove nepodop5tine'

da bih uz niihovu poPonovo sarn se bacio na ditanie knjiga' u nadi

rnoi mogao da zadovoliim onog crva kolt me le nagrlzao'

74

lnora.

U vreme kad je Ziveo u Karsu i bio moj nastavnik u n:r5 odnos jt.
uveo izvesnu specifidnost, naime ispovedao me je svake nctlcljc, irrko
joS uvek nije bio sve5tenik. Kada jc odlazio naloZio mi je, iz.rrrcclu osL:rlog, da rlu ispovest svake nedelje napi5em i po5aljem u pisnru, olrciavii
mi da 6e mi ponekacl od$ovoriti. Dogovorili smo se da svoja pisma ieljc
preko mog ujaka, koji ie ih z.atim uruditi mcni.
Godinu dana kasniie, Bogadevski ie u tanskaspifskoj oblasti napustio svoju duZnost voinog sveStenika i zakaluderio se. U to vreme se
lrridalo da je ovo udinio jer mu je i.ena, kako izgleda, imala vezu sa nel<im oficirom, pa ju je Bogadevski orcrao i nije vibe hteo da ostane u tom
gradu, pa dak ni da zadrLi mcsro u crkvi.
Ubrzo nakon 5to je Bogadevski napustio Kars, ja sam oti5ao za Titlis. U to vreme sam od Bogadevskog preko ujaka primio dva pisrna,
posle dega od njega nekoliko godina nisam imao nikakvih vesti.
-|ednom prilikom, T.netno kasnije, sludajno sam ga sreo u gradu Salrari, dok je izlazio izku,(e tamoSnjeg episkopa. Na sebi je imao monasl<u rizu jednog poznatog rnanasrira. Nije me odmah prepoznao, jer
srrrn u nreduvrenlcnu odrastao i dosta se izmcnio, ali mu
ie kad sam mu
n'kao ko sam bilo veoma drago 5to me vidi, pa smo se nekoliko dana de.,to nalazili, sve dol< obojica nismo otiSli iz Samare.
Nakon ovog susreta ga nikada viSc nisam video. Kasnije sam duo
,l:r nije Zeleo da ostane Ll svom manastiru u Rusiii i da uskoro oti5ao u
ic
lirrsku, a zatim na Svetu Goru, gde se takode nije dugo zadrLao.Zatin
i{ nlrpustio manastirski Zivot i oti5ao uJerusalim. lh se dogodilo da se
;,r'ijatclji sa prodavcem brojanica koji je svoju robu prodavao u blizini
rijcg hrama.
()v:rj prodavac je bin kaluder iz reda Esena, koji je Bogadevskog,
, r rlion 5to ga je najpre postepeno pripremio,
uveo u svoje bratswo. Tir
ll,

;, llogadevski, zahvaljuiuii svom uzornom Zivotu, naimenovan najpre

r rrrrstojnika, a zatim i za stare5inu jednog ogranka ovoga tlratstva u
l' I il rtu; kasniie, nakon smrri je dnog od pomoinika vrlrovnog oca glavr

,, !1,

rnllnastira, Bogadevski jc postavljen na njcgrlVO lllcst().

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

BOGACEVSKI

O niegovom rzuzetnom Zivotu tokom ovog periodl qYo-t"*:ludcrvi5a' koii je BogadevS"o., Br.,ii, od iednog svog priiatelia, turskog
rr.rg i.r. rr..^o. P.."togt*t^- oa.1i1Sa dobio ioX iednopiismo'p.:tobila.priloT'euiaka' Pored r,"koliko redi blagoslova' u prismu ie
slika
nekoliko
i
"G.f.t
kaludera'
n"'i .tj.gou" mala fotografiia u odeZdi grdkog
svetih mesta u okolini-Jerusalima'
za sve5tenidki po-

Dok ie bio u Karsu, ioS uveksamo kao kandidat

o moralnosti' GovotoZal nogatevski ie imao vrlo originalne stavove
morala:
dva
i'1ll:!i:Lt1]:,f .1:lt
,io 1! i urlo me da na zemlli postoil
prrpatoko- hiliada godina sworio sam Zivot' i drugi' sublektrvnt',kolr
itd'
liudi
grupama
d" poj.diil.im"a, naciiama' krallevstvima'
i zapovemoral su" wrdio ie on' "ustanovili sam Zivot

i'

"'Obl.kriu.risam Gospotl Bog dao

proroka' i on ie posteP.reko svoiih
koj.l"ie
formira ono Sto se naziva savepeno postao osnova.,a koioi " u dou"ku
Obiektivni
opet, o"o Stu obiektivni moral odrZava'

,ti

Siu. Ova savest ie,

moZe iedino da se.Siri'
moral se nikada ne menf a, ve6 tokom vremena
su izmislili liudi' i stoga predstaSto se subiektiunog -orala tide, niega
do neroda io..l mesta do
vlia relativan poiam koli se razlikuie"otl narode
nekom peod specitiinog shvrtania dobre i zla koie u

-*rrl f.tiirrl'isi

riodu preovladufe.
"svako
"Ovde uZtkavkaziu, na primer", nastavliao ie Bogadevski'
sa gorazgovara
kola
i
lice
bi smetrao da ie Zena koia ne pokriie svoie
IoSe
za
opet'.
bi'
Rusiii
pokvarena i io5e vaspitana' U

,ro- ,l"-oralna,

Zenu koia sakrije lice i kovaspitanu, neljubaznu i bezobraznu smatrali

ne pozdravi i ne zabavlfa ga razgovorom'"
i" t""To5';;i;;;i;*,
ili
"fto
Ako dovek"ovde-u Karsu iednom nedelino'
'"
kupatflg' svi ie mu to zameUar leanom u dve nedelie' ne ide u.tursko
i da za:udara' mada to
smatrati
rati i zgraLtti se nad "fi-, 1t" 6e dak
sasvim suprotno:
medutim'
moZdaiopSte niie tadno' U Petrogradu le'
gazaneo'brazosmatraie
u kupatilo
ako neko m^k", i spoment odl"zaf,
i ode skriva6e
stvarno
tamo
vanog, glupog, prostog, itd;a ako.sludalno
tkttprostadki
,t
-'i ne bi pripisali takokako
-- ^-^t
"aii"gitt,"f."f.o
to
za
ilustiaciiu
le takozvana moralnost'
"Kao"veoma <iobru
uzeti dva
"moZemo
dast, relativna", nastavlo ie Bogadevski'

oclnosno
76

dogadaja koja su se pro5le nedelje odigrala medu oficirima ovde u I(arsu i oko kojih se podigla velika praSina.
Prvi je sudenje porudniku K, a drugi samoubisrvo porudnika M:rr-

KOVA.

Porudniku K. ie sudio vojni sud, zbog toga bto je obu6arr Ivrrnov:r

udario u lice i to tako brutalno da mu jeizbio oko. Sud ga osl.lrrcli.,
ie
po5to je istragom urvrdeno da je obu6ar pukovniku K. mnogo driclij,rvao i da je o njemu Sirio uvredljive glasine.
PoSto me je ovaj sludaj veoma zainteresovao, odludio sam da bez
obzirana dokaze iznesene na sudu postavim neka pitanja porodici i poznanicima nesreinogu obuiara, kako bih za sebe uwrdio prave razloge
ponaianja porudnika K.
"Porudnik je, kako sam saznao, od obuiara Ivanova narudio naipre
iedan, a zatim joi dva para (izama, i obe6ao da ie mu platiti dvadesetog
u mesecll, kada i sam prima platu. Kada mu porudnik dvadesetog nije
lroslao novac, Ivanov je otiSao do njcga kuii izatraLio ono5to mu priparla. oflcir mu je obe6ao da ie'ru platiti sutradan, ali sutradan je ispratu
l)onovo odloLio za surra. Ukratko, dugo ga jezavlatio "od danas do sutrrr". Ivanov je medutim, povremeno ipak dolazio da traZi svoi novac,
1xrSto je to za njega predstavljalo veoma veliku sumu. Bilo je ro gorovo
.,vc 5to je imao, ukljuduju6i i celokupnu ubtedevinu
njegove Zene, pralje,
krja je godinarna odvajala kopcf ku po kopejku, da bi sve to dala rnuZu da
lirrlli materijal za porudnikove dizme. Pored toga, Ivanov svoj novac
ie
lr:rstavio da traLi i zato Sto je morao da l-rrani Sestoro male dece.
Na posletku se porudnik K. iznervirao zbog Ivanovljevc upornosti,
1',r jc naredio svom posilnom da prosro kaZe kako nije kod kuie. Nakon
rotl:l ge je naprosto oterao, i zapretio rnu je da ie ga strpati u zatvor. Kojc posilnorne narcdio da Ivanova, ako se opet poiavi, dobro rz",ri'no
',rlrrti.

I)osil'i, koji je bio dobar dovck, nije Iva.ova izrnlatio kao Sto rnu je
',,1rodar bio naredio, ve6 ga je pozvao u kuhinju na razgovot u Zelji da
'' r rr:r prijareljski nadin ubedi da porudnika viie nc ljuti svojirn posera, , , r Iv:lnov je uiao i seo na stolicu, a
posilni je podco da tcrupa gusku za
1,, , t rrf c. Mdevii ovo, Ivanov je primetio: "tko, drrl<lcl NaIa uospoda i
,,

'',1,,

rrlari jcdu svaki dan pcdenu gusku i nc pl:riajrr sr,',ic rhre.vc, a nro-

; r ,1, r-;l

eladuju."

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

koii se
trenutka u kuhiniu uiao i poru-inik.K'
veliku
dograbio
jc
stola
t"'nt'tneo toliko cla sa
duvSi Sta ie Ivanov
oko'"'
'"ftda mu ic izbio
cveklu, i udario lu^"o',a u lice tako iako
bio tako reii diiametralngslitytLi'
it
"I)rugi sludaile'r, ;;;
niic bio u staniu da plati
no suprotan prvom: t';;;;ip;;dniliMakaro'
Masvelovu' pa se- zboe toqa ubio'
Desilo

se da ie toga

clug izvesnom kapetanu

Mora

se

i";;;;

reii d"

M"wtlou bio oko"ii ko-cktt' I takode

i da ie

Svima
t'lto ni dana a da.ekoga ne prevari'
Duno varao nrr kartama' X11"

da ne igra. po5reno' ,
sa
ie bilo oiigledno
- :, r\{akarov
ie igrao karte
Kra6e vreme p" ouJg dogadala porudnif
ne
prokockao
tom
rtJli-i je trio'itr4asvelov'.ipri
nekim oficirina,
od NlaSvelova pozalmro Lrz
ko-1u
sopsweni novac, vei
ie
N1akatri <lana' PoSto ie surna bila velika'
obedanie da 6e mu vratiti Lroz
odrT'i
da
a"t'u' t Oi::; niie bio u staniu
rov niie mogao d" t" ,;k";i;" oi
ubiie nego da ukalia svoiuotrcirskuiast'
datu red, odludio ie da se radi]e
sludaiu

-.a"

;;;;r"t

i"t-u

JtigtJilt zblg dugova U iefn'91

obc ove ,*,'i

ie

"t""
aitg";t sludaiu duZnik ubio'7'a'
poveriocu tUt"tg'gtft-'" t'

duZnik
Zestoko osudiMakarova svi iz niegove okoline
Sto? Naprosto zato sto bi
bi kada ie red o obu6avali da niie pt"tio a,tg;';^i"iy 1'lisi'erov{aok
od gladi
i ako bi sva niegova deca pomrla
ru Ivanovu to bilo t' tJdt' - eok
obuiarima'
t^sti ne bavi plaianiem duga
decu'
-l"t t" f.ta"f., onti"tt" *pStt
t''"uSi'de5ava stoga Sto Iiudi svo!u
Ovo se. pon,u'1urn,
dovek'J<liukai''ii-^ ioi uvek formiribuduii
u onom pcrioclu katla st tt
priroda u
Lo"ut"tii^".t"' di-t. spredavalu da sama
;il;;"6i*
,"
uoblidil"i:\t*t |tl*:godiSnie borbe
niima razvrle or,,,.'*u"" ftoii se
istih takvih konvenctla'
koiu su naSi preci vodili protiv
na tome da ne prihvatam nikakve
Bogadevski ie desto insistirao
ni od ma
me neposredno okruZuiu' tako
konvenciie, kako od liudi koii
koga drugog.

b: it;?.".

ii

fbrmira
a ko ! i ma neko g kli ukaj u se

Ti sijo5 sasvim mlad. Nisi ni podeo da Zivi5. Ovde bi rnoZda svako

nrogao da te nazove nevaspitanim: moLda ne znaS kako da se pravilno
pokloni5, ili kako da kaZeb pravu stvar na pravi nadin, ali to niSta ne mari, samo ako kada odraste5 i kada bude5 podeo da ZiviS u scbi budci
imao istinsku savest, to jest osnovu obiektivnog morala.
Subjektivni moral je relativan pojam, a ako si pun relativnih poimova ti 6ei kada odraste5 uvek i na svakome mestu postupati i druge
ljude procenjivati u skladu sa konvencionalnim stavovima i predstavama koje si stekao. MoraS da naudiS 5ta Iiudi koji te okuZuiu smatraju dobrim ili lo5im, ali u Zivotu mora5 da postupa5 onako kako ti sopstvena
savest nalaZe. Slobodna savest ie uvek znati vise nego sve kniige i svi
uditelfi zajedno. Zasad, medutim, dok ti se sopswena savest jo5 uvek
nije uoblidila, Zivi u skladu sa zapoveSiu naSeg Uditelia, Isusa Flrista:
"Ne dini drugima ono Sto ne Zeli5 da oni udine tebi."
otac Evlisi, koii ie sada vei star dovek, imao je tu sreiu da bude jedan od prvih ljudi na svetu koji su bili u stanju da Zive onako kako je na5
BoZanski Uditelj, Isus Hrist Zelco da svi Zivimo.
Neka njegove molitve pomognu svima onima koji 7-ele da budu kaclri da Zive u skladu s Istinom.

:"ll,t'l"T:;

morar' koii dorazi samo od

;;J:,?;ffi;il;;'b-';i;ktivni
a', *\"
il#ilH i; i# *i.; " l' il"-'t1r*lPiT:::::::jl'J;i;:
" "ll ::^':? fl i9: :: *ff :,i.i,.;"fi;J;:.tt""s"-ffi

,",,

savesti", govorio ie Boga-c-eYskit

ou

;f

*ffiil:"ilil;;ili;i;"Pio':"^l"il:'::u:'"*:::::*ibiie ti uvek dobro' ma gde

i:;::ffi;t;';";;;ff

se nabao

';fom

7g
78

GOSPODIN X,

X,ILI

KAPETAN POGOSIJAN

voljili, podeo sam

aarkis

vlazove' gospodin X' trenutno le

Pogosiian, ili kako se danas

Zunda i Solomonskih ostrva'

Po poreklu

i"1"'-"t'i",

tZakavkaziu' u gradu

rodio

ff l:'l^f,: lifi lI [ :':J iil]#il

ednom sam, recirno, dok sam u dru5wu hododasnika iz NeksaniSao na versku svedanost u jednom mesru na planini Eadur,
,r rctlu Jermenima poznatoj kao Armena-Prec, lidno prisustvovao sle-

,lrolrolia

vei slu5ao od niegovih rodimom

blizu nas i desto dolazili u posetu
,.1i", i.;ii tilu Karsu itanovali
naipre udio u
tog iednog sina i da ]e on
.cu.znaosam oa t-;il;;;
a da le sada na bo"Temasan Dproc", J[;;Ft;";i.skoiiogoslovi]i'
eoslouili u F-hmiiadzinu'
g'ld" PX"'"-1 l^1I"*
pogosija^."i ,odi;;iii su bili ?
C)tac mu le Po zazauz'eliRusi'
grad
ovai
su se preselili ubrzo posio 'u
alizo v ala za v ez zlaf a' koia se specii
nimaniu bio b oj adii,' f,rn"lf* "";f i

,l, r:crrl dogadaju:

Volovskim kolima su u istom pravcu vozili bolesnika, paralizovai<)veka izrnalag sela Paldevan, pa smo tokom puta zapodelirazgo'rl
\ , s:r rodacima koji su ovog bolesnika pratili.
'r
l)rrralitidan, kome niie bilo ni trideset godina, bolovao je ve6 Sest go' 1,,', r, dok je pre toga bio savrbeno zdrav i dak je sluZio vojsku. Razboleo
,
5to je iz voiske doSao kuii, neposredno pred svoje vcndanje, i
':rl(on
,1,
nije
mogao da se sluZi levom stranom tela. Uprl<os raz.nim tera'1i.;lc
,r,

t:'k"l'j

ri

vidim

-f

se za svebtenidki Poziv'
o n]emu sam
Pre nego sto sam ga sreo

ffi

PoSao sam da

rog ocaJcvalimpija u manastiru Sanaine. ISao sam, sem toga i na hodo'

i :riia do ve6ine svetih mesta razliditih veroispovesti u Zakavkazju.
lbkom ovog perioda sam ponovo imao prilike da budem svedok dir:rvog niza poiava koje su nesumnjivo bile swarne, ali koje ni na koji na, irr nisam mogao da objasnim. To me je ostavilo u io5 veioj zabuni.

i- hin in. snsv'

r::^ J^r,

religiji.

i da posetim liude o dijoj sam poboZnosti slu5ao, ditao

srrrn Sveto Pismo i Zitiia svetaca, pa sam dak tri meseca bio i udenik duve-

Turskoi' ali ie detiniswo proveo

Karsu'

l" *,,i T, : "r :T,'.'";5

mlad, u vreme kada le
;

se u

da ove odgovore traZim u

r':rzne manastire

5;il";".;il;;;;#;r'inp"1"1'oi"'pridemu,lidlokomlr,riu
mestrma'
ko]iplovi niegovim omilienim
ie na iednom. od tlt', ot'om
ir-.du

POGOSIJAN

tom na jelecima i pojasevimazadjultaj.2 Sarni su Ziveli veoma skromno,

a sve Sto imaiu su tro5ili da bi sinu obezbedili dobro obrazovanjc.
Sarkis Pogosijan fe roditelje retko poseiivao, tako da nikad nisarn
imao prilike da ga vidim u Karsu. Prvi put smo se sreli kada sam ja po prrvi
put otiSao u Ehmijadzin. Pre nego 5to iu tamo oti6i svratio sam na la'atl<o
u Kars da vidim oca, a kad su Pogosijanovi roditelii duli da idcm z.a lll"rnrijadzinzamolili su me da njihovom sinu ponesem mali paket sa rubljem.
U Ehmijadzin sam - kao i svuda - i5ao traZe6i odgovor na pitanja o
natprirodnim pojavama, buduii da se moje interesovanjc za njih nije ni
malo smanjilo, vei samo oiadalo.
Ovde moram da kaZem, Sto sam u prethodnom poglavliu vei i spofirenuo, da sam nakon Sto sam se za ove pojave izuzetno zainteresovao
podeo da prekopavam po knjigama i da se obraiam liudima od nauke, ne
lrih Ii za niih na5ao obja5njenje. Ali pobto ni u knjigama niti kod ljudi kojima sam se obraiao nisam rnogao da nadem odgovore koji bi me zado-

GOSPODIN

ILI KAPETN

k ama'
a s e p r epozn aj u po ru

i'1,r1,,ti ie specijalna

rllilu,: mlnTfi::J*l:f
' i*,g';: l"*LT

noinja Jermenki iz Erzeruma

8l

80
l
I

cosloDlN x, rllKAtEuli PocOsuAN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

niSta mu nile pomoglo' Nopiiama kod mnogohrolnih lekara i uiq1t".'.

a sada su ga rou Mineralne Vodi na Kavkazu'
iJt
u bezumnoj nadi da ie mu svetac
craci nosili ovamo, u Armena-prec,
pomoii i okondati niegove patnie'
smo' 5to ie hododasni6ki
Na putu do ,pomenutog svetog mesta
pred dudotvornom iko.bid"i, ;;;"li u seiu uitrti""ia" se iomolimo
p.orodikuii
u
iedne iermenskc
nom Hrista Sp^rit"tj", ko|" '" '-'^la'ila.
pri demu

;;;;-i""i..t^p

ce. PoSto ie i

invalid Leleo dase pomoli uneli smo

sam i ]a lidno

ga u

kuiu'

pomagao'

'

, r)^Arrr nq iiioi padini

natlin' 1e
do podnoZia planine Dadur' na diioi
Uskoro ru-o
na kraiu
se
"tgli
Zaustavili smo
bila mala crkva sa euJoruJ'"i- gtobt'tl'
ostavliaiu.svoja koll
kolskog puta, gde rtoJJ"s'liti ob"idno
1P-t-t9tt
pe$ice' 5to mnogt' prema
mgra-p.eniati
,Joko dewrt milie
r."rf
na
".i-i"fi"
dot< drugi idu nr koleninra' ili
tamoSniem obidaiu' ii"t Utti""gi'
neki drugi naroditi nadin'
r-^r: .r^,,-1"^
cr
se rz-

nenada

do vrha ovai

^.,oi
p"r"title"t" digli iz kola dati ga odneli
bude mokako
onako
usprotivio, i ptZ"itl a" pokuSa da '" '^-'
p"podeo
i
on
ie
Spuitili su ga.na zemliu

Kada su

gao, puzeci popne do

vrha'

9"

di"ni: uz takav napor da ga ie bilo

r"",a'"uo1''it"ii'
ie
odbiiao svaku pomo6' Putem se
Z"f"r"t f"gfedati' I a"qt;t
se do
tr-i-s1t3' stigao na vrh' dovukao
desto odmar"o i f.ot"r'io 1'", 'l^ko"
i
odmah
crkve' poljubio na-dgrobni kamen
svedevog groba u

;;fiiliJ

-lo

-tdtttl-'

tt;l;i

t-

iffi::::

pokulavali da

pomagali'
ga povrate' a.sveitenici i la smo

konadno do5ao
uoat t-'sta iivasili mu glavu' Kada ie
" Ni]e viSe b.io paralizovan'
t"[i f"a. se dogodilo'
da
ali kacla ie ustanovio da ie u staniu
Covek ie ,,"1ptt Uio 'nit"ii"
kao da
toga

Sioali smo

,,-,,-t

ie,
podeo da igra; nakon
pokre.e sve udove skodio je, i skoro
se moli'
da
podeo
plai-u6i
;
gl""o
ie iznenada ptiU'^o' !"o i-tifit"
delusa sveStenicima' istog su dasa
Svi koii su se u tti- ""f-ifi'ia
ustao' i
cla se mole' Zatimie svestenik
takode pali na k"l;;'i ;;;J
svecu'usred vernika koii su kledali'

odrLaosluZbu

"nuJ"ittt

se u Karniie zbunio'
{ogodiout9-1-t
Drugi dogadaj, koii me ni5ta man]e
1lt^'
godine u ct-ilf oblasti grada Ifalsa-vladal" T1l'tn^

su. Te ie

glad' L]udi su
skoro svi usevi su propali i prelta ie

bili uznemtrent'

Ba5 tog leta u Rusiju je iz Grdke dopurovao

Antinohije

arhimandrit iz patriiar-

dudotvornont ikonom - ne seiam se da li je u pirln jrr

bila ikona presvete Bogorodice ili svetog Nikole iudotvo... - i ciljcrn
cia prikupi nov^czapomoi Grcirna koji su se zlopatili u krirskonr r:rru.
On je sa ovom ikonom obilazio uglavnom ona mesta u Rusili u l<ojirrrrr
su Ziveli Grci, pa je tako doSao u Kars.
Ne znam da li je u pozaclini svega roga leZala lokalna politika ili vera, ali ruske vlasti u Karsu su, kao i u drugim mesrima, uzele udelcla u
organizovanju impresivnog dodeka i ukazale su mu sve vrsre pod:rsti.
Kada ie arhimandrit dolazio u neki grad ikona ie noSena od crkve
tlo crkve, a sve5tcnstvo je, uz veliko slavlie, dolazilo sa zastavama da je
pozdravi.
Dan nakon arhimandrirovog dolaska u grad proneo se glas da ie
cclokupno sveitensrvo, na jednom mestu izvan grada, pred ikonom
oclrZati posebnu lirurgiju za kiSu. Isroga dana su, zaista, iz svih crkava
t;rdno u podne krenule procesijc sa zastavama i ikonama, da bi se okuprIt' na z-a to odredenom mestu.
U liturgiji su udestvovali sveitenici srare grdke crkve, nedavno obrrovljcne grdke saborne crkve, vojne saborne crkve, crkve kubanske re,,irrrcnte i jermenske crkve.
Tog dana je vru6ina bila narodito Zestoka. Sve5tenici, sa arhirnan,l'itorn na delu, su u prisustvu gotovo celokupnog stanovniltva odrzali
',r ctu liturgiju, nakon dega je ditava povorka krenula narrag u grad.
I tu se desilo neiro za Sta su obiaSnjenja savremenih ljudi porpuno
r
'r, lrotrebljiva. Nebo se iznenada prekrilo oblacima, i pre no Kto su liu,li rrrrgli da se domognu grada pao je takav pljusak da su svi bili mokri
Sije

sa

1,'

rlole koZe.

l)a bi objasnio ovu, kao i druge slidne pojave, dovek nesumnjivo

,,',,/c da se posluZi uobidajenom redju "koincidencija", koia je tako
,'rrriljcna kod svih takozvanih misaonih ljudi; ne moZe se, medutim,
1', 'rt'ii da je ova koincidencija bila maltene suvi5e upadljiva.

'licii

dogadaj se zbio u Aleksandropolju, u vrcne kada se moja polrt':r lrila na kratko vratila u ovaj grad i kada smo ponovo i.iveli u na5oj
' ', , , j l<uii. C)drnah do na5e, bila je stara ku6a nrojc tcrl<c. -f cd:rn od sta,, ,\ | r toj kuii je iznajrnio nekakav Tatarin, koji jc rrrtli, l<rr. sluZbcnik
, , ,,

83
82

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

G0sP0Df

iti kao sekretar u lokalnoj drZavnoi upravi. Ovai dovek ie Ziveo

sa sta-

druge o

natprirodnog, nisrinikako

*Jgt" J,

,* 1.,,,_
nrire sa onim ito mije zdr.av raz,umgouJrio,
ili za Sta _oi"?"e .i,,,t" i;_
roko poz-navanje prirodnih nauka,
f,oj. ,u iskljudivalc

,.-,,

i
iJcj' .,
ava, drvaio j asnog dokaza.
-poj
Ova protivurednosr t o1";" u mojoj
,u.rtiportolala nije mi davala

pos roj anj

u natprirodnih

je.samo postajala sve.,"pomiilliuil",

tuarrei a" ,., ti";""i.. i
1i.ra, ye6
clokazi na obe srrane bili podjedanko
ubedljivi. IsrraZivanje sam ipak
nastavio' u nadi da iu jednom i negde
konadno ipak naii p.J"i
tra piunja koja su me sralno
mudiia.
ovaj cili nre je, p'red osralih mesra, odveo
i u Ehmijadzin, cenrar
jcdne od veiikih religija,
gde sam ,. rr"i"o a" iu pronaii barem
neka_
liav mali znak koji bi
relenju ovih

"Jf."*

snik. Ovai ie lekarski pomo6nik dijeg se imena ne seiam - seiam se samo da ie bio neverovatno visok - desto navraiao do nas.
ja
smo ga da
Jednoga jutra ie do5ao dok smo maika i pili daj' Pozvali
nam se pridruZi za stolom, a ia sam ga u razgovoru izmedu ostalog upi-

neizbeZnih piranja.

1,odio
Ehmijadzin, ili kako.se
jo5 zove V.agar5apat, zaJermene
predsravlja
5ro je Meka za muslimane, aJ..usilim
la hri.ianc. Tu se nalazi re'no
zide.cija jcrmenskog katolikosajnjihovog
u.hou.og
r';r' kao i centar jermJnske kurtur".
u;"r.u"r*ke godine".;;;;;;;1"",
se odrZavaiu vetril<c verske svedanosri
na koje dolazi ...,ogo hoJ;:;;;;1"-"
,i.""
f .rrnenije, ve( i iz ditavog svcta.
Nereutl

tao i kako ja na5a susetka.

"f ako je bolesna", odgovorio mi ie on' "IJ pitaniu ie sludai galopiraiu6e tuberkuloze, i nema sumnie da 6e ioi uskoro do6i krai".
Dok je on joS bio tu u kuiu nam je uSIa iedna starica, svekrva bolesne Zene, i zamolila moiu maiku da u nasoi basti nabere malo ruZinih
pupoljaka. Pladudi nam ie ispriiala kako se bolesnici u snu javila Marijam-Ana - kako Tatari zovu Bogorodicu - i naloZila ioi da nabere i prokuva u mleku ruZine pupolike i da to zatim piie; starica je sad, da bi
umirila bolesnicu, Zelela to i da udini. Kada ie ovo duo, lekarski po-

aa.r" pre ocrrZavanja

neke od
r'"'ih proslava svi okolni
purevi vrve od hododasnika, od koiih neki
ourulrr Peskc. drugiu kolima i koiijama. a treii

'

. . J1t"\ lolokan.

a da se ne nasmeie.

Maika joi je, naravno, dozvolila da pupolike nabere, pa ioj fe dak u

tome i sama pomogla. Kada sam ispratio bolnidara, i f a sam im se pridruZio.
Ne treba ni da kaZem koliko ie bilo moie zaprepaSienie kada sam
narednog jutra, dok sam isao na piiacu, sreo bolesnicu kako sa svoiom
svekrvom izlaziizlermenske crkve sev-DZiam, u koioi se nalazila dudoworna ikona Bogorodice. Nedeliu dana kasnije, video sam ie kako
pere prozore na svoiol kuii. Uzgred budi redeno, doktor Resnik f e nieno izledenie, koje je izgledalo dudesno, pripisao sludaju'

III-KAPETAN Poc0sIJAN

kojirna sam tokoin svoje potrage duo,

a koje su svc uka_
:i::9"
zlale na prisuswo necega

uprkos tome bilo sve gore. Jedan moi poznanik, lekarski pomoinik,
svakoga jutra je dolazio da ioi da iniekcije koie ie prepisao doktor Re-

moinik nije mogao

Ove- neosporne dinjenice.koje sam

video sopstvenim odima, kao

nedavno se bio i oZenio zgodnom devoikom, takode Tatarkom iz otiiLnleg sela Karadag.
U podetku je sve bilo dobro. Mlada Zena ie derdeset dana nakon vendanja, kako tatarski obidaj nalaZe, polla da poseti svoie roditelie. Thmo se,
medutim, prehladila, ili joj se dogodilo neSto drugo' te se po povratku krii
loSe oseiala, morala je da legne, i postepeno se jako razbolela'
Obezbedili su loi naiboliu negu, ledilo iu ie nekoliko doktora, medu
kojima i gradski doktor Resnik i biv5i voini doktor Keldevski, ali nioi ie

rom maikom i malom sestrom,

ry

'''

na pur krenuo pe5ice, a

k""i;;'in:,.nr**.Tr,r.

", r"_ uU".j"

svoje,*^.i

"?.,,.u*

Po dolasku u Ehmijadzin sam

odmah, kako obidaj nalaLe,oti5ao da

r)oklonim svim svetim mestima. zatimsa.m krenuo

u grad da poali po5to su gostionice (hoteli t"a",rtru
]1.,:1."]:::rtaj,
I 'rrllcl I prepune, nisant imao srecte da
ga nadem. Stog" s"- oaf.,tio a"
,' :rtlim kao i mnogi dl.rgll to_jest da
s! .,"p.osro smesrim izvan grada,
1"
"l 'ckim kolima. Ari posto je jos uvek bi'ro r"no, odludio ,"n d-a na;-

pffifiiUif"

I'r( rs'unim zaduZenje koga sam

,1.rrrrr

i da mu predam paket.

se

primio, to ;.rt d"

p;"";;;;;g"

5ranovao

je nedaleko od glavne gostionice,

u kuci svog cialekos ro_
.| ,li.r,
.
arhimandrita Srrrenijana. ZatJkaosam
ga il il.,"",il;'il:;.,
lrl , 1111yjvr.njak, crnomanjast,
srednjega."rti, i ..si. jc ,r,,rl;i;;;;..
( r' ! s'
bile vcorna tuZne, ali su u ir=to ur.,-,r" i
'ru
,

'r,rrrirr.rt.rckakv.rrr
85

1l

G0IPOpTNMGPETAJ,I P0GOSUN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

bio po malo razrok' U to vreme

unutra5niom vatrom' Na desno oko ie
stidliivo i neZno'
ie delovao dosta
roditeljima' a po5to ieizraz.govoPodeo ie da me zapitkuie o svoiim
smeStai istrdao ie napol]e' i goto.radem
ra zakliudio da nisam uspe,rda
sa nlrm podelim,njegovu sobu'
vo se odmah vratio sa predlogom da
otiSao da iz kola donesem
Naravno da sam p"i"^o,it sam odnlah
u demu mi ie iPoposteliu'
pripremio
sav svoi prtl]ag. tf< Sto s'm sebi
koii
Sureniianom'
ocem
sa
na vederu
gosijan Ponlogao, pozvali su nas
noo
i
porodici
sa o Pogosiianovoi
me ie Ijubazno Pozdravio i raspitao
uorii-u i prilikama u Aleksandropoliu uopSte'
da obidem grad i niegovc
Posle veeere sam sa Pogosiianom'krenuo
lih.
da ietokorn praznika na ulicama
svetinte. Moram,i"
otvorene'
";;;Jt"em
rri;"ili"" UIo Zivo ditavu noc' i da su aiiiriice i kaf ane ostaiale Svudl
sam sa
!e
To vede i sve naredne clane proveo
f9q9:ii"no-

Kola
kao svoi dZep' Obi5li smo nresta na
gde
Krnzaranu'
i
u
bili
smo,tak
obiini hododasnici nemalu prisrupa' pa
tko
6;;" b la go Ehmii adzina' i gde veom a r5 lus111zallli^
kola su
-11 i;^,
pltanla
smo otkrili da ie i on zainteresovan

j" prov"o. ier ic grad

Po7'navao

Krozrazgovor

razmenimo puno podata-

me uzbudival"; obollt" 'rno o to-t

se
postali prisniii i srdadni]i' i postepeno
ka, pa su naSi razgovori lagano

mogli

<la

.t^-" formirala dvrsta veza'

"'"-e"gtri1"n
je da za
-.dr,
p'i"oaio kraiu svoie.teolo5ke studiie i trebalo.
i"

dve godine Urra"

t^

''utstt"ika' ali niegovo unutra5nie'stanie

'u'"Jtt' onako p:.!l:"" kakav ie bio' bio ie isto;" ","-.^;il;;;;s**^lo'

okolini i oseiao ie'laku odni5ta manie kritidan prema svoioi

vremeno i
sve5tenicima diii mu ie nadin Zivota
bojnost prema tome da Zivi medu
idealima'
izgledao upravo suProtan "l:goY.imi mnooo toga o skrivenoj straKada smo

r.

ie

'pti"itflill'is"pritao
da bi ako postane
ni Zivota tamoSnjeg webtenswa' a pomisao
i dinila ie da u seuznemiravala
ga
ie
morao da Zivi u toi okolini duboko
bi pati.

sveStenik

t'::::i:: +"llil*i'l;

Nakon praznika sam u Ehmiiadzin"

r'"6i arhimandll
:H lffi:
t:;
^".*
"koia su me,zanimafa yis-e P:'" t,i'i9,Tlt11::
"i";i
itlniima
o Pitanii
da
ilike
p'l
t_i_;*ffi;i;,
me
kc,iima
ie on
d; i sa drugim kaluderima

;;#'i;

predstavio.
86

:fTl:::*:

Tokom boravka u ovom gradu nisam, medutim, naSao ono Kto s:rrrr
traLit, i poSto sam u njemu provco dovoljno vremena da bih uvicleo -cr:r
totamo ne mogu naii, napustio sam ga sa oseianjem dubokog unurr.ir_
Snjeg razodarenja.

Pogosijan i ja smo se rastali kao veliki prijatelji. obeiali smo jcdan

drugorne da 6emo se dopisivati, i da iemo razmenjivati svoja zapaLanj..r
o pitanjima koja su nas oboiicu zanimala.

kasniie, Pogosijan ie jednog lepog dana doputovao u

....
_P:'..godine
'l'iflis
i doSao
da sranuje kod mene.

bogosloviju nakon dega je kratko vreme proveo sa rodi,..2^uri_igje

cljirna u Karsu. Sada je trebalo job samo da se ozeni, pa da dobije paroIriju. Porodica mu jc dak bila nasla i devojku, ali je oniam bio jako neo,lludan i'ije znao 5ta da radi. Dane je provodio ditaiuii svakojake knji1lc koje sam imao kod kuie, a uvede smo polto bih doiao , pori" _ radio
\:rlr kao lozad na Zcleznicdkoj stanici u Tifrisu zajedno odlazili u
,\ lrrsthaid, gdc bismo, hodajuii napuitenim
staz.amapridali bez kraja i
t

l.ortca.

ednorn sam nlu za vreme ovakve Setnje po Musthaidu u Sali pred_

da dode da radi kod lnene na i.eleznici, i mnogo sam se iznenadio
| .r,l jc sutradan podeo tla navaliuic da mu po-og,i.*
da ramo dobijc
rrrr'sto. Nisam pokuSavao da ga odvratim, vei,"- g" sa pisamcetom
1,,sl:ro svorn dobrorn prijatelju, inZinieru Jaroslevu, koji ga je odmah
1,', lrorudio Sefu stanice, a ovaj ga zaposlio kao pomoinika bravara.
'lhko je
porrajalo do oktobra. JoI uvek smo se bavili apstrakt.inr pi.f

l'

rlir

.rrjirna, a Pogosiian nije ni pomi5ljao da se vrati kuii.

It.dJarosieva sam se jednon prilikom upoznao sa drugim inZinje,,
, Vasilevorn, koji je upravo doputovao na Kavkaz da bi-trasirao put
| ' 'i ' r je trebalo da prode predvide.a Zeleznidka pruga izrnedu Tiflisa i
L
'r.,:r. Nakon 5ro smo se nekoliko puta videli, ovaj dovek mi je predl' 'r', tll krenem sa njim kao .adzornik
'
i prevodilac. ponudio mi je vrlo
; " rrr r:rrnljiVU platu - gotovo detiri puta veiu od onc l<oiu sanl trenutno
,

'

r r

",'

rit.

ry r';

je rnoj posao vei bio podeo da mc zarna*, Irrrtrrrr.i cl' sc

lrrvni rad i ometao ga, i poito mi je bilo jasno d:r ic rrri

r'cjao

Prcostli;rti
87

GOSPODIN

L ILI KAPETAN

POGOSIJN

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Ani je 962. postao prestonica jermenskih kraljeva Bagratida. 1046.

Pogosiianu sam
prihvatio sam ponudu'
ouno slobodnog vremena'
svoiswu' ali ie on to
;;;";;" ovom ili ononlzanima
uredlozi da i onkren.
i ier je Zeleo da
da ga
fdbio, ler ie nlegov b#;ili"io,nopot"o

ga jezauzeovizantiiski car, i u to doba su ga vei zvali "grad hiliadu crl<nva". Kasnije su ga osvojili Tirrci SeldZuci, izmedu I l2 5. i I 2 3 9. pacho f c

pet puta pod vlast Gruzljaca, 1239. su ga zauzeli Mongoli, a l3 t J. jc

potpuno uniSten u zemljotresu.
Medu ruSevinama se, izr.nedu ostalog, nalaze i ostaci patrijariijc,
koja je zavrsena 1010, ostaci joS dveju crkava iz jedanaestog veka, I<ao i
jedne crkve koja je dovrSena oko 1215.
Na ovom mestu ne mogu da preiutim dinjenicu, zakoiu mislir-n da
bi nekim ditaocima mogla da bude interesantna, da su istorijski podaci
rr jermenskom gradu Ani prvi, a nadam se i poslednji koje sam luzeo iz
iz.vora koji se na zemlji zvanidno priznaju; drugim redima, to ie prvi put
otkako sam se poduhvatio spisateliske aktivnosti da sam sam posegao
zr enciklopedijom.
O gradu Ani postoji ioS i vrlo interesantna legendd, koia objaSnjava
rlrog dega su ga, nakon Sto su ga ve6 dugo zvali gradom hiljadu crkava,
l,rozvali gradom hiljadu i jedne crkve.
Evo te legende:
Jednom se Zena jednog pastira svome muZu poZalila na zapanjuju, t' loie ponabanje u crkvama. Kazala je da nigde nema mesta za rihu
rrrolitvu, i da su crkve gde god je otiSla bile budne i prepune kao koSni, , . Na to je pastir, uvaLavaju1iLenino opravdano nezadovoljswo, zapo, , , r da gradi crkvu specijalno za nju.
lled "pastir" nekada nije imala isto znadenje kao i danas. Pastir ie
' rrriie bio vlasnik stada koje je napasao, pa su pasriri nekada bili medu
rilrogatijim ljudima u zemlji. Neki od njih su imali dak i veii broj sta',
,l r ovilc? i krda goveda.
l(ada je crkvu konadno zavr5iol pastir iu jenazvao "Crkva pastiro\ r l)l )l)oZne Zene", i od tog vremena je grad Ani nosio ime "Grad hilja, lrr r jctlne crkve". Drugi istorijski podaci ukazuju da je u gradu, dak i
,t , ncgo Sto je pastir sagradio svoiu, bilo mnogo viSe od hiljadu crkava,
|
rlr , r rr) sdrD da je prilikom nedavnih iskopavania pronaden nekakav ka,,', l<oji potvrduie legendu o pastiru i njegovoj poboZnoi Zeni.
'r
I I vreme kada smo Ziveli medu ru5evinama i provodili dane u dita',1,r r ;rroudavanju povremeno smo se, poSto u Aniju posrojc mnogoI'r,'lrri podzemni hodnici, radi odmora bavili i iskoplvlrrjirrr:r.

""'3l,li,""illJ'i.11t'-liii;esecaputova-ol:.u'-dolinamaizme<Iurit"nl
sam Prtno tla zrrrdrnl' Pt:'::
l:l::^tlt''
tlise i Karaklisa i uspeo
prilidno sumnjivog ka-

nekoliko izvora prihoda

zvanidne plate imao io3
da
raktera.
sela i varoSice pruga treba
da
Po5to sam unapred znaokrozko]a
ovih mesta nekoga s predlogom
prode, slao sam
po.nud'u
"t*"i";li"dima
ptng^. oni su ovu
im,,udesim,, da kroz
tr:ud privatno dobi]ao naprihvatali' a ia saln za s'ooj

li,*;H;

f-d"

ve6ini sluiaieva
bila prilidno velika'
doknadu, koia ie ponekad
bio zaradio
sa onim Sto sam ve6
Do povratka tt f'ni' '^-' -1ttl"o
ponovo trazlo ponisam
t"*" "nut".' '1:.1^
do tada, skupio ptifij""
polava kole su me
tt potp""o"i posvetio proudavaniu
sao,

vei sam

se

zanimale.

Pogosiian ie u meduvremenu Postao

L-^.,^r
vremena i da
imao ie
bravaq a^ imcn
ie vremenz

p,J;';;;;;:*5i'3l;?il.#1";i_lTi:i'?,':"1,li'l':fi
za staru iermenst<u

ili:

i
oJ ittitt knitLart od koiih

ia'

,, ^ ..^tcosli do konadnog zakl]udka

tog vreme"" Y:t
Pogosiian i ;a smo do
1:::':-:i, ali da to
t;
," zl^nle
sto t" liu<li'ranile znali' 'i,t^ ]e
pu:
da ie ziista po"oi"to""iJs#
nekakav
iemo
da
nadu

poipt,to

"uot^utitl"o'^itgtt'iii;J:"^lY-""|Tt'":ffi
iokazkaovot"'""i""^if tt'"u'"*"1f
pa smo stof

ii,"r^.ti' ili kod lf udi uop5te'

na stare,pi"' eostol'iJi"^ii"'"e"

#iT:"fi:lil

starih
da kripimo ditavu kolekciiu
n]ih iako zainteresovali' pa
Pogosiian i ia smo se za
kniiga'
iermenskih
i da t'mo potrazimo neko
sm, odluiili ''l^ "dt;?;'lttk'^nd'opoli
u nlihovo promo6i <la sqsasvim udubimo
et-o
fto-t
mesto,
mirno
""
"

*vi;f;

smo

d o sl

iu

*o-

p-'-tli1'
:::'v^:IloT'
"
etle su
prestonicu'
jermensku

Al eksandr:qoli'

;; ;;;;k"dasn1u.

;;i;;il' ;; ;:l*ffi
i'
lzgr
,r.ra.opoli"' Medu

smo se opredelili
u s amri ene *.u

:'

rubevinama smo

li, <lok,*o t''"t'u"'-'ul"iii"ti

i'

"t"attih

se

il* Jilfi;:ii Jl"ti'J;

sela i od pastira'

89
8E

:4:

COSPODIN )q

IN

KAPETAN POGOSIJN

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

smo, kopaiu6i u
Jednom prilikom

it1":T

naselili u dolini Izrumin, na tri dana puta od Nivsija..." Pismo se zatrnr

nastlvljrlo o drugim stvarime.
Ono Sto je na nas ostavilo najveii utisak bila je red Sarmong, nrr koju snro vi5e puta nai5li u knjizi po imenu Merhaaat.'fo je bilo inre i'rr vcne ezoterijske Skole koja je, prema predanju, osnovana u Vavilonu, j,ri
oko 2500. p.n.e, i zakojr se zna da je negde do Sestog ili sedr-nog vcl<a
n.e. postojala negde u l\4esopotamiji. Nigde se, medutim, niie mogla
naii ni najmanja infbrmacija o njenom daliem postojanju.
Govorilo se da ova Skola poseduje veliko znanie, koje sadrZi kliud
za mnogc svcte misterije.
Pogosijan i ja smo o ovoj Skoli puno puta razgovarali, saniali smo o
tome da pronadenro neSto autentidno o njoj, i sada smo izncnada na5li
l<ako se spominje u ovom pergamenrul Bili smo veoma uzbudeni.
U pismu, medutim, nismo mogli da otkrijemo ni5ta vi5e osim sporrrena nienog imena. I dalje nismo znali niSta o tome kada i kako je ova
ikola nastala, gde je postojala, i da li moZda io5 uvek postoji.
Nakon par dana vrednog istraZivanja mogli smo da ustanovimo je-

ovih podzemnih hod-

"d
tla bio drugadiii' pa smo daljim
nika, naiSli na mesto "^ ft"-t';Jtastav
zatrpan popadanovi pti^'' fi"ii bio uzak i na kiaiu
kopaniem otkrili
Iim kamenjem. Raskrdili

le

,-n

or.o

k"-enie,

na 5ta se pred nama ukazara

na
ru5ili od starosti' Sve ie ukazivalo

tu"a<lti
rnala prostoriia diii
U njoj niie bilo nidega osim komada
manast*rttiJiii'
o
radi
se
da
to

'" "

razbiiene grndariie

;;;;;i;;fi.5taia,
t"-ii.Tl"o

t ;;;1"; il""t^' io]"

ttigttg"g.predstavlialo

.i1
leZala go.rila perali 1"'"tn"t nekoi vrstiniSe u uglu

rnanie ilivise
mrvili u praiinu' doksu drugi bili
smo pokugde
kolibu'
u
ih preneli
oduvani. S naivedom p"/"it- Jrno
koii
* pit""l t"k"kui- l"zikom ie izgledao
Sali da ih rast,trn"ei-J' iii'i

niih su

;;;;;;;;ki,

ali

se

koiini'-o pl"'"u^li:J1'1-

veoma
iere*renski znao

ali ipak nismo'mo8li dl

l
dobro, o Pogosiianu a^ i "t govorim'
"pisato'
o vrlo starom lennenru
ier-se.radilo
5to
ono$a
od
niSta
ie
mo
od clanasnleg'
skom ieziku, puno razliditom
druu toi meri da smo ostavili sve
Ovo otkri6e n^' 1" '-^ittt"ttsovalo
u pokuSa-

,lino ovo:
Mzantinci su negde u Sestom ili sedmom veku iz N4esopotamije u
I'r:rsiju proterali potomke Asiraca, Azcre, i verovatno da je pismo napi-

i no6i provodili
vratili se u Aletsan"Jropotl'gat t-o.dane
["' "irt"iifit redi' Konadno se' nakon mnogobroiiima da deiifruiemo
d1-1:l].ftg*
nih teSkoia i t o,""rtlti1" 'u 'tttttttl^cima'.ispostalilo
drugom lzvesnom

go i

-.*i

"iillo u ovo vreme.

pisao
,rup.osto pisma ko]a ie f edan monah

Kada smo mogli da potvrdimo da se danaSnji grad Mosul, nekadaprestonica zemlje Nivi, svojevremeno zvao Nivsi, 5to je ime grada
li,rii se sporninje u pergamentu, i da se stanovnistvo u okolini ovoga
,,r :rtla u dana5nje vreme sastoji prvenstveno od Azera, zakljudili smo da
., pismo.po svoi prilici odnosi ba5 na te Azere.
Ako je takva Skola zaista postojala, i ako se u tom periodu negde
sclila,
to je mogla biti samo azerska Skola, a ako bi i danas postojala
1,r,
r, lri, ako se imaju u vidu ona tri dana puta od Mosula navedena u pi'
jest morala bi da
",rr, rnoralo opet da trude negde medu Azerima, to
| ,rrr lt' smeStena negde izrnedu Urmije i Kurdistana, i ne bi trebalo da
l,rrr lt'srrvi5 tc5ko da se utvrdi gde se nal4zi.Zbogtoga smo odludili da
r rrrr. r)derrro, i da po svaku cenu poku5amo da uwrdimo gdc se ta Skola

ocu Aremu.

od njih' u kome spomtnle lnNarodito nas ie zainteresovalo iedno

for-".ii" koie ie dobio o izvesnim misterijama
od onih koie le vreme nalvtse
Tai pergament 1e, medutim' bio iedan
Pismo smo'
oStetilo, tako

dasmo;";;

',rrirr

redimogti samo ila nagadamo'

da rekonstruiSemo'
podetak' Pismo podinialo
Niegov t ,"1
it '^nimao vi5e nego pripovedaniem !eo uobidalenastavilo
dugim pozdravom, da bi se zatim
manastira u kome ic' kako se
nekakvog
Zivotu
u
nirir sitnim zbivaniima

m.dr'rti-, ipak uspeli

""'

il'3;*f*,';'i:'"'L""rr;H:il]l;iilJ;ff':sa,ukomese
nu"*",
stvu

uspeo da doznaistinu o bratuvazeni otac Telvant ie konadno

armong. N i ihov

ila bi se pr.

err n s1

t
ie zaista po'toi'o

p.at"t"gJit'""ou"o

ollll

*111

l::""'"'

I
i
posle seobe naroda' i oni preselili

,',1,r,,

i ida u nju stupimo.

j\ it bio vrsta organizacije

t!,

9l
90

GOSPODIN X, ILI KAPETAN POCOSIJAN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

potomci Asiraca' danas su rasutt

Azeri, zakoiesam vei rekao da su
useverozapadnoi Persiii i u
svuda po svetu. Ima ih;;;;Z'u-ui111r:
mogu.na6i svuda po Maloi Azi]i'
istodnoi Turskoi, " -*i" se grupe
Po veroispovesti su veil;;i"i. t. aJ ilt "rt"p"o it"? orto tri n]iliona'
Flrista za boZanstvo' U maniem
6inom nestoriianci, t" iil;;;naj.u
Medu
katoiika' gregori]anaca' i drugih'
bro]u ima i iakobita., "i"n"it^'
veliu
ne
mada
sluge'
iJu"iove
niima se mogu nacr ';'"u';;o"''o

oswari ujedinjenje su dinjeni dak i usred ogordenih sukoba medu pojcdinim strujarna. Kraie redeno, upravo je bila u toku snaZna politidk:r
eksplozija, jedna od onih koje se u Jermeniji s vremena na vremc ciklidno ponavljaju ikoje za sobom vuku uobidajeni lanac poslcclicrr.
Bilo je rano iutro u Aleksandrogolju i upravo sam, kao iobiino, bi<r
I<renuo da se okupam na reci Arpa cai. Na pola puta, na mestu
P. r''renu Karakuli, pretekao me je sav zadihan Pogosijan, i ispridao mi da je
clan ranije u razgovoru sa sve5tenikomZ-orndoznao da lermenski kornitct Zeli da medu dlanovima stranke odabere izvestan broj dobrovoljaca, koje ie poslati u speciialnu misiju u Mosul.
"Kada sarn stigao ku6i," nastavio ie Pogosijan, "iznenada mi je palo
ra pamet da bismo ovu priliku mogli da iskoristimo za svojeciljeve, to
icst za pokubaj da udemo u trag bratstvu Sarmong; zaro sam ustao u zolu ipoSao kod tebe da o ovome popridamo, ali po5to te nisam na5ao potrdao sam da te stignem."
Tir sam ga prekinuo i rekao da mi, kao prvo, nismo dlanovi te srran-

bro]u'
su u lposlednje vreme pokazali
Misionari razliditih veroispovestl
da se oda
svoju t'eru' a Azerima mora
veliki Zar u preobraeaniu Azera.u
meniaiu6i
*"n;"- revnobiu "preobraiali"'materiialnu
priz.nanie da su se sa "iSt"
i izvla6 e(i iz ovep'o"t"tlt toliku
spolia gleclano svolu veru
U.nrk3lsvim tim razlikamr u veri'
korist da ie to ve6 tsl;;;t;lt;;.'
istodno-indijske patri]ar5ife'
gotovo cela ova naciia priznaie autoritet
i-", koi]1a 1nr.1 v I i ai u :" :.tt:."i' t'
Lzerive6inom ;5 il;'tt- r.t
t{nez'
sadiniavaiu klan' koiim uPravlla
nekoliko sela, ili iru.rrr" oblast,
patriiarhu.
s"i.*"uci su Potdinieni
odnosno kako ga,.i;;;;;iir..
a tvrdi se da porcse sa strica na neiaka'

kom

lic, a kao drugo ...

Nije rni dao da zavriim, ve6 mi ie rekao da je o svemu vei dobro
;rromislio, i da zna kako to moZe da se udesi, te mu sad treba samo da
rne da li bih ja na rakav plan pristao.
Odgovorio sam mu da bih u dolinu koja se nekada zvalalzurmin
'olco da odem po svaku cenu, pa bilo to i na davolovim ledima, ili pak
, rrl<u pod ruku sa popom Vlakovom. (Pogosiian jeznao
da je ovai Mal,rrv dovek koga sarn najteLe rnogao da smislim i diia pojava je mogla da
',rt'iznervira vei na kilometar.)
'Ako kaZe5 da mo7.e5 to da sredi5," nastavio sam, ,,uradi Sta god ho-

diia ie vlast nasledna i prenosi

brata'
klo vode od Simona, lsusovog
ratua
mnogo stradali u posledn]em
Ovde se mora reii da su i'zeri
ih je
da
imalo
t E;gleske'-bt"o i.e za poslcdicu
kao pioni u rukama
su
koli
i Kurda' a oni
gotovo polovina """;;;;;;3'utt"'Pt"iianaca konzulu' doktoru Y'
d" zahvaleiedino ameridkom
preZiveli -ogo
svega na
'"to
bi da Azeri' pri tom mislim pre
ittU"to
i niegovoi supruzf
i"* dosta - ako je doktor Y' lo5 u Zivotu' orgaone u Ameriti - ot"" in
stalnu podasnu straZu'
^u"
nuzuiu i drZe pred
rodnom

lil;"

-!t!t
#;;il;*tt-a
*t podignu spomlnik u niegovom

trebalJ
ie preminuo
mestu.

i mi
Ba5 one godine kada smo

iak nacionalni

s"
iunaka ko]i

i i sta god okolnosti zahtevafu, a jana sve unapred pristajem, samo

,l'. ie nas to na kraju dovesti na ono mesto koje sam sebi odredio za

,,

i"

krenuli na svoiu ekspediciiu iavio

,,1j."
Ne znam Sta je Pogosijan radio, niti 5ta je i sa kim razgovarao, ali
,,1, q.vi napori su za rezultat imali to da smo nakon par dana
krenuli iz
\ lt ltslndropolja prcma Kagismanu, snabdeveni prili6nom sulnom ru,l , )1i, turskog i persijanskog novca i broinim pismirna sa preporukom
, l;utle u razliditim mestima duZ na5e predvidcnc nrarlnrrc.
Itroz dve nedelje smo stigli na obale reke Aral<s, l<oj:r prcdstavlja
r
,
rr lnu granicu izmedu Rusije i T[rske, i presli rcl<rr rrz.
I ',
Porrroi nckih

se

imena
i na svim usnama su bila

Ptk;;;;tJt'-t"i-"'a narodito
b";ii;;
"nacionalni'iJu"a"'
heroi'

mladog Andronika' koli ie

lasniie Postao

Meilu,,'*r'i-lp'J1'r'#1.'-'"i:f;1?J#,'.tfffiili.;:;

razne strant
nima, svuda su se formirale

I svetski rat

93
92

ra-.

GOSPODIN )L

ILI

KAPETAN POGOSIJN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

To su bili kurdski ovdarski psi, vrlo opasni, i istog dasa bi nas rastrgli da ia nisam instinktivne seo i povukao Pogosijana dole, nateravSi ga
da se spusti pored mene na put. Samo zbog toga Sto smo seli psi su prestali da laju i da skadu na nas. OkruZili su nas i takode posedali.

da smo savladasadekaju' Izgledalo nam ie

Kurda koii su poslani da nas
iii glatko i uspesno'
i a" e" c,a sada pa n^laliesve

ilil;ilir"r.u,

Putovali r-o
Iiudi koie su nam

"g'"u';t;-

p"srtt'i noiili uglavnori

tt"'.toi" '-o
o"#;ililltri-^ poneli
pisma'

;;th;;i"i; r-n i'

sa

pastiriT'l5"d

vei prolli' ili kod

Pro5lo je neSto vremena pre nego Sto smo doSli sebi, a kad smo naizad bili u stanju da sagledamo situaciju, prsnuli smo u smeh. Sve dok
smo ostajali da sedimo i psi su takode sedeli, mirno i u tiSini, a kad bismo im bacili hleb iz svojih ranaca pojeli bi ga, neki dak ma5u6i repo-

Aleksandr.p.tia

i premda
smo preuzeli izvesne obaveze'
Moram da priznam da iako
ninikada
ispunimo'
koliko ie to moguie
smo poku5avali cla ih onoliko
ovo
na
Putovacilj zbog kog snro krenuli
smo gubili iz vida 'uoi''*"li
sva mesta koia
obisli
bi'mo
;;;;i;; J:F; ^ki
da
nie i koii nismo
""sludaievima nisno oklevali
p'"tl;;X;U-takvim
su nare obaveze
nebai
istini za voliu' ni]e izazivalo
to

ove obaveze

Ali kad smo, ohrabreni njihovim prijateliskim pona5aniem, poku5ali da ustanemo, odmah bi skodili i bili
spremni da se iskeZenih zuba bace na nas; stoga smo bili prinudeni da

vima u z.nakzahvalnosri.

r""t-"'i-n*i ""-'
savesti

opet sednemo. Kada smo jo5 iednom pokuSali da ustanemo psi su pokazali tako Zestoko neprijateljstvo da se nismo usudili da rizikujenio i
po tre6i put.
Thko smo ostali da sedimo oko tri sata. Ne znarn koliko bi ovo io5
l)otrajalo da nije sludajno naiSla nekakva kurdska devofdica sa magar,:cm, koja je skupliala kurjak u poljima.
Bila je prilidno daleko, ali mi smo razliditim znacima uspeli da privrrdemo nienu paZnju, a kada nam je pri5la i videla u demu je problem
,rr iSla je da dovede pastire diji su bili ovi psi, a kof i su se nalazili nedalelro odatle, izabrda. Pastiri su doili i pozvali pse, ali mi smo se odvaZili
,l;r ustanemo tek kada su se donekle udaljili; lupeZi su nas, sem toga, sve
\'r('rne dok su odlazili drZali na oku.

ku veliku griZu

,^.1. L,.cnenro nrckopl

odludili smo<la krenemo prekoplantKada smo preSli rusku granicu
da nam le on davao neiP"";;;i"it"ti n"auiii turske
ne Egri Dag' mada
voine iedinice koV"bolie sanse d" i't"g'J;?
na
i"g " PYt':
p'e3li' skrenuli smo
je su gonile I ermne' P;;;-#t
Eufrata'
i
Tigra
oblast izvora velikih reka
na. ostavivSi ," tl""t *t^ne

it;^l

#;;;;iFl,{urda

neiu

sad
na hiliade avantura kole
Tokom putovania smo doZiveli
koiu moram da ispridam' Mada ie

a
opisivati, ali medu kfi;;;iiedna
jo5 uvek ne mogu da se setim
ffeogadaja
mnogo
problo
sam
otad
i ose6ai koii

gilil
vraia
f i tt-""-i 'lt i"ou"-tno
kap"-tban sa predoseianlem
tffi;t't'""*
ose.al
imao
tada
'i'^r-'u

da se ne nasmeJem'

*'.Kt;*?iffi'.**fJ:l-

nademr kridesto imao pritike da se

detom
opkollen
bio

sam'
'"tirno'
tidno] situacil: V::"'nego iedanput
stazu turkestanskog tigra'

,r

Ispostavilo se da smo bili krajnfe naivni kada smo mislili da smo

iev5i reku Araks najveie nevolje i te5koie ostavili za sobom. One su,

rl)r'ilvo, od tog trenutka tek podinjale.

Najve6a te5ko6a se sastoiala u tome sto nakon Sto smo preSli pograrrrr 1111 peft11 i krenuli preko planine Egri Dag nismo viSe mogli da pro, l, r r ro kao Azeri,
ier smo se na5li u kraju nastanienom pravim Azerima.
I i'l, tlolazilo u obzir da putujemo kaoJermeni, jer su ih u to vreme u

opasnih ntp","'"',it -5*i"'-'aa Sredem

oru)'zia' Nina- niSanu vatrenog
se i bukvalno nabag
ma
a nekoliko puta sam
koii sam iskusio u toi prilici'
kad, meduti-, t'i'"-iJ^]""^1t*e^;
sme5no'
sve p::tl"' izgledalo
kako to sad, nakon 5to ie
mars i i mahao
i5li' On 1e pevuSio nekakav
Pogosiian i i"
niim
';;;i;o
ii"nt"mlje iznikao' Poiavi gast1a
Stapom kad ,.
petnaest
oko
svemu
itd'"' sve u
ie iosao los i"dut,l^"i"i 1"a*''i i11 na'nas' Pogosiian ih ie neoprezno
laiali

,,'

t",tdffi ii'

'; olrlasti proganiali pripadnici svih drugih naroda. Opasno je bilo

| , ',, iz.dajemo za Persiiance

ili T[rke. Bilo bi najboljc

smo mogli da
1" , ',l.rno kaoJevreji ili Rusi, ali ni moj ni Pogosiianov iz.glccl nam to ni, , , ,'r rogu6avali.

su
iurdskih ovdarskiffii' ft"ii
(ta su se psi odmah bacili na nas'
ttj
gadao kameno-'

cl:r

95
94

GOSPODIN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

U ovo vreme ie onai ko ie hteo

da

prikriie svoju pravu "^t1:1r,ilT:j

i' i ^,", * i{ t: :"y ::lilT. 9,T::::: fi fl *:'n:

-",;";;;;
ffi;""-r':;*i""ii"t"9':"f
o

ilfi
::l1Ti'::?:lnT3:;.?'il
H#iiffi ;;;';;;;;a'"1"o'r"n"h","i::95:',.""'*"::'i::':-t:
"

k1:
ti p
mo gl a
--- primer'
J;;'i'I* :;;;;'"-' ;;
I
ffi
vcruuuJLu,r'
:i,3
:,i1:
il ::nekopije
Englcza koii stt pok ufali da na6ine
du

-'

davno Zive otirali dvoiicu

kakvih zaPisa.
se preru5imo u' kavkaNakon dugog razmiSliania' odludili.smo.da
nadin doterali svoju ode6u' da
ske Tatare. Nekako t-;;i;ig;vara)u6i
bismo zatim nastavili Putovanic
reku Araks naizadsmo stigli u
Thino du, -.r"."'posto smo preSli
prelaz-a krenemo prekoga ie.trebalo tla preko izvesnog
g*a Z
""f.tn
t'o3to stignemo do duvenog vodopama Siriji. Na tom prel-azule,pre
a rnesto na kome se na,i.uuto d" ,k'"t"-o'p'"utt' Kurdistana'

io X,

smo da nademo negde duZ ovog

Iazi glavni cilj na5eg putovanja odekivali

Put^s

m9r] prilagodili usloviobrirnm da smo se dotle vei u dovolinoi

sve iSlo prilidno glatko rna okoline .ra .,as.roJ"liem puteSestviiu ]e
sve svoie
l"f.l.a"r, ,,"or"kiv"'ii aogua"i niie udinio da izmenimo

,t.

planove i namere'

kral puta i ieli hleb itareks koii smo poneli

Jednoga dana smo sedeli
i vrisnuo' a ia sam-video kako
1t tftoeio
sa sobom' Iznenada,
shvanltto beZi velikiZuti pauk' Odmah sam
sa mesta na kom;t
ga
"at8
Pogosiianu"Pauk
ubio pauka ipotidao
tio .ta se desilo te
neka
bio
'tofio'
koli
'""t
ie
a" ]t uiedtog insekta o
ie bio ugriza
odelo'
^ogo'-2""o
pocepao
odmah
mu
sam
pa
smrtonosan'

ltgttii-

"
vrsta tarantule

t"-

desto

z^mepoSto sam video da ie ugrizen

kako bih isisao otrov izrane'Ali
da bude opa-

rane moZ-e
snati deo noge' i posto
'nn'A^isisavanie
odludio sam da
iattica'
i naimanja
'disno ako u ustima p";;";i;"k;r
pa
:uzeo noL i svome
sam
rizidno'
mat'it
otolit"
za
nim ono Sto le ""'
lista I u Zurbi sam' medutim'
drugu odsekao
i viSe nego Sto ie trebalo'
odrlk^o
"*"
otrova'
por,o sam na"tai naiin otklonio svaku opasnost od t-atalnog
i predistim
da Sto sam bolie mogao
malo sam se opustio ioJmah podeo

'^-

ut*;;:t;;;;i"tg

, f".rt " i"t"-**fitt"

f

Van.

'iUt'

t":" i" u tim krajevima vrlo omiljena'

lovi se samo u jezeru

K ILI

KAPTTAN POGOSIJAN

vijam ranu. Po5to je rana bila velika, zbog dega je Pogosijan izgubio puno krvi i moglo je da dode do svakakvih komplikacija, za neko vremc nismo mogli ni da pomislimo da nastavimo planiramo putovanie. Morali
smo odmah da odludimo Sta da se radi.
PoSto smo o svemu porazgovarali, odludili smo da tu noi provedcmo na licu mesta, pa da ujutro nademo nadina da se nekalio prebacinro
do grada N, koji se nalazi oko trideset kilometara odatle iu kome ie trc-lu obavezu
balo da predamo pismo izvesnom jermenskom sve5teniku.
nismo ispunili, buduii da se ovaj grad riije nalazio na putu koii smo sebi
prvobitno zacrtali.
Sutradan sam uz pomoi iednog starog Kurda, koji je tuda sludajnoprolazio i koji sc pokazao kao prilidno prijateliski raspoloZen, u
obliZnjem seoceru iznajmio volovsku zaprego namenjenu prevozu
staiskog dubriva. Natovario sam Pogosijana na kola, i tako smo se uputili u N.
Za ovaj kratak put nam je trebalo gotovo detrdeset i osam sati, pri
icmu smo se svaka detiri sata zaustavljali da nahranimo volove. Konatno smo stigli u N, gde smo oti5li pravo kod ve6 spomenutog svelterrika, za kog smo imali pismo sa preporukom, kao i pismo koje je trebalo
,la mu urudimo. Primio nas je krajnie ljubazno, a kad ie duo 5ta se Pogosiianu dogodilo odmah mu je ponudio sobu u svojoj ku6i, koju smo nar':rvno sa velikom zahvalnoSiu prihvatili.
Pogosijanu ie joS na putu skodila temperatura, koja mu ie nakon tri
,l:rna, dodu5e, spala, ali se zato rana zagnojila i morala je da bude ledena
,, nrjve6om paZnjorn.

Zbogtoga smo gostoprimswo ovog sve5tenika

l,ili prinudeni da koristimo gotovo ditavih mesec dana.
Po5to smo sa njim tako dugo Ziveli pod istim krovom, i po5to smo
, ( sto o svemu i svademu razgovarali, postepeno smo se veoma zbllLlli.
I rl<o se dcsilo da mi jednom prilikom u razgovoru uzgred isprida i o iz\ i sr)onl predmenr koji je imao i pridu koia je za njega bila vezana.
Itadilo se o jednom drevnom pergamentu, na kom ie bila nacrtana
mapa. Ovaj predmet se dugo nalazro u njcgovoj porodici, a on
jt' nasledio od svoga pradede.
"Pretpro5le godine", rekao mi je sve5tenik, "cloi:ur rti jc jcdan potl,llrl() nepoznat dovek i zatraLio da mu pokazertr ovu ltlrll)u. Ncrnam
1',,1rrr;r otkud ie doznao da ie imam.
rr, li;1fty.
,r

97
96

GOSPODIN X,

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

odmah
uelika

hodu-li da ga prodam
Sio ie pogledao pergament' uprtao me ie

porrtdioi,

plnud.,

,r-

sam Zeleo da se rastanem

Pomisli samo, trebalo ie da dobilem dve stotinc funti da bih nru dozvolio da ovaj perganrcnr samo prekopira! KneZevu ponudu sanr prihvatio bez daljeg razmiSljanja, govoreii sam sebi da iL pergamenr, naposletku, ostati kod mene i da iu uvek moii da ga prodam ako to bu_

la draga uspomena.
bega' Suradan
St?^rl^i ie, kako se ispostavilo, bio odseo.kod na5eg
da perponudio
je kod mene'dolao begov sluga, koii mi ie u ime gosta

gament prodam za pet stotina firnti'

oti5aoiz.nroie
Moram da kaZem da mi ie od trenutka kada ie stranac
je
odigledno
dovek
tai
kao
prvo'
sumniivo:
kuie mnogo toga izgledalo

dem Zeleo.

Narednog jutra knez jc ponovo dosao. pergamc't srno raiirili p<r

stolu, a knez je alabaster u prahu, koji je doneo sa sobom, pomeiao sa
r''dom;pergament je prekrio uljem i po njemu rabirio alabaiter. Nakon
rrekoliko minuta je albaster uklonio, uvio ga u komad starogdeclinakoji
sam. mu ja dao, plario mi dve stotine funti i oti5ao. Tako mi je bog dve
\totine funti poslao nizaSta, a pergament imam i dan danas."
SvcStenikova prida ne je jako zainreresovala, ali mu to nidim nisarn
p.kazao i samo sam ga, kao da to dinim iz pukc radoznalosti, zamolio da
rrri pokaZe tu srvar za koj. mu je ponuden toliki novac. orisao
ie do orr rariia iiznjega izvadio svitak
pergamenta. Kada ga je razmorao najpre
rrislrn mogao da razaberem o demu se radi, ali kada sam paZljivije po_
rilr:dao '.. Mili bozel Nikada neiu zaboraviti sra sam u rome t...r.,iku

mogao
d,t[ p.tti^-o zbog ovog Pergamenta' Kao drugo' nisamme ie
dudilo
treie'
kao
a
imam;
ga
tiioda
rnu^ti.i na koii nadin i.t
je
gledao'
ga
interesovanie sa kofim
ogromno
-o
veoma vredna'
Su. mi ie to izgleialo kaodokaz da swar mora da ie
prodam z'a pet
predmet
ovai
da
Zbo,gtog r^- ," f,ada mi ie ponud-eno
upla5io
iskuSenie'
u
dovela
stotiia firnti, ma da me i. t"tto velika suma
da
odludio
zato
sam
a" U ," -ogio dogoditi d" g" d"t 'uvi5e ieftino' pa
budem oprir"^ ipottouo sam odbio ponudu'

pre5ao
'a^

<ia

t.rik.

Tokom r,'zgovora, knez me je iznenada upitao koliko rrazirr rl:r rrrrr

dozvolim da rnoi pergamenr prekopira. oklevao sam ne znaitrii ltrr tirr
rnu odgovorim, buduii da sam se, iskreno govoreii, boiao da sa'r iz.gtr_
bio dobru musteriju. ltda mi je on ponudio clve stotine funti cla rrrrr cl.pustim da napravi kopiju, a mene je ovoga puta bilo srarnora cla se ccnkam, jcr mi je.vu surnu, po mom miSljenju, nudio praktid.o'iz.aita.

.t|.g" ait stotine turskih t-unti' Mada ie surna bila

niodb"io, buduii da u novcu nisam oskudevao i da
e bimi
i
koja
imao
oduvek
sarn
koiu
f
od stvari

Uvede ie stranac ponovo dobao

KAPETAN POGOSIJAN

obojica razgledali, beg ie bio odigledno zapanjen 5to takva stvar

vreol.

ni ko ie' naiMeni je sve to izgledalo surnniivo' a poSto nisam znao

je..uopSte
da
i
poricao
pre sam odbio da mu ie pokaZ.-l P1 sam dak
"Sto da
sam
irr"*t ali poSto ie on i dalie nastavio da me.moli pomislio
mu je ne pokaZem?", te sam mu doneo da le vidi'

f.f.

ILI

me poseti' ovoga puta zaiedno sa

ponudio pet stotina

samim b.go-. Ka<ta mi ie za pergament ponovo
prodam' Ali
inn.i gt"ttio sam odbio, rekavSi da uopSte ne Zelim da ga
sam ih da oboiica udu i
oo5to ie do5ao zaiedno sa na5im begom' pozvao
popili kafu i porazgozaiedno
'n"a"
gosti. Usli su u kuiu, pa smo

ioZiveol
Spopala me je snaZna drhravica, koia ie bila utoliko iada 5to sam iz_
rrrrtr':r pokuiavao da se obuzdanr i da nc pokazem svoie uzbudenje.
To
'.r() sllnl video'bilo je upravo ono o demu
sam mesecima razmiSliao to_
,

rntii

varali o raznim swarima'

knez' IzU razgovoru se ispostavilo da je mof .gost nekakav ruski
kao poi
da
*.du ortilog mi ie ispri6ao i to da se zanima za starine viSeie'nego
Sto
daleko
znavalac, , Zr^ip.rg"*tt" bio spreman da p.lati
zbirku'
uklopio u niegovu
on zaista vredi, b;du;i da bi se on iako dobro
da
ali
2i"grg^i"i hteo da ga kupi, iesmatrao bi bilo nerazumno platiti viie i iekao ie daLaIi Sto sam odbio da ga prodam'
pratio nal razZapergament se zainteresovao i beg, koji ie paZliivo
i kada su ga
doneo
im
ga
sam
gouor, i rtZtioie Zeliu cla ga vidi' Kada

mnogih besanih noiil

Itadilo se o mapi takozvanog "pre-pustinjskog Egipta."
uz veliki napor sam nasravio da se trudim da izglcda kao da me to

1,,'rrr

l,

rrarodito ne zanima i da raz.govaram o nedeur drugorn.

Sl'e5tenik je pergament smotao i vratio ga n.trrrg u .rnrari6. Nisam
l',,r rrikakav ruski knez da bih za kopiju rnogao drr
lrlrrtirrr trvc strtinc
lrrrrti, rrliova mapa mi je moZda bilapotrebna jed'rrr<'krr, i lr jcrru.
st'rr,

99

98

,rr

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

G0SP0DI4 X, tLI KAPETAN P0cOsrJAN

ga sam odmah i n:r licu mesta odludio da tu kopiiu moram po svaku cenu da imam i smesta sarn se dao u razrniSljanje kako da ie nabavim.

ljavale da meniamo

planirani pravac. Reiu iu samo da smo tadno

dcriri
nleseca nakon 5ro smo sc op-roitili
od ljubaznog i gostoljubivog jernrc.skog sveitenika stigli u,grad Smirnu,
gd" r.rro na samo veie svoga dolrr_
ska doZi'eli avantlru k"oja je r" p";;ri;""ovu

Pogosijan se do tog vremena ve6 toliko oporavio da smo podeli da

ga iznosimo na terasu, gde ie satima sedeo na suncu. Udesio sam da mi
on iavi kada sveStenik bude izaSao svojim poslom i narednog sam dana,
poSto me ie obavestio da je sve5tenik otiSao, kriSom ulao u njegovu sobu da bih kljud prilagodio bravi ormariia u kome je duvao porodidnu
bastinu. Isprva nisam mogao dazapazimsve detalje kljuda, tako da sanr
tek iz treieg pokuSaja, nakon mnogo turpiiania, uspeo da napravim jedan koji je pasovao.
dana pre nego Sto
Jedne vederi kada je sveStenik bio odsutan, dva
6emo otputovati, ponovo sam se uvukao u niegovu sobu i uzeo pergament iz ormariia. C)dneo sam ga u nasu sobu i Pogosiian i ja smo ditave
noii precrtavali sve detalje ove mape, koju smo prerhodno pokrili providnom hartiiom. Narednog dana sam pergnnrent Ponovo vratio na

'Ib vederi smo

otisli-u rnali grdki restoran, kako bismo
se nako. rclkog i.napornog perioda kroz'koji smo
prosli malo opusriri. Lag:,ur'

smo

r00

pili duveniuzo i rnezerili, po t".nosnjim

obidaju, iz broj'ih tanjirin.ajr aztititijim itakon j am", od
ru s.,ri h p^r

ill,T1:til?

rJ*i.i,'p"

"

Pored nas u kaf-ani je bilo joi nekoliko

grupa gostiju, uglavnom
sa srranih brodova usidrenih
u rucil giri ,; prifi!.rJ uutrrr i
'ornara
rtigledno je bilo da su vei poset'i
viie kaf-ana i da su se, srono se kaZe,
"clobro naiefl eisali',.

Medu mornarima razliiitih

nacionalnosti koji su sedeli za posebrrrm stolovima povremeno

su izbijale darke, na;pre ogranidene
na gla_
''rrr raznrcnu epireta na
svojevrsnom iudnom.z^.gon"u.

mesto.

Od trenutka kada sam stekao ovo blago - tako puno misterije i obe&ttia - koje sam neprimetno i bezbedno uSio u postavu svoga odela,
sva moja druga interesovanja i namere kao da su i5dileli. u meni se rodila neobuzd anai.eliada po svaku cenu i bez odlagania stignem do mesta gde bih, uz pomo6 ove dragoccnosti, konadno mogao da utolim onu
Lelitzaznanlemkoja mi rokom protekle dve-tri godine nije davala rnira i ko)a me ie iziedala kao crv'
Nakon 5to smo se iermenskom sve5teniku za njegovo gostoPrimstvo oduZili na ovakav nadin, koli bi se moZda i mogao opravdati ali koji, kako god na to gledali, ipak niie bio ba5 poSten, moi io5 uvek napola
tolesni prifatelj Pogosijan i ia smo por^zgovar^li. Ubedio sam ga da
svofa oskudna finansifska sredsrva ne Stedi, vei da kupi dva dobra ovdasnia jahaia konja, onakva kakve smo tokom boravka u ovom kraiu vidali i diiern smo se neobidnom, brzom i lakom kasu divili, da bismo Sto
pre
- mogli da krenemo u pravcu Siriie.
Koiak konja koii se gaje u ovim kraievima zaistaie toliko uiednaden, da dovek na njima moZe da iase gotovo brzinom leta velike ptice i
da u ruci nosi punu da5u vode, a da ne prospe ni kapi'
Ovde ne nameravam da opisuiem sve zgode i nezgode tokom putovania, niti pak sve one nepredvidene okolnosti koie su nas desto prisi-

dalju sudbin. prctlst.-

vljala prekretnicu.

r1:r
,

predstavljao meSavinugrdkog, italijanskog

r rurskog-

Lr1'tl.

'.rtla,,bcz. upozorcn ja, do5lo do"eks plozije-

r\c

p.",r"

onda ie izne-

znam ko

1e potpal: bl.lr, ali dinjenica je da je velika

grupa
rlr()rnara sasvim iznenada skodila
kao jedan i oa se, uzprete.egestove
i
;'.vike, bacila na drugu.grupu mornara koji su sedeli nedaleko
od
nas.
I
,
'r i su rakode skodili, i io.U, je u ,.." of.j Uila u punom jeku.
Pogosijan i ja srno, mkode malo
uzbudeni
ogutrr^ii)i), pon;t^ti
, , rr rrnoi. manjoj
grupi. Nir.-n
pojma zbog icga je do svega do5lo,
rrti pak

iiil]

,t

ko izvladi debl ji a ko tanji kraj.

'

lirrda s.u.nas d.rgikathnski gosti

i voina parrora koja jc sruia jno
nair';rzdvojili,
'|
ispostavilo se da gotovo niko od
''
onft, toli su ut.rl"""ri ,-.
r ,r, i rije proiao
neozleden; jedn"om je bio sl'mljen
I rr ird' Nlojc lcvo oko je
""r,
krasira oglo-n, crna masnica.
dok ie pososiI ' , li,ii
ry:. yr:'n" psovao na jeimcnsk",",
'
,

arrgffi"""o

' , 'r,

;;",;; Joi*irrH, ,.

lx)dnosljiv bol ispod petog rebra.

lr..rda se, iro bi nrornali
pogosijan ija
smo za_
lekli,oluja sti5ala,
I l1':ri'ilida nam jezato
vede bilo dosta i da su na.s'vr a'lrri
ljudi
oo' 'lrr() l'rrzonodili - a da to nismo dak
ni raZiri * i

', , ,l,,tttllnie.

'trvrrr<ri

srrr. sc

kuii

qosryllil!

Susreti sa lzuletnim -Ljudima

pri povratku kuii bili ba5 mnogo

Ne bih mogao da kaZem da smo
a Pogosi]an ie stenjao i prokliniao

brod

k:"

."#J;;;;;;

r#j;"s*pJ',

"1^o:" '-o

dovek ie nekuda

pridekamo'
rukli. Po5to nam le g""oul-" pokazaoda
troiicom drugova od koiih
sa
minuta vratio
poZurio, da bi se na.kon par
bio oficir' Sv'isu nam toplo zahvallikako smo ;ffi:;;i'
ie iedan,

vali

za

ono sto smo

i navaliivali su da odemo u
ffi"J"tg a*"
"dinili'
uza'
bismo zaieclno popili po taSictt

obliZnii grdki restoran u kom!

napitka - potomka'blagoworne
Nakon treie runde ovog dudesnog
i srobodniie da razgovaranurnile
_
,u"
mastikestarih Grka pod.rir.,ro
hteli
sposobnosti da ono sto smo
mo, naravno
"starorimske
'"h""l;;;it*itattti"starogrdke mimike" i
uz pomo6
da kaZemo obiasnimo

i'iJi5*"2
mogu duti,,l"k"-^ ilJ;;"'

sestikulaciie", tt"o

ezika koii se
ova] ili
Kada su duli da Zelimo da' na

t"-1 iz i^itatnovrsniiih

tO*
AtJ'^"a'i1"' b.lagoyorn: d:tT:-l:u
onai nadin, t,p"*1t'""""
se na naiupedatliiviii
Grka pokaTalo
menutog poto-tt" itt'ma starih

t^''t"o

mornari su izmedu sebe pou" ru zaboravili na nase prisuswo,

da li su se'svadali
pri demrr msmo mo$li znati

deli nebto datazgovaraiu'

su
ili Salili' Iznenada su dvoiica' poSto

Na kraju smo vei i mi podeli da nagadamo o demu se u srvari radi, a

kasniie se ispostavilo da smo skoro sasvim tadno pogodili: dvojica njihovih drugova koja su nas onako naglo napustila otisla su da se na odgovarajuiem mestu zaloLe za nas, kako bi nam omogu6ili da se ukrcamo na njihov brod koji ie narednog dana plovio za piieje; odatle za sici-

iskapili svoia
ledniri gutliaiem
diii ie ton
oiist"' tiott " p'"J't"ia dvojica
pi6a, nekuda u"o-'" ztt"'o
"'

iju,

a sa

Sicilije

za

Aleksandriju, gde je trebalo

d,a

se zadrLidve nedelie

pre polaska za Bombaj.

Mornari su se dosta zadrLali, a mi smo dekajuii ih odavali duZnu

potomku mastike, uz psovke na svim jezicima sveta.
Uprkos tako prijatnom nadinu na koji smo provodili vreme u o6el<ivanju povoljnih novosti Pogosijan je, odigledno se setivli svog perog
1ro5tu dudesnom

ll'll:':^"::tll:,

':
l" u luci ietlan grdki
parobrodske kompanrle Kolol
p"l;i;;ii.t r",tati;u, i poZuriliu b.ironeophodne
infbrmaciie' Na saje ovaibrod pripad";;;i;;dobili
moreogo'i|"trr i.meni ie pritrdao nekakav
mim vratim" out
i
toplo
nama
sa
se
"g*4" lSSt* t"'skom podeo da
nar, koii ie prif^iu6i ne# "^
uzbudeno rukuie'
r
:--^^*^.,:r^ 14 iorru nir,
pitaniu
ali ubrzo se ispostavilo da ie
Isprva nismo ni5ta razumeli'
se prethodne no6i
uLl

l0c0!lJ4N

odavao dobronamernu brigu prosro nadmerala u nastojanju da nanr

neSto dokaZu i u neXto nas uvere.

pridliivi; meni se oko t;;; 'kl"p^lo'

.-- t;-^x^ r'ioiXlzn cta.
Sto niie gledao svoia posla'
!"*
razmatraiuii na5e tizidko stanle
Narednog iutra za dorudkom smo'
vederi' odludili da plani".U.
i nase prilidno glupo P;;;'**';tJ Prethodne
radunaiuii da ie dugo putovanie
rano putovanie u Egipat nt oil'Zt*o'
izlediti
rane stedene u boiu sasvim
brodlm i dist morski ""'J"f' naSe
vibisrno
da
odm^h ktenuli u luku'
dok ne stignemo "" tili' ;;;;; '*o
duneki brod koii bi odgovarao
deli da li za Areksand;ii.";i;;;kreie

o''''8:ilfi'x';31"

LI KAtqrAN

izgubio strpljenje i podeo da navaliuje da vise ne eek"kuii; podeo je, Stavi5e, i <ia me vrlo ozbilino
rrvcrava da mi modrica izlazi i oko drugog oka.
Po5to sam smarrao da se Pogosijan jo5 uvek niie sasvim oporavio
otl u jeda otrovnog pauka, nisam mogao da mu se usprotivim, pa sam se
posluSno digao i po5ao za njim, ne upuStajuii se ni u kakva objasnjenja
,,:r rraSim sludajnim
drugovima u konzumaciji uza.
zaprepasceni ovakvim tihim i neodekivanim odlaskom svoiih brarrilrrca od prerhodnog dana, mornari su takode ustali i krenuli
sa nama.
| 'rrt do ku6e je bio prilidno dug. Prirom
se svako zabavliao kako ie znao:
;, ,1:rrr je pevao, drugi gestikulirao kao da nejto nekome zeli da'dokaze,
'cbra, 'ajednom
rrro,

ve6 da odmah krenemo

rr.r'i jq zviLdao nekakav volni mari...

(lirn smo stigli u sobu Pogosijan je legao, zaboraviv5i
dak i
,r rric, a
ia sam svoj krevet prepustio starijem mornaru i opruZio
1,, ', lrr, dajuii drugom mornaru znak da udini to isto.
l(ada sam se usred noii probudio sa uzasnom glavoboljom
'' r
P'deo da se u odlomcima priseiam svega 5to se prethodnog
,l,,1,,rtlilo, setio sam se, izmedu ostalog, i mornara koji
su ," ,r"--"
r r r

da se
se pcr

i kad
dana

dosli
I rr' i; :rli kada sam pogledao naokolo po sobi video sam
da su otibli.
N:rkon-toga sam ponovo zaspao, akadame je probudio pogosijan

jt' zveckao posudem pripremajuii dai i pevajuii spccijalnu jer-e"_

lrrtirnju moliwu "Lusatsaa Lusn parenyes adaaa.n) zair ghentaneen,,
' r'' gr svul{odnevno dinio, jutro je
bilo vei poodmal<Lr. Ni l)rg.sijanu ni
|

'1r

l ,r

r03
102

qqqto D IN L !L!{4PEIALP0G

0s UAN

Ljudima
Susreti sa lzuzetnim
m

e rr

se rc,gr

utre
i

,.opnpiri"'.,":

i:

r'i?

e^i ; pl I n.

"

ll.:",::l'. l;;'J:;,lll il1

T?l:.[:ffi;i,..,*lii]lll'

I*

srno se u svar<onr pogrema

r cu n
ii,.;ff-'i ".,:: ili. ;;1 ; lt?:j: n: :::::lr<ao'lr
kon1i11.i,oorerno'''
"'
tu.,c koz"ka''ni "d"o.t"
;;J;;.ii"
tekvomstaniu i dokle t"iut:1':'f'::1tt"t
Dok smo 1oi uvek ieZaliu
otvorlla 1u sosu se nalednom naglo
t*'"
sopswene
-itii'
lremiSilao
:

.l

flo"lf

od

Samo iedan
"1111:t:::y'o
-tt""a' ..lvolicu
sadr p. pr'i put videli'

i,u su banula ,'oilt^ t'''gi"'iln

n^-^':;;il;;t.g.
nog danr bin

"

pokuSavati r,, an r,"^

me u red. Na osnovu

drugo-

iedan
ni.;;;;;;"prekidt'o u''adaiu'i
se doviiajuii'
nekako
il-i:i'^vilii
i da
fi;"'" -ot Tt
obudemo
brzo
se
a" noeg da ustancmo' da

uspeli smo da shvatimo

;iril::l""5iT:XT:-,.,"T,,t""*;f:"

po<Iemosnlimananiffi
ta"uilt
po.ved" k^"ry:t:t:;

dozvolu da.nas
v.sel6 razrnornart su m:(
".s,o na nase prlDok smo se mr obladili'
A gnda su naiednorn'
nase'stvart'
sovarali, sto im '
skodili i z'13oteti da pakulu
i""ii"pdno
,npr.p"set"1t'
i platili
iid,ln
poz-vali smo u$abaiu kaiavansaraia
oU"ftii'
u"e
dotle
se
Mi smo
su nam' podespakovane' a mornari
su
swari
radun,
""J'1";;:<lno
znak da ih sledimo'
ii"Sf fn medu sobom' dali
Kada smo u nlu stigli u pristaIzasli smo
"" "ti;Ji sa dvolicom mornara'
nistu sam ugledao;;;"t
u"tlanla kola
i J''' it' nakon oko poi" '"t"
veliki ratni
dekali. Ukrcali
dosta
pt""i"ir' pristao uz ledan
su engleski

"

,ll""r

;;;;;vitlelo'

iJ"""iiLl"ti'

*it:i::::::ql"O*

'-t ';;"";;"
mt'"""";;;:ir

brod'
"".

su neki m.rnari
nas na nlemu tekivlli' ier
u
eito je odigledno da su
r."r
::':;:i'';;;"
i poveii
uzeli
'""i"
"
pufuUu
iit
Tit::"binu
krofifi
smo
ln:".:*n'i
dim
nriprcmliena za nas'
"^
r'-ii'" t'r-'i"1'' \:1" i" bila'rei
ali kako se
u ouo- t""'u* i zaguSliivom'
Sto smo se smestili

;;iil'il
Nakon

narnadinlov"'-;;;'';;"'-u"'ry':^'l;siJ::11:1'["'il?ff-?:T:i

*:i:'mn:l#ilT^"iil:T'1r""#i""u'""'"e;;ovodita"apoi mladi ot'iciri"'

;;l^
- obidni mornari
""-',,siJil',oi',1T;i1""',*;ffi
o,se6*11
iatelj ska
pokuSavali su,

nran4 n^rnn sateizraz'

iil$ll
;ililJ;illff rull,*iff
de
ezika'
enslesko g

nepc
:::::u:X
;;Gavanle
viduI nase
imaiuii

nam uz pomoi gestova i redi razliditih jezika koje su znali kaZu ne5to
odigledno prijatno.
Tokom ovog veoma originalnog r^zgovorajedan od mornara, l<oii
je dosta podnoSljivo znao grdki, predloZio je da tokom putovanja svak<r
od prisutnih sebi da u zadatak da svakodnevno naudi bar dvadesct redi

mi engleskog, a oni turskog. Ovaj predlog su svi pozdravili buinirrr

aplauzom, a dvojica mornara koji su bili medu na5im juderaSn jirn prijateljima odmah su podela da biraju i piSu engleske redi koje su smatrali
da naipre treba da naudimo, dok smo Pogosiian i ja za njih sastavili listu

turskih rcdi.
Kada su na brod damcern pristigli i vi5i oficiri i kada se das plovidbe
pribliZio, posada je otiSla za svojim poslom, a Pogosijan i ja smo se odrnah dali na posao da upamtimo prvih dvadeset redi, koje su nam bile
fbnetski napisane grdkim slovima"
Udenjem ovih dvadeset redi i nastojanjem da pravilno izgovorimo
ncuobidajene glasove, toliko strane na5em uhu, bili smo zaokupljeni u
toj meri da nisino ni primetili da ie doSlo vede i da je brod isplovio. To
r;r,oje zanimanje smo prekinuli jedino kada nam je priSao jedan od morrr;rra, koji se ljuljao prateii umereno njihanje broda, i koji nas je, obia.;rrivSi nam vrlo reditim gestom da je vreme da se jede, poveo u naSu ka-

Irinu u blizini k'rhinje.

Za vreme obeda smo Pogosijan i ja porazgov^rali, pa smo nakon Sto
',nro se posavetovali sa onim mornarom koji
ie znao dosta podno5ljivo
l rtlki odludili da zamolimo za dozvolu - koju smo jo5 isto vede dobili ,l,r ia od narednog jutra podnem da distim metalne delove na brodu, a
,l.r Pogosijan zapodne nekakav posao u malinskom odeljenju.
Ne6u se zadrLavati na dogadajima koji su se takom ostatka naieg
l,rrtovania na ovom ratnom brodu zbili.
I{ada smo stigli u Aleksandriju, ja sam se gostoljubivim mornarirrr,r toplo zahvalio i napustio sam brod, dvrsto reSen da Sto pre stignem
, l, lirira. Pogosijan se, medutim, tokom puta sprijateljio s nekolicinom
'
irr(,r'nara i bio se zainteresovao za svoi rad u maSinskorn odelf enju bro, | ,, prr je poZeleo da na niemu i ostane i da nastavi putovanic. Dogovorilr .rr() se da ostenento u vez.i.
li:rko sam kasniie doznao, Pogosijan je nakon ito srrro sc r:rstrrli na,' i,r da radi u maiinskom odeljenju ovog englcskog r':rtnoll lrroda,

'

105
104

G0sP0DrN

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

sa nekolicion'rehaniku' i veoma se blisko spri]ateliio

nom moranara i niZih oficira'
otplovioz'a Bombai' da bi se 7'atim'
Iz Aleksandriit ,t;;i;;;odom
luke' konadno iskrcao u Englenakon sto ie obiSao t;;;;;"iiiske
pobto su g" guiniegovi "t:t l:I1:ttit
skoi. Tu se u gradu Liverpulu,
t"h"l:li

razvio ie strast

z'a

d";;i1;;a'"iirr""i-'"ticalenr, upisi: l^ studtlai'''te"'ivninr tehnidkim

'bedili
institut z-a ponlorce' gde ie uporciu '"
postao ie
ie'ikr' Posle dve godine'
ma usavrsio i svoie
'nilr.j:;l!ilskqg
rna5inski inZinicr'
da to treba

kvalif ikovani

Pogosilanu' prvorrt druzavrsetktl ovog poglavlia posvcienog

krriiednu nicgovu
Zelim da
gu i priiatcliu mo.ie rnia..loiti'
'1'o*""""i
ratrttt' koi^ ]e bila odigledna j-o5 od niegove
r-rie originalnn p"norJiku
karakterisdd.a'
,': ;i;?i;;'l*fi a ie zani ega bila veomancprestano na nedem radio'
ie
zauzet;
nedim
Pogosilan ie uvek bio
i nikada ga niko niruku
skrbtinih
sedeo
Nikada.ti1., sto"o Ui rekli'
ne daiu
leZi i dita razne kniige kole
poput
1e video da,

Nl

rnoZda

rrr

KAPETAN PoCoSTJN

iu svoju prirodu naviii

da ne bude lenja, a kao drugo, obezbedistarost. Kao 5to znal, jane mogu da odekujem da ie mi roditelii
kada umru ostaviti neko bogato nasledsrvo koje bi mi bilo dovoljno za
vreme kada viSe ne budem mogao da radom zaradujem zaLivot. Radrrn
i z-ato Sto jedino istinsko zadovoljswo u Zivotu jeste raditi, ali ne pocl
prinudom vei svesno; to je ono po demu se dovek razlikuf e od karabaSkog magarca, koji takode radi i dan i noi."
Cinjenice su ovo niegovo razmi5ljanje u porpunosri potvrdile. Mada je ditavu svoju mladost, naikorisnije vreme za onogkoji za srarosr Zeli da se materijalno obezbedi - proveo u naizgled beskorisnom Iutaniu i
nikada se nije bavio time kako da zaradi novac za svoj kasniji Livot, i
rnada ozbiljnim poslovima nije pod_eo da se bavi sve do 1908, sada je jedan od najbogatijih ljudi na sveru., Sro se po5tenja s kojim je ovo bogatstvo stekao tide, ono se ne moZe dovodiri u pitanje.
Bio je u pravu kada je rekao da nikakav svesni rad nikada nije izgultljen.Zaistaje ditavog svogLivotaradio svesno i savesno, danju i noiu,

iu

se za

I<ao

konj, u svim uslovima i pod svakim okolnostima.

Neka mu Bog sada, napokon, podari zaista zasluLeni mir.

"i;;;;iil;i'g'*a'
*, * ",." ib ; l?i *"" :4*'gnogom
lTl f :il,1 il'i::lg:.1; "T:
Iupkao
l-r"o rrrk".,t" u nekom ritmu'

i-is

stima.

i r r :--v-^-^--nrlmnl
se ne odmort' 1er
zaSto ]e.takva budala i zabto
Jednom sam ga upitao
platiti"
niSta nece
mu za te beskorisne veZ-be niko
mi za ove moje glupave nastranoffenutno
"zaista'
"Da," rekao ie'
niSta neieplamisle smarrare - z.aista niko
sti_z^sra ih ti i svi koii tako
deca' Salu
tvoia
platiti bilo ti, bilo
titi, ali u buduenosi"l.r"--ir" "iih
prirosvo]om
st" uoii*^tad' ali ea ne volim
na stranu' 1^ to ri"i"'-'^i"
niradi
da
Zeli
ne

don,

i*

koiaiei.d""k;i;;t-i

toa.*itlliudili

nikada

volim svoiim zdravim razumom'

r.LtiJ"i. I" '"d

Molim * au """t""

O" tfl1:l:
a^ kada kaZem red "ia" tnoraS
vei samo na svoi 1l1, Ja vt-li11.:i-1,:t*"'
da ne mislim na celog sebe'
svoiu prirodu' a
uporno3iu postlgnem da ditavu
sam sebi u zadatak cla
da ga takode zavoli'
ne samo svoi um' t'"uik"trad nina ovome svetu nikakav svestan
da
Ubeden sam' sem toga'
ak<r
Stoga
plati'
da
it""'i]t niega neko mora
kada niie izgubllen- Prt iii
prvo'
Kao
cil]a'
ostvaruiem dva
sada ovako posilpam istovremeno

i-^i

r07
106

;"." ;;^ * ;;

;;;,;,;#:;

i jeda' rnracri.r,". u",,,.

vrsretnjiga.'Ib je bio AbrabkaJelov
-'kako su g. rr
nrladosri zvali - najprevejanije spadalo koje moZe"re
da zamislitc, ali
moj nezamenljivi prijatelj.
u to doba je bio Zivi katalog, buduii da je znao bezbroj
nasl'vu
..Jo5
.knjiga
na svim jezicima' imena njihovih aurora, kao i datum
i ,r',.rt,, ir.davanja svake knjige i to gde ona moZe da se nabavi.
pak preprodavao sve

VI

Spodetka sam od njega kupovao knjige, a kasnije

sam ih kod n;cga
r'enjao, vraiajuii one koje sam vei p.odiiro, dok bimi
on pomagao da
"i9:.- sve nove knjige koje su mi biie porrebne. Ubrzo r,r.t r" i if.i;"-

ABRAM JELOV

teljili.

Abram Jelov se u to vrerne pripremao za upis u Kadetsku

Skolu, i
sotovo ie.sve svoje slgfdlo u-."-" prouodio bubajue i za ovajispit;
ali
1ro5to ga je veoma privladila firozofija, uspevao je da prodita'i
-.rogo
l<njiga iz ove oblasti.
NaSe blisko prijareljstvo_je i zapodelo upravo zahvaljujuii
njego_
zanimanjttzafilozofiju. Imari smo obidal da se uvede i"rto
r"Jt"y.'rrm
rrrr u Aleksandrovom parku ili u Muitadu, idaruzgovaramo
o filozof-

izuzetnih liudi
akon Pogosiiana, Abram-|elov ie bio slede6i od onih
prilike da
imao
Zivota.
,^ri ,oko- pripremnih godina svoga

f, |

[\f.o|.
,..,.r.-

i koji su, ."-.r.to ili nenamerno' posluZili kao "podsticaini

individuali^t ,or" za potpuno formiranie ovog ili onog aspekta moie

Iirrjiga,

nosti.

Prvi put sam ga susreo ubrzo nakon 5to sam izgubio svu nadu

da 6u

doznati ma sta konkretno Sto bi se ticalo onih pitau

.,i" t o1" su me zaokupljala i kada sam se' po povratku iz Ehmiiadzina
Tiflis, sav bacio na ditanie stare literature'
mogao da
U Tiflis sanr se vratio prvenstveno stoga 5to sam tamo
a i poi
tada'
nabavim svaku kniigu koiu bih poZeleo' U ovom gradu ie'

od

r^ur.-..rih li;di

slednji put kada sari

;;lril'na

u.tie*u btravio, bilo lako pronaii ma koiu.retku

i
bilo kom ieziku, a narodito na iermenskom' gruziiskom

arapskom.

'Po dol^rk., u Tiflis nastanio sam se u delu grada po imenu Didubai'

Voinidki baz-aL u iednu od
odakle sam gotovo svakodnevno odlazio na
gde ]e bila s.meStena
parka'
ulica duZ ,ifadne strane Aleksandrovog
kada je bio pinarodiro
su,
;"ci"^ knyiLirau Tiflisu. U istoi ovoi ulicu
zemlii prostipo
slike
a".t, pted stalnim kniiZarama svole kniigei
1"dni

rali i sitni trgovci torbari'

108

''liirn problemima- cesto smo zajedno

preturali
,

p-'o gomilama srarih

piiadnim sam danima dak zapodeo i da mu p.in"Z.m
u .r1.go

rj trgovini.

Nai-e prijateljswo je joB viie ojatao sledeii dogadaj:

Pijadnim danima je u blizini mesta na kome jeJ"elov
prodavao svoju
.
r ,lru tezgu obidno
postavljao i jedan Grk, koji je tigovao figuricama od
1'r i'cnog gipsa. Nudio je razridite sratuere, bisie duvenih
li;di, figurica
\rrrrrr:1 i Psihe, pastira i pastirice, kao i
kasice z^novacsvih vrsta i veri, ,r:t, lt obliku psa, rnadke, prasera,
kru5ke, jabuke i dega sve ve6ne_
rrl' r':rtl<o svc ono dubre kojim je
u svoje vrerrle bilo modJrno ukralavati
.r,)lovc, komode i Sta ti ga jaznam.
I ctl noga dana, zavreme zatiljau trgovin i,
Jelov j e kl imnuo glavom
, 1,,,|i:rz-:ro u pravcu ove robe, i izraLaviju1i
se na svoj neponorrljivi n"_

rn lolito:
"\"|<n,
. r,'rr da je.toko god to bio, zaraduje gomilu para pravcii ovo smeie.
neki prljavi Iralijan,.dodo5 koji to d.lric
t*uo;ny p._
,lt1 ,r ,
'y i:rzbini; a ovi mu kreteni, sitni trgovci kZo iro jc'r.avi
ovrr j ( i.k,
J;.
,i ,
| '( )\/c novcem koji vredno zaraduju budale ito t:r j irZ;rs t<',,1r., ju
.te bi
,

109

4!RAM JILOV

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

glicerin, jer ako bilo 6ega ima prcnrirlo ili previie sve moZe da pocre nrr.pako. Onaj ko bi znao samo opiru proceduru, a ne i ove male tajne, uc
bi bio u stanju da dobije dobre rezultate.
Da skratim pridu, nakon otprilike nlcscc i po dana na pijaci se pojrrslidna roba moje proizvodnie. Figuricama koje je imao Italijan jrr
'ila
sam dodao i smeine ljudske glave, koje su imale malu rupu i.sru7-irc ka,

celoga da.na dudimo,na iedukrasile svoie idiotske stanove' A mi ovde

zaradiliza parde budave
uvede
nom mestu i stnrzavamo se da bismo do
opet ovamo' I oPet rsto
p.ol", *t koliko da odrZimo Zivu duSu' A sutra

prokleto

rintanje'"

..

r , ^- 1--r,^ pttp:taavl-^,,-,\oii
^*^nrn,lo,,.a lr
Ubrzo nakon togaiasam oti5ao do onog 9*l
Italiian' ko;t na svaxr neda ovuiobu zaista pravi nekakav

mi je ispridao
din duva tajnu niene iztade'
da robu rasproda'A dvanaestorl.^.r"r, prodavaca' jedva stiZemo
mo
"'" po celom Tiflisu'"

drlatiT'aper^.zaprodaju sam, takode, izradio i specijalne kasicc, k.ic

su se veoma dobro prodavale i koje sam krstio "Invalid u krcveru." Mislim da u Tif-lisu u ro vreme nije bilo niiedne jedine kuie koia niie imala
ru moju kasicu.
Kasnije sam vei mogao da zaposlim i nekoliko radnika, kao i nekoliko mladih Gruzijki koje su raznosile robu.Jelov mi je, sa velikim zatiovoljswom, u svemu pomagao, pa ie dak i svoiu trgovinu knjigama
Prekinuo rr radnc danc. Nas dvof ica srno. pri tom, istovremeno naitavili isa svojim sopstvenim poslom: ditanjem knjiga i proudavanjem fllo-

da raz-

da potnem
.m: P,?gstakli
niegovu taiukradem
Italiianu
da
miSliam kako bin -og"o Jl pJttuitili ma kakav
posa-o
neki
,ii"Uf.t pre 5to 1.-*e Uiio vreme da nadem
kao -|evreii Jerusalim'
"t,
izvor prihoda, jer me ie novac vei napuStao
p-d^ut:1::iTt::,I"grdkim
onim
sa
Najpre r
^,^tgoi*^rao
Nittott.togt sam' po5to sam.u glavi
de6i u njemu p^trlotrt ^ oseiania'
oti5ao kod Italiiana.i zamolio'ga da
ve6 imao svoi plan, ,^]"a"o ' ttilispostavilo se da ie dedaka koii ]e
mi da nekak"r'por"o. i'l' moiu sreiu'
bio otpustio ier mu ie krao alat' i sada
kod niega pre toga
'"Jio "pt"uo za vreme me5anla gipsa dolivao vomu je bio potreban neko kb bi mu
ne pogadaiuCisezaplatu' odmah
du. Po5to sam bio spreman da radim

iii"gtt"'p.it"

sam dobio

i-l.louliev gnev

su

zofskih pitanja.

Nakon nekoliko meseci, kada sam prilidno zaradio i kada je moja

vei podela da rne z^m ra, za dobre pare sam je, dok je posao
'rrclionica
;ri cvetao, prodao dvojiciJevreja. Po5to sam morao da ispraznirrri svoj
,;tan, koji se nalazio uz radionicu, preselio sam se u ulicu
Molokan kod
i clcznidke stanice, gde se sa svojim knjigama doselio iJelov.
.|elov je bio niskog rasta, masivne grade i crnomanjast, a odi su mu
rr'ck gorcle kao dve Zeravice. Bio je veoma kosmat, obrve su mu bile
,'rrllave, a brada rasla gotovo iz samog nosa i skoro sasvim prekrivala
, tl..tze, diie rumenilo se, medutim, kroz
nju ipak uvek probijalo.
l{odio se u Turskoj, u'blasri Van, u samom gradu Bitlisu ili u nie_
',r.i okrlini, odakle se niegova porodica u Rusiju doselila detiri ili per
r', rtlin. pre .ego 5to srno se nas dvojica upoznali- Kada su dosli u Tiitis
,,f isali su ga u takozvanu prvu gimnaziju, ali on je uprkos dinienici da
1, ,lisciplina u ovoj Skoli bila prilidno nefbrmalna i jccinostavna, neka-

Posao'

.r-.^da sam lasvoiim planom, od podetka sam se Prewarao

ostalom
svemu
u
a
troiicu'
ko glup. Radio ,^- utJ*" -ttogo' 'koto.za
i
i
rat
e Italiian veoma,brzo
U skladu

se

ponaSao

sa

glupavo'

ii"g"g

rire

1;1teo
e krio

toj i 1' tako blesav i bezopasan nii

:;ild; ;."i "'i*--"Ltlon"ko briZiiivo kao pred drugima'
)
1,..

^ ^*-^-i
swari koie 1e
mnoge- od
Zadvenedelie sam vei ziao kako se prave
leptUl
pridrZim
mu
da
irr^diu"o. Moi gazda bi me desto zvao
11,T,t'^tainu nad

uspeo da prodrem u niegovu

smesu, i tako dalie, ,"ftcl J" sam
za ovail posao vaZne' dobro
tainama i da uskoro doznam sve
"ii

'itt"'

duvane detalie'

Treba, recimo, znati koliko kapi

il

si;,x ;;;;;; ;;i ;;t;

limunouog:of

a b ez

":1"

g:tt":i1?*
t

T. l":'ui,Ll *',:1Y*: * s1,l

dogoditi
#;;
:t:11
vazno*:::triTjl'l:
i'' i"k1g? *::
il;," ;.t*" ;;;;;t,

,.

i;.T

tT

;iliffi;";;#;;*it
110

d3 se na

pfr

"u'
i^'"'

ruzne rupe'
1
izradu kalup' uzima lepak' zelatin

I r rrn nepodop5tinama postigao da dak i ova ir.rstitucija ne moZe da

ga
,,
',lrcse i da bude izbaden odlukom nastavnidkog vc6a. Ubrzo ga je i
' 'r r,' izbacio iz kuie, te je otada zapodeo daLwi [)o s{ )l)srvc.,r..r ,-t.,]"h',rr,'u. Bio je, ukratko, kako je sam imao obidaj cla lcr/.c, crna ovca u
,,irj porodici. Majka mu je, medutim, dest' slrrlrr rr.v:rc lrcz otcv.g
'
1

| iltl:1.

ABMM JELOV

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

tzmaici gaiio-veoma neZna oseiania' koia su

Jelov je prema svo;oi
Nacl krevetom je' napr.imeq imao
razanalaziladak i u
ne bi izaSaoiz kuie a da ie ne poliuokadenu maf dinu fotogt'tiiu' i nikad
"dobar dan mama"' ili "dobro
bi. Po povratku bi uvei< ioi ' u'^t' rekao
osobine.bio io5
u.f. .i^jt n". Sad mi r. Jit'i rla sam ga zbog ove niegove
na svoi nadin' premda ga ie smaviSe zavoleo. Oca je takode voleo' a-li
sitnidavog, suietnog i 6udl]ivog doveka'
,r^o
se da je veoma bogat' On ie'
Otac mu ie bio preJu zimatismatialo
osoba bio i stoga Sto ie' mada samo
Stavi5e, medu Azerima veoma vaZna

bodno, u Rusiji su se izdavali za turske Azere, u Persiji za ruske Azcrc, i

tako dalje.
Nc samo da su vrSili verske obrede, ve6 su i s velikim uspchorrr
P.bo7-nim i neukirn ljudima prodavali rakozvane svetc relikviic. U tlrrlirnama Rusije su se, recimo , jzdavali za grtke svestenike, u kojc .srr ltrrsi
imali vcliko poverer-rje, i pravili su dobar posao prodajuii stvari k.jc srr
navodno donosili izJerusalima, sa Svete Gore, i sa drugih sverih mcsre.
Medu ovinr relikvijama jc bilo komadiia pravog t.rr" n,, ko'rc jc
razapet Isus, kose dcvice Marije, noktiju sverog Nikole Mirskog,
Juclizuba, koji donose sreiu, komadiia potkbvica konja svetoga borila,

-^ti- "u"tl''

po Zenskoi

l;"^drs"ii

koioi
liniii, bio p"tt-^ft porodice Mar5imoun'

su pripadali

patrifarsi'r:^ -^ studiiama
Am
-.,,rii^-.,,u Amerri brata' koii ie u to vreme bio na
i-"o
iUr^.rl 1.
voleo' idvrsto ie
.i, di;i-i ,i u Filadelfiii' B*L' *t..l,u!*':op5:t.nile

dolazili
lievswa,
'' -

Zrvottnla'
verovao da !e dvolidni egoista i bezdu5na
izmedu ostalog' i rraviku
imao-ie'
Jelov le imao mt'ogJosobenosti;
srno kasniie morali

p"";;;;;

i mi, njegovi drugovi'

J"t.t a"". po,r.,.lirno dok ga od toga nismo odvikli'
govore6i: "Ha! - i ti bi
Pogosiian g i, :iif;i,p?"ur"'to.Lmevao'
"iogtof^ nudalo,.prvi purkada sretneS Benerala
hteo da budeS oficir!
itd'
da salutirab pridigao pantalone"'"
zas.laviou zatvor' ltt Li u-t"o
grublie. iztazio)'
@Sgosiian se io5 dosta
' "foforilun i Jelov
uttito uzaiamno zadirkivali' a dak i kada su
"i'"
uvek zvao "usolieni Jermeliubazno razgovaraliJtlov ie Pogo'iiat-ta
,,ir,", PogosiianJelova "kafugok"'. "
""'Stitni Jermeni"' a Azere "kafugoci" ' KafuJermene i inade 'ou"
ttrstlva"' i taj ie nadimak' kako izgleda'
soft bukvaln o znati':Lt"atllu^t
l"tt^o na sledeii nadin'
IJ Zakavkaziu za niih poAzeri su poznatikao prepredeni,lupeZi'
Rusa' i dobiieS jednog
,,oii*^t u, d.ti,'iti"' "skuvai

da stalni pridiZe

Ievreiina; skuvai

j"ut"|"' '1i:ql1ttd"m
aoUiets iednogJermenina;

ali tek ako

'"j"t"
t.a"m Jermena, dobiieS iednog Azera'"
rasutl bilo it pl"? svebtenika' od ko.
Medu Ar..i-" ttoll
"t 'urrd^
lako' PoBto su Ziveli

"r.""js
- Sto ie u o"o utt*" tilo
jih se vedina r"rn^
'u'"hila
granicir izmedu triiu
oko planine 4.","t, ftol" fredstivlia

zemalia: Ruslosu skoro sve granice mogli da prelaze

siie, Persiie i Turske, i poSto

ll2

'ih

niihovog kraAzerski kralievi I iz t<o'e su, i nakon propasri

bi se dak i lobanja ili rebro ponekog velikog sveca.

ove relikvije su s velikim poitovanjem kupovali naivni hrisiani,

:r naSla

rarodito oni koji su pripadali ruskom trgovadkom sraleZu, i te su relil<vije koje su ovi azerski sveitenici proizvodili u domovima i mnogolrrojnim crkvama Sirom svete Rusije mogle da se nadu veorna deito.
./,1)ogtog"su imJermeni, koji su ovu bratiju dobro poznavali, nadenuli
vci spomenuti nadimak i jo5 uvek ih zovu kradljivcima krsrova.
Jermene, opet, usoljenima zovu bto imaju obidal da dete oclmah po
ri,rlc'6i11 posolc.

Moram, uzgred budi redeno, da dodam i da ovakav obidaj po mom

riiljenju nije beskoristan. Moja spccijalna posmatrania su mi pokazala
,l;r cleca drugih narodnosri obidno pare od ojeda na onim meitima na
,r

1,,

rZi na

koja se obidno nanosi puder kako bi se spredilo zapaljenje, ali da

r, r'rrrcnska deca

iz istih krajcva, sa retkim izuzecima, od ovih oieda ne

boluiu od svih drugih dediiih bolesti. Tu dinlenicu

t,,rt(:, mada inadc

ipisujern obidaju usoljavanja.

clov se od svojih sunarodnika razlikovao po tome Sto je jedne oso_
-f
l'rrrt' l<oja lcza Azereveoma tipidna bio potpuno lisen: mada je bio veor, r r'eke naravi, nikada nije bio zlopamtilo. (inev
ga je brzo prolazio, a
',
,l',, lri se desilo da u besu nekog uvredi, dim se smiri dinio sve da to
ie
1,r

,rl,

)\'() izgladi.
Irrrao je veoma nrnogo obzira i skrupula prema tucloj veri.
Jednom
rlrl<rrn, kada je bilo redi o inrenzivnoj propaga.di kri' rlisionari go,
1 'r
|

,,

r'

'r 1; 5f

'

,lr

i[

evropskih zemalja vode medu Azerir.rr:r tlrr lri ilr pr.corrraril-i u

I vcru, Jelov ie rekao:

ll3

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

"Pitanie niie u tome kome

ABMM JELOV

se

dovek moli, vei u niegovoi r"eri' Vera

setemeli postavlia f o5 u detinistvu' Ako promeni veru.Iopostoii' -Ja

vek gubi svoiu savesi,^" ,nu.rt ie naivredniie 5to u doveku
a nju nievera'
ou, i"u.r, postuiem, a po5to tu savest odrZava dovekova
mene bi bio
gou" v"roirpov"rt, i, tu veru i veroispovest poSruiem;-za
razuieliki greh kada biho niegovoi veri podeo da sudim ili da ga u niu
steii
moZe
se
koia
savest
niegovu
u"r"ui-, i da na tai .,"iiriuniE,"u"je savest,

fiii

samo u detin]swu."

'A zaSto si hteo da

Nakon Sio je to rekao, Pogosiian bi ga upitao:
i
bi Zustro uzvik.
on
budeS oficir?'' Abranroviobrazibi tada buknuli,
nuo:

"Idi dodavola, ti usol]ena Skorpiio!"

svojim priiateliima' Bio je sp-rernan da'

Jelov ie bio neobidno odan
Kada su se
kakJ se to kaZe, i du5u d'a za onogkon re bi postao privrZenprivrZeni
sprijateliili, Pogosiian iJelov su l9d3 drugome postali toliko
da,budy
da
braii
rodenoj
svoi
Bog
da
f."f.o ni ,. ,^r,tl moglo poZeleti
i
teSko obspecifidan
rnedutim'
bio
ie,
Spol jni izraz ovogapriiatelistva

jainliv.

'

Pod
su se vise voleli, to su iedan prema drugorne bili grublji'
to
ko
bi
svako
koiom
liubav'
torn gruboSiu se, medutim, skrivala neZna
grubotom
se
pod
Sta
vicli 6io clirnut do dubine du5e'Ja, koii sam znao
mogao da za5iu kriie, nekoliko sam puta bio toliko-dirnut da nisam

'5,o

na odi'
drZim suze koie su mi i protiv moie volie udarile
negde oti5ao u gobi
ove:
poput
ttttt"
io
recimo,
Jelov
Dolazilo ie,

steitamobumuponudilinekakavslatki5,Bilobiuobidajenodagaod.
domaiine' On ga' medutim'mada
-^h t"-o i po]edl, da ne bi uvredio ni za 5ta na svetu' vei bi ga sakrio u
u.o-" voieo slatkiSe, ne bi poieo
1"

'aZ"p au ga odnese Pogosiianu' A kada mu ga donese ne bi mu ga naprouvrede'

,ioh^o,ir"e bi to udi"nio uz svakakvo zadirkivanie i prividne
bi' kao
vederom
za
bi to izveo ovako: za vreme razgovora

Obidno

ga Pog'osiianu govore6i:
sludajno, u dZepu, pronaSao slatkiS, i ponudio
ti' proZderi to
"K^ko se dodavola ovo dubre naSlo u mome dZepu? Evo
nrie za liudsku ishrasme6e; strudniak si za proZdiranie svega Sto vi5e
nijeza
n.,.;'logorllo., ni rl"tkis,rzeo, takode gideii: "Ovakva poslastica
rade i
Sto
kao
Zirom'
samo
tovi5
se
da
tvoia. Tiryz1:S

t"o

3,o ie

";"Sf,"
jeo poslasticu' Jelov. bi sa pre,-1o;" U."e", ,ui.ti.." A ctok bi Pogosiian

.,iui^i',^,om na licu rekao:''Gledaite samo kako Zdere tai slatkis:

uZi-

va kao-karababki magarac dok Zvaie didakl posre ovoga ie trtati z^

mnom kao kudence, samo zato 5to sam mu dao to gnusno smeie.,'A z:r_
tim bi se razgovor nasravio u slidnom tonu.
. ...hr:d toga Sto je predstavljao fenomen po svom poznavanju kniige
i njihovih autora, Jelov ie kasnije posrao fenbmen i po znanju jezika.
Je,
koji sam u to vrme govorio osamnaest jezika, u poredenju s .jinr sa.r
se oseiao kao zutokljunac. Pre nego ito sam znao i
iednu iedinu red ma
kog evropskogjezika, on ih ie gotovo sve vei govorio tako savr5eno da
bi se teiko moglo pogoditi da mu neki od niih niie maternji.-|ednom se,
recimo, zbilo sledeie:
. Profesor arheologiie skridlov, o kome iu govoriti kasnije, morao je
da prenese jednu avganistansku svetu rerikviju preko reke Amu Darje.
'lb je, medurim,
bilo neizvodivo jer su na sve koji su rusku granicu prelrrzili u oba pravca budno motrili i avganistanska staLai britanski vojrrici, kojih ie u to vreme iz nekog razlogabilo veoma mnogo.
PoSto je negdc nabavio staru unifbrmu britanskog oficira,
Jelov ju
j. obukao, otiSao na polozaj na kome je bila sme5tena britanska voiska, i
;'r'cdstavio se kao briranski oficir iz Indije koji je ovde doiao da lovi turl(('stanske tigrove. svojim engleskim pridarna im toliko dobro zaokuie
;,i. paZnju da smo mi, bez Zurbe i neprirneieni od Britanaca, irnali vre_
nrcna da ono 5to smo Zeleli prebacimo sa
iedne obale na druzu.
Pored svega ostalog dime se bavio, Jelov je nastavio i da in"tenzivno

Nije se, kako je nameravao, upisao u otlcirsku bkolu, vei je otilao u

\ lr rskvu, gde je sa sjajnirn uspehom poloZio priiemne ispite za Lazarev
rrr.'titut, da bi nekoliko godina kasnije i diplomirao filologiju, dini mi
,r,'i.

se

rr

l,
i

r l.JniyslTiletu Kazan.
kao Sto je Pogosijan imao specijalan srav o fizidkom raclu, iJe_
.llaS

'r' ic veoma originalno gledao na umni rad. Jednom prilikom mi je

r k;lOl

" I tako je svejedno. Naie misli rade i dan i no6. umesto

da ih ousti,l:r
1)remiSljaju o kapi nevidimci ili o Aladinov'm blagu, za5to ih ne
',',,

l,r',rrr. z.dposlili nedim korisnim? Za usmeravanjc misli u odredenom

1'r rr r'rr. je' naravno, potrebna izvesna energiia, ali o.a tok.'r ditavog
I rrr.r
veia od one koja se potroSi na varenjc sar,. jcrr..g obroka.
'|" r11'ije
11;g3 sam odludio da udim jezike-ne samo drr lrih rrrisri sprcdi.
da
l''1 ..( ) lutaju, ve6 i da im ne bih dozvolio da moic tr rrgt' r
r r rr kc'if c o'rc-

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

fantaziiama'Znanie 1eti'
taitr svojim glupim saniareniima i detinjastim
samo
i
bude
da
tlo :tbl
t J, porJa tJg^, por,.k^d moZe
'
Zivi u jedbu^| mo] prilat.tl iz mladosti f e io5 uvek Ziv izdrtv' i lepo
nom
--- od graclova Severne Amerike'
ga je
n"i 1? p.ou.o u Rusiii' veiinom u Moskvi' Ruska revoluciia
od sv.oiih broinih
zateklau Sibi*, gde ie otiS"o t"ai inspekciie iedne

f:::T..,..,.

revoluciie ie proSao
Un1:lo* i prodaviica'pisaieg pribota' Za vreme

UI

bogatstvo ie nestalo' .
neiak' dr' Jelov' i
|e doSao niegov

-.tog. neclaie, a svo niegovo

pr. ,J-o tri godine, iz Airerike

t rn,

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

ubedio ga da u ovu zemllu emigrira'

lzuzetan i drugadiji od uobidaienog soja ljudi bio ie i ruski knezJurij

lLjubovedski. Bio je znatno stariji od mene, i skoro detrdeset godina
rrri je bio stariji drug i najbliLi prijatelj.
Dalek i indirektni uzrok koji je doveo do toga da se nas dvojica na
svom Zivotnom puru srernemo, zbllLimo i posranemo dugogodilnji
l,rijatelji, bio je dogadaj koji je tragidno i iznenada prekinuo njegov por otlidni Livot.Knez se u mladosri, kada je jo5 uvek bio gardiiski
oficir,
lrrclo zaljubio u mladu devojku slidnog karakrera i oZenio se njome. Zilt'li su u Moskvi, u kneZevoj kuii na Bulevaru Sadovaja.
Knjeginja je umrla na svom prvom porodaju, aknezse, traZeii leka
'.\'()rne bolu, zainteresovao najpre za spiritizam, u nadi da ie moii da
,r.,lxrstavi vezu sa du5om svoie pokojne voljene supruge; nakon toga je,
toga ni sam nije bio svestan, sve vi5e podelo da ga privladiizudava,,1, okultnih nauka i traganie za smislom Livota. Toliko se zakopao u
,'\ :r l)roudavanja, da sasvim izmenio svoj preda5nji nadin Zivota. Niie
l','rl,r niie primao, nikuda nijeizlazio, povukao se u svoju biblioteku i
.r r l:r

rv sc

neprekidno posvetio proudavanju okultnih piranja kojasu gaza-

rrlrljala.
f cdnoga dana kada se ovim proudavaniima bio naroclito zAneo, sar r r, rr'u mu je naru5ila poseta jednog
nepoznatog st:rrcrr- l(ncz. ga je, na

, ,1,

ll6

il7

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Seli su u podnoZju piramida, dok sam se ja smestio nedaleko od

njih, tako da sam jasno mogao da duiem svaku red njihovog razgovora, i
zapoteo da jedem svoi iurek.
Gospodin s kojim smo se sreli, a zakoga se ispostavilo da je knez,
profesora ie, izmedu ostalog, Lpitao:
"Zar jol uvek uznemirava5 zemne ostatke ljudi koii su davno pomrli i skuplja5 bezvredno smeie koje su nekada navodno koristili u
svom glupom Zivotu?"
'A 5ta bi ti hteol" odgovorio mu ie profesor. "To je bar ne5to opipliivo i stvarno, a ne onako ef'emerno kao stvari koiima si ti posvetio
svoi Zivot, u kom si kao imuian dovek u dobrom zdravliu mogao u potpunosti da uZiva5. Ti traga5 za istinom koju f e nekad izmislio nekakav

sl nllm

oclmah primio' zatvorio se

zaprepaSienle svih svoiih uku6ana'
u sobu i dugo razgovarao'
sav
napusdo Moskvu' da bi skoro
Ubrzo nakon ove Posete knez ]e
R'U
Persiji'
i
iftltl' tnaili' Avsanistanu
svo] preostali zlvot ptJ'lo "
ntopholno' i niie u nio] dugo bo-

siiu

vraiao r..un,

se

ravio'

'"-l"ul;;i;;tl"

tttl::.?,1?;il#il;;1

'e bogatstvo troSio na "issvo

Knez ie bio veoma bosat' ali ie
etspeai"tlia do mcsta na ko;rtraZivan]a" i r,, o.go'.";ffit qP;Jtl"l"ln
ziveou
ma le mislio da bi mogao

poiedinim

tiia

-^nr,a""""

pitania' Dugo ie
su interesovanla
i upoznao 1e mnoge llude diia

t'"li ohgou^o:Tj:t"

slidna njegovima'

iaknuti besposlidar;
Kada sam ga prvi put sreo
ios uvek bio mlad'
";;;;:;;;ve
odrZavamo medusobne veze'

dok sam ia
knez-]e b.io ve6 sredovedan'
smrt' nismo prestali da
do
"iegove

nakon
u-Egiptu' krai piramida' ubrzo

NaS prvi susret;;j;;;"

bio vratio iz 'f erusalieoio"i3.'"t*'. up:1tl::'"
mog putovani'
Rusitime 5to sam turistima' pre svega
ma, gde safi'tzaz"or-t^'ndiuao
obavebtenia;
grada i davao.irn uobidaiena
ma, pokazivuo
vodid'

"

ffiffi;;*"'

"'^-tttiiosti
ui" sam proitsionalni turistidki
i""tio

Ubrzo posto

ko dana sam

u Egipa-c,odludio sam da se prihvatim

je
i grdki' kao i italiianski' ko]i

'^- "
Uott-'
^i^pski ia Evroplianima' Zanekoli^^tn^ooa'^Z^nie
za]edno
'
''toplo"a*'tu
;;" 5;o turistidki vodid reba da Lrapasam' tu'ste'

istog zanimar,l^'
u to vreme uio

naivne
a*pima-' qoieo da zbuniuiem
novcl to vrei'poSto
nio hobro verziran'
ll
Po5to sam u t^1 fo'"o ute
zaradro novac
bih
kako
postao
sam
vodid
me nisam l"t'o U"stf'"vi5e'
me
c,ttv*i- 3to iam naumio' Jednoga dadanaprokoii mi i. bio pott"nH"ii^
ie
kasniie ispostavilo
rrr.o ,^.r,^n Rus, zakogase
1e za vodida
ka KeopsoSfinge
od
iSli
smo
bok
stt'iatou'
iesor arheologiit P;1;;;"
tek malo prosedi go1" po'a'avio iedan
piramidi,

"nrrdicl
;;;ffiffi-r'ai*

voi

se' odigledno odubevlien

i' #;;;;'i":::za niegovo
.:^*f
Medusobno su ra7'zdravlie'
raspitivao

zbog ovog susreta'

ne znaiuii da i la govonm
govarali rr^ r,,'no-, iril" t""ipo'lod""v"t'
:;i, ,;;""* '"on'"e'f na loiem italilanskom ieziku'

opo Sto ja radim moZda i ne doprinosi zado-

-"g;;;lo^Jut'

spodin, koii ga

a ako

voljavanju ljudske radoznalosti, to u najmaniu ruku, ako dovek to Zeli,

rnoZe da mu donese dobru zaradu."
f'ako su razgovarali dugo, sve dok moj poslodavac nije poZeleo da
ode do druge piramide i oprostio se od kneza, pobto su se prethodno
,.logovorili da se ponovo sastanu u drevnoj Tebi.
Moram da kaZem da sam sve svoje slobodno vreme provodio tako
ito sam kao opsednut obilazio ova mesta, u nadi da iu uz pomoi svoje
rlrape pretpustinjskog Egipta naii obja5njenie za Sfingu i za neke druge
,lrevne spomenike.
Nekoliko dana nakon profesorovog slrsreta sa knezom sedeo sam
,lrrboko zamiSljen u podnoZju jedne od piramida, drZeii u rukama
otVorrru mapu. Iznenada sam osctio da mi neko stoii nad glavom. Br,/() sAm sklopio mapu i podigao pogled.
U pitanju je bio dovek koji se kraj Keopsove piramide sreo sa molrrrr poslodavcem. Bled i veoma uzbuden me ie na italijanskom upitao
ri, lc sAm tu mapu dobio.
I)o njegovom izgledu i po interesovanju koje je za mapu pokazao
', , r r odmah pogodio da to mora biti isti onaj knez koga rni e opisao jerf
,'', rrski sve5tenik u dijoj kuii sam svoju mapu prekopirao. Stoga sam ga
' ir rzvrat, ne odgovoriv5i na njegovo pitanje, na ruskom upitao nije li on
, ,,' ,'k koii je tu mapu i.eleo da kupi od takvog i tirl<vog svcStcnika. Od,', ,\

ru-

)l'io ie "Da, ja sam tai", i seo na zemlju krai rrrcrrc.

lr9

118

-4--

KNIZ JURIJ UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

nabavio i na koii nadin

Tada sam mu ispridao kako sam ovu mapu
zaPodeli razgovoq a knez ie'
sam ve6 bio 6uo za njega. Postepeno smo
predloZio da se vratimo u
sti5alo'
po5to se niegovo uzbu"denie sasvim

razgovor'
njegov ,ton ., Kairu i tamo na miru nastavimo
tnedu
interesor''aniima'
Otada se, zahvaliuiuii naiim zaiednidkim
i
trideset
a
gotovo
vidali'
se
nanla uspostavila istinska """' it'to smo
smo.dcsto
perioda
Ttlkom tog
oet sodine smo se bez prekide dopisivali'
m detovima ce'tral ne Aziie.
iiiri
razt
i
Tiberu
i,
tndii
;;;3;; il;""r i p,
gde je imao kuPretposlednii put smo se sreli u Konstantinopoliu'
i u koioj ie poiu u Per'i, koia se nalazilanedaleko od ruske ambasade
vremeno Provodio dosta vremena'
Susrei se odigrao u sledeiim okolnostima:
nekih dervi5a iz BuhaUpr"uo r^* i bio u'atio iz N{eke' u dru5wu
hadZila iz Sarta ko]i su sc vraiali
re koie.sam tamo uPoznao i nekolicine
odem u Tif-lis' odatle u
ku6i. Zeleo sam da preko Konstantinopolia
a odatle sa derii.t r".t,tropoli kako bih se video sa svoiorn porodicom'
zbog neouisi-" r^ Br.h"ru. Sve ove planove sam, medutim, izmenio
dekivanog susreta sa knezom'
da ie na5 parobrod u
Po dolasku u Konstantinopoli sam doznao
nirnalo dopalo' Niniie
se
mi
To
ovom gradu ostati 3e; ili '"d"- dana'
nedelf u dana'.Stodekam
da tlokon
ie mi izsledalo ni malo primamliivo
svoie priietebih
poserio
i,r.*. is[oristim kako

L;'r;il,;io J, ouo
i eventualno video duvenu Zelenu dzamiiu' Posto
f.;;;;;;e*ti
do knezeve kuie i
,';;';u-r;u rrt^r"ti odludio sam da naipre odem
iskoristio priliku da viJ" ," -"to ulludim, pri demu bih istovremeno

staru domaiicu' Jermenku. Mariiam Badi'

Knez ie, kako sam na osnovu niegovog posledniegpisTlll:tP:
da bude na Ceilonu' alt.se na,mo;e na1stavl jao, u to vreme trebalo ve6
u Konstantinopoliu' i da ie
veie iznenadenie ispostavilo da ie io5 uvek
desto smo razmeniivali-pisma' ali
dak kod kuie' Kao Sto sam vei rekao'
i zbog toga ie ovai susret z':r
,-" rn*ve6 dve godine nismo bili videli'
obojicu predstavliao radosno iznenadenle'
sam da se odreknem dak i
OdloZio sam svoi put za Brusu' a morao
Kavkaz' budu6i da ie knez od mene zasvog plana <ia odmah krenem za

dim kneZevu

120

,i-p"t'id"t'

traZio da u Rusiju orprarim jednu mladu Zenu, zbog koje je i on privremeno odustao od svog puta za Cejlon.
Istog dana sam otisao u kupatilo, doterao se i vederao sa knezonr.
Dok mi je pridao.o sebi kncz mile, vrlo Zivo i zanimljivo. ispriieo i pr.idu o mladoj Zeni koju sam pristao da povedem u Rusiju.
.komPoSto ie ova Zena po mome rniSljenju kasnije postala izuzcrna u svlrpogledu, Zeleo bih da pored roga Sto iu ispridati njenu pridu onakcr
kako sam je duo od kneza Liubovedskog, kaZem i ne5to o njenom kasni-

jem Zivotu, na osnovu svojih lidnih susrera sa njom i svojih sopsrvenih

zapaLanja; ovo bih Zeleo utoliko vi5e ito je prvobitni rukofis u kome
sam.pod naslovom "Ispovesr jedne Poljakinje" potpunije opisao Zivot
ove izuzetne Zene ostao u Rusiji, zajedno sa mojim mnogobroinim drugim rukopisima, dija mi je sudbina jo5 uvek porpuno nepoznara.

VITVITSKAIA

Knez mi jc ispridao slede6u pridu:

"Pre nedelju dana sam, na brodu Dobrovoljadke flore, krenuo

za

)cjlon. Ve6 sam se bio ukrcao. Medu onima koji su dolli da me isprate
Irio je i jedan od ataSea ruske ambasade, koji mi je u razgovo* p"Z.r;r,
s l< ren_u_o na j ednog pu tnika, s tari j eg
gospodina dostoj answenog izgleda.
"Vidis li onog srarca? Da li bi iko poverovao da je on vaZan
r,
"g"rrt
tlqovini belim robljem? Pa ipak je ba5 tako."
Ovo je redeno samo u prolazu. Na brodu je bila velika guZva, a me,r, jc doSlo da isprati puno ljudi. Poito nisarn imao mnogo vremena da
rl r onoga starca obratim viSe paLnje, sasvim sam zaboravio
ono Sto mi
1r' :rtaie rekao.
Brod je krenuo. Bilo je jutro. Vreme je bilo lepo, a a sam sedeo na
f
rlrrbi
i ditao. u mojoj blizini je naokolo nju5kao DZek."(Dzek je bio
1'
I'

rrr'7cv fbks-terijeq

koji ga je svuda prario.)

'llednalepa devojka nam pri5la i pomilovala DZeka. Nakon

toga
ie
r
donela malo Seiera, ali poSto DZek ni od l<oga niira
uzirna bez
','r ir:

,,',,yt'dozvole pogledao jeprema meni kao da pita "Sr'crr.r 'e

li?" I(limnuo
r. ntl glavom i rekao na ruskom "sme5". Ispostuvil. sc'tlir i rnlada zei' r r,rl<.de govori ruski, pa smo zapodenuli ra)gov,,r, rr'lrii-rr jcrirn pita-

tzr

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

da putuje za Aleksanniima o tome gde ko putuie ' Ona mi ie ispridala

tamo5njeg ruskog konJ'ri1.t, t o bi iadila k^o gttut"t"nta u poroclici

;;" ""''

starac na koga

onai
Dok smo ovako razgovarali, na palubu ie doSao
i pozvao 1e'
rni
-- je atabe bio skrenuo paZniu
'K"d" su n!ih dvoie otisli zaiedno, iznenada sam se setio 5ta sam o
devoikom udinilo
njemu duo, i njegovo mi se priiateljswo.t^ ouo*
t"6^"1i:5111"-t^
p:
sumniivim. PodeJsam d" r"z"tisiiarni prebirem
"
bilo poznato' nle moAleksandriii sam Poznavao i niemu, koliko mi ie
moie surnnie' NaI
p'la biti potrebna guvernanta' 1b ]e io5 viSe uveialo

ilil'; iJ;;J;;risrane

-rrogo

trgovadki purnik, koji

iu je zaveo i odveo u Sankr petersburg. Iro5t,, s"
posvadala sa sesrrom, sa sobom je ponela i svoj
deo njihoiog zajctl_
nidkog nasleda. U Sr. Petersburgu ju je onaj trgovadki
putnik oiljatkao
i napustio, tako da se nalla bez prebijene pare u nepoznarom
gractu.
Nakon puno muka. i nevolja, najzadj e postala I jubavnica
.rJkuk,oog
postarijeg senarora, ali je ovaj- uskoro port"o ljubomoran
na jednog
rriladog srudenra i orerao je. Nakon tog" je dorp.ia "uglednu,,
u
f orodicu jednog lekara, koji ju je naudio da mu na vrlo
origilalan rrJti., po_
rnaZe da proSiri svoju praksu.
Doftgrov_a Lenajuje srela u parku preko puta Aleksandrinogpozo_
...
je
'iita, gde sela na klupu pored nje i ubedira je da dode daLivikJi njih.
lr.:rda je do5la, naudila ju je da izvodislededi
rnanevar:
je da 5era Nevskirn prospektom, a kad joj
tebalo
neki mu5karac
.
I'r ide nije trebalo da ga odbije, u.i d" m'dozvoli da je prati do kuie, da
ri:r cliplomatski ohrabri i ostavi pred vratima.
on bi ," t",1", naravno, o
jrj
raspitao
kod
portira,
i
ovaj
bi
mu
rekao
je u pitanju druZu."i."
da
'r
''''rre izvesnog doktora- Tobi zarezuitat imaro da doktor'stekne novog
1,.rcijenta, koji bi izmislio nekakvu bolest, samo da bi do5ao u njegov

u
u vise iuka, a ia sam ve6 prvo z-alrstavlianie

spasem od opasnosti
Devoika mi se svidela' pa sam odludio. da ie
da
putovanie za Ceilon
poSaliem natrlrg?aRusiiu i
da
joi

pred,

ie

,r"rupolittl.m ponovo dok ioi nekako

ne Pomognem'

tt Solunu' da bismo se jo*tog daSa broda smo se iskrcali z^1"d"o

za Konstantinopolj' Cim smo
na ukrcali na brod koii ie plovio nazad
se da nema kusam da poSutit- natrag.kuii' ali ispostavilo

,Jglih,."

ie

da?a ode. Zbogtogasam se i zadrZao ovde'

Poljakinia' rodila se u poNiena pridiie ftitiftt" neobidna' Ona ie
Rovna' na ima4iu nekaod
krajiniVoline, L"l d"" ie Zivela-nedaleko
bilo 6e"
i."Jf gt"f" kod koga ie nien otac bio.nadzornik' U porodici iebili mali'
doksu ]o5
woro dece, dva brata'i dvt """' Maikaim ieumrla
ViOtac im ie um-ro kad ic ona'
i sve ih je odgaf ila t"tt^ttu" stara tetka'
godina'
....
witskaja, im-ala detrnaest' a niena sestra Sesnaest
negde u Italiii' gde
studilama
na
bio
bra6e
U to vreme ie iedan od
pripremao za poziv.katolidkog sve5tenika'

',r:rrr, gde se nadao

prijatnom susretu.,'
"I{oliko sam stigao da proutirn njenu prirodu,',
ubedeno je tvrdio
I' rrcz, 'mora da je zbog takvog
ziv-ota podsvesno sve vreme bila potiste,
j:la njeiJa mogla prinuditi samo krajnja nuZda i oskudica.,,
' ll:,_ju_
' "Dok je jednoga
dana tako setala Nevskim u p otrazizanovim
paci1, rrri.ra, sludajno je naletela na svog mladeg brata,
koga vee neklliko
,,,
',li*r nije videla. Bio je veoma doLro obuEen, i delo#o i. kao bogar
' " ''k' Thj susret ie u njen sumorni Zivot uneo tradak svcdosti.
Isposta' rl, sc d2 se bavi nekakvirn posrom u odesi i inosrran.srv.. I(adale
duo
, | | i,,r)ir ne stoji
ba5 najbolje predlo'io joi
ie da dodc ( )clc.s', g.l" j;;"
' ' " lr r, imao puno veza i mogao da i njoj udesi r-reir. 'crrbr.. trrrt"tL
l' r rt jrj je po dolasku u odesu
nalao veoma dobar p.srr, s;r .iilitnir' iz.-"
'",

se

Godinudana prc
drugogase rspostavil"-a" 1t veliki.probisvet'
u odesi'
kriie
se
da
i priialo se
i,
l".qdt
da
prinudene
bile
su
tetka
Nakon odeve smrti, tlu"'"'tt" i niihova
stttduZnost
na
njemu
da ie na
,'t"prrrr. imanie na kom su Zivele' budu6i

Za

.g;;;";;g;

;;;, ; ;;.;:"ffi
;:::
pnrl,,i"r"

konzulu u
Dardanelima iskoristio da bih poslao dva telegrama: iedan
potrebna guvernanta' a
Aleksandriji, u kome sam ga pitao da-li mu. ie
narcdnu stanicu na.eg
Jili k";lu u Solu"u, [o'i ,e predstavliao
One. su se' da
kapetanu'
i
;ro!^. Svoie sumnie sam t"iloat, poverio
jasno da ie
i
postalo
i
]e
,t .",itr.r prilu, kada smo doSli u Solun powrdile'
laZan'
iz-govor pod koiim ie dovek vodio devoiku
koja

n,.,erile su,.,'

r,, ,,,vet jednog daljeg rodaka da prodaju sve ito imaju i

presel. se rr c)rrc:sr r,
gde su se upisale u srrudnu 5kolu za kroiadice.
Vitvitskaja je bila veoma lepa i, za.r.lik., od svoje starijc
scsrrc, l:rl<omisl-ena. Imala jeveom"
udvarada, medu kojimr;c t,iu i.icclrr'

"t

zrl]a.

:;.^'",o

la i stara rerka. sesrre su se naile u dosta reikoj

situaciii.

i"it*"t",

t23

rz2,

__-+-_

r
folt.li tl

!filz

lzuzetnim Ljudirna

Nakon Sto sam je odvco u l{usiju dugo je nisam ponovo video. ponovo sam je sreo sasvim sludajno, nakon otprilike detiri godinc, kaclr jc
sa sestrom kneza Ljubovedskog boravila u Italiji. To se dogoclikr
lxrtl
slede6im neobidnim okolnostima:
NaSavSi se u Rimu, gde me je kao i uvek dovelo traganjc z.a ciljcrrr
I<oji sar. sebi postavio, poslusao sam savet dvojice mradih Azcra k,jc
sam tamo upoznao i uz njihovu pomoi sam, buduii da mi nijc trilo prc_
ostalo jo5 mnogo novca, zapodeo da radim kao ulidni distad cipela.
Isprva se niie baS moglo reii da mi posao ide dobro, pa snm sroga
.dludio da u njega, kako bih poveiao prihode, uvedem neiio novo i ori-

u porodici ruskog konzula u

gledima za buduinost: rnesto guvernante

Aleksandriii.
predstavio postariiem t9""k"^Il::j
Nuko.r'par
r-- dana,
---- brat iu ietttt^o
a" sludaJno ba5 putuie za Aleksanr ioi ie
menogiz-gleda,zakogi,,,

_----:^.r.^r.^..^:a,r
kao p'1ll']
;;il t"#;;i;; l"i"i"" ouo'p.'"' posluZi
1,11"::l;1
pouzdanog gospodina' ukrca-

;;;

i"ptd i".t",

.,

druiwu ovog naizgled

i^

Utod i krenula na svoie putovanie'

Sta ie dalje bilo, vei ti ie poznato
----L propastt
Zenu na rub --^^^
Knez mi je rekao da veruie da su ovu mladu
prilike, da ioi ie priroda nedovele samo okolnosti i n"rr.in" porodidne
Stoga ie reSio.da se zainiskvarena i da ima mnogo vanrednih kvaliteta'
rekao mi
,.r.r";. zanienZivot i ia ie izvede na praviput '"Zbogtoga"'
svoie
imanie
na
da poSaliem
ie knez, "nesreinu devoiku moram t"iptt
a
posle
p.""1".1;ir"-boo kako bi mogla dobro da se odmori'

t^

"'"

!.r;

iemo vei videti.'."

bili poznati' pfema.ovom

Posto su mi kneZev idealizam i liubaznost
stag smatraiuii da ie u
skeptidan
niesovom proiektu samz uzeovrlo
se da sam tada dak
Se6am
napori biti uzaludni'

;i'."; ild,"'";.g""i

izgublieno'"
oomislio i da ie "ono 5to ispadne iz kola
znarn ni a
""";;; viwitrr."1" !o5 nisam bio ni video u nreni se, iz nc
nimedudm'
kneza'
ne5to poput mrZnje Prema nioi;
razloga,
f

kos

iavilo

;#t';l!!oi^
sam

oauii.-, it

i preko volie pristao da pratinr ovu' kako

'"*
u t; vreme mislio, bezvrednu Zenu'

ukrcali na brod'
smedokosa i dobro gradeBila le otprilike srednieg t""", u"o-" lepa'
postaiale davolskipreponekad
su
koie
,r". trri^t" 1. aobr., poitJ"e odi,
Zene kao i istoriiska
tipu
istom
oredene. Mislim da ie morala pripadati
das
iltJ;. ffi,"* i. ugledao u meni ieizazvaladvostt'uka oseiania:
snro
Prvi put sam ie video nakon par dana' kada

se

mrZniu, a das saZalienie'

.r^-L^,, .Tir ostala
nqrclq Aq..
daLwt
-Iako sam sa nlom stigao i u pokraiinu Tambov' Tu ie
ie
putoniom
sa
veoma zavolela i koia ie
sa kneZevom sestrom' ftoi" i" ie
a
veliki deo svoga vremena' narovala u inostranstvo' gde ie provodila
kneZeve sestre i samog knedJo u Italiiu. M"lo-fro-'lo, podlticaiem
su ubrzo pollale nerazdvoiiza, zainteresou"l" st t'iihove ideie' ko!e
'"
sebi i svako ko bi ic
;t'd* n]ene suStin e. Zalpo&laie ozbilian rad narezultate
toga rada'
zepazi
da
,r* -"f.rt i samo iednom, mogao ie

JU4IUUB0VEDSKt

sinalno.

U tom cilju

sam narudio specijalnu naslonjadu pod kojom

s:rnr, skriven od posmatrada, smestio Edisonov fbnograf.

Zinjega sarn

P'idvrstio gumcnu cc'sa sluSalicama na kraievima, tako da ie svako ko

',t dne u naslon.iadu mogao da ih sravi u uii, dok bih
ia neopaZeno ukljui ir aparat. flko su nroje mu5terije dok im distim cipelc mogle da slusayrr "Marseljezu" ili neku operetsku ariju. Kraj naslona za desnu ruku
',:rn' sem toga, pridvrstio mali posluzavnik koji sam sam izradio i na ko;r sarn stavio dasu, bokalde vode, vermut i neke ilustrovane dasopise.
/.:rhvaljujuii rome, posao mi je krenuo i viSe nego uspe5no i podeli su
,l:r PljuStc ne sentisimi, vei lire. Narodito su dobro praiali
bogati mladi
r r risti.
r

Oko mene su po ceo dan stajali radoznali besposlidari, od kojih je

.t'ina dekala da i na njih dode red da sednu u naslonjadu, kako bi dok

r iisti'r cipele mogli da uZivaju u nedem sto dotad joS

nisu duli ni vil, li i da se, evenrualno, naprave vaZni pred drugima koii su po ceo dan

'rr
,

' ',,ili naokolo, istim preispoljnim budalama kakve su i samibili.

Nledu tirn svetom sam desto mogao da primetim izvesnu mladu
,l rrrru, koja mi je paZnju privukla jer mi e delovala veoma poznato,
ali
I'
'rr risam inra. vremena bliZe da osmorrim.Jednog dana sam sluiaj,,, t'.() kako starijoj Zeni s k<liom je bila na ruskom kaZe:"Kladim
se da
'
;, r, {)r1", i to rne je toliko zaintrigiralo da sarn, pobto sarn nekako ipak
da se oslobodim svoiih musterija, oriiaopravo k njoj i obratio
' '"Pt''
ioj
' ,r,r nrskom: "Molim vas, recite mi ko ste vi? dini nri sc da sarl vas ne_
',lr vcd video."
f

''.f rr

sarn", odgovorila mi je ona, "osoba koju stc jctl'rlr. t,rir<. nrrzelr , I r srr rnuve koje u opseg zra(enja vale rnrZ. jc rrrct. .trrrr:rrr
crl<:rv'lc.
125

124

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Ako

6ete se
se seiate kneza Liubovedsko$, moZda

setiti i nesre6ne de-

t;i
voike koiu ste iednorn pratili iz Konst'rntinoP-"lit
.,
' lstoga dase sam p',tpo'nto, kao i stariiu Zenu ktliel::'i'l'-,^-.
ie sa nionl bila'

i.

kneZevu sestru' Ocl toga

dok nisu otputovale

i"''"

svako vede provodio sa niima' sve

'"za Monte Karlo'

je' pra6ena,proteGodinu i po clana nakon ovog susreta Viwitskaia

jedne. od naiih
za
podetak
mesto
sororr Skridlovom, do5la na z'borno
od stalnih dlanova
u.fif.in ekspediciia, i od tada pa nadalie ie bila iedan
naSe putnidke druZine'

Dabihilustrovaokarakteriunutra5n]isvetViwitskaie'Zenekojaje

da bi zatim' zahvaliuiu6i
svoievremeno bila na rubu tnoralne propasti'
put ukrstio sa nicnim' postala' usui"-oei,r,ri"ih Iiudi diji se Zivotni
kao uzor l";.- ,. d^ wrdi-, takva da bi svako! Zeni mogla da posluZi
nlnogon]enog
od
aspekata
o
da ispridam

iednorn
se odvaZiti
ota'
i'iv
unutra3nieg
stranog
narodito iu ie privladilo
Po?.d drugitr iiteresovanja koia je imala'
ovom proutavlniu
prema
se
proudavanie muzike. Ozbillnost s kojom
smo vodili prilikom iedne od
odnosila iasno pokaztit '"'gouot koii
ekspediciia naSe gruPe'
-Iirrkestan

oua. e.r

smo' zahvaliufuii
Na ovom putovaniu kroz centralni
manastiru'u. koii
u
sueciialnim pr.p,'uk"-a, tri dana prt-rveli iednom.
Vitvit,fir,i;;;;","^r.r. onoga iutra kad snro iz manasrira krenuli

razloga" bila u povezu'

iuka ioj ie' iz
'ekog pa smo ja i
jedan
koniem'
ioK
Dugo niie mogla sama da upravlia svoiim
u tome morali da ioi pomaZemo'
od
- - drugova
konia poterao krai nie'
Kr:,i" ie ditav karavan vei bio k'"ll"n ia sam
me ie zanimalo 5ta ]oi se desilo' i
ne5to malo zaostaiudi za ostalima'-Jako
sam da se neko od naie druZiuporno sam j. o ,o-t i'pitivao' Pomoslio
koii nadin pokuSao da ie uvredine moZda poneo kao Zivotinia i na ma

ir.ri"liilr"

2"""

bleda kao smrt,

hteo da doznam ko ]e
koia nam ie svima postala sveta -pa sam
na mesfti
da bih ga' bez redi i bez ikakvog raspravliania'

"*,
;;;;;;;lt;;;io

tot"Jillf,ia

uzrok

mi !e, napokon, na 1no.la pitania odgovorila da

kako s e onl' izrazila' "ta prokleta
ovakvog nienog ,t""i" p"td'tavlia'
vederi'
muzika", upitavSi

-.

du Ii se seiam muzike od prerproSle

Zaista sam se setio kako slno to vede svi, sme5teni u f ednorn kutkrr
manastira, skoro jecali slu5ajuii monoronu muziku kof u su braia rokorrr
jedne od svojih ceremonija izvodila. I rnada smo o tome kasnijc drruo
razgovarali, niko od nas nije bio u stanju da objasni bta je ovome uzrok.
Po5to je malo poiutala, Viwirskaja je ponovo podela da prrite bcz
rnog r-ravaljivanja, a ono 5to mi je tom prilikom o uzroku svog- ncobidnog stanja rekla poprimilo f e oblik duZe pripovesti. Ne z.rram cla li je
to zbog toga Sto je prcdeo kroz koji smo roga iutra jahali bio tako ncopisivo velidanstven, ili ie razlog pak neito drugo, ali dinjenica
ie da sam
ono Sto rni je tada s rakvom iskreno5iu ispridala zapamrio roliko dobro
da se i sada, nakon ovolikih godina, seiam svake redi. Svaka od ovih redi
rrri se u ntozak urezala s lakvonr iasnoinm, da mi se dini kao da ih ovoqa
tasa sluSam.
A evo kako je prida tekla:
"Ne.znam," rckla jc,"je li u nruzici bilo nedeg Sto me je iznutra dirrrulo jo5 dok sam bila veoma mlada, alise zato veoma dobro se6am kako
s,rrn o njoj razmi5ljala. Kao i svi ostali, ni ja nisam Zelela da izgledam
li:ro neznalica, pa sam hvaleii ili kritikuju6i neko muzidko delo o nlemu
rrrdila samo svojim umorn. cak i kada bih prema muz,ici k'ju sam dula
lrila potpuno ravnoduSna, izrazllltbih ako mc za to upitaju nekakav stav
nioj, za ili protiv, vei prema prilici.
Ponekad bih govorila i protiv nedega 5to su svi drugi hvalili, kori',tt'ii se pri tom svim srrudnirn pojmovima koje sam znala, kako bi liudi

I',rnrislili da nisam makar ko, vei obrazovana osoba koja o svemu moZe
Drugi pur sam, pak, kritikovala ono Sro i drugi kritil,rrirr, smatrajuii da ncsumnjivo posroji ne5to dega
ia nisam svesna i
'l,os dega to muzidko delo zasluZuie kritiku. Ako sam neko muzidko

,l,r pruZi svoj sud.

,l,

l. h'alila

to je, oper, bilo zato 5ro sam pretpostavljala da kompozitor,

l(.
on
bio,
budu6i da se time celogzivota bavio, ne bi dopustio da nr"
-[eclnom
1, ,lrr;r kompozicija ugleda svetlost dana ako to ne zasluZuje.
, , , jrr, bilo da sam kudila ili hvalila, uvek sam bila neiskrena
prema sebi
I I'r ('n)e drugirna i nisam oseiala nikakvu griZu savcsti z_bog toga.
liasnije me je sestra kneza Ljubovedskog, ra clolrre stara gospoda,
,,',trr lne je uzela pod svoje okriiic, ubedila d:r n:ruciirrr tl:r svirrrnr l<lavir.
',i ,rl<rr dobro obrazovana i inteligentna L.en,t tr-clr:r tlrr zrr:r tll
svira taj
rir,,rr ilr)leDt," kazala je ona.
rr

t27
126

KNT,Z JURIJ UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetlim Ljudima

zadovolistvo' sva sam

U Zelii da dragoi staroj gospodi pridinim
Sestmeseci zaista svirala tako dobacila na udenie klavira, tt '"t" ""tto"
j"
gobrowornom koncertu' Svi
bro da su me pozvali
"ett*";tm-laprisutni su me hvalili do neba i
naSi priiatelii koii su to- ptiflttit.bili
se

tal entom'
izr aiav ali zaprepa56eni e moi im

sam zavriila sa svira-

mi ie nakon 5to
kt"i"u"
Jednoga d"r,^'
d" bi' poito mi le Bog vei dao
prisr? l vrlo ozbillnol tutr^tto "kl"
u
"i"rir
zanemari i da mu se ne omoguii da se
takav talenat, bilo greti da se on
se.bavim
da
sam vei podela
potpunosti razvije'Uodala ie i da bi' po5to
obrazovanie
gYoT poliu' a ne
istinsko
i;Jfk"-;itebaio da r,"tt"t"-^
drugi, pa ie stoga misrila da bi najpre trebalo
da samo sviram kao i bilo ko
iz ove oblasti'
i d", itola"' fak polaZem i ispit
da proudim t"orilr, -u'ittt
muzidkuliteramoguiu
ivu
Od tog dana ie podela da mi naruduie
Zidovi moie radne sop" iJr"t odiazil"i rl Moskvu da mi ie kuoi'
p?ll"T"'koie su se saviiale pod

'!"t"

**,

t,i;ili;iri

f,'r"i""*"log'-"i-

nairaznovrsnijih muzidkih publikactla'

teretom
'-- -f
s velikim Zarom' ne sar,rt"ui"iu muzidke teoriie samie.posvetila

vei i stoga .to me ie ovai

mo da bih zadovolltl;:;;t; iobrodiniieliku'

moje interesovanie za muzidke'zakorad i sam veoma p'lu"tt"o'i Kto ie
sam imala mi' medutim' nisu binitosti iz dana u d"";;i;' f"iig" Lo;"
uilo ni redi o tome 3ta ie muzika
le ni od kakve pomoeil"t " "iiil' "ii"
zakoni'.U niima su t:1"-dlll' *
zapravo,niti na dermr podivaiu "1"ni
iz istoriie -"1!\t' poput onih da
razne nadine, pon^uri"i" i"toi-"tiit
dok fe oklavl starih Kineza imala samo
na5a okuva ima sedim nota'
a ni ihov a fl a uta e m' da srt
.m
#:d; ;;ri" totilt n gi p tana zv ala t e b u nui' razliditim
tonalitetima, ioblt" ko-ponovane
u
raznim drugim; da se u devetom veku
nskom, dorskom, r'[if'ko* i
tadelovala
vreme
prvo
kola ie u
muzici po prui pt" p3iluila polifbniia'
i slutai ptturttttettoq Bot:-d1]a
tak
ei'en
ko kakofonif"" a"'il-'"Uti
grmliavinu orgulja kole su svtdula
iznenada
rudne Zene koia ie u'crkvi
izvestan kaluder' po imentr
rale ovu muziku; a";" pa"""""o-""f,"
"
i tako dalle' i tako dalie' Ove kniigc
Gvido di Areco, l"ii'flJ 'offtdo'
kak<r
a"of1" o duvenim muzidarima i o tome
su, povrh ,u.g", i"'o'iit i
navrstu
dakikakvu
le
ilJ"ti1Jl Gt"rir"ut"i;u nlima jezabeleZeno
onrt
i
kako
muzika
5ta
]e
t"i i'oi muziSar' O tome
odara i kravata
"tti"
ni redi'
bilo
ni]e
medutim'
nigde'
psihu

ffiilffi;;;;"

w
#;

;d"i"

U proudavanju ove t:rl<ozvene rcoriie muzike sam provela ditavih

godinu dana. Proditala sarn gorovo sve knjige koje sam imala, da bih ne
kraju postala dvrsto ubedena da ova literacura niSta ne moZe cla nri
pruZi; moie intercsovanje za muziku je, medutim, nastavilo da rastc.
Stoga sam se okanula ditanja i udubila se u svoie sopswenc misli.
Jednoga dana sam iz knjeginjine biblioteke sludajno i iz- dosadc
uzela knjigu s naslovom Soet aibraciia, koja je mojim razn-riilj:rnjinra <r
muzici dala odreden pravac. Autor ove knjige uopSte nije bio muzidar,
a iz sadri.aja se jasno videlo da se za muziku nije dak ni zanirnao. Bio je
matematidar i inZinier. Na jednom mesru u ovoj svojoi knjizi on muzrku spominje naprosto kao prirner kojim potkrepljuje svoja objalnjenja
o vibracijama. Tir on pi5e da se muzidki zvuci sasrofe od odredenih vibraciia, koje bez sumnje deluju na vibracije koje takode postoje i u dovcku, i da je to razlogzbogkoga se dovcku ova ili ona muzika dopada ili
ne dopada. To sam odmah razumela i potpuno sam se sloZila sa hipotezom ovoga inZinjera.
U to vreme su mi ova interesovania zaokupljala sve misli, tako da
srrm u razgovoru s kneZevom sestron uvek poku5avala da dodem na terrru muzike i njenog pravo gznataja. Rezulcar je bio taj da se za ovo pitarric z-ainteresovala i ona sama. px smo o njemu za jedno razmiiljale i dak
p,riele i da pravimo ekspcrinrente.
I(neZeva sestra je specijalno u ove svrhe kupila dak i nekoliko pasa,
rrraiaka i drugih Livotinja. Podele smo, rakode, i da pozivamo neke od
rr:riih slugu, sluZile smo im daj i satima im svirale na klaviru. NaSi ekslrcrimenti isprva nisu davali nikakve rezultate.Jednom se, medutim,
li:rda smo u goste pozvali petoro na5ih slugu i desetoro seljaka iz_ sela
lioie je nekada pripadalo knezu, dogodilo da ih je polovina zaspala dok
',:un irn svirala valcer koji sam sama komponovala.
Ovaj eksperiment smo ponovile nekoliko puta, i svaki put se broj
, ,r rih koji bi zaspali pove iavao. Mada smo stara
gospoda i ja, na osnovu
',r'ih moguiih principa, komponovale i drugu muziku koja je na ljude
r, , lralo da ima razlidiro dejswo, jedini rezultat l<oji smo dobijale bio je
,l,r rraSi gosti padnu u san. Konadno sam se od stalnog rada na muzici i
, .,z.rni5ljanja o njoj toliko umorila i omrSavilzr da sc srirrrr gosl;oda, jedje
",,rlrt dana kada me paZliivo pogledala, riplaSila i poslrri;rvii savet prirttljrr
poZurila
da me odvede u inostranstvo.
I

na liudsku

tzg
128

Slsre! sa lzuzetnim Ljudirna

i drugi
Oti5le smo u Italiiu i tamo sam' po5to su mi paZnju privukli
ponovo
sam se
utisci, postepeno podela da se oporavllam'Za muziku
onim oduieistim
s
viSe
ne
mada
gnditt",
zainteresovala tek nakon p"t
za
ekspediciiu
naSu
na
krenuli
smo
kada
kao isprva. rt ie uito
eksperida
prisuswujem
prilikc
pj-i, i Avganistan i kada sam imala
mentima dlanova bratstva Monopsihe'
ne nasmeKasniiih godina nikada nisam mogla da se uzdrZim da se
znatai
onoliki
smo
koliko srno bile naivne kada
iem pri po*[tl na to
niie
nam
Nikad
u san'
pridavale tome 5to na5i gosti na imaniu padaju
e$rrzima naprosto zato.Sto .im ie
i"to .t" pamet da ove .tis" go"t 52n da se komotno oseiaiu i ier
je'
podeli
po,tJp""o
Irfoa.,o, |"t su kod.t",
vedenakon dugog i napornog radnog dana priiatno dobro

:;.,:r;;,.

da

u svir'dlanovima naie druZine, zahvaljujuc.i odgovarajuiern ratlu

.a
s1bi, tog ose6anja apsolutno nema. DrJgim redirira,
p."t 1.,t"
lrikr
'ijc
nideg (to bi tu pojavu moglo daizazoveilL dime bi ona rrra
k,rko,rr,rgl"
da se objasni. Nakon ito smo ovu muziku duri u meni
se, post. sal, sc
vei bila vratila u svoju- sobu, ponovo javira intenz ivna Lerjada doznar.
uzrok.ove pojaveoko koje sam toliko godina lupala glavu.

ffil.In

,riport.ii.r.,
#, popiti'd"su uotkJkllu ti tlunaina gospoda ponudi i zavaliti

se u

meku nasloniadu.

prisustvovala onome eksperimenru i nakon Stosam

povratku u Rusiiu' i
dula obiaSnfenia bra6e Monopsihe kasnije:1t'po

Nakon

Sto sam

izvodila.kspeii*ettte sa liudima' PronaSla sam' kako su

atmosterskim pritiskom
bra6a savetovala, apsolutno "la" u skladu sa
mestanakomeeksperimenttrebadaseizvedeiuskladustimsamnai dimenziie sobe'Za ekspeStimovala klavir, uiimaiudi pri tom u obzir
nose ponovlieni
riment san' sem rog", od"b'^la liude koii u sebi vei
i rasu i namesra
i
karakter
uzela
sam
obzir
Jozlurl"l izvesnih ak"orda; u
dobiiem
da
staniu
u
bila
nisam
tome,
,oa.ro!.'prlrutnih liudi. Uprkos
melodite
istom
rukomda
iednom
iste rezuitate, to iesi nif e mipo5lo za
jom kod sviiu izazovem identidan doZivliai'
odgovaNe moZe se pore6i da sam kada su prisutni liudi apsolutno
daizazovem
mogla
Zelii
rali uslovima koie sam spomenula kod niih po
od niih bio potomak
neko
bi
ako
Ali
itd'
Iiubaznost,
,rn.tt, ,nr., pakost,
nediia psiha
J"+ ili visi razlieitih rasa ili narodnosri, ili ako bisusesepak
meniali ma ko*"k^. i malo razlikovala od uobidajenog' rezultati
te istom muliko da sam se trudila niie mi polazilo za rukom da iednom
Stoga sanr
raspoloZenie'
Zelieno
zikom u svima bezizuzetkaprobudim
smatrala
sam
ruku
neku
i
u
oonouo odustala od svojih &'ptti-tt'^ta'
i^ r"- zadovolina dobifenim rezultatima'
melodiie.prekiuOvde ie, meilutim, ova rlruzika koia iegotovo bez
rase i
stanie u svima nama: il"ttinl" ne samo razliditih

,r-"pi"oi'o

te

130

izazvalaisto

-r-;;;:,;r;, ;t# t;.-:

,"u i srsvinr
""u
peramenra. A4ogu6nost
dr se ovo',zriditog
objasni rjudskirn "oslianjem krda" je
sasvim iskljudena, buduii da smo nedavno eksperimentom
dokazari

Citave noii nisam mogla da spavam, vei sam sariro razmi5liala

Sta
bi sve to zapravo zaisra moglo da znadi. o tonre sam ijuc=e
riravog <rana
nastavila.da razmiSljam, tako da sam dak izgubila i apetit.
Nisamii jcta
ni pila,.a jude mc je obuzclo takvo odajanjeta sam sL, od
besa, iscrylje_
nosti ili pak ncdeg dru.gog, ugrizla r" p.rt, i to toliko jako
,l" r"rn gr'rko_
otkinula sa ruke. Tbogtogami je ruka sada u povczu. Bori me
toliko
'o
cla se jedva drZim na koniu.,,
. . Njena prida me je duboko dirnula, rako da sam svim srcem poZeleo
tla joj ponrognem. Zauzvrat sarn joj ispridao o rome
kako sam godinu
rlena ranije i sarn doziveo neito u vezi s muzikom
sto me je veom"a iznerrdilo; kako sarn zahvaljujuii pisrnenoj preporuci izuzetnog
doveka,
'rca.Evlisija koji je bio moj uditerj iz detinjswa, boravio medu Esenirrra,
lirji su veiinomJcvreji, i kako su oni uz pomoi nekakve veoma
dre'ne
lrcbrejske.muzike i pesama uspevali ,la utine da
bilike izrastu za samo
yr,la sat., i detaljno sam joj ispridao kako su to dinili.
ova prida je .r" rr1,,
rstrrvila taka' utisak da su joj se dak i obrazi
'
zaLarili.iit"v .azgorro'. ye
.';r rezulrat imao to da smo se dogovorili
da se po povratku u Rusiju
r

rc'stimo u nekom gradu u kome bismo, ni od koga

uznerniravani, rnorlli ozbiljno da izvodimo svoie eksperimente sa muzikom.
ovog razgovora, Vitvitikaja je tokorn ditavog ostalog
puto_
.Nakon
r rrr ja ponovo bila ona stara. Uprkos
povredenorn prstu,*najsp.."*ij. ,"
' ' trla na sve lirice i bila je u sraniu <ta sa daljine ocl skoro au"i"r.t
-1t1"
,t lirije spomenike koji,su
nam ukazivali na pravac naicga puta.
Vitvitskaja je umrla u Rusiji, od prehladc koju jc zirradila
z^ vtc_
,,r( l).tovanja po \,'olgi. Sahranjena je u
Samari. Iii,is,r,rr trrnr'kada je
rrrrr'lrr' poito su rne kada jepala u postelju
-|.P'z-vrrli tl:r tlrtlcr'iz
''r.r

l, rrt:t.

l3l

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

sam viSe od polovine Zivota vei

Kad le se setim sada, nakon 5to

SOLOVJEV

q".'Yi"^kTi:"^il:H',;"'s,'mn:n*:il"i:JJiL"i#.1'Ji;
da
de Zena, moram

Na desetak kilomctara od grada Buhare, koja je glavni gr:rcl Iluh:rrskog kanata, Rusi su oko stanicc I'ranskaspiiske Zeleznice iz.gratlili
grad po irnenu Nova Buhara.
Solovieva sam prvi put sreo u vreme kada sarn Ziveo u tolll lro\ronr
sradu. 'lamo sam oti5ao pre svega da bih posetio mestil ne koiiml bih
nrogao steii iscrpnijaznanj'ao muharnedanskoj religiji i da bih poscritr
svoje poznanike, derr,'i5e iz- Buhare koji su pripadali razliditim sektarna,
rr nredu koiima ie bio i nroi veliki i stari prijatelj Boga-Edin. C)n u to vrerrrc nijc bio u Buhari i niko nije znao kuda ie otiSao; ja sam, medutim,
irnao razloga da radunam da ie se brzo vratiti.
Po dolasku u Novu Buharu sam iznajmio sobicu u ku6i jedne debelc.f evrejke koja je prodavala ruskifrua.i. U toj sobi sam Ziveo sa svojim
vcrnirn priiateljcm, velikim kurdskim ovdarskim psom po irnenu Filos,
lioji nrc ic devet godinir prratio na svim mojim lutanjima. Ovai Filos jc,
rrzqred budi reieno, Lr svim selima i gradovima u kojirn sam boravio
rrlrrz.o postajao duven, naroiito nrcdu dedacirna iz roga mesta, zahvaljulrrii svorn talcntu da rni donosi toplu vodu za taliztajdi)nica i resrorar r;r rr koje sam ga slao sa dajnikorn. Umeo je dak i da sa ceduljom koju bih
rrrrr napisao ide i obavlja kupovine.
Nlislim da je ovaj pas bio tako neobidan da rni ne izgleda suvi5no da
nralo
vrenlena potroSim kako bih ditaoca upoznao sa njegovom ne1,
'i
',r,rl<ida5njom psihologijorn. Opisa6u, u svakom sludaiu, nekoliko do,'.r,l:r ja koji pokaz-uju asociiativnu o5trr:umnost njegovih psihidkih rna-

Prl

sresti niiednu PoPut n!e'

stari]e- d,t:gl P:
Da nastavim, merJutim, pridu o svom
?,t-:: :*
mog
Ubrzo nakon
p':ckinuo'
s"tt't bio

L;"bovedskom, koj"
je napusti: q*.9' dt.""5t'91:T:."t9
i
odlaska iz Konstantrt'opoil^ i on
i""'zinu^tiuludi pismima koja sam od

," 1"J;"

susreta ie proslo

".rttiirt""'gtJ
e-v ise info rmis an o toaou 11 ao tr io !^T' -'d.1tlT'.mani
vreme naiviSe zaokuplialo'
me gde ie bio i 5ta ga ie u koie
Ceilon' da bi zatim preduzeo puNaipre ie bio otptitu"o t'a ostrvo
sam od n]edo nienog izvora' Nakon toga
rekom Ind,

;;;;;;;J.il
tovanie

"tt"a"cl

I{afiristana'

sve dok na-

primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana'

od tada pa nadalie o niemu nisam
!a orepiska nui"ano-"i ilr- t ^tnt
. od, svoiih
i.,i ,ti v.rti, a ni ma kakve pride' na nekom
,-,-:rL .-.,rnrrar'
putovan)a' I
Bio sam ub.,ltttda ie poginuo
izgubio ovog
na pomisao da sam z'auvek
malo-pomalo sam se navikao
na niega
neodekivano'
iznenada' sasvim
naibliZeg priiatelia, da bih
samom
u
mestu
na iednom
ponovo natrcao u rzuzetnim okolnostima'
sa

srcu

Aziie'

mol p oslednji susret sa dovekom

Da bih bacio viSe svetla na oval
ziuo-im okolnostima predstakoii, po mom
da
ugledeti' svoiu pridu ponovo moram
vlla itleal na koji Ui 'J u"atfo
bio
koii je takode

mislieil;;;;;-t'ii-

dol'ovievu'
prekinem kako bih nesto rekao o izvesnom
strudniak u onom sto
postao
i Jt"g' Ovai ie kasnrie
L"-"m-o|;,1;"ttri
uopSte' a narodito u-oblasti tibetanie naziva istodniadkom m"edicinom
kada je red o poUio i naiveii sietski srudniak
ske medicine, u tntJ" i"
i
organizam'
ha5iia na ljudsku psihu
'
znavaniu deistva opffi" i
putovanJapo
sam poslednii put sreo za vreme
Liubouta'kog
Jurija
posao zaiedno sa Solovievom'
centralnoi Azi1i, na LolJ t"rn

'

r lt'strrcija.

Neito prc vrenrena o kom je red bio sam u gradu P iste ove Buharda bih se sreo sa nckoliko dervi5a, pripadnika izvesnih sekti,

,l', ,rlrlasti

to vrcme tamo Ziveli i kojc mi je Boga-F)din savetovao da upo''r.rrrr. Prvi od spomenutih dog:rdaja se odigrao ncposredno po5to su
,
'r r ,lcr-vi5i napustili grad f; posle dega sam i ja odludio da se preselim u
| , ryi srr u

',',,,lrkllnd,
l;inansiiska sredstva su mi se bila istanjila, ral<o drr ic naivi5e s dirn
' u r nogao dir ratunam nakon 5to platim sobu u l(ill'rlvrrnsrlrir.iu i p<l5to
' i,,rrirrr druge dugovc koje sam u P imao, bilo icztlc'scr kopciki. U
,
" ,"'r gradu novac nije nikako mogao da se zaratli, Irrrtlrrt'i tl;r jc sczonrr
.

r33

t32