CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije,

Beograd
133.3

DONERFlorinda
Bitusanjanju /Florinda Doner; prevod s
engleskog Borko Petrovi. (l.izd.). Beograd:
Esotheria, 1996 (Beograd: Junior). 284 str.;
21 cni (Grifon: edicija okultne i epske
fantastike)
Prevod dela: BeinginDreaming / Florinda
Donner
ISBN 8681585630
159.961
398.4 a)
Magija b) Spiritizam
ID=48873484

BITI U SANJANJU
Florinda Doner

Prevod s
engleskog: Borko
Petrovi

Beleka autora
Moj prvi kontakt sa svetom arobnjaka nije bio
neto to sam planirala ili za ime sam tragala. Vie je
to bio sluajan dogaaj. Jula 1970. sam, u severnom
Meksiku, upoznala grupu ljudi za koje se ispostavilo da
su sledbenici arobnjake tradicije koja pripada
indijancima predkolumbovskog Meksika.
Taj prvi susret sa njima je na mene ostavio snaan
i dugotrajan utisak. Upoznala sam se sa drugim svetom
koji koegzistira paralelno sa naim. Provela sam
dvadeset godina svog ivota posveena tom svetu. Ovo
je izvetaj o tome kako sam bila ukljuena u njega i
kako sam bila podsticana i usmeravana od strane
arobnj'aka koji su bili odgovorni za moje bivstvovanj'e
u tom svetu.
Najuveniji arobnj'ak medu nj'ima bila j'e jedna
ena pod imenom Florinda Matus. Ona je bila moj
mentor i vodi. Takoe, ona je bila ta koja mi je dala
svoje ime: Florinda, kao poklon ljubavi i moi
arobnjacima ih nisam nazvala po sopstvenom
nahoenju. Brujo ili Bmja, na panskom arobnjak,
odnosno
vetica,
su
termini
koje
oni
sami
upotrebljavaju da bi oznaili mukog odnosno enskog
pripadnika. Mene je uvek vreala negativna konotacij'a
ovih rei. arobnjaci su me smirih, jednom za svagda,
kada su mi objasnili da je ono to se podrazumeva pod
poj'mom arobnjatva, u stvari neto sasvim
apstraktno: sposobnost, koj'u neki ljudi razviju, da
proire granice normalne percepcije. Ova apstraktna
osobina arobnjatva automatski ponitava svaku
negativnu ili pozitivnu konotacijupojmova koji se koriste
da opiu one koji ovu vetinu upranjavaju.
7

irenje granica normalne percepcije je koncept koji

proistie iz verovanja arobnjaka da je izbor naih ivotnih
mogunosti ogranien zbog toga to je definisan dnitvenim
uredenjem. arobnjaci veruju da nam drutveno ureenje
postavlja spisak opcija ali mi sami inimo ostalo:
prihvatajui iskljuivo te opcije, mi sami ograniavamo izbor
naih mogunosti koje su skoro neograniene.
Ova ogranienja, kau oni, sreom vae samo za nau
drutvenu stranu linosti a ne i za onu drugu, praktino
nepristupanu stranu koja ne pripada kraljevstvu obine
svesti.
Stoga su njihovi napori usmereni ka tome da otkriju tu
drugu stranu. Oni to ine probijajui nean ali elastian
oklop, sainjen od ljudskih pretpostavki o tome ta mi
jesmo i ta smo sposobni da budemo.
arobnjaci priznaju da u naem svetu svakodnevnih
deavanja postoje Ijudi koji istrauju nepoznato, u pot razi za
drugaijim vienjima stvarnostL Oni tvrde da bi idealna
posledica takvih istrarvanja trebalo da bude sposobnost da
crpimo, iz sopstvenih izvora, energiju potrebnu da se
promenimo i da se odvojimo od nae definicije stvarnosti. Ali
na nesreu, tvrde oni, ta istraivanja su samo na nivou
mentalnih nastojanja. Nove misli, nove ideje, skoro nas
nikada ne promene.
Jedna od stvari koje sam otkrila u svetu arobnjaka bila
je da arobnjaci uspevaju da izvre velianstveni zadatak
raskidanja sporazuma kojim se definie stvarnost a bez
povlacenja iz sveta i bez povreivanja sebe u tom
procesu.
8

ledeci svoju intuiciju, odluila sam da, posle posete

krtenju deteta jedne prijateljice u gradu Nogales, u
Arizoni, predem preko granice, u Meksiko. Dok sam
naputala kuu svoje prijateljice jedna od njenih goi, ena
po imenu Dila ja Flores, zamolila me je da je povezem do
Hermosilja.
Bila je to ena tamne puti, verovatno u sredini svoje
etvrte decenije, srednje visine i snane grae. Bila je
krapna i jaka a njena prava crna kosa je bila upletena u
debelu kiku. Tamne, sjajne oi isticale su njeno prepredeno
a ipak pomalo mladalako, okruglo lice.
Uverena da je ona Meksikanka roena u Arizoni, upitala
sam je da li joj za ulazak u Meksiko treba turistika
viza.
"Zato bi mi trebala turistika viza za ulazak u svoju
zemlju?" odgovori ona, irom otvorivi oi, sa izrazom
prenaglaene iznenaenosti.
"Va nain ponaanja i akcenat su mi stvorili utisak da
ste iz Arizone," rekoh.
"Moji roditelji su bili indijanci iz Oaksake," objasni ona. "Ali
ja sam ladhm."
"ta je to ladina?"
"Ladinosi su prepredeni indijanci koji su odrasli u gradu,"
rasvetli mi ona. Bilo je nekog udnog uzbuenja u njenom
glasu koje mi je bilo nerazumljivo. "Oni oponaaju belce i
toliko su dobri u tome da mogu sa lakoom svakoga da
prevare i svuda da se promuvaju." Dodade ona.
"To ba i nije neto ime bi se trebalo ponositi," rekoh,
optuivakim glasom." "To Vam svakako nije kompliment,
gospoo Flores."
9

Florinda Doner

iroki osmeh je zamenio pokajniki izraz na njenom

licu. "Za pravog indijanca ili pravog belca moda i nije," ree
ona veselo. "Ali lino sam savreno zadovoljna time." Ona
se okrenu prema meni i dodade, "Zovi me Dilaja. Imam
oseaj da emo biti veliki prijatelji."
Ne znajui ta da kaem, skoncentrisala sam se na
vonju. U tiini smo se vozile do granice. Graniar je
zatraio da vidi moju putnu ispravu ali ne i Dilajinu.
Izgledalo je kao da je i ne primeuje nisu razmenili ni re,
ni pogled. Kada sam pokuala da seobratim Dilaji ona me je
grubo spreila zapovednikim pokretom ruke. Graniar me
upitno pogleda ali poto nisam nita rekla, on samo slegnu
ramenima i mahnu mi da proem.
"Kako to da ti nije traio papire?" upitah kada smo malo
odmakli.
"O, pa on me poznaje," slaga ona. Znajui da ja znam da
lae, ona prasnu u drzak smeh. "Mislim da sam ga uplaila i
da nije smeo da mi se obrati," slaga ona ponovo. I
ponovo se nasmeja.
Odluila sam da piomenim temu, makar samo da bih je
spasila od daljeg uplitanja u lai. Poela sam da priam o
akmelnim dogadajima u svetu, ali smo se uglavnom vozili u
tiini. Nije to bila neprijatna ili napeta tiina; bila je kao
pustinja oko nas, iroka i potpuna i udno umirujua.
"Gde da te odbacim?", upitah kada smo uli u
Hermosiljo.
"U centar," ree ona. "Uvek odsedam u istom hotelu
kad sam u gradu. Dobro poznajem vlasnika. Sigurna sam
da mogu da ti sredim istu cenu koju i ja plaam."
Prihvatila sam njenu ponudu sa zahvalnou .Hotel je
bio star i oronuo. Soba u koju sam bila smetena, gledala
je na neko pranjavo dvorite. Ogroman brani krevet i
masivni, starinski orman, smanjivali su dimenzije sobe do
klaustrofobije. Postojalo je i kupatilce mada je nona
posuda jo stajala pod krevetom; bila je ista kao i
porcelanski lavor na komodi.
Prva no je bila grozna. Spavala samvrlo nemirno a
usnovima sam bila svesna aputanja i senki koje su se
kretale po zidovima. Neobine prikaze i monstruozne
ivotinje, provirivale su iza nametaja. Ljudske prilike su se
materijalizovale po okovima, blede, nalik na duhove.
Sledei dan sam provela vozei se po gradu i okolini.
Uvee, iako iscipljena, trudila sam se da ostanem budna.
Kada sam najzad zaspala, imala sam jezivu moro. Videla
sam tamnu kreaturu, nalik na amebu,
10

BITIUSAMJANJU

kako me vreba sa drugog kraja kreveta. Pipci duginih

boja su virili iz upijina na njenom telu koje su liile na
peine. Dok se kretala ka meni ula sam je kako die
kratkim, hrapavim udisajima koji su se zavravali
kriputavim stenjanjem.
Moj vrisak je bio priguen tim svetlucavim pipcima
koji su mi se obmotavali oko vrata. Onda je to bie za
koje sam nekako znala da je ensko leglo na mene,
gnjeei me svojom teinom. Tada mi se smrailo pred
oima.
Taj vanvremenski trenutak izmeu sna i jave, bio je
najzad prekinut upornim udaranjem po vratima i
zabrinutim glasovima hotelskih gostiju okupljenih u
hodniku. Upalila sam svetlo i promrljala neka izvinjenja
i objanjenja kroz vrata.
Jo uvek sam oseala komar slepljen na mojoj koi
kao znoj, dok sam ila ka kupatilu. Priguila sam krik
kada sam se videla u ogledalu. Crveni tragovi na mom
vratu i pravilno rasporeene crvene take po grudnom
kou, izgledale su kao nedovrena tetovaa.
Izbezumljena, poela sam uurbano da pakujem svoje
stvari. Bilo je tri sata ujutru kada sam sila do praznog
foajea, sa namerom da platim svoj raun i odem.
"Kuda e, u ove sitne sate?" upita Dilaja Flores,
pojavivi se kroz vrata iza recepcije. "ula sam za tvoj
komar. Zabrinula si ceo hotel."
Bila sam toliko srena to je vidim da sam je
zagrlila i po ela da jecam.
"De, de," mrmljala je uteno, mazei me po kosi. "Ako
hoe, moe da doe da spava u mojpj sobi. Ja u
da pazim na tebe."
"Nita na svetu me nece naterati da ostanem u ovom
hotelu," rekoh. "Ovog trenutka se vraam u Los
Aneles."
"Ima li esto komare?" upita ona neobavezno,
vodei me prema starom, kriputavom kauu u uglu.
"Pa, periodino sam patila od komara ceo ivot,"
rekoh. "Nekako sam se i navikla na njih. Ali ovo veeras
je bilo neto drugo. Bila je ovo najstvarnija, najgroznija
mora koju sam ikada imala."
Uputila mi je dug, procenjivaki pogled a onda rekla,
oteui rei, "Da li bi volela da se otarasi tih komara?"
Dok je to govorila osvrnula se preko ramena prema
vratima, kao da se plaila da bi tamo moglo biti nekog
ko prislukuje. "Znam nekog ko bi stvarno mogao da ti
pomogne."
11

Florinda Doner

"Jako bih to volela," proaptah odvezujui maramu na

vratu da bih joj pokazala crvene tragove. Ispriala sam joj
sve detalje svog komara. "Da li si ikada videla ovako
neto?" upitah.
"Deluje vrlo ozbiljno," izgovori ona, ispitujui paljivo
linije na mom vratu. "Stvarno ne bi trebalo da ode pre
nego to vidi tu isceliteljku. Ona ivi oko sto milja juno
odavde. Oko dva sata vonje."
Prilika da vidim iscelitelja mi je bila dobrodola. Roena
sam u Venecueli i od roenja sam bila pregledana od strane
raznih iscelitelja. Kad god sam bila bolesna moji roditelji su
pozivali doktora a im bi on otiao, naa kuna pomonica,
Venecuelanka, bi me spakovala i odnosila kod iscelitelja.
Kada sam odrasla i vie nisam elela da me lee nadrilekari
jer nikog od mojih prijatelja nisu oni leili ona me je
ubedila da nikako ne moe da mi kodi da budem dvostruko
zatiena. Ta navika se toliko ukorenila kod mene da sam
se i kasnije, kad sam se preselila u Los Aneles, uvek
trudila da vidim i doktora i iscelitelja, kad god sam bila
bolesna.
"MLsli li da bi htela da me primi danas?" upitah. Videvi
njen zbunjen izraz, podsetih je da je ve nedelja.
"Primie te bilo kog dana," uveravala me je Dilaja. "to
ne bi sela tu i priekala me, poveu te kod nje. Treba mi
samo trenutak da pokupim svoje stvari."
"Zato bi se ti maltretirala da mi pomogne?" upitah je,
iznenada uznemirena njenom ponudom. "Ja sam ipak
potpuni stranacza tebe."
"Tano!" ree ona ustajuisa kaua. Gledala me je
popustljivo, kao da je oseala skrivene sumnje koje su
narastale u meni. "Kud' e bolji razlog?" upita ona retoriki.
"Pomoi potpunom strancu je in ludosti ili in velike
kontrole. Moj je in velike kotrole."
Ostavi bez teksta, nisam mogla drugo nego da gledam
unjene oi koje su izgledale kao da posmatraju svet uz
uenje i radoznalost. Bilo je u njoj neega to mi je ulivalo
sigurnost. Nije samo da sam joj verovala nego sam se oseala
kao da sam je poznavala ceo svoj ivot. Osetila sam neku
vezu meu nama, neku bliskost.
I pored toga, dok sam je posmatrala kako zamie iza
vrata da uzme svoje stvari, razmiljala sam da lida zgrabim
svoje stvari izadim prema kolima. NLsam elela da
upadnem u nevolju ponaajui se hrabro, kao i mnogo puta
pre toga. Ali neka neobjanjiva radoznalost mejezadrala
uprkos tinjajuem oseaju upozorenja.
12

BlTIUSATUArUU

ekala sam skoro dvadeset minuta kada je kroz

vrata iza recepcije kroila ena u crvenom odelu i
cipelama sa platformom. Zastala je pod svetlom.
Uvebanim pokretom je mahnula glavom tako da su
plave lokne njene perike zasjale na svetlu.
"Nisi me prepoznala, zar ne?" oduevljeno se
nasmeja.
"Dilaja, ti si," izustih, buljei u nju otvorenih usta.
"ta kae?" jo uvek se kikotala dok smo izlazile na
ulicu idui ka mom autu parkiranom ispred hotela.
Ona ubaci svoju korpu i ranac na zadnje sedite mog
malog vozila, sede pored mene i ree, "Isceliteljka kod
koje te vodim kae da samo vrlo mladi i vrlo stari mogu
sebi priutiti da izgledaju skandalozno."
Pre nego to sam stigla da je podsetim da ona nije ni
jedno ni drugo, ona mi poveri da je mnogo starija nego
to izgleda. Lice joj je zrailo kada se okrenula prema
meni i izjavila, "Nosim ovo odelo jer volim da zapanjim
svoje prijatelje!"
Nije objasnila da li je mislila na mene ili na
isceliteljku. Ja sam svakako bila zapanjena. Nije samo
npnaodea bila drugaija; njeno celokupno ponaanje
se promenilo. Nije bilo ni traga onoj povuenoj,
obazrivoj eni koja je putovala sa mnom od Nogalesa
do Hermosilja.
"Bie ovo arobno putovanje," proglasi ona,
"pogotovo ako spustimo krov." Njen glas je zvuao
sreno i sneno. "Oboavam da putujem nou sa
sputenim krovom."
Spremno sam je posluala. Bilo je skoro etiri sata
ujutru kada smo napustile Hermesiljo. Nebo je bilo
meko i crno, posuto zvezdama i izgledalo je vie od
bilo kojeg neba koje sam ikada videla. Vozila sam brzo
a ipak je izgledalo kao da se uopte ne kreemo.
vornovate siluete kaktusa i meskito drvea beskrajno
su se pojavljivale i nestajale pred farovima; izgledalo je
kao da su sve ove biljke bile istovetnog oblika i
veliine.
"Spakovala sam neto slatkih kiflica i pun termos
champurada" ree Dilaja, pruajui ruku da dohvati
koipu sa zadnjeg sedita. "Svanue pre nego to
stignemo do isceliteljkine kue." Sipala mi je pola olje
guste, tople okolade pripravljene sa kukuroznim
branom i hranila me je, pare po pare, kiflicom.
"Putujemo kroz arobnu zemlju," ree ona sipajui
ukusnu okoladu. "arobnu zemlju naseljenu ratnikim
narodom."
13

Moj prazan pogled izazva njen osmeh. Naslonila se

na sedite, prekrstivi ruke na gruidima. "Seks
otupljuje ene," dodade tiim, ali odlunim glasom.
"ene su tako temeljno zatupljene da ne mogu da
predvide mogunost da je njihov niski ivotni status
direktan rezultat onoga to im se ini na polju seksa."
"Ovo je neto najbesmislenije to sam ikada ula,"
objavih. Onda se, pomalo nespretno, upustih u dugu,
vatrenu govoranciju o dratvenim, ekonomskim i
politikim razlozima niskog statusa ena. Nairoko sam
priala o promenama koje su se dogodile poslednjih
decenija. O tome kako su ene sve uspenije u svojoj
borbiprotiv muke dominacije. Ozlojedena njenim
podrugljivim izrazom, nisam se mogla uzdrati od
primedbe da je ona, bez sumnje, ograniena
predrasudama zbog sopstvenih iskustava, zbog svoje
line perspektive.
Dilaja se tresla celim telom od suzdranog
smeha.Nainila je napor da se savlada i rekla, "Nita se
stvarno nije promenilo. ene su robovi. Mi smo
odgajane da budemo robovi. Robovi koji su obrazovani
se danas bave socijalnim i politikim zlostavljanjem
ena. Nijedan od tih robova, meutim ne moe da
spozna uzrok svoje porobljenosti seksualni in osim
ukoliko on ukljuuje silovanje ili je u vezi sa nekim
dragim oblikom fizikog zlostavljanja." Usne joj se
iskrivie u blagi osmeh dok je govorila o tome kako su
religiozni ljudi, filozofi i naunici upevali vekovima, i
naravno jo uvek uspevaju, da odre uverenje da
mukarci i ene moraju da potuju bioloki, bogomdani
imperativu vezi sa njihovim sposobnostima seksualne
reproduktivnosti.
"Mi smo vaspitavane tako da verajemo da je seks
dobar za nas," istaknu ona. "Ovo verovanje,
nerazdvojivo od oseanja odgovornosti, onemoguilo
nam je da sebi postavimo pravo pitanje."
"A koje je to pitanje?" upitah, trudei se da se ne
nasmejem njenim potpuno pogrenim ubeenjima.
Dilaja kao da me nije ula; utala je toliko dugo da
sam pomislila da je zadremala tako da sam se trgla
kada je progovorila, "Pitanje koje se niko ne usuuje
da postavi je, kako seks utie na nas?"
"Dilaja, stvarno," izgrdih je, zapanjena njenom
izjavom.
"Otupljivanje ena je toliko sveobuhvatno da smo mi
sklone da se usmerimo prema bilo kojem domenu nae
inferiornosti osim tom jednom koji je uzrok svemu
ostalom," produi ona.

"Ali Dilaja, ne moe se bez seksa," nasmejah se

."ta bi bilo sa ljudskom rasom kada ne bismo..."
Ona zaustavi moje pitanje i smeh zapovednikim
pokretom ruke. "Danas ene kao ti, u svom
revnosnom nastojanju da budu ravnopravne, imitiraj*u
mukarce." ree ona. "Zene imitiraju mukarce do te
mere da dolazi do apsurdne situacije da taj seks koji
njih interesuje nema nikakve veze sa reprodukcijom.
One poistoveuju seks i slobodu i ne pomiljajui na to
kako seks utie na njihovo psihiko i emotivno stanje.
Mi smo toliko potpuno indoktrinirane da stvarno
vemjemo da je seks dobar za nas."
Gurnula me je laktom i dodala melodino, kao da
recituj'e neku pesmicu, "Seks je dobar za nas. On je
zadovoljstvo. Onje potreban. On ublaava depresiju,
represiju i frustraciju. Lei glavobolju, visok i nizak
pritisak. Otklanja bubuljice. ini da sise i dupe porastu.
Regulie menstrualni ciklus. Ukratko, fantastian je!
Koristan je za ene. Svi tako kau. Svi ga
preporuuju." Napravila je kratku pauzu a onda
izgovorila dramsku zavrnicu, "Seks glavu uva a
ubara je kvari."
Njena tirada mi je bila vrlo zabavna ali sam se
iznenada otreznila kada sam se setila kako su mi i
prijatelj'i i porodica, uklj'uuj'ui i naeg porodinog
lekara, preporuivali seks istina, indirektno i oprezno
kao lek za sve adolescentske probleme koje sam imala
odrastajui u represivnoj okolini. On je govorio da u,
kada budem udata, imati redovne menstrualne cikluse.
Dobiu u teini. Spavau bolje. Imau blau narav.
"Ne vidim zato je pogreno eleti seks i Ijubav,"
branila sam se. "ta god sam ja iskusila od toga,
svidelo mi se. I niko me ne gul Slobodna sam! Sama
biram koga hou i kada hou."
U Dilajinim oima se video radostan sjaj kada je
rekla, "To to ti sama bira partnera niukoliko ne menja
injenicu da si ti jebana." Zatim dodade uz smeak, kao
da hoe da ublai grubost svoje izjave, "Poistoveivanje
seksa i slobode je najvea ironija. Otupljivanje od
strane mukaraca je tako kompletno, tako potpuno da
nas je liilo energije i mate koje su nam potrebne da
se usmerimo ka istinskom uzroku naeg ropstva." I
istaknu, "eleti mukarca seksualno ili se zaljubiti u
mukarca, to su jedina dva izbora pniena robovima. A
sve to nam je reeno o ta dva izbora su samo izgovori
koji nas uvlae u sauesnitvo i neznanje."
17

Bila sam ogorena njenim ponaanjem. Nisam mogla

da ne pomislim da je ona neka isfrustrirana
goropadnica koja mrzi mukarce. "Zato toliko mrzi
mukarce, Dilaja?" Upitah je najcininije mogue.
"Ne mrzim ih," uveri me ona. "Ono emu se ja
snano protivim je nae odbijanje da ispitamo koliko
smo temeljno indoktrinirane. Pritisak kome smo
izloene je toliko snaan i pravian po svome ubeenju
da smo svojevoljno postale sauesnici. Koja god se
usudi da bude drugaija, biva odbaena i ismejana kao
da mi"zi mukarce ili da j'e udakinja."
Pocrvenelih obraza, bacih skriven pogled na nju.
Zakljuila sam da ona moe tako omalovaavajui da
govori o ljubavi i seksu zato to je bila, na kraju
krajeva, stara. Fizike elje su prole.
Tiho
sekikoui,
Dilajastavirukeizaglave.
"Mojefizikeelje nisu prole zato to sam stara, poveri
mi se ona, "nego zato to sam dobila priliku da
iskoristim energiju i upotrebim svoju matu tako da
postanem neto drugaije nego to je rob koji sam
odgajana da budem."
Osetila sam se vie uvreenom nego to sam bila
iznenaena time to mi je proitala misli. Poela sam
da priam u svoju odbranu ali su moje rei samo
izazivale jo vie smeha. im je prestala da se smeje,
okrenula se prema meni sa izrazom lica ozbiljnim i
strogim kao kod uitelja koji se sprema da izgrdi
uenika. "Ako nisi rob, kako to da su te odgojili da
bude HausfrauT upita ona. "I kako to da je sve o
emu ti misli heiraten i tvoj budui//e/r Gemahl koji
e Dich initnehmenT
Toliko jako sam se nasmejala na njenu upotrebu
nemakog da sam morala da zaustavim auto da ne
bismo skrenule sa puta i udarile u neko drvo. Poto sam
bila vrlo zainteresovana da saznam gdeje tako dobro
nauila nemaki, zaboravila sam da se odbranim od
njenih, nimalo laskavih, primedbi o tome kako sve to
elim u ivotu jeste da naem mua koji e me oboriti s
nogu. Ali koliko god da sam je molila, ona je prezrivo
ignorisala moje interesovanje za njen nemaki.
"Imaemo ti i ja dovoljno vremena da razgovaramo
o mom nemakom, kasnije," uveravala me je. Pogleda
me izazivaki i dodade, "Ili o tome da si ti rob." Pre nego
to sam stigla da se usprotivim, ona predloi da priamo
o neem manje linom.
"O emu, na primer?" upitah ponovo palei motor.
Nametajui sedite u skoro leei poloaj, Dilaja
zatvori oL "Rei u ti neto o etvorici najpoznatijih
voda Jakija," ree ona tiho. Mene interesuju vode,
njihovi uspesi ili porazi."

Pre nego to sam imala priliku da progunam kako

nisam ba zainteresovana za ratne prie, Dilaja ree da
je Kaliksto Muni bio prvi Jaki voa koji je privukao njenu
panju. Nije bila posebno talentovana za prianje pria;
njen opis je bio iskren, gotovo apstraktan. Ipak,
upijala sam svaku njenu re.
Kaliksto Muni je bio indijanac koji je godinama plovio
Karipskim morem, pod gusarskom zastavom. Po
povratku u rodnu Sonoru poveo je oruani ustanak
protiv panaca, tridesetih godina osamnaestog veka.
Poto je bio izdat, panci su ga zarobili i pogubili.
Dilaja je zatim pruila dugako i sofisticirano
objanjenje o tome kako se, dvadesetih godina
devetnaestog veka, poto je Meksiko dobio nezavisnost
a meksika vlada nameravala da isparcelie zemlju
Jakija, pokret otpora pretvorio u masovni ustanak.
Huan Bandera je bio taj, ree ona, koji je, voen
samim duhom, organizovao vojne jedinice medu
Jakijima. esto naoruani samo strelama, Banderini
ratnici su se borili protiv meksikih tnipa blizu deset
godina. 1832., Huan Bandera je poraen i pogubljen.
Dilaja zatim ispria da je sledei slavni voda bio Hoze
Maria Leiva, poznatiji kao Kaheme onaj koji ne pije.
On je bio Jaki indijanac iz Hermosilja. Bio je obrazovan
ovek i stekao je veliko znanje vojne vetine borei se
u meksikoj armiji. Zahvaljujui toj vetini, uspeo je da
ujedini sve Jaki gradove. Od prvog ustanka koji je
podigao 1870.ih, Kaheme je drao svoju vojsku u
aktivnom stanju revolta. Poraen je od meksike vojske
1887., u bici kod Buataive, planinskog utvrdenja.
Uspeo je tada da pobegne i sakrije se ali je kasnije
izdat i pogubljen.
Poslednji od velikih Jaki heroja je bio Huan
Maldonado, poznat kao Tetabiate kotrljajui kamen.
On je sakupio ostatke Jaki vojske i reorganizovao ih u
Bakatete planinama, odakle su polazili u neustraive i
smele, oajnike napade protiv Meksikanaca, vie od
deset godina.
"Na prelazu izmeu dva veka," Dilaja privede svoju
priu kraju, "diktator Portofirio Diaz je poveo
kampanju za istrebljenje Jakija. Indijance su ubijali i
dok sukopali na poljima. Hiljade njih su skupijani i
odvodeni na prinudni rad na poljima agave u Jukatanu
ili tranim poljima Oaksake."Bila sam impresionirana
njenim znanjem ali mi i dalje nije bilo jasno zato mi je
sve to ispriala. "Zvui kao profesor, istoriar
specijalizovan u oblasti istorije naina ivota Jaki
indijanaca,"

Florinda Doner

rekoh sa puno potovanja. "Ko si ti u stvari?" Za

trenutak kao da je bila iznenaena mojim pitanj'em
koje je bilo isto retoriki upueno ali se brzo povratila.
"Pa rekla sam ti ko sam ja. Ja samo, eto znam
dosta o Jakijima. Ja ivim medu nj'ima, zna." utala je
nekoliko trenutaka a onda klimnula glavom kao da j'e
dola do nekog zakljuka i dodala, "Ispriala sam ti sve
ovo o Jaki indijancima zato to* mi, ene, moramo
poznavati snagu i slabosti voe."
"Zato?" upitah zbunjeno. "Koga je briga za voe?
to se mene tie, oni su svi budale."
Dilaja se poea ispod perike, kinu nekoliko puta
uzastopce i onda ree, sa suzdranim osmehom,
"Naalost, ene moraju da se medusobno okuplj'aju
ako ele da vode."
"Koga e to one da vode?" upitah sarkastino.
Ona me zapanjeno pogleda i poea se po ruci
gestomkoji je, kao i njeno lice, bio detinjast. "To je
prilino teko objasniti," promrmlja. udna blagost se
pojavi u njenom glasu, delom nenost, delom
neodlunost a delom nezainteresovanost. "Bolje i da ne
pokuavam. Mogla bih potpuno da te izgubim. Sve to
mogu da kaem u ovom trenutku je da ja nisam
profesor niti istoriar. Ja sam pripoveda, i nisam ti jo
ispriala naj'vaniji deo moje prie."
"A ta bi to bilo?" Upitah, zaintrigirana njenom
elj'om da promeni temu.
"Sve to sam ti do sada rekla su informacije o
injenicama," ree. "Ono to nisam pomenula je svet
magije iz koga su delovale ove Jaki vode. Za njih su
kretanja radnje biljaka i ivotinja, vetrova i senki bile
podjednako vane kao i ono to su radili lj'udi. To j'e
deo koji mene najvie interesuje."
"Radnje biljaka i ivotinja, vetrova isenki?" ponovih
podrugljivo.
Ne uzbuujui se zbog mog tona, Dilaja potvrdno
klimnu glavom. Uspravi se na seditu, skide svoju plavu
loknastu periku i pusti vetar da se poigrava njenom
pravom, crnom kosom. "Ovo su planine Bakatete," ree
ona pokazujui planinski masiv na naoj levoj strani
koji se ocrtavao na polutamnom jutarnjem nebu.
"Jel' mi tamo idemo?" upitah.
"Ovoga puta ne," ree ona, ponovo se zavaljujui u
naslon sedita. Tajanstveni osmeh joj zaigra na
usnama dok se okretala prema meni.
20

Florinda Doner

"Ne. Upravo sam izmislila da suremi vole plavue," ree

ona utenim tonom. "Oni uopte ne vole plavue."
Iako se nisam okrenula da je pogledam, osetila sam
nj'en smeak i podsmeljiv sjaj u oku. To me je beskrajno
razdraivalo. Pomislila sam za nj'u da j'e ili vrlo otvorena ili
vrlo prepredena. Ili, to j'e jo gore, vrlo luda.
"Valj'da ne veruje stvarno u postoj'anj'e stvorenja iz
drugog sveta?" brecnuh se zlovoljno. Onda se uplaih da
samj'e uvredila i pogledah je, spremna da se izvinim.
Ali pre nego to sam stigla bilo ta da izustim, ona mi
odgovori istim, zlovoljnim tonom koji sam ja malopre
upotrebila
"Naravno da verujem u njihovo postojanj'e. Zato oni ne
bi postojali?"
"Jednostavno ne postoje!" odbrusih autoritativno,
potom se brzo izvinih. Ispriah joj o mom pragmatinom
vaspitanju o tome kako mi je otac obj'anjavao da su
udovita iz moj'ih snova, kao i drugari u igri nevidljivi za
bilo koga osim mene bili samo proizvod previse bujne
mate.
"Od najranijeg detinj'stva sam bila vaspitavana da
budem objektivna i da sve mogu da okarakteriem," rekoh.
"U mom svetu postoj'e samo injenice."
"To j'e problem sa ljudima," primetiDilaja. "Ljudisu toliko
razumni da mi se smanjuj'e vitalnost i kada samo sluam o
tome."
"U mom svetu," nastavih j'a ignoriui njen komentar,
"Ne postoj'e nikakve inj'enice o bilo kakvim stvorenj'ima iz
drugih svetova, samo postoje pekulacij'e, elje i," naglasih,
"fantazije poremeenih umova."
"Nemogue da si tako tupa!", uzviknu ona oduevljeno,
izmeu dva napada smeha, kao da j'e moj'e objanj'enje
prevazilo sva njena oekivanja.
"Moe li se dokazati da ta stvorenja postoje?" izazvah je.
"Od ega bi se sastojao dokaz?" upita ona sa izrazom
oigledno lanog snebivanja.
"Ako bi neko dnigi mogao da ih vidi, to bi bio dokaz,"
rekoh.
"Misli da, ako bi na primer ti mogla da ih vidi, bi to bio
dokaz njihovog postojanj'a?" upita ona, primakavi svoju
glavu blie mojoj.
"To bi, svakako bio poetak."
22

BITIUSANJANJU

Uzdiui, Dilaja zabaci glavu na naslon sedita i zatvori

oi. utala je toliko dugo da sam bila potpuno sigurna da je
zaspala tako da sam se trgla kada se naglo uspravila i
traila da zaustavim kola. Morala je da se olaka, rekla je.
I ja sam iskoristila tu pauzu da odem u bunje. Kada
sam htela da navuem farmerke, zauh iza sebe jak muki
glas koji je rekao, "Opa, vrlo ukiisno!" i zvuno uzdahnuo.
Zadih prema mestu na kome je bila Dilaja, sa j'o
nezakopanim licem. "Bolje da se to pre izgubimo
odavde!" viknuh. "Neki ovek se krije u bunju."
"Gluposti," odbaci ona moje rei. "Jedino to se krije u
tom bunju je magarac."
"Magarci ne uzdiu kao pohotljivi mukarci," objasnih i
rekoh joj ta sam ula da je ovek rekao.
Dilaja se bespomono srui na zemlju, pod
napadomsmeha, a onda napravi rukom pomirljiv gest. "Jesi li
zaista videla tog oveka?"
"Nisam ni morala da ga vidim," odgovorih. "Bilo je
dovoljno uti
ga."
Zadrala se jo koji trenutak a onda se uputila prema
kolima. Ba kada smo prekoraili nasip pored puta ona
naglo zastade i, okrenuvi se prema meni, proaputa,
"Desilo se neto vrlo misteriozno. Moram da ti ukaem na
to." Uzela me je za ruku i povela natrag do mesta gde sam
uala. Tamo, odmah iza buna, ugledala sam magarca.
"Nije bio ovde malopre." insistirala sam.
Dilaja me pogleda sa vidnim zadovoljstvom, zatim
slegnu ramenima i okrenu se prema ivotinji. "Mali magare,"
zaguguta ona oponaajui glas bebe, "Jesi li gledao njeno
dupe? "Ona je trbuhozborac, pomisiila sam. Uinie da
ivotinja progovori. Medutim, sve to je magarac izustio,
bilo je glasno, uzastopno njakanje.
"Hajdemo odavde," zamolih, vukui je za rukav. "Sigurno
je njegov vlasnik taj koji vreba iz bunja."
"Ali ovo milo bie nema vlasnika," gugutala je ona i dalje
tim blesavim bebeim glasom, ekajui magareve duge,
mekane ui.
"Naravno da ima vlasnika," brecnuh se. "Zar ne vidi kako
je dobro negovan i uhranjen?" Glasom koji je postajao
promukao od nervoze i nestrpljenja, ja jo jednom naznaih
koliko je opasno za dve ene da budu same na
naputenom putu u Sonori.
Dilaja me je posmatrala u tiini, zamiljena. Onda je
potvrdno kiimnula glavom i dala mi znak da je pratim.
Magarac je iao tik iza
23

mene, gurkajui me njukom po butinama. Promrmljah

psovku i okretoh se ali magarac je nestao.
"Dilaja!" viknuh uplaeno. "ta se desilo sa magarcem?"
Uznemireno mojim uzvikom, jedno jato ptica buno
uzlete. Ptice obletee jedan krug oko nas a zatim odletee u
pravcu istoka, prema tananoj pukotini u nebu koja je
obeleavala kraj noi i poetak dana.
"Gde je magarac?" upitah, jedva ujnim apatom.
"Ovde, pravo ispred tebe," ree ona tiho, pokazujui na
kvrgavo drvo bez lia."Ne vidim ga."
"Trebaju ti naoari."
"Mojim oima nita ne fali," rekoh otro. "Vidim ak i
ono divno cvee na drvetu." Oarana lepotom svetlucavih,
sneno belih cvetova divnog oblika, pridoh blie. "Koje je
ovo drvo?"
"Palo Santo."
U jednom momentu zbunjenosti, pomislila sam da je to
rekao magarac, koji se pojavio iza satenskog, srebrnosivog
stabla. Okrenuh se da pogledam Dilaju.
"Palo Santo!" ree ona kroz smeh.
A onda mi je sinulo da Dilaja izvodi trikove sa mnom.
Magarac verovatno pripada isceliteljki koja, bez sumnje, ivi
u blizini.
"ta j'e toliko smeno?" upita Dilaja primetivi moju
grimasu.
"Imam straan gr," slagah. unuh, drei se za
stomak. "Molim te saekaj me u kolima."
im se ona okrenula da ide, skinula sam maramu i
vezala je magarcu oko vrata. Uivala sam predviajui
Dilajino iznenaenje kada otkrije, j'ednom kada stignemo
do isceliteljkine kue, da sam odavno prozrela nj'enu alu.
Meutim, svaka nada da u ponovo videti tog magarca ili
svoju maramu j'e uskoro bila izgubljena. Trebalo nam je jo
skoro dva sata da stignemo do iscelitelj'kine kue.
24

II

ilo je oko osam sati ujutru kad smo stigli do

isceliteljkine kue, na periferiji Siudad Obregona.
Bila je to velika, stara kua, belo okreenih zidova
sa krovom od crepova posivelih od starosti. Imala je
prozore od kovanog gvoda i lunu kapiju.

Teka kapija je bila otvorena. Sa sigurnou nekoga

ko dobro poznaje svoju okolinu, Dilaja Flores me je
povela preko mranog predvorja, zatim kroz dugaak
hodnik prema zadnjem delu kue , do jedne sobe,
oskudno nametene. Bio je ru jedan uzan krevet, sto i
nekoliko stolica. Ono to je bilo vrlo neobino kod te
sobe je bilo to da je imala po jedna vrata na svakom od
etiri zida; Sva su bila zatvorena.
"ekaj ovde," naredi Dilaja, pokazujui glavom
prema krevetu. "Odremaj malo dok ja odem po
isceliteljku. Moda e to malo due potrajati," dodade,
zatvarajui vrata za sobom.
ekala sam' dok zvuk njenih koraka nije zamro niz
hodnik, pre nego to sam ispitala najneobiniju sobu za
isceljivanje koju sam ikada videla. Zidovi su bili okreeni
u belo i goli; Podne ploice su bile svetlo braon i sijale
su se kao ogledalo. Nije bilo nikakvog oltara, figura
svetaca, Device Marije ili Isusa, za koje sam uvek
smatrala da su obavezan dekor u sobama za
isceljivanje. Zavirila sam kroz svaka od etvoro vrata.
Dvoja su vodila u mrane hodnike; Druga dvoja su
izlazila na dvorite oivieno visokom ogradom.
Dok sam se unjala na prstima kroz mraan hodnik,
prema drugoj prostoriji, zauh duboko, neprijatno
reanje iza sebe.
Polako sam se okrenula i videla ogromnog, crnog
psa, opasnog izgleda, jedva pola metra udaljenog od
mene. Nije me napao vec je
25

Florinda Doner

samo stajao tu i reao, pokazujui onjake. Ne gledaj'ui ga

direktno u oi ali ne gubei ga iz vida, povukoh se unatrake
do sobe za isceljivanje.
Pas me je pratio sve do vrata. Paljivo sam ih zatvorila,
pravo pred nosem te zveri, a zatim sam stajala naslonjena
na zid dok mi se lupanje srca nije vratilo na normalu. Onda
sam legla na krevet, a nekoliko trenutaka nakon toga mada
to uopte nisam nameravala duboko sam zaspala.
Probudio me je nean dodir po ramenu. Otvorih oi i
ugledah nad sobom izborano, ruiasto lice starice. "Ti
sanja," ree ona. "A ja sam deb tvog sna."
Instiktivno, klimnuh porvrdno glavom. Medutim, nisam
bila uverena da sanj'am. Ta ena je bila neobino mala. Nij'e
bila patuljak niti kepec; samo je bila veliine deteta, mravih
ruku i uskih, krhkih ramena.
"Jeste li Vi isceliteljka?" upitah je.
"Ja sam Esperanca," odgovori ona. "Ja sam ona koja
donosi snove."
Njen glas j'e bio prijatan, mek i neobino dubok. Imao je
udnu, egzotinu osobinu, kao da je panski koji je teno
govorila bio jezik na koji miii njene gornje usne nisu bili
naviknuti. Postepeno, zvuk njenog glasa j'e rastao sve dok
nije postao bestelesna sila koja je ispunjavala prostoriju. Taj
zvuk me je podseao na vodu koja tee kroz duboku
peinu."Ona nije ena," promrljah sebi u bradu. "Ona je
zvuk mraka."
"Sada u ukloniti uzrok tvojih komara," ree fiksirajui
me zapovednikim pogledom dok su se njeni prsti ovla
sklapali oko mog vrata. "Izvui u ih jednog po j'ednog,"
obea ona. Njene ruke su se kretale po mom grudnom kou
poput talasa. Trijumfalno se nasmeila, i pokazala mi svoje
otvorene ake. "VidL? Lako su izali"
Piljila je u mene sa takvim oduevljenim izrazom
oiglednog uspeha da nisam mogla da se nateram da joj
kaem da nisam nita videla u nj'enim rukama.
Uverena da je seansa zavrena, zahvalila sam joj se i
uspravila u sedei poloaj'. Ona prekorno zatrese glavom i
neno me gurnu natrag na krevet. "Tispava," podseti me.
"Ja sam ona koja donosisnove, sea
se?

"v
Zelela sam da izj'avim kako sam potpuno budna ali sve
to sam

uspela da uinim je da se budalasto nasmejem dok sam

padala u dubok,
utean san.
26

BITIUSATUATUU

Svuda oko mene gomilab se saputanje i smejanje,

kao senke. Morala sam da uloim veliki napor da otvorim
oi, uspravim se i pogledam ljude okupljene za stolom.
Neobicna pomrina u sobi mi je oteavala da ih jasno
vidint Dilaja je bila medu njima. Htedoh da zovnem njeno
ime ali me je uporan zvuk grebanja naterao da se
okrenem.
ovek koji je nesigurno uao na stolici, zvuno je
ljutio kikiriki Na prvi pogled je delovao mladoliko ali sam
nekako znala da je star. Bio je mravog tela i mekog lica,
bez
brade.
Njegov
osmeh
je
bib
meavina
prepredenosti i nevinosti
"'Oe malo?" upita me.Pre nego to sam stigla da
klimnem glavom, usta mi se otvorie. Bila sam u stanju
samo da zurim u njega dok je prebacivao teinu na jednu
niku i, bez ikakvog napora podigao svoje malo, ilavo
telo u stoj na jednoj ruci Iz te pozicije me je gaao
kikirikijem; upao je pravo u moja irom otvorena usta.
Kikiriki me je priguio. Otar udarac meu lopatke,
trenutno mi je povratio disanje. Zahvalno sam se okrenula
da vidim ko od prisutnih, koji su sada svi stajali pored
mene, je tako brzo reagovao.
"Ja sam Mariano Aureliano," predstavi se ovek koji
me je potapao po leima. Rukovasmo se. Prijatan ton
njegovog glasa i armantna formalnost njegovog gesta,
ublaila je svirep izraz njegovih oiju i strogost njegovog
orlovskog lica. Uspravna kosina tamnih obrva davala mu je
izgled ptice grabljivice. Njegova seda kosa i preplanuk)
lice bakarne boje, su odavali starost ali je miiavo telo
odisalo mladalakom vitalnou.
Bilo je est ena u grupi, ukljuujui Dilaju. Sve su se
rukovale sa mnom sa istom reitom formalnou. Nisu mi
rekle svoja imena; samo su rekle da im je drago lo smo
se upoznali Fiziki, nisu liile. Ipak, postojala je neka
frapantna slinost meu njima,kontradiktorna meavina
mladosti i starosti, meavina snage i osetljivosti koja me je
zbunjivala poto sam bila naviknuta na vrstinu i
direktnost moje patrijarhalne, muki orijentisane,
nemake porodice.
Kao i kod Mariana Aureliana i akrobate na stolici, ni kod
ovihena nisam mogla da odredim starost. Mogle su biti
etrdesetih, isto koiiko su mogle biti ezdesetih godina.
27

Florinda Doner

Osetila sam trenutnu bojazan dok su ene zurile u

mene. Imala sam jasan utisak da mogu da me vide iznutra
i da razmiljaju o tome to vide. Zamiljeni, veseli osmesi
na njihovim licima, nisu mi ulivali poverenje. urei da
prekinem tu uznemirujuu tiinu, na bilo koji nain,
okrenula sam se od njih, prema oveku na stolici. Upitala
sam ga da li je on akrobata.
"Ja sam gospodin Flores," odgovori on i napravi salto
unatrag sa stolice, zaviivi na podu u sedeempoloaju sa
ukrtenim nogama. "Ja nisam akrobata," objasni. "Ja sam
arobnjak." Na licu mu se pojavi smeak neskrivenog
oduevljenja kada je iz depa izvukao moju svilenu maramu,
onu koju sam bila vezala magarcu oko vrata.
"Znam ko ste Vi. Vi ste njen mu!" uzviknuh optuivaki,
upirui prstom u Dilaju. "Vas dvoje ste me ba pametno
nasamarili."
Gospodin Flores ne izusti ni re. Samo me ljubazno
pogleda u tiini. "Nisam ja niiji mu," ree najzad a onda
izae iz sobe, premeui se preko glave, kroz jedna od dvoja
vrata to su izlazila na dvorite.
Nagonski skoih sa kreveta i podoh za njim. Momentalno
zaslepljena dnevnim svetlom, stajala sam par sekundi,
omamljena bljetavilom, zatim preoh preko dvorita i
strah pranjavim puteljkom u nedavno poorano polje,
pregradeno eukaliptusovim drveem. Bilo je vrue. Sunce je
prilo plamenim zracima. Brazde na njivi su se presijavale
na vrelini poput dinovskih, sjajnih zmija.
"Gospodine Flores," pozvah. Nije bilo odgovora. Uverena
da se on krije iza nekog eukaliptusa, potrala sam preko
polja.
"Pazi te svoje bose noge!" upozori me glas koji je dolazio
odozgo.
Zateena, podigoh pogled pravo u lice g. Floresa koji je
visio sa grane, glavom na dole i klatio se.
"Opasno je i vrlo budalasto, hodati unaokolo bez cipela,"
opomenu me strogo, njiui se napred, nazad kao na trapezu.
Na ovom mestu vrvi od zvearki. Bolje mi se pridrui ovde
gore. Prijatno je i sigurno."
Iako sam znala da su grane previsoko da bi ih mogla
dohvatiti, pruih ruke uvis, sa detinjastim poverenjem. Pre
nego to sam shvatila ta namerava, g.Flores me zgrabiza
ruke i povue uvis, sa lakoom, kao da sam kipena lutka.
Zaprepaena, sedela sam pored njega buljei u utavo
lie koje se presijavalo na suncu poput dukata.
"uje li ta ti vetar govori?" upita g. Flores nakon dueg
utanja. On okrenu glavu tako da sam mogla da vidim
neobian nain na koji je mrdao uima.
28

BITIUSAHJATtJU

"Zamurito!" rekoh apatom dok su mi navirala

seanja. Zamurito, mali miar, je bio nadimak jednog
mogdruga iz detinjstva, u VenecuelL Gospodin Flores je
imao isto, delikatno, pticoliko lice, ziftcrnu kosu i oi
boje senfa. I, to je bilo najudnije, on je, kao i
Zamurito, umeo da mrda uima, jednim po jednim ili
sa oba istovremeno.
Ispriala sam g.Floresu o tom svom drugu koga sam
poznavala jo iz vrtia. U drugom razredu smo sedeli u
istoj klupi. Za vreme dugih podnevnih odmora nas
dvoj'e smo se, umesto da jedemo svoj' ruak u
kolskom dvoritu, iskradali napolje, penjali na vrh
oblinjeg brda ijeli u senci drveta za koje smo verovali
da je najvece mango drvo na svetu. Njegove najnie
grane su dodirivale zemlj'u a najvilj'e su dopirale do
oblaka. U sezoni voa, prederavali smo se plodovima
manga. To brdo je bilo nae omiljeno mesto sve dok
nismo jednog dana otkrili telo domara iz nae kole
kako visi o grani. Nismo se usuivali da odemo ili
zaplaemo; nijedno od nas dvoj'e nije htelo da se
osramoti pred drugim. Tog dana se nismo peli na drvo
ali smo pokuali da jedemo svoj ruak na zemlji,
praktino ispod mrrvog oveka, pitaj'ui se ko ce prvi
da odustane. Bila sam to ja."Jesi li nekad razmiljala o
smrti?" upitao me je Zamurito apatom.
Pogledala sam uvis, prema obeenom oveku. U
tom trenutku j'e vetar zautao kroz granje, neobinom
jainom. Kroz to utanj'e sam jasno ula mrtvaca kako
mi kae da je smrt umirujua. To je bilo toliko
zastraujue da sam ustala i odjurila vritei, potpuno
nezainteresovana za to ta e Zamurito da misli o
meni.
"Vetar je uinio da ti grane i lie govore," ree g.
Flores kada sam zavrila svoju priu. Glas mu j'e bio tih
i mek. Oi su mu grozniavo svetlucale dok mi j'e
objanjavao da su u trenutku smrti, u jednom
trenutnom bljesku, seanja i emocij'e starog domara
bile oslobodene i apsorbovane od strane mango
drveta.
Zavrteh glavom, nerazumevajui. "Stvarno ne
znam o emu govorite," rekoh a moj glas je odavao
narastajui oseaj neprij'atnosti. "Ovo je kao san. Da
ne traje toliko dugo, mogla bih da se zakunem da je to
jedan od mojih komara."
Njegovo dugo utanje me j'e iritiralo. Oseala sam
kako mi lice crveni od besa. ta ja to radim ovde, sedei
na drvetu sa ludim starcem?" pitala sam se. U isto
vreme, uplaila sam se da sam ga, moda, uvredila.
Odluih da mu se izvinim zbog svoje nabusitosti."Jasno
mi je da moje
29

Florinda Doner

rei za tebe nemaju mnogo smisla," ree on. "To je zato to

ima previe kore na sebi. Ona te spreava da uje ta ti
vetar govori."
"Previe kore?" upitah, zbunjeno i sumnjiavo u isti mah.
"Mislite, od prljavtine?"
"To, takoe," ree on i uini da se zacrvenim od stida.
On se nasmeja i ponovi da sam ja umotana u suvie debelu
koru i da se ta kora ne moe sprati vodom i sapunom, bez
obzira koliko se kupala. "Ti si puna predrasuda," objasni.
"To ti onemoguava da shvati i to to ti ja priam i to da ti
je vetar dat da bude pod rvojom komandom."
Pogleda me suenim oima, kritiki. "Pa?" zahtevao je
nestrpljivo. Pre nego to sam se snala, on me uze za rake
ijednim brzim, gipkim pokretom me okrete i neno ispusti
na zemlju. Uinilo mi se da vidim njegove ruke i noge kako
se isteu, kao da su od gume. Bila je to trenutna slika koju
sam sebiodmah ob'jasnila kao poremeaj percepcije izazvan
vruinom. Nisam dalje razmiljala o tome jer je, upravo u
tom trenutku, moju panju skrenula Dilaja Flores koja je,
uz ostale, rasprostirala veliki platneni arav pod susednim
drvetom.
"Kada ste vi doli ovamo?" upitah Dilaju, zbunjena time
to ih nisam ni videla ni ula da dolaze.
"Napraviemo piknik u tvoju ast," ree ona.
"Zato to si nam se danas pridruila," dodade jedna od
ena.
"Kako sam vam se ja to, pridruila?" upitah nervozno.
Nisam uopte videla koja od njih je to rekla. Gledala sam ih
ispitivaki, jednu po jednu, oekujui da mi neko objasni
tu izjavu.
Ignoriui moju nelagodnost, ene su bile zabavljene
prostiranjem arava, pazei da bude fino poravnat to sam
ih due gledala, postajala sam sve zabrinutija. Sve to je bilo
nekako udno. Mogla sam sebi da objasnim zato sam
prihvatila Dilajinu ponudu da me dovede kod isceliteljke ali
nisam mogla da razumem svoje potonje ponaanje. Kao da
je neko preuzeo sve moje racionalne sposobnosti i terao
me da ostanem tu i reagujem na nain koji mi je stran i da
priam stvari koje nisam htela. A sada su jo namerili da
naprave slavlje u moju ast. Sve to je bilo, u najmanju ruku,
uznemirujue. Koliko god sam razmiljala, nisam uspela da
shvatim ta ja tu radim.
"Ja sigurno nisam zasluila nita od ovoga," promrmljah,
pod uticajem svog nemakog vaspitanja. "Ljudi ne ine
takve stvari za druge tek tako".
30

BITIUSATiJAIUU

Tek kada sam zaula veseli smeh Mariana Aurelia,

shvatih da svi bulje u mene.
"Nema razloga da se toliko baca u razmiljanje o
ovome to ti se danas deava," ree tapui me neno
po ramenu. "Mi pravimo piknik jer volimo da radimo
stvari bez razmiljanja, bez posebnog povoda a poto
te je danas Esperanca izleila, moji prijatelji su, eto,
odluili da ovo bude u tvoju ast." Govorio je
neobavezno, skoro nezainteresovano, kao da se radi o
neemu potpuno nebitnom. Ali njegov pogled je govorio
drugaije; bio je tvrd i ozbiljan, kao da mu je bilo
vano da ga vrlo paljivo sasluam.
"Mojim prijateljima je zadovoljstvo da kau da je
piknik u tvoju ast," nastavi. "Prihvati to ba onako kako
je i reeno, jednostavno i bez predumiljaja." Njegov
pogled postade blag kada je pogledao prema enama,
zatim se okrenuo prema meni i dodao, "Ovaj piknik
uopte nije u tvoju ast, uveravam te. Pa ipak," nastavi
on, "i jeste u tvoju ast. To jekontradikcija koju e moi
da razume tekposle dueg vremena."
"Ja nisam ni od koga traila da bilo ta radi za
mene," rekoh mrzovoljno. Postajala sam zamiljena i
teka, kao uvek kada sam bila u opasnosti. "Dilaja me
je dovela ovde i ja sam joj zahvalna." rekoh i osetih
potrebu da dodam, "Volela bih da platim za usluge
koje su mi praene."
Bila sam sigurna da sam ih uvredila. Znala sam da
e me, svakog trenutka, zamoliti da odem. Osim to bi
mi povredilo sujetu, to mi uopte ne bi smetalo. Bila
sam uplaena i bilo mi ih je dosta. Na moje neprijatno
iznenaenje, onime uopte nisu ozbiljno shvatili.
Smejalisu mi se. to sam ja bila ljua, oni su bili veseliji.
Njihove sjajne, vesele oi su me fiksirale kao da sam
nekakav nepoznati organizam.
Gnev je uinio da zaboravim na svoj strah.
Razvikala sam se na njih, optuujui ih da me smatraju
budalom. Napala sam Dilaju i njenog mua nisam znala
zato ali sam ih uporno smatrala parom to su pravili
neslane ale na moj raun.
"Ti si me ovde dovela," rekoh Dilaji,"da biste me ti i
tvoji prijatelji koristili kao svog klovna."
to sam ja vie besnela, oni su se glasnije smejali.
Bila sam ve na ivici plaa od samosaaljenja, besa i
frustracije kada mi je Mariano Aureliano priao. Priao
mi je i poeo da mi govori kao da sam dete. Htela sam
da mu kaem da sam sposobna da se sama brinem o
sebi, da
31

Florinda Doner

mi ne treba njegovo saalj'enje i da idem odmah kui ali me

je neto u njegovim oima smirilo, tako efikasno da sam bila
sigurna da me je hipnotisao. A ipak sam znala da nije.
Ono to mi je bilo najudnije i najvie me uznemiravalo,
bila je naglost i potpunost moje promene. Ono to bi, u
normalnim uslovima trajalo danima, desilo se u momentu.
Ceo svoj ivot sam se uputala u razmiljanje o svakoj
uvredi ili ponienju stvarnom ili umiljenom koje sam
doivela. Sistematino i ozbiljno, ja bi ih preispitivala sve dok
svaki detalj' ne bi bio razj'anjen do tanina.
Dok sam gledala Mariana Aureliana, dolo mi je da se
nasmejem sebi zbog preanjeg ispada. Jedva da sam mogla
da se setim zbog ega sam se uopte razbesnela do ivice
plaa.Dilaja me uze za ruku i zamoli da pomognem ostalim
enama da raspakuju porcelanske tanjire, kristalne ae i
srebrno posude sa ornamentima, iz raznih korpi koje su
donele. One se nisu obraale meni, niti jedna drugoj'. Samo
su isputale uzdahe divljenja kada je Mariano Aureliano
otvarao posude sa hranom; bilo je tu tamalesa, enilada,
gula od Ij'utog ilija i domaih toitilja. Ne od peninog
brana koje su se u severnom Meksiku obino pravile a koje
ja ne volim mnogo ve od kukuruza.
Dilaja mi dodade tanjir na kome je bilo po malo od svega.
Jela sam tako halapljivo da sam zavrila pre svih. Ovo je
naj'ukusnija hrana koj'u sam ikada okusila," rekoh, nadajui
se repeteu ali ga niko ne ponudi. Da bi sakrila svoje
razoarenj'e, hvalila sam lepotu antike ipke kojom je bio
oivien arav na kojem smo sedeli.
"To sam ja napravila," ree ena koj'a j'e sedela levo od
Mariana Aureliana. Ona je izgledala staro, sa licem
skrivenim pod razbaruenom sedom kosom. Uprkos vruini,
nosila je dugaku suknju, bluzu i demper.
"To je prava belgijska ipka," objasni ona blagim, sanj'ivim
glasom. Njene duge, mrave ruke na kojima je svetlucalo
vredno prstenje sa dragim kamenjem, klizile su lagano niz
ipku. Opisivala mi je svoj' rad, do u detalje, priala o tehnici
runog rada, pokazuj'ui mi petlje i vrste konca koje je
koristila. S' vremena na vreme sam uspevala da bacim
kratak pogled na nj'eno lice ali zbog razbaruene kose nisam
uspela da razaznam kako je izgledala.
"To j'e prava belgij'ska ipka," ponovi ona. "To je deo mog
miraza." Ona podie kristalnu au, otpi malo vode iz nje i
dodade, "Ovo je, takoe, deo mog miraza; ovo su
Bakaratanjiri."
32

BITlUSANJATUU

Nisam sumnjala u to. Ti divni tanjiri svakije bio

drugaiji su svi bili od najfinijeg porcelana. Pitala sam
se da li bi diskretan pogled na poledinu mog tanjira
proao nezapaeno, a ena koja je sedela desno od
Mariana Aureliana me podstaknu da slobodno
pogledam.
"Nemoj da se stidi. Baci pogled," nagovarala me.
"Medu prijateljima si." Ona podie svoj tanjir,
smekajui se. "Limo," oglasi ona, zatim podie i moj
otkrivi da je Rozental.
Imala je neno, deije lice. Bila je malog rasta,
okruglih, crnih oiju sa dugim trepavicama. Kosa joj je
bila crna, osim na temenu gde je bila seda i skupljena u
malu, vrstu pundu. Zraila je nekom otrinom,
snagom koja me je pomalo ispunjavala jezom, dok me
je ona obasipala direklnim, linim pitanjima.
Nije mi smetao njen ispitivaki ton. Bila sam
naviknuta na bombardovanje pitanjima od strane mog
oca i brae kada god bih imala sastanak sa nekim
dekom ili se uputala u bilo kakve poduhvate na
sopstvenu inicijativu. Nisam to volela ali je to u naoj
kui bio normalan vid komunikacije. Stoga, ja nikada
nisam nauila normalno da razgovaram. Razgovor je za
mene predstavljao pariranje verbalnim napadima i
odbranu po svaku cenu.
Bila sam iznenaena to me ovakvo direktno
ispitivanje ove ene nije izazivalo da priam u svoju
odbranu.
"Jesi li udata?" upita ona
"Nisam,"odgovorih tiho ali odluno, nadajui se da
e promeniti temu.
"Ima li nekog mukarca?" insistirala je."Ne.
Nemam," odgovorih, poevi da oseam buenje svog
uobiajenog odbrambenog sistema.
"Postoji li tip mukarca kome si naklonjena?"
nastavi ona. "Ima li nekih osobina kod mukarca
kojima daje prednost?"
U trenutku sam se zapitala da li me ismejava ali je
ona delovala ozbiljno zainteresovano kao i njeno
drutvo. Njihova ljubopitljiva lica, puna iekivanja,
umirila su me. Zaboravivi svoju ratobornost i injenicu
da su te ene bile dovoljno stare da mi budu babe,
razgovarala sam sa njima kao da su prijateljice mog
godita i da priamo o mukarcima.
"Mora da bude lep i visok," poeh. "Mora da ima
smisao za humor. Mora da bude oseajan ali ne i
tunjav. Mora da bude inteligentan ali ne i
intelektualac." Spustih glas i dodah poverljivim tonom,
"Moj otac
33

Florinda Doner

je govorio da su intelektualci slabii i izdajice, svi do

jednog. Mislim da je bio u pravu."
"To je sve to ti eli od mukarca?" interesovala se
ena.
"Nije," pourih da kaem. "Pre svega, ovek mog
ivota mora da bude sportski tip."
"Kao i tvoj otac," upade jedna od ena.
"Naravno," rekoh odbrambeno. "Moj otac je odlian
sportista. Sjajno pliva i odlino skija."
"Da li se dobro slae sa njim?" upita ona.
"Sjajno," rekoh veselo. "Oboavam ga. Na samu
pomisao na njega mi naviru suze u oi."
"Zato nisi sa njim?"
"Previe smo slini," objasnih. "Ima neto u meni to
me odvlai a to ne mogu potpuno da razumem niti da
kontroliem."
"A tvoja majka?"
"Moja maj'ka." uzdahnuh i napiavih malu pauzu
kako bihpronala rei kojima u je najbolje opisati.
"Ona je veoma jaka. Ona je onaj trezveni deo u meni.
Taj deo je tih i nema potrebu za pojaanjem."
"Jesi li vrlo bliska sa roditeljima?"
"Duhovno, jesam," rekoh tie. "U principu, ja sam
samotnjak. Nisam mnogo privrena." Tada, kao da se
neto u meni probijalo da izae napolje, ja otkrih jednu
crtu svoje linosti koju se ni u trenucima najstroeg
samopreispitivanja ne bih usudila da priznamsamoj sebi.
"Ja koristim ljude radije nego to ih negujem i
tetoim," rekoh, zatim odmah dodah u svpju odbranu,
"ali sam sasvim sposobna da oseam ljubav."
Sa meavinom olakanja i razoarenja, pogledah u
njih. Niko nije izgledao kao da pridaje bilo kakvu
vanost mom priznanju. ene me, dalje, upitae da li
bih sebe opisala kao hrabru ili kao kukavicu.
"Ja sampotvrdena kukavica," izjavih. "Naalost, moj
kukaviluk me nikada ne zaustavlja."
"Zaustavlj'a od ega?" raspitivala se ena koja meje
ispitivala. Njene crne oi su bile ozbiljne a iroka linija
obrva koje su izgledale kao nacrtane ugljenom, izvi se
u izraz skoncentrisane panje.
"Od bavljenja opasnim stvarima," rekoh. Zadovoljno
primetih da paljivo sluaju svaku moju re iobjasnihda
jejo jedna od mojih mana, velika sposobnost da
upadam u nevolje.

34

BITIUSANJANJU

"U kakve si nevolje upadala o kojima bi mogla da

nam ispria?" upita ona. Njeno lice, do tada ozbiljno,
rairi se u sjajan, skoro zloban osmeh.
"Na primer, nevolja u kojoj sam
iako sam se pomalo plaila da
razumeti. Na moje olakanje,
nasmejae na nain na koji se ljudi
im se neto uini drsko i zabavno.

sad." rekoh aljivo,

e me pogreno
onise svi glasno
sa sela smeju kada

"Kako si dospela u Ameriku?" upita me ista ena kada

su se smirili.
Slegnuh ramenima, ne znajui ta da kaem.
"elela sam da se kolujem," najzad promrmljah. "Prvo
sam bila u Engleskoj ali nisam nita postigia osim to
sam se dobro zabavljala. Zapravo ne znam ta bih
elela da uim. U potrazi sam za neim iako ne znam
tano za ime.
"To nas vraa na moje prvo pitanje," ree ena.
Njeno usko, ivahno lice je imalo krajnje zainteresovan
izraz a njene tamne oi su kiljile kao u neke ivotinje.
"Da li si u potrazi za mukarcem?"
"Verovatno jesam," priznadoh, zatim dodadoh
nestrpljivo "Koja ena to nije? I zato me toliko
uporno ispitujete o tome? Imate li nekoga na umu? Da
li je ovo nekakav test?"
"Imamo nekoga na umu," upade Dilaja Flores. "Ali
on nije mukarac." Ona, zajedno sa ostalima, vrisnu
od smeha sa takvom razuzdanou da ni ja nisam
odolela da se ne zakikoem.
"Ovo, svakako, jeste test," potvrdi ena koja me je
ispitivala kada su svi ponovo dosli do daha. utala je
trenutak, usredsreenogpogleda, punog panje. "Iz
svega to si nam ispriala, ja mogu da zakljuim da ti
potpuno pripada srednjoj klasi," nastaviona. Rairi iiike
u gestusiljene dobrodolice. "Najzad, ta drugo i moe
da bude Nemica, roena u zemlji Treeg Sveta?"
Onaprimeti besan izraz mog lica i dodade, jedva
savlaujui smeh, "Ljudi si'ednje klase imaju i snove
srednje klase."
Videvi da u da eksplodiram, Mariano Aureliano mi
objasni da mi je ona postavljala sva ta pitanja jer su
oni, jednostavno, radoznali. Vrlo retko imaju posetioce
a skoro nikada mlade.
"To ne znai da mora da me vrea," poalih se.Kao
da nisam nita rekla, on je nastavio da opravdava ene.
Njegov blagiglas i ohrabrujue tapanje po leima je
istopilo moj bes, ba kao i prethodni put. Njegov osmeh
je bio tako dirljivo aneoski da ja nisam ni za trenutak
posumnjala u njegovu iskrenost kada je poeo da mi
laska. Rekao mi je da sam ja jedna od najzanimljivijih,
najneobinijih osoba koju su ikada
35

Florinda Doner

upoznali. Bila sam toliko dirnuta da sam ga podsticala da

me pita ta god bi eleo da sazna o meni.
"Da li se osea vanom?" interesovao se on.
Klimnuh glavom, potvrdno. "Svi smo mi veoma vani za
sebe," ustvrdih. "Da, mislim da jesam vana, ne u nekom
uoptenom smislu, nego specifino, samo za sebe."
Raspriah se nadugako i nairoko o pozitivnoj slici koju
ovek mora imati o sebi, linim vrednostima i o tomekako
jestrano bitnoda ojaamosvoju vanostkako bibilipsihiki
zdrave linosti.
"A ta misli o enama?" upita on. "Da li misli da su
one vie ili manje vane od mukaraca?"
"Prilino je oigledno da su mukarci vaniji," rekoh. "ene
nemaju izbor. Moraju da budu manje vane da bi se
porodini ivot kotrlj'ao na podmazanim tokovima, da se
tako izrazim."
"Ali, da li je to pravedno?" insistirao je Mariano
Aureliano.
"Naravno da je pravedno," izjavih. "Mukarci su
nepobitno superiorni; zato i vladaju svetom. Mene je
vaspitao jedan vrlo autoritativan otac koji mi je, iako me je
odgajao slobodnjaki kao i moju brau, ipak objasnio da
neke stvari nisu toliko vane za enu. Zato ja ne znam ta
radim u koli ni ta hou u ivotu." Pogledah Mariana
Aureliana i dodadoh, bespomonim glasom poraenog,
"Pretpostavljam da traim mukarca koji je siguran u sebe
isto koliko i moj otac."
"Ona je budala!" upade jedna od ena.
"Ne,ne, nije," Mariano Aureliano uveri prisutne. "Ona je
samo zbunjena i zadrta, kao i njen otac."
"Njen nemaki otac," ispravi ga g. Flores uzbueno,
naglasivi re nemaki. Spustio se sa drveta kao list koji
pada, lagano i bez zvuka. Zatim se posluio
neskromnom koliinom hrane.
"Potpuno si u pravu," Mario Aureliano, se slpi i nasmei.
"Budui indoktrinirana kao i njen nemaki otac, ona samo
ponavlja ono to je sluala ceo svoj ivot."
Moj bes, koji j'e rastao i splanj'avao kao neka
misteriozna temperatura, nije bio prouzrokovan iskljuivo
onim to su o meni govorili ve i time to su o meni priali
kao da nisam prisutna.
"Ona je nepopravljiva," ree druga ena.
"Dobra je za ono to se od nje trai," odbrani me
Mariano Aureliano autoritativno.
36

G. Flores je drao stranu Marianu Aurelianu. A jedina

ena koja do tada nije nita rekla, sada ree dubokim,
hrapavim glasom da se slae sa njima dvojicom, da sam ja
dobra za tu svrhu koja mi je namenjena.
Ona je bila visoka i tanka. Lice joj je bilo bledo, koato i
strogo, uokvireno sedom, upletenom kosom i izuzetno
velikim, sjajnim oima. Uprkos njenoj iznoenoj, jednolinoj
odei, videlo se da poseduje neku urodenu eleganciju.
"ta mi to svi vi radite?" viknuh, nepososobna da se
dalje kontroliem. Zar ne shvatate koliko je meni strano
da vas sluam kako priate o meni kao da nisam
prisutna?"
Mariano Aureliano me surovo pogleda. "Ti i nisi prisutna."
ree on, potpuno bezoseajnim glasom. "Bar za sada. 1, to
je najvanije, ti se ne rauna. Niti sada niti ikada."
Skoro sam se onesvestila od besa. Niko, nikada nije sa
mnom razgovarao tako grabo i sa toliko nezainteresovanosti
za
moja
oseanja.
"PQviaamiseodvas!Piam.se,Kkeajamseaasvevas,prQkle
ti,jebeni prdei!" izdrah se.
"O, boe! Nemaka prostakua!" ree Mariano Aureliano
i svi se nasmejae.
Skoih i htedoh da odjurim odatle ali Mariano Aureliano
opet poe da me lupka po leima, kao bebu kada treba da
podrigne.
I, kao i ranije, umesto da se uvredim zbog toga to se
sa mnom postupa kao sa malim detetom, moj gnev
nestade. Osetih se lakom i srenom. Zavrteh glavom,
zbunjeno, nasmejah se i rekoh,gledajui ih. "Nauila sam da
govorim panski na ulicama Karakasa, druei se sa
oloem. Umem uasno da psujem."
"Sigurno si oboavala slatke tamales?" Dilaja ree,
zatvorivi oi sa izrazom uivanja.
Njena reenica, kao da je bila lozinka; ispitivanje se
zavri
"Naravno da ih je oboavala!" odgovori g. Flores umesto
mene. "Jedino joj je ao to joj nisu nudili vie. Ona je
nezasita."
On prie i sede pored mene. "Mariano Aureliano je
prevaziao samoga sebe, skuvao je divne stvari"
"Hoete da kaete da je on kuvao tu hranu?" upitah sa
nevericom. "Pored svih ovih ena, on kuvaT Uasnuta,
shvativi kako moje rei mogu biti shvaene, pourih da se
izvinim. Objasnih da sam jako iznenadena da ujem da
meksikanac kuva kada su ene u kui Njihov smeh mi
pokaza da ni to nije trebalo da kaem.
37

Florinda Doner

"Posebno ako su to njegove ene. Da li si to htela da

kae?" upita me g. Flores, jedva nadglaavajui smeh svih
prisutnih. "Potpuno si u pravu, one j'esu Marianove ene.
III, da budem precizniji, Mariano pripada njima." On se
veselo pljesnu po kolenu, zatim se okrete eni koja je bila
najvia u grupi onoj to je samo jednom progovorila i
ree, "to joj ti ne ispria o nama?"
"Naravno, g. Aureliano ne moe imati toliko supruga,"
poeh, jo uvek se sramei zbog svog ispada.
"to da ne?" usprotivi se ona i svi se ponovo nasmejae.
Bio je to mladalaki, veseo smeh ali me ipak nije oputao.
"Svi mi ovde smo povezani naom borbom, naom
meusobnom ljubavlj*u i shvatanjem da ako nismo zajedno,
nita nije mogue." ree ona.
"Niste li vi deo neke religiozne grupe?" upitah glasomkoj'i
je odavao moju rastuu zebnju. "Pripadate U nekakvoj
sekti?"
"Mi pripadamo moi," odgovoriena. "Moji drugovi i ja smo
naslednici jedne prasfare rradicije. Mi smo deo mita."
Nisam razumela o emu ona pria. Pogledah ostale,
bojaljivo; svi pogledi su bili uprti u mene. Gledali su me sa
meavinom oekivanja i interesovanja.
Usmerih ponovo svoju panju na visoku enu. Ona me
je, takoe, posmatrala sa istim izrazom Lekivanja. Oi su joj
se sijale kao da su iz njih vrcale varnice. Nagnula je svoju
kristalnu au i lagano pijuckala vodu.
"Mi smo, u sutini, sanjai," objasni ona blago. "Svi
misada sanjamo i, injenicom da si dovedena medu nas, i ti
sanj'a sa nama." Rekla je to tako tiho i milozvuno da
gotovo nisam razumela njene rel
"Mislite, ja sada spavam i sanjam sve vas?" upitah
podrugljivo i s nevericom.
Nije to ba tano ono to radi, ali je blizu," priznade ona.
Ignoriui moje nervozno kikotanje, ona nastavi da mi
objanj'ava da je to to mi se deava vie nalik neobinom
snu gde mi svi oni pomau time to sanjaju moj san.
"Ali to je idio," poeh ali me ona zaustavi mahnuvi
rukom.
"Svi mi sanjamo jedan isti san," uveravala me je. Bila je
u ekstazi od oduevljenja koje je meni bilo potpuno
nerazumljivo.
"A ta je sa divnom hranom koju sam upravo pojela?"
upitah, traei mrlju od ili sosa koji mi je kapnuo na bluzu.
Pokazah joj fleke.
38

BITIUSANJANJU

"To ne moe biti san. Ja sam jela tu hranu!" insistirala

sam, glasno i iznervirano. "Jesam! Lino sam jela tu
hranu."
Ona me pogleda kao da je oekivala ba takvu
moju reakciju. "A to to te je g. Flores podigao na vrh
eukaliptusovog drveta?" upita, staloeno.
Htela sam da odgovorim da me on nije podigao na
vrh drveta ve samo na granu ali me ona prekide
apatom, "Da li si razmiljala o tome?"
"Nisam," odbrusih.
"Naravno da nisi," sloi se ona, potvrdno klimajui
glavom kao da je znala da sam se upravo tog trenutka
setila da je i najniu granu drvea koje se nalazilo oko
nas bilo nemogue dohvatiti sa zemlje. Zatim ree da je
razlog zbog koga nisam razmiljala o tome bio u tome
to snovi nisu racionalni. "U snovima moemo samo da
delamo," naglasi ona.
"ekajte malo," prekidohje. "Moda sam malo
oamuena priznajem. Na kraju, ipak ste vi
najneobiniji ljudi koje sam ikada srela. Ali ja sam
budna koliko god je to mogue." Videvi da mi se ona
smeje, ja povikah, "Ovo nije san!"
Neprimetnim pokretom glave, ona dade znak
g.Floresu, i on me brzim pokretom uhvati za raku i
skoi, povukavi i mene sa sobom, na granu oblinjeg
eukaliptusa. Sedeli smo na grani nekoliko trenutaka a
zatim, pre nego to sam mogla bilo ta da izustim, on
me spusti natrag na zemlju, na isto mesto gde sam pre
toga sedela.
"Vidi?" upita visoka ena.
"Ne, ne vidim!" vrisnuh, svesna da sam upravo imala
halucinaciju. Moj strah se pretvori u bes i ja izustih dug
niz najgorih psovki. Izbacivi gnev iz sebe, upala sam u
talas samosaaljenja i poela da plaem. "ta ste mi to
uradili?" upitah izmeu jecaja. "Jeste li stavili neto u
hranu? Ili u vodu?"
"Nita slino nismo uinili," ree visoka ena,
ljubazno. "Ne treba ti nita..."
Jedva sam je ula. Moje suze su bile kao neki
taman, debeli veo; enin lik i njene rei su dopirale do
mene kao kroz maglu.
"ekaj," ula sam je kako govori, iako vie nisam
mogla da vidim ni nju ni njene prijatelje. "ekaj, nemoj
jo da se probudi."
Bilo
je
neegvrlo
ubedljivogu
njenomglasu.
Znalasamda miivot zavisi od toga da li u je ponovo
videti. Nekom nepoznatom i potpuno
39

Florinda Doner

neoekivanom silom, probih se kroz veo svojih

suza.Zauh tih zvuk pljeskanja i tada ih ugledah.
Smekali su se a njihove oi su tako intenzivno sijale
da su im zenice izgledale kao da su obasjane nekom
unutranjom vatrom. Izvinila sam se, prvo enama a
zatim i mukarcima, zbog svog budalastog Lspada. Ali
oni nisu hteli ni da uju. Rekli su da sam se izuzetno
dobro pokazala.
"Mi smo ivi delovi mita." ree Mariano Aureliano,
zatim skupi usne i dunu u vazduh. "Sada u te oduvati
osobi koja sada dri mit u svojim rukama. On e ti
pomoi da razj&sni sve ovo."
"A ko bi to mogao biti?" upitah, frapirana. Htela
sam da pitam da li e i taj neko biti indoktriniran kao
moj otac ali me je Mariano Aureliano prekinuo. Jo
uvek je duvao. Njegova seda kosa je bila
nakostreena; obrazi su mu bili crveni i naduti.
Kao da je bio odgovor na njegove napore, lagani
povetarac poe da uti kroz lie eukaliptusa. On
klimnu glavom, potvrujui moju neizreenu misao i
zbunjenost. Neno me okrenu tako da sam gledala u
pravcu Bakatete planina.
Povetarac se pretvori u vetar, tako jak i hladan da
je svaki udisaj boleo. Spiralnim okretom, kao da je bez
kostiju, visoka ena ustade, zgrabi me za ruku i povue
sa sobom kroz uzorano polje. ZaustavLsmo se,
iznenada, na sredini njive. Mogla sam da se zakunem da
je rairenim rukama pokrenula prainu i mrtvo lie u
spiralni kovitlac.
"U snovima, sve je mogue," proaputa ona.
Smejui se, rairih mke da prizovem vetar. Praina i
lie su igrali oko nas takvom estinom da mi se sve
zamutilo pred oima. VLsoka ena je odjednom bila
daleko od mene. Njeno telo kao da se rastapalo u
crvenkastom svetlu sve dok nije potpuno nestalo iz mog
vidnog polja. Tada nastade tama.
40

III

tom trenutku nisam mogla da odredim da li je piknik

bio san ili se stvarno dogodio. Nisam bila u stanju
da se setim, po redu, svih dogadaja u kojima sam
uestvovala od trenutka kada sam zaspala na krevetu
u sobi za isceljivanje. Sledee ega se jasno seam je da
sam se obrela za stolom u toj istoj sobi, razgovarajui
sa Dilajom.
Poto sam bila naviknuta na takve gubitke
memorije koji su mi se esto deavali u detinjstvu,
nisam se u poetku mnogo uzrujala zbog toga. Kao
dete sam se esto, eljna igre, polusnena izunjavala iz
kue kroz prozor. Mnogo puta sam se zaista probudila
na trgu, igrajui se sa dragom decom koju nisu
stavlj*ali u krevet tako rano kao mene.
Nisam uopte sumnjala da je piknik bio stvaran
mada nisam mogla da mu naem mesto u
hronolokom sledu dogaaja.

Pokuala sam da razmislim, da rekonstruiem

deavanja ali me je plailo razmatranje uspomena o
mojim gubicima memorije u detinjstvu. Oklevala sam
da ispitam Dilaju o njenim prijateljima a ona nije
svojevoljno davala nikakve informacije. Upitah je,
meutim, o isceliteljskoj seansi za koju sam znala da
je bila san.
"Imala sam veoma detaljan san o isceliteljla," poeh
oprezno. "Ne samo da mi je rekla svoje ime, nego me
je i uveravala da je uinila da svi moji komari
ieznu."
"Nije to bio san," ustvrdi Dilaja, glasom punim
oiglednog nezadovoljstva. Zurila je u mene takvim
intenzitetom da sam poelela da se izvuem, da odem
odatle. "Isceliteljka ti jeste rekla svoje ime," nastavi
ona. "I svakako te je izleila od nevolja sa snovima."
"Ali to je bio san," navaljivala sam ja. "U mom snu,
isceliteljka je bila veliine deteta. To nije mogla biti
stvarna osoba."
41

Florinda Doner

Dilaja dohvati au vode sa slola ab' ne otpi. Dugo ju

je okretala u ruci a da nije prosula ni kap, zatim me
pogleda, sa sjajem u oku. "Isceliteljka ti se samo
prikazala malom, to je sve," ree, klimajui glavom
zadovoljna
to
je
u
pravom
trenutku
nala
zadovolj'avaj'ue rei. Glas joj" postade mek i
zamiljen. "Morala j'e da bude mala da bi te izleila."
"Morala je da bude mala? Hoe da kae mi se
samo uinilo da j'e mala?"
Dilaja nekoliko puta potvrdno klimnu glavom a
zatim se nae prema meni i ree apatom, "Vidi, ti si to
sanjala. Medutim, to nije bio san. Isceliteljka je stvarno
dola i izleila te, ali ti nisi bila na mestu na kome si
sada."
"Ma daj, Dilaja," protestovah. "ta pria? Znam da
j'e to bio san. Ja sam uvek potpuno svesna kada
sanjam, iako svoje snove vrlo realno doivljavam. To je
moj'a bolj'ka, zar si zaboravila?"
"Moda sada, kada te je ona izleila, to vie nij'e
tvoja bolj'ka nego talenat," ree Dilaja, smeei se. "Ali
da se vratimo na rvoje pitanje. Isceliteljka je raorala
biti mala jer si ti bila vrlo mlada kada su se tvoj'i
komari pojavili."
Njena izjava j'e bila toliko neobina da nisam mogla
ak ni da se nasmejem. "A sada sam izleena?" upitah
aljivo.
"Jesi," uveri me ona. "U sanjanju se izleenje
postie vrlo lako, gotovo bez napora. Ono to je teko
je, da se ovek natera da sanj'a."
"Teko?" upitah glasom grubljim nego to sam
nameravala.
"Svako ima snove. Svi moramo da spavamo, zar
ne?"
Dilaja podrugljivo prevrnu oima ka plafonu,
pogleda me i ree, "To nisu snovi o kojima ja priam.
To su obini snovi. Sanjanje ima svrhu; obini snovi
nemaju nikakvu svrhu."
"Naravno da imaju!" odluno se suprotstavih, zatim
otpoeh dugako izlaganje o psiholokom znaaju
snova. Citirala sam psihologe, filozofe i umetnike.
Dilaja nije nimalo bila impresionirana mojim
znanjem. Sloiia se da obini snovizaista pomau u
odravanju mentalnestabilnosti oveka ali je tvrdila da
ona za to nije zainteresovana. "Sanjanje ima svrhu;
obinisnovi je nemaju," ponovi ona.
"Kakvu svrhu, Dilaja?" upitah nestrpljivo.
Ona okrenu glavu u stranu, kao da je htela da
sakrij'e lice od mene. Trenutak kasnije vrati pogled ka
meni. Neka hladnoa, ravnodunost,

42

BITIUSANJATUU

videla se u njenim oima a ta nagla promena njenog

izraza je bila toliko drastina da sam se uplaila.
"Sanjanje uvek ima praktinu svrhu," objavi ona. "Ono
slui sanjau na jednostavne ili komplikovane naine.
Tebi je posluilo da se oslobodi svoje boljke. Posluilo je
veticama na pikniku da spoznaju tvoju sutinu.
Posluilo je meni da se izbriem iz svesti graniara koji
je traio da vidi tvoje papire."
"Pokuavam da razumem to to govori, Dilaja,"
promrmljah. "Hoe da kae da ti i tvoji prijatelji
moete da hipnotiete ljude i protiv njihove volje?"
upitah estoko.
"Nazovi to kako god hoe," ree ona. Na licu joj je
bio izraz mirne ravnodunosti koji nije budio simpatije.
"Toto ti nikako da shvati je da i ti lino moe da
ue, bez ikakvih napora, u ono to ti naziva
hipnotikim stanjem. Mi to zovemo sanjanjem: to je
san koji nije san, san u kome moemo da radimo
gotovo sve to nam padne na pamet."
Skoro da sam uhvatila smisao u tome to je rekla,
ali nisam mogla da naem rei kojima bih izrazila svoje
misli, svoja oseanja. Tupo sam gledala u nju,
zaprepaena. Iznenada u seanje mi navre jedan
dogaaj iz puberteta. Kada mi je najzad bilo
doputeno da uzimam asove vonje u dipu moga oca,
silno sam iznenadila celu porodicu pokazavi da ve
umem da menjam brzine. Ja sam to godinama radila, u
svojim snovima. Sa samouverenou i sigurnou koja
me je i samu zbunila, vozila sam starim putem od
Karakasa do pomorske luke La Guaire, na svom prvom
asu. Premiljala sam se da li da ispriam Dilaji ovo
svoje iskustvo ali je umesto toga ispitah o veliini
isceliteljke.
"Ona nije visoka ena. Niti je onoliko mala kakvu si
je ti videla. U njenom isceliteljskom snu, ona je
projektovala svoju veliinu u tvoju korist i inei to,
bila je mala. To je priroda magije. Mora da bude ono
to eli da dragi vide da jesi."
"Da lije ona maioniar?" upitah, sa puno nade.
Pomisao da su oni svi radili u cirkusu, da su deo neke
magine predstave, vie puta mi je prolazila kroz
glavu. Verovala sam da bi to objasnilo mnoge stvari u
vezi sa njima.
"Ne, ona nije maioniar," ree Dilaja, "Ona je
arobnjak."
Dilaja me tako prezrivo pogleda da sam se postidela
svog pitanja. "Maioniari uestvuju u cirkuskim
predstavama," objasni, gledajui me prodorno.
"arobnjaci postoje u svetu, a nisu deo tog sveta."
Nakon dueg utanja, ote joj se uzdah. "Da li bi sada
elela da vidi Esperancu?" upita ona."Da,"izjavih
radosno. "Volela bih da je vidim."
43

Florinda Doner

Zavrtelo mi se u glavi na pomisao da je isceliteljka

bila stvarna a ne samo san. Nisam potpuno verovala
Dilaji a ipak sam oseala jaku elju da joj verujem. Misli
rai se ubrzae; Iznenada shvatih da ja uopte nisam
pomenula Dilaji da je isceliteljka iz mog sna rekla da
se zove Esperanca.
Toliko sam se bila zanela razmiljanjem da nisam
ula kada je Dilaja poela da govori.
"Izvini, ta si rekla?"
"Jedini nain da nae smisao u svemu ovome je
da ponovo prizovemo sanjanje," nastavi ona. Tiho se
smejui, ona mahnu rukom kao da nekom daje znak da
doe.
Njene rei mi nisu nita znaile jer sam ve bila
zadubljena u novi tok misli. Esperanca je bila stvarna.
Bila sam sigurna da e mi ona sve razjasniti. Osim
toga, ona nije bila na pikniku; nije se ponaala prema
meni onako gnusno kao sve ostale ene. Gajila sam
blagu nadu da sam se svidela Esperanci. Ta pomisao
mi je nekako povratila samopouzdanj'e. Da bih sakrila
svoja oseanja od Dilaje, rekoh joj da sam nestrpljiva
da vidim isceliteljku." Volela bih da joj se zahvalim i
naravno, da joj platim za sve to je uinila za mene."
"Ve je plaeno," ree Dilaja. Podrugljiv izraz u
nj'enim oima je jasno govorio da je upoznata sa
mojim mislima.
"Kako to misli, ve je plaeno?"
nekontrolisano visokim glasom. "Ko je platio?"

upitah,

"Teko je to objasniti," poe ona, sa hladnom

ljubaznozu koja me j'e momentalno umirila. "Sve je to
poelo na zabavi kod tvoje prijateljice, u Nogalesu.
Odmah sam te zapazila."
"Stvarno?" upitah, iekujui da ujem neki
kompliment u vezi moj'e ukusne i paljivo odabrane
garderobe.
Nastade neprijatna pauza. Nisam mogla da
uhvatimDilajinpogled jer su j'oj kapci bili napola
zatvoreni. Bilo je neeg blagog a ipak vrlo
uznemirujueg u njenom glasu dok je priala kako je
tada primetila da sam ja svaki put kada sam morala da
razgovaram sa bakom svoj'e prijateljice, bila odsutna
duhom, kao da spavam.
"Odsutna duhom je suvie blag izraz," rekoh.
"Nema pojma kroz ta sam morala da proem da bih
ubedila tu staricu da nisam inkarnacija samog avola."
44

BITIUSANJAMJU

Dilaja je izgledala kao da me nije ula. "Odmah

sam znala da ti ima veliku sposobnost za sanjanje."
nastavi ona. "I tako, pratila sam te kroz kuu i
posmatrala te u akciji. Nisi bila potpuno svesna toga
ta radi i govori. Pa ipak si se dobro snalazila,
priajui, smejui se i strano laui da bi se dopala
ljudima."
"Naziva me laljivicom?" upitah aljivo ali odajui
da sam povredena. Osetih impuls da se naljutim. Zurila
sam u bokal sa vodom na stolu dok taj pretei oseaj
nije nestao.
"Ne bih se usudila da te nazovem laljivicom,"
izgovori Dilaja pompezno. "Nazvala bih te sanjaem."
Glas joj je zvuao sveano alisu joj se u oima videli
blaga pakost i eretski sjaj, dok je govorila,
"arobnjacikojisu mene odgajali, govorilisu mida nije
vano ta ovek kae, sve dok ima mo da to kae."
Njen glas je bio pun odobravanja i entuzijazma, tako da
sam bila sigurna da neko stoji iza jednih od vrata i
slua nas."A nain da se stekne ta mo je sanjanje. Ti
ovo ne zna jer ti to radi prirodno, ali kada si u
kripcu, tvoj um odmah odlazi u sanjanje."
"Zar su tebe odgojili arobnjaci?" upitah da bih
promenila temu.
"Naravno da jesu," odgovori ona, kao da je to bila
najprirodnija stvar na svetu.
"Jesu li tvoji roditelji bili arobnjaci?"
"O, ne," ree, nasmejavi se. "arobnjaci su me nali
jednog dana i odgajali me od tada."
"Koliko si tada bila stara? Jesi li bila dete?"
Dilaja se nasmeja, kao da sam tim pitanjem
dosegla maksimum duhovitosti. "Ne, nisam bila dete,"
odgovori. "Bila sam, moda tvojih godina kada su me
nali i poeli da me odgajaju."
"Kako to misli, poeli da te odgajaju?"
Dilaja je gledala prema meni ali nam se pogledi
nisu susreli. Na trenutak sam pomislila da me nije ula
ili ako jeste, da nema nameru da mi odgovori. Tada,
ona slegnu ramenima i nasmei se. "Odgajali su me kao
to se i deca odgajaju," najzad ree. "Nije vano koliko
si star; u njihovom svetu, ti si dete."
Iznenada uplaena da nas neko prislukuje,
osvrnuh se preko ramena i upitah apatom, "Ko su ti
arobnjaci, Dilaja?"
"To je vrlo teko pitanje," ree ona zamiljeno, "U
ovom trenutku, ne mogu ni da ponem da ti
objanjavam. Sve to mogu da ti kaem o
45

Florinda Doner

njima je da su oni ti koji su mi govorili da nikada ne treba da

laem da bi mi ljudi poverovali."
"Zbog ega drugog se lae?", upitah.
"Treba lagati samo iz istog zadovoljstva," odmah
odgovori Dilaja. Ustade sa stolice i doe do vrata koja su
vodila na dvorite. Pre nego to je zakoraila napolje, ona
se okrete i uz smeak me upita, "Zna li za izreku: 'Ako ne
Iae da bi ti verovali, moe rei ta god hoe, bez obzira
na to ta e neko misliti o tebi?"
"Nikada nisam ula takvu izreku." Verovala sam da ju je
izmislila; imala je njen peat. "I pored toga ne razumem ta
hoe da kae," dodadoh, zbunjeno.
"Sigurna sam da razume," ree ona, gledajui me
iskosa, kroz pramenove kose koji su joj padali preko lica.
Dade mi, zatim, glavom znak da poem za njom. "Hajde,
idemo sada da vidimo Esperancu."
Skoih i pojurih za njom, ali naglo zastadoh na vratima.
Momentalno zaslepljena svethu, stajaia sam nepomino,
pifajui se ta se dogodilo. inilo mi se da nije prolo nimalo
vremena otkako sam trala za g. Floresom kroz ovo polje.
Sunce je, kao i tada, bilo u zenitu.
Spazih krajiak Dilajine crvene suknje kako zamie iza
ugla. Potrah za njom, zasvoenim kamenim koridorom koji
je vodio do prelepog dvorita.
U poetku nisam mogla nita da vidim, toliko je bio jak
kontrast izmeu suneve svetlosti i senke u koju sam ula.
Bez daha sam stajala tu, kao okamenjena, udiui vlaan
vazduh, teak od mirisa narandinog cveta, bagrema i
mirisne panske lozice. Lozica je visila o icama koje kao da
su bile okaene o nebo. Delovala je kao neka tapiserija
ivih boja meu gustim kronjama, bunjem i paprati.
Isceliteljka koju sam videla ranije, u svom snu, sedela je u
stolici za ljuljanje, na sredini dvorita. Bila je mnogo starija
od Dilaje i ostalih ena sa piknika mada ne bih mogla da
objasnim kako sam to zakljuila. Ljuljala se napred, nazad u
stolici. murila je i delovala potpuno oputeno. Neka bolna
munina je zahvatila celo moje bie kada sam, potpuno
iracionalno, shvatila da je njeni ljuljajui pokreti odnose sve
dalje i dalje od mene. Talas agonije i oseaj neopisive
usamlj'enosti me preplavi dok sam tupo gledala u nju. Htela
sam da joj priem i uhvatim je ali je bilo neto u tamnim
ploicama koj'ima je dvoritebilo poploano a koje su bile
rasporeene u viio komplikovan mozaik, to me j'e dralo
prikovanom u mestu.
46

BITIUSANJAIUU

"Esperanca," najzad uspeh da izustim, glasom tako tihim

da sam ga i sama jedva ula.
Ona otvori oi bez ikakvog iznenaenja, kao da me je
oekivala. Ustade i krenu prema meni. Nije bila veliine
deteta ve otprilike moje visine, oko metar i ezdeset
santimetara. Bila je mrava i krhke grae ali je zraila
vitalnou zbog koje sam se osetim inferiornom.
"Tako sam srena to te ponovo vidim." Glas joj jezvuao
iskreno. Pokaza mi mkom da uzmem jednu od tranih
stolica i sednem pored nje. Osvrnuvi se oko sebe, ugledala
sam ostale ene, ukljuujui i Dilaju. Sedele su na tranim
stolicama, poluskrivene bunjem i drveem i radoznalo me
posmatrale. Neke od njih su se smekale a neke su jele
tamale iz tanjira koje su drale na kolenima.
Pod zelenkastim svetlom u senci uprkos prizemnom
inu obedovanj'a
ene su delovale nestvarno,
nematerijalno. Ipak, svaka od njih je delovala nestvarno
ivotno. Izgledalo je kao da su upile tu zelenkastu svetlost
koj'a se obavij'ala oko nas, kao prozirna magla. Kroz glavu mi
prolete misao da sam u kui nastanjenoj duhovima.
"Da li bi elela neto da pojede?" ponudi Esperanca.
"Dilaj'a je napravila hranu kakvu samo moe da
zamisli."
"Ne, hvala," promrmljah glasom koji nije liio na moj.
Videvi njen upitan izraz, pourih da dodam, "Nisam
gladna." Bila sam toliko nervozna i uzbuena da ne bih
mogla da pojedem ni zalogaj, sve i da sam umirala od
gladi.
Esperanca mora da je osetila moj strah. Nagnula se
prema meni i potapala me prijateljski po rucl "ta si elela
da me pita?"
"Mislila sam da sam te sanjala," izjavih a zatim, primetivi
osmeh u njenim oima, dodadoh, "Da h' ja sada
sanjam?"
"Sanj'a ali ne spava," odgovori ona, izgovaraj'ui rei
sporo i razgovetno.
"Kako mogu da sanjam a da ne spavam?"
"Neke ene to mogu bez tekoa," ree. "Mogu da
sanjaju a da ne spavaju a ti si jedna od tih ena. Druge
moraj'u na tome da rade ceo ivot."
Osetih trag divljenja u njenom glasu ali nisam bila
nimaio polaskana. Naprotiv, zabrinula sam se vie nego
ikada. "Ali kako j'e mogue sanjati bez spavanja?"
insistirala sam.
47

Florinda Doner

"Ako ti budem objanjavala nee razumeti," izjavi.

"Vemj mi na re, sada je mnogo bolje da ostavimo
objanjenja za kasnije." Ponovo me potapa a nean osmeh
joj obasja lice. "Za sada je dovoljno da zna da sam ja za
tebe ona koja donosi snove."
Ja nisam mislila da je to dovoljno ali se nisam usudivala
da joj to kaem. Umesto toga, upitah je, "Jesam li bila budna
kada si me izleila od mojih komara? I, da li sam sanjala
kada sam sedela u polju sa Dilajom i ostalima?"
Esperanca me pogleda i klimnu glavom mudro, kao da je
odluila da mi otkrije neku monumentalnu istinu. "Ti si
suvie tupava da bi shvatila misteriju ovoga to mi radimo."
Rekla je to potpuno bez osude, kao injenino stanje, tako
da mi nije palo na pamet da se uvredim ili da pokuam da
opovrgnem njenu izjavu.
"Ali ti bi mogla da mi pomogne da je shvatim, zar ne?"
eljno upitah.
Ostale ene se zakikotae. Nije to bio podrugljiv smeh ve
vise kao mrmljanje koje je odjekivalo unaokolo kao prigueni
refren. Zvuk kao da nije dolazio iz njihovog pravca ve iz
senki okolnog drvea. ak je vie liio na apat nego na
kikot; bilo je to blago upozorenje koje je izbrisalo misli koje
su me muile i moju elju da sve saznam. I znala sam, bez
trunke sumnje, da sam oba puta sanjala i bila budna u isto
vreme. Bilo je to saznanje koje nisam mogla da objasnim.
Bilo je to neto to se nij'e moglo izraziti reima.
Posle nekoliko trenutaka, meutim, osetila sam potrebu
da analiziram to svoje saznanje, da ga stavim u nekakve
logine okvire.
Esperanca me je posmatrala sa vidnim zadovoljstvom.
Onda ree, "Obj'asniu ti ko smo mi i ime se bavimo.
Ona mi uputi upozorenje pre nego to je poela svoje
objanjenje. Opomenu me da je u to to e mi ispriati vrlo
teko poverovati. Zbog toga moram da se uzdrim od
prosuivanja i da je sasluam bez prekidanja, bez
pitanja, "Moe li to?"
"Naravno," odgovorih.
Cutala je neko vreme, odmeravajui me pogledom.
Verovatno je osetila moju nesigurnost i pitanje koje mi je
bilo na vrhu jezika.
"To nije zbog toga to ja ne elim da odgovorim na tvoja
pitanja," nastavi ona. "Samo, u ovom trenutku bilo bi ti
nemogue da razume moj'e odgovore."Ja klimnuh glavom,
uplaena da e, ako samo jedan glas pustim od sebe, ona
potpuno odustati od bilo kakve prie.
48

BITIUSAIUATUU

Glasom koji je bio tiho mrmljanje, ona mi ispria

neto to je bilo fascinanto i neverovatno. Rekla je da
je ona duhovni potomak arobnjaka koji su iveli u
dolini Oaksaka, hiljadama godina pre panske
okupacije.
Nastade duga pauza. Esperancin pogled, uperen u
arenu lozicu, kao da se nostalgino vraao u prolost.
"Deo aktivnosti tih arobnjaka, vaan za mene kao i
za tebe, zove se sanjanje." nastavi ona, "Ti arobnjaci
su bili mukarci i ene koji su posedovali ogromne
sanjake moi i izvodili stvari van dometa mate."
Sluala sam je, obgrlivi kolena rukama. Esperanca
je bila izuzetan pripoveda i odlian mimiar. Lice joj je
menjalo izraz sa svakom promenom u prii. Povremeno
se pretvaralo u lice devojke, povremeno u lice stare
ene, lice mukarca ili je pak poprimalo izraz nevinog
ili vragolastog deteta.
Priala je kako su, pre vie hiljada godina, Ijudi i
ene posedovali znanje koje im je omoguavalo da
ulaze i izlaze iz naeg normalnog sveta. Stoga su oni
podelili svoje ivote na dve oblasti; na no i dan. Danju
su se ponaali kao i svi dnigi ljudi: uestvovali su u
normalnim, oekivanim, svakodnevnim aktivnostima.
Nou su, meutim, postajali sanjal Sistematski su
sanjali snove koji su pomerali granice onoga to mi
nazivamo stvarnost.
Ponovo je napravila pauzu, dajui mi vremena
daupijem njene rei.
"Upotrebljavajui tamu kao plat," nastavi ona, "oni
su uspeli da ostvare neostvarljivo; bili su sposobni da
sanjaju budni."Predviajui pitanje koje sam se
spremala da uputim, Esperanca objasni da je sanjati
budan znailo t'o da su oni mogli da urone u san koji im
je davao snagu da izvedu zapanjujue podvige, dok su
bili potpuno svesni i u budnom stanju.
Zbog agresivnog naina komunikacije u mojoj kui,
ja nikada nisam razvila sposobnost da dugo sluam.
Ako nisam u mogunosti da se umeam ratobornim,
direktnim pitanjima, svaka pria, bez obzira koliko bila
zanimljiva, postajala mi je besmislena. Spreena da se
raspravljam, postala sam nemirna. Umirala sam od
elje da prekinem Esperancu. Imala sam na umu
gomilu pitanja ali uzrok moje potrebe da je prekinem
nije bila elja za odgovorima. Ono to sam ja elela je
da popustim pred snanim nagonom da se dobro
isvaam sa njom kako bih se ponovo osetila
normalnom.
49

Florinda Doner

Kao da je osetila moju uzburkanost, Esperanca se

za trenutak zagleda u mene a onda mi dade znak da
kaem ta imam. Iii se meni uinilo da mi je dala
takav znak. Orvorila sam usta da kaem kao i obino
prvo to mi padne na pamet makar to i nemalo veze sa
temom razgovora ali nisam mogla da izgovorim ni re.
Upinjala sam se da progovorim, isputajui udne
grlene zvuke, na oduevljenje ena u pozadini.
Esperanca nastavi svoju priu kao da nije primetila
moje uzaludne pokuaj'e. Iznenadila sam se, postavi
svesna da mij'e sva panja ponovo bila usmerena ka
nj'oj. Ona j'e priala da poreklo znanj'a arobnjaka
moe biti shvaeno samo u okvirima legende. Neko
superiorno bie, saoseaj'ui sa tekom sudbinom
oveka
da bude pokretan kao ivotinje, glau i
nagonom za reprodukcijom dalo mu je mo da sanja i
nauilo ga kako da koristi svoje snove."Legende,
naravno kazuju prikrivenu istinu," obj'asni ona. "Njihov
uspeh u prikrivanj'u istine poiva na ubeenju ljudi da su
iegende samo prie. Legende o Ij'udima koji se
pretvaraj'u u anele ili ptice, su obj'anj'enja
prikrivene istine koja izgleda kao fantaziranje ili
jednostavno, prividenj'e primitivnog ili poremeenog
uma.
"Stoga je hiljadama godina zadatak arobnjaka bio
da prave nove legende kao i da otkrivaju skrivene
istine u starim legendama. Tu sanjanje stupa na
scenu. ene su najbolj'e u sanjanju. One imaju
sposobnost da se odvoj'e od sebe, sposobnost da se
otkace.
"ena koja je mene nauila da sanjam, mogla je da
odridvestotine snova."
Esperanca me je gledala kao da procenjuje moju
reakciju koja je bila potpuna preneraenost. Nita mi
nije bilo jasno. Ona miobjasnida odravati snove znai
sposobnost da se sanja jedan odreeni san o sebi i da
se svojevoljno ulazi u taj' san. arobnica koja j'e uila
Esperancu, mogla je da svoj'evolj'no ulazi u dve stotine
razliitih snova o sebi.
"ene su sanjai bez premca," uveravala me je
Esperanca. "ene su izuzetno praktine. Da bi produio
san ovek mora da bude praktian jer snovi moraju da
se tiu praktinog aspekta osobe. Omiljeni san moje
uiteljice je bio da sanja o sebikao jastrebu. Drugi je
bio da sanj'a sebe kao da je sova. Tako je mogla, u
zavisnosti od doba dana, da sanja j'edan od ta dva sna
a poto je sanjala u budnom stanju, ona je stvarno i
apsolutno bila jastreb ili sova."
50

BITIUSATiJATUU

Bilo je u njenim oima i glasu toliko iskrenosti i

ubedljivosti da sam bila kao omaijana. Ni jednog
trenutka nisam sumnjala u nju. Nita to je priala nije
mi u tom trenutku zvualo neobino. Ona mi dalje
objasni da ena mora da ima gvozdenu disciplinu kako
bi ostvarila takavsan. Ona mi se primaknu i ree
poverljivim apatom, kao da nije htela da ostali uju,
"Pod gvozdenom disciplinom ne podrazumevam
nekakvu napornu rutinu, ve naprotiv, ene moraju da
razbiju rutinu koja se od njih oekuje.
"I to ena mora da uradi u mladosti," naglasi ona.
"I, to je najvanije, njena snaga mora biti netaknuta.
Zene esto, kada su dovoljno stare da iza sebe ostave
enske poslove, odlue da se pozabave mislima i
aktivnostima van sveta ili iz drugih svetova. One obino
ne znaju, ili ne ele da veraju da retko koja ena uspe
na taj nain." Ona me pljesnu po stomaku kao da je
udarila po bubnju. "Tajna enine snage je u njenoj
materici."
Esperanca klimnu glavom kao da je ula moje
neizgovoreno pitanje, "U materici?"
"ena mora poeti time to e sagoreti svoju
matericu," nastavi ona, "ena ne sme biti plodno
zemljite koje mora biti oploeno od strane mukarca,
po bojoj zapovesti."
Gledajui me izbliza, ona se nasmei i upita, "Da
nisi ti sluajno religiozna?"
Odmahnula sam glavom. Nisam mogla da govorim.
Grlo mi je bilo tako stegnuto da sam jedva disala. Bila
sam oduzeta od straha i zapanjenosti, ne toliko time
to je govorila, koliko njenom iznenadnom promenom.
Niam primetila kada se to desilo ali njeno lice je
odjednom bilo mlado i zrailo je mladalakom
unutranjom vatrom.
"Odlino!" ree ona. "Ne mora da se bori protiv
svoje vere," objasni. "To je vrlo teko prevazii. Ja sam
odgajana da budempobona katolkinja. Jedva sam
ostala iva kada sam morala da preispitam svoj stav
prema religiji." Ona uzdahnu a glas joj postade
zamiljen i tihkada je dodala, "Ali to nije bilo nita
prema borbi koju sam morala da vodim pre nego to
sam postala bona fide sanja."
Iekivala sam nastavak nestrpljivo, bez daha,
oseajui trnce koji mi prolaze kroz celo telo. Oekivala
sam priu o surovoj borbi izmeu nje i nekih
grozomornih stvorova. Tekom mukom sam sakrila
svoje razoaranje kada sam ula da se borila protiv
sebe same.
51

Florinda Doner

"Da bih postala sanja, morala sam da pobedim svoje

ja," objasni Esperanca. "Nita, ama ba nita nije tee od
toga. Mi ene smo najjadniji zatvorenici svojeg ja. Ono je
na kavez. Taj kavez je napravljen od naredbi i oekivanja
kojima smo obasipane od roenja. Zna kako to izgleda;
ako je prvo dete muko, slavi se. Ako je ensko, slee se
ramenima i kae: 'nema veze. Svejedno u je voleti iuiniti
sve za nju.'"
Nisam se glasno nasmejala, iz potovanja prema starijoj
osobi. Nikada ranije nisam ula takve izjave. Sebe sam
smatrala nezavisnom enom. Ali u svetlu Esperancine prie,
nisam bila u nita boljoj situaciji od bilo koj'e druge ene.
Suprotno od onoga kako bih obino reagovala na takve ideje,
sloila sam se sa njom. Uvek mi je bilo stavljano do znanja
da je biti zavistan, sinonim za biti ensko. Uili su me da se
ena moe smatrati veoma srenom ako moe biti poeljna
te e mukarci raditi svata za nju. Reeno mi je da je
poniavajue za moju enstvenost da se za bilo ta
napreem da uradim sama ako mi to moe biti dato.
Objanjavano mi je da je enino mesto u kui, uz mua i
decu.
"Mene je, kao i tebe, odgajao autoritativan a
ipakblagotac," nastavi Esperanca. Ja sam, kao i ti, mislila da
sam slobodna. Da bih shvatila arobnjaki nain
razmiljanja da sloboda ne znai biti ono to jesi skoro sam
umrla. Biti ono to jesam znailoje afirmisati svoju enskost. A
da bih to uradila, potroila sam svu svoju energiju, trad i
vreme.
"Nasuprot tome, arobnjaci shvataju slobodu kao
sposobnost da se uradi neto nemogue, neto neoekivano
da se sanja san koji nema nikakvu osnovu u svakodnevnom
ivotu." Glas joj se opet utia do apata kada je rekla,
"Znanje arobnjaka jeono to je novo iuzbudljivo. Mata je
ono to eni treba da bi promenila svoje ja i postala sanja."
Esperanca ree da bi, da nije uspela da pobedi svoje ja,
vodila ivot obine ene: ivot za koji su je pripremili njeni
roditelji. ivot pun poraza i ponienja. ivot bez ikakve
misterije. ivot koji je programiran obiajima i tradicijom.
Esperanca me iznenada utinu za niku. Ja bolno
uzviknuh, no ona me samo izgrdi, "Sluaj paljivo!"
"Sluam, sluam," promrmljah, trljajui mesto gde me je
utinula; biia sam sigurna da niko nije primetio da mij'e
interesovanj'e opalo.
"Nee biti namamljena ili prevarena da ue u svet
arobnjaka," ree ona. "Mora sama to da izabere, znajui
ta te eka."
52

BITIUSANJAMJU

Promene u mom raspoloenju su me zbunjivale, jer

su bile potpuno iracionalne. Trebalo je da se osecam
uplaeno a bila sam smirena, kao da je to gde sam se
nalazila bilo neko najobinije mesto.
"Tajna enine snage je u njenoj materici," ponovi
Esperanca i jo jednom me pljesnu po stomaku. Zatim
mi objasni da ene sanjaju svojim matericama,
zapravo, iz svojih materica. injenica da poseduju
materice ini ih savrenim sanjaima.
Pre nego to sam stigla da pitam zato je materica
toliko vana, Esperanca mi odgovori.
"Materica je centar nae kreativne energije,"
objasni, "u toj meri da, kada bi svi mukarci nestali sa
lica zemlje, ene bi nastavile da se razmnoavaju. Tada
bi svet bio naseljen iskljuivo enskim primercima
ljudskog roda." Dodala je jo da biene, kada bise same
razmnoavale, mogle da raaju samo svoje klonove.
Bila sam iskreno iznenaena njenim znanjem o toj
tematici. Morala sam da je prekinem da bih joj rekla
kako samitala o partenogenezi i aseksualnom
razmnoavanju, jo u gimnaziji.
Ona samo slegnu ramenima i nastavi svoje
objanjenje. "Tako ene, kao to imaju organe
isposobnost za reprodukciju ivota, takoe imaju i
sposobnost stvaranja snova, tim istim organima," ree.
Videvi trag sumnje u mojim oima, upozori me,
"Nemoj da razbija glavu razmiljajui o tome kako je
to mogue. Objanjenje je veoma jednostavno i,
bazato to jejednostavno, teko gaj'e razumeti. Ja jo
uvek imam tekoa da to potpuno razumem. Stoga, na
pravi enski nain, ja delam. Ja sanjam i ostavljam
objanjavanje mukarcima."
Esperanca je priala da su arobnjaci koje je
pomenula, u poetku prenosili svoj*e znanje na svoje
bioloke potomke ili ljude po svom linom izboni ali su
rezultati bili katastrofalni. Umesto da unapreuju
steeno znanje, ti novi arobnjaci, izabrani proizvoljnim
favorizovanjem, zadovoljavali su se time da ga koriste
za lino napredovanje. Na kraju su bili uniteni a kao
posledica toga, njihovo znanje je nestalo. Nekolicina
preostalih arobnjaka je tada odluila da nikada vie ne
prenosi svoje znanje na svoje potomke niti na ljude po
svom izbom ve na Ijude izabrane bezlinom energijom
koju su oni zvali duhom.
"I sada nas ovo dovodi do tvog sluaja," objavi
Esperanca. "arobnjaci starog doba su odluili da se
mogu kvalifikovati samo oni koji budu pokazani. Ti si
nam bila pokazana. I evo te! Ti si rodeni sanja.
53

Florinda Doner

Sada zavisi od sila koje upravljaju nama kuda e dalje

ii. To ne zavisi od tebe. Niti od nas, svakako. Ti moe
jedino da pristane ili da odbije.
Iz
uzbuenosti
njenog
glasa
i
agresivnog
svetlucanja u oima, zakljuila sam da je ona ovo
objanjenje dala potpuno ozbiljno. Ta njena ozbiljnost
me je spreila da se glasno ne nasmejem. Takoe, bila
sam previe iscrpljena.
Mentalna koncentracija koja mi je bila potrebna da
pratim njenu priu, bila je suvie velika. Zelela sam da
spavam. Ona mi predloi da se ispruim, legnem dole i
opustim se. Tako sam i uradila i uskoro zaspah.
Kada sam otvorila oi, nisam imala predstavu o
tome koliko dugo sam spavala. Potraila sam Esperancu
ali ni ona ni ostale ene nisu bile tu. Bila sam sama u
dvoritu ali se nisam oseala usamljenom; na neki nain
se njihovo prisustvo osealo u zelenilu oko mene i ja
sam se oseala zatienom. Povetaracje lagano utao
kroz lie. Oseala sam njegovu toplinu i blagost na
onimkapcima. Duvao je oko mene, zatim je proao
pored mene kao to prolazi i kroz pustinju, brzo i bez
zvuka.
Pogleda prikovanog za poploano zemljite, etala
sam se po dvoritu pokuavajui da razumem
komplikovani dizajn ploica. Na moje oduevljenje, linije
su me vodile od jedne trane stolice do druge. Pokuala
sam da se prisetim ko je u kojoj stolici sedeo ali nisam
uspela bez obzira koliko sam se trudila.
Bila sam prekinuta u razmiljanju divnim mirisom
hrane, zainjene belim i crnim lukom. Voena mirisom,
pronaoh put do kuhinje, velike pravougaone prostorije.
Bila je prazna kao i dvorite. Nisam dalje o tome
razmiljala jer sam otkrila hranu ostavljenu na velikom
drvenom stolu, u sredini prostorije. Pretpostavljajui da
je ostavljena za mene, sedoh za sto i pojedoh sve. Bio
je to isti pikantni gula koji sam jela na pikniku.
Podgrejan, bio je jo ukusniji. Kada sam podigla tanjir
da ga odnesem u sudoperu, otkrih ispod njega
ceduljicu i nacrtanu mapu. Bila je to poruka od Dilaje.
Predlagala mije da se vratim u Los Aneles, putem koji
prolazi kroz Tuson, gde emo se sresti u jednoj kafani,
obeleenoj na mapi. Tek tamo, pisalo je, ispriae mi vife
o sebi i svojim prijateljima.
54

IV
"Oadoznala da uj'em ta je Dilaja imala da mi kae o
svojim pril\jateljima, vraala sam se u Los Aneles,
kroz Tuson. Stigla sam do kafane, naznaene u
Dilajinoj poruci, u kasno popodne. Neki starac mi
pokaza prazno mesto na parkingu. Tek kada je otvorio
vrata od mog auta, shvatih ko je.
"Mariano Aureliano!" uzviknuh. "Kakvo iznenaenje.
Ba se radujem to te vidim. ta ti radi ovde?"
"ekao sam tebe," odgovori on. "Moj prijatelj i ja
smo ti uvali ovo mesto za parking."
Primetila sam krupnog indijanca u crvenom
kamionetu koji je izlazio sa parkinga kada sam ja
ulazila.
"Naalost, Dilaja nije mogla da te saeka,"
ree Mariano Aureliano, izvinjavajui se. "Morala je
neoekivano da otputuje u Oaksaku." On mi uputi
irok osmeh i dodade, "Ja sam ovde umesto nje.
Nadam se da nema nita protiv."
"Nema pojma koliko mi je drago to si tu," rekoh
iskreno. Bila sam uverena da e mi on, bolje nego
Dilaja, pomoi da naem neki smisao u onome to mi
se deavalo u poslednjih nekoliko dana. "Esperanca mi
j'e objasnila da sam bila u nekoj vrsti transa kada sam
se srela sa svima vama." rekoh.
"Zar je to rekla?" upita odsutno.
Njegov glas, njegov stav i kompletno ponaanje, bili
su toliko drugaiji od onoga to sam ja upamtila da
sam se zagledala u njega, pokuavajui da otkrijem
ta se promenilo. Njegovo grubo isklesano lice je
izgubilo svu svoju strogost. Meutim, ja sam bila suvie
zaoku

Florinda Doner

pljena svojim sopstvenim unutranjim nemirom da bih

se due bavila razmiljanjem o tome.
"Esperanca me je ostavila samu u kui," nastavih.
"Ona i sve ostale ene su otile bez pozdrava. Ali nisam
se mnogo uznemirila," pourih da dodam. "Iako se,
obino, uvredim kada su ljudi nepristojni."
"Stvarno?" ree on kao da sam rekia neto izuzetno
znaajno.
Uplaena da bi on mogao da se uvredi zbog toga
to sam govorila o njegovim prijateljima, odmah poeh
da objanjavam kako nisam mislila da kaem da su
Esperanca i ostali bili neprijateljski raspoloeni.
"Naprotiv, bili su vrlo ljubazni i prijatni," uveravala sam
ga. Htela sam da mu ispriam ta mi je Esperanca rekla
ali me njegov pogled zaustavi. Nije to bio ljutit ni pretei
pogled. Bio je, samo, prodoran i proao je kroz sve
moje odbrambene sisteme. Bila sam sigurna da je
video svu zbrku koja mi je bila u glavi.
Skretoh pogled da bih sakrila svoju neivozu a zatim
mu rekoh, polualjivim tonom, da mi srvarno nije bilo
krivo to sam bila ostavljena sama u kui. "Bila sam
zapanjena kada sam otkrila da mi je svaki oak te kue
poznat," poverih mu i napravih krau pauzu da bih
videla kakav e utisak na njega ostaviti moje rei. On
je i dalje zurio u mene.
"Otila sam u kupatilo i shvatila da sam ve bila
nekada u tom kupatilu. "Nije bilo ogledala u kupatilu.
Setila sam se svakogdetalja pre nego to sam zaista ula
unutra. Onda sam se setila da nije bilo nijednog ogledala
u celoj kui. Stoga sam obila sve prostorije i, zaista,
nisam nala nijedno." Primetivi da jo uvek ne
izazivam nikakvu reakciju, ispriah kako sam sluajui
radio u kolima, na putu do Tusona, shvatila da je dan
kasnije nego to sam mislila. "Mora da sam prespavala
jedan itav dan," zavrih, malo napetijim glasom.
"Nisi ba spavala itav dan," Mariano Aureliano
ree nezainteresovano," Muvala si se po kui i dugo
razgovarala sa nama pre nego to si zaspala kao klada."
Poeh glasno da se smejem. Moj smeh je bio" vrlo
blizu histerinom alionto, izgleda, nijeprimeivao. Onse,
takoe, nasmeja ija seopustih.
"Ja nikada ne spavam kao klada," osetih se
obaveznom da objasnim. "Ja imam izuzetno lak san."
On je utao neko vreme a kada je najzad
progovorio, njegov glas je bio ozbiijan, zahtevan. "Zar
se ne sea da si se pitala kako se ene oblae i prave
frizure, bez gledanja u ogledalo?"
56

BITIUSANJANJU

Nisam mogla da odgovorim i on nastavi, "Zar se ne

sea ni koliko ti je bilo udno to nije bilo nikakvih
slika na zidovima niti"
"Ne seam se da sam bilo s'kim priala," prekinuh
ga usred reenice. Pogledah ga oprezno, pomislivi da
mi je moda, da bi mistifikovao ceo dogaaj, priao da
sam razgovarala sa svima u kui a da se, u stvari, nita
slino nije dogodilo.
"To to se ti ne sea, ne znai da se to nije
dogodilo," ree on osorno.
Osetih trnce u stomaku. Nije meuznemirio njegov
tonvecinjenica da je odgovorio na moje neizreeno
pitanje.
Sigurna da e moj neprijatan oseaj zebnje nestati
ako nastavim da govorim, ja poeh opirno i konfuzno
da objanjavam svoja oseanja. Priala sam ta mi se
sve deavalo. Bilo je rupa u redosledu dogaaja dok
sam pokuavala da rekonstruiem deavanja u periodu
izmedu seanse isceljivanja i mog puta u Tuson, gde
sam shvatila da sam negde izgubila ceo jedan dan.
"Vi, Ijudi, heto udno radite sa mnom, neto
udno i opasno." zavrih, oseajui opravdanu ljutnju.
"Ne budi luda," ree Mariano Aureliano i nasmei se
po prvi put. "Ako ti je sve to udno i opasno, to je
samo zato to si ti nova u tome. Ti si vrsta ena.
Razumee, pre ili kasnije."
Iznerviralo me je kako je rekao zena. Bilo bi mi
lepe da je rekao de\'o]ka. Naviknuta da mi svuda
trae isprave da bi proverili jesam li punoletna,
iznenada sam se osetila starom.
"Mladost mora biti samo u oima posmatraa," ree
on, kao da mi je ponovo proitao misli. "Ko god te
pogleda treba da vidi tvoju mladost i snagu; ali
pogreno je da se ti osea kao dete."
"Mora biti nevina, ali ne i nezrela."
Iz nekog neobjanjivog razloga, njegove rei su me
toliko pogodile da poeh da plaem, ne zato to sam
bila povreena ve zbog jakog oseaja utuenosti.
Poto nisam znala ta dalje, predloih da idemo da
jedemo. "Crkavam od gladi," rekoh, pokuavajui da
zvuim razdragano.
"Ne crkava," ree on strogo. "Samo pokuava da
promeni temu."
Iznenadena
njegovim
reima,
pogledah
ga
zaprepaeno. Moja zbunjenost se brzo pretvori u bes.
Ne samo da sam bila gladna, nego sam bila i umorna i
ukoena od duge vonje. Htela sam da se izviem
57

Florinda Doner

na njega i tako ispraznim svoj gnev i frustraciju ali mi

njegove oi nisu dale da se maknem. Bilo je neeg
zmijskog u tim goruim oima koje su me gledale bez
treptanja; za trenutak sam pomislila da bi mogao da
me proguta, kao to zmija guta hipnotisanu,
bespomonu pticu.
Osetih navalu krvi u obrazima, od besa i straha koj'i
su rasli u meni. Znala sam, po njegovom zauenom
pogledu, da mi je lice postalo Ijubiasto. Jo od
detinjstva sam patila od strasnih napada besa. Niko me
nikada nije spreavao da se preputam tim napadima,
osim to su pokuavali da me utee, tako da sam ih ja
usavravala, sve dok ih nisam dovela do nivoa
ultrabesnih izliva. Ti izlivi nisu nikada izazivani time to
mi je neto uskraeno iii zabranjeno ve stvarnim ili
umiljenim povredama mog dostojanstva.
Ovoga puta me j'e, meutim, bilo sramota zbog
ispoljavanja te svoje navike. Svesno sam uloila
ogroman napor da se kontroliem koji je iscrpeo skoro
svu moju snagu ali sam uspela da se smirim.
"Ti si provela sa nama jedan ceo dan koj'eg sada
nemoe da se seti," nastavi Mariano Aureliano,
ravnoduan
prema
mojim
naglim
promenama
raspoloenja. "Toga dana si bila vrlo komunikativna i
oseajna. To nam je vrlo prijalo i koristilo da te bolje
upoznamo. Kada sanja, mnogo sibolja osoba, prijatna i
vrlo snalaljiva. Dopustila sinam da se upoznamo
(vidimo) sa velikom dubinom tvoje linosti."
Njegove rei me uznemirie. Odrastajui tako da
sam morala stalno da se potvrujem u drutvu, postala
sam vrlo veta u otkrivanju skrivenih znaenja u
razgovoru. To to su se "upoznali sa velikom dubinom
moje linosti" me je beskrajno zabrinulo, posebno
"velikom dubinom". To moe znaiti samo jedno,
pomislih, ali odmah odbacih tu pomisao kao suvie
apsurdnu.
Toliko sam se zadubila u svoje misli da sam
prestala da obraam panju na ono to je Mariano
Aureliano priao. On je nastavio da govori o danu koji
sam izgubila, ali sam ja preula vei deo njegove prie.
Verovatno sam ga tupo gledala, jer je iznenada
zautao.
"Ne slua me." prekori me on, strogo.
"ta ste radili sa mnom dok sam bila u transu?"
brecnuh se. Bilo je to izreeno vie kao optuba nego
kao pitanje.
I sama sam bila iznenaena time to sam rekla, jer
to nisam nameravala; rei su mi same izletele iz usta.
Mariano Aureliano je bio jo vie iznenaen. Skoro da se
uguio od napada smeha koji je usledio, posle oka od
iznenaenja.
58

BITIUSAnJATiJU

"Mi ne idemo unaokolo i iskoriavamo mlade

devojke," uveravao me je. Ne samo da je zvuao
ozbiljno ve je izgledalo da je uvreen mojom
optubom. Esperanca ti je rekla ko smo mi. Mi smo
veoma ozbiljni ljudi," naglasi on, zatim aljivim glasom
dodade, "Imamo ozbiljne namere."
"Kakve namere?", upitah ratoborno. "Esperanca mi
nije rekla ta vi hoete od mene."
"Naravno da ti je rekla," odgovori on sa takvom
sigurnou da sam se zapitala da li je on, skiiven,
prisustvovao naem razgovom. To me od njega ne bi
udilo.
"Esperanca ti je rekla da si nam bila pokazana,"
nastavi on. "I mi smo time sada voeni kao to si ti
voena strahom."
"Nisam ja niim voena!" uzviknuh, zaboravljajui
da mi jo nije odgovorio ta je to to oni hoe od
mene.
Uopte se ne uzbujui zbog mog besa, on ree da
mi je Esperanca dobro objasnila da su oni obavezni da
me, od sada, odgajaju.
"Da me odgajate!" vikala sam, "Ti si lud. Ja sam
dobila sav odgoj koji mi je bio potreban!"
Ignoriui moj napad, on produi da mi objanjava
kako je njihova obaveza potpuna i kako za njih nije
vano da li sam ja to razumela ili ne. Piljila sam u
njega, nesposobna da sakrijem svoj strah. Nikada ranije
nisam doivela da mi se neko obraa sa takvom
ravnodunou i zabrinutou, u isto vreme. U
pokuaju da sakrijem svoju uzbuenost, pokuah da
unesem to vie hrabrosti, koju nisam oseala, u svoj
glas kada sam pitala, "Na ta misli kada kae da ete
me odgajati?"
"Na to to uje," odgovori on. Mi imamo obavezu da
te vodimo."
"Ali zato?" upitah, uplaena i radoznala u isto
vreme. "Zar ne vidi da meni ne treba nikakvo vostvo,
ja ne elim nikakvo..."
Moje rei su bile uguene veselim napadom smeha.
"Tebi, svakako treba vostvo. Esperanca ti je ve
pokazala koliko je besmislen tvoj ivot." Predvidajui
moje sledee pitanje, dade mi znak da utim. "A na
pitanje zato ti a ne neko drugi, ona ti je ve odgovorila
da mi putamo da nam duh pokae koga da vodimo.
Duh nam je pokazao tebe."
"ekaj malo," protestvovah. "Ja stvarno ne elim da
budem gruba ili nezahvalna, ali mora da shvati da ja
ne traim pomo. Ne elim da me iko vodi, iako mi je
moda potrebno vostvo. I sama pomisao na to mi je

odvratna. Razume li? Da li sam dovoljno jasna?"

59

Florinda Doner

"Jesi, i dobro sam te razumeo." odgovori on,

povlaei se ispred mog uperenog prsta. "AJi, ba zato
to tebi nije nita potrebno, ti si najadekvatniji
kandidat."
"Kandidat?" povikah, sita njegove upornosti.
Pogledala sam oko sebe, pitajui se da li su me uli ljudi
koji su ulazili i izlazili iz kafane. "ta je ovo?" nastavih
da viem. "Ti i tvoji kompanjoni ste gomila ludaka. Da
ste me ostavili na miru, jesi ii uo? Ne treba mi ni ti, ni
iko
drugi."Na
moje
iznenaenje
i
morbidno
oduevljenje, Mariano Aureliano je konano izgubio
kontrolu i poeo da me grdi, kao to su to moj otac i
braa radili. Izvreao me je, strogo kontrolisanim
glasom koji ni u jednom trenutku nije bio dovoljno
glasan da bi ga uo iko osim mene. Nazvao
mejeglupomirazmaenom.
Zatimje,
kaodamujetodalojo vei podstrek, rekao neto
neoprostivo. Viknuo je da je jedina moja vrednost to
to sam roena sa piavom kosom i plavim oima, u
zemlji u kojoj su te stvari cenjene i poeljne.
"Nikada nisi morala da se bori ni za ta," dodade.
"Kolonijalistiki mentalitet cholosa u tvojoj zemlji je
uinio da te svi gledaju kao da stvarno zasluuje
posebnu panju. Privilegija, zasnovana na posedovanju
plave kose i plavih oiju, je najgluplja privilegija koja
postoji."
Pomodrela sam od gneva. Ja nisam tip oveka koji
trpi uvrede. Godine treninga u svaanju u kui i bogat
renik vulgarnosti koje sam nauila i nisam nikada
zaboravila u detinjstvu na ulicama Karakasa isplatile su
se tog popodnev. Rekla sam stvari od kojih me je i
dan, danas sramota.
Bila sam toliko besna da nisam primetila (kada nam
se ?) onog krupnog indijanca iz crvenog kamioneta,
kada nam se pridruio. Postala sara svesna njegovog
pfisustva tek kada sam ula njegov glasan smeh. On i
Mariano Aureliano su se valjali po podu, drei se za
stomake i vritei od smeha.
"ta je toliko smeno?" viknuh, zatim se okrenuh
prema krupnom indijancu i ispsovah i njega.
"Kakav renik ima ova ena," ree on, na
savrenom engleskom. "Da sam ti ja tata, isprao bih ti
usta sapunom."
"Ko je tebe ta pitao, govno debelo?" Zaslepljena
besom, utnuh ga u cevanicu.On jeknu od bola i
opsova me.
Pokuala sam da ga zgrabim za ruku i ugrizem ali
me Mariano Aureliano uhvati odpozadi i baci uvis.
60

BITIUSATiJAnJO

Vreme stade. Moj pad je bio tako spor i neprimetan

da sam pomislila kako u zauvek ostati da lebdim u
vazduhu. Nisam zavrila na podu, polomljenih kostiju,
kao to sam oekivala, ve u rukama kmpnog
indijanca. On se nije ak ni zateturao ve je doekao
mojih etrdest osam kiia kao da sam nekijastuk.
Videvizloesto svetlucanje u njegovim oima, bila sam
sigurna da e me ponovo baciti. On je verovatno osetio
moj strah te se samo nasmeio i neno me spustio na
zemlju.
Poto su i moja snaga i moj bes iileli, naslonih se na
kola i zajecah.
Mariano Aureliano me je zagrlio i mazio po kosi i
ramenima, kao to je to moj otac inio kada sam bila
dete. Mrmljajuiuteno, uveravao me je da nije nimalo
ljut to sam se tako grubijanski ponaala prema
njemu.
Oseaj krivice i samosaaljenja me je terao da
plaem jo vie.
On odmahnu rezignirano glavom mada su mu se
oi smekale. Onda, u oiglednom pokuaju da me
zasmeje, ree kako nije mogao ni da zamisli da bih ja
mogla da znam, a kamoli da koristim takve gnusne
psovke. "Ali, valjda jezik i slui da bi ga koristili kada se
pokae prilika za to." ree on vedro.
Nije uspeo da me zasmeje. A kada me je proao
napad samosaaljenja ja poeh, na moj uobiajeni
nain, da analiziram njegovu izjavu o tome da su moje
jedine vrednosti plava kosa i plave oi.
Mora da je Mariano Aureliano osetio moje
razmiljanje jer je krenuo da me ubeuje kako je to
rekao samo da bi me iznervirao a da u tome nema ni
tranke istine. Znala sam da lae. Na trenutak sam se
osetila dvostmko uvreenom ali ubrzo shvatih da je
moja
odbrana
razbijena.
Sloilasamsesanjim.
Biojeupravuuvezisvegatoj'erekao.
Jednim
jedinim
udarcem me je razotkrio, probio moj tit. Niko me ne
bi, ak ni moj najljui neprijatelj, mogao pogoditi tako
preciznim, razornim udarcem. Pa ipak, ta god sam
mogla misliti o Marianu Aurelianu, znala sam da mi on
sigurno nije neprijatelj.
Uhvatila me je vrtoglavica od tog saznaja. Bilo je to
kao da je neka nepoznata sila slamala neto u meni:
ideju mojeg ja, moju predstavu o sebi. Ono to mi je
nekada davalo snagu me je sada iscrpljivalo.
Mariano Aureliano me uze za ruku i povede prema
ulazu u kafanu. "Hajde da potpiemo primirje," ree on
veselo. "Treba da mi uini jednu uslugu."
61

Florinda Doner

"Samo kai," odgovorih imitirajui njegov glas.

"Pre nego to si ti stigla, uao sam u ovu kafanu, da
pojedem sendvi ali su odbili da me uslue. Kada sam se
alio, kuvar me je izbacio." On me potiteno pogleda i
dodade, "To se deava kada si indijanac."
"Prijavi tog kuvara gazdi," uzviknuh pravdoljubivo i
ogoreno, potpuno zaboravljajui sve svoje muke.
"To mi ne bi nimalo pomoglo," ree. Jedini nain,
uveravao me je, na kojibih mogla da mu pomognembi
bio da ja uem u kafanu, sednem za ank, namim
obilnu porciju hrane i onda ubacim mrtvu muvu u
svoje jelo.
"I optuim kuvara," zavrih umesto njega. Ceo plan
je izgledao toliko besmislen da sam se nasmejala.
Meutim, kada sam videla njegovo lice, puno
iekivanja,
obeala
sam
da
u
uiniti
to
trai."Saekaj ovde," ree Mariano Auraliano, zatim
ode sa kmpnim indijancem, kojeg mi jo nije
predstavio, do onog crvenog kamioneta, parkiranog na
ulici. Vratili su se vrlo brzo.
"Usput," ree Mariano Aureliano, "ovo je Don. Onje
Juma indijanac, iz Arizone."
Htedoh da pitam da li je i on arobnjak, ali me
Mariano Aureliano preduhitri, "On je najmlai lan nae
gmpe," poveri mi on.
Nervozno se kikoui, pruih raku i rekoh, "Drago
mi je."
"Takoe," odgovori Don, dubokim rezonantnim
glasom i toplo prihvati praenu ruku. "Nadam se da se
vie nikada neemo tui," nasmeja se on.
Iako nije bio mnogo visok, odavao je vitalnost i
snagu dina. ak su i njegovi zubi, veliki i beli,
izgledali neunitivo.
Don mi, zafrkavajui se, opipa bicepse. "Kladim se
da moe da obori oveka jednim udarcem," ree.
Pre nego to sam stigla da mu se izvinim za
utiranje i psovanje, Mariano Aureliano mi stavi jednu
malu kutiju u aku.
"Muva," proapta. "Don je predloio da stavi ovo,"
ree vadei crnu, kovrdavu periku iz torbe. "Ne brini,
potpuno je nova," uveravao me je dok ju je nametao
na moju glavu. Tada, odmaknuvi se od mene jedan
korak, odmeri me kritiki. "Nije loe," bio je
zadovoljan, uukavajui pramen moje plave kose koji
je virio. "Ne elim da te neko prepozna."
62

BITIUSAriJANJU

"Nema potrebe da se preruavam," rekoh. "Veruj

mi na re, ne poznajem nikoga u Tusonu." Okrenuh
retrovizor na kolima i pogledah se. "Ne mogu tamo da
uem
ovakva,"
protestvovah.
"Izgledam
kao
pudlica."Mariano Aureliano se odlino zabavljao,
popravljajui mi frizuru. "I nemoj da zaboravi, treba
da nadigne to veu dreku, kada otkrije muvu u
svojoj hrani."
"Zato?"
Pogledao me je kao da sam idiot. "Mora da privue
to vie panje da bi ponizila kuvara," ree.
Kafana je bila prepuna ljudikoji su doli rano na
veeru. Ipak nisam dugo ekala na slobodno mesto.
Usluila me je neugledna ali ljubazna, postarija
kelnerica.
Poluskriven iza pulta, stajao je kuvar. Kao i njegova
dva pomonika, izgledao je kao da je Meksikanac ili
Amerikanac, meksikog porekla. Radio je svoj posao
tako veselo da sam bila sigurna da je bezopasan i
dobroudan. Ali kada sam se setila starog indijanca
koji me eka na parkingu, nisam osetila nimalo srama
kada sam ispraznila sadrinu kutije ibica
takvom
brzinom da nije bilo anse da iko primeti na savreno
pripremljen hamburger koji sam dobila.
Moj kiik gaenja je bio vrlo iskren, kada sam
ugledala ogromnu, mrtvu bubavabu na mojoj hrani.
"ta se desilo, draga?" zabrinuto upita kelnerica..
"Kako ovaj kuvar oekuje da ja ovo jedem?"
poalih se. Nisam morala da glumim bes. Bila sam
Ijuta, ne na kuvara nego na Mariana Aureliana. "Kako
moe to da mi uini?" glasno sam pitala.
"To je sairio neka nezgoda," objasni kelnerica
dvojici zabrinutih gostiju koji su sedeli do mene, zatim
pokaza moj tanjir kuvaru.
"Vrlo zanimljivo!" uzviknu kuvar glasno. ekajui
se po bradi, zamiljeno, gledao je hranu. Nije bio
nimalo uzbuen. Imala dam nejasan oseaj da mi se
potsmeva. "Ova bubavaba mora da je pala sa plafona,
objavi on, radoznalo gledajui moju kosu, ili moda sa
njene perike."
Pre nego to sam stigla da ga izvream, ponudio mi
je da odaberem, bilo ta sa jelovnika. "Bie na raun
kue," obea on.
Traila sam niclu sa krompirom koja mi je
donesena skoro istog trenutka. Dok sam zainjavala
salatu, koju ja uvek poslednju pojedem, otkrih
povelikog pauka koji se krio u njoj. Bila sam toliko
zapanjena
63

Florinda Doner

takvom oiglednom provokacijom da nisam mogla ni da

vrisnem. Dignuh pogled. Iza anka je stajao kuvar sa irokim
osmehom na licu i mahao mi.
Napolju, Mariano Aureliano me je nestrpljivo ekao. "ta
se desilo?" upita.
"Ti i tvoja odvratna bubavaba!" brecnuh se, zatim
dodadoh, ozlojeeno, "Nita se nije desilo. Kuvar se uopte
nije potresao. Divno se zabavljao, na moj raun naravno.
Jedina osoba koja je poniena sam ja."
Ispriala sam mu sve to se unutra deavalo. to sam
due priala, on je bio zadovoljniji. Uznemiiena njegovom
reakcijom, smrknuto ga pogledah. "Ne vidim ta je tu
smeno." rekoh.
On se usiljavao da zadri ozbiljnan izraz lica ali su mu
usne poigravale. Lagani kikot eksplodirao je u grohotan
smeh. "Ne sme da shvata sebe tako ozbiljno," izgrdi me
on. "Odlian si sanja ali si jako loa glumica."
"Ja sada uopte ne glumim. I svakako nisam glumila
tamo, unutra," povikah, u svoju odbranu.
"Ja sam aunao na tvoju sposobnost da deluje
uverljivo," ree on. "Trebalo je da ubedi kuvara u neto to
nije istina. Ja sam stvarno mislio da ti to moe.""Kako se
usuuje da me kritikuje!" uzviknuh. "Napravila sam od
sebe budalu, zbog febe, a sve to ti ima da kae je da sam
loa glumica!" Strgoh periku sa glave i bacih je prema
njemu. "Sigurno sam dobila vake."
Ignoriui moje ponaanje, Mariano Aureliano ree da
ga je Florinda upozorila da sam j'a nesposobna da se
pretvaram. "Ali, morali smo da proverimo, da bi te stavili na
pravo mesto," dodade on staloeno. "arobnjaci su ili
sanjai ili tragai. Neki su i jedno i drugo."
"ta pria? Kakve su to besmislice? Kakvi tragai i
sanjai?"
"Sanjai se bave snovima," objasni on blagim glasom.
"Oni svoju snagu i mudrost crpu iz snova. S' dmge strane,
tragai se bave ljudima, svakodnevnim ivotom. Oni cipu
svoju snagu i mudrost, kroz komunikaciju sa drugim
ljudima."
"Ti me oigledno ne poznaje dobro, rekoh podrugljivo, "Ja
odlino komuniciram sa ljudima."
"Nije tano," suprotstavi se on. "I sama si rekla da ne
ume da razgovara sa ljudima. Dobar si laov, ali lae
samo da bi dobila ono
64

BITlUSAMJANJU

to eli. Tvoje lai su suvie odredene, suvie line. A

zna li zato?" On napravi kratku pauzu, kao da hoe da
mi da vremena da odgovorim, ali pre nego to sam
stigla bilo ta da izustim, on ree, "Zato to su, za tebe,
sve stvari ili crne ili bele, bez ikakvih meunijansi. I to
ne zbog moralnosti ve prema potrebi. Onako kako
tebi odgovara. Ti si pravi diktator." Mariano Aureliano i
Don razmenie brze poglede, zatim obojica ispravie
ramena, Iupnue tiklama i uradie neto neoprostivo:
Podigoe ruke u faistiki pozdrav i uzviknue uglas,
"Mein Fuehrer!"
to su se oni vie smejali, moj bes je bio veLOsetila
sam kako mi krv juri u obraze i ui. Ovoga puta nisam
nita uinila da se smirim. utirala sam svoj auto i
udarala rukama po njemu, iz sve snage.
Njih dvojica, umesto da pokuaju da me utee kao
to bi to moj'i prijatelji ili roditelji sigurno uinili stajali
su i smejali mi se, kao da sam ja predstavljala
najzabavniji mogui spektakl.
Njihova 'oezoseajnost i po.tpuno odsustvo brige za
mene, okiralo me je toliko da se moj bes smirio, sam od
sebe. Nikada se nisam oseala toliko zapostavljenom.
Bila sam izgubljena. Tada sam shvatila da mi nije
preostao ni jedan dalji manevar. Toga dana sam
shvatila da, ako svedoci mojih ispada besa ne
pokazuju zabrinutost, ja ne znam ta sledee da
uinim.
"Mislim da smo je zbunili," ree Mariano Aureliano
Donu. "Ne zna ta sada da radi." Onzagrli krupnog
indijanca i ree mu poverljivim tonom, tiho ali ipak
dovoljno glasno da sam ga ja mogla uti, "Sada e
poeti da plae, a kada pone, nee prestati sve dok je
ne uteimo. Nema nita dosadnije od razmaene
pike."
To mi j'e bila kap u prepunoj ai. Poput razjarenog
bika, pognuh glavu i poj'urih prema Marianu Aurelianu.
Bio je zateen mojim napadom, tako da se zateturao
od mog udara; to mi je dalo dovoljno vremena da
zarij'em zube u mesnati deo njegovog stomaka. On
ispusti jauk, meavinu bola i smeha.
Don me obuhvati oko struka i odvue od njega.
Nisam popustila stisak vilica sve dok mi nije otpao most
koji mi je ugraen poto sam, u svojoj trinaestoj
godini, izgubila dva prednja zuba u tui izmedu
venecuelanskih V? i nemakih studenata u nemakoj
gimnaziji, u Karakasu.
Obojica prasnue u smeh. Don je nalegao na
haubu mog auta i drao se za stomak, udarajui
rukom po autu. "Pa ona ima rupu u
65

Florinda Doner

zubima, kao fudbaler," uzviknuo je izmeu dva napada

urnebesnog smeha.
Moja sramota je bila potpuna. Bila saru toliko potresena
da su me noge izdale i ja skliznuh na zemlju kao krpena
lutka i izgubih svest. Kada sam dola k sebi, sedela sam u
crvenom kamionetu. Mariano Aureliano me je tapao po
leima. Smeei se, pomazio me je po glavi i zagrlio.
Bila sam iznenaena odsustvom svake emocije u sebi.
Nisam se oseala ni postieno ni iznerviiano. Bila sam
savreno oputena. Bilo je to oseanje mira i spokoja kakvo
do tada nikada nisam doivela. Po prvi put u svom ivotu
sam shvatila da nikada ranije nisam bila u miru sama sa
sobom, niti sa drugima.
"Mi te mnogo volimo," ree Mariano Aureliano. "Ali
morae da se izlei od tih napada besa. Ako to ne uini,
oni e te ubiti. Ovoga puta sam ja kriv. Moram da ti se
izvinim. Namerno sam te isprovocirao."
Bila sam potpuno mirna i nisam nita rekla na njegovo
izvinjenje. Izala sam iz kamioneta da protegnem ruke i
noge. Imala sam bolne greve u listovima.
Nakon kraeg vremena provedenog u tiini, izvinih se
obojici. Rekla sam da se moja narav pogorala otkako pijem
ogromne koliine koka kole.
"Prestani da j'e pije," predloi Mariano Aureliano. Potom
promeni temu i poe da pria o raznim stvarima, kao da se
nita nije dogodilo. Ree mi da se raduje to sam im se
pridruila.
"Stvarno?" rekoh ja zaudeno, "Jesam lj vam se
pridruila?"
"Jesi!" potvrdi on. "Jednog dana e ti Sve biti jasno." On
pokaza rukom jato vrana koj'e su graktale iznad nas. "Vrane
su dobar predznak. Gledaj kako udesno izgledaju. Kao da su
naslikane na nebu. To to ih sada vidimo je obeanje da
cemo se ponovo videti."
Pratila sam vrane pogledom dok se nisu izgubile iz
vidokroga.
Kada
sam se okrenula da pogledam Mariana Aureliana, on vie
nije
bio
tu.
Crveni kamionet je otiao bez zvuka.
;
66

V
e obraajui panju na trnovito bunje, potrala
sam za psom koji
je jurio kroz ipraje svom brzinom. Uskoro sam
izgubila iz vida njegovo zlatasto krzno koje se na suncu
presijavalo. Nestajao je u mirisnom, divljem
bunju a ja.sam pratila pravac iz koga je dolazilo
njegovo lajanje iz sve vee daljine.

Uznemirila sam se kada sam videla oblak guste

magle koji mi se pribliavao. Magla se sklopila oko
mene u roku od svega nekoliko sekundi i nebo je
nestalo. Sunce se jedva naziralo, kao priguena
uarena lopta. Predivan pogled, sa planine Santa
Suzana na zaliv Santa Monika, ubrzo se izgubio.
Nisam se brinula to sam izgubila psa ali sam se
pitala kako u sada da nadem usamljeno mesto koje su
moji prijatelji izabrali za na piknik. Nisam znala gde
sam skrenula sa stazekojomsam pola, jureiza psom.
Oklevajui sam napravila nekoliko koraka u pravcu
kojim sam ranije ila ali me neto udno natera da
zastanem. Kroz uski procep u gustoj magli, ugledala
sam svetlu taku koja se sputala odozgo, prema meni.
Pratila ju je draga, ista takva, pa jo jedna i jo jedna,
poput plamiaka u nizu. Ta svetla su podrhtavala i
vibrirala u vazduhu, a onda, pre nego to su stigla do
mene, nestala su, kao da ih je magla progutala.
Kako su nestala svega par koraka ispred mene, ja
prioh tom mestu da bih ispitala ovu neobinu pojavu.
Primetih tamne ljudske obrise koji su klizili kroz maglu,
kreui se oko pola metra iznad zemlje, kao da hodaju
po oblacima. Jedan za dragim, oni unue, obrazujui
krag. Kolebljivo napravih jo nekoliko koraka a onda
stadoh kada su se njihove prilike izgubile u sve guoj
magli.
67

Florinda Doner

Stajala sam nepomino, ne znajui ta mi je initi.

Oseala sam neobian strah. Neki nepoznat strah koji
je dolazio iznutra, iz mog stomaka; strah koji,
verovatno, oseaju ivotinje. Ne znamkoliko dugo sam
tako stajala. Kada je magla poela da se razilazi
ugledala sam, petnaestak metara levo od mene, dva
oveka koji sede na zemlji, u turskom sedu. ula sam
ih kako neto apuu. Zvuk njihovih glasova se
prostirao svuda oko mene, uhvaen u male parie
magle, kao u komadie vate. Nisam mogla da
razaberem o emu su priali ali sam uhvatila par rei i
uverila se da govore panski.
"Upomo! Ja sam se izgubiia!" viknuh na panskom.
Obojica se polako okrenue,gledajui me s
nevericom, kao da su videli duha. Ja se osvrtoh, mislei
da je iza mene bio neko ko je izazvao njihovu
iznenaenu reakciju. Nije bilo nikoga.
Jedan od njih dvojice ustade i protegnu udove tako
da se ulo pucketanje zglobova, zatim prevali
razdaljinu izmedu nas krupnim, brzim koracima. Bio je
rnlad, niskog rasta i snane grae, irokih ramena i
velike glave. Njegove tamne oi su zraile duhovitou
i radoznalou.
Rekoh mu da sam peaila sa prijateljima i izgubila
se jurei za njihovim psom. "Ne znam kako da se
vratim do njih," zavrih.
"Ne moe dalje ovim putem," upozori me on. "Mi
stojimo na ivici provalije." On me uze za mku i povede
do same litice, svega par koraka od mesta na kojem
sam se nalazila. "Ovaj moj prijatelj," ree on
pokazujui u pravcu dragog oveka koji je ostao da
sedi i gledao me, "mi je upravo priao da tamo dole
postoji jedno prastaro indijansko groblje kada si ti
dola i prestraila nas." On se zagleda u moje lice i
dugu, plavu kosu i upita, "Jesi li ti veanka?"
Jo uvek zaprepaena zbog onoga to je rekao o
groblju, buljila sam tupo u maglu. U normalnim
okolnostima, ja bih se, kao student antropologije,
oduevila da saznam za postojanje
prastarog
indijanskog groblja. U tom trenutku, meutim, nije me
bilo briga ni da je bilo deset grobalja u toj maglovitoj
praznini ispod nas. Sve to mi je bilo na pameti je to da
sam, da me nisu odvratila ona svetla, lako mogla i sama
zavriti na groblju.
"Jesi li ti veanka?" mladi ovek me ponovo upita.
"Jesam," slagah i zaalih istog trenutka. Nisam,
meutim, mogla nita da smislim da to ispravim a da
se ne izbmkam.
68

BITIUSATiJAKJU

"Savreno govori panski," prokomentarisao je.

"veani imaju mnogo smisla za jezike."
Iako sam imala oseaj' krivice, nisam mogla a da
ne dodam da Skandinavci, pre nego talenat, imaju
potrebu da ue razne jezike ako ele da komuniciraju
sa ostatkom sveta. "Pored toga," priznadoh, "odrasla
sam u Junoj Americi."
Iz nekog razloga, ta informacija je ostavila snaan
utisak na njega. On zavrte glavom u neverici, zatim
ostade bez rei, zamiljen. Posle due pauze, kao da je
doneo neku odluku, uze me za ruku i povede do onog
drugog oveka.
Nisambila
raspoloena
za
druenje.
elelasamtopredasevratim do svojih prijatelja. Ali,
pored ovog mladia se osetih tako oputenom da sam
ispriala sve to sam malopre videla, umesto da ih
zamolim da me odvedu do one staze koju sam
izgubila.
"Kako je to udno, da ju je duh potedeo," ree
onaj to je sedeo, mrmljajui sebi u bradu, namrtenih
tamnih obrva. Njegov drugar ga je ipak uo, poto mu
je neto uzvratio, to nisam uspela da ujem.
Razmenjivali s'u tajanstvene poglede pojaavajui
oseaj neprijatnosti koji me je obuzimao.
"Molim," rekoh, okreui se prema onom to je
sedeo. "Nisam ula ta ste rekli".
On mi uputi jedan agresivan i mrzovoljan pogled.
"Ti si bila upozorena na opasnost," ree on dubokim,
rezonantnim glasom. "Emisari smrti su ti pritekli u
pomo."
"Ko?" osetih potrebu da pitam iako sam ga sasvim
dobro razumela. Paljivo sam ga posmatrala. Na
trenutak sam pomislila da ga poznajem, ali kako sam ga
due gledala, shvatila sam da ga nikada ranije nisam
videla. I pored toga nisam mogla da se oslobodim
oseaja da mi je poznat. On nije bio toliko mlad kao
onaj drugi ali nije bio ni star. Bio je indijanac, tamno
braon puti. Njegova kosa je bila tegetcrna, prava i
gusta kao etka. Pored njegove spoljanjosti, jo neto
mi je delovalo poznato: bio je zlovoljan, zlovoljan
koliko sam samo ja umela da budem.
On iznenada ustade, kao da se oseao neprijatno
pod mojim ispitivakim pogledom, "Odveu te do tvojih
prijatelja," promrmlja on. "Prati me i nemoj da si
sluajno pala. Pae na moju glavu i oboje nas ubiti,"
dodade, osorno.
69

Florinda Doner

Pre nego to stigoh da odgovorim da ja nisam

nespretna budala, on me povede veoma strmom stazom,
niz planinu, u suprotnom smeru od litice.
"Jesi li siguran da zna kuda ide?" povikah za njim,
glasom punim nervoze. Ja nisam imala dobar oseaj za
orijentaciju ali sam znala da nisam ila uzbrdo dok sam
jurila za psom.
ovek se okrete. Kratak, skoro neprimetan osmeh mu
obasja lice na tren mada mu se oi nisu smejale. Pogleda me
mrko i ree, "Odveu te do tvojih prijatelja."
Nije mi se svideo, a ipak sam mu poverovala. Nije bio
visok, malo vii od mene, i imao je sitne kosti ali je njegovo
telo odavalo utisak masivnosti i vrstine kao kod krupnih
osoba. Kretao se kroz maglu sa velikom sigurnou,
koraajui sa lakoom i gracioznou niz padinu za koju
sam ja imala utisak da je skoro vertikalna.
Mladi ovek je iao iza mene i pomagao mi svaki put
kada bih se spotakla. Imao je paljive manire staromodnog
dentlmena. Ruke su mu bile jake i lepo oblikovane, veoma
meke na dodir. Bio je vrlo snaan. Sa lakoom me je nekoliko
puta podizao uvis, ak i preko svoje glave. To moda nije
neki podvig kada se uzme u obzir moja teina, ali je veoma
impresivno ako se shvati da je stupao po kriljcima na ivici
provalije a da nije bio vie nego desetak santimetara vii od
mene.
"Mora da se zahvali emisarima smrti," ree ovek koji
je vodio put, kada smo stigli na ravno tle.
"Moram li?" upitah podragljivo. Pomisao na zahvaljivanje
"emisarima smrti" mi je bila smena. "Moram li da kleknem?"
upitah izmeu dva napada kikotanja.
On nije mislio da sam duhovita. Stavio je rake na kukove i
pogledao me pravo u oi, ozbiljnog, uskog, koatog lica. Bilo
je neeg preteeg u njegovom stavu, u njegovim kosim,
tankim oima, smetenim pod gustim obrvama koje su bile
spojene iznad korena njegovog izvajanog nosa. On mi
okrete lea naglim pokretom i ode da sedne na oblinji
kamen. "Ne moemo otii odavde dok se ti ne zahvali
emisarima smrti," objavi on.
Iznenada shvatih da se nalazim sama, na kraju sveta.
Bila sam u magli sa dva udna oveka, od kojih je jedan
verovatno opasan. Bilo mi je jasno da se on nee pomeriti sa
tog kamena dok ja ne ispunim njegov besmisleni zahtev.
udei se sama sebi, oseala sam potrebu da se
nasmejem umesto da budem uplaena.
70

BITIUSArfJAftJU

Sveznajui osmeh na licu mlaeg oveka je govorio

da mu je jasno kako se oseam i da mu je to bilo
zabavno.
"Ne mora ba da klekne," ree on i onda, ne
mogavi vie da se suzdri, poe da se smeje. Bio je to
ist, jasan, hrapav smeh koji se kotrljao oko mene kao
ljunak. Njegovi zubi su bili snenobeli i ravni, kao u
deteta. Njegovo lice je, u isto vreme imalo nestaan i
blag izraz. "Dovoljno je da kae hvala," nagovarao me
je. "Kai. ta ima da izgubi?"
"Oseam se glupo," priznadoh, svesno pokuavajui
da ga pridobijem. "Neu."
"Zato?" upita on, bez prekora. "Trajae samo
trenutak, i," naglasi on, uz osmeh, "nee te nimalo
boleti."
Morala sam da se nasmejem. "ao mi je ali ne
mogu." rekoh. "Takva sam. Kada me neko tera da
radim neto to ne elim, ja postanem napeta i ljuta."
Oiju uprtih u zemlju, brade naslonjene na grudi,
mladi je zamiljeno klimao glavom. "injenica je da
te je neto spreilo da se povredi, moda i pogine,"
ree posle due pauze. "Neto neobjanjivo."
Sloila sam se. ak sam i priznala da me je sve to
jako zbunilo.
Pokuala sam da ukaem na koincidenciju
deavanja, na pravom mestu, u pravo vreme.
"To je sve tano," ree on, nasmei se i blago me
lupnu po bradi, izazivaki. "Ali to se ne odnosi na tvoj
specifian sluaj," ree. "Tebi je dat poklon. Moe
davaoca da nazove koincidencijom, sticajem okolnosti,
sledom dogaaja ilikako god hoe, ali ostaje nepobitna
injenica da si bila poteena bola ipovrede."
"Moda si u pravu," prihvatih. "Trebalo bi da budem
zahvalnija."
"Ne da bude zahvalnija. Fleksibilnija, fluidnija," ree
i nasmeja se. Videvi da sam poinjala da se nerviram,
on rairi mke, kao da eli da obuhvati bunje i travu oko
nas. "Moj prijatelj venije da to to si ti videla ima
nekakve veze sa indijanskim grobljem, koje se nalazi
upravo ovde."
"Ne vidim nikakvo groblje," rekoh odbrambeno.
"Teko ga je prepoznati," objasni on mirkajui kao
da su ga uljale oi. "Nije magla ta koja spreava da se
ono primeti. I kada je sunan dan, vidi se samo polje
trave." On se spusti na kolena i pogleda me odozdo,
smekajui se. "Za iskusno oko, meutim, to polje je
vrlo
71

Florinda Doner

bila potpuno paralizovana. Nisam preterano edna u

normalnim uslovima mogla bih da se takmiim u
psovanju sa bilo kime ali bilo je neeg toliko strahovito
uvredljivog u zvuku reipizdurina, da sam ostala bez
teksta.
Do
mipriteeupomo.
Onseizvinizbogponaanjasvogprijatelja objanjavajui
mi da je Gumersindo ekstremni drutveni ikonoklasta.
Pre nego to sam stigla da kaem kako je Gu mersindo
svakako povredio moj oseaj za lepo ponaanje, Do
dodade da je Gumersindov poriv da bude ikonoklasta
proistekao iz injenice da je njegovo prezime Evans
Priard. "To nije iznenaujue," ree Do. "Njegov otac
je Englez koji je ostavio njegovu majku, indijanku iz
Jaliska, pre nego to se Gumersindo rodio.
"EvansPriard," ponovih ja sumnjiavo a zatim se
okrenuh prema Gumersindu i upitah ga da li mu smeta
to Do otkriva njegove porodine tajne nepoznatoj
osobi.
"Nema tu nikakvih porodinih tajni," odgovori Do
umesto njega. "A zna li zato?" Pogleda me svojim
tamnim oima koje nisu bile ni crne ni braon, ve boje
zrele trenje.
Zbunjeno odmahnuh glavom odreno, panje
usmerene na njegove oi. Jedno njegovo oko, kao da mi
se smeilo; drugo je bilo smrtno ozbiljno, pretee i
opasno.
"Zato to je ono to ti zove porodinim tajnama,
izvor Gumersindove snage," nastavi Do. "Zna li da je
njegov
otac
jedan
od
najpoznatijih
engleskih
antropologa? Gumersindo ga mrzi iz dna due."
Gumersindo jedva primetno klimnu glavom, kao da
je bio ponosan zbog svoje mrnje.
Nisam mogla da verujem koliko sam srena. Taj o
kome su oni govorili nije niko dnigi no E.E.
EvansPriard, jedan od najuglednijih antropologa
dvadesetog veka. A ba ovog semestra sam uila, na
UCLA, o istoriji antropologije i najeminentijem
strunjaku u tom polju.
Kakav ulov! Morala sam da se suzdrim da ne
ponem da vritim i skaem od uzbuenja. Da ba ja
naletim na takvu strnu priu o njemu! Veliki antropolog
zaveo i ostavio sirotu indijanku. Nije mi bilo udno to
nisam nikada ula da je Evans Priard ikada vrio
istraivanja u Meksiku on je uglavnom bio poznat po
svom radu u Africi jer sam sada bila sigurna da u
otkriti kako je za vreme neke svoje posete Americi
svratio u Meksiko. Imala sam za to ivi dokaz,
predamnom.
74

BITIUSAftJANJU

Slatko se smeei, posmatrala sam Gumersinda i

obeala u sebi da neu nikome priati o ovome bez
njegove dozvole. Dobro, moda samo jednom od mojih
profesora, pomislih. Do ovakvih informacija se ne
dolazi svaki dan. Zavrtelo mi se u glavi od moguih
varijanti. Moda bih mogla da organizujem jedno
predavanje za ui krug ljudi, u kui jednog od mojih
profesora. Ve sam imala jednog na umu. Nisam ga
posebno volela ali mi se svialo njegovo gotovo
detinjasto ponaanje kojim je pokuavao da ostavi
utisak na svoje studente. Ponekad smo odlazili kod
njega kui i svaki put kada sam bila tamo, primetila bih
na njegovom radnom stolu ceduljicu, kao sluajno
ostavljenu tu, sa porukom od Klod Levi
trausa,
jednog uvenog antropologa.
"Nisi nam rekla svoje ime," ree Do ljubazno, neno
me povukavi za rukav.
"Karmen Gebauer, "rekoh bez oklevanja, izgovorivi
ime jedne moje drugarice iz detinjstva. Da bih umanjila
oseaj krivice i neprijatnosti to sam tako bezobrazno
slagala, upitah Doa da li je on iz Argentine. Videvi
njegov zauen izraz, pourih da dodam kako je
njegov akcenat definitivno argentinski. "Iako ne lii na
Argentinca," primetih.
"Ja sam Meksikanac," ree. "A sudei po tvom
akcentu, mora da si odrasla na Kubi ili u Venecueli."
Nisam elela da se dalje razgovara o tome i brzo
promenih temu. "Da li zna kako da se vratim na onu
stazu koju traim?" upitah, iznenada se setivi da se
moji prijatelji verovatno ve brinu.
"Ne znam," priznade Do, deaki iskreno. "Ali
Gumersindo Evans Priard zna."
Gumersindo nas onda povede kroz estar, uskom
stazicom ka dragoj strani planine. Uskoro zauh
glasove svojih prijatelja i lajanje njihovog psa.
Osetih ogromno olakanje a u isto vreme sam bila
zbunjena i razoarana to nijedan od njih dvojice nije
pokuao da sazna kako da stupi u kontakt sa mnom,
ubudue.
"Siguran sam da emo se opet sresti," ree Do
povrno, umesto pozdrava.
Gumersindo Evans Priard me iznenadi galantno
poljubivi moju ruku. Uradio je to tako prirodno i
graciozno da mi nije palo na pamet da se nasmejem.
75

Florinda Doner

"To mu je u genima," objasni Do. "Iako je samo

poluenglez, njegova uglaenost je besprekorna. On je
vrlo galantan."
Bez ijedne rei pozdrava i bez osvrtanja, njih dvojica
se izgubie u izmaglici. Sumnjala sam da u ih ikada
ponovo videti. Obuzeta griom savesti to sam slagala
svoje ime, bila sam na ivici da potrim za njima kada
me je pas mojih prijatelja skoro oborio na zemlju,
skoivi na mene i liui me po licu.
76

VI
ila sam zapanjena izgledom gostujueg govornika.
U trodelnom
odelu, sa kovrdavom kosom, nizak i svee obrijan,
Hoze Kortez je izgledao kao neko iz prolosti, meu
dugokosim,
dugobradim
studentima
u
farmerkama i demperima, koji su inili
auditorijum na predavanju, na kalifornijskom
univerzitetu u Los Anelesu.

urno se spustih u stolicu, u zadnjem redu prepune

sale, koju je za mene sauvala prijateljica, ona ista sa
kojom sam ila na izlet, na planinu Santa Suzana.
"Ko je to?" upitah je.
Tresui glavom u neverici, ona me nestrpljivo
pogleda, zatim napisa na ceduljici ime Karlos
Kastaneda.
"Ko je, dodavola, Karlos Kastaneda?" upitah
kikoui se.
"Dala sam ti njegovu knjigu," prosikta ona, zatim
dodade da je on poznati antropolog koji je mnogo
radio na podruju Meksika.
Htela sam da joj poverim kako je gostujui govornik
onaj isti ovek koga sam srela u planini, onog dana
kada sam se izgubila. Meutim, imala sam dobar razlog
da to ipak preutim. Taj' ovekje bio odgovoran to sam
skoro izgubila prijateljicu koju sam vrlo volela. Ona je
naime tvrdoglavo branila svoje stanovite da je moj'a
pria o sinu Evans Priarda bila izmiljotina. Ja sam se
branila insistirajui da ona dva oveka nisu imali
nikakve koristi od toga to su mi ispriali tu udnu
priu. Bila sam sigurna da su govorili istinu. Moja
prijateljica, ljuta na mene to sam poverovala u takve
izmiljotine, nazvala me je lakovernom budalom.
Kako nijedna od nas dve nije bila voljna da
popusti, nae ubedivanje je preraslo u svau. Njen
mu je, u pokuaju da nas smiri,
77

Florinda Doner

izneo pretpostavku da sam ja moda ipak govorila

istinu. Iznervirana zbog toga to se on nije solidarisao
sa njom, ona se izvikala na njega.
Vozili smo se kui u napetoj atmosferi. Nai odnosi
su bili poremeeni. Trebalo je da proe nekoliko nedelja
pre nego to je medusobno oseanje neprijateljstva
iilelo. U meuvremenu, ja sam ispriala svoju priu o
sinu Evans Priarda nekolicini ljudi koji mnogo vie znaju
o
antropologiji
i
antropolozima
od
mene
i
mojeprijateljice. Bespotrebno je rei da sam kod svih
bila ismejana. I pored toga, ja sam tvrdoglavo
verovala da sam jedina koja zna pravu istinu. Ja sam
bila odgojena da budem praktina; ako neko lae, to
mora da bude zato da bi iz toga izvukao neku korist koju
ne moe izvui na dragi nain. A bilo mi je nemogue da
zamislim kakvu bi korist mogla imati ona dva oveka od
toga to su meni ispriali.
Nisam obraala mnogo panje na predavanje
Karlosa Kastanede. Bila sam suvie zaokupljena
razmiljanjem o tome zato me je slagao u vezi svog
imena. Poto sam imala obiaj da nalazim motive ljudi
u jednostavnim izjavama ili u ponaanju, provela sam
due vreme priseajui se i razmiljajui o tome koji bi
mogao biti njegov motiv. Setila sam se, na kraju, da
sam i ja njemu rekla lano ime a da za to nisam imala
nikakav razlog. Nisam mogla da odredim svoj motiv za
tu la.
Posle due analize, zakljuila sam da sam ga slagala
zato to mu automatski nisam verovala. Delovao je
suvie samouvereno, suvie nadmeno, da bi odmah
zadobio moje poverenje. Moja majka me je uila da ne
vemjem Latinima, pogotovo ako se ne ponaaju kao
ulizice. Govorila je da su latinski mao mukarci kao
borbeni petlovi, zainteresovani samo za tuu, jelo i seks,
i to tim redosledom. Ja sam joj verovala bez razmiljanja
o tome.
Posle sreivanja misli u svojoj glavi ja najzad digoh
pogled na Karlosa Kastanedu. Nisam pojma imala o
emu je govorio ali su me fascinirali njegovi pokreti.
Izgledalo je kao da govori celim telom a njegove
reikao da nisu izlazile iz usta, ve isticale iz njegovih
raku koje su se pokretale gracioznou i spretnou
maioniara.
Posle predavanja, skupih hrabrost i pridoh mu. Bio
je okruen studentima. Bio je toliko drutven i ljubazan
prema enama da sam ga automatski prezrela.
"Lagao si me u vezi svog imena, Do Kortez," rekoh
na panskom, uperivi prst u njega, optuzivaki.
78

BITIUSANJATUU

Stavio je ruku na stomak, kao da je zadobio udarac i pogledao

me sa istim uenjem i nevericom kao i onda u planini, kada me je
prvi put video.
"Takode si slagao da je rvoj prijatelj, Gumersindo, sin Evans
Priarda," dodadoh pre nego to je stigao da se oporavi od
iznenaenja. "Zar ne?"
On napravi pokret rukom molei me da uutim. Nije izgledalo
da ga je sramota ali u oima mu se videlo iskreno uenje, tako da
je moj bes nestao. On me neno uhvati za ruku, kao da se uplaio
da u otii.
Poto je zavrio razgovor sa studentima, on me tiho odvede
do jedne izolovane klupe, u senci ogromnog bora, u severnom
delu univerzitetskog kompleksa.
"Sve ovo je strano udno. Ja ne znam ta da kaem," ree on
na engleskom, kada smo seli. Piljio je u mene kao da jo ne moe
da poveruje da zaista sedim pored njega. "Nisam verovao da u te
ponovo nai," ree. "Kada smo otili, moj prijatelj i ja smo
uzgred, njegovo ime je Nes.tor dugo priali o tebi. Zakljuili smo
da si ti poluprividenje." On naglo promeni jezik i nastavi na
panskom. Ispriao mi je da su ak ili natrag do mesta na kome
su me ostavili, u nadi da e me nai.
"Zato si hteo da me nae?" upitah na engleskom, uverena da
e mi on na engleskom odgovoriti da je iao da me trai jer sam
mu se svidela.
U panskom jeziku ne postoje rei kojima moe da se kae
nekome da mu se neko.samo svideo. Odgovor bi morao da bude
kitnj'astiji a u isto vreme i precizniji. Na panskom, se moe samo
izazvati prijatan oseaj mecaes bien ili izazvati potpun oseaj
strasti megustas. Moje otvoreno pitanjc ga je nateralo da napravi
dugu pauzu. Izgledao je kao da se bori sam sa sobom, da odlui da
li da govori ili ne. Najzad ree da je to to me je naao u magli tog
popodneva izazvalo duboku promenu u njemu. Njegovo lice se
razvedrilo dok mi je to priao a glas mu je bio pun dubokog
strahopotovanja dok mi je objanjavao da ga je skoro dokusurilo
to to me je pronaao u sali za predavanja.
"Zato?" upitah ja, zagolicane suj'ete i istog momenta zaalih
jer sam bila sigurna da e mi rei da je zaljubljen u mene a to bi me
previe uznemnirilo. Ne bih znala ta da odgovorim.
79

Florinda Doner

"To je vrlo duga pria." ree on, jo uvek zamiljenim

glasom. Puio je usne kao da govori sam sa sobom,
uvebavajui ono to hoe da kae.
Uvek sam umela da prepoznam kada se neko sprema
da pree na glavnu stvar. "Nisam itala tvoje radove." rekoh
da bih ga skrenula sa teme. "O emu su?"
"Napisao sam nekoliko knjiga o arobnjatvu," odgovori
on.
"Kakvoj vrsti arobnjatva? Vudu, spiritualizam, ili ta?"
"Zna li ti neto o arobnjatvu?" upita uz prizvuk
oekivanja u glasu.
"Naravno da znam. Odrasla sam uz takve stvari.
Provela sam mnogo vremena u obalskom regionu
Venecuele; to je oblast koja je poznata po arobnjacima.
Veinu svojih letovanja, u detinjstvu, provela sam sa
porodicom vetica."
"Vetica?"
"Da," rekoh, zadovoljna njegovom reakcijom. "Imala
sam dadilju koja je bila vetica. Bila je crnkinja iz Porto
Kabelja. Ona me je uvala sve do puberteta. Moji roditelji su
oboje radili i kada sam bila mala bili su sreni to mogu da
me ostave njoj na uvanje. Ona je umela da izae sa mnom
na kraj, bolje nego oni. Putala me je da radim ta god sam
htela. Moji roditelji su me, naravno, putali da idem svuda sa
njom. Za vreme raspusta vodila me j'e sa sobom, u posetu
svojoj porodici. Nije to bila njena bioloka porodica, ve njena
vetiija porodica. Iako mi nisu dozvoljavali da uestvujem u
njihovim ritualima, uspevala sam skoro sve da vidim."
On me je gledao, radoznalo, kao da mi ne veruje. Onda
me upita, zbujneno se smekajui, "ta je to to je nju inilo
veticom?"
"Razne stvari. Ubijala je pilie i nudila ih bogovima, u
zamenu za usluge. Ona i njene kolege vetice i ene i
mukarci bi igrali sve dok ne padnu u trans. Ona je
izgovarala tajne bajalice koje su imale mo da izlee
prij'atelj'e a povrede neprijatelje. Nj'ena specijalnost su bili
ljubavni napitci. Pripremala ih je od lekovitog bilja i raznih
telesnih otpadaka kao to su menstrualna krv, nokti,
dlake, pogotovo stidne dlake. Pravila je amulete koji
donose sreu u kocki i ljubavi."
"Tvoji roditelji su sve to dozvoljavali?" ree on sa
nevericom.
"Niko kod kue nije znao za to, osim mene iklijenata
moje dadilje, naravno," objasnih. "Ona je primala ljude u
kui, kao bilo koji lekar. Jedino to je ona radila u kui bilo je
da upali svee iza klozetske olje,
80

BITIUSANJANJU

svakiputkadasamja imala komare. Poto je izgledalo

da mi to pomae a nije bilo nikakve opasnosti da se ita
zapali jer su svuda bile ploice, moja majka joj je
dozvoljavala da to ini."
On iznenada ustade i poe da se smeje.
"ta je toliko smeno?" upitah, pitajui se u sebi da
li on misli da sam sve izmislila. "Istina je, veruj mi."
"Ti ubedi sebe u neto i, to se tebe tie, jednom
kada si to uinila, to postaje istina,"ree on ozbiljno.
"Ali rekla sam ti istinu," insistirala sam, uverena da on
misli na moju dadilju.
"Ja mogu da prozrem ljude," ree on, smireno. "Na
primer, vidim da ti misli da u da ti se udvaram. Ti si
sebe ubedila u to i sada je to istina. O tome ja
priam."
Htela sam neto da kaem ali sam, od sramote,
ostala bez teksta. elela sam da pobegnem. Ali to bi
tek bilo poniavajue.
On se blago namrti i ja stekoh neprijatan utisak
da je znao ta oseam. Zacrvenela sam se i poela da
se tresem od potisnutog besa. Ipak, samo trenutak
kasnije osetila sam se neobino smireno. Nije to bio
rezultat svesnog napora sa mojestrane; imala sam
oseaj da se neto u meni pomerilo. Maglovito sam se
seala da sam nekada ranije ve imala slino iskustvo
ali je to secanje izbledelo brzo kao to se i pojavilo.
"ta mi to radi?" promrmljah.
"Ja sluajno umem da vidim kroz Ijude," ree on
skraeno. "Ne uvek i ne kroz svakoga, nego samo ljude
sa kojima sam blizak. Ne razumem kako mogu kroz
tebe da vidim."
Njegova iskrenost je bila oigledna. Videlo se da je
zbunjen i vie nego ja. Ponovo je seo na klupu i
primakao se blie meni. Neko vreme smo sedeli u tiini.
Bilo mi je prijatno jer sam prestala da se trudim da
odrim konverzaciju i nisam oseala da u ispasti glupa.
Gledala sam u nebo. Bilo je bez ijednog oblaka i
providno, nalik na plavo staklo. Lagani povetarac j*e
duvao kroz borove a suve iglice su padale po nama kao
nena kia. Onda se povetarac pretvorio u vetar. Suvo,
uto lie, opalo sa oblinjeg platana, poletelo j'e ka
nama; kovitlalo se oko nas uz tihe, ritmine zvuke.
Poneseno jednim iznenadnim naletom vetra, lie polete
visoko u vazduh.
"Ovo je bilo lepo prikazivanje duha," promrmlja on.
"A bilo je tebi namenjeno. Ovaj vetar i lie koje se
vrtelo u vazduhu ispred nas.
81

Fiorinda Doner

arobnjak sa kojim ja radim bi rekao da je to bio

predznak. Neto mi je ukazalo na tebe, upravo u
trenutku kada sam pomislio da je bolje da odem. Sada
ne mogu da odem."
Razmiljajui iskljuivo o njegovoj poslednjoj izjavi,
osetila sam se srenom. Nije to bilo oseanje radosti
zbog trijumfa, ona vrsta radosti koju oseam kada mi
neto krene onako kako sam htela. Pre je to bio oseaj
dubokogzadovolj'stva koji naalost nije dugo trajao.
Moja namorasta strana linosti je ubrzo preuzela
komandu i zahtevala od mene da se oslobodim takvih
oseanja i misli. Ja nisam tu imala ta da traim. Izostala
sam sa predavanja, propustila mak sa mojim pravim
prijateljima, propustila dnevni trening plivanja u
bazenu za devojke.
"Moda e biti bolje ako ja odem,"rekoh. Rekla sam
to sa namerom da osetim olakanje ali kada sam to
izgovorila, zvualo je kao da se samosaaljevam to je
donekle i bilo tano.
Ali umesto da odem, pitala sam ga, trudei se da
zvuim neusiljeno, da li je on oduvek umeo da vidi kroz
ljude.
"Ne oduvek." Po njegovom glasu sam znala da je bio
svestan mog unutranjeg nemira. "Stari arobnjak sa
kojim radim me je nedavno nauio kako se to radi."
"Misli li da bi mogao i mene to da naui?"
"Da, mislim da bi mogao." Izgledao je kao da je i
sam zapanjen svojom tvrdnjom. "Ako bi stekao utisak
o tebi, kakav sam ja stekao, sigurno bi bar pokuao."
"Da li od ranije zna za arobnjatvo?" upitah
stidljivo, polako se oslobaajui teskobe.
"U Latinskoj Americi svi misle da znaju, pa sam i ja
verovao da znam. U tom pogledu, ti me podse&i na
mene, kakav sam ranije bio. Kao i ti, ja sam bio ubeen
da znam ta je arobnjatvo. Tek kada sam se stvarno
susreo sa time, video sam je da je to neto sasvim
drugaije od onoga to sam ja zamiljao."
"Kako je to izgledalo?"
"Jednostavno. Toliko jednostavno da sam se strano
uplaio," priznade. "Mi svi mislimo da je arobnjatvo
strano zbog svoje zlonamernosti. arobnjatvo sa
kojim sam se ja susreo uopte nije zlonamerno i ba
zbog toga je najstranija stvar koja postoji."
Ja ga prekinuh komentarom da on sigurno misli na
razliku izmeu crne i bele magije.
82

BlTIUSATiJATiJU

"Ne priaj gluposti, dodavola!" odbrusi on

nestrpljivo.
Moj ok, kada sam ga ula da tako govori, je bio toliki
da sam ostala bez daha. Momentalno sam osetila onaj
isti unutranji nemir. On skrenu pogled. Bila sam toliko
ljuta to se on usudio tako da govori sa mnom da sam
pomislila da u dobiti napad besa. U uima mi je zujalo
i videla sam tamne mrlje pred oima. Udarila bih ga da
se nije brzo izmakao van mog domaaja.
"Ti si vrlo nedisciplinovana," ree on i ponovo sede,
"I vrlo agresivna. Tvoja dadilja mora da je tolerisala
svaki tvoj kapric i ponaala se prema tebi kao da si od
stakla." Primetivi moj mrk pogled, on pouri da
miobjasnikako
nijeviknuo
na
menezbogbesa
ilinestrpljenja. "Meni lino nije vano da li ti slua ili
ne," ree. "ali vano je nekom drugom, u ije ime sam
vikao na tebe. Nekome ko nas gleda."
Prvo sam se zbunila a zatim osetila neprijatno.
Gledala sam unaokolo, pitajui se da li nas gleda njegov
uitelj, arobnjak.
On me je ignorisao i nastavio svoju priu, "Meni moj
otac nikada nije rekao da misvi konstantno imamo
svedoke, zato to on to nije znao. Kao to ni ti to ne
zna."
"Kakve to besmislice pria?" Ton mog glasa je
odavao moje raspoloenje u tom trenutuku. Uvredio
me je, vikao je na mene, i nastavio da brblja, kao da
se nita nije dogodilo. Bila sam ogorena. Ako je on
pomislio da u da preem preko svega, doivee
iznenaenje. "Nee ti ovo proi tek tako," pomislih,
zlobno se smekajui. "Ne moe tako sa mnom.""Priam
o sili, o biu, o prisustvu koje nije ni sila ni bie ni
prisustvo," objasni on, sa aneoskim smekom na licu.
Izgledao je potpuno nesvestan mog ratobornog
raspoioenja. "Znam da to zvui kao truanje, ali nije.
To je neto o emu znaju samo arobnjaci. Oni su to
nazvali duhom. Naim linim uvarem, naim venim
svedokom."
Ne znam tano na koji nain i koja je re pokrenula
reakciju, ali sam, iznenada, usmerila svu svoju panju
na njegovu priu. On je nastavio da govori o toj sili
koja, kako je on objanjavao, nije bog, niti bilo ta u
vezi sa religijom ili moralom. To je bezlina sila, snaga
koju moemo koristiti ako nauimo da sebe smanjimo
do nitavila. ak je, dok je govorio, drao moju ruku a
meni to nije smetalo. Naprotiv, svideo mi se njegov
vrst ali nean dodir. Obuzelo me je neko morbidno
zadovoljstvo zbog te udne moi koju je imao nada
mnom. Poelela sam da zauvek ostanem da sedim sa
njim na toj klupi sa svojom rukom u njegovoj, i to me
je plailo.
83

Florinda Doner

On je i dalje priao. Ja sam i dalje paljivo sluala svaku

izgovorenu re, ali sam se u isto vreme pitala kada e me
uhvatiti za nogu. Znala sam da mu moja ruka nee biti
dovoljna i da neu moi da uinim nita da ga u tome
zaustavim. A moda nisam ni elela da ga u tome
zaustavim?
Ispriao je da je i on bio strahovito nepaljiv i
nedisciplinovan, i da nikada nije shvatao da je razliit jer je
bio zarobljen raspoloenjem vremena.
"ta je to, raspoloenje vremena?" upitah grubim,
neprijatnim glasom, da ne bi pomislio kako mi je prijatno u
njegovom drutvu.
"arobnjaci kau da je to modalitet vremena," ree. "U
dananje vreme, to je briga srednje klase. Ja sam ovek iz
srednje klase kao to si ti ena iz srednje klase..."
"Klasifikacije takve prirode nemaju nikakvu vrednost,"
prekidoh ga gmbo, istrgavi svoju ruku iz njegove. "To je
uoptavanje." Uputih mu mrk i sumnjiav pogled. Neto mi
je bilo zapanjujue poznato u njegovim reima ali nisam
mogla da se setim gde sam ih ranije ula ili koje znaenje bih
mogla da im pripiem. Ipak sam bila sigurna da su te rei od
vitalnog znaaja za mene, samo kada bih mogla da
prizovem k seanju ono to ve znam o njima.
"Nemoj da mi pominje te socioloke gluposti", ree on
veselo. Sa time sam odlino upoznat."
Popustivi pred navalom besa, zgrabih ga za ruku i
ugrizoh. "Jako mi je ao zbog ovoga," rekoh pre nego to
se on oporavio od iznenadenja. "Ne znam zato sam to
uinila. Nisam nikoga ugrizla od kako sam bila dete."
Odmaknuh se do suprotnog kraja klupe, oekujui da mi
uzvrati. Ali nije. "Ti si neverovatno primitivna." bilo je sve
to je rekao, trljajui odsutno ugrizenu mku.
Ispustih dubok uzdah olakanja. Njegova mo
nadamnom je bila uzdrmana. Setih se da imam
neporavnate raune sa njim, poto sam zbog njega ispala
budala pred mojim prijateljima, studentima antropologije.
"Da se vratimo na nau prvobitnu priu," rekoh, otrei se.
"Zato si mi ispriao sve one besmislice o sinu Evans Priarda?
Sigurno sishvatio da u ja napraviti budalu od sebe." Paljivo
sam ga posmatrala, sigurna da e ovaj napad, posle ugriza,
konano razbiti njegovu kontrolu ili ga bar uzdrmati.
Oekivala sam da e da vie, da izgubi samopouzdanje i
drskost. Ali on ostade hladan.
84

BITIUSAHJANJU

"Svestan sam da tebi to izgleda kao klasian sluaj

prianja izmiljotina iz iste zabave," poe on
neobavezno. "Ali to je mnogo kompleksnije." On se tiho
zakikota, zatim me podseti da on tada nije znao da
sam ja student antropologije i da u napraviti budalu
od sebe. Napravi krau pauzu, kao da trai prave rei a
onda bespomono slegnu ramenima i dodade, "Stvarno
ne mogu da ti objasnim zato sam predstavio svog
prijatelja kao sina Evans Priarda, a da ti ne ispriam
vie o sebi i svojim namerama. A to nije praktino.
"Zato?""Zato jer to vie zna o meni, to e vie
biti upetljana." Posmatrao me je zamiljeno i ja sam
videla po njegovim oima da je bio iskren. "Tu ne
mislim na mentalnu umeanost. Mislim da e lino da
se upetlja sa mnom."
To je bila takva oigledna navala bezobrazluka da
sam za as povratila sve svoje samopouzdanje.
Nasmejah se svojim oprobanim sarkastinim smehom i
rekoh odseno, "Ti si stvarno odvratan. Znam ja takve
tipove. Ti si tipian primerak uobraenog latinskog
maoa. Protiv takvih kao ti sam se borila ceo svoj
ivot." Videvi njegov iznenaen izraz, ja nastavih,
svojim najotrijim glasom, "Kako se usuuje ida
pomisli da bih se ja upetljala sa tobom?"
On uopte nije pocrveneo, kao to sam ja oekivala.
Pljesnuo se po kolenu i smejao kao da je to neto
najsmenije to je ikada uo. I, na moje uasavanje,
poeo da me golica po rcbrima kao da sam dete.
Uvek sam bila golicljiva ali sam se sada suzdravala
od smeha, te sam vrisnula od besa, "Kako se usuuje
da me dodimje!" Ustala sam u nameri da odem. Tresla
sam se od besa. A onda sam ponovo okirala samu
sebe sedajui nazad na klupu.
Videvi da se sprema da me opet zagolica, stisnuh
pesnice, drei ih ispred sebe. "Razbiu ti nos ako me
opet takne," zapretih. Potpuno ravnoduan prema
mojim pretnjama, on nasloni glavu na ivicu klupe i
zatvori
oi.
Smejao
se
veselo,
dubokim,
pobedonosnim smehom od koga mu se treslo celo telo.
"Ti si tipina nemaka devoj'ka koja je odrasla meu
ljudima tamne koe," ree on, okreui se prema meni.
"Otkud zna da sam Nemica? Ja ti to nisam rekla,"
upitah drhtavim glasom koji je trebalo da zvui
pakosno.
"Znao sam da si Nemica, im sam te prvi put video."
ree. "Ti si to i potvrdila, laui da si veanka. Samo
Nemci, rodeni u Treem Svetu posle II Svetskog Rata,
tako lau. I to pod uslovom da ive u SAD."
85

Florinda Doner

Iako nisam htela to da mu priznam, bio je u pravu.

esto sam doivljavala neprijatnosti od ljudi kada uju da su
moji roditelji Nemci; u oima veine Ijudi mi smo automatski
bili nacisti. Nije nita pomagalo kada sam objanjavala kako
su moji roditelji idealisti. Naravno, ja sam to morala i sama
sebi da priznam, oni su, kao svi dobri i posluni Nemci,
verovali da je njihova vrsta u osnovi bolja od drugih ali su, u
sutini, bili nene due koje su bile apolitine celog svog
ivota.
"Sve to sam ja uradila bilo je da potvrdim tvoje rei,"
rekoh kiselo. "Ti si video plavu kosu, plave oi, izraene
jagodice i prvo to ti je palo na pamet je bilo da sam
veanka. Nema ba mnogo mate." Predoh u
protivnapad. "Ti lino nisi imao nikakvog razloga da lae,
osim ako si po prirodi jebeni laov," nastavih a glas mi se i
protiv moje volje pojaavao. Lupkajui ga kaiprstom po
grudima, podrugljivo dodadoh, "Do Kortez, ha?"
"Da lije tvoje ime, zaista, Kristina Gebauer?" odvration,
imitirajui moj neprijatan, glasan ton.
"Karmen Gebauer!" izderah se, uvredena to je
pogreno zapamtio. Zatim, posramljena zbog svog ispada,
poeh haotino da se branim. Posle nekoliko reenica, kada
sam shvatila da ne znam ta priam, naglo prestadoh i
priznadoh da sam zaista Nemica i da je Karmen Gebauer
ime moje drugarice iz detinjstva. "To mi se svia," ree on
tiho, sa napola skrivenim osmehom na usnama. Da li je
mislio na moju la ili na moje priznanje, nisam mogla da
odredim. Njegove oi su zraile veselou i ljubaznou.
Nenim, zamiljenim glasom, on zapoe priu o svojoj
Ijubavi iz detinjstva, Fabioli Kunce.
Zbunjena
njegovimponaanjem.ja
seokrenuhizagledahuoblinji platan i borove iza nas. Zatim,
u elji da sakrijem svoje interesovanje za njegovu priu,
poeh da se igram svojim noktima; grebala sam sa njih
lak, metodino i strpljivo.
Pria o Fabioli Kunce je toliko liila na moju ivotnu priu
da sam, posle nekoliko trenutaka, zaboravila svoju
odglumljenu nezainteresovanost i poela paljivo da sluam.
Pretpostavljala samda je izmislio tu priu ali sam ipak morala
da mu odam potovanje za detalje koje bi samo devojka
roena u nemakoj porodici, u Treem Svetu mogla znati.
Fabiola se, navodno, smrtno plaila tamnoputih,
latinskih deaka ali se podjednako plaila i Nemaca. Latini
su je plaili zbog svoje neodgovornosti; Nemci, zato to su
bili toliko predvidljivi.
86

BITlUSANJArUU

Jedva sam se suzdravala od smeha dok je opisivao

scene u Fabiolinom domu nedeljom popodne, kada bi
dvadesetoro Nemaca sedelo oko divno postavljenog
stola sa najboljim porcelanom, srebrom i kristalom a
ona je morala da slua dvadeset monologa koji su
predstavljali konverzaciju.
Kako je, opisujui ta nedeljna popodneva, ulazio u
sve vie detalja, poela sam da se oseam neprijatno;
priao j'e o Fabiolinom ocu koj'i j'e zabranjivao politike
diskusije u svojoj kui a svaki put strastveno navodio
razgovor na zapoinjanje jedne takve diskusije i traio
zaobilazne naine da ispria prljave ale na raun
katolikih svetenika. Takoe je pomenuo samrtni
strah njene majke: njen fini porcelan u rukama tih
nespretnih tikvana.
Njegove rei su izazivale seanja na koja sam
nesvesno reagovala. Videla sam scene mojih nedeljnih
popodneva kao slike projektovane na zidu, samo za
moje oi.
Pretvorila sam se u klupko napetih ivaca. Htela
sam da ga prekinem i napravim scenu, kakvu samo ja
umem. elela sam da mrzim tog oveka ali nisam
mogla. Zelela sam osloboenje od optube i izvinjenje ali
nisam to od njega dobijala. elela sam da ga potinim.
elela sam da se on zaljubi u mene da bih mogla da ga
odbacim.
Postidena svojim nezrelim oseanjima, uinih veliki
napor da se sredim. Pretvarajui se da mi je dosadno,
nagnuh se blie njemu i upitah, "Zato si slagao svoje
ime?"
"Nisam slagao," ree on. "To jeste moje ime. Ja
imam nekoliko imena. arobnjaci imaju razliita imena
za razliite situacije."
"Vrlo zgodno!" rekoh sarkastino.
"Vrlo zgodno," ponovi on i namignu, to me je
strano razljutilo.
A onda je uinio neto potpuno udno i
neoekivano. Zagrlio me je. Nije bOo nikakvog
seksualnog nagovetaj'a u njegovom zagrljaju. Bio je to
spontan, sladak i jednostavan gest deteta koje eli da
utei svog prijatelja. Njegov dodir me je uteio tako
brzo i potpuno da sam poela nekontrolisano da
jecam."Ja sam takvo govno," priznadoh. "elela bih da
te istuem, a pogledaj me gde sam; u tvom naruju."
Htela sam i da dodam kako uivam u tome kada me
protrese udar energije. Kao da sam se probudila iz
nekog sna, odgurnuh ga. "Pusti me," prosiktah i
odjurih odatle.ula sam ga kako se gui od smeha.
Nisam nimalo bila zabrinuta za njega. Moj bes se
rastopio u momentu. Stajala sam
87

Florinda Doner

ukopana u mestu, tresui se, nesposobna da odem. Aonda,

kao da sam bila povuena nekim dinovskim lastiem,
vratih se na klupu.
"Nemoj da tuguje," ree on ljubazno. Izgledalo je da on
tano zna ta je to to me dovlai natrag na klupu. Tapao
me je po leima kao to se tape beba posle obroka.
"Nije to neto to ti ili ja radimo," nastavion. "To je neto
izvan nas dvoje to utie na nas. To neto, utie na mene ve
jako dugo. Sada sam se navikao na to. Ali ne mogu da
razumem zato to utie i na tebe. Nemoj da me pita ta je
to," ree on, predviajui moje pitanje. "Ne mogu to da ti
objasnim."
Nisam ni mislila da ga bilo ta pitam. Moj um je prestao
da funkcionie. Oseala sam se potpuno kao da spavam,
sanjajui da priam.
Nekoliko trenutaka kasnije, moja obamrlost je prola.
Malo sam ivnula mada se nisam oseala potpuno
normalno. "ta se deava sa mnom?" upitah.
"Neto te usmerava i gura, neto to ne potie iz tebe,"
ree on. "Neto te gura, koristei mene kao sredstvo. Neto
pokuava da nametne nove kriterijume, umesto tvojih
mediokritetskih ubeenja srednje klase."
"Ne poinji opet sa tom rvojom glupom priom o
srednjoj klasi," rekoh nemono. Zvualo je to vie kao
molba. Bespomono sam se nasmeila, mislei da sam
bespovratno izgubila svoju uobiajenu drskost.
"Uzgred, ovo nisu moja miljenja niti moje ideje," ree on.
"Ja sam kao i ti, puki produkt ideologije srednje klase.
Zamisli moj uas kada sam se susreo, licem u lice, sa
drugaijom, jabm ideologijom. To me je rasturilo."
"Kakva je to ideologija?" upitah, skoro neujnim glasom.
"Jedan ovek mi je preneo tu ideologiju," objasni on. "Ili
tanije, duh je govorio i delovao na mene, kroz njega. Taj
ovek je arobnjak. Pisao sam o njemu. Njegovo ime je
Huan Matus. Onje taj koji je uinio da se ja suoim sa svojim
mentalitetom srednje klase.
"Huan Matus mi je jednom postavio veliko pitanje:'ta
misli da je to, univerzitet?' Naravno, odgovorio sam mu kao
pravi naunik, sociolog:'To je centar visokog obrazovanja.'
On me je ispravio i rekao da bi univerzitet trebalo da se
zove 'Institut za srednju klasu', zato to je
88

BITIUSATUAMJU

to institucija koju pohadamo da bismo dalje usavrili

svoje vrednosti srednje klase. Mi pohaamo univerzitet
da bismo postali stmnjaci, rekao je. Ideologija nae
dmtvene klase nam govori da moramo da se
pripremimo za zauzimanje mkovodeih poloaja. Huan
Matus je rekao da mukarci idu na institut za srednju
klasu da bi postali inenjeri, lekari, advokati i slino, a
ene tamo idu da bi pronale odgovarajueg mua,
izdravaoca i oca njihove dece. Odgovarajue je,
naravno, definisano u skladu sa vrednostima srednje
ldase.
elela sam da mu se suprotstavim. elela sam da
mu kaem da ja poznajem ljude koji nisu obavezno
zainteresovani za karijeru ili potragu za branim
partnerom, da poznajem ljude koji su zainteresovani za
ideje, za uenje zbog elje za znanjem. Ali shvatih da
ne poznajem takve ljude. Osetila sam pritisak u
grudima i napad suvog kalja. Ali, nije me kaljanje,
niti taj neprijatan oseaj u grudima, spreio da
raspravljam o tome sa njim. Spreilo me je shvatanje
da je on zapravo govorio o meni; ja sam ila na
univerzitet da bih nala odgovarajueg mukarca.
Ponovo sam ustala, spremna da odem. ak sam
pmila ruku da se pozdravim, kada osetih snaan
udarac u leda. Bio je toliko jak da sam morala da
sednem da ne bih pala. Znala sam da me on nije ni
dotakao; gledala sam ga sve vreme.
Misli o ljudima kojih se nisam dobro seala, o
snovima koje nisam sasvim zaboravila, navree mi u
glavu u gomilama, formirajui komplikovanu emu iz
koje nisam mogla da se ispetljam. Nepoznata lica,
poluzapamene reenice, tamne slike mesta i nejasne
sljke ljudi, bacie me u nekakav limbo. Bila sam ve na
ivici da se setim neega o tom kaleidoskopu vizija
izvukova. Ali to saznanje mi izmae a umesto toga me
obuze oseanje smirenosti i prijatnosti; opijenost, toliko
duboka da je izbrisala svu moju elju da se porvrdim.
Opruila sam noge ispred sebe kao da nemam
nijednu brigu u ivotu a za trenutak nisam ni imala i
poela da govorim. Ne seam se da sam ikada ranije
tako iskreno govorila o sebi, tako da nisam mogla da
dokuim kako to da sam iznenada toliko otvorena
prema njemu. Priala sam mu o Venecueli, o mojim
roditeljima, mom detinjstvu, mojim nemirima, mojem
besmislenom ivotu. Rekla sam mu stvari koje ni sebi
nisam smela da priznam.
89

Florinda Doner

"Upisala sam se na antropologiju prole godine. Zaista

ne znam zato," rekoh. Poela sam da se oseam pomalo
neprijatno zbog svojih priznanja. Nemirno sam se vrpoljila
na klupi ali nisam mogla da se zaustavim. "Dva predmeta
koji me vie interesuju su panska i nemaka knjievnost. To
to sam izabrala antropologiju, u suprotnostije sa svime
tojaznamo sebi."
"Taj detalj me beskrajno zanima," ree on. "Ne mogu
sada da se u to uputam ali izgleda da sam ja ovde
postavljen da bi me ti nala, ili obrnuto.
"ta sve ovo znai?" upitah, zatim pocrveneh shvativi
da je cela moja pria bila bazirana na mojoj enskosti.
On je izgleda bio potpuno svestan mog stanja. Uzeo je
moju ruku i pritisnuo sebi na srce. "Megustas, nibehmgat'
izjavi dramatino, zatim prevede ove rei na engieski, zbog
ravnotee, "Ti me strastveno privlai, nibelunga." On mi
uputi pogled latinskog ljubavnika i onda se grohotom
nasmeja. "Ti si uverena da sam morao ovo da ti kaem, pre
ili kasnije, pa rekoh, bolje da to odmah uradim."
Umesto da se naljutim i uvredim, ja se nasmejah.
Prijao mi je njegov humor. Jedini nibelunziza koje sam ja
znala su bili oni iz knjiga o nemakoj mitologiji koje su
pripadale mom ocu. "Zigfrid i nibelunzi. Koliko sam mogla da
se setim, oni su bili magina, podzemna, patuljasta bia.
"Znai ja samza tebe patuljak?" upitah aljivo.
"Boe sauvaj!" protestvova on. "Ti si nemako mitoloko
bice."
Malo kasnije, kao da je to bilo jedino to smo mogli da
uinimo, odvezli smo se na planinu Santa Suzana, do mesta
na kome smo se upoznali. Sedeli smo na litici iznad
indijanskog groblja, ne govorei ni re. Pokrenuti impulsom
istog prijateljstva, sedeli smo tu, u potpunoj tiini, nesvesni
popodneva koje se pretvaralo u vee.
90

11

o Kortez je parkirao svoj kombi u podnoju brda.

Osetila sam TL olakanje kada smo konano stali
mada nisam imala predstavu o tome zato smo se
zaustavili. Nalazili smo se usred nedoije. On je izaao,
doao do druge strane kombija, galantnim pokretom
otvorio vrata i pomogao mi da izaem. Vozili smo se
od ranog jutra. Dnevna jara, ravna pustinja,
nemilosrdno sunce i praina na putu ostajali su samo u
nejasnom seanju kada sam udahnula sve, teak, noni
vazduh.
v

Pokretan vetrom, vazduh se komeao oko nas kao

neto opipljivo, neto ivo. Nije bilo meseine a
mnotvo svetlucavih zvezda kao da su samo pojaavale
nau izolovanost. Pod njihovim nesigurnim sjajem brda
i pustinja su se pruali svuda oko nas, jedva vidljivi,
puni senki i umova. Pokuala sam da se orijentiem
gledajui u nebo ali nisam umela da identifikujem
konstelaciju.
"Okrenuti smo ka istoku," proaputa Do Kortez,
kao da je uo moje misli. Pokuao je zatim da me
naui
osnovnim
konstelacijama
letnjeg
neba.
Zapamtila sam samo zvezdu Vega, jer me je njeno ime
potsetilo na panskog pisca iz sedamnaestog veka,
Lopea de Vegu.
Dok smo sedeli u tiini na krovu kombija i gledali u
nebo, priseala sam se dogaaja sa naeg putovanja.
Pre manje od dvadeset etiri sata, dok smo sedeli
u japanskom restoranu u centra Los Anelesa, on me
je iznenada upitao da li bih pola sa njim na par dana
u Sonora.
"Vrlo rado," odgovorih impulsivno. "Semestar je
zavren. Slobodna sam. Kada misli da poemo?"
"Veeras!" ree. "U stvari, im zavrimo veeru."
91

Horinda Doner

Ja se nasmejah, sigurna da je taj poziv bio ala. "Ne mogu

da poem tako brzo," rekoh. "A da krenemo sutra?"
"Veeras," blago je insistirao, zatim je ispruio ruku i
zvanino se rukovao sa mnom. Tek kada sam videla veseli
sjaj u njegovim oima i vragolast osmeh, shvatila sam da to
rukovanje nije bilo u znak pozdrava ve potvrdivanje
dogovora.
"Kada se donese neka odluka, treba odmah reagovati,"
izjavi on, a njegove rei su lebdele u vazduhu izmeu nas.
Oboje smo zurili u taj meduprostor kao da zaista moemo da
vidimo njihov oblik i veliinu.
Potvrdno klimnuh glavom, nesvesna da sam ve donela
odluku. Sve je bilo odlueno, neizbeno, samo je trebalo da
iskoristim ansu.
Iznenada, strahovito jasno se setih svog prethodnog
puta u Sonoru godinu dana ranije. Telo mi se ukoi od
straha i oka kada su mi sva ta secanja, nepovezanim
redosledom, navrla iz dubine. Dogadaji sa tog udnog puta
su bili tako potpuno i apsolutno izbrisani iz mog seanja,
kao da se nikada nisu desili, sve do tog trenutka. Ali sada
su mi bili pred oima, jasni kao da su se jue desili.
Drhtala sam ali ne od hladnoe nego od nekog
nedefinisanog straha. Okrenula sam se prema Dou
Kortezu, da mu ispriam o tom putovanju. On je intenzivno
zurio u mene; oi su mu bilekao dva tunela, tamne i duboke.
Apsorbovale su moj uas i uinile da slike mog seanja na taj
put polako ponu da blede. Jednom kada su te slike
nestale, jedino to je ostalo u mojoj giavi je bila banalna,
prazna misao. U tom trenutku sam pomislila da ne mogu
nita da mu kaem jer prava avantura uvek diktira sopstveni
pravac i najuzbudljiviji, najvaniji dogaaji u mom ivotu su
uvek bili oni kojima ja nisam odreivala pravac.
"Kako hoe da te zovem? Do Kortez ili Karlos
Kastaneda?" upitah, sa prizvukom mune, enske
razdraganosti.
Njegovo bakarno lice se razvue u osmeh. "Ja sam tvoj
drug iz detmjstva. Smisli neko ime. Ja tebe zovem
mbelunga."
Nisam mogla nita da smislim, "Da li postoji neki red
meu tvojim imenima?" upitah ga.
"Pa, Do Kortez je kuvar, batovan, majstor;
drueljubiv i promiljen ovek. Karlos Kastaneda je ovek iz
akademskog sveta. Mislim da njega jo nisiupoznala."
Pogledao me jeprodornoinasmeio se. Bio je to detinjast
osmeh koji je ulivao poverenje.
Odluila sam da ga zovem Do Kortez.
92

BITIUSAHJAIUU

No smo proveli u odvojenim sobama u motelu u

Jumi, u Arizoni. Poto smo napustili Los Andeles ja sam
se, celim tokom duge vonje, muOa razmiljanjima o
tome kako emo organizovati spavanje. Plaila sam se
ak da e me prepadati jo pre nego to stignemo do
motela. Ipak je on snaan, mlad ovek, siguran u sebe
i agresivan. Ne bih bila toliko zabrinuta da je
Amerikanac ili Evropljanin. Ali poto je Latin,
jednostavno sam znala koje su mu namere. To to sam
prihvatila da provedem nekoliko dana sa njim znailo
je da sam spremna i da podelim krevet sa njim.
Njegovo promiljeno i paljivo ponaanje prema
meni tokom nae vonje je bio detalj koji se savreno
uklapao u ono to sam ja mislila i oekivala od njega:
pripremao je teren.Bilo je kasno kada smo stigli u
motel. On je otiao do recepcije da uzme sobe dok
sam ja sedela u kombiju, zamiljajui scenario za
scenariom, svaki jeziviji od prethodnog.
Toliko sam se bila zanela fantazijama da nisam
primetila kada se on vratio. Kada je poeo da zvecka
kljuevima ispred mog nosa poskoila sam u seditu i
ispustila papirnu kesu koju sam nesvesno drala
stegnutu uz grudi a u kojoj su mi bile etkica za zube i
ostale sline stvari.
"Uzeo sam ti sobu na zadnjoj strani motela," ree
on. "dalje od autoputa." On pokaza prema ulaznim
vratima, par koraka od nas i dodade, "Ja u spavati u
ovoj, blie ulici. Naviknut sam da spavam, bez obzira na
buku." Nasmeja se rekavi, "Ionako su to bile
jedineslobodne sobe." Razoarano sam uzela kljueve iz
njegove ruke. Sve moje fantazije se rasprie. Neu
imati priliku da ga odbijem. Nij"e da bih to stvarno
uradila ali moja dua je udela za pobedom, makar i
najmanjom.
"Ne vidim zato bismo uzimali dve sobe," rekoh,
trudei se da zvuim neobavezno. Ruke su mi drhtale
dok sam skupljala stvari koje su ispale i vraala ih u
papirnu kesu. Ono to sam izgovorila mi je zvualo
neverovatno ali nisam mogla da se zaustavim. "Nee
moi da zaspi od buke a tebi treba san isto koliko i
meni." Ja zaista nisammogla da poverajem da bi iko
mogao da zaspi pored buke koja dolazi sa autoputa.
Ne gledajui ga, izaoh iz kola a onda zauh sebe
kako predlaem, "Moemo da spavamo u istoj sobi u
odvojenim krevetima naravno."
93

Fiorinda Doner

Zastala sam, ukoena od uasa. Nikada ranije

nisam uradila tako neto, niti sam ikada imala takve
izoidne reakcije. Govorila sam stvari koje nisam elela.
Ili sam ih moda elela ali nisam znala ta osecam?"
Njegov smeh uini kraj mojoj agoniji. Smejao se
toliko glasno da se upalilo svetlo u jednoj sobi i neko
nam je viknuo da umuknemo.
"ta? Da budemo u istoj sobi pa da me iskoristi,
usred noi," ree on izmeu dva urnebesna napada
smeha. "Odmah poto se istuiram. Ne dolazi u obzir!"
. Ui su mi gorele, koliko sam se zacrvenela. Htela
sam da umrem od stida. Ovo nije bio nijedan od mojih
zamiljenih scenarija. Ula sam natrag u kombi i
zalupila vratima, "Vozi me na autobusku stanicu,"
prosiktah besno. "Zato sam, doavola, pola sa
tobom? Trebalo bi da idem kod psihijatra!"
Jo uvek se smejui, on otvori vrata i neno me
izvue iz kola. "Hajde da spavamo zajedno, ne samo u
istoj sobi ve u istom krevetu." pogleda me, snebivajui
se. "Molim te, hajde da vodimo ljubav!" preklinjao me
je, kao da to zaista misli.
Zgaena, otrgoh se od njega i povikah, "To u svom
jebenom ivotu nee doekati!"
"Eto," ree. "Ovo je takvo estoko odbijanje da se
ne usuujem da insistiram." On dohvati moju ruku i
poljubi je. "Odbila si me i stavila me na svoje mesto.
Pravda je zadovoljena. Osvetila si se i sada nema vie
nikakvih problema."
Okrenula sam se, spremna da se rasplaem. Moj
jad nije bio prouzrokovan njegovom nespremnou da
provede no sa mnom da je to bila njegova namera, ja
ne znam kako bih reagovala nego injenicom da me on
poznaje bolje nego ja samu sebe. Odbijala sam da
poverujem u to jer sam mislila da je to nain na koji on
sebi laska. On je zaista bio sposoban da me proita i to
me je plailo.
On mi pride i zagrli me. Bio je to jednostavan,
prijatan zagrljaj. Kao i ranije, moj nemir nestade kao
rukom odnesen. Uzvratih mu zagrljaj i rekoh neto
neverovatno, "Ovo je najuzbudljivija avantura mog
ivota." Odmah zaalih to sam to rekla. Te rei nisu
bile moje. Nisam mislila da u njima ima i zrnce istine.
To nije bila najuzbudljivija avantura u mom ivotu. Bila
samja na vrlo uzbudljivim putovanjima ranije. Prola
sam dosta sveta.
94

BITIUSAMJATUU

Moja nervoza je dostigla kulminaciju kada me je poljubio

za iaku no, kratko i neno kao to se ljubi dete. Prijalo mi je i
protiv moje volje. Nisam oseala da uopte imam svoju
volju. On me lagano gurnu u pravcu moje sobe.
Proklinjui sama sebe, sedela sam na krevetu i plakala
u oaju i samosaaljenju. Koliko god me pamenje slui,
uvek je sve bilo po mome. Bila sam naviknuta na to. Za
mene je bio potpuno nov i neprijatan oseaj da sam
zbunjena i ne znam ta hou.
Spavala sam obuena, veoma nemirno dok on nije
doao da me probudi lupajui po vratima, rano ujutru.
Vozili smo se ceo dan sporednim putevima. Kao to je i
rekao, Do Kortez je zaista bio drueljubiv ovek. Za vreme
nae duge vonje on je predstavljao najzabavnijeg,
najljubaznijeg, najobzirnijeg saputnika kakvog sam mogla
da poelim. Ugaao mi je hranom, pesmama i priama.
Imao je zapanjujue dubok a ipak ist bariton. I znao je
sve moje omiljene pesme. Duhovite pesmice iz raznih
zemalja June Amerike, nj'ihove himne, stare balade, ak i
deije pesmice.
Njegove prie su bile toliko zabavne da su me boleli
stomani miii od silnog smejanja. Njegov nain
pripovedanja je mi je drao panju svakim obrtom u prii.
Bio
je
roeni
mimiar.
Njegove
izvanredne
imitacijesvihmoguihjunoamerikihakcenataukljuujuiipo
seban portugalski akcenat iz Brazila bilo je vie od obine
rnimikrije, bila je to arolija.
"Bolje da siemo sa krova." tre me iz sanjarenja glas
Doa Korteza. "Noi u pustinji su vrlo hladne."
"Da, ova okblina j*e nezgodna," rekoh, nadajui se da
emo se vratiti u kombi i otii. Unervozila sam se kada sam
videla da izvlai neke torbe iz kola. Poneo je svakojake
poklone za ljude koje je trebalo da posetimo. "Zato si
parkirao ovde, usred niega?"
"Ti postavlja smena pitanja, nibelunga," odgovori on.
"Parkirao sam ovde zato to se ovde nae putovanje
zavrava."
"Da li to znai da smo stigli do nae misteriozne
destinacije o kojoj nisi hteo da pria?" upitah
sarkastino.
Jedina stvar koja mi je smetala za vreme naeg divnog
putovanj'a, je bilo njegovo odbijanje da mi kae kuda smo
se tano uputili.
U roku od nekoliko milisekundi, naljutih se toliko da sam
bila spremna da mu razbijem nos. Pomislih kako je moja
iznenadna iznervi
95

Florinda Doner

ranost samo posledica dugog i napornog dana i ta pomisao

mi donese olakanje.
"Naljutila sam se ali to mi nije bila namera," rekoh
razdraganim glasom koji mi je i samoj zvuao lano. Moj
glas je bio toliko napet da je odavao koliko mi je napora bilo
potrebno da ostanem smirena. Brinulo me je to to se tako
brzo i lako ljutim na njega.
"Ti stvarno ne ume da komunicira, ti ume samo da
se svada.""Vidim da je Do Kortez otiao. Hoe li sada
ponovo da pone da me vrea, Karlose Kastanedo?"
On se veselo nasmeja mojoj primedbi koja tada ve vie
nije bila upuena sa namerom da bude smena. "Ovo mesto
nije usred niega," ree on. "Biizu smo grada Arizpe."
"Da a granica SAD je prema severu," odrecitovah ja. "I
ivava prema istoku. Los Aneles je negde, severozapadno
odavde."
On odmahnu glavom nipodatavajui i povede put. U
tiini smo hodali uskom, krivudavom stazicom, kroz estar
koji sam vie oseala nego to sam ga videla. Staza
iznenada postade ira i mi izbismo na prostranu istinu,
oivienu kratkim meskito drveem. Dve kue su se nazirale
u mraku. Kroz prozore na onoj veoj je dopiralo svetlo.
Druga, manja kua je bila neto dalje, u mraku.
Mi doosmo do velike kue. Bledi noni leptiri su leteli
prema svetlu udarajui o stakla.
"Moram da te upozorim da su Ijudi koje e da upozna
malo udni," ree on apatom. "Nemoj nita da pria. Pusti
mene da razgovaram sa njima."
"Ja uvek priam ono to hou," odbrusih. "I ne volim da mi
se govori kako da se ponaam. Nisam dete. Pored toga, moji
maniri su besprekorni. Uveravam te da te neu
obrukati."
"Daj, spusti maio nos na zemlju, doavola!" prosikta on,
trudei se da ne digne glas.
"Prestani da se ophodi sa mnom kao da sam ti ena,
Karlose Kastanedo," povikah iz sveg glasa, izgovarajui
njegovo prezime onako kako sam ja verovala da ga treba
izgovarati; sa tildom na slovu n, jer sam znala da on to ne
podnosi.AIi nije se naljutio. Nasmejao se, kao to je to
esto inio kada samja oekivala da e pui od besa.
"Nevredi, on se nikada ne nervira." rekoh i uzdahnuh
utueno. On je posedovao neku neobinu smirenost.
Izgledalo je da ga nikada nita ne moe
96

BITIUSAttJATUU

uzrajati ni razbesneti. ak i kada je vikao, to je nekako

uvek zvualo lano.
Ba kada je hteo da zakuca, vrata se otvorie. Ukaza
se jedan mrav ovek u senci svetla ispred nas.
Nestrpljivim pokretom ruke nas pozva da uemo.
Uosmo u predsoblje ispunjeno biljkama. Kao da se
plaio da pokae svoje lice, ovek se brzo kretao
ispred nas. On otvori bez ikakve rei pozdrava jedna
unutranja vrata na kojima zazveae stakla.
Pratili smo ga kroz niraan hodnik i kroz jedno veliko
dvorite gde je jedan mlad ovek sedeo na tranoj
stolici i svirao gitara, pevajui mekim, tunim glasom.
Prestaojeu momentu kada nas je ugledao. Nije mi
uzvratio pozdrav i nastavio je da svira kada smo zali za
ugao i poli sledeim, takoe mranim hodnikom.
"Zato su svi tako neljubazni?" upitah Doa
Kortezea, apatom. "Jesi li siguran da je ovo ta kua?"
On se tiho zakikota. "Rekao sam ti, om' su
ekscentrini," promrmlja.
"Jesi h siguran da poznaje ove ljude?" nastavih ja.
"Kakvo je to pitanje?" brecnu se on, tiho ali
energino. "Naravno da ih poznajem."
Doosmo do osvetljenog prolaza. Njegove zenice
zasijae.
"Hoemo li ovde da prenoimo?" upitah
uznemireno.
"Nemam pojma," proapta on u moj'e uvo, zatim me
poljubi u obraz. "I molim te, nemoj da postavljas" vie
nikakva pitanja. Pokuavam da izvedem skoro nemogu
manevar.""Kakav
manevar?"
upitah
apatom.
Iznenadno otkrie mi izazva uzbudljivo nestrpljenje, ali
i neprijatnu bojazan. Remanevar je bila reenje.
Kao da je bio svestan mojih oseanja, on premesti
torbe koje je nosio u drugu raku i svojom tako
osloboenom rakom uze moju, poljubi je njegov dodir
posla prijatne trnce kroz celo moje telo i povede me
preko praga. Uosmo u veliku, slabo osvetljenu i jedva
nametenu dnevnu sobu. Nije izgledala onako kako bih
oekivala da e izgledati dnevna soba u meksikoj
provinciji. Nizak plafon i zidovi su bili savreno beli; nije
bilo nikakvih slika ili dekoracija koje bi poremetile tu
belinu.
Pored zida, nasuprot vratima, nalazio se veliki kau.
Na njemu su sedele tri starije, elegantno obuene ene.
Nisam mogla jasno da vidim njihova lica ali pod slabim
svetlom su bile neobino sline iako nisu stvarno liile
i bile su mi nekako poznate. Bila sam toliko zbunjena
97

Florinda Doner

time da nisam ni primetila dvoje ljudi koji su sedeli u velikim

tranim stolicama pored nj'ih.
U elji da to pre priem tim enama, nehotice napravih
dugaak skok. Nisamprimetila da je pod od cigle bio u dva
nivoa, te se spotakoh. Dok sam se pridizala primetih divan
orijentalni tepih i enu koja je sedela na jednoj od stolica.
"Dilaja Flores!" uzviknuh. "Boe! Ovo j'e neverovatno!"
Morala sam da je dotaknem da bih se uverila da nije bila
samo plod moje mate. "ta se ovde deava?" upitah je
umesto pozdrava. Tek tada primetih da su ene koje su
sedele na kauu one iste ene koje sam upoznala
prethodne godine u kui isceliteljke.
Stajala sam nepomino, ukoena, oamuena od oka.
Kratki, blagi osmesi pojavie im se na usnama dok su se
okretale prema sedokosom oveku kojij'e sedeo u dragoj'
stolici.
"Mariano Aureliano." Moj glas je bio drhtavi apat. Sva
energija je iscurela iz mene. Okrenula sam se prema Dou
Kortezu i tim istim, nemonim glasom ga optuila da me je
prevario. Htela sam da vritim na njega, da ga uvredim, da
mu nanesem fiziki bol. Ali nisam imala snage ak ni da
podignem ruku. Jedva sam shvatila da je, kao i ja, on
takoe stajao nepomino, lica bledog od oka i uenja.
Mariano Aureliano ustade i pride mi, ruku ispruenih za
zagrljaj. "Vrlo sam sretan to te ponovo vidim." Njegov glas
j'e bio blag a oi su mu sijale od uzbuenja i radosti. Podigao
me je uvis, svojim medveim zagrlj'ajem. Moj'e telo je bilo
mlitavo. Nisam imala snage ni elje da uzvratim nj'egov
topao zagrljaj. Nisam mogla da izustim ni re. On me spusti
na zemlju i ode do Doa Korteza da ga pozdravi, isto tako
toplo i radosno kao i mene.
Dilaj'a Flores i njene prijateljice mi prioe blie. Jedna
po jedna, one su me grlile iaputale mi neto u uvo. Osetila
samutehu u njihovim prijateljskim dodirima i blagim
glasovima ali nisam razumela ni re od onoga to su priale.
Moja svest nije bila sa mnom. Mogla sam da ujem i oseam,
ali nisam mogla da razumem ta sam sluala i oseala.
Mariano Aureliano me pogleda i ree, glasom koji mi
rastera maglu u glavi, "Nisi prevarena. Rekao sam ti jo na
poetku da u te oduvati ka njemu."
"Pa ti si onda..." zatresoh glavom, nemona da zavrim
reenicu poto mi je konano svanulo da je Mariano
Aureliano bio ovek o
98

BITIUSAttJAftJU

kojem mi je Do Kortez toliko mnogo priao: Huan

Matus, arobnjak koji mu je promenio ivot.Otvorih
usta da neto kaem ali ih odmah ponovo zatvorih.
Imala sam oseaj kao da sam odseena od sopstvenog
tela. Moj um nije mogao podneti dalja zaprepaenja. A
onda ugledah g. Floresa kako se pomalja iz senke.
Kada shvatih da je to onaj ovek koji nas je pustio u
kuu, izgubih svest.
Kada sam se povratila, leala sam na kauu.
Oseala sam se neobino odmornom i oslobodenom
uznemirenosti. Pitajui se koliko dugo sam bila bez
svesti, podigoh ruku da pogledam na sat.
"Bila si bez svesti tano dva minuta i dvadeset
sekundi," objavi g.Flores, gledaj*ui svoju mku na kojoj
nije imao sat. Sedeo je na konoj fotelji pored kaua.
Kada je sedeo, odavao je utisak oveka vieg nego to
je stvarno bio zato to je imao dug torzo a kratke
noge.
"Kako je to strano dramatino, pasti u nesvest,"
ree on, prilazei da sedne pored mene na kau. "Jako
mi je ao to smo te preplaili." Njegove oi boje
ilibara, nasmejane u uglovima, poricale su iskrenu
zabrinutost njegovog glasa, "I izvinjavam se to te
nisam pozdravio na vratima." Njegovo lice je odraavalo
veselje na granici oduevljenja dok je pipkao moju
kosu. "Sa tom kosom sakriveaom pod kapom i u toj
tekoj konoj j'akni, pomislio sam da si deak."
Ustala sam, pridravajui se za kau. Jo uvek sam
bila oamuena. Nesigurno pogledah oko sebe. ene
vie nisu bile u sobi a ni Do Kortez. Mariano Aureliano
je sedeo u jednoj stolici, zurei pred sebe netremice.
Moda je spavao otvorenih oiju.
"Kada sam vas ugledao kako se drite za mke,
uplaio sam se da je arli Spaj'der postao peder."
nastavi g. Flores, izgovorivi celu reenicu na
engleskom. Izgovarao je rei divno i precizno, iskreno
uivajui u svakoj.
"Carli Spajder?" nasmejah se tom imenu i njegovom
zvaninom tonu. "Ko je to?"
"Zar ne zna?" oi mu se rairie u iskrenom
uenju.
"Ne, ne znam. Zar bi trebalo da znam?"
On se poea po glavi, jo uvek zauen a zatim
upita, "Sa kim si se drala za ruku?"
"Karlos me je drao za ruku kada smo uli ovde."
"Eto ti," g. Flores ree, gledajui me ushieno kao
da je to bilo reenje neke teke zagonetke. Videvi moj
jo uvek zbunjen izraz on dodade, "Karlos Kastaneda
nije samo Do Kortez nego i arli Spajder."
99

Florinda Doner

"arli Spajder," promrmljah. "To je simpatino ime koje

se lako pamti." Od tri njegova imena ovo mi se najvie
dopalo. Uvek sam volela pauke. Nisam ih se nikada plaila,
ak ni onih velikih, tropskih pauka. Uglovi u mom stanu su
uvek bili ukraeni njihovim mreama jer nisam imala srca,
kada sam istila, da unitavam njihova nena stanita.
"Zato je nazvao sebe arli Spajder?" bila sam
radoznala.
"Razliita imena za razliite situacije." odrecitova g. Flores
kao neki slogan. "Onaj koji bi trebalo da tiobjasnisve ovo je
Mariano Aureliano."
"Da li je njegovo ime, takode, Huan Matus?"
G. Flores klimnu potvrdno, "Jeste, svakako,"ree, uz irok
osmeh. "I on ima razna imena za razne situacije."
"A Vi gospodine Flores? Imate li Vi razna imena?"
"Floresje
moje
jedino
ime.
Henaro
Flores."
ree,koketnimglasom. Primaknu mi se blie i predloi,
dodvoravajui se "Moe me zvati Henarito."
Nevoljno klimnuh glavom. Bilo je neto kod njega ega
sam se plaila, jo vie nego Mariana Aureliana. Racionalno,
nisam mogla da odredim ta je to to sam oseala. G.
Flores je spolja delovao mnogo pristupanije od onog
dragog. Bio je detinjast, vedar i otvoren. Pa ipak, nisam se
oseala oputeno u njegovom drutvu.
"Razlog zbog kojeg ja imam samo jedno ime," prekide me
g. Flores u razmiljanju, "je to to ja nisam nagal."
"A ta je nagal?"
"Ah, to je strano teko objasniti. "On mi uputi jedan
razoruavajui osmeh, "Samo Mariano Aureliano ili Isidoro
Baltazar mogu to da objasne."
"Ko je Isidoro Baltazar?"
"Isidoro Baltazar je novi nagal."
"Nemoj nita vie da mi pria, molim te," rekoh
zabrinuto. Sedoh ponovo na kau stavivii raku na celo.
"Zbunjuje me g. Flores a jo uvek se osecam slabo."
pogledah ga moieivo i upitah, "Gde je Karlos?"
"arU Spajder sada plete neki pauinasti san." G. Flores
je izgovorio celu reenicu sa njegovim ekstravagantim
engleskim akcentom a onda se zadovoljno nasmejao, kao da
uiva u dobrom vicu. Pogledao je veselo prema Marianu
Aurelianu ovaj je jo uvek zurio u zid potom prema meni,
pa opet prema svom prijatelju. Mora da je osetio moju
rastuu usplahirenost poto je slegnuo ramenima, digao
ruke
100

BITlUSATiJANJU

napravivi pokret bespomone rezignacije i rekao,

"Karlos, takoe poznat kao Isidoro Baltazar, je otiao
da poseti..."
"Otiao?" Moj uzvik natera Mariana Aureliana da
skrene pogled ka meni. Bila sam vie uzrujana zbog
toga to sam ostavljena sama sa ovom dvojicom
staraca, nego to sam saznala da je Karlos Kastaneda
poznat pod jo jednim imenom i da je on novi nagal, ta
god to znailo.
Mariano Aureliano se die sa stolice, pokloni se
duboko i, pruajui mi roku da ustanem, ree, "Moe li
ita biti korisnije i lepe za dva starca nego da tebe
uvamo dok spava?".
Njegov irok osmeh i staromodno, ljubazno
ponaanje bili su neodoljivi. Odmah se opustih. "Nema
nita lepe od toga." Veselo se sloih sa njim i dopustih
mu da me povede u bljetavo osvetlj'enu trpezariju na
drugom kraju hodnika, do ovalnog stola od
mahagonija. Galantno mi namesti stolicu i saeka da
udobno sednem. Zatim ree da jo nije kasno za
veem i da e mi doneti neto veoma ukusno iz
kuhinje. Ljubazno odbi moju ponudu da mu
pomognem.
G. Flores umesto da hoda je doao do stola
premeui preko glave i to sa takvom preciznou da je
poslednji skok zavrio svega nekoliko santimetara od
stola. Smekajui se, on sede pored mene. Na njegovom
licu nije bilo ni traga umora. Nije se ak ni zadihao.
"Uprkos tvom poricanju, ja verajem da ste ti i tvoji
prijatelji ipak deo neke magine predstave iz cirkusa,"
rekoh.
G. Flores skoi sa stolice, sa izrazom vragolastog
nestaluka. "Potpuno si u pravu. Mi smo deo magine
predstave!" ree on, pruajui ruku da dohvati
zemljani up sa stola. Sipao mi je vruu okoladu iz
njega. "Ovo odl'ino ide sa sirom." On mi isee komad
manego sira.
Bilo j'e vrlo ukusno sa vruom okoladom.
Htela sam jo ali me on nije ponudio. Mislila sam da
je jedna olja a i ona nije bila napunjena mnogo vie
od polovine
nedovoljna. Oduvek sam oboavala
okoladu i mogla sam da jedem ogromne koliine, bez
ikakvih posledica. Bila sam ubeena da e se on osetiti
obaveznim da mi ponovo sipa ako se budem
skoncentrisala na svoju elju da dobijem jo okolade.
Kao dete bila sam u stanju to da postignem kada sam
neto jako elela.
Pohlepno sam gledala kako je uzimao jo dve olje i
dve tacne sa visokog ormana za posue. Primetila sam
meu kristalnim aama, srebrnim posuem i
porcelanom na policama udan asortiman pred

101

riorinda Doner

hispanikih figurina od
praistorijskih udovita.

gline

plastinih

figurica

"Ovo je vetiija kua," ree g. Flores konspirativnim

glasom, kao da hoce da mi objasni neobinu koncepciju
dekora u ormaru.
"ene Mariana Aureliana?" upitah izazivaki.
On mi ne odgovori ve mi pokaza da se okrenem.
Mariano Aureliano je stajao iza mene.
"Da, ovo je kua tih vetica," ree Mariano Aureliano
veselo, stavljajui porcelansku iniju na sto. "Istih onih koje
su napravile ovu divnu supu od bikovog repa." Sipao mi je
pun tanjir srebrnomkutlaom i predloio da u to dodam
malo limuna i kriku avokada.
Tako sam i uradila, zatim sam pokusala sve u par
zalogaja. Pojela sam nekoliko tanjira, sve dok se nisam osetila
fiziki zadovoljeno, skoro prejedeno. Sedeh smo za stolom
jo dugo vremena. Supa od bikovog repa mi je jako prijala i
ja sam se oseala potpuno oputeno. Neto u meni, to je
obino pakosno i ljuto, bilo je Lskljuceno. Celokupno moje
bie, dua i telo bilo je zahvalno to ne moram da troim
energiju da se branim.
Klimajui glavom kao da tiho potvruje svaku moju
misao,
Mariano
Aureliano
me
je
oduevljeno
posmatrao.Upravo sam htela da ga oslovim kao Huana
Matusa ali je on predvideo moju nameru i preduhitrio me,
"Ja sam Huan Matus za Isidora Baltazara. Za tebe sam
nagal Mariano Aureliano." Smeei se poverljivo, on se
primaknu blie i apnu mi, "ovek koji te je dovezao je novi
nagal, nagal Isidoro Baltazar. To je ime koje bi ti trebalo da
koristi kada govori sa njim ili o njemu.
"Ti ne spava ali nisi ni sasvim budna," Mariano Aureliano
nastavi, "tako da e razumeti i zapamtiti sve to ti budemo
rekli." Zatim, videvi da se spremam da ga prekinem,
dodade strogim glasom, "I veeras nemoj da postavlja
glupa pitanja."
Ne toliko ton njegovog glasa koliko njegova silina, otrina
bila je zastraujua. Moj jezik je bio paralizovan; moja glava
meutim, klimnula je i protiv moje volje, potvrdno.
"Mora daje testira," podseti g. Flores svog prijatelja. U
oima mu se pojavi vragolasti sjaj, kada je rekao, "Ili jo
bolje, pusti mene da je testiram."
102

BITIUSANJAIUU

Mariano Aureliano napravi pauzu, trenutak koji se

oduio, nabij'en zlosutnim mogunostima, dok me je
kritiki posmatrao kao da sa mog lica moe proitati
nekakvu vanu tajnu.
Hipnotisana njegovim prodornim pogledom, nisam
ni trepnula.
On zamiljeno dade znak glavom i g. Flores me
upita, dubokim, sveanim glasom, "Da li si zaljubljena
u Isidora Baltazara?"
I neka budem prokleta ako nisam
mehanikim, beivotnim glasom.

rekla

da,

G. Flores se primae blie dok nam se glave nisu

skoro dotakle i, apatom koji je drhtao od suzdranog
smeha, me upita, "Jesi li stvarno, ludo, ludo zaljubljena
u njega?"Ja opet rekoh da i oni prasnue u ushien,
gromoglasan smeh. Zvuk njihovog smeha koji se
odbijao o zidove sobe poput ping pong loptice najzad
me trgnu iz transa. Zakaih se za taj zvuk i izvukoh se
iz omaij'anosti.
"Do sto avola, ta je ovo!" povikah iz sveg glasa.
Obojica iskoie iz stolica, prepadnuti. Pogledae
mene, zatim jedan drugog i ponovo se grohotom
nasmejae u potpunoj ekstazi razuzdanosti. to sam ih
vie psovala, oni su se vie smejali. Taj njihov smehj'e
bio toliko zarazan da sam na kraju i ja poela da se
kikoem.
im smo se malo smirili, Mariano Aureliano poe da
me bombarduje pitanjima. Posebno ih je interesovalo
kako i kada sam upoznala Isidoro Baltazara. Svaki, i
najmanji detalj ih je ispunjavao radou. Poto sam
etiri ili pet puta prepriavala svoj'e doivlj'aj'e u
svakoj sledeoj verziji sam ili obogaivala i proirivala
svoju priu ili se priseala detalja za koje ne bih ni
sanjala da mogu da se setim.
"Isidoro Baltazar te je prozreo, tebe i celu
situaciju." prosudi Mariano Aureliano kada sam
konano zavrila pripovedanj'e svih verzija svoje prie.
"Ali on jo uvek ne vidi dovoljno dobro. Nije ak ni
pretpostavio da sam te ja poslao k njemu." On mi
uputi zloest osmeh i ispravi se. "U stvari, nisam te ja
poslao. Bio je to duh. Duh me je izabrao da to uinim
za nj'ega, i j'a sam te oduvao k njemu kada si bila
najsnanija, usred rvog perioda sanjanja u budnom
stanju." Govorio je tiho, gotovo ravnoduno. Samo su
njegove oi odavale znaaj' njegovog znanja. "Moda
zbog tvoje snage sanjanja u budnom stanju Isidoro
Baltazar nije shvatio ko si iako te je prozreo. Iako mu
je duh to stavio do znanja prvi put kada te je ugledao.
Prizor svetala u magli je oigledan znak. Kako je bio
glup Isidoro Baltazar kada to nije video."
103

Florinda Doner

On se tiho zakikota a ja klimnuh glavom mada nisam

znala sa ime se to slaem.
"Ovo ti pokazuje da nije neka velika stvar biti
arobnjak," nastavi on. Isidoro Baltazar je arobnjak.
Biti ovek od znanja, to je sasvim druga stvar. Na to
arobnjaci ponekad moraju da ekaju itav ivot."
"U emu je razlika ?" upitah.
"ovek od znanja je voa," objasni on tihim,
misterioznim glasom. "arobnjacima trebaju voe da
nas vode u i kroz nepoznato. Voa se prepoznaje po
svom delanju, Voe nemaju svoju cenu. To znai da ne
postoji nain da se oni kupe ili podmite ili obrlate ili
mistifikuju."
On se namesti udobnije na svojoj stolici i ispria da
su svi ljudi u njegovoj grupi postavili sebi za cilj da ue o
voama kroz vekove, kako bi ispitali da li su neki od
njih ispunili sve zahteve.
"Jeste li pronali neke koji jesu?"
"Neke," priznade. "Ti koje smo pronali su mogli
biti nagali." on pritisnu prst na moja usta i dodade,
"Nagali su tada prirodne voe, ljudi ogromne energije
koji poslaju arobnjaci tako to svom repertoaru
dodaju jo jednu stvar: nepoznato. Ako ti arobnjaci
uspeju da postanu ljudi od znanja, onda praktino ne
postoji granica toga to oni mogu da urade."
"Mogu li ene..." nije mi dao da dovrim.
"ene mogu, to e jednoga dana saznati, da rade
mnogo kompleksnije stvari." potvrdi on.
"Da li te je Isidoro Baltazar podsetio na nekoga
koga si ranije srela?" upade g. Flores.
"Pa, ja sam se," poeh opirno "oseala vrlo
oputeno sa njim. Oseala sam se kao da sam ga
poznavala celog ivota. Podsetio me je na nekoga,
moda iz detinjstva, zaboravljenog druga iz detinjstva,
verovatno."
"I stvarno se ne sea da si ga ikada ranije srela?"
upade g. Flores ponovo.
"Misli, u Esperancinoj kui?" upitah, pomislivi da
sam ga moda upoznala kod isceliteljke a da se toga
ne seam.
On odmahnu glavom, razoarano. Kao da ga vie
nije interesovao moj odgovor, on me upita da li sam
videla nekoga kako nam mae na putu do ove kue.
"Ne," rekoh. "Nisam nikoga videla da nam mae."
104

BITIUSAMJATUU

"Razmisli dobro," insistirao je.

Ispriala sam im da je posle Jume, umesto da
idemo na istok uutoputem 8 to bi bilo najloginije
Isidoro Baltazar vozio na jug, u Meksiko, zatim na
istok, kroz "El Gran Desierto", pa onda ponovo na
sever, u SAD, kroz Sonoitu, do Ajoa u Arizoni, pa opet
u Meksiko do Kaborke, gde smo ruali fantastian
govei jezik u zelenom ilisosu.
"Poto sam u.la u kola sa prepunim stomakom
nisam vie obraala panju na put," priznadoh. "Znam
da smo proli kroz Santa Anu a onda smo ili prema
severu do Kananea, zatim opet prema jugu. Potpuna
zbrka, ako mene pitate."
"Zar ne moe da se seti da si ikoga videla na
putu?" bio je uporan g. Flores. "Nekoga ko vam je
mahao?"
Zatvorih oi u pokuaju da predoim nekoga ko
nam mae. Ali moja seanja sa tog putovanja su se
uglavnom sastojala od pria, pesama i fizike
iscrpljenosti: A onda, kada sam ve htela da otvorim
oi, slika jednog oveka bljesnu preda mnom. Rekoh im
da se nejasno seam nekog mladog oveka u predgrau
jednog od tih gradova koji je, kako sam mislila,
stopirao.
"Moda nam je i mahao," rekoh. "ali nisam sigurna."
Obojica se zakikotae kao deca koja se upinju da
ne odaju tajnu.
"Isidoro Baltazar nije bio sasvim siguran da e nas
nai," Mariano Aureliano primeti, veselo. "Zato je iao
tom neobinom rutom. Pratio je stazu arobnjaka,
kojotov trag."
"Zato ne bi bio siguran da e vas nai?" upadoh.
"Nije znao da li e nas.nai sve dok nije ugledao tog
mladia kako mu mae," objasni Mariano Aureliano.
"Taj mladi ovek je straar iz drugog sveta. Njegovo
mahanje je bilo znak da je u redu da nastavi dalje.
Isidoro Baltazar je trebalo tada da shvati ko si ti u
stvari, ali on je vrlo slian tebi, ekstremno oprezan a
kada nije oprezan, on je ekstremno nepaljiv." On
napravi kratku pauzu da saeka da njegove rei budu
upijene, zatim dodade znaajno, "Osciliranje izmeu te
dve take je najbolji nain da se propusti voz. Oprez
zaslepljuje isto tako kao ineopreznost."
"Ne vidim tu nikakvu logiku," promrmljah umorno.
Mariano Aureliano mi rasvetli, "Kad god Isidoro
Baltazar dovodi gosta, on mora da eka na straarev
signal pre nego to nastavi svoje putovanje."
105

Florinda Doner

Jednom je doveo devojku u koju je bio zaljubljen." ree

g. Flores, kikoui se zatvorenih oiju kao da obnavlja
uspomene na tu devojku. "Visoka, crnokosa devojka. Jaka
devojka. Velika stopala. Lepo lice. Vozio je skroz kroz Baja,
Kaliforniju, a straar ga nikako nije proputao."
"Hoce da kae kako on ovde dovodi svoje devojke?
upitah sa morbidnom radoznalou. "Koliko njih je
doveo?"
"Dosta," ree g. Flores otvoreno. "On je to naravno radio
na svoju ruku. Tvoj sluaj je drugaiji," istaknu on. "Ti nisi
njegova devojka; ti si se samo vraala ovamo. Isidoro
Baltazar samo to nije crkao kada je shvatio da je bio toliko
glup da propusti sve indikacije duha. Posluio ti je samo
kao ofer, Mi smo te oekivali."
"ta bi bilo da se straar nije pojavio?"
"Ono to se uvek deava kada Isidoro Baltazar dolazi u
drutvu," Mariano Aureliano odgovori. "Ne bi nas naao jer
nije na njemu da bira koga e dovesti u svet arobnjaka."
njegov gias je bio zavodljivo mek kada je dodao, "Samo oni
koje je duh pokazao mogu zakucati na naa vrata poto su
bili uvedeni kroz njih od strane nekog od nas."
Htela sam da napravim jo jednu upadicu ali setivi se
da mi je zabranio da postavljam glupa pitanja, brzo
pritisnuh raku na usta.
Smekajui se sa odobravanjem, Mariano Aureliano mi
ree da je mene Dilaja dovela u njihov svet. "Ona je jedan od
dva stuba, da se tako izrazim, koji ine vrata naih vrata.
Drugi je Klara. Upoznae je uskoro."
U njegovim oima i glasu se osealo iskreno dMjenje
dok je govorio, "Dilaja je prela granicu samo da bi tebe
dovela kui. Granica je stvarna, ali je arobnjaci
upotrebljavaju simboliki. Ti si bila na dmgoj strani i morala
da bude dovedena ovde na ovu stranu. Tamo, na drugoj
strani, je obian svet. Ovde, na ovoj strani, je svet
arobnjaka.
"Dilaja te je uvela lako, profesionalno obavljen posao.
Bio je to besprekoran manevar koji e ceniti sve vie kako
vreme prolazi."
Mariano Aureliano se pridie i dohvati porcelansku
posudu sa suenim voem sa stoia i stavi je pred mene.
"Poslui se, odlino je."
Razdragano sam gledala u divne suene kajsije u rakom
oslikanoj posudi. Probala sam jednu i bila je vie nego
ukusna. Uzeh tri i stavih ih u usta.
106

BITIUSANJAMJIJ

G. Flores mi namignu. "Hajde," podsticao me je. "Strpaj

sve u usta pre nego to odnesemo posudu."
Pocrveneh i pokuah da promrmljam izvinjenje, punih
usta.
"Nemoj da se izvinjava!" uzviknu Mariano Aureliano.
"Budi ono to jesi, ali budi u kontroli. Ako eli da pojede
sve kajsije onda ih pojedi, to je kraj prie. Ono to ne
treba da radi je da ih pojede, a onda da te bude
sramota zbog toga."
"Dobro, pojeu ih." rekoh i to ih zasmeja.
"Zna li da si srela Isidoro Baltazara prole godine?" ree
g. Flores. On se toliko klatio na stolici da sam se uplaila da
e pasti unazad i porazbijati sav porcelan u ormam iza
njega. Vragolasti smeak se pojavio na njegovom licu kada
je poeo da pevui poznatu ranchera pesmicu. Umesto
originalnog teksta, on je izmislio rimu koja je kazivala priu o
Isidoro Baltazaro, poznatom kuvaru iz Tusona. Kuvaru koji
nije nikada gubio ivce, ak ni kada je bio optuen za
stavljanje mrtvih bubavaba u hranu.
"Ooo!" uzviknuh. "Kuvar! Kuvar u Tusonu je bio Isidoro
Baltazar! Ali to ne moe biti istina," promrmljah. "Ne
verujem da bi on..." zaustavih se usred reenice.
Zagledala sam se u Mariana Aureliana, nadajui se da
u neto otkriti u njegovom licu, u tom orlovskom nosu, u
tim prodornirn oima. Stresoh se nesvesno kao da mi je
najednom postalo hladno. Bilo je neeg surovog u tim
hladnim oima.
"Da?" ree on. "Ne veruje da bi on...," podsticao me je
pokretom glave da nastavim zapoetu reenicu.Htela sam
da kaem da ne verujem da bi Isidoro Baltazar mogao tako
bezobzirno da me slae. Nisam, ipak, mogla to da
izgovorim.
Mariano Aurelianov pogled postade jo tvrdi, ali ja sam
suvie bila uznemirena, suvie udubljena u oseaj
samosaaljenja da bih se uplaila.
"Znai, ipak sam bila prevarena," izustih najzad, mrko ga
gledajui. "Isidoro Baltazar je sve vreme znao ko sam j'a. To
je sve igra."
"To je sve igra," Mariano Aureliano se sloi "Ali sjajna igra.
Jedina igra vredna igranja." On zauta, kao da je hteo da mi
da vremena da se jo alim. Ali, pre nego to sam stigla da
to stvarno i uinim, on me podseti na periku koju sam tada
imala. "Ako ti nisi prepoznala Isidoro
107

Florinda Doner

Baltazara koji nije bio preraen ta te ini sigurnom da je

on tebe prepoznao u kostimu pudlice?"
Mariano Aureliano nastavi da me gleda. Njegove oi
izgubie tvrdou; sada su bile tune, umorne. "Nisi bila
prevarena. Nisi ak bila ni namamlj'ena. Nije da ja to ne bih
uradio da jebilo potrebno," dodade lakim, tiim glasom. "Ja
sam ti od poetka govorio ta je ta. Bila si svedok udesnih
dogaaja a ipak ih nisi primetila. Kao i veina ljudi, ti
arobnjatvo vezuje za bizarno ponaanje, rituale, droge,
bajanja." On se primae blie i spusti svoj glas do apata.
Dodade da je pravo arbbnjatvo vrlo suptilna manipulacija
percepcijom.
"Pravo arobnjatvo," upade g. Flores, "ne dozvoljava
uticaje Ijudi sa strane."
"Ali g. Aureliano tvrdi da me je on oduvao ka Isidoru
Baltazaru," istakoh ja, sa detinjastim bezobrazlukom. "Zar
to nije meanje?"
"Ja sam nagal," ree Mariano Aureliano. "Ja sam nagal
Mariano Aureliano, i injenica da sam nagal doputa mi da
manipuliem percepcijom."
Paljivo sam sluala njegove rei ali nisam imala ni blagu
predstavu o tome ta je podrazumevao pod manipulacijom
percepcij'e. Iz iste nervoze posegnuh za poslednjom
kajsijom u posudi.
"Smuie ti se." ree g. Flores. "Ti si tako malecna a
tako velika bud...buca."
Mariano Aureliano mi stade iza leda i pritisnu moj grudni
ko tako da sam iskaljala poslednju kajsiju koju sam imala
u ustima.
108

VIII

d tog trenutka, redosled dogaaja u mom seanju

se izgubio. Ne znam ta se sledee desilo. Moda
sam zaspala a da toga nisam bila svesna a moda
je pritisak koji je Mariano Aureliano izvrio na moja
lea bio toliki da sam izgubila svest.

Kada sam dola sebi leala sam na prostirci, na

podu. Otvorila sam oi i postala svesna bljetavila oko
mene. Izgledalo je kao da je prostorija obasjana jakom
sunevom svetlou. Trepui neprestano, pitala sam
se da li je sa mojim oima sve u redu. Nisam nikako
mogla da fokusiram pogled.
"G. Aureliano," pozvah. "Izgleda da neto nije u
redu sa mojim oima." Pokuala sam da se pridignem
ali nisam mogla.
Primetila sam da osoba koja je stajala pored mene
nije g. Aureliano niti g. Flores. Bila je to enska prilika.
Izgledala je kao mrlja na toj svetlosti. Crna kosa je
meko padala po ramenima i niz bokove. Imala je
okruglo lice i impozantne grudi. Ponovo pokuah da se
uspravim. Ona me nije dodirivala ali sam ipak nekako
znala da me ona zadrava u leeem poloaju.
"Nemoj da ga zove g. Aureliano," ree ona. "Niti
Mariano. To je nepotovanje sa tvoje strane. Zovi ga
nagal a kada govori o njemu, zovi ga nagal Mariano
Aureliano. On voli svoje puno ime." Njen glas je bio vrlo
melodian. Svidela mi se.
Oseala sam se svadljivo. Htela sam da je pitam
kakve su to besmislice o nepotovanju. Sluala sam
kako mu Dilaja i ostale ene daju svakojake stupidne
nadimke i zafrkavaju se sa njim kao da je on njihova
omiljena lutka. Onjeu tome naprosto uivao. Meutim,
nisam mogla da se setim gde i kada sam ja tome
prisustvovala.
109

Florinda Doner

"Razume li?" upita ena.

Htela sam da kaem da, ali nisam imala glas. Uzaludno
sam pokuavala da otvorim usta i neto izustim. Kada je
ponovo postavila isto pitanje, sve to sam mogla da uradim
je bilo da klimnem glavom.
Ponudila se da mi pomogne da se uspravim. Pre nego
to me je i dotakla, ja sam sedela. Kao da je moja elja da
se uspravim bila bra od stvarnog kontakta sa njenom
rukom i povukla me u sedei poloaj pre nego to je ona
stigla to da uini.
Zapanjena time, htela sam da je upitam da mi objasni ali
sam jedva uspevala da se odrim u uspravnom poloaju, a
to se tie govora, rei su jednostavno odbijale da izau
iz mojih usta.
Ona me je milovala po kosi. Oigledno je bila svesna
moje muke. Blago se nasmejala i rekla, "Ti sanja."
Nisam je ula kada je to rekla ve sam znala da su njene
rei prele direktno iz njene glave u moju. Ona klimnu
glavom potvrdno i ree da je to tano, da ja mogu da ujem
njene misli i ona moje. Objanjavala mi je da je ona kao
produkt moje mate ali da moe da komunicira sa mnom ili
da utie na mene.
"Obratipanju!"
narediona.
"Nepomeramusneaipakrazgovaram sa tobom. Sada ti
uradi to isto."
Njena usta se uopte nisu pomerala. Pitala sam se da li
bih mogla da osetim pomeranje njenih usana dok tako
govori. Digoh ruku da je stavim na njena usta. Ona je
izgledala lepo ali pretee. Uze moju ruku i pritisnu je sebi na
usne koje su se smeile. Nisam nita osetila.
"Kako mogu da govorim bez usana?" pomislih.
"Ima rupu meu nogama," ona ree direktno mom
umu. Usmeri svoju panju na nju. Pica govori."
Ta primedba me zasmeja. Smejala sam se tako jako da
sam ostala bez daha i ponovo izgubila svest.
Ta ena me probudi, drmusajui me. Jo uvek sam bila
na istoj prostirci ali sam sada imala veliki jastuk podmetnut
pod lea. Stresoh se i zatreptah, zatim uzdahnuh duboko i
pogledah u nju. Sedela je na podu, pored mene.
"Ja nisam sklona onesveivanju," rekoh i iznenadih se,
primetivi da mogu da govorim. Zvuk mog sopstvenog
glasa je delovao toliko ohrabrujue da sam se glasno
nasmejala i ponovila istu reenicu nekoliko puta.
110

BITlUSATUAMJU

"Znam, znam." umirivala me je ona. "Ne brini nita,

jo uvek nisi sasvim budna. Ja sam Klara. Mi smo se
ve upoznale, kod Esperance."
Trebalo je da protestvujem ili da je pitam kako to
misli. Umesto toga ja bez ikakve sumnje prihvatih da
jo uvek nisam budna i da smo se upoznale kod
Esperance.
Seanj'a, zamaglj'ene misli, vizije ljudi, mesta,
poee da se polako pojavljuju... Pojavi se jedna ista
misao: jednom sam sanjala da sam je upoznala. To je
bio san i zato nikada nisam razmiljala o tome kao o
stvarnom dogaaj'u. U trenutku kada sam to shvatila,
setila sam se Klare.
"Naravno da smo se upoznale," rekoh trijumfalno.
"Ali smo se upoznale u snu, tako da ti nisi stvarna. Ja
sigurno i sada sanjam i zbog toga mogu da te se
seam."
Uzdahnuh, zadovoljna to je sve bilo tako lako
objanjivo, i naslonih se na jastuk. Tada se setih jo
jednog sna. Nisam mogla da se setim tano kada sam
sanjala taj san ali sam ga se setila jasno, kao nekog
dogaaja koji se stvarno zbio. U tom snu, Dilaja me je
upoznala sa Klarom. Opisala ju je kao najdrutveniju
od svih ena sanjaa. "Njeni prijatelji j'e oboavaju,"
rekla mi je tada Dilaja.
Klara iz tog sna je bila visoka, snana i obla.
Posmatrala me je paljivo kao to bi neko posmatrao
primerak nepoznate vrste, otvorenih oiju i nervoznog
osmeha. I pored njenog ispitivakog pogleda, mnogo
mi se svidela. Njene zelene oi su bile pametne i
nasmejane. Ono to mi se najvie urezalo u pamenje je
to da me je posmatrala bez treptanja, kao maka.
"Ja znam da je ovo samo san, Klaro," ponovih kao
da sama sebe uveravam u to.
"Ne, ovo nije samo san. Ovo je poseban san."
usprotivi se ona energino. "Grei to neguje takve
misli. Misli imaju mo; mora da bude paljiva sa
njima."
"Ti nisi stvarna," insistirala sam napetim, piskavim
glasom. "Ti si san. Zato ne mogu da te se setim kada
sam budna."
Moja tvrdoglava upornost je nasmejala Klaru.
"Nikada nisi ni pokuala da me se seti," najzad
objasni. "Nije bilo smisla, nisi imala razloga. Mi, ene,
smo bolesno praktine. To je naa velika mana ili
velika vrlina.
111

Florinda Doner

Htela sam da je pitam koji je bio praktian aspekt naeg

sadanjeg susreta, ali ona me preduhitri.
"Poto sam pred tobom, treba da me se seti. I setie
se." Ona se sae i upilji u mene svojim maijim pogledom.
Zatim ree, "I nee me vie zaboraviti. arobnjaci koji su
mene odgajali govorili su da eni treba po dva od svega, da
bi mogla to da uvrsti. Dva puta da vidi neto, dva itanja
neega, dva straha, i.t.d. Ti i ja smo se do sada srele dva
puta. Sada sam vrsta i stvarna."
Da bi mi pokazala koliko je vrsta i stvarna, ona zavrnu
rukave i napnu bicepse. "Pipni," ree.
Kikoui se, opipah njene miie. Bili su tvrdi i razvijeni.
Delovali su vrlo stvarno. Takoe sam morala da opipam
njene butine i listove.
"Ako je ovo poseban san," rekoh oprezno, "ta ja radim u
njemu?"
"ta god ti je srcu drago," ree ona. "Za sada radi
dobro. Ja, meutim, ne mogu da te vodim jerja nisam tvoj
uitelj sanjanja. Ja sam samo debeljuca koja se u stvari
brine o ostalim veticama. Moja koleginica Dilaja je ta koja
te je donela na svet arobnjaka, ba kao babica. Ali nije te
ona piva nala nego Florinda."
"Ko je Florinda?" zakikotah se nekontrolisano. "I kada
me je ona nala?"
"Florinda je jo jedna vetica," ree Klara jednostavno,
zatim i ona poe da se kikoe. "Upoznala si je. Ona te je
uvela u svoj san u Esperancinoj kui. Sea li se
piknika?"
"Aha," uzdahnuh odobravajui. "Misli na onu visoku
enu sa hrapavim glasom?" Obradovah se. Oduvek sam se
divila visokim enama.
"Visoka ena hrapavog glasa," potvrdi Klara. "Ona te je
pronala, pre nekoliko godina, na zabavi na kojoj si bila sa
momkom. Luksuzna veera u Hjustonu, Teksasu, u kui
jednog bogataa, trgovca naftom."
"ta bi jedna vetica radila na takvoj zabavi?" upitah.
A onda shvatih o emu ona pria i oduzeh se. Iako se
nisam setila da sam videla Florindu, svakako nisam
zaboravila tu zabavu. Ila sam sa prijateljem koji je leteo iz
Los Anelesa svojim privatnim avionom, samo da bi posetio
tu zabavu i vratio se sledeeg dana. Ja sam mu bila
prevodilac jer je tamo bilo nekoliko Meksikih biznismena
koji nisu govorili engleski.
112

BITIUSATiJAMJU

"Isuse!" rekoh uzbudeno. "Kakav neobian obrt

dogaaja!" Ja opisah Klari tu zabavu, do najsitnijih
detalja. To je bila moja prva poseta Teksasu. Ponaala
sam se kao neka iparica koja juri filmske zvezde.
POjila sam u mukarce, ne zato to su biJi lepi nego zato
to su izgledali neobino, sa svojim stetson eirima, u
odelima pastelnih boja i kaubojskim izmama. Domain
zabave je unajmio zabavljae. Postavili su binu i
upriliili ou, dostojan Las Vegasa. U scenografiji nonog
kluba, napravljenoj samo za tu priliku. Sve je tretalo
od glasne muzike i reflektorskog osvetljenja. I hrana je
bila fantastina.
"Ali zato je Florinda ila na takvu zabavu?" upitah.
"Svet arobnjaka je neto najudnije to postoji,"
ree Klara misteriozno. Onda je skoila, ne pomaui
se rukama, iz sedeeg stava u stojei. Koraala je
napred, nazad, po sobi ispred moje prostirke.
Izgledala je sjajno u punoj, tamnoj suknji, kaubojskoj
dins jakni sa arenim aplikacijama na leima i kmtim
kaubojskim izmama. Jedan australijski eir, navuen
nisko na elo, kao zatita od jakog podnevnog sunca,
upotpunjavao je njen ekscentrian, neobian izgled.
"Kako ti se svia moj imid?" upita ona, zastavi
ispred mene. Lice joj je zrailo veseljem.
"Jako mi se svia," rekoh. Ona je zaista imala
dovolj'no samopouzdanja i stila da moe da nosi bilo
kakvu garderobu. "Vrlo j'e moderno."Ona kleknu pored
mene na prostirku i ree poverljivim tonom, "Dilaja mi
strano zavidi. Nas dve se stalno takmiimo u tome
koja od nas dve e da smisli otkaeniju varijantu. Mora
biti luckasto ali ne i glupo." utala je neko vreme,
posmatrajui me zamiljeno. "I ti moe da se
takmii," ponudi mi ona. "eli li da nam se pridmi
u toj igri?"
Ja potvrdih a ona mi izrecitova pravila igre.
"Originalnost, praktinost, niska cena i bez
egocentrinosti," ree. Ustade ponovo i napravi jo
nekoliko kmgova po sobi. Nasmeja se, sedajui opet
pored mene i ree, "Florinda misli da treba da te
nagovorim da i ti uestvuje. Ona kae da je na onoj
zabavi videla da ti ima smisla za praktino odevanje."
Jedva je uspela da zavri reenicu, guei se od
smeha.
"Da li je Florinda priala 'sa mnom to vee?" upitah,
gledajui je lukavo i pitajui se da li e mi rei ono to
sam ja izostavila iz svoje prie, informaciju koju nisam
bila voljna da dam.
113

Florinda Doner

Klara zatrese glavom i nasmei se odsutno, kako bi me

odvratila od daljih pitanja u vezi te zabave.
"Kako je Dilaja dospela na ono krtenje u Nogalesu, u
Arizoni?" upitah, prebacujui temu na dogaaje sa druge
zabave.
"Florinda ju je tamo poslala," priznade Klara, gurajui
kosu pod svoj australijski eir. "Uspela je da ue tako to je
svima govorila da je dola sa tobom."
"ekaj malo!" prekidoh je. "Ovo nije san. ta ti to
pokuava?"
"Pokuavam da te poduavam," ree Klara, jo uvek
neobaveznim tonom. Glas joj je bio ravan, skoro
nezainteresovan. Nije izgledala zainteresovano za utisak koji
su njene rei ostavljale na mene ali me je paljivo
promatrala kada je rekla, "Ovo jeste san. Nas dve priamo
u tvom snu jer i ja sanjam tvoj san."
To to su me njene udne izjave smirivale je bio dokaz
da sanjam. Umirila sam se i prispavalo mi se. Bila sam u
stanju da prihvatim situaciju takvu kakva je. ula sam sebe
kako govorim a glas je izlazio iz mene nezavisno od moje
volje. "Nema nikakvog naina na koji je Florinda mogla da
sazna za moj put u Nogales," rekoh. "Prihvatila sam poziv
svoje prijateljice u poslednjem trenutku."
"Znala sam da ovo nee moi da razume," uzdahnu
Klara, zatim me pogleda u oi i izjavi, paljivo odmeravajui
rei, "Florinda je tvoja majka vie nego to je to bila bilo koja
majka koju si imala."
Njena izjava mi je zvuala apsurdno ali nisam mogla
nita da izustim.
"Florinda te osea," nastavi Klara. U oku joj se pojavio
vragolasti sjaj kada je dodala, "Postoji radar koji ona koristi.
U svakom trenutku zna gde si ti."
"Kakav radar?" upitah, odjednom kompletno otrenjena.
Pomisao na to da neko moe uvek znati gde se ja nalazim me
je ispunila uasom.
"Njena oseanja prema tebi su njen radar," objasni
Klara jednostavno. Glas joj je bio tako blag i harmonian da
su svi moji strahovi nestali.
"Kakva oseanja?"
"Ko to zna, dete?" ree ona zamiljeno. Ona podie
kolena, obgrli ih rukama i nasloni bradu na njih. "Ja nikada
nisam imala ovakvu erku."Moje raspoloenje se naglo
promeni iz smirenosti u zebnju. U moj uobiajeno
racionalni, promiljeni nain razmiljanja. Poeh da
114

BITIUSAIUAfUU

mislim o svim implikacijama Klarine izjave. I ba ta

racionalna analitinost mi ponovo ubaci crva sumnje.
Ovo nikako nije mogao biti san. Bila sam budna; moja
koncentracija je bila suvie jaka da bi bilo drugaije.
Utonuh dublje u jastuk i zatvorih oi, ali ne sasvim.
Kroz trepavice sam posmatrala Klaru, pitajui se da li
e njen lik polako da izbledi onako kako ljudi i prizori
blede u snovima. To se meutim nije dogodilo. Uverila
sam se tako da sam ja sasvim budna kao i Klara.
"Ne, nismo budne, ni ti ni ja," suprotstavi se ona,
ponovo ulazei u moje misli.
"Ali ja mogu da govorim," rekoh opravdavajui
moju tvrdnju da sam budna.
"Jaka stvar!" zakikota se ona. "Sada u da uradim
neto to e da te probudi, pa moe da nastavi
razgovor zaista budna." ona paljivo naglasi poslednju
re, namerno joj dajui preteranu zvunost.
"ekaj. ekaj Klara," zavapih. "Daj mi malo
vremena da se prilagodim na sve ovo." Vie sam se
plaila ta bi to ona mogla da mi uradi nego to mi je
smetala neizvesnost.
Ignoriui moje molbe, Klara ustade i dohvati bokal
sa vodom sa niskog stoia. I dalje se kikoui, ona se
nae nad mene, drei bokal iznad moje glave. Ja
pokuah da se otkotrljam u stranu ali nisam mogla. Telo
me nije slualo, kao da sam bila zalepljena za prostirku.
Pre nego to je zaista sipala vodu, ja osetih prskanje
hladne vode na licu. Ta hladnoa, ak vie nego
mokro, izazva neverovatnu reakciju. Prvo je Klarino
lice postalo zamueno, kao to talasii namrekaju
povrinu vode. Zatim se taj oseaj' hladnog premestio
na moj' stomak i povukao me unutra, kao kada se
izvrne arapa... Moja poslednja misao je bila da u se
udaviti u bokalu vode. Mehurii tame su me okretali i
okretali, sve dok nije nastao potpuni mrak.
Kada sam dola sebi, nisam vie leala na prostirci
na podu nego na kauu, u dnevnoj sobi. Dve ene su
stajale u podnoj'u kaua, radoznalo piljei u mene.
Florinda visoka, sedokosa ena sa hrapavim glasom,
sedela je pored mene, pevuei neku uspavanku, bar je
meni tako zvualo, i rmlujui me po kosi, Iicu i rukama,
vrlo neno.
115

Florinda Doner

Njen dodir i zvuk njenog glasa, zadrae me da ne

ustanem. Samo sam leala tako, gledajui njene oi
netremice. Bila sam sigurna da je to jo jedan od mojih ivih
snova koji uvek ponu kao snovi a zavre se kao komari.
Florinda mi je govorila da treba da je gledam u oi. Njene rei
su dolazile do mene bez zvuka, kao leptiri. To to sam
videla u njenim oima, ta god da je bilo, ispunjavalo me je
poznatim oseanjem iracionalnim, podmuklim strahom koji
sam doivljavala u svojim komarima. Skoih sa kaua i
potrah ka vratima. To je bila automatska, instiktivna
reakcija koju sam uvek doivljavala u komarima.
"Neboj
se,
draga
moja,"
reevisokaena,poavizamnom. "Opusti se. Mi smo svi tu
da ti pomognemo. Nema potrebe da bude toliko
uznemirena. Povredie svoje malo telo izlaui ga
bespotrebnim strahovima. Zaustavila sam se kod vrata, ne
zato to meje ona ubedila da ostanem ve zato to nisam
mogla da ih otvorim. Izbezumljeno sam cimalaprokleta
vrata, napred nazad; nisu htela dapopuste. Visoka ena je
bila tik iza mene. Poeh da se tresem. Drhtala sam tako
jako da me je celo telo bolelo a srce mi je tuklo
neravnomernim glasnim udarima, tako da sam ekala da
svakog asa iskoi iz mojih grudi.
"Nagale!" visoka ena viknu preko ramena. "Trebalo bi
neto da uini. Ona e umreti od straha." Nisam videla
komeje to rekla ali sam, u svojoj divljoj potrazi za izlazom,
primetila druga vrata na drugom kraju sobe. Bila sam
sigurna da imam jo toliko snage da stignem do njih ali me
noge izdadoe. Kao da je ivot ve napustio moje telo, srozah
se na pod. Poslednji uzdah se ote iz mojih plua. enine ruke
se spustie oko mene kao orlova krila. Ona me pridie, stavi
svoja usta na moja i udahnu mi vazduh u plua.
Polako, moje telo se opustilo, rad srca se normalizovao.
Ispuni me udna mirnoa koja se ubrzo pretvori u divlje
uzbuenje. To nije bila posledica uplaenosti ve njenog
daha. Bio je vm i pekao mi je grlo, plua, stomak, prepone
i dalje, sve do ruku i nogu. U trenu, shvatih da je ta ena
bila ista kao ja, samo via, visoka kao to sam ja elela da
budem. Osetih iznenada takvu ljubav prema njoj da sam
uradila neto suludo: strastveno sam je poljubila.
Osetila sam kako se njene usne izvijaju u osmeh. Ona
odmaknu glavu i nasmeja se. "Ovaj mali pacov me je
poljubio," ree okrenuvi se prema ostalima.
116

BITIUSANJAIUU

"Ja sanjam!" uzviknuh i izazvah opti smeh. Ja

poeh takoe da se smejem. Medutim, ve posle
nekoliko trenutaka vratih se u svoje uobiajeno stanje
postiena, posle jednog od mojih napada i ljuta jer sam
razotkrivena.
Visoka ena me zagrli. "Ja sam Florinda," ree i
podie meu naruje, ljuljukajui me kao bebu. "Ti i ja
smo iste. Ti si mala koliko bih ja volela da budem. Nije
prednost biti visok. Niko ne moe da te Ijuljuka. Ja
imam metar i osamdeset pet.""Ja sam visoka metar i
ezdeset," rekoh, i obe se nasmejasmo jer smo se
savreno razumele. Ja sam u stvari malo nia od sto
ezdeset ali uvek zaokruim cifru. Bila sam sigurna da
je Florinda via nego to je rekla ali i ona zaokruuje
cifru, samo na nie. Ja sam joj ljubila obraze i oi. Volela
sam je Ijubavlju koja mi je bila nerazumljiva; bilo je to
oseanje neumrljano strahom ili oekivanjem. Bila je to
ljubav koja se osea u snovima.
Florinda se tiho kikotala, kao da se slae sa mnom.
Neuhvatljivo svetlo u njenim oima, belina njene kose,
bilo je to kao neko daleko seanje. Oseala sam se kao
da je poznajem od kako sam se rodOa. Palo mi je na
pamet da deca koja vole svoje majke moraju biti
izgubljena deca. Deija ljubav u spoju sa divljenjem
majinom fizikom biu mora da rezultuje oseajem
potpune ljubavi, kao to je ljubav kakvu sam j'a osetila
prema ovoj visokoj, misterioznoj eni.
Ona me spusti. "Ovo je Karmela," ree, okrenuvi
me prema prelepoj, tamnookoj i tamnokosoj' eni. Crte
njenog lica su bile nene a koa savreno glatka. Imala
je meko bledilo nekoga ko ne izlazi mnogo iz kue.
"Ja samo izlaem telo meseevoj svetlosti," apnu
mi ona na uvo kada me je zagrlila. "Trebalo bi i ti to da
radi. Nije dobro mnogo biti na suncu. Nije zdravo za
kou."
Prepoznala sam njen glas vie nego bilo ta drugo.
To je bila ista ona ena koja mi je postavljala sva ona
direktna, lina pitanja na pikniku. Seala sam je se
kako je sedela. Tada mi je izgledala mala i krhka. Na
moje iznenaenje, bila j'e zapravo bar deset
santimetara via od mene. Njeno telo je bilo miiavo i
snano te sam se pored nje osetila inferiornom.
Florinda mi prebaci mku preko ramena i povede me
do druge ene koja je stajala kraj kaua kada sam se
probudila. I ona je bila miiava i snana ali ne tako
visoka kao Florinda. Nije bila klasino lepa crte
117

Florinda Doner

njenog lica su bile prejake

ali je bilo u njoj neeg
upadljivog, veoma atraktivnog, ukljuujui i blagu senku
tanke linije dlaica nad gornjom usnom koje oigledno nije
marila da depilira ili blajha. Osetila sam ogromnu snagu u
njoj, energiju koja je bila pod potpunom kontrolom ali ipak
prisutna.
"Ovo je Zoila," ree Florinda.
Zoila ne napravi nikakav pokret. Nije se ni rukovala niti
me je zagrlila. Karmela se nasmeja i ree umesto nje:
"Drago mi je to te ponovo vidim."
Zoiline usne se izvie u najlepi mogui osmeh, pokazujui
pravilan niz velikih, belih zuba. Kada me je njena duga,
tanka mka na kojoj je svetlucalo prstenje sa dragim
kamenjem dotakla po obrazu, shvatih da je to ona ena ije
je lice na pikniku bilo sakriveno iza pramenova razbaruene
kose. Ona je izvezla belgijsku ipku oko platnenog arava na
kojem smo tada sedeli.
Tri ene me okmie i rekoe mi da sednem na kau.
"Prvi put kada smo te srele, ti si sanjala," ree Florinda.
"Tako da nismo imale vremena da porazgovaramo. Ovoga
puta, meutim, ti si budna pa moe da nam pria o
sebi."
Htela sam da je prekinem i kaem da je ovo san a da
sam im tada na pikniku, budna ili ne, rekla sve o sebito je
bilo vredno panje."Ne, ne. Grei," ree Florinda, kao da
sam ja i izgovorila to to sam pomislila. "Ti si sada potpuno
budna. A mi samo hoemo da ujemo ta si radila od naeg
poslednjeg susreta do sada. Posebno bismo volele da nam
ispria o Isidoro Baltazaru."
"Znai ovo sada nije san?" upitah stidljivo.
"Ne, ovo nije san," uveri me ona. "Sanjala si pre
nekoliko minuta ali ovo je drugaije."
"Ja ne vidim nikakvu razliku."
"To je zato to si dobar sanja," objasni ona. "I sama si
priala da su tvoji komari stvarni."
Celo telo mi se zategnu od napetosti, ali kao da je
znalo da ne bi izdralo jo jedan napad straha, odustade.
Moje telo se prepusti trenutku. Zatim ispriah enama ono
to sam ranije priala i prepriavala Marianu Aurelianu i g.
Floresu ali sam se ovoga puta prisetila i nekih detalja koje
sam ranije potpuno previdela, kao to su dve strane Isidoro
Baltazarovog lica, dva razliita raspoloenja koja su se
simultano odvi
118

BITIUSATiJATiJU

jala a videla su mu se jasno u oima. Levo je bilo

ozbiljno i opasno a desno prijateljsko, otvoreno.
"On je opasan ovek," nastavih, poneta svojim
observacijama. "On ima neobinu mo da usmerava
dogaaje na koju god stranu hoe, dok on sam ostaje
izvan deavanja, gledajui kako se dragi migolje."
ene su bOe oduevljene mojom priom. Florinda mi
dade znakda nastavim.
"Ono to ljude ini podlonim njegovom armu je to
da j*e on velikoduan," nastavih. "A velikodunost je
moda jedina vrlina kojoj ne moemo da odolimo jer
smo oduzete bez obzira na nae poreklo." Shvativi ta
govorim, naglo uutah i pogledah ih zbunjeno.
"Ne znam ta mi je naspelo." pokuah da se izvinim.
"Zaista ne znam zato sam ovo rekla. Ja uopte nisam
razmiljala o Isidoro Baltazaru na ovaj nain. To nisam
ja. Ja ak nisam ni sposobna za ovakav nain
rasuivanja."
"Nije vano, dete, odakle ti te misli," ree Florinda.
"Oigledno se ukljuuje u sam izvor. Svi to rade
ukljuuju se u izvor ali treba da bude arobnjak da bi
toga bio svestan."
Nisam razumela ta je pokuala da mi kae. Ja opet
pokuah da se izvinim to nisam drala svoj dugaki
jezik za zubima.
Florinda se nasmeja i zagleda se zamiljeno u mene.
Ponaaj se kao da si u snu. Budi hrabra i nemoj da se
izvinjava," ree.
Oseala sam se glupo, nesposobna da odredim ta
oseam. Florinda klimnu glavom, kao da se slae, zatim
se okrete svojim prijateljicama i ree, "Ispriajte joj o
nama."
Karmela proisti grlo i ree, ne gledajui u mene,
"Nas tri i Dilaja smo jedinica, grupa. Mi se bavimo
svetom svakodnevice."
Paljivo sam sluala svaku re ali nita nisam
razumela.
"Mi smo grapa arobnjaka koj'a se bavi ljudima,"
objasni Karmela. "Postoji jo jedna grapa arobnjaka ali
ona se uopte ne bavi ljudima." Ona uze moju ruku u
svoju i stade da ispituje moj dlan, zatim ga neno
zatvori u pesnicu i dodade, "Uopteno govorei, ti si kao
i mi. To znai da ti moe da se bavi ljudima. Najvie
lii na Florindu." ona napravi krau pauzu pa ree, sa
snenim pogledom, ono to mi je Klara ve rekla.
"Florinda te je pronala. Zbog toga, dok si u svetu
arobnjaka, ti pripada njoj. Ona e te voditi i paziti na
tebe." Njen glas je bio tako siguran da sam se bacila u
brigu.

119

Florinda Doner

"Ja nikome ne pripadam," rekoh. "I ne treba mi

niko da se brine o meni." Moj glas je zvuao napeto,
neprirodno i nesigurno.
ene su me gledale, smeei se u tiini.
"Mislite da meni treba vostvo?" upitah prkosno,
gledajui od jedne do dmge. Oi su im bile
poluotvorene a svakoj je na usnama bio isti, zamiljen
osmeh. Neprimetno su klimnule glavama, ekajui da
ja dovrim ono to sam poela da priam. "Mislim da
se sasvim dobro snalazim u ivotu i bez toga." zavrih
neubedljivo.
"Sea li se ta si radila na zabavi na kojoj sam te
pronala?" upita me Florinda.
Pogledah je iznenaeno a Karmela mi apnu na
uvo, "Ne brini, ti uvek moe za sve da nae
objanjenje." Ona mi pripreti prstom, nimalo
uznemirena. Uhvati me panika pri pomisli da bi one
mogle znati kako sam se na toj zabavi etala gola pred
mnotvom ljudi.
Do tog trenutka ja sam bila, ako ne ponosna na
svoje udno ponaanje, ono bar tolerantna prema
sebi. Za moj nain miljenja, to to sam uradila na toj
zabavi je bila manifestacija spontanosti moje linosti.
Prvo sam dugo jahala sa domainom, u veernjoj haljini
i bez sedla, da bih mu dokazala poto me je on
izazvao, kladei se da ja to neu moi da umem da
jaem isto tako dobro kao i bilo koji kauboj. Imala sam
ujaka u Venecueli koji je imao farmu pastuva i nauila
sam da jaem jo kada sam bila sasvim mala. Poto
sam dobila opkladu, oamuena od jahanja i alkohola,
ja sam otila da se okupam u njegovom ogromnom
bazenu, gola.
"Ja sam bila pored bazena kada si ti dola gola,
golcata," ree Florinda, oigledno upoznata sa mojim
mrslima. "Oeala si se o mene svojim golim butinama.
Sve si okirala, ukljuujui i mene. Svidela mi se tvoja
hrabrost. Pre svega mi se svidelo to to si gola prela
skroz sa drugog kraja bazena samo da bi se oeala o
mene. To sam shvatila kao znak da mi duh ukazuje na
tebe."
"To ne moe biti istina," promrmljah. "Da si bila na
toj zabavi ja bih te se seala. Ti si suvie upadljiva i
visoka da bi prola neprimeena." To nisam rekla kao
kompliment. elela sam da uverim sebe da sam
prevarena i izmanipulisana.
"Meni se svidelo to to si se ti ubijala da bude
zapaena," nastavi Florinda. "Ponaala si se kao klovn
da bi privukla panju na sebe po svaku cenu, posebno
kada si se popela na sto i zaigrala, tresui dupetom dok
je domain urlao iz sveg glasa."
120

BlTIUSATiJATUU

Umesto da me postidi, njena primedba mi donese ogromno

olakanje. Osetih se osloboenom. Tajna je bila otkrivena. Tajna koju se
nikada ne bih usudila da priznam: da sam se ja pravila vana i da sam
bila spremna du uinim bilo ta kako bih skrenula panju na sebe.
Laknulo mi je i osetih se skromnije i manje ugroeno. Meutim, plaila
sam se da to novo raspoloenje nee dugo potrajati. Znala sam da
otkria i saznanja do kojih doem u snovima nikada ne preive. Ali
moda je Florinda bila u pravu. Moda ovo ipak nije bio san, i moj novi
pogled na svet e izdrati.
Izgleda da su bile upuene u moje misli, poto sve tri ene
zaklimae glavama, potvrdno. Umesto da me to ohrabri, ja se osetih jo
nesigurnije. Kao to sam se i plaila, moje novo raspoloenje nije dugo
potrajalo. Zaas sam bila ispunjena goruim sumnjama. Trebao mi je
predah."Gde je Dilaja?" upitah.
"Ona je u Oaksaki," ree Florinda i dodade, "Ona je bila ovde samo da
bi te pozdravila."Mislila sam da u, ako promenim temu, doi do predaha
i do prilike da malo povratim snagu. Ali sada se pojavilo neto sa ime
nisam imala snage da izaem na kraj. Nisam mogla direktno da optuim
Dilaju kako bih to inae uinila sa bilo kim da me je slagala u cilju
manipulacije. Nisam mogla da joj kaem kako sumnjam da su me one
omamile i prenosile me iz sobe u sobu dok nisam bila pri svesti.
"To to ti pria je apsurdno, Florinda," izgrdih je. "Ne mogu da
verujem da oekuje od mene da to ozbiljno shvatim." Grizui usnu,
gledala sam je dugo i odluno. "Znam da se Dilaja krije u jednoj od
soba."
Florindine oi su mi govorile da je ona razumela moju dilemu.
"Nema drugu opciju osim da me ozbiljno shvati," ree ona blagim ali
odlunim glasom.
Okrenuh se dragim enama, nadajui se nekakvom odgovoru. Bilo
emu to bi olakalo moju bojazan.
"Kada te neko vodi, vrlo je lako sanjati," ree Karmela. "Jedina
nezgoda je to to taj neko mora da bude nagal."
"Sve vreme sluam o nagalu," rekoh. "ta je nagal?"
"Nagal je arobnjak velike moi, koji moe da vodi druge arobnjake
u i kroz tamu," objasni Karmela. "Ali nagal lino ti je sve to ispriao
malopre. Zar se ne sea?"

Florinda Doner

Florinda primeti kako mi se lice gri u pokuaju da

se prisetim i ree, "Srvari koje se deavaju u
svakodnevnom ivotu se lako setimo. Imamo mnogo
prilika da to vebamo. Dogaaji koji su nam se desili u
snu, sasvim su druga pria. Moramo dobro da se
potrudimo da ih prizovemo u seanje, prosto zato to
ih telo uskladitava na drugom mestu."
"Kada
se
radi
sa
enama
koje
nemaju
somnambulistike mozgove kao to je tvoj," ree ona,
"lekcije sanjanja poinju tako to one moraju da
nacrtaju mapu svog tela a to je teak posao koji otkriva
gde, u kom delu tela su skrivene vizije snova."
"Kako se crtaju te mape, Florinda?" upitah, iskreno
zainteresovana.
"Sistematski
se
tapkanjem
obeleava
svaki
santimetar tela," ree ona. "Ali ne mogu nita vie o
tome da ti kaem. Ja sam tvoja majka a ne tvoj uitelj
sanjanja. Ona preporuuje mali drveni eki za
obeleavanje tela. I preporuila bi ti da obelei samo
noge i bokove. Vrlo je redak sluaj da telo uskladiti
takva seanja u grudima ili stomaku. Ono to je
uskladiteno u grudima, stomaku i leima, su seanja
iz svakodnevnog ivota. Ali to je druga tema.
"Sve to sada treba da te interesuje je to da je
pamcenje snova u vezisa fizikim pritiskom na to mesto
gde je seanje uskladiteno. Ako, na primer, obelei
svoju vaginu, pritiskom na klitoris e se setiti ta ti je
Mariano Aureliano rekao," zavri ona veselom
jednostavnou.
Buljila sam u nju zbunjeno, zatim se zakikotah,
nervozno i grevito. Nisam imala nameru bilo ta da
pritiskam.
Florinda se takoe nasmeja veselo, uivajui u mojoj
zbunjenosti. "Ako nee ti," pripreti mi, "onda u
jednostavno zamoliti Karmelu da to uradi umesto tebe."
Okenuh se prema Karmeli. Ona me, uz osmeh koji
je bio na ivici praskanja u smeh, uveri da e ona zaista
da pritisne moju vaginu umesto mene.
"Nema potrebe!" uzviknuh uasnuto. "Setila sam se
svega!" I zaista sam se setila. I to, ne samo onoga to
mi je Mariano Aureliano rekao, ve i drugih dogaaja.
"Da li je g. Aureliano..."
"Klara ti je rekla da ga zove nagal Mariano
Aureliano," prekide me Karmela usred reenice.
122

BITIUSAHJAHJU

"Snovi su vrata koja vode u nepoznato," ree

Florinda, milujui me po glavi. Nagali vode posredstvom
snova. A in sanjanja sa svrhom je put arobnjaka.
Nagal Mariano Aureliano ti je pomogao da ue u
snove koje smo svi mi sanjali."
Zatreptala sam, protresla glavom i naslonila se na
jastuie na kauu, okirana apsurdnou svega to
sam se setila.
Setila sam se da sam sanjala o njima pre godinu
dana, u Sonori. Bio je to san koji je, mislila sam,
trajao beskrajno dugo. U tom snu upoznala sam Klaru,
Nelidu i Hermelindu: drugi tim, sanjae. One su mi
rekle da je voa njihovog tima Zuleika ali da o njoj jo
uvek ne mogu da sanjam.
Kada sam se setila tog sna, postalo mi je jasno da
meu svim tim enama nijedna od njih nije vie ili
manje vana. Ona koja je voa, u svakoj od gnipa,
voa je samo na osnovu efikasnosti, nikako na osnovu
moi, prestia ili uspeha. Nisamznala zato ali sam bila
uverena da sve to je njima vano jesu duboke
uzajamne simpatije koje su gajile jedna prema drugoj.
U tom snu su mi svi priali da je Zuleika moj uitelj
sanjanja. To je bilo sve ega sam mogla da se setim.
Kao to je Klara rekla, trebalo mi je da ih vidim ili
sanjam jo jednom da bi uvrstila svoju predstavu o
njima. Za sada su bile samo bestelesna seanja.
Jedva sam ula Florindu kada je rekla e mi, posle
nekoliko pokuaja, biti sve lake da se prebacujem iz
seanja na svoje snove u san koji sanjam a zatim i u
normalno budno stanje.
Zauh Florindu kako se kikoe ali se nisam vie
nalazila u sobi. Bila sam napolju, hodajui kroz estar.
Koraala sam sporo i oprezno, nevidljivom stazom jer
nije bilo nikakvog svetla ni meseine nitizvezda na nebu.
Povuena nekom nevidljivom silom, zakoraih u
veliku sobu. Unutra je bilo mrano, osim to su se
videle linije svetla koje su se kretale od zida do zida,
prelazei preko lica ljudi koji su sedeli u dva kruga u
unutranjem i spoljanjem kragu. Svetlo postade jae
za trenutak a onda opet slabije, kao da se neko od
njih igrao prekidaem za struju, ukljuujui i
iskljuujui ga.
Prepoznala sam Mariana Aureliana i Isidoro
Baltazara koji su sedeli naslonjeni ledima jedan na
dragog, u sredini unutranjeg kruga. Nisam dobro
raspoznavala lica ali sam ih prepoznala po energiji. Nije
123

Florinda Doner

to bila energija jasnija ili drugaija od one koju su emitovali

ostali. Bilo je, nekako, vie. Bila je ogromna. Bio je to jedan
divan, veliki grumen neiscrpnog sjaja.
Sobu obasja bljetavilo. Stvari dobie ivost, svaki oak
ili ivica, tvrdou. Tolika je bila jasnoa u toj prostoriji da je
sve stajalo zasebno, izdvojeno, pogotovo one linije svetla
koje su bile vezane za ljude u kmgu ili su iz njih izvirale.
Ljudi su svi bili meusobno povezani svetlosnim linijama i
izgledali su kao spojevi neke dinovske paukove mree. Svi
su meusobno komunicirali, bez rei, kroz to svetlo. Bila
sam uvuena u tu tihu, elektrinu tenziju tako da sam i ja
postala, na kraju, deo te svetlosne mree."ta e se
dogoditi?" upitah, pogledavi gore u Florindu. Bila sam
ispruena na kauu, glave u njenom krilu.
Ona mi ne odgovori. Ni ona, ni Karmela ni Zoila koje su
sedele pored nje, zatvorenih oiju. Nekoliko puta sam
ponovila svoje pitanje ali sve to sam ula je bilo tiho disanje
ove tri ene. Bila sam sigurna da su spavale ali sam ipak
oseala njihove poglede na sebi. Tama i tiina, kretali su se
kroz kuu kao neto ivo, donosei sa sobom ledeni vetar i
miris pustinje.
124

IX

resui se od hladnoe, jo vie se umotah u ebe i

uspravih se u sedei poloaj. Bila sam u
nepoznatom krevetu, u nepoznatoj sobi u kojoj su
se nalazili samo taj krevet i noni stoi pored njega.
Ipak, sve oko mene mi je izgledalo poznato. Nisam,
meutim, mogla da odredim zato mi je sve to
delovalo toliko poznato. Moda jo uvek spavam,
pomislih. Kako da znam da ovo nije san? Naslonih
ponovo glavu na jastuk. Leala sam tako, sa rukama
pod glavom, i razmiljala o bizarnim dogaajima kojima
sam prisustvovala polusnovima, poluseanjima a koji
su mi sada promicali kroz glavu.
Naravno, sve je to poelo pre godinu dana kada
sam dola kod isceliteljke, sa Dilajom Flores. Ona je
tvrdila da j"e piknik kome sam tada prisustvovala bio
san. Ja sam joj se smejala i njene rei odbacila kao
apsurdne.
Meutim, ona je bila u pravu. Sada mi je bilo jasno
da je taj piknik bio san. Nije to bio moj san, ve san koji
su ostali sanjali a u koji sam ja bila pozvana, kao gost.
Moja greka j'e bila u tome to sam sve vreme uporno
pokuavala to da poreknem, da razotkrijem kao
prevaru i ne znajui ta bih podrazumevala pod
pojmom prevare. Sve to sam time postigla bilo je da
blokiram taj dogaaj u svom seanju tako da ga vie
nisam bila svesna.
Ono to je trebalo da uinim je da prihvatim
injenicu da svi mi imamo kolosek za snove. Kolosek po
konie samo snovi idu. Da sam se potrudila da se setim
sna koji sam imala u Sonori, ak i prihvatajui ga
iskljuivo kao san, uspela bih da zadrim udesan
doivljaj koji se desio dok je san o pikniku bio sanjan.
125

Florinda Doner

to sam vie razmiljala o tome i o svim drugim

stvarima koje su mi se deavale, to sam se neprijatnije
oseala. Ono to me je najvie iznenadilo je bilo to da nisam
stvarno bila uplaena od tih ljudi koji su, iako uvek puni
podrke, predstavljali gmpu koja je zastraujua u svakom
pogledu. I, iznenada mi je svanulo da je razlog zbog koga ih
se nisam plaila leao u tome to sam ih odlino poznavala.
Dokaz je bio to to su mi oni sami izrazili oseanje, udno ali
prijatno, koje sam imala da sam se vraala kui.
im sam formulisala sve ove misli, odmah sam ih odbacila
i poela ozbiljno da se pitam da li sam ja moda mentalno
nestabilna te su oni pronali nain da se na to usmere i
poveaju tu nestabilnost. Ozbiljno i sistematski, ila sam u
mislima kroz istoriju svoje porodice, u pokuaju da se setim
svega to sam ikada ula o sluajevima duevnih bolesti.
Postojala je pria o jednom deda ujaku koji je, sa
biblijom u mci, stajao na ulici i propovedao. Zatim, moji
pradeda i deda su, na poetku prvog, odnosno drugog
svetskog rata, obojica izviili samoubistvo, shvativi da je za
njih sve izgubljeno. Jedna moja baba je sebi prosvirala glavu
kada je shvatila da je izgubila svoju lepotu i seksepil.
Htela sam da verujem da sam svoje oseanje emotivne
izdvojenosti nasledila od ovih svojih ludih predaka. Uvek sam
verovala da mi je taj oseaj izolovanosti pomogao da
steknem hrabrost.
Ove morbidne misli su me toliko uplaile da sam iskoila iz
kreveta. Nervoznim, naglim pokretima sam se izvukla iz
ebeta. Na moje potpuno zaprepatenje, primetih da sam
umotana u debelu flanelsku pidamu. Pored toga sam
imala debele vunene dokolenice i demper na kopanje.
"Mora da sam bolesna," rekoh sama sebizaueno. "Zato bi
mi inae bilo hladno u svoj ovoj odei?" Obino uvek spavam
gola, bez obzira na klimatske uslove.
Tek tada sam primetila da je soba obasjana sunevom
svetlou koja je dolazila kroz debeli, poluprovidni prozor.
Bila sam sigurna da me je to svetlo i probudilo. Morala sam
sada da nadem kupatilo. Krenula sam prema klizeim
vratima na dragom kraju sobe, pitajui se da li ova kua
uopte ima kupatilo. I naravno, naila sam na poljski
klozet sa poklopljenom nonom posudom.
"Doavola! Ne mogu ovde da obavim nudu!" povikah.
Vrata se orvorie i Florinda ude u sobu. "Nemoj da se
nervira," ree ona, zagrlivi me. "Postoji posebno kupatilo
napolju. Ovaj klozet je relikvija iz prolosti."
126

BITIUSAMJATiJU

"Kakva srea to je jutro," nasmejah se. "Niko nee

saznati da sam ja kukavica da bih ila napolje po
mraku."
Florinda me udno pogleda, zatim skrenu pogled i
ree apatom "Odakle ti ideja da je jutro?"
"Pa, malopre me je probudilo sunce," rekoh,
pomeraj'uise prema prozoru. Zbunjeno sam gledala
napolje, u mrak
Florindino lice se razvedri, Pokuavala je da se
kontrolie, ali su joj se ramena tresla od smeha kada
mi je pokazala sijalicu koja stoji iza kreveta. Meni se
od te sijalice uinilo da vidim zrak suneve svetlosti.
"ta te ini tako sigurnom da si budna?" upita me
ona.
Ja je pogledah i rekoh,
potreba da idem u WC."

"Moja

nepodnoljiva

Ona me uhvati za ruku i ree, "Daj', da te odvedem

do kupatila, pre nego to se osramoti."
"Ne idem nigde dok mi ne kae da li sam budna ili
sanjam!" povikah.
"Kakva narav!" ree ona, saginjui glavu dok nam
se ela nisu dodirnula. Njene oi su bile iroko
otvorene.
"Ti
sanja
budna,"
ree,
paljivo
naglaavajui svaku re.
Uprkos mojoj rastuoj bojazni, ja poeh da se
smejem. Zvuk mog smeha koji se odbijao od zidova
prostorije kao daleki eho raspri moje strahove. Vie
nisam bila zabrinuta oko toga da li sanjam ili sam
budna. Sva moja panja je bila usmerena na stizanje
do kupatila.
"Gde je kupatilo?" zareah.
"Zna gde je," ree Florinda, prekrstivi rake na
gradima. Nikada nee stii na vreme, osim ako
naredi sebi da bude tamo. Ali nemoj da donese
kupatilo u svoj krevet. To se zove lenjo sanjanje,
najsigurniji nain da ukvasi krevet. Idi sama u
kupatilo, u trenutku.
Na moj uas, nisam mogla da dohvatim vrata kada
sam pokuaia. Moje noge nisu imale dovoljno
samopouzdanja da bi hodale. Polako i nesigurno, kao
da nisu mogle da se odlue kojim putem da krenu, moje
noge su se pomerale, jedna po jedna. Odbijajui da
prihvatim injeniai da nemam vie kontrolu nad svojim
nogama, pokuavala sam da ih ubrzam tako to sam
rukama dizala j'ednu po jednu nogu.
Florinda nije pokazivala interesovanje za to to se
meni deava. Oblivena suzama od fmstracije i
samosaaljenja, stajala sam kao ukopana. Moj'e usne

su se uobliile u re upomo ali zvuk nije izlazio iz

127

Florinda Doner

grla."ta je bilo?" upita me ona, neno prihvatajui

moju ruku i sputajui me na zemlju. Skinula je vunene
arape sa mojih nogu i pregledala moja stopala.
Izgledalo je kao da je sada i ona zabrinuta. Htela sam
da joj objasnim kako je moja nesposobnost da se
krecem posledica emotivne iscrpljenosti ali koliko god
da sam se trudila, nisam uspevala da pretoim svoje
misli u reenice. Dok sam se muila da ispustim bilo
kakav zvuk, primetila sam da i sa mojim vidom neto nije
u redu. Nisam vie bila sposobna da fokusiram pogled.
Florindino lice je ostajalo mutno bez obzira na to koliko
sam se tmdila, kiljila i primicala joj se.
"Znam ta ti je," proapta mi Florinda na uvo.
"Mora da ide u kupatilo. Uini to! Nateraj sebe da se
stvori tamo!"
Klimnuh potvrdno. Bila sam svesna da zaista sanjam
budna iii ivim u nekoj drugoj stvarnosti koja mi jo uvek
potpuno ne pripada ali u koju sam mogla da uem
zahvaljujui ovim ljudima. Tada se osetih oputenom.
I, odjednom, obreh se u kupatilu. Ne u sanjanom
kupatilu, ve u stvarnom, pravom.
Provela sam due vreme u proveravanju okoline, da
bih se uverila da je kupatilo pravo. Bilo je.
Zatim se, u trenutku, opet nadoh u sobi. Nije mi bilo
jasno kako se to desilo. Florinda mi je neto govorila o
mojim sanjakim kapacitetima ali ja nisam mnogo
obraala panju na to to ona pria jer sam bila
zauena prisustvom gomile ebadi naslaganih kraj
zida. Nije bila tu kada sam se probudila, a ipak sam bila
sigurna da sam tu ebad nekada ranije ve videla.
Moje oputenosti nestade kada sam pokuala da se
setim gde sam videla ru ebad. Moj oaj je rastao. Vie
nisam znala da li se nalazim u istoj kui u koju sam
stigla ranije te veeri sa Isidoro Baltazarom, ili sam
negde dnigde."ija je ovo soba?" upitah. "I ko me je
umotao u svu ovu odeu?" bila sam uasnuta zvukom
sopstvenog glasa.
Florinda me pomilova po kosi i blagim, tihim glasom
mi ree da je, za sada, to moja soba. A ona mi je
obukla sve te stvari da mi ne bi bilo hladno. Ona
objasni da je pustinja varljiva, pogotovo nou.
Gledala me je sa zagonetnim izrazom lica, kao da je
ukazivala na to da je, u stvari, mislila na neto dmgo.
To me je uznemirilo jer nisam u njenim reima primetila
nita to bi mi ukazalo na to to je ona htela da kae.
Misli su mi besciljno lutale. Ja odluih da kljuna re
mora biti piistinja. Nisam znala da je prebivaliste vetica
bilo u pustinji. Doli smo
128

BITIUSANJATUU

do kue tako zaobilaznim putem da nisam uspela da

shvatim gde se kua nalazi.
"ija je ovo kua, Florinda?" upitah.
Izgledalo je kao da se ona bori sa nekim tekim
problemom. Izraz joj se menjao, prelazei iz
zamiljenog u zabrinut, i obratno, nekoliko puta. "Ti si
kod kue," ree najzad, glasa dubokog i punog emocija.
Pre nego to sam stigla da je podsetim da mi nije
odgovorila na pitanje, ona me uutka mkom i pokaza
prstom prema vratima.
Neto je aputalo napolju, u mraku. Mogao je to biti
vetar ili lie, ali ja sam znala da nije ni jedno ni drago.
Bio je to poznat, uminijui um. Vraao mi je seanja
na piknik. Tanije, vratio mi je seanje na rei Mariana
Aureliana: "Ja u te oduvati, kao to sam i drage
oduvao, do jedne osobe koja sada dri mit u svojim
rakama."
Rei mi zazvonie u uima. Okrenuh se da vidim da
nije moda Mariano Aureliano uao u sobu i glasno
izgovarao te rei, ovog trenutka.Florinda klimnu
glavom, proitavi moje misli. Njen pogled, prikovan za
moje oi, prisiljavao me je da prihvatim svoje
razumevanje njegovih rei. Tada, na pikniku, ja nisam
mnogo razmiljala o njegovoj izjavi; bila mi je
jednostavno besmislena. Sada sam bila suvie radoznala
da otkrijem ko su u stvari "i dmgi", da bih ispustila
temu naeg razgovora.
"Isidoro Baltazar je pominjao neke Ijude koji rade sa
nj'im," poeh oprezno. On je rekao da su mu oni
povereni i da je njegova sveta dunost da im pomae.
Jesu li to oni koji su...oduvani do njega?" upitah
oklevajui.
Florinda klimnu potvrdno glavom, sa blagim
osmehom na usnama, kao da joj je bilo zabavno moje
oklevanje da izgovorim re oduvani. "To su oni koje je
stari nagal oduvao novom nagalu; to su ene, i one su
kao iti."
"Kao i ja?" upitah nesigurno. Bilo mi je krivo to
sam bila toliko zadubljena u svoje sopstvene udne
promene raspoloenja i oseanja prema Isidoro
Baltazara za vreme naeg putovanja, umesto da sam
sluala paljivije ono to je on priao o svom svetu.
"Na koji nain su te ene iste kao ja?" upitah i
dodah, "Da li ih ti poznaje?"
"Videla sam ih," ree ona neobavezno.
129

Florinda Doner

"Koliko ena je bilo oduvano do Isodoro Baltazara?"

upitah, sa loe prikrivenim nezadovoljstvom. Sama
pomisao na njih me je uzbuivala i stvarala paniku, u
isto vreme.
Florindu je moja reakcija silno uveseljavala.
"Nekoliko. One ne lie na tebe fiziki, a ipak su kao ti.
Hou da kaem da one lie meusobno kao to moji
prijatelji arobnjaci i ja liimo jedan na drugoga,"
objasni Florinda. "Zar nisi i ti bila iznenaena time
koliko liimo, kada si nas prvi put videla?"Ja porvrdih a
ona nastavi, objasnivi da je ono to nju i njene kolege
ini toliko slinima bez obzira na oiglednu fiziku
razliitost
njihova potpuna posveenost svetu
arobnjaka, bez ikakvih predrasuda. "Mi se meusobno
privlaimo oseanjima koja ti jo ne moe da
razume."
"Jedva ekam." rekoh najcininije to sam mogla ali
moja radoznalost i elja da saznam vie o enama koje
su bile oduvane do Isidoro Baltazara prevagnue i ja
upitah, "Kada u ih ja upoznati?"
"Kad ih pronae," odgovori Florinda. Njen glas je
bio tih ali je imao neku neobinu silinu koja me je za
trenutak uutkala.
"Kako da ih nadem ako ih ne poznajem? To je
nemogue."
"Za veticu nije," primeti ona neobavezno. "Kao to
sam rekla, ti ne lii na njih fiziki ali sjaj u tebi je isto
tako blistav kao i onaj u njima. Prepoznae ih po tom
sjaju." Njene oi su me gledale netremice, kao da je
stvarno mogla da vidi sjaj u meni. "To je sjaj
arobnjaka." Lice joj je bilo ozbiljno a glas neobino tih.
Htela sam da napravim neku neumesnu primedbu
ali me je neto u njenom ponaanju spreilo. "Mogu li
ja da vidim taj sjaj?" upitah.
"Za to nam treba nagal," ree FLorinda i pokaza
prema nagalu Marianu Aurelianu koji je stajao u
osenenom uglu sobe. Ja ga do tada nisam primetila ali
nisam ovo njegovo iznenadno pojavljivanje smatrala
udnim.
Florinda mu ree ta ja elim. On mi dade znak da
ga pratim do sredine sobe. "Pokazau ti taj sjaj," ree i
unu drei obe nike gore i pokaza mi da treba da mu
se popnem na lea.
"ta,
diha,
diha?"
nisam
prikrivala
svoje
razoarenje."Zar nee da mi pokae sjaj arobnjaka?"
Iako sam se dobro seala njegovih rei o tome da
pravo arobnjatvo nisu bizarno ponaanje, rituali,
droge i bajalice, svejedno sam oekivala neku
demonstraciju njegove moi, nekakav ou ili bajanje
pored vatre.

130

BITIUSAMJArtJU

Ignoriui moje razoarenje, Mariano Aureliano mi

ree da mu stavim mke oko vrata, lagano, da ga ne
bih uguila.
"Zar ne misli da sam ja malo suvie stara da bi me
nosao unaokolo?" upozorih ga.
Mariano Aureliano prasnu u oduevljen smeh.
Jednim hitrim pokretom, on skoi na noge. Zatim
obuhvati moja kolena mkama, namesti me tako da
bude udobno i zakorai napolje, u hodnik. Zaudo,
nisam udarila glavom u dovratak. Hodao je tako brzo i
lako da sam imala odreeni oseaj plutanja po
mranom dvoritu. Radoznalo sam gledala unaokolo ali
smo se kretali suvie brzo da bih videla bilo ta osim
obrisa kue. Blag ali uporan miris narandinog cveta i
sve, hladan vazduh golicali su mi nozdrve.
Gusta magla je bila svuda oko nas. Sve to se
videlo, bili su tamni oblici, siluete drvea transformisane
kovitlacima magle koja ih je as zaklanjala as
otkrivala. Nisrrio bili pred kuom vetica, u to sam bila
sigurna.
Nisam ula nita osim ritminog disanja, mada
nisam mogla da odredim da li je to bilo disanje
Mariana Aureliana ili moje. Zvuk se irio svuda kroz
dvorite. Od njega se lie pomeralo, kao da vetar duva
kroz granje. Treperenje lia sam oseala celim svojim
telom, sa svakim udisajem. To me je oamutilo i ja
obgrlih jo vre njegova ramena da ne bih izgubila
svest. Pre nego to sam imala priliku da mu kaem ta
mi se deava, magla se obavi oko nas i ja osetih kako
se rastapam u nitaviio."Nasloni bradu na moje teme."
Glas nagala Mariana Aureliana je dolazio iz velike
udaljenosti. Njegove rei me uzdrmae jer sam bila ve
potpuno zaboravila da se nalazim na njegovim leima.
"ta god da radi, nemoj nikako da se puta." ree
on vrlo strogo i gurnu me malo navie kako bi moja
glava bila iznad njegove."
"ta bi moglo da se desi ako bih se pustila?" upitah
ja glasom koji je odavao moj ti sve veu zabrinutost.
"Samo bih pala na zemlju, zar ne?" upitah kripavim
glasom.
Mariano Aureiiano se tiho nasmeja ali ne ree nita.
Lagano je hodao gore
dole po dvoritu mekim
koracima, skoro kao da igra. A onda, u jednom
trenutku, osetih da smo se digli u vazduh. Kao da smo
se nalazili u besteinskom stanju. Oseala sam da smo
zaista putovali kroz mrak jedan trenutak, zatim kroz
njegovo telo osetih da smo se spustili na vrsto tlo. Da
li se magla digla ili smo se nalazili u nekom
131

Florinda Doner

drugom dvoritu, nisam mogla da odredim ali neto se

promenilo. Moda samo vazduh; bio je gui i tei za
disanje.
Nije bilo meseine a zvezde su se jedva nazirale. Ipak,
nebo je bilo svetlo kao da je bilo obasjano odnekuda iz
velike daljine. Polako, kao da ih je neko crtao u vazduhu,
pojavie se konture drvea. Mariano Aureliano se naglo
zaustavi ispred jednog visokog, bunastog zapote drveta. U
dnu tog drveta stajala je grupa ljudi, moda dvanaestoro ili
etrnaestoro njih. Dugako lie otealo od vlage bacalo je
senke na njihova lica. udnovato zeleno svetlo koje je
dolazilo iz diveta obasjavalo ih je i davalo im neprirodno
intenzivan izgled. Oi, nosevi, usne, cela njihova lica
svetlucala su pod tim zelenim svetlom ali i pored toga ja
nisam mogla da razaznam likove. Nisam prepoznala nikoga
od njih. Nisam ak mogla ni da odredim da li su mukarci ili
ene. Biia je to jednostavno gmpa Ijudi. "ta to oni rade?"
upitah apatom. "Ko su oni?"
"Dri bradu na mom temenu," prosikta on.
Pritisnuh bradu na njegovu glavu, plaei se da e, ako
jo malo jae pritisnem, celo moje lice upasti u njegovu
lobanju.
Nadajui se da u po glasu prepoznati nekoga od ljudi,
ja rekoh dobro vee. Kratki osmesi im se pojavie na
usnama ali umesto da mi otpozdrave, oni okrenue glave.
Zau se udan zvuk medu njima. Zvuk koji ih je izgleda
punio nekom energijom jer i oni, kao i drvo, poee da
sijaju ali nisu sijali tim zelenim svetlom ve zlatnim,
svetlucavim sjajem koji je rastao sve dok se nisu svi sjedinili
u jednu veliku zlatnu loptu to je lebdela tu, pod
drvetom.
Zatim se zlatna lopta raspala na male delie svetlosti.
Poput dinovskih svitaca, oni su se pojavljivali i nestajali
meu drveem, dok su svetla i senke poigravale oko
njih.
"Zapamti taj sjaj," promrmlja Mariano Aureliano. Njegov
glas mi je odjekivao kroz glavu. "To je sjaj surema."
Iznenadni nalet vetra rasu njegove rei. Taj vetar je bio
iv; sijao je nasuprot mranom nebu. Duvao je silovito, uz
neobianzvuk cepanja. Naposletku se vetar okrenu protiv
mene; bila sam sigurna da mu je namera bila da me uniti.
Urliknuh od bola kada mi je jedan posebno jak nalet
zaparao plua. Osetih kako se ledena hladnoa iri kroz moje
telo i kako se koim.
Nisam bila sigurna da li sam ula Mariana Aureliana kako
govori ili je to bio vetar. U uima mi je zvonilo od
zagluujue buke koju je
132

BITIUSAriJANJU

pravio vetar. Bio je svuda oko mene. Zatim mije uao u

plua. Migoljio se kao ivo bie, pokuavajui da raspori
svaku eliju mog tela. Oseala sam da gubim svest i
znala sam da u umreti. Iznenada, buka prestade.
Tiina je bila tako nagla i potpuna da sam mogla da je
ujem. Prasnuh u glasan smeh, zahvalna to sam iva.
133

revet je bio prostran, mek i udoban. Zlatni zraci su

ispunjavali sobu. U elji da jo malo produim ovaj
prijatan oseaj, zatvorih oi i prepustih se blaenstvu
pospanog lekarenja meu mekim aravima i jastucima
koji su blago mirisali na lavandu. Oseala sam kako mi se
svaki mii, svaka koska u telu ispunjavaju napetou kada
sam poela da se priseam dogaaja od protekle noi,
nepovezanih fragmenata nekakvog uasnog sna. Nije bilo
nikakvog kontinuiteta, nikakvog redosleda u onome to sam
doivela za vreme te noi koja kao da je beskonano
trajala. Budila sam se vie puta u toku noi, u razliitim
krevetima, u razliitim sobama, ak i u drugoj kui.
Kao da su imale svoj sopstveni ivot, te nepovezane
slike su se gomilale i irile u lavirint koji sam nekim udom
bila sposobna da sagledam sve u istom mahu. Opaala sam
sve dogaaje simultano, u isto vreme. Oseaj da mi sve te
slike izviru iz glave i obrazuju jedan veliki udesni eir bio
je toliko stvaran da iskoih iz kreveta i odjurih do toaletnog
stoia. Trokrilno ogledalo je bilo prekriveno pirinanom
hartijom. Pokuala sam da ga oljutim, ali je papir bio
zalepljen za staklo, kao koa.
Ugledah etku za kosu sa srebrnom drkom, ealj
istog dizajna, boice sa parfemima i razne posudice sa
kozmetikim preparatima i pomadama i to je imalo veoma
umirujui efekat na mene. Ja bih isto tako poreala boice i
flaice, po veliini, kao alat. Nekako sam znala da se
nalazim u Florindinoj sobi, u kui vetica. Svest o tome mi
je povratila oseaj ravnotee.
Florindina soba je bila ogromna; krevet i stoi su bili
jedini nametaj. Stajali su u suprotnim uglovima sobe,
odmaknuti od zidova
134

BITIUSANJANJU

i pod uglom tako da je iza njih ostajao prostor u obliku

trougla. Ispitivala sam neko vreme taj udan
razmetaj ali nisam mogla da ustanovim da li taj nain
ima neki ezoterini smisao ije mi je znaenje ostajalo
neuhvatljivo ili je to bio samo produkt Florindinog
estetskog hira.
U sobi je bilo troje vrata i ja sam probala svaka,
radoznala da vidim kuda vode. Prva su bila zakljuana sa
spoljanje
strane.
Dmga
su
izlazila
na
mali
etvorougaoni trem okruen zidom. Zbunjeno sam
gledala u nebo dok nisam shvatila da nije jutro ve
kasno popodne. Nisam bila uznemirena injenicom da
sam prespavala skoro ceo dan; naprotiv bilo mi je
drago. Poto sam esto patila od nesanice, svaki put
sam vrlo zadovoljna kada dugo spavam.
Trea vrata su izlazila na hodnik. Nadajui se da u
pronai Isidoro Baltazara, podoh njime do dnevne sobe.
Bila je prazna. Bilo je neeg preteeg u nainu na koji
je riametaj bio rasporeen. Nita nije ukazivalo na to
da je bilo ko prethodne veeri sedeo na stolicama ili
kauu. ak su i jastuii bili poravnati kao da nekog
ekaju.
Trpezarija na dmgom kraju hodnika je izgledala
jednako naputeno i strogo. Ni j'edna stolica nije bila
pomerena sa svog mesta. Nijedna mrvica, nijedna
mrlja na uglaanoj povrini stola od mahagonija, nita
nije odavalo da sam ja tu sedela prole noi sa
nagalom Marianom Aurelianom i g. Floresom i veerala.
U kuhinji, odvojenoj od trpezarije jednim lunim
predvorjem i uskim hodnikom, pronala sam bokal do
pola pun champurada i pokriven posluavnik sa neto
slatkih tamala. Bila sam suvie gladna da bi ih
podgrevala. Sipala sam sebi punu olju guste okolade
i pojela tri kukumzna kolaa direktno iz kukumzovog
lista u koji su bili umotani. Punjeni komadiima
ananasa, suvim groem i mlevenim bademom, bili su
boanstveni Bilo mi je neshvatljivo da su me ostavili
samu u kui. Nisam mogla da ignoriem tiinu koja je
vladala oko mene. Nije to bila umirujua, spokojna tiina
koje je ovek svestan kada su ljudi namerno tihi da ne
bi nikoga uznemiravali, ve je to bila sveobuhvatna
bezvunost naputenog mesta. Zbog pomisli da sam
moda ostavljena sama u toj kui, zagrcnuh
sejeduitamalu.
Idui natrag ka Florindinoj sobi, zastajala sam
ispred svakih vrata i vikala' "Ima li koga?", kucajui.
Nije bilo odgovora.
135

Florinda Doner

Htela sam ve d a izaem napolje kad zauh neki glas,

"Ko to zove?" Glas je bio dubok i hrapav ali nisam
mogla da odredim da li je muki ili enski. Nije mi bilo
jasno ni iz kog pravca a kamoli iz koje sobe je dolazio.
Vratih se istim putem i pozvah iz sveg glasa,
pitajui da li ima nekoga u kui. Kada sam dola do
kraja hodnika, zastadohza trenutak ispred jednih
zatvorenih vrata. Okretoh kvaku i polagano uoh
unutra.
Oiju vrsto zatvorenih, naslonjena na zid, ekala
sam da mi se normalizuje rad srca. Puna oseanja
krivice, mislila sam ta bi bilo ako bi me neko pronaao
ovde. Ali moja radoznalost je pobedila oseaj da radim
neto pogreno. Udisala sam vazduh pun misterije i
arolije koji je ispunjavao sobu. Teke, tamne zavese
su bile navuene a jedino svetlo je dolazilo od visoke
lampe za itanje. Njen veliki abaur, oivien kiankama,
bacao je krag ukaste svetlosti na stolicu za leanje
pored prozora. U samoj sredini sobe stajao je veliki
brani krevet. Pokriven baldahinom, on je dominirao
prostorom kao da je tron. U svakom uglu sobe bila je po
jedna figura od bronze i duboreza, postavljena na mali
stoi. Te figure su delovale kao neka nebeska
boanstva koja uvaju strau.
Na francuskom ormariu sa fiokama stajale su
gomile knjiga, asopisa i novina. Nije bilo ogledala na
ovalnom stoiu a na staklenoj povrini se, umesto
etke i elja ili parfema i kozmetike, nalazio komplet
oljica krhkog izgleda. Perle, zlatni lanii, prstenje i
broevi navirali su iz finih, zlatom obrabljenih olja,
poput nekogzaboravljenog blaga. Prepoznala sam dva
prstena; videla sam ih na Zoilinoj ruci.
Razgledanje kreveta sam ostavila za kraj. Sa puno
potovanja, kao da je to zaista bio tron, ja povukoh
zavesu u stranu i ostadoh bez daha od oduevljenja.
Jastuii jarkih boja na zelenom prekrivau od svile
podsetie me na divlje livadsko cvee.
Ipak mi je telom prostrujao talas jeze dok sam
stajala na sredini sobe. Imala sam oseaj da su
toplina, misterija i arm te sobe samo iluzija.
Taj oseaj, da sam zakoraila u neku vrstu
fatamorgane, bio je jo jai u treoj sobi. Ta soba je
takoe u poetku zraila toplinom i prijateljskom
atmosferom. I sam vazduh u toj prostoriji je bio nean i
prijatan. Kao da se uo odjek veselog smeha kako
odzvanja po sobi. Ipak, ovaj utisak je bio privremen,
kratkotrajan kao to sei suneva
156

BITIUSANJAHJU

svetlost gubila, sve slabije prodirui kroz nezastakljene

prozore sa tankim zavesama.Krevet je, kao i u drugoj
sobi, dominirao prostorom. I taj krevet je bio zasvoen
baldahinom i na njemu se nalazilo mnotvo ivopisnih
jastuia, nabacanih slobodno, bez reda.
Kraj zida je stajala ivaa maina. Bila je to
starinska, runo obojena maina sa pedalom za
pokretanje. Odmah do nje, nalazila se visoka polica za
knjige. Umesto knjigama, bila je pretrpana balama
pamuka, svile i vunenim tkaninama a sve je to bilo
lepo aranirano i sloeno po bojama i vrstama
materijala. Ispod prozora nalazilo se est tapova na
kojima su bile tikve a na njih je bilo navueno est
razliitih perika. Meu njima je bila i ona plava koju je
Dilaja Flores nosila a takoe i ona crna, kovrdava koju
mi je Mariano Aureliano stavio na glavu ispred kafane
u Tusonu.
etvrta soba je bila malo dalje od ostalih, na drugoj
strani hodnika. U poreenju sa prve dve delovala je
prazno. Poslednji popodnevni zraci sunca prolazili su
kroz drveni reetkasti zid, i pravili na podu izduene,
etvorougaone are, kao tepih od svetla i senki.
Nekoliko
komada
nametaja
je
bilo
tako
rasporeeno da je soba delovala vea nego to je u
stvari bila. Niske police za knjige sa staklenim vratima
su stajale uz zidove. Na kraju sobe, u nii, nalazio se
uzan krevet. Bio je prekriven sivo belim, kariranim
ebetom koje je visilo skoro do poda i ije su se are
stapale sa igrom senki. Jedan nean sekreter od ruinog
drveta, sa mesinganim ukrasima, nije smanjivao utisak
praznine u sobi vec ga je, naprotiv, uveavao. Znala
sam da je to Karmelina soba.
Imala sam elju da pregledam naslove knjiga na
policama ali sam bila suvie uznemirena za tako neto.
Kao da me neko juri, istrah iz sobe' i odjurih hodnikom
do onog unutranjeg dvorita koje sam ranije otkrila.
Sedoh na jednu od tranih stolica. Drhtala sam i
znojila se a ruke su mi bile ledene ali ne zbog oseaja
krivice ne bih se mnogo potresla kada bi me neko
zatekao kako njukam unaokolo
ve zbog tog
nepoznatog utiska, kao iz dmgog sveta kojim su ove
divno nametene sobe zraile. Gotovo opipljiva tiina
koja je tu vladala bila je nekako neprirodna ali ne zbog
trenutnog odsustva ljudi ve zbog odsustva oseanja i
emocija koje obino zrae iz prostora u kojima neko ivL
137

Florinda Doner

Svaki put kada su ovi ljudi sebe nazivali veticama i

arobnjacima, ja sam se smejala u sebi. Oni nisu
izgledali niti su se ponaali onako kako bih ja to
oekivala od vetica kitnjasto, dramatino i zlokobno.
Sada sam, pak, bila sigurna da se oni razlikuju od
ostalih ljudskih bia. Plailo me je to to su drugaiji na
nain koji ja nisam mogla da razumem, ak ni da
zamislim.
Tih,
hrapav
zvuk
prekide
moje
zabrinuto
razmiljanje. Pola sam u pravcu iz kog je dolazio taj
sablasni zvuk, kroz hodnik koji je vodio od soba do
dragog kraja kue. Hrapavi zvuk je dopirao iz jedne
sobe iza kuhinje. Tiho sam se priunjala i prislonila uvo
na vrata ali je zvuk, istog momenta, prestao. im sam
se odmakla, ponovo se zauo. Zbunjena ovom
pojavom, ponovo prislonih uvo na vrata i zvuk ponovo
prestade. Nekoliko puta sam ponavljala ovu radnju i,
kao da je ovaj neobini zvuk zavisio od mojih kretnji,
svaki put se deavala ista stvar.
Odluih da otkrijem ko se tu skriva ili, u gorem
sluaju, ko pokuava da me uplai i uhvatih se za
kvaku. Nekoliko minuta sam bezuspeno pokuavala da
otvorim vrata, dok nisam shvatila da su bila zakljuana i
da je klju bio u bravi, sa spoljnje strane na kojoj sam
se nalazila.Tek kada sam najzad ula, palo mi je na
pamet da je u toj sobi moda iz opravdanih razloga bio
zatoen neko opasan. Teak polumrak je visio u
vazduhu, oko navuenih, tekih zavesa, kao neto ivo
to je mamilo senke iz cele kue u ovu ogromnu sobu.
Tama postade jo dublja. Senke se zgusnue oko nekih
stvari za koje sam pretpostavljala da su odbaeni delovi
nametaja i oko drvenih i metalnih figura raznih veliina
i neobinih oblika.
Napetu tiinu je razbio onaj isti kriputavi zvuk koji
me je i privukao. Senke su se unjale po sobi kao divlje
make, vrebajui svoj plen. Ukoena od straha, gledala
sam u zavesu; pulsirala je i disala poput udovita iz
mojih komara.
Iznenada, i pokreti i zvuci prestadoe. Tiina koja je
nastala bila je jo jezivija. Okretoh se da odem, a
pulsirajui, hrapavi zvuk se ponovo zau. Odluno
preoh preko sredine sobe, prioh zavesi i razmaknuh
je naglim pokretom ruke. Glasno sam se nasmejala
kada sam otkrila da je na duplim vratima jedno staklo
bilo polomljeno. Vetar je bio taj koji je naizmenino
usisavao i izduvavao zavesu kroz taj otvor nepravilnog
oblika, izmeu krhotina. Slabi zraci zalazeeg sunca su
rasturili senke i otkrili mom pogledu ovalno ogledalo
koje je visilo na zidu,
138

BlTIUSAflJAIUU

napola skriveno jednom od onih neobinih figura.

Provukoh se pored te figure i ushieno se zagledah u
venecijansko staklo ogledala. Meutim, ono je bilo
toliko mutno i zamagljeno od starosti da je moj lik bio
tako groteskno izoblien da sam istrala iz sobe.
Izala sam iz kuce kroz zadnja vrata. iroka istina
iza kue je bila naputena. Nebo je jo uvek bilo svetlo
ali je okolno drvee ve poprimilo boju sumraka. Jato
vrana prelete iznad mene. Njihova crna krila su sa
svakim zamahom brisala sj'aj neba i mrak se ubrzo
spusti na dvorite.
Slomljena osecajem odbaenosti i oajem, sedoh na
zemlju i zaplakah. to sam jae plakala to sam se
bolje oseala, tako da sam zakukala na sav glas.
Zvuk
grabulje
me
tre
iz
jadikovanja
i
samosaaljenja. Podigoh pogled i ugledah osobu niskog
rasta kako zgre suvo lie na gomilicu pored vatre na
dragom kraju istine.
"Esperanca!" uzviknuh, pojurivi prema njoj, da bih
naglo zastala, primetivi da to nije ona ve neki ovek.
"Izvinjavam se," promrmljah. "Uinilo mi se da je neko
drugi." Ja ispmih raku i predstavih se. Pokuavala
sam da ga ne gledam upadljivo ali nisam mogla da se
suzdrim. Jo uvek sam sumnjala da je to moda
Esperanca, preruena u mukarca.
On se rakova, blago mi stisnuvi ruku i ree, "Ja
sam uvar." Nije mi rekao svoje ime.
Njegova raka je u mojoj delovala krhko kao krilo
ptice. Bio je mrav i izgledao je prastaro. Lice mu je
takoe bilo ptiijeg izgleda, sa kukastim nosem i
malim, ivahnim oima. Kosa mu je bila kovrdava i
nalik na perje. Bilo je jo neto, osim njegove male
figure i pticolikog izgleda, to me je podsetilo na
Esperancu: izborano bezizraajno lice i oi sjajne i
bistre kao u deteta, takoe i zubi mali, etvrtasti i
vrlo beli."Zna li gde je Florinda?" upitah. On zatrese
glavom a ja dodadoh, "Zna li gde je bilo ko od njih?"
On je dugo utao a zatim, kao da ga nita nisam ni
pitala, ponovi da je on uvar i ree, "Ja se brinem o
svemu."
"Zaista?" upitah, gledajui ga sumnjiavo. Izgledao
je suvie krhko i neno da bi se brinuo o bilo emu,
ukljuujui i sebe."
"Ja se brinem o svemu," ponovi on, smekajui se
slatko, kao da eli time da odagna moju sumnjiavost.
Zaustio je jo neto da kae ali se
139

Florinda Doner

predomislio i samo je neko vreme zamiljeno grickao

usnu a zatim nastavio da uredno grabulja lie na
gomilicu, brzim, vetim pokretima.
"Gde su svi nestali?" upitah.
Naslonivi bradu na ruku kojom je bio naslonjen na
grabulju, on me je odsutno pogledao. Nasmei se
praznim osmehom, zatim pogleda oko sebe kao da e
se svakog trenutka neko materijalizovati iza nekog
drveta.
Uzdahnuh glasno i nestrpljivo i okrenuh se da
odem.
On se nakalja i ree starakim, promuklim glasom
koji je podrhtavao, "Stari nagal je odveo Isidoro
Baltazara u planinu." Nije pritom gledao u mene;
pogled mu je bludeo negde u daljinu. "Vratie se za
par dana."
"Par dana!" rekohljutito. Jesilisiguranda si ihdobro
uo?" Uhvatio me je oaj pri pomisli da su se moje
najgore slutnje obistinile. Uspela sam samo da
promrmljam, "Kako su mogli da me ostave ovde
samu?"
"Otili su sino." ree starac, privlaei grabuljom
lie koje je vetar oduvao sa gomile.
"To je nemogue," energino se suprotstavih. "Sino
smo tek stigli ovde," rekohJgnoriui moj grub ton i
uopte, moje prisustvo, starac zapali malu gomilu lia
pred sobom.
"Zar nije Isidoro Baltazar ostavio poruku za mene?"
upitah, unuvi pored njega. "Nije li ostavio neku
ceduljicu ili neto slino?" Osetih elju da viknem, ali iz
nekog razloga se nisam usudila. Neka misterioznost u
starevoj pojavi me je uznerniravala. Jo uvek me je
proganjala pomisao da je on preruena Esperanca.
"Da li je i Esperanca otila sa njima, u planinu?"
upitah. Glas mije zadrhtao jer meje, odjednom, obuzela
neodoljiva elja da se nasmejem. Ovaj ovek nije
mogao nikako da me uveri da je mukarac, osim da
skine pantalone i pokae mi svoje genitalije.
"Esperanca je u kui," promrmlja on, panje
usmerene na gomilicu goraeg lia. "Ona je u kui, sa
ostalima."
"Ne budi smean. Ona sigurno nije u kui." rekoh
grabo. "Nikoga nema u kui. Provela sam celo popodne
traei ih. Proverila sam svaku sobu."
"Ona je u maloj kui," ree on jogunasto, gledajui
me netremice kao to je gledao i vatm. Vragolasti
odsjaj koji mu se pojavio u oku izazva u meni elju da
ga utnem.

140

BITlUSATUANJU

"U kojoj maloj..." moj glas se izgubi kada sam se

setila druge kue, one koju sam videla kada sam
dolazila ovamo. Pri pomisli na to mesto osetila sam
stvaran, jak, frziki bol.
"Mogao si odmah da mi kae da je Esperanca u
maloj kui," rekoh zlovoljno. Potajno se osvrnuh
unaokolo ali nisam uspela da vidim kuu. Visoko drvee
i dvorini zid skrivali su je od mog pogleda. Idem da
vidim da li je Esperanca zaista tamo, kao to tvrdi."
rekoh, ustajui. Starac se takoe podie i, okreui se
prema najbliem drvetu, dohvati petrolejsku lampu i
vreu od jute koje su bile okaene o granu. "Bojim se
da ne mogu da te pustim da sama ide tamo," ree
on.
"Ne vidim zato," usprotivih se, uvreeno. "Moda ti
to ne zna ali ja sam Florindin gost. Bila sam sino u
maloj kui." Napravih krau pauzu a onda dodadoh,
samouvereno, "Bila sam tamo, sigurna sam."
On me je paljivo sluao ali mu je pogled bio
sumnjiav. "Nije lako doi do tamo," upozori me on.
Moram da pripremim stazu za tebe. Moram da..." Kao
da se predomislio, on slegnu ramenima i ponovi da
mora da pripremi stazu za mene.
"ta tu ima da se priprema?" upitah iznervirano.
"Hoe li maetom da probija put kroz bunje?"
"Ja sam uvar. Ja pripremam stazu," ponovi on
tvrdoglavo i sede na zemlju da upali petrolejku.
Plamen je nesigurno zatreperio, a onda se ustalio.
Starac je delovao bestelesno, bez bora, kao da je
svetlo petrolejke izbrisalo sa njega tragove starosti.
"im zavrim spaljivanje lia, odveu te tamo."
"Ja u ti pomoi," ponudih se. Oigledno, ovek je
bio senilan i trebala mu je razonoda. Ila sam za njim
po dvoritu i pomagala mu da prikuplja lie na
gomilice koje je odmah spaljivao. im bi se pepeo
ohladio, on ga je kupio i stavljao u jutenu vreu koja je
bila postavljena plastikom. Taj detalj plastina postava
te vree mi je vratio jedno poluzaboravljeno seanje
iz detinjstva.
Dok je punio vreu gomilicama pepela ja mu
ispriah kako sam u detinjstvu, dok sam ivela u
jednom selu blizu Karakasa, esto bivala probuena
zvukom grabuljanja. Tada bih se iskrala iz kreveta i
iunjavala se, na prstima, kroz hodnik, pored soba
mojih roditelja i brae, do gostinske sobe koja je
gledala na trg. Pazei na kriputave arke, otvarala bih
drvene alone i provlaila se izmeu reetaka od
kovanog gvoa. Stari ovek koji se brinuo o istoi trga
me je uvek pozdravljao
141

Fiorinda Doner

svojim bezubim osmehom i mi bismo zajedno skupljali

grabuljama lie koje je opalo tokom noi, pravei male
gomile. Sve druge otpatke smo stavljali u kante za ubre.
Zatim smo spaljivali gomilice lia a pepeo smo, im se
ohladi, sakupljali u jednu vreu od jute, postavljenu svilom.
On je tvrdio da vodene vile koje ive u zaaranom potoku na
oblinjoj planini pretvaraju taj pepeo u zlatnu prainu.
"Da li i ti zna za neke vile koje pretvaraju pepeo u zlatnu
prainu?" upitah, videvi koliko je uvar bio oduevljen
mojom priom.
On mi nije odgovorio ali se nasmejao tako veselo da je i
mene zarazio. Dok sam se osvrnula, doli smo do poslednje
gomilice pepela blizu oronule lune kapije u zidu. Njena uska,
drvena vrata bila su irom otvorena.
Odatle se, kroz bunje, skoro sakrivena u senkama,
videla druga kua. Prozori su bili u mraku a sama kua je
izgledala kao da se udaljava od mene. Pitala sam se da li je
ta kua moda plod moje mate, mesto koga se seam iz
nekog sna, te zatreptah i protrljah oi ne bi li se uverila da
sam budna. Neto je tu bilo udno. Priseala sam se prole
veeri, kada sam dolazila u tu kuu sa Isidoro Baltazarom.
Mala kua se nalazila desno od velike. Kako sam onda, pitala
sam se, sada mogla da je vidim iz dvorita koje se naiazi iza
kue vetica?" U pokuaju da odredim pravac, zakoraih u
tom pravcu ali nisam uspela da se orijentiem te naleteh na
starca koji je uao pred gomile pepela, i padoh preko
njega.
Sa zauujuom snagom, on mi pomoe da ustanem.
"Puna si pepela," ree on, briui mi lice rukavom svoje kaki
koulje."Eno je!" uzviknuh. Otro osenena nasuprot nebu,
silueta neuhvatljive kue se videla svega nekoliko metara
od nas. "Eno je," ponovih, skakuui u mestu kao da sam
tako mogla da je zadrim u mestu, sauvam u vremenu. To
je prava kua vetica," dodadoh, umirivi se kako bi starac
mogao da zavri brisanje pepela sa mog lica. "Velika kua je
samo fasada."
"Kua vetica," ree starac sporo, razvlaei rei. Nasmeja
se, vidno oraspoloen. On pokupi preostali pepeo u vreu i
dade mi znak da ga pratim kroz kapiju.
Malo dalje od zida, sa druge strane kapije, rasla su dva
narandina drveta. Sve povetarac je duvao kroz procvale
kronje ali se cvetovi nisu pomerali, niti su otpadali. Spram
tamnog lia, cvetovi su izgledali kao
142

BITIUSAHJANJU

da su napravljeni od mlenobelog kvarca. Kao dva

straara, ova dva drveta su uvala prilaz uskom
puteljku. On je bio beo i potpuno prav, kao da ga je
neko nacrtao lenjirom.
Starac mi predade petrolej'ku, zatim uze aku pepela
iz svoje jutene vree. Presipao ga je iz ruke u ruku, kao
da mu odmerava teinu, pre nego to ga je rasuo po
stazi.
"Ne pitaj nita i radi ono to ti kaem," ree. Glas
mu vie nije bio promukao. Bio je nekako vazduast i
zvuao je ubedljivo i energino. On se malo pognu i,
hodajui unatrake, posipao je ostatak pepela po stazi,
direktno iz vree. "Koraaj' samo po liniji pepela,"
upozori me on, "Ako skrene, nikada nee stii do
kue."
Nakaljah se da bih prikrila svoj nervozan smeh.
Rairivi ruke, balansirala sam po uskoj liniji pepela,
kao po zategnutom konopcu. Svaki put kada bismo
zastali da se starac odmori, ja sam se okretala da
pogledam kuu koju smo ostavili za nama; izgledalo je
kao da se gubi u daljini. Kua ispred nas nije se inila
nita bliom. Pokuavala sam da ubedim sebe da je to
samo optika varka ali sam imala blag utisak da ja
sama zaista nikada ne bih stigla ni do jedne kue sa
mesta na kome sam se nalazila.
Kao da je bio svestan mog oseaja nesigurnosti,
starac me potapa po ruci, umirujui me, "Zato ja
pripremam stazu." On baci pogled u svoju vreu i ree,
"Uskoro emo stii tamo. Samo pazi da ne skiee sa
linije pepela. Ako bude hodala po njoj, moi ce
bezbedno da ide i da se vraa, kad god to bude
htela."
Razum mi je govorio da je ovaj ovek lud. Moje
telo, meutim, znalo je da bih bila izgubljena bez njega
i njegovog pepela. Toliko sam bila skoncentrisana na
hodanje po tankoj liniji pepela da sam bila iznenaena
kada smo najzad stigli do vrata. Starac uze lampu iz
moje ruke, proisti grlo i kucnu lagano po izrezbarenim
vratima. Nije ekao na odgovor ve je sam gurnuo
vrata i zakoraio unutra.
"Nemoj tako brzo," povikah, uplaena da u biti
ostavljena. Pratila sam ga kroz uzano predvorje. On
spusti petrolejsku lampu na jedan nizak stoi. Onda,
bez rei i bez osvrtanja, otvori jedna vrata i nestade
upomrini.
Voena nekim maglovitim seanjem, ja dooh do
slabo osvetljene sobe i naioh pravo na prostirku na
podu. Nije bilo mesta sumnji. Tu sam bila prole noi i
spavala na toj istoj prostirci. Ono u ta nisam bila
143

TJorinda Doner

tako sigurna je bio nain na koji sam ja u tu sobu uopte

dospela. Seala sam se da me je Mariano Aureliano odneo
na leima kroz estar. Takoe sam se setila da sam se
probudila u toj' sobi pre nego to me je stari nagal odneo a
Klara je sedela kraj mene na prostirci.Bila sam uverena da
e mi vrlo brzo sve postati jasno te sedoh na prostirku.
Plamiak petrolejske lampe je zatreperio a zatim se ugasio.
Osetila sam, pre nego videla, stvari i lj'ude kako se kreu
oko mene. ula sam mrmljanje glasova i nejasne zvuke to
su dolazili iz okova. Kroz sve te zvukove ja razabrah
poznato ukanje haljina i tihi kikot.
"Esperanca?" proaputah, "Boe! Toliko sam srena to
te vidim!" Iako sam oekivala da ba nju vidim, iznenadila
sam se kada je sela pored mene na prostirku. Stidljivo je
dodirnuh po ruci.
"Da, to sam ja." uveri me ona.
Tek poto sam joj ula glas, bila sam potpuno uverena da
je to zaista Esperanca a ne uvar koji je zamenio svoj'u kaki
koulju ukavom podsuknjom i belom haljinom. Kada sam
osetila dodir nj'ene ruke na licu, sve misli o uvam
nestadoe.
"Kako sam dospeia ovde?" upitah.
"uvar te je doveo," nasmej'a se ona. "Zar se ne
sea?" Ona se okrete prema niskom stoiu i upali
lampu.
"Ja govorim o proloj noi," obj'asnih j'a."Znam da sam
bila ovde. Probudila sam se na ovoj prostirci. Klara j'e bila
pored mene. Zatim je i Florinda bila tu i druge ene..." glas
mizadrhta kada se setih kako sam se, posle toga, probudila
u dnevnoj sobi one druge kue, zatim ponovo na krevetu.
Zatresoh glavom, kao da e mi to razbistriti seanj'a i dovesti
ih u nekakav red. Bespomono sam gledala u Esperancu,
nadajui se da e mi ona pomoi da popunim praznine.
Ispriah joj o tekoama koje imam u pokuajima da se
prisetim redosleda dogadaj'a iz prole noi.
"Ne bi trebalo da ima ikakvih problema," ree ona.
"Ubaci
se
u
kolosek
snova;
tisada
sanja
budna.""Hoedakaedajasada,uovom trenutku, sanjam?"
upitah, podrugljivo. Primakoh joj se i upitah, "Da li i ti sada
spava?"
"Ne, mi ne spavamo," ree ona, paljivo izgovarajui
svaku re. "Ti i ja sanjamo budne." Ona bespomono rairi
mke. "Rekla sam ti ta da radi j'o prole godine. Sea
se?"
144

BITIUSAMJAMJU

Spasonosna misao mi pade na pamet, prisetih se

kao da mi j'e neko apnuo na uvo: Kada si u nedoumici
mora da razdvoji dva koloseka, jedan za obine
dogaaje a jedan za snove jer oni odgovaraju razliim
stanjima svesti. Osetih olakanje jer sam znala da prvo
treba proveriti kolosek za snove; ako se trenutna
situacija ne uklapa u taj kolosek, to znaida nesanjam.
Kada sam pokuala da testiram kolosek snova,
moje olakanje je nestalo. Nisam imala ni blagu
predstavu o tome kako se to radi, niti ta je uopte
kolosek za snove. to je jo gore, nisam mogla da se
setim ni ko mi je o tome priao.
"Ja sam ti to ispriala," ree Esperanca. "Mnogo si
napredovala u obiasti snova. Malo je falilo da se seti
ta sam ti rekla proie godine, dan posle piknika. Tada
sam ti ispriala da, kada nisi sigurna da li sanj'a ili si
budna, treba da proveri kolosek kojim se kreu snovi a
to znai, svest koju imamo u snovima i to tako to e
opipati stvar sa kojom si u kontaktu. Ako sanja, oseaj
ti se vraa kao eho. Ako se ne vrati, znai da ne sanja."
Smekajui se, ona me utinu za butinu i ree,
"Probaj sa ovom prostirkom na kojoj lei. Opipaj je
svojim butinama; ako ti se oseaj vrati, onda zna da
sanja."
Nije se nikakav oseaj vratio u moje utrnule butine.
U stvari, toliko sam bila utrnula da uopte nisam
oseala prostirku. Bilo mi je kao da leim na tvrdim
podnim ploicama.
Imala sam jaku elju da joj kaem kako mislim da
bi trebalo da bude upravo obrnuto ako se oseaj vrati,
onda sam budna ali sam se na vreme suzdrala. Znala
sam, bez svake sumnj'e da ono to ona podrazumeva
pod "oseajem koji ti se vraa" nema nikakve veze sa
mojim uvreenim shvatanjima poj'ma oseaja. Razlika
izmeu budnog stanja i stanja u kome se sanja budan,
mi je j'o uvek bila nejasna ali sam bila sigurna da je
objanjenje
daleko
od
obinog,
svakodnevnog
shvatanja stanja svesti.Ba tada, dok sam o tome
razmiljala, rei izaoe iz mojih usta, bez moje
kontrole. "Ja znam da sada sanjam budna i to je to."
Osetila sam da sam blizu novog, dubljeg nivoa
razumevanj'a ali mi fali jo malo. "elela bih da znam
kada sam zaspala?" upitah.
"Rekla sam ti ve, ti ne spava. Ti sanja budna."
Nasmejah se i protiv svoje volje, tiho i nervozno.
Ona se nije uznemiravala zbog toga. "Kada je nastupio
prelaz?" upitah.
145

Florinda Doner

"Kad te je uvar teiao da hoda po liniji pepela i

morala si da se jako koncentrie da ne sie sa
staze."
"Mora da me je hipnotisao!" rekoh, neprijatnim
glasom. Poeh da brbljam bez veze, upetljavajui se u
svoje rei, bez mnogo smisla. Na kraj'u sam se
rasplakala, optuuj'ui sve njih zajedno.
Esperanca me je gledala utke, podignutih obrva i
oiju iroko otvorenih od iznenaenja.
"Tvoj'a konfuzija," nastavi ona, "proistie iz tvoj'e
sposobnosti da se prebacuj'e iz jednog stanja svesti u
drugo, sa velikom lakoom. Da si morala da se trudi,
kao svi dragi, da postigne lakou prelaska, znala bi da
sanjanje u budnom stanju nije puka hipnoza." Ona
napravi krau pauzu, zatim zavri, blagim glasom,
"Sanjanje u budnom stanju je najkomplikovanije,
najsofisticiranij'e stanj'e koju ovek moe da dostigne."
Ona proeta pogledom po sobi, kao da oekuje da
neko, skriven u senci, izae i ponudi jo jasnije
objanjenje. Onda se okrete i upita me, "Jesilifinojela?"
Njena iznenadna promena teme me je toliko
iznenadila da sam poela da zamuckujem. Kada sam se
povratila, rekoh joj da sam pojela sve slatke tamale.
"Bila sam toliko gladna da me je mrzelo da ih
podgrevam; bile su divne." Igraj'ui se odsutno sa
svoj'im alom, Esperanca me zamoli da joj ispriam sve
to sam radila otkako sam se probudila u Florindinoj
sobi.
Kao da sam primila serum istine, izbrbljah i vie nego
to sam htela da kaem. Ali Esperanci izgleda nije
smetalo to to sam ja njukala svuda unaokolo po
enskim sobama. Nije se uzbudila zbog toga to sam ja
htela da saznam koja je ija soba.
Ono to ju je, meutim, beskrajno interesovalo, bio
je moj' susret sa uvarem. Sa izrazom velikog
oduevljenja, ona je sluala moj'u priu o tome kako
sam zamenila tog oveka sa njom. Kada sam joj
pomenula da sam u jednom trenutku razmiljala o tome
da ga zamolim da se skine i pokae mi svoje genitalije,
ona se prostrla po podu, vritei od smeha.
Ona mi prie blie i sugestivno mi proaputa na uvo,
"Reiu tvoju dilemu." ree sa vragolastim sjajem u
oima, "Ja u ti pokazati svoje."
"Nema potrebe, Esperanca," pokuahdajeodvratim.
"Nesumnjam da si ti ensko.""Nikada ne moe biti
sasvim sigurna," odbaci ona neobavezno moje rei.
Ignoriui moj oseaj neprijatnosti ne zbog
146

BITIUSANJATUU

toga to bih je videla golu, ve zato to bih bila

prinuena da gledam njeno staro, izborano telo ona
lee na prostirku i elegantnim pokretom zadie svoju
suki.Ju.
Radoznalost pobedi u meni oseaj stida. Otvorenih
usta od zaprepatenja, gledala sam je. Nije nosila
gaice. Nije imala stidnih dlaka. Njeno telo je bilo
neverovatno mlado, jako i vrsto, sa miiima kojisu se
diskretno ocrtavali. Bila je sva jedne boje,
ravnomerne, bakarnoraiaste. Nije bilo celulita na
njenoj koi ni!i su se videli kapilari; nita nije
naruavalo savrenu mekou njenog stomaka i
nogu.Praih ruku daje dodirnem, da bih se uverila da je
njena satenska, mladalaka koa bila stvarna. Ona
rairi prstima usmine vagine. Ja okrenuh glavu, ne
toiiko zbog stida koliko zbog mojih uzburkanih
oseanja. Golotinja mi nije predstavljala problem. Bila
sam prilino slobodno vaspitavana. U kui niko nije
posebno pazio da ne bude vien go. Kada sam bila u
Engleskoj, u koli, bila sam pozvana da provedem
letnji raspust u vedskoj kod jednog prijatelja, u kui
pored mora. Cela ta porodica je pripadaia nudistikoj
koloniji i uivali su u sunanju svakim delom svojih
golih tela.
Bilo je neto sasvim dragaije kada sam videla
Esperancinu goiotinju predamnom. Bila sam uzbuena
na vrlo udan nain. Nikada se zapravo nisam
interesovala za enske polne organe. Naravno, ispitivala
sam sebe, detaijno, pred ogledalom i iz svih moguih
uglova. Takoe, imala sam prilike da vidim porno
filmove koji ne samo da mi se nisu svideli, nego sam ih
smatrala uvredljivim. Ali sada, kada sam tako intimno
doivela Esperancu, bilo je to za mene okantno
iskustvo. Ja sam svoje seksiialne instinkte uvek
uzimala zdravo za gotovo. Mislila sam da enu moe da
uzbudi jedino mukarac. Stoga me je potpuno
iznenadilo kada me je preplavila ogromna elja da je
zaskoim ijedino to me je zaustavijalo je bila injenica
da nemam penis.
Kada je Esperanca iznenada ustala i skinula bluzu ja
glasno uzdahnuh a onda oborih pogled na zemlju, sve
dok grozniavi trnci uzbuenja nisu prestali da me
golicaju po licu i vratu.
"Pogledaj me!" zahtevala je nestrpljivo Esperanca.
Oi su joj se sijale a obrazi crveneli. Bila je potpuno
gola. Njeno telo je bilo mravo ali je izgledalo mnogo
snanije i vee nego kada je bila obuena. Grudi su joj
bile pune i uspravne.
"Dodirni ih!" naredi ona, blagim, izazovnim glasom.
147

Florinda Doner

Njene rei odjeknue po sobi kao zvuk bez izvora, bez

oblika, zatim se pretvorie u hipnotiui ritam koji je
prerastao u udaranje, pulsiranje zvuka koje se vie
osealo nego ulo i malo po malo ubrzavalo da bi, na
kraju, dostiglo brz, ravnomeran i vrst ritam, istovetan
sa rilmom moga srca.
Onda se sve pretopi u glasan Esperancin smeh.
"Da se nije moda uvar tu negde sakrio?" upitah
kada sam ponovo bila sposobna da govorim. Iznenadila
sam samu sebe svojom smelou.
"Nadam se da nije!" uzviknu ona glasom punim
oaja, i ja se nasmejah.
"Gde je on?" upitah.
Oi joj se rairie iona napravi izraz kao da e da se
nasmeje. Zatim ipak izbrisa osmeh sa Uca i ree mi
ozbiljnim glasom da je uvar negde na imanju i da se on
brine o kuama ali da nema obiaj da ide unaokolo i
pijunira.
"Da li je on zaista uvar?" upitah, pokuavajui da
zvuim skeptino. Ne elim da ga omalovaim ali on
stvarno ne izgleda kao da je sposoban da se o bilo
emu brine."
Esperanca se zakikota i ree da je njegov krhki
izgled varljiv. "On je vrlo sposoban," uveravala me je.
"Mora da bude obazriva sa njim; on voli mlade
devojke a posebno plavue." Ona mi se primaknu i, kao
da se plaila da nas neko prislukuje, proapta, "Da li
tej"e startovao?"
"Boe sauvaj!" odbranih ga. "Bio je vrlo pristojan i
predusretljiv. Samo, on..." moj glas se pretvori u apat
i panja mi odluta, prema nametaj'u u sobi koji nisam
mogla jasno da vidim jer je lampa bacala vie senke
nego svetla na okolinu.
Kada sam konano uspela da ponovo usmerim
panj'u na Esperancu, nisam vie bila zainteresovana za
razgovor o uvaru. Sve o emu sam mogla da mislim i
to me je uporno muilo, bilo je pitanje zato je Isidoro
Baltazar otiao u planine a da mi se nije javio niti mi
ostavio poraku.
"Zato me je tako ostavio?" upitah Esperancu.
"Morao je nekome da kae kada e se vratiti." Videvi
njen sveznajui osmeh, rekoh ratoborno, "Sigurna sam
da ti zna ta se deava.
"Ne znam," ree ona bez ikakvog razumevanja za
moju muku. Ja se u takve stvari ne petljam. A ne bi
trebalo ni ti. Isidoro Baltazar je otiao i to je sve.
Vratie se za par dana, par nedelja. Ko zna? To sve
zavisi od toga ta e se desiti u planinama."
148

BITIUSAHJANJU

"Sve zavisi?" pobesneh. Bila mi je odvratna njena

bezoseajnost i nezainteresovanost. "A ta je sa
mnom? Ne mogu da ostanem ovde nedeijama."
"Zato da ne?" upita ona naivno.
Pogledala sam je kao da je umno poremeena, onda
istrtljah kako nemam ta da obuem, nemam ovde ta
da radim. Moj spisak primedbi nije imao kraja.
Nabrajala sam dok se nisam umorila.
"Jednostavno, moram da idem kui, da budem u
svom normalnom miljeu," zavrih. Osetih da u da
zaplaem i pokuah to da spreim.
"Normalnom?" Esperanca izgovori ovu re sporo,
kao da joj ispituje ukus. "Moe da ode kad god
hoe. Niko te ne zadrava. Vrlo lako moe da se
organizuje da se prebaci do granice a tamo moe da
uhvati autobus do Los Anelesa."
KJimnuh porvrdno, ne usuujui se da progovorim.
Nisam ni to elela. Nisam znala ta elim ali mi je
pomisao na odlazak bila nepodnoljiva. Nekako sam
znala da, ako bih otila, nikada vie ne bih nala ove
ljude, niti Isidoro Baltazara u Los Anelesu. Poeh
nekontrolisano da jecam. Nisam mogla to da pretoim
u rei ali praznina ivota, budunosti bez njih, bila mi
je nepodnoljiva.
Nisam primetila kada je Esperanca napustila sobu,
niti kada se vratila. Ne bih je ni tada primetila da mi
nos nije bio zagolican intenzivnim, divnim mirisom
vrae okolade. "Bolje e se oseati kada bude jela,"
uveravala me je ona, stavljajui mi posluavnik na
krilo. Blago iprijateljski se smekajui, ona sede pored
mene i ree kako nita ne moe da otera tugu bolje od
vrue okolade. Potpuno sam se slagala sa njom.
Nekoliko puta stidljivo srknuh i pojedoh nekoliko
rolovanih tortilja sa puterom. Rekohjoj da, iako ne
poznajem dobro nju ni njene prijatelje, ne bih mogla
da zamislim da ih nikada vie na vidim. Priznadoh da
sam sa njom i njenom grupom doivela oputenost i
slobodu kakvu nikada ranije nisam susrela. Bilo je to
udno oseanje objasnih, delom fiziko, delom psihiko
i potpuno imuno na anaiize. Mogla bih da ga opiem
samo kao vrlo prijatan oseaj i sigurnost da sam
najzad nala mesto kome pripadam.
Esperanca je tano znala ta sam pokuavala da
izrazim. Objasnila mi je da je svet arobnjaka vrlo
privlaan i da u ja, poto sam jednom doivela da
budem deo tog sveta, uvek imati elju da se u njega
vratim. Nije vano koliko neko vremena provede u
tom svetu ve koliko su
149

Florinda Doner

intenzivni njegovi doivljaji. "A tvoji doivljaji su bili vrlo

intenzivni." ree.
"Jesu li?" upitah.
Esperanca iznenadeno izvi obive, zatim protrlja
bradu rukom kao da razmilja o problemu koji je
nereiv. Nakon due pauze ona ree, "Bice ti lake kada
shvati da nema vraanja tvom starom ivotu." Njen
glas je, iako tih, imao neobinu snagu. Pogledi nam se
susretoe i ja sam u tom trenutku shvatila znaenje
njenih rei.
"Nita mi vie nee biti isto, nikada," rekoh tiho.
Esperanca klimnu glavom. "Vratie se u svet, ali ne
u svoj svet, u svoj stari nain ivota," ree, ustajui sa
prostirke naglim, odlunim pokretom koje imaju ljudi
mali rastom. Zakorai prema vratima ali se naglo
zaustavi. "Strano je uzbudljivo raditi neto a ne znati
zato." ree ona, okrenuvi se ka meni. A jo je
uzbudljivije raditi neto a ne znati kakav e biti konani
rezultat. Ja nisam tako mislila. "Ja elim da znam ta
radim," objasnih. "Moram da znam u ta se uputam."
Ona uzdahnu, mahnuvi mkom odbacujui moje
rei. "Sloboda je zastraujua stvar." ree ona i
dodade, pre nego to sam stigla da upadnem, "Sloboda
zahteva spontanost. Nema pojma ta znai pustiti
sebe, delati spontano..."
"Ja sve radim spontano," prekidoh je, "Zato misli
da sam ovde? Zar misli da sam se ja premiljala o
tome da li da doem ili ne?"
Ona se vrati do prostirke i postoja tu neko vreme,
gledajui me odozgo, "Naravno da se nisi premiljala.
Samo, tvoj akt spontanosti je izazvan manjkom
razmiljanja a ne putanjem sebe." Ona udari nogom o
zemlju da bi me spreila da je ponovo prekinem, Travi
akt spontanosti je kada se potpuno prepusti, ali tek
posle ozbiljnog razmiljanja," nastavi ona." To treba
da bude in za koji su razmotrene sve opcije, svako za
i protiv a zatim, u pravo vreme, odbaene, jer ti nita
ne treba da oekuje i ni za im ne treba da ali.
Takvim nainom delanja arobnjaci prizivaju slobodu."
"Ja nisam arobnjak," rekoh sebiu bradu, vukuijeza
porab haljine da je spreim da ode. Ona je ,meutim,
bila vrsta u svojoj odluci da je na razgovor zavren.
Pola sam za njom preko istine, do staze koja je vodila
do dmge kue.
Kao i uvar ranije, ona me je upozorila da strogo
pazim na svoje korake. "Ako skrene sa linije pepela,"
ree ona, "pae u ambis."
150

BITlUSAMJATUU

"Ambis?"
ponovih
nesigurno,
zgledajui
se
unaokolo po tamnoj masi bunja koja se nalazila sa
obe strane staze.Lagani vetri poe da duva. Zaue se
uzdasi i glasovi iz senki u grmlju. Instiktivno se uhvatih
za Esperancinu suknju.
"Da li ih uje?" upita ona osvrnuvi se.
"Koga bi trebalo da ujem?" upitah promuklim
glasom.
Esperanca mi pride blie i proapta, kao da se boji
da je neko ne uje, "Sureme iz dmgog vremena; oni
koriste vetar da lutaju kroz pustinju, veno budni."
"Misli duhovi?"
"Duhovi ne postoje," ree ona samouvereno i krenu
dalje.
Jako sam pazila da ne skrenem sa linije pepela, i
nisam putala njenu suknju sve dok se nismo naglo
zaustavili usred trema u velikoj kui. Ona je za
trenutak oklevala, kao da se premilja u koji deo kue
da me odvede. Ili smo raznim hodnicima i mnogo puta
skretali levo i desno, dok nismo najzad dolido
jednevelikeprostorije koja je izmakla mojoj inspekciji
pri razgledanju kuce. Svi zidovi su bili zaklonjeni
policama punim knjiga, sve do plafona. Na jednom
kraju sobe stajao je dugaak, stabilan drveni sto a na
dmgom je visila mrea za spavanje, runo raena,
oiviena
karnerima."Kakva
velianstvena
soba!"
oduevljeno rekoh, "ija je?"
"Tvoja," velikoduno ponudi Esperanca. Ona pride
drvenom plakam kraj vrata i otvori ga, "Noi su ovde
hladne," ree, dodajui mi tri debela vunena ebeta.
"Mogu ovde da spavam?" upitah uzbueno. Celo telo
mi je prosto drhtalo od zadovoljstva dok sam stavljala
ebad na lealjku i udobno se smetala u nju. U
detinjstvu sam esto spavala u takvoj lealjci.
Zadovoljno uzdiui, Ijuljukala sam se na njoj neko
vreme, zatim uvukoh noge i ispruih se, udobno se
namestivi. "Umeti spavati u mrei je kao i voziti bicikl;
kada se jednom naui, nikada se ne zaboravlja," rekoh
Esperanci. Ali nije bilo nikoga da me uje. Ona je
otila, neprimetno.
151

XI

gasOa sam svetlo i mirno leala u svojoj lealjci,

uspavljivana
zvucima
kue,
udnovatim,
kriputavimzvucima ikapljanjem vode iz jednog
zemljanog filtera za preiavanje kinice ispred vrata.

Iznenada zauh zvuk koraka u hodniku. Naglo se

uspravih. "Ko bi to mogao da bude u ovo doba?"
pomislih. Tiho, na prstima, dooh do vrata i pritisnuh
uvo na njih. Bili su to teki koraci koji su odjekivali kroz
hodnik. Srce mi je kucalo sve bre i glasnije kako su se
pribliavali. Zastali su ispred mojih vrata. Kucanje je
bilo glasno i prepala sam se, iako sam ga oekivala.
Trgla sam se i oborila stolicu.
"Jesi li imala komare?" upita Florinda, ulazei u
sobu. Ostavila je poluotvorena vrata i svetlost iz
hodnika je prodirala u sobu. "Mislila sam da bi te
obradovalo da uje zvuk mojih koraka," ree ona
aljivo i uputi mi vragolast osmeh. "Nisam htela da se
unjam oko tvoje sobe, da te ne bih uplaila." Ona
podie stolicu i prebaci jedne kaki pantalone i istu takvu
koulju preko naslona. "Uz pozdrav, od uvara. Kae
da moe da ih zadri."
"Da ih zadrim?" upitah, gledajui ih sumnjiavo.
Izgledale su isto i ispeglano. "ta fali mojim
farmerkama?"
Bie ti udobnije u ovim panrtalonama za vreme duge
vonje do Los Andelesa," ree Florinda.
"Ali ja neu da idem!" viknuh, ogoreno. "Ostajem
ovde dok ne doe Isidoro Baltazar."Florinda se
nasmeja a onda, videvi da u da zaplaem, ree,
"Isidoro Baltazar se vratio, ali ako hoe jo da ostane
dobrodola si."
152

BITIUSANJATUU

"O, ne, ne elim," izrekoh se. Sva napetost koju

sam oseala ovih poslednjih par dana, nestala je kao
rukom odnesena. Takode i sva pitanja koja sam elela
da postavim Florindi. Sve o emu sam sada mogla da
mislim je bilo to da se Isidoro Baltazar vratio. "Mogu li
sada da ga vidim?" upitah.
"Bojim se da ne moe," Florinda me zaustavi da ne
izaem.
Nekoliko trenutaka sam stajala bez rei, zbunjena.
Gledala samje upitno i ona mi ponovi da ne mogu
veeras da vidim novog nagala.
"Zato da ne?" upitah, besno. "Sigurna sam da bi
on hteo da me vidi."
"Naravno da bi," sloi se ona. "Ali sada vrsto spava
i ne moe da ga budi." To je bilo reeno sa takvom
vrstinom da sam mogla samo da je gledam, bez rei.
Florinda je dugo gledala u pod a onda podie pogled
ka meni. Na licu je imala tuan izraz. Na trenutak sam
pomislila da e se predomisliti i ipak me odvesti da vidim
Isidoro Baltazara. Umesto toga ona ponovi, strogim
glasom, "ao mi je ali ne moe veeras da ga vidi."
urno, kao da se bojala da e se predomosliti, ona me
zagrli i poljubi a zatim napusti sobu. Ugasila je svetlo u
hodniku i okrenula se ka meni, govorei iz senke, "Idi
sad na spavanje."
Leala sam budna satima, prevrui se u lealjci.
Pred zoru se najzad digoh i obukoh odeu koju mi je
Florinda donela. Dobro mi je stajala, osim pantalona
koje sam morala da pritegnem paretom ice jer nisam
imala kai kod sebe.Sa cipelama u rukama, iskrala
sam se hodnikom, pored uvareve sobe, do zadnjeg
izlaza. Paljivo, da ne bi zakripala, odkrinula sam
vrata. Napolju je jo uvek bilo mrano ali se videlo bledo
plavetnilo koje je poinjalo da se iri od istoka.
Dotrala sam do lune kapije u zidu, zastavi na
trenutak kod ona dva drveta ispred nje, to uvaju
stazu. Vazduh je bio teak od mirisa narandinog cveta.
Sve moje bojaznikoje sam imala u vezi sa
prolaskomkroz estar, nestale su kada sam otkiila da je
staza svee posuta pepelom. Bez oklevanja sam
odjurila do drage kue.
Vrata su bila otkrinuta ali nisam htela odmah da
uem. unula sam ispod prozora i ekala da ujem
nekakav zvuk. Nisam morala dugo
153

Florinda Doner

da ekam da bih ula glasno hrkanje. Jo neko vreme

sam oslukivala a onda uoh u kuu. Voena jasnim
zvukom hrkanja, uoh pravo u sobu u zadnjem delu
kue. U mraku nisam mogla da prepoznam spavaa na
slamnatoj prostirci a ipak sam bila sigurna da je to bio
Isidoro Baltazar. Nisam elela da ga uplaim naglim
budenjem te sam otila u susednu sobu i sela na kau.
Bila sam toliko uzbuena da nisam mogla mirno da
sedim. Bila sam van sebe od oduevljenja, oekujui da
se on, svakog trenutka, probudi. Dva puta sam na
prstima odlazila natrag u njegovu sobu da ga gledam.
On se okrenuo u snu i nije vie hrkao.
ekajui, zadremala sam na kauu. Osetila sam
kroz nemiran san da neko stojipored mene. Ja se
polupridigoh da promrmljam, "ekam na Isidoro
Baltazara da se probudi," ali nisam uspela da
proizvedem nikakav zvuk. Napravih svestan napor da
se uspravim. Zaklatih se mamurno, pokuavajui da
razbistrim pogled i prepoznam osobu koja je stajala
pored kaua. Bio je to Mariano Aureliano. "Da li Isidoro
Baltazar jo uvek spava?" upitah ga.
Stari nagalje dugo stajao i bez rei me posmatrao.
Pitajui se da li sanjam, hrabro ispruih mku da ga
dodirnem ali je naglo trgnuh. Bilo je kao da sam
dodirnula vatm.
On izvi obrve, kao da je bio iznenaen mojim
reagovanjem. "Nee moidavidi Isidoro Baltazara
prejutra." Govorio jesporo, kao da mu je to
predstavljalo ogroman napor.
Pre nego to stigoh da kaem da je skoro ve jutro i
da u saekati Isidoro Baltazara na kauu, osetih
Mariano Aurelianovu vrelu ruku na svojim leima kako
me gura napolje, preko praga.
"Vrati se u svoju lealjku."
Naglo se podie vetar. Okretoh se da protestvujem
ali Mariano Aureliano vie nije bio tu. Zvuk vetra mi je
odzvanjao u glavi kao neki gong, ogroman i dubok.
Zvuk zatim postade sve tii i tii, dok nije preao u
vibriranje koje se jedva osealo. Ja otvorih usta da
produim poslednje slabe odjeke.
Bilo je kasno prepodne kada sam se probudila u
lealjci, obuena. Odmah sam ustala i bez razmiljanja
otila preko puta, do male kue.
154

BITlUSATUATUU

Vrata su bila zakljuana. Dugo sam kucala i dozivala

ali nije bilo odgovora. Probala sam na silu da otvorim
neki prozor ali svi su bili zakljuani. Bila sam oajna, na
ivici plaa. Otrala sam nizbrdo, do male istine pored
puta, jedinog mesta gde su kola mogla biti parkirana.
Isidoro Baltazarov kombi nije bio tamo. Ila sam neko
vreme putem, traei svee tragove guma. Nij'e ih
bilo.
Vratila sam se, zbunjena, u veliku kuu. Ula sam u
unutranj'e dvorite i, znajui da je bespredmetno
traiti ene po sobama, viknula iz sveg glasa,
dozivajui Florindu. Sve to sam ula u odgovor, bio je
odjek mog glasa.
Ma koliko da sam se tradila da analiziram ono to
mi je Florinda rekla, nisam u tome mogla da naem
zadovoljavajui odgovor. Jedino u ta sam bila sigurna
je bio Florindin dolazak u moju sobu, usred noi, kada
mi je donela odeu u kojoj sam bila. Njena poseta i
njena izj'ava da se Isidoro Baltazar vratio su,
verovatno, izazvale vrlo uverljiv san.
Da bih prestala da razbijam glavu oko pitanja zato
sam sama u kui ak ni uvara nije bilo nigde poela
sam da istim pod. ienje me je oduvek smirivalo.
Oistila sam sve sobe i zavravala kuhinju kada sam
zaula prepoznatljivi zvuk Folksvagenovog motora.
Strah dole brzinom munje i bacih se na Isidoro
Baltazara koji je tek izlazio iz kombija, skoro ga
oborivi na zemlju.
"Jo uvek ne mogu da poverujem," smejao se,
zagrlivi me vrsto. "da si ti ona o kojoj mi je nagal
toliko mnogo priao. Zna li da sam se skoro
onesvestio kada su te svi oni pozdravili?"
Nije ekao na moj odgovor ve me je ponovo zagrlio
i digao uvis, smejui se. Tada, kao da je bio osloboen
nekakve stege, poe da pria bez prestanka. Ispriao mi
je da je znao za mene ve oko godinu dana. Nagal mu
je priao da mu je poverio jednu blesavu devojku. Nagal
mu je tu devojku opisao kao "dvanaest sati, podne
istog dana koji nije ni vetrovit niti bez vetra, ni hladan
ni topao, ve varira izmeu svih tih opcija, izluujui
sve prisutne."
Isidoro Baltazar priznade da je, budui takav
naduveni magarac kakav ve jeste, bio sasvim siguran
da nagal misli na njegovu devojku.
"Ko je tvoja devojka?" presekoh ga.
On ustro odmahnu rukom, oigledno nezadovoljan
mojim pitanjem. "Ovo nije pria o injenicama," odbrasi
on. "Ovo je pria o idejama, da bi mogla da vidi kakav
sam idiot ispao." Njegova zlovolja brzo
155

Florinda Doner

ieze, ustupivi mesto irokom osmehu. "Ja sam zaista

bio uveren da mogu sam da olkrijem ko je ta devojka."
On napravi krau pauzu, zatim dodade, "ak sam i
jednu udatu enu sa decom ukljuio u svoju potragu."
On duboko uzdahnu i ree, "Poruka moje prie je
da, u svetu arobnjaka, mi moramo da iskljuimo svoj
ego inae smo u magnovenju jer nema naina za nas,
obine ljude, da u tom svetu bilo ta predvidimo."
Videvi da sam poela da jecam, on se malo
odmaknu i pogleda me zabrinuto, "ta je bilo,
nibelunga?"
"Ma, nita naroito," nasmejah se kroz pla, otirai
suze. "Ja nemam taj apstraktni mentalitet da bih
mogla da brinem o svetu apstraktnih pria," rekoh
cinino i energino, koliko sam mogla. "Ja sam
zabrinuta za sada i ovde. Nema pojma kroz ta sam
prola u ovoj kui."
"Naravno da imam pojma." ree on glasno. Ja sam
godinama prolazio kroz to. On me pogleda ispitivaki i
upita, "A sada, ti meni reci zato mi nisi rekla da si ve
ranije bila sa njima?"
"Htela sam ali nisam mislila da je to vano,"
zbunjeno promrmljah. Onda, rei same izaoe iz mene
a moj glas dobi vrstinu i stabilnost, "Ispada da je
jedina vana stvar koju sam ikada uradila to to sam
njih srela." Da bih sakrila svoje iznenaenje, odmah
poeh da se alim kako sam bila ostavljena sama u kui,
bez igde ikoga. "Nisam imao priliku da ti se javim i
kaem da idem u planine sa nagalom," proapta on, sa
neusiljenim osmehom na usnama.
"Nema veze, to sam ve zaboravila. Priam ti o
onome to se danas dogodilo. Kada sam se probudila,
oekivala sam da e biti ovde. Bila sam sigurna da si
proveo no u maloj kui, spavajui na slamnatoj
prostirci. Uspaniila sam se kada sam videla da te
nema."
Videvi njegov iznenaen izraz, ja mu ipriah o
Florindinoj nonoj poseti, o snu koji je bio posledica
toga, o tome kako sam se nala sama u kui posle
buenja. Moja pria je bila nepovezana. Misli i rei su mi
bile zbrkane. I pored toga, nisam mogla da
prestanemda govorim. "Ima mnogo stvari koje ne mogu
da prihvatim," rekoh, konano zavravajui svoj
monolog. "a ne mogu ni da ih opovrgnem."
Isidoro Baltazar ne ree ni re. Gledao me je kao
da oekuje da nastavim, obrva izvijenih u ispitivaki,
podrugljiv luk. Lice mu je bilo mravo i iznureno, boje
dima. Njegova koa je odisala neobinom
156

BITIUSANJATUU

sveinom i blagim mirisom zemlje, kao da je sve ovo

vreme proveo pod zemljom, u peini.
Sva moja zbunjenost nestade kada sam se
zagledala u njegovo opasno levo oko, sa svojim
stranim i nemilosrdnim pogledom. U tom trenutku mi
vie nije bilo vano ta je autentina istina a ta iluzija,
san u snu. Glasno sam se nasmejala, oseajui se lako,
poput vetra. Osetila sam kako mi ogroman teret spada
sa lea dok sam zurila u njegovo arobnjako oko.
Prepoznala sam ga. Florinda, Mariano Aureliano,
Eperanca i uvar, svi su oni imali takvo oko.
Predodredeno za sva vremena da bude bez oseanja i
bez emocija, to oko je ogledalo praznine. Tada, kao da
mi je dovoljno bilo otkriveno, jedan unutranji kapak,
kao kod gutera, spusti se preko zenice.
Pre nego to sam stigla da prokomentariem
njegovo arobnjako oko, Isidoro Baltazar na tren
zatvori oba oka. Kada ih je otvorio, oba oka su bila
ista, tamna i sjajna, puna smeha. arobnjakovo oko
ostade samo iluzija. On me zagrli i poe sa mnom
uzbrdo, prema kui.
"Uzmi svoje stvari," ree, pre nego to smo doli do
vrata. "ekau te u kolima."
Uinilo mi se udnim to to on nije hteo da ue sa
mnom unutra ali, u tom momentu mi nije palo na
pamet da ga pitam zato. Tek kada sam spakovala
svoje stvari, pomislih da se on moda plai ovih ena. Ta
pomisao me zasmeja jer sam iznenada znala, sa
zapanjujue velikom sigurnou, da su ene jedina
stvar koje se Isidoro Baltazar ne plai.
Jo uvek sam se smejala kada sam stigla do
kombija. Zinula sam da objasnim Isidoro Baltazaru
uzrok mog smeha, kada me preplavi udna, snana
emocija. Oseanje tako jako da nisam mogla da
govorim. To to sam osetila nije bila seksualna strast.
Nije bila ni platonska ljubav. Nije to bilo ni osecanje
kakvo sam gajila prema svojim roditeljima, brai ili
prijateljima. Jednostavno, oseala sam prema njemu
ljubav koja je bila rastereena od svih oekivanja,
sumnji i strahova.
Kao da sam to glasno izgovorila, Isidoro Baltazar
me zagrli tako snano da sam ostala bez daha.
Odvezosmo se vrlo polako. Ja sam izbacila glavu
kroz prozor i krivila vrat ne bi li ugledala jo jednom
uvara, negde medu drveem. "udno mi je to
odlazimo ovako," rekoh, naslanjajui se na sedite.
"Florinda se na neki nain pozdravila sa mnom sino. Ali
volela bih da sam imala priliku da se zahvalim
Esperanci i uvaru."
157

Florinda Doner

Pranjavi put je vijugao nizbrdo i kada smo zali za

jednu otru krivinu, ugledali smo zadnju stranu male kue.
Isidoro Baltazar zaustavi kola i iskljui motor. Pokaza rukom
u pravcu kuce, ispred koje se video krhki starac kako sedi
na nekoj gajbici. Htela sam da izaem iz kombija i da
potrim uzbrdo ali me on zadra. "Samo mu mahni,"
proapta.
uvar ustade sa gajbice. Njegova jakfla i pantalone
leprali su na vetru, kao krila. On se glasno nasmeja, zatim
se nae unatrag i napravi dvostruki salto unatrag. U jednom
trenutku je izgledalo kao da je ostao da visi u vazduhu. Nije
se spustio na zemlju ve je nestao, kao da ga je vetar
oduvao.
"Gde je nestao?" upitah glasom punim
strahopotovanja.
"Na drugu stranu," nasmeja se Isidoro Baltazar sa
deakim oduevljenjem. "To je bio njegov nain
pozdravljanja sa tobom." On ponovo upali motor i mi
krenusmo dalje. Kao da me je izazivao, s vremena ne
vreme bi me podrugljivo pogledao. Najzad, posle dueg
vremena me upita, "ta te mui, nibelunga?"
"Ti zna ko je on, zar ne?" rekoh optuivaki. "On
sigurno nije uvar?"
Isidoro Baltazar se lagano namrti i, posle due pauze,
me podseti da je nagal Huan Matus, za mene Mariano
Aureliano. Uveravao me je kako sigurno postoji dobar razlog
zbog koga sam ga ja poznavala pod tim imenom, "Siguran
sam da postoji jednako dobar razlog zbog kojeg je starac
odluio da ti ne otkrije svoje ime."
Ja rekoh da ne vidim svrhu njegovog pretvaranja kada
\e znam ko je Mariano Aureliano. I dodadoh, lukavo, "A ja
znam ko je uvar." Pogledah ga iskosa, da vidim reakciju.
Njegovo lice nije nita odavalo.
"Kao i svi ljudi u svetu arobnjaka, uvar je takoe
arobnjak," ree on, "Ali ti ne zna ko je on." On mi uputi
kratak pogled, zatim usmeri panju na put ispred sebe.
"Posle svih ovih godina, ja i dalje ne znam stvarno ko je ko
meu njima, ukljuujui i nagala Huana Matusa. Dok sam sa
njim, ja mislim da znam ko je. Onog momenta kada mi
okrene leda, vie nemam pojma."
Skoro sanjivim glasom, on ree da naa subjektivna
stanja, u svakodnevnom, obinom svetu, uvek delimo sa
drugim ljudima. Stoga, mi uvek znamo ta e drugi ljudi
uraditi u datim okolnostima.
"Grei, silno grei!" uzviknuh. "To to ne znamo
uvekta bi ljudi uradiliu datim okolnostima je ba ono to je
najuzbudljivije. To je jedna
158

BITIUSAMJATUU

od malobrojnih uzbudljivih stvari u ivotu koje su nam

jo preostale. Nemoj mi rei da ti eli toga da se
odrekne."
"Mi naravno ne moemo sasvim tano znati ta bi
ljudi uradili," objasni on strpljivo," ali moemo napraviti
spisak mogunosti, koji bi sadrao odgovor. To bi,
svakako, bio veoma dugaak spisak ali ne i beskrajan.
Da bi napravili ovakav spisak ne moramo pitati ljude
za njihove sklonosti. Sve to treba da uradimo je da se
stavimo u njihovu poziciju i zapiemo mogunosti koje
bi odgovarale situaciji. To bi bilo istinito za svakoga jer
mi svi imamo zajednike mogunosti. Mi svi delimo
naa subjektivna stanja." On je jo rekao da nam je
na.e subjektivno znanje o svetu poznato kao zdrav
razum. On se moe neznatno razlikovati od grape do
grape, od kulture do kulture, ali i pored tih razlika,
zdravorazumski nain miljenja je dovoljno homogen da
opravdava tvrdnju da je svakodnevni svet meusobno
subjektivan.
"Kod arobnjaka, meuti'm, zdrav razum na koji smo
mi navikli ne funkcionie." ree on. "Oni imaju
drugaiju vrstu zdravorazumaskog naina miljenja
zato to imaju dmgaije vrste subjektivnih stanja."
"Misli kao da su bia sa druge planete?" upitah
ozbiljno.
Isidoro Baltazar se nasmeja. "Da. Oni su kao bia sa
dmge planete."
"Jesu li zato toliko tajanstveni?"
"Mislim da tajanstveni nije prava re," primeti on,
zamiljeno.
"Oni
se
drugaije
odnose
prema
svakodnevnom svetu. Njihovo ponaanje nama deluje
tajanstveno zato to ne delimo isto znaenje. A poto
nemamo nikakve standarde po kojima bismo utvrdili ta
je za njih zdrav razum, mi se odluujemo da verujemo
kako su oni tajanstveni."
"Oni rade sve to i mi radimo: spavaju, kuvaju sebi
hranu, itaju," upadoh, "Pa ipak, nikada nisam uspela
da ih uhvatim dok neto rade. Veraj mi, oni jesu
tajanstveni."
Smekajui se, on zatrese glavom. "Ti si videla ono
to su onieleli da vidi." ree. "A ipak, nisu nita krili od
tebe. Samo nisi umela da vidi. To je sve."elela sam da
mu protivreim ali nisam elela da mu postanem
odbojna te nisam nita rekla. Ne toliko zbog toga to je
on bio u pravu; ionako nisam ba razumela o emu je
on priao, nego sam oseala da mi sve moje njukanje
unaokolo nije dalo ni priblian odgovor na pitanje ko
su ti ljudi i ta oni rade. Uzdahnuvi duboko, zatvorih
oi i naslonih glavu na sedite.

159

Florinda Doner

Kasnije dok smo se vozili, ponovo sam mu priala o

mom snu. O tome kako j'e delovalo vrlo stvarno dok
sam ga gledala kako spava na slamnatoj' prostirci.
Ispriala sam mu o razgovoru sa Marianom Aurelianom i
njegovoj vreloj ruci. to sam vie govorila, sve vie sam
bivala ubeena da to uopte i nije bio san. To me je
toliko uznemirilo da sam na kraju poela da cmizdrim.
"Ne znam ta su mi uradili," rekoh. "Nisam nikada
naisto da li sam budna ili sanjam, ak i u ovom
trenutku. Florinda mi je rekla da ja sanjam budna."
Isidoro Baltazar klimnu glavom i ree blago, "Nagal
Huan Matus to zove povienim stanjem svesti."
"Povieno stanje svesti," ponovih.
Svidelo mi se kako to zvui, iako mi se inilo da je
znaenje tih rei potpuno suprotno od s^njanja u
budnom stanju. inilo mi se da sam taj pojam ve
negde ula. Moda od Esperance ili Florinde ali nisam
mogla da se setim u kom kontekstu. Te rei su me
asocirale na neto znaajno ali je moj mozak ve bio
isuvie zamoren mojim bezuspenim pokuajima da
prizovem u seanje dnevne dogaaje iz kue vetica.
Koliko god da sam se trudila, bilo je nekih epizoda
kojih nikako nisam mogla da se setim. Kopala sam po
seanju, tragajui za reima koje su bledele i umirale
pred mojim oima. Sve j'e ostalo poluzaboravljena
slika. Nisam zapravo nita od toga potpuno zaboravila
ali su mi slike dolazile u seanj'e u fragmentima, kao
delovi slagalice koji se ne uklapaju ba naj'bolje u celinu.
Ova zaboravnostje bila fiziki oseaj, kao da se magla
spustila na izvesne delove mog mozga.
"Znai, sanjanje u budnom stanju je isto to i
povieno stanje svesti?"
Bila je to vie potvrda nego pitanje sa moje strane.
Potvrda neega ije mi znaenje nije bilo najjasnije.
Podigoh naslon svog sedita i okrenuh se prema
Isidoro Baltazaru, podmetnuvi noge pod sebe. Sunce
je obasjavalo njegov profil. Crna, kovrdava kosa koja je
padala na njegovo visoko elo, izraene jagodice, jak nos
i brada, fino isklesane usne, sve to mu je davalo izgled
rimskog portreta.
"Mora da sam i sada u stanju poviene svesti,"
rekoh, "Nikada te ranije nisam tako videla."
Skoro da je ispustio volan od naglog napada smeha.
"Sigurno sanja budna," ree on, pljeskajui se po butini.
Zar se ne sea da sam ja nizak, sme, i prostog
izgleda?"
160

BITIUSAIUANJU

Ja se zakikotah. Ne zato to sam se slagala sa

njegovim opisom svog izgleda ve zato to je to bila
jedina stvar koje se seam da je rekao na svom
predavanju, onog dana kada smo se formalno
upoznali. Moje vedro raspoloenje je ubrzo ustupilo
mesto udnoj nervozi. Uinilo mi se da je prolo
nekoliko meseci a ne samo dva dana, odkako smo doli
u kuu vetica.
"Vreme drugaije prolazi u svetu arobnjaka," ree
Isidoro Baltazar, kao da sam naglas izgovorila svoju
misao. "I drugaije ga doivljavamo." On mi ispria
kako je njemu, za vreme uenja, najtee padalo
snalaenje u sledu dogadaja, u odnosu na tok
vremena. esto mu se sve mealo, glava mu je bila
puna nesreenih slika koj'e su svaki put kada bi
pokuao da se skoncentrie na njih upadale sve dublje
u nepoznate delove memorije. "Tek sada, uz nagalovu
pomo, ja se priseam nekih dogadaja i njegovih
gledita i uenja kojima sam prisustvovao pre vie
godina," reeon.
"Kako ti on pomae?" upitah, "Hipnotie te?"
"Pomae mi da menjam nivoe svesti," ree. "A kada
to ini, ja ne samo da se setim prolih dogaaja, nego
ih ponovo proivljavam."
"Kako on to radi?" bila sam uporna." Mislim, kako ti
pomae da menja nivoe svesti?"
"Do skoro sam mislio da on to radi tako to me
otro udari po leima, izmeu lopatica,"ree, "ali sada
sam skoro siguran da samo njegovo prisusvvo ini da
mogu da menjam nivoe svesti."
"Znai, ipak te hipnotie," insistirala sam.
On odmahnu glavom i ree, "arobnjaci su majstori
za menjanje stanja svesti. Neki su tome toliko vini da
mogu menjati nivoe svesti i kod drugih ljudi."
Ja klimnuh glavom. Imala sam jo mnogo spremnih
pitanja, ali mi je on dao znak da budem strpljiva.
"arobnjaci," nastavi on, "mogu da uine da shvati
da je celokupna priroda stvarnosti dragaija od onoga
to mi o njoj' mislimo; to jest, od onoga to su nas uili
o stvarnosti. Kada koristimo svoj intelekt mi smo skloni
da razmiljamo o ideji da naa kultura predodreuje
nae ponaanje, ono to mi jesmo, ono to elimo da
budemo, to elimo da znamo, ta smo sposobni da
oseamo. Ali ml nismo spremni da prihvatimo tu ideju i
da je shvatimo kao konkretnu, praktinu pretpostavku.
A razlog za to je taj to mi nismo spremni da
prihvatimo injenicu da
161

Florinda Doner

nam kultura takoe odreuje granicu nae percepcije, ta

i koliko moemo da opaamo.
"arobnjaci nas ine svesnim razliitih stvarnosti,
razliitih mogunosti, ne samo u vezi sveta, ve i u vezi nas
samih. To ide dotle da nismo vie spremni da verujemo
ak ni u neke najstabilnije pretpostavke o nama i naoj
okolini."
Bila sam iznenaena to sam tako lako uspevala da
prihvatim njegove rei, mada ih nisam razumela.
"arobnjak nije samo svestan da razliite stvarnosti
postoje," nastavi on, "On svoje znanje koristi u praksi.
arobnjaci znaju ne samo intelektom nego i u praksi da se
stvarnost, odnosno svet, onakav kakvog ga mi poznajemo,
sastoji iskljuivo od sporazuma izmedu svih nas. Taj
sporazum se moe rasturiti, jer je on samo drurvena
pojava. A kada se to desi, ceo svet se rastura zajedno sa
njim.
Videvi da ne mogu da pratim njegovo izlaganje,
onpokua da mi predstavi stvari iz drugog ugla. Objasni da
dratvo definie percepciju u proporciji sa njenom
upotrebnom vrednou u voenju pojedinca kroz
kompleksna iskustva svakodnevnogivota. Drutvo postavlja
granice onome to opaamo, postavlja granice do kojih smo
sposobni da opaamo. "Za arobnjaka, percepcija moe ii
daleko izvan ovih optepriznatih granica. Te granice se
postavljaju i odravaju na osnovu rei, jezika i misli, to jest
sporazumno."
"A arobnjaci ne prihvataju sporazum?"
pokuavajui da shvatim sutinu njegove prie.

upitah,

"Prihvataju," ree on, gledajui me u oi, "Ali njihov

sporazum j'e drugaiji. arobnjaci raskidaju obian
sporazum, intelektualno, fiziki, praktino ili kako god hoe.
arobnjaci ukidaju granice drutvenog odreenja percepcije.
Da bi se to razumelo mora se primeniti u praksi. To znai,
mora se predati kako um, tako i telo. To mora biti svesna,
voljna predaja bez straha."
"Telo?" upitah sumnjiavo, pitajui se kakve to rituale
moe ukljuivati. "ta oni hoe sa mojim telom?"
"Nita, nibelunga," nasmeja se on. Onda, ozbiljnim ali
ljubaznim glasom, dodade da ni moje teio ni moj um za sada
nemaju kondiciju da podnesu naporan put arobnjaka.
Videvi da imam nameru da protestvujem, on brzo ree da
nita ne fali mom telu niti mom umu.
"ekaj maio!" ustro ga prekidoh.
162

BITIUSArlJArDU

On je ignoiisao moju upadicu i nastavio da

objanjava da je svet arobnjaka komplikovan i da nije
dovoljno da se njegovi principi razumeju intuitivno.
Moraju se prihvatiti intelektom. "Suprotno od
uobiajenih verovanja," ree on, "arobnjaci ne
praktikuju opskurne, ezoterine rituale, vec idu ispred
naeg vremena. A moto naeg vremena je razum. U
celini, mi smo razumni ljudi. arobnjaci ,meutim, su
Ijudi odrazuma, to je potpuno druga stvar.
arobnjacisu zaljubljeni u ideje; oni su negovali razum
do njegovog maksimuma jer oni veruju da se samo uz
potpuno razumevanje intelekta mogu prihvatiti principi
arobnjatva a da se pritom ne izgube sopstveni
integritet i trezvenost. U tome lei ogromna razlika
izmeu arobnjaka i nas. Mi imamo vrlo malo
trezvenosti a jo manje integriteta." On mi uputi kratak
pogled i nasmeja se. Imala sam neprijatan oseaj da je
tano znao ta mislim ili tanije, da uopte ne mislim.
Razumela sam njegove rei ali ne i njihovo znaenje.
Nisam znala ta bih rekla. Nisam ak znala ni ta bih
pitala. Prvi put u ivotu, osetih se kao potpuna
glupaa. To ipak nije uinilo da se oseam
neadekvatnom jer sam shvatila da je bio u pravu. Moja
interesovanja za probleme intelekta su uvek bila plitka
i vetaka. Zaljubljivanje u ideju je meni bio potpuno
stran koncept.
Stigli smo do granice SAD u Arizoni u roku od
nekoliko sati ali me je vonja veoma iscrpla. elela sam
da razgovaramo ali nisam znala ta da kaem, odnosno
nisam mogla da naem rei kojima bih izrazila ono to
sam oseala. Nekako sam se oseala prestraenom
svim tim to mi se desilo. To mi je oseanje do tada
bilo nepoznato!
Oseajui moju nesigurnost i nelagodnost, Isidoro
Baltazar otpoe razgovor. Na veoma otvoren nain, on
je priznao da je i do dana dananjeg zbunjen svetom
arobnjaka, nakon toliko godina prouavanja i
uestvovanja u njihovom nainu ivota.
"I kad kaem uenja, mislim na pravo uenje." On
se nasmeja i pljesnu se po butini, naglaavajui svoju
izjavu.
"Jo koliko jutros sam bio razbijan od strane sveta
arobnjaka, na naine koje ne mogu ni da opiem."
Govorio je glasom koji je bio polu tvrdnja, polu alba.
Ipak, bilo je u tom glasu vedrine i snage, neke divne,
unutranje snage koja me je oraspoloila. Odavao je
utisak da moe da uini bilo ta, izdri bilo ta i pritom
da ne dopusti da ita bude vano. Osetila sam u njemu
jaku volju, sposobnost da prevazie sve prepreke.
163

Florinda Doner

"Zamisli, ja sam stvamo mislio da sam bio odsutan sa

nagalom samo dva dana." ree on, smejui se i potapa me
po ruci.
Ja sam bila toliko zaokupljena zvukom i vitalnou
njegovog glasa da nisam ni pratila o emu govori. Zamolih ga
da ponovi to to je rekao. On to iuini a ja i dalje nisam
razumela."Ne razumem ta j'e tu smeno?" rekoh konano,
iznervirana zbog svoj'e nesposobnosti da shvatim o emu
se radi. "Bio si odsutan dva dana, pa ta?"
"ta?" on povika glasno, tako da ja poskoih na seditu
i udarih glavom u krov.
On se zagleda u moje oi ali ne ree nita. Znala sam
da me ne optuuje ni za ta konkretno ali sam oseala da
me ismeva zbog moje mrzovoljnosti, promenljivih
raspoloenja, nedostatka koncentracije, nepanje. On
zaustavi kombi, ugasi motor i okrete se prema meni. "A
sada bih eleo da mi ti ispria sve to si ti doivela." Bilo je
nervozne uzbuenosti u njegovom glasu, nemira i
ivahnosti. Uveravao me je kako sled dogaaja nema
nikakvog znaaja. Njegov osmeh je bio tako ohrabrujue
privlaan te sam mu ispriala, nadugako i nairoko, sve
ega sam se seala.
On je paljivo sluao, kikoui se s vremena na vreme,
pourujui me pokretom brade svaki put kada bih
zastala.
"I tako, sve to ti se dogodilo za..." on napravipauzu,
pilj'ei u mene sjajnim oima, zatim neobavezno dodade,
"dva dana?"
"Da," rekoh odluno.
On prekrsti ruke na grudima, prenaglaenim,
teatralnim pokretom. "Epa imamza tebe jednu novost,"
ree. Veseo pogledj'esmanjivao ozbiljnost njegovog tona i
nameten strog izraz lica. "Ja sam bio odsutan dvanaest dana
ali sam mislio da je to bilo samo dva dana. Mislio sam da
e ti da shvati ironiju u mom glasu poto si sigurno vodila
vie rauna o vremenu. Meutim, nisi. Ista si kao i ja.
Izgubili smo deset dana.
"Deset dana," zaprepaeno promrmljah, zatim se
okretoh da pogledam kroz prozor. Nisam rekla vie ni re,
do kraja putovanja. Nije da mu nisampoverovala. Nije ni da
nisam htela da razgovaram sa njim. Nisam, prosto, imala ta
da kaem, ak ni kada sam na prvom kiosku na koji smo
naili kupila dnevne novine i otkrila da sam zaista negde
izgubila deset dana. Ali, da li je tih deset dana stvarno bilo
izgubljeno? Pitala sam sebe to isto pitanj'e hiljadu puta ali
nisam elela odgovor.
164

XII

adni i ivotni prostor Isidoro Baltazara se sastojao od

jedne pravougaone sobe sa pogledom na parkiralite,
male kuhinje ikupatila sa ruiastim ploicama. Tamo
me je odveo te veeri kada srao doputovali iz Sonore. Popeli
smo se stepenicama, zatim kroz hodnik sa tamnim tepisima,
do stana broj 8. Bila sam suvie iscrpljena da bih razgledala
stan. Zaspala sam istog trenutka kada sam spustila glavu na
jastuk i sanjala da smo jo uvek na putu. Vozili smo
naizmenino, bez zaustavljanja, osim da jedemo ili
napunimo rezervoar.
Stan je bio skromno nameten. Pored velikog kreveta
stajao je dugaak sto na sklapanje koji mu je sluio kao
radni sto, jedna stolica na sklapanje i dva metalna ormaria
u kojima je drao svoje beleke. Nekoliko odela i koulja
visilo je u dva visoka plakara u predsoblju. Preostali prostor
su zauzimale knjige. Nije bilo polica za knjige ve su bile
poreane na gomile. Izgledale su kao da nisu nikada ni
taknute a kamoE proitane. Kuhinjske police su takoe bile
pretrpaneknjigama, osim jedne na kojoj je bio jedan tanjir,
jedna olja, no, viljuka ikaika. Na plinskom poretu su
se nalazili ajnik i tiganj.
Nakon tri nedelje iznajmila sam nov stan, oko kilometar
i po niz ulicu od univerziteta a samo jedan oak udaljen od
njegovog stania. I dalje sam vei deo svog vremena
provodila kod njega. Namestio je jo jedan krevet za mene,
sto i stolicu na sklapanje istu kao i njegova na drugom
kraju sobe.Tokom sledeih est meseci, Sonora je za mene
postala mitoloko mesto. Poto vie nisam imala elju da
blokiram svoje seanje na te doivljaje, razvrstavala sam sva
svoja seanja na oba puta u Sonom. Koliko god sam se
trudila nisam mogla da se setim nijednog
165

Florinda Doner

detalja od jedanaest dana koje sam izgubila; jedan za

vreme mog prvog boravka tamo i deset za vreme
drugog. Isidoro Baltazar je odluno odbijao da prihvati
moju ideju o tome da su ti dani izgubljeni. Nije ni
pominjao tu temu. Uglavnom sam se slagala sa njim.
Bilo je potpuno apsurdno smatrati te dane izgubljenima
samo zato to ih se ne secam i to mi je postalo
savreno jasno, tako da sam mu bila zahvalna jer nije
pridavao tome nikakvu vanost. Bilo mi je jasno da me
titi. Ipak, ponekad me je hvatao oaj i ja sam, bez
ikakvog
odreenog
razloga
oseala
duboku
ozlojeenost. Bila je njegova dunost da mi pomogne,
da mi razjasni tu misteriju ponavljala sam sebi, sve dok
nisam ubedila sebe da on namerno krije stvari od
mene.
"Poludee ako se bude toliko optereivala time,"
ree on jednoga dana. "i sva tvoja unutranja
previranja ce biti uzaludna jer nee nita reiti." On
zastade na as, kao da se premilja da li da izgovori ono
to je hteo, zatim slegnu ramenima i dodade,
izazivaki, "Zato ne upotrebi tu istu energiju na
pametniji nain, na primer da nabroji i analizira
svoje loe navike."
Umesto da prihvatim takvu sugestiju, ja odmah
preoh u kontranapad, jednom drugom albom koja
me je dugo titila. Jo uvek nisam srela nijednu od
ostalih mladih ena koje su mu bile poverene od strane
starog nagala.
On mi je o njima ispriao toliko toga da sam ih ve
dobro poznavala. Kad god sam ga pitala neto o njima,
davao mi je opirne odgovore. Ushieno je priao o
njima. Uz duboko i, oigledno iskreno divljenje, priao
mi je da bi ih neko sa strane opisao kao atraktivne,
inteligentne, uspene
sve su bile fakultetski
obrazovane samouverene i vrlo nezavisne. Za njega
,meutim, one su bile mnogo vie od toga; bile su
magina bia koja dele njegovu sudbinu. Bile su
povezane sa njim oseanjem ljubavi i posveenosti koje
nema nikakve veze sa drutvenim normama. Spajala ih
je zajednika potraga za slobodom, rekao je.
Jednom sam mu ak zapretila. "Mora da me
odvede do njih inae u ti pokazati."
Isidoro Baltazar se veselo nasmeja dubokim,
grlenim smehom. "Sve to mogu da ti kaem je da nita
nije onako kakvim ga ti zamilja," ree on. "I ne postoji
mogunost da ti odgovorim na pitanje kada e ih
upoznati. Jednostavno e morati da eka."
166

BITIUSAIiJATUU

"Dovoljno sam ekala!" povikah, zatim, videvi da on ne

reaguje, dodadoh, "Kako ti zamilja da u ja da naem neku
gomilu ena u Los Anelesu. Ne znam ak ni gde da ponem
da traim."
"Nai e ih na isti nain na koji si nala mene," ree on,
"i na koji si nala Mariana Aureliana."
Posmatrala sam ga sumnjiavo. Nisam mogla da se
oduprem utisku da je bio nekako tajanstveno zloban. "Ja
tebe nisam traila," rekoh, dangrizavo. "niti sam traila
Mariana Aureliana. Veruj mi, i njega i tebe sam srela
potpuno sluajno."
"Ne postoje sluajni susreti u svetu arobnjaka," ree
on neobavezno. Ve sam zaustila da mu kaem kako mi ne
treba takav savet kada on ree, ozbiljnim glasom, "Sree
ih kada bude pravi trenutak za to. Ne mora da ide da ih
trai."
Okrenuh se zidu i izbrojah do deset, da se smirim,
zatim ga pogledah i rekoh sa osmehom, "Tvoj problem je
to si tipian Latin. Tebi je sutra uvek bolje od danas.
Nema koncept stvari koje mora da uradi." jo vie
podigoh glas da me ne bi prekinuo. "Moje insistiranje na
upoznavanju tvojih prijateljica je zato da ubrzam stvari."
"Da ubrza stvari?" ree on sa nerazumevanjem. "ta tu
ima da se ubrzava?"
"Skoro svakodnevno mi pria kako nemam mnogo
vremena," podsetjh ga. "Ti, lino, pria stalno o tome koliko
je za mene vano da ih sretiiem a ponaa se kao da je
venost pred tobom."
"Ja fi to stalno priam jer elim da te pourim da oisti
svoje unutranje bie a ne zato to elim besmislene
radnj'e uraene na brzinu," ree on, nestrpljivo. "Nije na
meni da te upoznam sa njima. Kada bi to zavisilo od mene,
ja ne bih sada sedeo ovde i sluao tvoje naklapanje." on
zamuri i uzdahnu glasno prenaglaavajui svoju
podrugljivu rezigniranost. Nasmeja se i ree, blagim glasom,
"Tisisuvie tupa da bi shvatila ta se deava."
"Nita se ne deava." rekoh uvreeno. "Nisam ja tako
glupa kao to misli. Primetila sam ja tu ambivalenciju u tvom
ponaanju prema meni. Ponekad imam jasan utisak da ti u
stvari, ne zna ta da radi sa mnom."
"Znam tano ta treba da radim." usprotivi se on.
"Zato onda uvek deluje neodluno kada ja neto
predloim?" Te rei mi izletee, bez namere da ih
izgovorim.
167

riorinda Doner

Isidoro Baltazar me otro pogleda. Na trenutak

pomislih da e me napasti svojim grubim, brzim reima
koje on ume ponekad da koristi, da e me estoko
izkritikovati. Ali njegov glas je bio iznenaujue blag
kada je rekao da je moja procena sasvim tana.
"Ja uvek ekam da dogadaji sami naprave izbor
umesto mene." potvrdi on. "Tek tada delam, brzo i
energino. Ostaviu te iza sebe ako ne pazi."
"Ja sam ve ostala daleko iza tebe," rekob.
samosaaljivim tonom. "A poto nee da mi pomogne
da naem te ene, osuena sam da tu i ostanem."
"Ali to nije najvaniji problem," ree on. "Ti jo uvek
nisi donela odluku, to je nevolja." on podie obrve,
oekujui moj predstojei izliv besa.
"Ne znam o emu govori. ta to ja treba da
odluim?"
"Nisi odluila da se pridrui svetu arobnjaka.
Stoji na pragu, gledaj'ui unutra, ekajui da vidi ta
e se desiti. eka na neto praktino to e ti
nadoknaditi izgublj'eno vreme."
Rei protesta mi zapee u grlu jer pre nego to sam
stigla da ih izgovorim on ree da sam j'a pogreno
pomislila da sam napravila promenu time to sam se
preselila kod njega i napustila svoj stariivotni stil.
""Nego ta je to ako nije promena?" upitah,
sarkastino.
Ti nisi nita ostavila iza sebe, osim svojih stvari." ree
on, ignoriui moj ton. "Za neke ljude bi to bio ogroman
korak. Za tebe, meutim, to nij'e nita. Ti se ne
vezuje za stvari."
Tano." sloih se. Zatim rekoh da sam ja, bez
obzira na to ta on misli, odavno donela odluku da se
pridruim svetu arobnjaka. "Zato onda misli da
sedim ovde, ako se jo nisam pridruila?"
"Telom si se pridruila, svakako," ree on, "Ali ne i
duhom. Sada eka nekakvu mapu, neki lagodni plan,
pre
nego
to
donese
konanu
odluku.
U
meuvremenu, ti e i dalje da im povlauje. Tvoj
glavni problem je to ti hoce da se uveri da svet
arobnjaka ima neto da ponudi"
"Zar nema?" izlete mi.
Isidoro Baltazar se okrete prema meni, lica
blistavog od oduevljenja. "Da, on nudi neto vrlo
posebno. To sezove sloboda. Meutim, niko ti ne
garantuje da e uspeti da je dostigne. to se toga
tie, ni meni, niti bilo kome od nas to nije
zagarantovano."
168

BITIUSATiJAHJU

Klimnuh zamiljeno glavom i upitah ga ta bi trebalo

da uradim da ga ubedim da sam se zaista pridruila
svetu arobnjaka.
"Ne treba ti mene da ubedi. Treba da ubedi duh.
Mora da zatvori sva vrata za sobom."
"Kojavrata?"
"Ta koja jo uvek dri otvorenim. Vrata koja e ti
dozvoliti da pobegne ako ti se ne bude svialo ili ako
stvari ne budu ile onako kako ti oekuje."
"Misli li ti da u ja da odem?"
On me pogleda sa zagonetnim izrazom na Iicu,
zatim slee ramenima i ree, giasom koji se j'edva
uo.
"To je izmeu tebe i duha."
"Ali ako ti Mno misli da..."
"Nita ja ne mislim," presee me on. "Ti si dola u
ovaj svet na isti nain kao i svi dragi. To nije od nas
zavisilo. Niti e zavisiti od bilo koga ako neko od nas
odlui, ili ako ti odlui, da ode."Zbunjeno sam ga
gledala. "Ali ti bi valjda pokuao da ubedi... ako bih
ja..." zamucah."
On zatrese glavom pre nego to sam uspela da
dovrim. "Ja ne bih ubeivao ni tebe ni bilo koga
drugog. Tvoja odluka ne bi imala nikakvu sn&gu ako bi
svaki put kada se pokoleba Oi posumnja u neto,
morao neko da te ubeuje."
/

"Ali, ko e mi pomoi?" upitah, panino.

' "Ja u ti pomagati. Ja sam tvoj sluga." nasmei se,

prijatno i stidljivo, bez cinizma. "Ali ja prvo sluim
duhu. Ratnik nije rob ve sluga duha. Robovi nemaju
izbora; sluge imaju. Njihov izbor je da besprekorno
slue.
"Moja pomo tebi nije proraunata pomo," nastavi
on. "Ja ne mogu u tebe da investiram i obrnuto, ti ne
moe da ulae u mene ili u svet arobnjaka. To je
osnovna premisa togsveta: u njemu se ne radi nita to
bi moglo biti oznaeno kao korisno; samo strateko
delanje je dozvoljeno. To je ono to me je uio nagal
Huan Matus i to je nain na koji ja ivim: arobnjak
upranjava ono to propoveda. Pa ipak, nita se ne
radi iz praktinih razloga. Kada uspe ovo da razume
i upranj'ava, zaivorie vrata za sobom."
Nastade duga pauza. Tiina je bila potpuna. Menjala
sam poloaje na krevetu gde sam sedela. Misli su mi
punile glavu. Moda mi niko od arobnjaka nee
verovati, ali ja sam zaista pretrpela promenu.
169

florinda Doner

Promenu koja je bila neprimetna na prvi pogled. Ja sam je

opazila jer je bila u vezi sa neim najteim sa ime mi ene
moemo da se suoimo: sa ljubomorom i radoznalou.
Moji napadi ljubomore su bili prervaranje, mada
nesvesno. Neto u meni je zahtevalo da budem ljubomorna
na sve ostale ene u ivotu Isidoro Baltazara. Ali na neki
nain sam bila potpuno svesna da novi nagalov ivot nije bio
ivot obinog oveka, niti je liio na ivot oveka koji bi mogao
da ima vie ena. Naa veza, ako bi uopte mogla biti tako
nazvana, nije se mogla svrstati ni u kakav uobiajeni,
poznati model, bez obzira na to koliko ja pokuavala da je tu
svrstam. Da bi se oseala Ijubomora i posesivnost potrebno
je da se emocije prepoznaju, ne samo u sebi ve i kod
partnera. A Isidoro Baltazar nije vie ispoljavao ljudske elje,
potrebe, oseaje i emocije mukarca.
Moja elja da saznam to vie o Isidoro
Baltazarovomivotu je bila nesavladiva. Prosto sam se drala
od besa to mi on nije doputao pravi ulazak u svoj privatni
svet. Ipak, nisam povodom toga nita preduzimala. Mogla
sam, bez ikakvih posledica ili komplikacija, da ga pratim ili
da pronjukam po njegovim papirima i da jednom za svagda
saznam ko je on u stvari. To mije stalno bilo na pameti ali
nikada nisam mogla to da uradim. Neto mi je govorilo da
bi se na odnos promenio. Jo vie od oseaja moralne
krivice, sputavalo me je poverenje koje mi je on poklonio.
Dao mi je pristup svim svojim stvarima i to ga je nainilo, ne
samo u mojim mislima nego i u praksi, nepovredivim.
Nasmejala sam se naglas. Znala sam ta je strateko
delanje ratnika. Isidoro Baltazar nije bio u pravu. On je
moju ivotnu naviku promene raspoloenja i moju
germansku izbirljivost tumaio kao nedostatak angaovanja.
Nije mi to bilo bitno. Znala sam da sam bar poinjala da
razumem i primenjujem strategiju ratnika, ako ne stalno,
ono bar kada je on prisutan ne obavezno u stanu, ali kada
je tu, u Los Anelesu. U njegovom odsustvu, meutim ,
poinjala sam da se kolebam i kada mi se to deavalo
obino sam odlazila da prespavam u njegovom stanu.
Jedne noi kada sam otila tamo, upravo u trenutku
kada sam stavljala klju u bravu, neija ruka se pojavi i
povue me unutra. Ja uasnuto vrisnuh. "ta...ta je..."
zamucah a mka koja me je zgrabiia popusti stisak. Ja se
naslonih na zid, pokuavajui da odrim ravnoteu. Srce mi je
divlje tuklo. "Florinda!" ugledah je, jo uvek u oku. Imala je
170

BITIUSATiJAHJO

na sebi dugaak ogrta vezan u stniku. Kosa joj je bila

putena i padala je slobodno niz telo. Pitala sam se da li
je to stvarno ona ili sarno utvara iz senke, oiviena
slabim svetlom to je dopiralo iza nje. Primakla sam joj
se i sumnjiavo dotakla njen nikav.
"Jesi li to ti, Florinda? Iii ja sanjam?"
"To sam ja, draga. Ne sanja."
"Kako si dola ovamo? Jesi li sama?" upitah, mada
sam bila svesna koliko su moja pitanja bespredmetna.
"Da sam znala da dolazi, poela bih ranije sa
ienjem," rekoh, pokuavajui da se nasmeim. Usne
su mi se zalepile za zube. "Volim nou da spremam
Isidoro Baltazarov stan. Uvek istim nou."
Umesto komentara, ona se okrete malo u stranu
tako da joj je svetlo obasjalo lice. Oi su joj zloesto
sijale. "Rekla sam ti da ne treba nikada da prati bilo
koga od nas, niti da dolazi nepozvana. Ima sree."
ree ona. "Srena si jer mogao je noas neko drugi da
te uvue unutra."
"Ko dragi je mogao to da uradi?" rekoh razmetljivo
iako se tako nisam oseala.Florinda mi uputi jedan dug
pogled, zatim se okrete i ree preko ramena, "Neko
koga ne bi bilo briga ako umre od straha." Ona pomeri
glavu tako da se njen profil ocrtavao spram svetla.
Blago se nasmeja i mahnu rakom u vazduhu, kao da
odbacuje svoje rei. Otiia je do kuhinje hodajui tako
udno da je izgledalo kao da lebdi. Njena duga, bela
koa je pod slabim svetlom svetlucala kao neka
srebrnasta zavesa.Pokuavajui da imitiram njen
elegantni hod, pola samza njom. "Zna, ja imamklju
od stana." rekoh. "Svaki dan dolazim ovamo, u bilo koje
vreme, otkako smo se vratili iz Sonore. Zapravo, ja
praktino i ivim ovde."
"Zar ti Isidoro Baltazar nije rekao da ne dolazi
ovamo dok je on u Meksiku?" upita Florinda bezlinim
glasom. Nije zvualo kao da me optuuje, pa ipak sam
znala da to ini.
"Pa, moda je neto pomenuo," primetih sa
usiljenom nezainteresovanou. Videvi da se ona
namrtila, osetih se obaveznom da kaem neto u
svoju odbranu. Rekoh joj da ja tu esto sama dolazim i
da ne mislim da ima ikakve veze da li je Isidoro Baltazar
pet ili petstopet kilometara daleko. Ohrabrena njenim
klimanjem glave, ispriahjoj da, osim to radim i uim,
ja ovde provodim vreme i sreujui knjige. Redala sam
ihna police isortiiala po autorima ianrovima. "Neke od
171

Florinda Doner

tih knjiga su potpuno nove, nisu im sve stranice iseene,"

objasnih. "pa sam ih razdvajala. To sam planiraia da radim i
veeras."
"U tri sata ujutru?" upita ona.
Zacrvenevi se, odgovorih, "Ima mnogo takvih stranica.
To mi oduzima mnogo vremena j"er moram da budem
paljiva da ne bih otetila listove. To je posao koj'i deluje
umirujue. Pomae mi da zaspim."
"Zanimljivo," ree Florinda blago odobravajui, te ja
nastavih, "Sigurna sam da moe da razume koliko mi
znai to to mogu ovde da budem," rekoh. "U ovom stanu se
oseam odvojenom od svog starog ivota, od svega i svakoga
osim Isidoro Baltazara i njegovog maginog sveta. I sam
vazduh koji ovde udiem me ispunjava oseajem potpune
odvojenosti." Uzdahnuh, glasno i duboko. "Ovde se nikada
ne oseam usamlj'eno, mada sam vei deo vremena sama.
Neto u atmosferi ovog stana me podsea na kuu vetica.
Ona ista hladnoa i odsustvo oseanj'a koja me j'e u poetku
uznemiravala ispunjava i ovaj' prostor. I ba ta odvojenost,
odsustvo topline, to mi je potrebno. To traim jer me
ohrabruj'e i daje mi snagu."
"Neverovatno," proapta Florinda i odnese ajnik da ga
napuni vodom. Ona ree neto ali j'ej'a nisam ula od vode
koja je tekla. Zatim stavi aj'nik na poret.
"Drago mi je da se ovde osea kao kod kue," ree ona,
dramatino uzdahnuvi. "To je ta sigurnost koju osea u
ovom malom gnezdu, znaj'ui da ima prijatelj'a." Ona
dodade alj'ivim tonom da bih ja morala da uinim sve to j'e
u moj'oj' moi da Isidoro Baltazar bude srean, ukljuuj'ui i
seksualne aktivnosti koje j'e ona opisivala tako direktno i
detaljno da sam se zgrozila.
Zapanj'ena njenim sugestijama, sluala sam je otvorenih
usta. Florinda j'e, oigledno, bila dobro upoznata sa
neobinim rasporedom stvari u kuhinji poto je bez
dvoumljenja izvadila dve olje, moj specijalni ajnik i kesu
okoladnih kolaia koju sam ja drala sakrivenu u polici, iza
debelih nemakih i francuskih renika.Ona se naglo okrete i
upita, smekajui se, "Koga si oekivala da e noas sresti
ovde?"
"Svakako ne tebe!" izlete mi. Shvativi da sam se odala,
ja upadoh u opirno objanjenje svojih razloga iz kojih sam
mislila da u ovde sresti, ako ne sve njih, onda makar jednu
od ostalih mladih ena.
172

BITIUSAMJAHJU

"Kada za to bude vreme, ve e vam se ukrstiti

putevi," ree ona. "Ti ne treba da insistira na tom
susretu."
Pre nego to sam shvatila ta govorim, ja optuih i
nju i Mariana Aureliana i Isidoro Baltazara, za svoje
unjanje po tuem stanu. Rekla sam joj da je
besmisleno a naravno i neizvodljivo od njih da oekuju
od mene da sedim i ekam da mi se ukrsti put sa
nekim nepoznatim enama i da verujem da bi ih
prepoznala po neemu tako neshvatljivom kao to je
njihov unutranji sjaj. Kao i obino, to sam se vie
alila, to sam se bolje oseala.
Florinda me je ignorisala. "Jedna kaiica, dve
kaiice i jedna za ajnik," recitovala je sa preterano
britanskim akcentom dok je pravila aj. Zatim je rekla,
potpuno neobavezno, da je besmislena i vrlo
kapriciozna stvar bila to to ja mislim i odnosim se
prema Isidoro Baltazaru kao prema mukarcu.
"Ne znam o emu pria," rekoh odbrambenim
tonom.
Ona me prodorno pogleda i zadrza pogled na meni
sve dok se nisam zacrvenela. "Zna ti dobro o emu ja
priam," ree i poe da sipa aj u olje. Kratkim, brzim
pokretom glave, pokaza mi koju od dve olje da uzmem.
Uzevi kesu sa kolaiima u raku, ona sede na Isidoro
Baltazarov krevet koji je blii kuhinji. Lagano je
srkutala aj. Ja sam sedela pored nje i pila svoj.
"Nisi se nimalo promenila," ree ona iznenada."To
isto mi je rekao i Isidoro Baltazar pre neki dan,"
odgovorih. "Ja znam, meutim, da sam se mnogo
promenila."
Rekla sam joj da se moj svet okfenuonaglavce od
povratka iz Sonore. Priala sam joj opirno o tome
kako sam nala novi stan, preselila se i ostavila za
sobom sve to sam posedovala. Ona nije ak ni klimala
glavom, ve je samo nepomino sedela i utala.
"Nemam ba veliku zaslugu za prekidanje rutine i
izolovanost," rekoh, nervozno se smekajui da bih
razbila tiinu. "Svako ko je blizak sa Isidoro Baltazarom,
zaboravlja da postoje granice izmeu noi i dana,
izmedu radnih dana i praznika." pogledah je iskosa,
zadovoljna svojim reima. "Vreme samo tee i
preputa..." nisam mogla da zavrim reenicu jer me
presee jedna neobina misao. Shvatila sam da, koliko
se ja seam, niko mi nikada nije priao o prekidanju
rutine i izolovanosti. Da li je to bio njen uticaj, upitala
sam se. Odakle mi te ideje? I, to me je jo vie
zbunjivalo, tano sam znala koje je znaenje tih ideja.
173

Florinda Doner

"To bi trebalo da znai da se neto upravo sprema da

iskoi iz tebe," ree Florinda, kao da je pratila tok mojih
misli. Zatim dodade da, ta god da sam dosada
postigla u snovima, to nije ispunilo moje vreme, koje
provodim budna, vrstinom i samodisciplinom,
neophodnim za napredovanje u svetu arobnjaka.
"Daj mi ansu, pobogu. Ja nikada nisam radila nita
slino. Tek sam poetnik."
"Naravno," sloi se ona i nasloni glavu na jastuk.
Mislila sam da je posle nekog vremena zaspala, te se
trgoh kada progovori, "Prava promena nije promena
raspoloenja, stava ili izgleda. Istinska promena
ukljuuje potpunu transformaciju linosti."
Videvi da u da je prekinem, ona mi stavi prst na
usta i dodade, "Takva korenita promena o kojoj ja
priam ne moe se postii u roku od tri meseca ili
godinu, ni deset godina. To traje itav ivot." Ona
objasni da je veoma teko postati neto sasvim
drugaije od onoga za ta je bvek vaspitavan da
bude.
"Svet arobnjaka je mit, san, a ipak je isto toliko
stvaran kao i svet svakodnevice." Da bismo bili
sposobni da opaamo i funkcioniemo u svetu
arobnjaka, moramo skinuti masku svakodnevice koja
nam je navuena onog dana kada smo se rodili i da
stavimo drugu masku, masku koja nam omoguava da
vidimo sebe i svoj'u okolinu onakvima kakvi jesu;
uzbudljivi dogaaji koji procvetaj'u u naoj' prolaznoj
egzistenciji jedanput i nikada se vie ne ponavljaj'u.
"Tu masku e morati sama da napravi." ona se
namesti udobnije na krevetu i, sklopivi ruke oko olj'e
koju sam j'a u meuvremenu ponovo napunila, stade
da glasno srkue aj.
"Kako da napravim tu masku?" upitah.
"Sanjaj'ui tvoje drugo ja," promrmlja ona. "Svakako
ne tako to e promeniti adresu, garderobu ili knjige
koj'e ita." pogleda me iskosa, cerei se. "I svakako
ne tako to e poverovati da si nala novog
mukarca."
Pre nego to sam stigla da odgovorim na nj'enu
grubu optubu, ona rece da sam ja spolja, jedna fluidna
osoba, sposobna da se kreem velikom brzinom. Ali
iznutra, ja sam nefleksibilna i kruta. Kao Isidoro
Baltazar, i ona je primetila da sam se j'a zavaravala
verujui da je to to sam promenila mesto stanovanja i
stihijski se odrekla svega to sam posedovala bila
promena. Ja pognuh glavu, prihvatajui njenu kritiku.
174

BITIUSANJANJU

Ja sam uvek imala potrebu da se oslobaam stvari. I,

kao to je ona primetila, to je bila moja strast. Jo u
najranijem detinjstvu sam imala obiaj da se
povremeno otarasim dela svojih igraaka i garderobe,
na zgraavanje mojih roditelja. Moja radost kada bih
gledala svoju sobu i ormane fino sredene i poluprazne,
prevazilazila je zadovoljstvo posedovanja.
Ponekad je ta moja strast bila tolika da samvadila
isrvari iz ormana moje brae i roditelja. To je
uglavnom prolazilo nezapaeno jer sam birala stvari
koje ve due vreme niko ne nosi. I pored toga se
nekoliko puta desilo da celo domainstvo eksplodira u
iznenadnom haosu i zbrci kada moj otac krene od sobe
do sobe, preturajui sve ormane i viui na sav glas jer
ne moe da nae odreenepantalone ilikoulju. Florinda
se nasmeja, ustade i pride prozoru koji je gledao na
ulicu. Zurila je u crnu zavesu, kao da moe da vidi kroz
nju. Osvrnuvi se preko ramena, ona mi ree da je eni
neuporedivo lake nego mukarcu da prekine veze sa
porodicom i prolou.
"ene," nastavi ona, "su neuraunljive," Ta
neuraunljivost im daje veliku fleksibilnost. Naalost,
ene retko, ako ikada, iskoriavaju ovu prednost."
etkala se po sobi, prevlaei rukom preko metalnog
ormaria i dugakog stola na sklapanje. "injenica koju
je najtee shvatiti u vezi sveta arobnjaka je da on nudi
potpunu slobodu." Ona seokrete prema meni i dodade
tiho, "Ali sloboda nije besplatna."
"Koliko kota sloboda?"
"Sloboda e te kotati maske koju nosi," ree ona.
"Maske koja je tako udobna i koju je tako teko
skinuti, ne zato to je udobna nego zato to si je toliko
dugo nosila." Ona prekide svoju etnju po sobi i stade
pored stola.
"Zna li ta je sloboda?" upita ona. "Sloboda je
potpuno odsustvo brige o sebi," ree, sedajui pored
mene na krevet. "Anajbolji nain da prestane da se
brine o sebi je da brine o drugima."
"Ja to i radim," uverih je. "Ja stalno mislim o
Isidoro Baltazaru i njegovim enama."
"Sigurna sam da misli," Florinda se sloi sa mnom,
zatrese glavom i zevnu. "Vreme je da pone da
oblikuje svoju novu masku. Masku koja nee imati
niiji otisak osim tvog linog. Ona mora biti izvajana u
samoi inae ti nee dobro stajati. Bie uvek trenutaka
kada e ti biti
175

florinda Doner

tesna ili suvie labava, suvie vrua ili suvie hladna..."

njen glas se postepeno utiavao dok je nabrajala
najrazliitije nepogodnosti.
Usledi duga pauza a zatim ona ree istim,
pospanim glasom, "Izabrati svet arobnjaka ne znai
samo reci da si to uinio. Mora da bude aktivna u
tom svetu. U tvom sluaju, mora da sanja. Da li si
sanjala budna od kako si se vratila?"
Veoma onersapoloena, priznadoh da nisam.
"Onda jo nisi donela svoju odluku," ree ona
energino. "Nisi poela da vaja svoju novu masku. Ne
sanja svoje drugo ja."
"arobnjaci su vezani za svoj svet iskljuivo svojom
besprekornou." U oima joj se pojavi bljesak kada je
rekla, "arobnjacima nije u interesu da bilo koga
preobrate u njihov nain ivota. Meu njima ne postoje
mudraci, ili gurui, samo nagali. Oni su voe, ne zato
to vie toga znaju ili zato to su na bilo koji nain bolji
arobnjaci, ve jednostavno zato to imaju vie
energije. To se ne odnosi obavezno na fiziku energiju,
ve na odredenu konfiguraciju njihovog bia koja im
doputa da nekome pomere granice percepcije."
"Ako arobnjaci nisu zainteresovani da bilo koga
preobrate, zato je onda Isidoro Baltazar pripravnik
starog nagala?" prekidoh je.
Isidoro Baltazar se u svetu arobnjaka pojavio na
isti nain kao i ti," ree ona. "ta god da je bilo to to
ga je tu dovelo, nije moglo biti ignorisano od strane
Mariana Aureliana. Bila je njegova dunost da ui
Isidoro Baltazara svemu to on zna o svetu
arobnjaka." Ona objasni kako niko nije tragao za
Isidoro Baltazarom niti za mnom. Ono to nas je dovelo
u njihov svet nema nikakve veze sa bilo ijom voljom ili
odlukom. "Ne postoji nita to bi bilo ko od nas mogao
da uini da vas zadri u ovom maginom svetu protiv
vae volje," ree ona, smeei se. " Ali bismo uinili sve
to je mogue ili nemogue da vam pomognemo da u
njemu ostanete."
Florinda se okrete kao da je elela da sakrije lice od
mene. Trenutak kasnije, ona se osvrte preko ramena.
Neto hladno i daleko se pojavilo u njenim oima. Ta
promena je bila toliko upadljiva da se ja uplaih.
Instiktivno se odmakoh dalje od nje.
"Jedino to ja ne mogu i neu da uradim, niti bi to
uradio Isidoro Baltazar, je da ti pomognem da bude
ona stara ti, grozna, pohlepna, popustljiva i
samozadovoljna. To bi bila sramota."
176

BITIUSAIiJATUU

Ona mi stavi raku na rame, kao da eli da ublai uvredu i

zagrli me. "Rei u ti ta tebi treba," proaputa ona, zatim
uuta i napravi tako dugaku pauzu da sam ja pomislila da
jezaboravila taje htela da kae.
"Tebi treba da se dobro ispava," najzad promrmlja.
"Nisam nimalo umorna," odgovorih. To je bio automatski
odgovor i ja shvatih da su veina mojih odgovora bili
kontradiktorni onome to se pria. Za mene je bila srvar
principa da budem u pravu.
Florinda se nasmeja i ponovo me zagrli. "Ne budi tako
germanski nastrojena," ree. "I ne oekuj da ti sve bude
jasno i potanko objanjeno." Ona dodade da nita nije jasno
i precizno u svetu arobnjaka; umesto toga, stvari se
odvijaju polako i neodredeno. "Isidoro Baltazar e ti
pomoi," uveravala me je. "Meutim, nemoj da zaboravi da
ti on nee pomoi na onaj nain na koji ti to oekuje."
"Kako to misli?" upitah, izvlaei se iz njenog zagrljaja
da bih je pogledala.
"On ti nee rei ono to ti eli da uje. Nee ti rei
kako da se ponaa jer, kao to ve zna, u svetu
arobnjaka ne postoje pravila igre." Ona se veselo
zakikota, kao da je uivala u mojoj rastuoj napetosti.
"Zapamti zauvek: postoje samo improvizacije," dodade a
zatim se, divlje zevajui, izvali na krevet i dohvati jedno od
uredno sloenih ebadi sa poda. Pre nego to se pokrila,
naslonila se na lakat i paljivo se zagledala u mene. Njen
glas je zvuao hipnotiki dok mi je govorila da treba uvek da
imam na umu da sam ja na istoj stazi ratnika kao i Isidoro
Baltazar.
Ona zarvori oi i, glasom koji je bio skoro neujan, ree,
"Nemoj nikad da ga izgubi iz vida. Njegove aktivnosti ce te
voditi na tako fin i vet, umetniki nain da nee ni
primetiti. On je besprekoran ratnik, bez premca."Ja joj
grozniavo protresoh ruku. Bojala sam se da e zaspati pre
nego to zavri svoju priu.
Ne otvorivi oi, Florinda ree, "Ako ga bude paljivo
posmatrala, videe da Isidoro Baltazar ne trai ljubav niti
odobravanja. Videe da on ostaje neosetljiv u bilo kakvim
okolnostima. On nita ne zahteva a spreman je da prui sve
od sebe. On udno traga za znakom od duha, u formi lepe
rei ili prikladnog gesta, a kada ga dobije, izraava svoju
zahvalnost udvostraavajui svoje napore."
"Isidoro Baltazar ne osuuje. On se odluno smanjuje do
nitavila kako bi sluao i gledao, kako bi mogao da savlada i
ponizi se kada savlada ili kada bude poraen, da bude
unapreen svojim porazom."
177

Florinda Doner

"Ako bude paljivo gledala, videe da se Isidoro

Baltazar ne predaje. On moe biti poraen ali se nikada nee
predati. A iznad svega, Isidoro Baltazar je slobodan."
Umirala sam od elje da je prekinem, da joj kaem
kako mi je to sve ve priala ali, pre nego to sam ugrabila
priliku da joj se obratim, Florinda je bila u dubokom snu.
Uplaila sam se da je neu sresti ujutru ako odem u svoj
stan te sam sela na drugi krevet.
udnovate misli poee da me saleu. Opustila sam se.
Potpuno sairi se prepustila kada sam shvatila da su te misli
bile iskljuene iz mog normalnog toka misli. Videla sam ih
kao svetlosne zrake, bljeskove intuicije.
Pratei jedan takav bljesak, ja odluih da testiram krevet
na kojem sam sedela svojom zadnjicom. Na moje ogromno
zaprepatenje, u zadnjici sam imala oseaj kao da je utonula
u sam krevet. Na trenutak, ja sam bila krevet a krevet je
pokuavao da dohvati moju zadnjicu. Prepustila sam se i
neko vreme uivala u ovom oseaju. Tada sam znala da
sanjam i bilo mi je potpuno jasno da sam upravo osetila
ono to je Esperanca opisala kao "oseaj koji mi se vraa." A
onda se moje celo bie istopilo, ili jo bolje, eksplodiralo
je.
Dolo mi je da se glasno nasmejem, iz istogzadovoljstva,
ali nisam elela da probudim Florindu. Setila sam se svega!
Vie nisam imala nikakvih tekoa da se prisetim ta sam
radila u kui vetica onih deset izgubljenih dana. Sanjala sam!
Pod Esperancinim budnim okom, ja sam sanjala i sanjala, da
se budim u kui vetica ili kod Esperance u kui ili ponekad,
na nekim drugim mestima kojih sada nisam jasno mogla da
se setim.
Klara mi je objanjavala da, pre nego to se bilo koja
stvarkoju sam videla u snu uvrsti u mom seanju, moram je
videti dva puta. Videla sam sve ene vie od dva puta; one
su sada bile zauvek urezane u moje seanje. Dok sam
sedela tu, na krevetu i posmatrala Florindu kako spava,
setila sam se i ostalih ena sa zabave arobnjaka sa kojima
sam optila u stanju slinom snu tokom tih zaboravljenih
dana. Videla sam ih jasno kao da su se pojavile predamnom ili
kao da sam se ja prebacila, fiziki, natrag u te dogadaje.
Najvie sam bila fascinirana Nelidom, koja je toliko liila
na Florindu da sam pomislila da joj je sestra bliznakinja. Ne
samo da je bila
178

BITIUSATiJAMJU

visoka i mrava kao Florinda, ve je imala i istovetnu

boju oiju, kose i koe; ak i izraz lica. Po
temperamentu su takoe liile, osim to je Nelida
delovala skromnije, manje snano. Izgledala je kao da
joj fali neto od Florindine mudrosti, energije i siline.
Posedovala je meutim strpljivu, tihu snagu koja je
bila ohrabrujua.
Hermelinda je lako mogla da proe kao Karmelina
mlada sestra. Njena niska ali viljasta figura je bila
delikatno zaokragljena a imala je izvanredne manire.
Izgledala je malo manje samouverena od Karmele.
Govorila je blago a kretala se brzo. Njeni pokreti su bili
ustri i nagli ali su posedovali neku simpatinu
gracioznost. Njene prijateljice su mi priale kako je ona
vrlo stidljiva i mirna i kako ne moe da se snae kada
je u grupi, ak ni sa dve osobe u isto vreme. Klara i
Dilaja su bile udesan par aljivdija. Delovale su mnogo
vee nego to jesu. Bile su robusne, ivahne i
energine, tako da su odavale utisak ogromnih,
neunitivih ena. esto su organizovale interesantna
takmienja i igre. Koristile su svaku priliku da
paradiraju u ekscentrinim kreacijama. Obe su jako
dobro svirale gitara a dobro su i pevale. Takmiile su se
u pevanju, ne samo na panskom ve i na engleskom,
nemakom,
francuskom
i
italijanskom.
Njihov
repertoar se sastojao od balada, narodnih pesama,
raznih popularnih songova, pa sve do najnovijih hit
pesama. Kako bih ja zapoela prvu strofu neke pesme,
njih dve bi je otpevale do kraja. Pravile su i takmienja
u pravljenju pesama, smiljajui stihove na licu mesta.
Imale su obiaj da napiu pesmu na listu papira i gurnu
ga ispod mojih vrata a ja sam morala da pogaam koja
od njih dve ju je napisala. Svaka mi je govorila da, ako
ja nju volim kao to ona voli mene, intuitivno u
pogoditi autora.
Ono to je njihova takmienja inilo divnim i
prijatnim bilo je odsusfvo svake borbenosti. Ta
takmienja su bila smiljena radi zabave a ne da bi se
protivnik ponizio. Suvino je rei da su njih dve uivale
u tim svojim igrama isto koliko i njihova publika.
Kada bi im se neko svideo, kao to je to izgleda bio
sluaj sa mnom, nije bilo granice njihovim simpatijama i
privrenosti. Obe su me branile zapanjujuom
istrajnou i kada nisam bila u pravu. U njihovim oima
ja sam bila savrena i nisam mogla da pogreim. Od
njih sam nauila da imam dvostruku odgovornost da
zadrim to poverenje koje sam stekla. Ne zbog toga to
sam se plaila da ih ne razoaram i pokuavala da
ispunim njihova oekivanja, ve zato to je za mene bila
najprirodnija
179

Florinda Doner

stvar na svetu da verajem da sam savrena i da se

prema njima besprekomo ponaam.
Najudnija od svih ena arobnjaka bila je moja
uiteljica sanjanja Zuleika, koja me nikada nita nije
uila. Nije ak ni priala sa mnom. Ili moda nije ni
primeivala da ja postojim.
Zuleikaj'e, kao i Florinda, bila vrlo lepa; moda ne
toliko atraktivna ali iepa, na neki eterian nain. Bila je
majuna. Imala je tamne oi i izvij'ene obrve. Mali,
savren nos i lepa usta. Lice joj je bilo uokvireno
talasastom, tamnom kosom koja je poinjala da sedi.
To je naglaavalo njenu auru osobe, poznavaoca
drugog sveta.
Njena lepota nije bila prosena, obina lepota ve
uzviena,
uslovljena
njenom
potpunom
samokontrolom. Ona je bila savreno svesna komine
strane lepote i privlanosti u oima dmgih. Umela je to
da prepozna i koristila je to kao da je neka nagrada
koju je dobila. Stoga je ona bila apsolutno indiferentna
prema svakome i svaemu.
Zuleika je bila odlian trbuhozborac. Tu svoju vetinu
je dovela do nivoa uzvLene umetnosti. Po njenoj
teoriji, rei koje su proizvedene pokretima usana
mnogo vie zbunjuju ljude i postaju jo nejasnije nego
toj'esu.
Ja sam bila oduevljena njenim obiajem da govori
iz trbuha zidovima, stolovima, posuu ili bilo kojim
drugim predmetima. Ila sam stalno za njom kad god
se pojavljivala. Hodala je kroz kuu bez dodirivanja
poda, bez komeanja vazduha. Kada sam upitala
ostale arobnice da li je to bila iluzija, odgovorili su mi
da Zuleika ne voli da ostavlj'a tragove stopala.
Poto sam se upoznala i uspostavila komunikaciju
sa svim tim enama, one su mi objasnile razliku
izmeu sanjaa i tragaa. One su govorile da su to dve
zasebne planete. Florinda, Karmela, Zoila i Dilaja su
tragar. mona bia sa ogromnom fizikom energijom;
preduzimai; neumorni radnici; specijaliste u toj
ekstravagantnoj vetini, u tom stanju svesti koj'e oni
zovu sanjanjem u budnom stanju.
Dmgu planetu sanjae ine drage etiri ene:
Zuleika, Nelida, Hermelinda i Klara. One imaju eterine
osobine. One nisu manje mone niti imaju manje
energije; njihova energija je samo manje oigledna.
One zrae energijom dragog sveta ak i kada se bave
naj'prizemnijim stvarima. One su specijalizovane za ono
drago, neobino stanj'e svesti koj'e one zovu "sanjanje
u svetovima koji nisu ovaj svet".
180

BITIUSAIUATUU

Rekle su mi da je to najkompleksnije stanje svesti koje

ene mogu dostii.
Kada sanjai i tragai rade zajedno, tragai
predstavljaju vrst zatitni omota koji krije duboko
jezgro. To duboko jezgro su sanjai; oni su kao
mekana matrica koja amortizuje tvrdi spoljanji sloj.
Tokom tih dana u kui vetica, bila sam paena kao
da sam im ja bila neto najdragocenije. Mazile su me i
brinule se o meni kao da sam dete. Kuvale su moja
omiljena jela; ile mi garderobu, najelegantniju i
najudobniju koju sam ikada nosila. Obasipale su me
poklonima, simpatinim, blesavim sitnicama ali i
vrednim nakitom. Sve te stvari, one su sklanjale da me
ekaju onog danakada se budem probudila, govorile su
mi.
Bilo je jo dve ene u svetu arobnjaka. Obe su bile
tragai: dve debele devojke, Marta i Tereza. Bile su vrlo
simpatine i obe su imale ogroman apetit. Mada time
nikoga nisu zavarale, uvale su rezervu keksa,
okolade i raznih dmgih odabranih poslastica u skrovitu,
jednoj tajnoj pregradi u pajzu. Na moju veliku radost,
upoznale su me sa mestom svog skrovita jo na
samom poetku i ohrabrivale su me da ga slobodno
poseujem, to sam ja sa velikim uivanjem naravno i
inila.
Marta je bila starija. Imala je dvadeset i etiri, pet
godina i bila je meavina nemake i indijanske krvi.
Njena koa je bila, ne ba sasvim bela ali bleda. Njena
bogata crna kosa je bila meka i talasasta. Imala je
visoke, izraene jagodice i iroko lice sa kosim,
sjajnim, zelenkastoplavim oima. Ui su joj bile male i
nene, kao maije, mekane i rozikaste, skoro
providne.
Marta je imala obiaj da isputa duge, tune
uzdahe nemaka strana, tvrdila je i este periode
zamiljenog utanja, nasledene od indijanske strane
njene porodice. Nedavno je poela da uzima asove
violine i vebala je u bilo koje doba dana. Umesto da je
zbog toga kritikuju ili grde, svi su je, bez izuzetka,
hvalili i govorili da ona ima mnogo smisla za muziku.
Tereza je bila jedva via od metar i pedeset ali je
zbog debljine izgledala via. Nije bila tipina Meksikanka.
Vie je liila na Induskinju. Njena glatka koa je bila
prijatno tople, svetlo braon boje. Imala je tamne,
zejtinjave oi bademastog oblika, sa dugakim,
uvijenim trepavicama, toliko tekim da su joj kapci uvek
bili pomalo sputeni i davali
181

Florinda Doner

joj sanjiv, udaljen izraz. Njena blagost i prijatnost u

ophoenju su kod svakoga ko je upozna izazivali elju da je
uzme u zatitu.
Tereza je takoe bila umetniki tip. Uivala je u slikanju
vodenim bojama u kasnim popodnevnim satima. Sedela bi
satima u dvoritu ispred tafelaja sa spremnim bojama,
etkicom i vodom, ekajui da svetlo i senke budu u pravom
odnosu, onako kako njoj odgovara. Tada bi sa kontrolom i
fluidnou jednog budiste umakala svoju etkicu u boju i
prelazila njom preko papira.
Veina mojih seanja je isplivala na povrinu. Bila sam
vrlo iscrpljena. Ritam Florindinog tihog hrkanja se
ravnomerno odbijao od zidova, kao udaljeni eho i imao je
hipnotiko dejstvo.
Kada sam otvorila oi, prvo to sam uradila je bilo da
izgovorim njeno ime. Nije bilo odgovora. Krevet je bio
prazan. uti arav, vrsto zategnut preko dueka, nije
pruao nikakve dokaze da je tu bilo ko sedeo a kamoli
spavao. Dva jastueta su bila na svom uobiajenom mestu
prislonjena uza zid a ebe kojim je ona bila pokrivena je bilo
uredno sloeno sa ostalim ebiima na podu.
urno sam tragala svuda po stanu za bilo kakvim
objanjenjem, bilo kakvim dokazom da je ona zaista bila tu.
Nisam nala nita, ak ni dugu, sedu dlaku u kupatilu.
182

XIII

ada sam bila potpuno budna, nisam mogla do kraja da

prizovem u seanje te izgubljene dane. Bila sam,
meutim, sasvim sigurna da oni nisu izgubljeni, ve samo
zatureni. Neto mi se desilo u tom periodu, neto od velikog
unutranjeg znaaja, to mi je izmicalo. Nisam se svesno
trudila da razaberem detalje tih nejasnih seanja jer sam
znala da su tu negde, skriveni, kao ljudi koje povrno
poznajem a ne mogu tano da se setim njihovih imena.

Ja nikada nisam bila velika spavalica ali od te noi, od

Florindinog pojavljivanja u stanu Isidoro Baltazara, ila sam
na spavanje u bilo koje doba dana samo da bih sanjala.
Jednostavno sam uspevala da zaspim svaki put kada bih
legla i provodila sam neobino duge vremenske periode
spavajui. ak sam se i ugojila i to ne na pravim mestima.
Medutim, nikada nisam sanjala sa arobnjacima.
Jednog jutra me je probudio glasan tresak. Isidoro
Baltazar je ispustio ajnik u sudoperu. Glava me je bolela a
pogled mi je bio zamuen. Imala sam u glavi trenutno
seanje na grozan san koji sam sanjala koje je ubrzo
nestalo. Bila sam oblivena znojem.
"To je sve tvoja krivica," povikah. "Kada bi mi
tipomogao, ne bih morala da prespavam itav svoj ivot."
Osetila sam potrebu da besnim, da se prepustim navali
gneva i nervoze. Iznenada mi prolete kroz glavu da ne mogu
to da uinim jer vie ne uivam u svojem gunanju kao
nekada.Njegovo lice je bilo vedro i zadovoljno, kao da mi je
proitao misli. Zgrabio je svoju stolicu, seo na nju
opkoraivi je i rekao, "Zna da ne mogu da ti pomognem.
ene idu dmgim putevima sanjanja. Ja ak ne mogu ni da
shvatim kako ene uspevaju da sanjaju."
183

Florinda Doner

"Trebalo bi to da zna, pored toliko ena u tvom

svetu," rekoh drsko.
On se nasmeja. Nita nije moglo poremetiti njegovo
dobro raspoloenje. "Ja to ne shvatam, ni delimino.
Nemam pojma kako ene sanjaju." nastavi on. "Mukarci
moraju neprestano da se bore da usmere svoju panju u
snovima. ene nemaju tih problema ali one moraju da
postignu unutranju disciplinu." On dodade, sa irokim
osmehom na licu, "Postoji jedna stvar koja ti moe
pomoi Nemoj da pristupa sanjanju na svoj uobiajeni
brzopleti nain. Pusti da ti samo doe."
Zinuh da neto kaem ali odmah zatvorih usta.
Mojezaprepaenje se pretvori u bes. Moja elja za
saznanjem ieze i ja obuh cipele i izjurih kao furija, ne
zaboravivi da zalupim vrata za sobom. Njegov smeh me je
pratio celim putem do parkinga, ispred kue, gde mi je bio
auto. Oseala sam se odbaeno i nevoljeno ali
prevashodno sam bila puna samosaaljenja. Odvezla sam
se do plae na kojoj nije bilo nikoga. Padala je slaba kia.
Nije bilo vetra tako da su kine kapi padale vrlo neno i
pod pravim uglom.
um talasa i kie koja je padala po povrini vode je bio
veoma prijatan i delovao je umirujue. Skinula sam cipele,
zavrnula nogavice i hodala po plai sve dok moje plano
raspoloenje nije bilo isprano.
Bilo mi je lake dok sam sluala talase koji kao da su
mi aputali Florindine rei, "To je usamljena borba." Vie
se nisam oseala ugroenom. Jednostavno sam prihvatila
injenicu da sam zaista sama. Ta pomirenost sa sudbinom
mi donese reenje. Znala sam ta treba dalje da radim.
Poto ja nisam od onih koji odugovlae, odmah sam
krenula u akciju.
Gurnula sam ceduljicu sa porukom Isidoro Baltazaru
ispod vrata jer nisam elela da me on odgovori i krenula
prema kui vetica. Vozila sam celu no, sve do Tusona.
Prespavala sam vei deo dana u motelu i kasno popodne
krenula dalje, istim putem kojim smo se Isidoro Baltazar i
ja vratili iz Sonore.
Moj oseaj za orijentaciju je uvek bio lo ali taj put je
ostao duboko urezan u moje seanje. Bila sam savreno
sigurna kojim putevima da % idem, gde da skrenem.
Stigla sam do kue vetica u rekordnom roku. Nisam
gledala na sat jer nisam htela da odagnam utisak koji sam
stekla, da izmedu mog ulaska u kola u Tusonu i dolaska do
kue vetica, nije prolo nimalo vremena.
184

BITIUSANJANJU

Nisam se uopte uzbudila kada sam otkrila da u kui

nema nikoga. Bilo mi je jasno da dolazim bez ikakvog
direktnog, zvaninog poziva. Ali seala sam se vrlo
jasno da mi je Nelinda rekla, dok je stavljala u skrovitu
fioku korpicu sa poklonima koje su mi dale , da mogu
da doem kada god zaelim. "U bilo koje doba dana ili
noi, ova korpica e te bezbedno uvui unutra." Njene
rei su mi jo uvek zvonile u uima.
Sigurno, kao da sam vebala, uputila sam se pravo
do sobe koju mi je Esperanca dodelila. Bela mrea za
spavanje, opivena karnerima, bila je spremna i ekala
je na mene. Blaga neprijatnost me obuze, ab' nisam
bila ni priblino onoliko uplaena koliko je trebalo da
budem. Spustila sam se u lealjku, ne ba sasvim
oputena, izbacivi jednu nogu van nje kako bih mogla
da se ljuljukam.
"Ma doavola sa tim mojim strahovima," rekoh
naglas, uvukoh nogu i ispraih se udobno, proteui se
kao maka, da su mi svizglobovi pucketali.
"A, znai vratila si se bezbedno," zauh glas iz
hodnika."
Nisam mogla da je vidim, niti sam je prepoznala po
glasu ali sam znala da je to Nelida. Oekivala sam da
e ui u sobu ali ona to nije uinila.
"Ima hrane za tebe u kuhinji," ree ona. ula sam
kako se njeni koraci udaljavaju od mojih vrata, niz
hodnik.
Skoih i pojurih za njom. "ekaj Nelida, ekaj!"
povikah. Nije bilo nikoga u hodniku, niti u sobama
pored kojih sam prola na putu do kuhinje. U srvari,
nije bilo nikoga u celoj kui. Ipak, bila sam sigurna da
su tu. ula sam njihove glasove, smeh, zveckanje
posua, tiganja i erpi.
Sledeih nekoliko dana sam provela u stanju trajnog
iekivanja. ekala sam da se dogodi neto znaajno.
Nisam imala predstavu o tome ta je trebalo da se desi
ali sam znala da mora biti u vezi sa enama.
Iz nekog meni neshvatljivog razloga, one nisu elele
da ih vidim. Njihovo iznenadujue, tajanstveno
ponaanje me je nateralo da provodim veinu
vremena po hodnicima, unjajui se neujno, poput
senke. Meutim, i pored svih lukavih zaseda koje sam
postavljala, pokuavajui da ih iznenadim, nisam
nikako uspevala da ih otkrijem. One su klizile iz sobe u
sobu, iz kue i u kuu, kao izmeu dva sveta,
ostavljajui za sobom zvuke njihovih glasova i smeha.
185

Florinda Doner

Ponekad sam se pitala da li su one zaista tu ili su zvuci

njihovih koraka, mrmljanje i smeh bili samo plod moje
mate. Ali, kad god sam poinjala da verujem da ja to
zamiljam, zaula bih neku od njih kako neto radi u
dvoritu. Tada sam, ponesena novim besom, oekivanjem i
uzbuenjem, trala na drugi kraj kue i napolju uvek
otkrivala da su me opet nadmudrile. U tim trenucima sam
pomiljala da ove ene, budui prave vetice, sigurno imaju
neki interni eho, slino slepim mievima, koji im signalizira
moj dolazak. Moje razoarenje zbog toga to nisam uspevala
da ih uhvatim ispred poreta, iezavala je pred prizorom
egzotinih, ukusnih jela koje su ostavljale za mene. Uivanje
u tim divnim jelima je bilo toliko da mi nije smetalo to su
porcije bile vrlo male. Jela sam sa velikim gutom te male
kulinarske podvige ali sam ipak stalno bila gladna.
Jednoga dana, pred samo svitanje, ula sam muki glas
koji je dopirao iz zadnjeg dela kue, kako me tiho zove po
imenu. Iskoila sam iz lealjke i otrala niz hodnik. Vdo sam
se obradovala kada sam videla uvara. Skoro sam skoila na
njega kao kue. Nekontroliui svoje oduevljenje, ja ga
poljubih u oba obraza.
"Polako, nibelunga." On to izgovori nainom i glasom
Isidoro Baltazara. Ja odskoih unazad, oiju rairenih od
iznenaenja. On mi namignu i ree, "Nemoj da preteruje
inae e sledei tvoj potez biti da me iskoristi."
Bila sam veoma zbunjena njegovim reima ali kada se
nasmejao i prijateljski me potapao po leima, ja se
opustih.
"Drago mi je to te vidim," ree on blago.
"I meni je divno to tebe vidim!" ja se zakikotah, zatim
ga upitah gde su svi ostali.
"O, tu su negde, u blizini," ree on, neodreeno.
"Trenutno su misteriozno neuhvatljivi, ali su prisutni, sve
vreme." videvi moj razoaran izraz lica, on dodade, "Budi
strpIjiva.""Znam da su tu, negde," promrmljah. "Ostavljaju
mi hranu." Osvrnuh se preko ramena ipoverih mu, "Ali
stalno sam gladna. Porcije su vrlo male."
Po njegovim reima, to je bilo prirodno stanje stvari,
kada se radi o hrani moi; oveku je nikada nije dosta. On
ree da on sebisam kuva hranu pirina ili pasulj, sa
pariima piletine, govedine ili svinjetine i jede jednom
dnevno ali nikada u isto vreme.
186

BITIUSAHJANJU

Zatim me je odveo do njegovih odaja. iveo je u

velikoj, neurednoj sobi, iza kuhinje, prepunoj
udnovatih drvenih i gvozdenih skulptura. Vazduh je
bio teak od mirisa jasmina a zavese su bile navuene.
Spavao je u krevetu na rasklapanje koji je drao
spakovan u ormanu kada nije bio u upotrebi. Jeo je za
malim ipendejl stolom, sa dugakim, tankim nogama.
Priznao mi je da on, kao i misteriozne ene, ne
podnosi rutinu. No ili dan, jutro ili vee, bilo mu je
svejedno. istio je dvorite i grabuljao lie kada je bio
raspoloen za to. Nije mu bilo vano da li je na zemlji
cvee ili lie.
Sledeih dana sam imala avolske muke da se
prilagodim tom naizgled neorganizovanom nainu
ivota. Pomagala sam uvara u njegovim poslovima,
vie iz nervoze nego iz neke velike elje da budem od
koristi. Bez izuzetka sam prihvatala njegove pozive da
podeli svoje obroke sa mnom. Njegova hrana mi je
vrlo prijala, kao i njegovo drutvo.
Poto sam bila sigurna da on nije samo uvar,
davala sam sve od sebe da ga razotkrijem svojim
nezgodnim pitanjima. To je naravno bila bezuspena
taktika.
Nikada
nisamdobijala
zadovoljavajue
odgovore.
"Odakle si ti?" upitah ga jednog popodneva dok
smo jeli.
On podie pogled sa svog tanjira, kao da je
oekivao direktno ispitivanje i posluno pokaza u
pravcu planina na istoku, uramljenih otvorenim
prozorom, poput neke umetnike slike.
"Bakatete planine?" rekoh sa nevericom. "Ali ti nisi
indijanac," promrmljah, zbunjeno. Samo nagal
Mariano Aureliano, Dilaja Flores i Henaro Flores su
indijanci, zar ne?" Ohrabrena iznenaenim, iekujuim
izrazom na njegovom licu, ja dodadoh da, po mom
rculjenju, Esperanca prevazilazi rasne kategorije. Ja
se nagnuh preko stola i poverljivim glasom mu rekoh
isto to sam rekla i Florindi, "Esperanca nije rodena kao
ljudsko bie. Ona je stvorena nekim magijskim inom.
Ona je sam davo." Naslonivi se u stolici, uvar vrisnu od
oduevljanja. "A ta ima da kae o Florindi? Jesi li
znala da je ona Francuskinja? Zapravo, roditelji su joj
bili Francuzi. Oni su bili iz porodica koje su dole u
Meksiko sa Maksimilijanom i Karlotom."
"Ona je vrlo lepa," promrmljah, pokuavajui da se
setim kada je tano, u devetnaestom veku, Napoleon
poslao austrijskog princa u Meksiko.
187

Florinda Doner

"Nisi je ti videla kada se udesi," ree uvar, "Ona je

kao lutka. Godine joj se uopte ne vide."
"Karmela mi je rekla da sam ja kao Florinda," rekoh
u napadu tatine i elj'e za komplimentom.
Pokrenut smehom koji se spremao da prsne iz
njega, uvar skoi iz stolice. "Kad na vrbi rodi groe."
ree on bezoseajno, kao da ga nije zanimalo kako e
njegove rei biti primljene. Iznervirana njegovom
primedbom i bezoseajnou, pogledala sam ga sa loe
prikrivenim besom u oima. Tada, elei da promenim
temu, upitah ga za nagala Mariana Aureliana, "A,
odakle je on, tano?"
"Ko e znati odakle su nagali?" ree on, prilazei
prozora. Dugo vremena je gledao prema planinama u
dalj'ini, zatim se okrenuo prema meni i rekao, "Neki
ljudi tvrde da nagali dolaze iz samog pakla. Ja verajem
u to. Neki kau da nagali uopte nisu ljudi." On zauta i
ja se upitah da li e opet uslediti duga pauza. Kao da je
osetio moje nestrpljenj'e, on sede pored mene i ree,
"Ako mene pita, ja mislim da su nagali nadljudi. Zato
oni znaju sve o ljudskoj prirodi. Nagala ne moe
slagati. Oni vide kroz ljude. Oni vide kroz bilo ta. ak
vide i kroz svemir, drage svetove koji postoje u ovom
svetu i one koji su van ovog sveta."
Stolica mi postade neudobna. Zelela sam da
prestane da govori. Zaalila sam to sam ga uvukla u
taj razgovor. Nije bilo sumnje u to da je taj ovek lud.
"Ne, nisam ja lud," uveri me a ja vrisnuh,
prestraena to mi je proitao misli. "Ja govorim o
stvarima koj'e nikada nisi ula, to je sve."
Ja sam samo zaueno treptala, ne znajui ta da
kaem u svoju odbranu. Moj'e oseanj'e neprijatnosti
mi dade neku vrstu hrabrosti ija mu postavih direktno
pitanje, "Zato se oni kriju od mene?"
"Pa to je oigledno," odbrusi on, zatim
meni nita nije bilo oigledno, dodade, "To
da zna. Ti i takvi kao ti, vi ste ekipa
nisamj'edanod njih. Ja sam samo
podmazujem mainu."

shvativi da
bi ti trebalo
a neja. Ja
uvar. Ja

"Sada sam jo vie zbunjena," rekoh nervozno a onda

mi neto pade na pamet. "Ko ini posadu koju si
pomenuo?"
"Sve ene koje si upoznala kada si poslednji put bila
ovde. Sanjai i tragai. Reeno mi je da su tragai tvoja
vrsta. I ti si jedna od njih."
188

BiTlUSAMJAIUU

uvar je sipao sebi au vode i ponovo otiao do

prozora. Otpio je nekoliko gutljaja i onda mi ispriao da
je nagal Mariano Aureliano testirao moje tragake
mogunosti u Tusonu, Arizoni, kada me je poslao u kaf
anu gde sam stavila bubavabu u svoju hranu. On se
okienu ledima prema prozoni, pogleda me pravo u oi i
ree, "Tu si pala na ispitu."
"Ne elim nita da ujem o toj budalatini,"
presekoh ga. Nisam imala nikakvu elju da ujem
nastavak prie.
Njegovo lice se iskrivi u bezobraznu grimasu. "Ali
onda, posle tog neuspeha, izvadila si se bezobzirno
utirajui i psujui nagala Mariana Aureliana, bez stida i
potovanja. Tragai," naglasi on, "su osobe koje imaju
talenat za odnose sa ljudima."
Ja htedoh da kaem da nisam razumela ni re ali se
predomislih i outah.
"Ono to je bilo zbunjujue," nastavi on, "je to da si ti
izvrstan sanja. Da nije toga ti bi bila kao Florinda
zanemarujui tvoju visinu i izgled, naravno."
Zlobno se smekajui, tiho opsovah matoru budalu.
"Da li se sea koliko ena je bilo na pikniku?" upita
on iznenada.
Ja zatvorih oi da se prisetim piknika. Jasno sam
videla pred sobom sliku est ena koje su sedele na
platnenom aravu, prostrtom pod eukaliptusovim
drveem. Esperanca nije bila tamo ali Karmela, Zoila,
Dilaja i Florinda su bile.
"Ko su bile ostale dve ene?" upitah zbunjenija nego
ikada.
"Aha," mrmljao je on, odobravajui dok mu se
sjajan osmeh irio na licu. "Bili su to sanjai sa dnigog
sveta. Ti si ih jasno videla ali su one nestale itvoj um
nijeprihvatio njihovo nestajanjejer tije to jednostavno
bilo
previe
udno."Odsutno
klimnuh
glavom,
nesposobna da shvatim kako to da sam videla samo
etiri ene kada znam da ih je bilo est.
Mora da je on proitao moju misao jer je na nju
odgovorio da je sasvim razumljivo da je moja panja
bila usmerena na njih etiri. "Ostale dve ene su rvoj
izvor energije. One su bestelesne i nisu sa ovog sveta."
Osetih se potpuno izgubljeno i zbunjeno. Nisam bila u
stanju da bilo ta vie pitam te sam samo tupo zurila u
njega.
"Ti nisi na planeti sanjaa," nastavi on svoje
objanjenje, "i zbog toga su tvoji snovi komarni a tvoji
prelasci izmeu snova i stvarnosti su vrlo nestabilni i
predstavljaju opasnost za tebe i drage sanjae. Stoga je
Florinda uzela na sebe da te titi i ublaava posledice."
189

Florinda Doner

Ustadoh tako silovito da sam preturila stolicu. "Ne

elim nita vie da znam o tome!" povikah i jedva se
suzdrah da ne kaem kako mi je mnogo bolje da nita
ne
znam
o
njihovim
ludakim
teorijama
i
objanjenjima.
uvar me uze za ruku i povede napolje, do istine,
zatim kroz estar, do male kue.
"Treba da mi pomogne oko generatora," ree.
"Mora da se popravi."
Glasno se nasmejah i rekoh mu da ne znam nita o
generatorima. Tek kada je otvorio vrata u podu
ugraena u betonsko kuite, otkrih da je struja u celoj
kui poticala iz tog generatora. Do tada, ja sam
uzimala zdravo za gotovo da su elektrini aparati i
rasveta u ovom ruralnom delu Meksika isti kao oni koje
poznajem.
Od toga dana sam se trudiia da mu ne postavljam
previe pitanja. Oseala sam da nisam spremrta za
njegove odgovore. Naa sastajanja su poprimila oblik
rituala xi kojima sam se j a trudila da to bolje govorim
panski koji je starac izuzetno lepo govorio. Provodila
sam sate i sate proef avajui razne renike i tragajui
za novim a esto i arhainim izrazima kojkn sam htela
da ostavim utisak na njega.
Jednog popodneva, dok sam ekala da uvar
donese hranu bilo je to prvi put otkako sam otkrila tu
sobu da sam sama u njoj setih se starog, udnovatog
ogledala. Paljivo sam ispitivala njegovu umrljanu i
zamagljenu povrinu.
"Ostae zarobljena u ogledalu ako se bude
previe gledala u njemu," ree neko iza mene.
Oekujui da vidim uvara, okrenuh se ali u sobi
nije bilo nikoga. Pojurih prema vratima i umalo ne
sruih jednu skulpturu od drveta i gvoa. Instiktivno
ispmih ruku da je zadrim ali, pre nego to sam je i
dotakla, figura poe da se odmie od mene, udno se
vrtei oko svoje ose, zatim se vrati u svoj prvobitni
poloaj i umiri se, ispustivi ljudski uzdah.
"ta je bilo?" zapita uvar, ulazei u sobu. On stavi
veliki posluavnik na klimavi sto, pogleda me i, videvi
moje bledo lice, upita jo jednom o emu se radi.
"Ponekad imam oseaj da su ove monstruoznosti
ive i da me gledaju," rekoh pokazujui na oblinju
skulptum. Primetivi njegovo smrknuto, ozbiljno lice,
pourih da ga uverim kako nisam mislila da su
190

BITIUSATUATUU

skulpture monstruozne, u smislu ranoe nego zato to su

ogromne. Ispustih nekoliko drhtavihuzdaha i ponovih da
njegove skulpture odaju utisak ivih bia.
Osvrui se tajanstveno oko sebe, on ree, spustivi glas
do jedva ujnog apata, "One jesu ive."
Osetih takvu neprijatnost da poeh da brbljam neto o
onom popodnevu kada sam otkrila ovu sobu, o tome kako
sam bila privuena u nju nekim jezivim amorom za koji se
kasnije ispostavilo da je vetar koji uvlai zavesu kroz
razbijeni prozor. "U jednom trenutku sam pomislila da je tu
nekakvo udovite," priznadoh, nervozno se kikoui. "Bie iz
svemira koje se hrani senkama zore."
uvar me jepaljivo posmatrao, grickajui donju usnu.
Potom mu pogled odluta po sobi. "Bolje da sednemo da
jedemo," ree on najzad. "Neemo da nam se ohladi jelo."
On mi pridra stolicu da sednem i im sam se udobno
smestila, on ree, rezonantnim glasom, "Potpuno si u pravu
kada ih naziva biima, jer oni nisu skulpture. Oni su izumi.
Stvoreni su od predloaka iz drugog sveta a stvorio ih je
jedan veliki nagal," ree on poverljivim glasom.
"Mariano Aureliano?" upitah.
On zatrese glavom i ree, "Jedan mmnogo stariji nagal,
po imenu Ilajas."
"Zato ti izumi stoje u rvojoj sobi?" upitah. "Da li ih je
taj veliki nagal napravio za tebe?"
"Ne," odgovori on. "Ja se samo brinem o njima." Ustajui,
on
izvue
urednosloenubelumaramicu
izdepaiobrisaprainusaizumakoji je stajao najblie
njemu. "Poto sam ja uvar, moja je dunost da se staram
o njima. Jednog dana, uz pomo svih ovih arobnjaka koje
si ve upoznala, preneu ove izume tamo gde pripadaju."
"A gde je to?"
"Beskraj, kosmos, vakuum."
"Kako e tamo da ih odnese?"
"Pomou iste moi koja ih je ovde i donela; moi sanjanja u
budnom stanju."
"Ako ti sanja kao to ovi arobnjaci sanjaju," poeh
oprezno, trudei se da prikrijem prizvuk trijumfa u svom
glasu, "Onda mora da si i ti arobnjak.""Jesam, ali nisam
kao oni."
191

Florinda Doner

Njegovo otvoreno priznanje me je zbunilo. "U emu je

razlika?"
"Ha! To je najvea razlika na svetu." ree on, znalaki. "Ali
ne mogu sada to da ti objasnim. Ako pokuam, ti e postati
jo mrzovoljnija i naljutie se. Jednog dana e ti to sama
shvatiti, bez potrebe da ti iko objanjava."
Oseala sam tokie kako mi rade u glavi dok sam
oajniki pokuavala da smislim ta da kaem, koje pitanje
da postavim.
"Moe li da mi kae kako je nagal Ilajas doao do tih
izuma?"
"Video ih je u svom sanjanju i uhvatio," poveri mi uvar.
"Neke od njih su kopije koje je on uradio onih izuma koje mje
mogao da ponese. Ostale su pravi izumi koje je taj veliki
nagal preneo ak dovde."
Nisampoverovala ni jednu re njegoveprie ali sam
svejedno i dalje pitala, "Zato ih je nagal Ilajas doneo?"
"Zato to su ga sami izumi zamolili da to uini."
"Azato?"
uvar zaustavi moje dalje ispitivanje pokretom ruke i
predloi mi da nastavim sa jelom. Njegovo odbijanje da
zadovoljimoju radoznalost me je samo jo vie podstaklo.
Nije mi bilo jasno zato on ne eli da pria o izumima, kada
je strunjak za okoline odgovore; mogao je da mi kae
bilo ta.
im smo zavrili sa jelom, on me je zamolio da izvadim
njegov krevet na sklapanje iz ormana. Znajui kako on to
radi, ja ga postavih ispred duplih staklenih vrata sa
zavesom. Zadovoljno uzdahnuvi, on lee, naslonivi glavu
na mali etvrtasti jastuk koji je bio privren na uzglavlju.
Bio je napunjen suenim pasuljem i zrnima kukuruza. On je
rvrdio da takav jastuk osigurava slatke snove.
"Mislim da u sad malo da dremnem," ree on,
poputajuikai od pantalona. To je bio njegov ljubazan
nain da me otpusti.
Uvredena zbog njegovog odbijanja da govori o izumima,
ja pokupih tanjire na posluavnik i izjurih iz sobe. Njegovo
hrkanje sam ula sve do kuhinje.
Te noi me probudi zvuk gitare. Instiktivno, posegnuh
za baterijskom lampom koju sam drala pored svoje nisko
okaene lealjke i proverih vreme na satu. Bilo je malo posle
ponoi. vrsto se obmotah

BITIUSAIUATUU

ebetom i izaoh na hodnik koji vodi do unutranjeg

dvorita, koraaj'ui na prstima. U dvoritu j'e bio ovek
kojij'e sedeo na tranoj stolici i svirao gitaru. Nisam
mogla da mu. vidim lice ali sam znala da je to bio onaj
isti ovek koga smo Isidoro Baltazar i ja videli i uli
kada sam ja tu prvi put dola. Kao to je i tada uinio,
on prestade da svira onoga trenutka kada me je
ugledao. Ustao je sa stolice i uao u kuu.
im sam se vratila u svoju sobu, sviranje se opet
zaulo. Kada sam ve htela da zaspim, zauh ga kako
peva, istim, jakim glasom. Pevao je vetru, dozivajui
ga da doe iz daljina, kroz tiinu i prazninu.
Kao u odgovor na njegovo sablasno dozivanj'e, vetar
stade da duva. Poj'aavaj'ul se, zvidao je kroz estar,
otkidajui suvo lice sa drvea i nabacujui ga u
gomilama na zidove kue. Reagujui, otvorih vrata ka
dvoritu. Vetar mi ispuni sobu neopisivom tugom. Nije
to biia plana tuga ve melanholina usamlj'enost
pustinje, praine i hiljadugodinjih senki. Kao dim, vetar
je u kovitlacu ispunio sobu. Udisala sam ga punim
pluima. Padao mi je na plua, teak, ali to sam ga vie
udisala, to sam se lake oseala.
Izala sam napolje i dola do zadnje strane kue,
gurajui se kroz bunje. Belo okreeni zidovi su hvatali
jaku meseevu svetlost i reflektovali je na istinu,
oienu vetrom. Plaei se da me neko ne primeti,
unjala sam se od drveta do drveta, skrivajui se od
meseine po senkama, sve dok nisam stigla do dva
narandina drveta u cvatu, to uvaju stazu koja vodi
od zida do male kue.
Vetar je donosio zvuke kikotanja i tihog mrmljanja
preko estara. Hrabro sam zakoraila stazom i stigla do
male kue koja je bila u mraku. Tek tu sam poela da se
tresem od uzbuenj'a. Prila sam prozom koji je bio
otvoren i prepoznala Dilaj'in i Florindin glas, ali je
prozor bio suvie visoko da bih mogla da vidim ta one
unutra rade.
Prislukivala sam, oekujui da uj'em neto mudro,
oekujui da budem pogoena nekim fantastinim
otkriem koje bi mi pomoglo da reim problem zbog
kojeg sam dola ovde moju nesposobnost da sanjam.
Meutim, sve to sam ula bili su traevi i ogovaranja.
Njihove zlobne insinuacije su me toliko opinile da sam
se nekoliko puta glasno nasmejala, zaboravljajui da
sam ja ta koja prislukuje.
U poetku sam mislila da ogovaraju neke
autsajdere ali posle nekog vremena sam shvatila da
priaj'u o enama sanjaima. Njihove najzlobnije
primedbe su se odnosile na Nelidu. Priale su da je
ona i
193

Florinda Doner

posle toliko godina jo uvek nesposobna da se otrgne od

sveta. Ne samo da je prazna tvrdile su da provodi itave
dane pred ogledalom nego je i pohotljiva. inila je sve to
je u njenoj moi da bude seksualno poeljna i atraktivna,
kako bi zavela nagala Mariana Aureliana. Neko je zlobno
primetio da je ona, na kraju krajeva, ipakjedina koja bi mogla
da ugosti njegov ogromni, opijajui organ.
Zatim su priale o Klari. Nazvale su je naduvanom
slonicom koja misli da je njena dunost da svima daje
blagoslove. Trenutno je njena panja bila usmerena na
nagala Isidoro Baltazara, a ponuda njeno golo telo. Nije joj
bila namera da je on ima, samo da je gleda. Jednom ujutru i
jednom uvee, ona ga je astila prizorom njene golotinje.
Bila je ubeena da e time mladom nagalu obezbediti
seksualnu superiornost.
Trea ena o kojoj su priali je bila Zuleika. Rekle su da
je ona umislila da je svetica i Devica Marija. Njena takozvana
duhovnost nije nita drugo nego ludilo. Neprestalno je
gubila svoje brojanice, a kad god bi je spopalo ludilo, istila
je kuu od krova do temelja, ukljuujui i kamenje u
dvoritu.
Onda je na red dola Hermelinda. Nju su opisale kao
vrlo trezvenog, pristojnog, uzornog pripadnika srednje
klase. Kao i Nelida, ni ona nije mogla, ni posle toliko godina,
da prestane da stremi tome da bude savrena ena i
savrena domaica. Iako nije umela da kuva, ije, ili svira
klavir i zabavlja goste, Hermelinda je elela da bude
poznata, rekoe one zlobno se kikoui, po svojoj uzornoj,
pristojnoj enstvenosti. Kao to je Nelida elela da bude
uzor nepristojne enstvenosti.
Kada bi njih dve udruile svoje talente, primeti jedna od
ena, dobili bi savrenu enu, koja bi uvek mogla da ugodi
svom gospodaru: savrena u kuhinji i dnevnoj sobi, u
kecelji, odnosno veernjoj haljini, a savrena i u krevetu,
podignutih nogu, kad god se to od nje zahteva.
Kada su glasovi utihnuli, otrala sam natrag u kuu do
moje sobe i zavukla se u svoju mreu. Meutim, koliko god
da sam se trudila, nisam mogla ponovo da zaspim. Osetila
sam da se moj zatitni omota raspao i moj oseaj
oduevljenja i arolije kue vetica je nestao. Sve o emu
sam mogla da mislim je bilo to da sam, ovoga puta
svojevoljno, bila zaglavljena tu u Sonori sa gomilom ludih,
matorih ena koje su po ceo dan sedele i ogovarale jedna
dragu, umesto da sam u Los Andelesu, na nekoj dobroj
zabavi.
194

BITIUSATiJATUU

Dola sam traei savet. Umesto toga, bila sam

ignorisana i preputena dnveljubivosti senilnog starca
za koga sam verovala da je ensko.
Tako razmiljajui dovela sam sebe u takvo stanje
da sam, do vremena kada sam sela za sto da
dorukujem sa uvarem, bila toliko indisponirana i
besna da nisam mogla ni da okusim hranu.
"ta je s' tobom?" upita me starac, gledajui me
netremice. Obino je izbegavao direktne poglede. "Zar
nisi gladna?"
Uzvratih mu pogled i, odustajui od svakog
pokuaja samokontrole, istresoh iz sebe sav moj
nagomilani bes i frustracije. Dok sam poinjala svoju
tiradu albi i grdnji, imala sam period trezvenog
razmiljanja; shvatila sam da starac nije nita kriv i da bi
trebalo da mu budem zahvalna jer se prema meni
ponaao divno. Ali bilo je kasno, nisam mogla da se
zaustavim. Moje trivijalne albe su imale svoj sopstveni
ivot. Glas mi je postajao sve vii i piskaviji, dok sam
priala, preuveliavajui i deformiui dogaaje iz
prethodnih nekoliko dana. Sa oseanjem zlobnog
zadovoljstva, ispriah mu kako sam prislukivala ene.
"One nemaju nikakvu namera da mi pomognu,"
zakljuih autoritativno. "Sve ime se one bave je
ogovaranje. Rekle su mnogo odvratnih stvari o enama
sanjaima."
"ta si ula od njih?"
Sa velikim zadovoljstvom mu ispriah sve to sam
ula. I sama sam bila iznenadena neobinom moi da
se setim svakog, pa i najmanjeg detalja njihovih
zlobnih primedbi.
"Oigledno je da su govorile o tebi," ree on im sam
ja zavrila sa svojim izvetajem. "Metaforiki, naravno."
On malo saeka da ja upijem njegove rei, zatim
dodade, nevinim glasom, "Pa zar ti nisi poprilino takva
kakvom su te opisali?"
"Jesam avola!" eksplodirala sam, "I pusti me sa tim
psiholokim sranjima; neu to da sluam, ni od
obrazovanih Ijudi a kamoli od tebe, jebenog
nadniara."
Cuvareve oi se iznenaeno rairie i njegova
krhka ramena se pognue. Nisam ga alila, samo mi je
bilo ao sebe to sam izgubila vreme priajui sa njim.
Htela sam da mu kaem kakva je greka bila to
sam preduzela dugo, iscrpljujue putovanje ni zbog
ega ali me on pogleda sa takvim prezrenjem da sam
se odjednom postidela svog ispada.
195

Fiorinda Doner

"Ako bude kontrolisala svoju narav razumee da

nita to ovi arobnjaci rade nije da bi se zabavili,
ostavili utisak na nekoga ili se prepustili svojim
slabostima," ree on smireno. "Sve to oni kau ili
urade ima svoj razlog, svoju svrhu." Gledao me je
takvim pogledom da sam poelela da se okrenem i
odem ali nisam mogla. "Nemoj da misli da si ovde dola
na odmor," ree on. "arobnjaci ija si ti rtva, nemaju
godinji odmor."
"ta hoe time da kae?" Ijutito ga upitah.
"Nemoj da mi vrda nego mi kai otvoreno."
"Kako moe biti otvorenije od ovoga?" Njegov glas
je zvuao varljivo blago i pun skrivenog znaenja.
"Vetice su ti ve rekle prole noi ta si ti. Upotrebile
su etiri ene planete sanjaa kao paravan da bi tebi,
koja si prislukivala, opisale ono to ti zaista jesi:
profuknjaa, opsednuta veliinom i slavoljubljem."
Moj ok je bio takav da sam trenutno zanemela. A
onda, bes pokulja iz celog mog tela, vru" kao lava. "Ti
mizerno, beznaajno malo govno," izdrah se i utnuh ga
u stomak. Pre nego to ga je moj udarac pogodio, ja
sam ve zamislila matoro kopile kako se batrga na
zemlji, uvi|aj"ui se od bola. Samo, moj udarac je
zavrio u praznom prostoru. Brzinom profesionalnog
boksera, on se izmakao i izbegao ga.
Nasmeio se ali su mu oi bile hladne i ozbiljne dok
me je posmatrao kako zadihano mrmljam psovke. "Ti
si okuala sve te trikove o kojima su vetice govorile na
Isidoro Baltazaru. Ti si uila i vebala te stvari. Razmisli
o tome, nemoj samo da besni."
Zinuh da neto kaem ali zvuk nije izlazio iz grla.
Nisam ostala bez teksta zbog njegovih rei nego zbog
njegovog razarajue nezainteresovanog, ledenog glasa.
Vie bihvolela daje vikao na menejer bionda znala kako
da reagujem: i ja bih vikala, glasnije od njega.
Nije bilo svrhe raspravljati se sa njim. Nije bio u
pravu, uveravala sam samu sebe. Bio je samo senilni
starac sa otrim jezikom. Ne, neu da se ljutim na
njega ali neu ni da ga shvatim ozbiljno.
"Nadam se da nee da se rasplae," ree on, pre
nego to sam se oporavila od oka. Uprkos mojoj
odluci da se ne ljutim na senilno, matoro kopile, lice mi
se zacrvene od novog nastupa besa. "Naravno da neu,"
odbrusih. Odluila sam ga ponovo utnem aU se prvo
izdrah na njega. Rekoh mu da je, poto je obian
jebeni sluga, zasluio batine zbog svog bezobrazluka.
Meutim njegov surov, tvrd pogled me pre
196

BITIUSANJATUU

see. Nekako je uspeo bez ikakve promene svojim

ljubaznim ali bezizraajnim glasom da me ubedi kako
ja njemu treba da se izviinim.
"Izvini," rekoh najzad iskreno. "Moja narav i loe
ponaanje uvek me obuzmu i ne mogu da se
kontroliem."
"Znam. Svi su me upozoriiida te se uvam," ree on,
ozbiljno,zatim dodade smekajui se, "Jedi sad."
Bila sam napeta tokom celog obroka. Lagano
vaui, posmatrala sam ga ispod oka. Iako nije ulagao
ni najmanji napor da bude prijatan, znala sam da nije
Ijut na mene. Pokuavala sam da se teim tom
injenicom ali mi nije donosila utehu. Oseala sam da
njegova nebriga nije bila namerna ili uvebana. Nita
to bih ja uinila ne bi moglo da utie na njega.
Progutala sam poslednji zalogaj i rekla pmi stvar
koja mi je pala na pamet, sa uverenou koja je i mene
zapanjila, "Ti nisi uvar."
On me pogleda i ree, "A ta ti misli, ko sam ja?" lice
mu se razvue u osmeh.
Taj njegov osmeh je delovao na mene tako da sam
izgubila svaki oprez. Obuze me oseaj bezobzirnosti.
Izlajah se naravno u obliku uvrede kako ja mislim da
je on ensko, da je on Esperanca. Kao da mi je teak
teret pao sa lea, ja ispustih uzdah olakanja kada
sam to rekla i dodadoh, "Zbog toga ti jedini ima
ogledalo; mora da izgleda ubedljivo i kao mukarac i
kao ena."
"Mora da je vazduh Sonore uticao na tebe." ree on.
"To
je
optepoznata
stvar,
da
razreenipustinjskivazduh vrlo udno utie naljude." On
me uhvati za nadlanicu i jako stee dodajui, "Ili je
moda u tvojoj prirodi da bude zla i naporna i da
brblja ta god ti padne na pamet, sa apsolutnom
uverenou da si u pravu?"
Kikoui se, uvar se nagnu prema meni ipredloi
mida dremnem sa njim. "Bie nam mnogo lake ako
malo dremnemo. Oboje smo naporni," ree on.
"A, znai tako!" rekoh, nesigurna da li treba da se
uvredim ili da se nasmejem njegovom predlogu. "Znai,
ti hoe da spava sa mnom?" dodadoh jo da me je
Esperanca upozorila na njega.
"Zato ti smeta da dremnemo zajedno, ako vemje
da sam ja Esperanca?" upita on, trljajui moj vrat.
Dodir njegove ruke je bio topao i prijatan.
197

Florinda Doner
"Ne smeta mi," branila sam se, slabano. "Ja prosto
ne volim da dremam posle jela. Priali su mi da sam i
kao beba mrzela dremku posle jela." Govorila sam brzo
i nervozno, sapliui se o sopstvene rei i ponavljajui
se. HteJa sam da ustanem i odem ali me je blagi
pritisak njegove rake drao prikovanu na mestu.
"Znam da si ti Esperanca," insistirala sam,
"Prepoznajem njen dodir; ima isti umirujui efekat kao i
tvoj." Oseala sam kako mi glava klone i kako mi se oi
sklapaju protiv moje volje.
"Tano tako," sloi se on nenim glasom. "Prijae ti
da prilegne, makar na kratko." Shvatajui moje
utanje kao pristanak, on pride ormanu i izvadi svoj
krevet i dva ebeta. Dade mi jedno.
To je bilo jo jedno u nizu iznenadenja za mene.
Iako nisam shvatala zato to radim, ja legoh bez rei
protesta. Kroz poluzatvorene kapke sam ga posmatrala
kako se protee, dok su mu svi zglobovi pucketali.
Zatim skide izme, otkopa kai i spusti se pored mene
na krevet. Pokriven pamunim cebetom, on se izvue iz
pantalona i baci ih na pod pored izama. Onda zadie
pokriva i pokaza mi se. Pocivenevi od stida, ja sam
ga gledala uz divlju radoznalost i neopisivo uenje.
Njegovo golo telo je, kao i Esperancino, bilo suta
suprotnost onome to sam ja oekivala da vidim. Telo
mu je bilo snano, glatko i bez dlaka. Bio je mrav kao
trska a ipak miiav. I definitivno je bio mukarac, i to
mlad!
Bez razmiljanja, lagano podigoh svoje ebe.
Tihi zvuk enskog smeha me natera da zatvorim oi i
pravim se da spavam. Znajui, meutim, da ona nee
ui u sobu, opustih se. Stavivi ruke pod glavu,
prepustih se udnom oseaju da su uvar i tihi smeh
koji je dopirao iz hodnika ponovo uspostavili moju
ravnoteu, moj magini zatitni omota. ta sam tano
mislila, nije mi bilo jasno, osim da sam bila blie
odgovorima to se moje telo vie oputalo.
198

XIV

o povratku iz kue vetica mi nije vie bilo potrebno

nikakvo ubeivanje ili ohrabrivanje. ene arobnjaci su
uspele da mi usade oseaj povezanosti, neku vrstu
emotivne
stabilnosti
koju
nikada
ranije
nisam
posedovala. Nije da sam odjednom postala promenjena
osoba, ali sam videla jasnu svrhu svog postojanja.
Sudbina mi je bila zacrtana: * morala sam da se borim
da oslobodim svoju energiju. To je bOo sve. Vrlo
jednostavno.
Meutim, nikako nisam mogla da se setim, jasno ili
makar maglovito, svega to se dogaalo u ta tri meseca
koja sam provela u njihovoj kui. Godinama sam
reavala zadatak priseanja svih tih deavanja i uloila
sam u to svu moju energiju i odlunost.
Nagal Isidoro Baaltazar me je upozoravao na varljivost
jasno
odreenih ciljeva koji se realizuju emotivnim nabojem.
On mi je go

vorio da su tako postignuti ciljevi bezvredni jer je istinska

arena aro
// bnjakove borbe svakodnevni ivot i vetake
racionalizacije ne mogu
izdrati taj pritisak.
ene arobnjaci su mi rekle manje vie isto to ali na
harmoniniji nain. Objanjavale su mi da ene, poto su
navikle da budu manipulisane, lako pristaju a njihovo
pristajanje je samo poputanje pod priH tiskom. Ali ako
je zaista mogue uveriti ene o potrebi za promenom,
onda je pola bitke dobijeno; ak i ako one ne pristanu,
njihova realizacija je neuporedivo tea od muke.Imala
sam da procenim ta dva naina miljenja. Bila sam
uverena da su oba ispravna. S vremena na vreme, sve
moje arobnjake racionalizacije su poputale pod
pritiskom svakodnevice ali moja prvobitna opredeljenost
za svet arobnjaka nikada nije podlegla iskuenjima.
199

riorinda Doner

Malo po malo, poinja'a sam da stiem dovoljno

energije da sanjam. To znai da sam najzad razumela
ono to su mi ene rekle: Isidoro Baltazar je novi nagal
i nije vie mukarac. Kada sam to shvatila uspevala
sam da sakupim dovoljno snage da se periodino
pojavljujem u kui vetica.
To mesto, poznato kao kua vetica, pripadalo je
svim arobnjacima iz grupe nagala Mariana Aureliana.
Velika, masivna kua nije se videla iz drugih kua u tom
kraju uprkos jarkim bojama tropske vinove loze koja je
visila po zidovima koji okruuju imanje. arobnjaci su
mi objanjavali da ljudi prolaze pored kue ne
primeujui je, zato sto je uvekzaklonjena tankom
izmaglicom, kao nekim velom, vidljivim za oko ali
neprimetnim za um.
Kada neko jednom ue u tu kuu, neizbeno se
oseca svesnim da je stupio u neki dragi svet. Tri
dvorita, u senkama voki i eukaliptusovog drvea,
davala su kui, njenim hodnicima i sobama izgled kao iz
sna. Najfascinantnije su bile podne ploice sloene u
najkomplikovanijim moguim motivima.
Kua vetica nije bila toplo mesto a ipak je bila
prijateljska. Ni velikim naprezanjem mate se nije
mogla doiveti kao dom jer je delovala izrazito
bezlino, surovo i asketski. To je bilo mesto na kome su
nagal Mariano Aureliano i njegovi arobnjaci stvarali
svoje snove i realizovali njihovu svrhu. Kako su
interesovanja ovih arobnjaka bila daleko od
svakodnevnog, obinog sveta, tako je i kua
odraavala njihove preokupacije drugim svetom.
Njihova kuca je bila pravi pokazatelj prirode njihovih
individualnosti, ne kao osoba, ve kao arobnjaka.
U kui vetica sam komunicirala sa svim
arobnjacima iz grupe nagala Mariana Aureliana. Oni
me nisu uili arobnjatvu, ak ni sanjanju. Po njima,
nije tu imalo ta da se ui. Moj zadatak je, govorili su
mi, bio da se setim svega to se deavalo izmeu mene i
njih, za vreme tih naih prvih susreta. Posebno je
trebalo da se skoncentriem na pokuaj da se setim
onoga to su mi Florinda i Zuleika radile i govorile ali
Zuleika nikada nije priala sa mnom.
Kad god sam nekoga od njih molila za pomo,
direktno su odbijali da imaju ikakve veze sa mnom. Svi
do jednog su tvrdili da bez neophodne uloene energije
sa moje strane bi se samo ponavljali a na to nisu hteli
da troe svoje vreme.
200

BITIUSATiJATtJU

U poetku sam njihovo odbijanje da mi pomognu

smatrala nepravednim i nesaoseajnim. Meutim, posle
nekog vremena sam odustala od pokuaja da ih
ispitujem i samo sam uivala u njihovom prisustvu i
druenju sa njima.
Tada sam shvatila da su naravno bili u pravu kada su
odbijali da sa mnom igraju moju omiljenu drutvenu igru,
onu u kojoj se ja pravim zainteresovanom za postavljanje
takozvanih pitanja due koja obino >i nemaju nikakvog
znaaja i smisla. Razlog zbog koga su ta pitanja
beznaajna je taj to ja nemam energiju da uradim bilo
ta u vezi sa odgovorom koji bih mogla dobiti, osim da se
sa njime sloim ili ne sloim.
Ipak, kroz svakodnevnu komunikaciju sa njima, ja
sam spoznavala mnoge stvari o njihovom svetu. Sanjai i
tragai su ispoljavali dva naina ponaanja meu
enama, razliita koliko je god to mogue.U poetku
sam se pitala da li je gmpa meni opisana kao grupa
sanjaa Nelida, Hermelinda i Klara u stvari grupa
tragaa. Koliko sam ja mogla da vidim, moj odnos sa
njima je bio strogo na nivou svakodnevne, obine
komunikacije. Tek kasnije sam u potpunosti shvatila da
je samo njihovo prisustvo izazivalo
bez ikakvog
sugerisanja novi nain ponaanja kod mene. Tanije,
pored
njih
nisam
oseala
potrebu
za
samopotvrivanjem. Nisam imala sumnje ni pitanja
dok sam bila sa njima. Oni su imali jedinstvenu
sposobnost da mi pomognu da uvidim apsurdnost svog
postojanja, bez potrebe da mi to verbalno
objanjavaju. Stoga nisam oseala poriv da se branim i
opravdavam.
Moda je ba to odsustvo direktnosti i agresivnosti
uinilo da ih prihvatim bez 'ikakvog otpora. Nije dugo
prolo pre nego to sam shvatila da su mi ene sanjai,
komunicirajui sa mnom na obian nain, davale model koji
mi je bio neophodan da preusmerim svoju energiju. //
One su elele da ja promenim nain na koji posmatram
obine stvari kao to su kuvanje, ienje, pranje vea,
uenje ili zaraivanje za ivot. Te srvari treba initi pod
drugaijim okolnostima, govorile su. To treba da budu
podjednako vane, korisne vetine a ne prizemne,
svakodnevne obaveze.
Njihov meusobni odnos i odnos sa enama
tragaima je bio najvaniji momenat u mojim
pokuajima da shvatim koliko su one posebne. Uspela
sam da pojmim koliko su one iznad Ijudskih slabosti u
svojoj humanosti i obinosti. Njihova potpuna
svesnost je bila u
201

Florinda Doner

savrenoj slozi sa linim karakteristikama, bile one

burna ili udljiva priroda, bezobrazluk i silovitost, ludilo
i agresivnost ili simpatina predusretljivost.U prisustvu i
druei se sa bilo kojim od ovih arobnica, ja sam
iskusila neobino osecanje da sam na produenom
godinjem odmora, kao da je svaki dan bio praznik. Ali
to je bila iluzija. One su bile na veitoj ratnoj stazi. A
njihov neprijatelj je bila ideja samoga sebe. U kui
vetica sam, takoe, upoznala Vienca i Silvija
Manuela, draga dva arobnjaka iz gmpe nagala
Mariana Aureliana.
Viente je imao oigledno pansko poreklo. Njegovi
roditelji su do'li iz Katalonije. On je bio mrav ovek
aristokratskog izgleda, sa varljivo slabim i krhkim
akama i stopalima. Veito je etao unaokolo u
papuama i gornjem delu pidame koja je bila
otkopana i padala preko njegovih kakipantalona.
Koulje nije rado nosio. Koa mu je bila bleda, izuzev
uvek crvenih obraza. Briljivo negovana jarea bradica
je davala izvesnu odreenost njegovoj inae odsutnoj
pojavi.
Ne samo da je izgledao kao veoma obrazovan
ovek nego je to zaista i bio. Knjige iz moje sobe su bile
njegove, to jest, on ih je skupljao, itao i brinuo se o
njima. Ono to je nj'egovu uenost inilo veoma
privlanom nije postojalo nita o emu on ne bi nita
znao je bilo njegovo ponaanje oveka koji je uvek bio
uenik. Ja sam bila sigurna da se to retko deavalo jer
je on, oigledno, znao vie od svih ostalih. Njegov
velikoduni duh je odbacivao sve svoj'e znanje
velianstvenom prirodnou i bez postiivanja bilo koga
ije znanje je manje.
Zatim, tu je bio i Silvio Manuel, ovek srednjeg
rasta, krupan, golobrad i braon boje koe. Misteriozni
indijanac preteeg izgleda, on je bio slika i prilika onoga
kako sam ja zamiljala da treba da izgleda jedan pravi,
opasan bnijo. Njegov zlovoljan izgled me j'e plaio a
njegovi kratki odgovori su mi otkrivali ono to sam
mislila da je nj'egova prava, agresivna narav.
Tek kada sam ga bolje upoznala, otkrila sam koliko
je on uivao u negovanju takvog imida. On je bio
najotvoreniji i, za mene, naj'divniji od svih arobnjaka.
Tajne i traarenje su bili njegova strast; da li su bili
istiniti ili ne nije za njega bilo od znaaja. Njegov nain
prie j'e bio ono to je, za mene, bilo naj'vrednije a i svi
dragi su uivali u nj'egovom prepriavanjima i
duhovitim ogovaranjima. Takoe je imao i nepresuan
izvor viceva od kojih je veina bila vrlo bezobrazna. On
je jedini uivao u gledanju televizije i tako uvek bio
upuen u sva nova svetska
202

BITIUSAHJAMJU

zbivanja. Imao je obiaj da prepriava naj'novije vesti

uz velika preteri' vanja i prilinu dozu zlobnog humora.
Silvio Manuel je bio izvrstan igra. Njegova
umenost u raznovrsnim narodnim plesovima i svetim,
ritualnim igrama je bila za priu. Igrao je ekstatino i
oputeno a esto je i mene pozivao da igram sa njim.
Poznavao je sve vrste plesova. Venecuelanski horopo,
kumbiju, sambu, tango, tvist, rokenrol, obraz uz obraz
bolero, bilo ta, sve ih je znao.
Dobro sam se razumela i sa Donom, indijancem sa
kojim me je upoznao nagal Mariano Aureliano u
Tusonu,
Arizoni.
Njegovo
prosto,
otvoreno
i
jednostavno ponaanje je bilo samo fasada. On je u
stvari bio najnepristupaniji od svih arobnjaka. Vozio
se unaokolo u svom kamionetu obavljajui svaije
poslove. Takoe je popravljao tagod bi se pokvarilo u i
oko kue.
Pod uslovom da ga ne gnjavim pitanjima i da utim,
on me je vodio sa sobom kada je iao da svrava
poslove i pokazivao mi je kako se popravljaju razne
stvari. Od njega sam nauila kako da zamenim gumicu
u slavini i kako da podesim vodokotli da ne curi; kako
da popravim peglu ili prekida za svetlo; kako da
promenim ulje i sveice u mojim kolima. Nauio me je
da pravilno mkujem ekiem, rafcigerom, testerom,
elektrinom builicom.
Jedino to niko od njih nije hteo da mi prui, bili su
odgovori na moja pitanja o njihovom svetu. Uvek kada
sam pokuala da skrenem razgovor na tu temu,
upuivali su me na nagala Isidoro Baltazara.
Standardni izgovor je bio, "On je novi nagal. Njegova
dunost je da se bavi tobom. Mi smo ti samo tetke i
ujaci."
Isidoro Baltazar je za mene predstavljao pravu
misteriju, bar u poetku. Nije mi bilo jasno gde je on
zapravo iveo. Izvan bilo kakvih planova i rutina, on se
pojavljivao i nestajao iz svog stana u bilo koje vreme.
Dan ili no, bilo mu je svejedno; on je spavao kada je bio
umoran to je bilo vrlo retko a jeo je kada je bio
gladan, to je bilo vrlo esto, skoro uvek. Izmeu
njegovih misterioznih odlazaka i dolazaka, provodio je
vreme radei sa zapanjujuom koncentracijom.
Njegova sposobnost da rastegne ili sabije vreme bila
mi je potpuno neshvatljiva. Imala sam utisak da
provodim sate, ak itave dane sa njim a u stvarnosti
su to bili tek trenuci, ugrabljeni tu i tamo tokom dana ili
noi, izmedu drugih stvari kojima se bavio ta god da
je to bilo.
203

Fiorinda Doner

Sebe sam uvek smatrala energinom osobom. Sa njim,

meutim, nisam mogla da se takmiim. On je uvek bio u
pokretu bar je tako izgledalo auran i aktivan, uvek
spreman da preduzme neku akciju. Njegov elan je bio
jednostavno neverovatan.Tek mnogo kasnije sam shvatila
da je izvor Isidoro Baltazarove neiscrpne energije bilo
njegovo odsustvo brige o sebi samome. Njegova postojana
podrka, njegove neprimetne ali majstorski izvodene
mahinacije su mi mnogo pomagale da ostanem na pravom
putu. Bio je sran, divan u svom suptilnom ali energinom
nainu uticanja, koji me je usmeravao tako da sam se
menjala i ne oseajui da me vodi jednom novom stazom,
stazom na kojoj vie nisam morala da igram igre niti da se
pretvaram i koristim svoje enske trikove da bih ostvarila
svoje elje. Ono to je njegovo vodstvo inilo strahovito
privlanim, bila je injenica da on nije imao nikakav skriveni
motiv; nije bio nimalo posesivan. Njegovo vostvo nije bilo
zaprljano obeanjima niti sentimentalnou.
Nije me usmeravao ni u jednom odreenom pravcu. Nije
mi davao nikakve savete u vezi knjiga koje bi trebalo da
itam ili kurseva koje sam htela da pohaam; sve to mi je
bilo preputeno da sama odluujem.
Postojao je samo jedan uslov na kome je on stalno
insistirao: morala sam da radim bez ikakvog dmgog cilja,
osim zbog edukativnog i prijatnog procesa miljenja.
Fascinantan uslov! Nikada nisam o tome razmiljala na
takav nain, niti na bilo koji drugi uostalom. Iako sam uvek
volela da idem u kolu, nikada nisam uenje smatrala
posebno prijatnom aktivnou. Bilo je to jednostavno neto
to se mora, obino u urbi i sa to manje uloenog
napora.
Morala sam najzad da se sloim sa onim to su
miFlorinda i njena pratnja rekle jo prilikom naeg prvog
susreta: ]*a sam pohaala kole, ne da bih se obrazovala,
ve da bih se dobro provodila. To to sam imala dobre ocene
je bilo vie pitanje srece i govorljivosti nego studioznosti.
Dobro sam pamtila i umela sam da govorim. Umela sam i da
ubeujem druge. Bila sam dobar retoriar.
Kada sam jednom prevazila svoj poetni stid,
primorana da sebi priznam i da prihvatim injenicu da su
moje intelektualne pretenzije bile lane i da nisam umela da
razmiljam na bilo koji dugi nain osim najplieg mogueg,
osetila sam ogromno olakanje. Bila sam tada spremna da
se stavim pod starareljstvo arobnjaka i da pratim Isidoro
Baltazarov plan uenja. Na moje veliko razoaranje, on nije
za mene
204

BITIUSANJANJU

imao nikakav spremljen plan. Jedino na emu je

insistirao je bilo da prestanem da uim i itam napolju. On
je verovao da jeproces miljenja privatna, skoro tajna
ceremonija i da se nikako ne moe odigravati napolju,
naoigled sveta. Uporeivao je proces miljenja sa
procesom v narastanja testa. I jedan i drugi su mogui
samo u zarvorenoj prostoriji.
"Naravno, najbolji nain da se neto razume je
leei u krevetu." rekao mije jednom prilikom. Ispruio
se na svom krevetu, podmetnuo nekoliko jastuka pod
glavu i prekrstio noge, naslonivi lanak desne noge na
podignuto koleno leve.
Nisam imala visoko miljenje o tom njegovom
apsurdnom poloaju za itanje ali sam ga ipak
praktikovala kad god sam bila sama. U tom poloaju,
sa knjigom na grudima, redovno bih vrsto zaspala.
Poto sam i dalje esto patila od nesanice, bila sam
mnogo zadovoljnija uinkom koji je taj poloaj imao na
moj san nego koliinom znanja steenog na taj nain.
Ponekad mi se deavalo da, trenutak pre padanja u
san, osetim kao da mi neije ruke prelaze preko ela,
lagano dodirujui moje slepoonice. Oi su mi tada
automatski upijale otvorenu stranu knjige brzinom koje
nisam bila svesna i celi pasusi teksta su se dizali sa
papira. Rei su igrale pred mojim oima dok su se vorovi
znaenj a razmotavali sve do eksplozije otkria u mom
mozgu.
elei da dalje ispitam ovu novu mogunost,
forsirala sam se kao da me je na to terao neki goni
robova. Bilo je meutim sluajeva kada me je ovo
negovanje razuma i metodinosti iscrpljivalo fiziki isto
koliko i psihiki. Tada sam ispitivala Isidoro Baltazara o
intuitivnom saznanju, o tom iznenadnom bljesku
saznanja, razumevanja, koji arobnjaci treba da neguju
vie nego bilo ta drugo.
On mi je u takvim prilikama govorio da je besmisleno
znati neto I iskljuivo zahvaljujui intuiciji. Bljeskovi
saznanja moraju biti prevedeni u neke povezane misli,
inae su beskorisni. On je uporeivao te bljeskove
saznanja sa prisustvovanjem nekom neobjajivom
fenomenu. Obe pojave nestaju isto tako brzo kao to su
se i pojavile. Ako se ne uvruju neprestano, sumnja i
zaborav ce ih izbrisati jer je um uslovljavan da bude
praktian te prihvata samo ono to je proverljivo i
merljivo.
On objasni da su arobnjaci pre Ijudi od znanja
nego Ijudi od razuma i kao takvi su korak ispred
zapadnjakih intelektualaca koji
205

Florinda Doner

smatraju di je stvarnost koja se esto poistoveuje sa

istinom pojmljiva putem razuma. arobnjak tvrdi da je
sve to se moe saznati putem razuma na proces
razmilj'anja ali to samo uz razumevanje '' naeg
celokupnog
bia
na
najkomplikovanijem
i
najsofisticiranijem nivou. Tada moda moemo najzad
izbrisati granice koj'ima razum definie stvarnost.
Isidoro Baltazar mi je objasnio da arobnjaci neguju
sveukupnost svog bia. To znai da oni ne prave uvek
obaveznu razliku izmeu naih racionalnih i intuitivnih
strana. Oni koriste obe strane da bi dostigli nivo svesti
koj'i oni nazivaju tihrm znanjem a koje lei iza jezika, iza
misli.
Ponovo, po stoti put, Isidoro Baltazar je naglasio da
ako neko eli da utia svoju racionalnu stranu, mora
prvo razumeti svoj proces miljenja na svom
najkomplikovanijem i najsofisticiranijem nivou. On j'e
verovao da je filozofija, poevi od grkih klasinih
mislilaca, pruila najbolji nain da se ovaj' proces
miljenja rasvetli. On se nikada nije umarao od
ponavljanja da smo mi, bili ueni ljudi ili laici, ipak
pripadnici i naslednici zapadnjake intelektualne
tradicije. A to znai da smo, bez obzira na nivo
obrazovanja i sophisticiranost, ipak zarobljenici te
intelektualne tradicije i naina na koji ona interpretira
stvarnost.
Samo vetaki, tvrdio je Isidoro Baltazar, smo
spremni da prihvatimo da je ono to mi zovemo
stvarnost u stvari kulturom odreena konstrukcija.
Potrebno je da prihvatimo na najdubljem moguem
nivou
da
je
kultura
proizvod
dugotrajnog,
kooperativnog, vrlo izbirljivog, visoko razvij'enog i
prinudnog procesa koj'i kulminira u pristajanju na
sporazum koji nas titi od drugaijih mogunosti.
arobnjaci aktivno tee da strgnu masku sa inj'enice da
na razum upravlja naim shvatanjem stvarnosti i
odrava ga; injenice da ideje i misli koje proizilaze iz
razuma postaju upravljai znanja koji odreuj'u kako
emo sagledavati svet i kako se u njemu ponaati; i da
se na sve nas vri ogroman pritisak da prihvatimo
odreene ideologije.
On naglasi da su arobnjaci zainteresovani za
opaanje sveta na naine koji prevazilaze granice
odredene kulturom. Ono to je odredeno kultuiom je to
da nam naa lina iskustva, uz zajedniki drutveni
sporazum o tome ta su naa ula sposobna da
opaaj'u, odreuju ta emo opaati. Bilo ta to je
izvan
ovih
dogovorenih
granica ulne oblasti
automatski biva izolovano i odbaeno od strane
racionalne svesti. Na taj nain, krhki oklop ljudskih
pretpostavki nikada ne biva oteen.
206

BITIOSAriJAIUU

Uenje arobnjaka kae da se percepcija odvija na

mestu koje se nalazi van granica ulne oblasti.
arobnjaci znaju da postoji neto mnogo vee od
onoga to smo se mi sloili da naa ula mogu da
opaaju. Percepcija se odvija u taci izvan tela, izvan
ula kau oni. Ali nije dovoljno da neko poveruje u ovu
premisu. Nije dovoljno da se od nekoga uje ili proita.
Da bi se ovo prihvatilo, mora se iskusiti.
Isidoro Baltazar ree da arobnjaci itav svoj ivot
tee ka tome da probiju taj krhki oklop ljudskih
pretpostavki. Oni, meutim, ne uranjaju u tamu
bezglavo. Oni su spremni. Znaju da kada god ulaze u
nepoznato moraju da imaju dobro razvijenu racionalnu
stranu. Tek tada mogu biti sposobni da objasne i
pronau smisao u onome to donesu sa svojih
putovanja kroz nepoznato.
On dodade da ja nikada neu razumeti
arobnjatvo kroz itanje filozofskih dela. Pre u uvideti
da su i filozofija i arobnjatvo visoko sofisticirani oblici
apstraktno'g znanja. Ni arobnjak ni filozof istinu o
naem bivstvovanju na ovome svetu ne ostavlja
nepromiljenu. Meutim, arobnjak odlazi korak dalje.
On dela u skladu sa svojim otkriima koja su, po
definiciji, ve izvan naih kulturno prihvatljivih
mogunostilsidoro Baltazar je tvrdio da su filozofi
intelektualni arobnjaci. Samo, njihova ispitivanja i
istraivanja uvek ostaju na nivou mentalnih pokuaja.
Filozofi ne mogu uticati na svet koji tako dobro
poznaju i objanjavaju, osim na kulturno prihvatljiv
nain. Filozofi dodaju znanje jednoj ve postojeoj masi
znanja. Oni inteipretiraju i reinterpretiraju postojee
filozofske tekstove. Nove ideje i misli koje proizilaze
kao rezultat tog intenzivnog uenja ne menjaju ih,
osim moda u psiholokom smislu. Mogu postati
prijatniji, bolje razumevati ljude ili pak suprotno od
toga. injenica je da nita od svega to budu radili u
domenu filozofije nee promeniti njihovo ulno
opaanje sveta jer filozofi rade unutar drutvenog
ureenja. Oni podravaju drutveno ureenje ak i
kada se intelektualno sa njime ne slau. Filozofi su
arobnjaci sa manom.
arobnjaci takoe dodaju grau ve postojeoj
masi znanja. Medutim, oni to ne ine tako to
prihvataju ono to je ve uspostavljeno i dokazano od
strane dragih arobnjaka. arobnjaci moraju da
nanovo dokau sami sebi da neto to je ve
prihvaeno zaista postoji, zaista doputa da bude
opaeno. Da bi uspeli u ovom monumentalnom
207

Florinda Doner

podvigu, arobnjacima su neophodne ogromne koliine

energije, kojom se oni napaj'aj'u tako to se izdvaj'aju
iz drutvenog ureenja, ne izlazei iz sveta. arobnjaci
raskidaj'u sporazum koji definie stvarnost bez kidanja
samih sebe u tom procesu.
208

XV

buzeo me je jak oseaj nesigurnosti poto smo

preli granicu kod Meksikalija. Moje opravdanje za
put u Meksiko sa Isidoro Baltazarom koje mi je
delovalo sasvim zadovoljavajue sada mi se inilo kao
bled izgovor za to to sam ga primorala da me povede
sa sobom. Poinjala sam da sumnjam da u biti u stanju
da uim sociologiju u kui vetica kao to sam rekla da
u initi.
Znala sam da u tamo raditi upravo ono to sam
radila prilikom svih mojih ranijih poseta: spavau vei
deo vremena, sanjati udne snove i oajniki
pokuavati da dokuim ta ljudi iz sveta arpbnjaka
oekuju od mene.
"Jesi li se predomislila?" poskoih od glasa Isidoro
Baltazara. Gledao me je iskosa, verovatno ve due
vreme.
"Naravno da nisam," pourih da ga razuverim,
pitajui se da li je osetio moje raspoloenje ili j'e samo
primetio da sam se uutala. Promucala sam nekakve
besmisilice o vruini a onda se okrenula da gledam
kroz prozor.

Nisam vie nita govorila, prevashodno zato to

sam bila mrzovoljna i uplaena. Oseala sam bojazan
kako mi mili po koi, poput mnotva mrava. Nasuprot
meni, Isidoro Baltazar je bio priljiv i raspoloen. Bio je
potpuno oputen. Pevao je i priao mi viceve. Recitovao
je poeziju na engleskom, panskom iportugalskom. Ali
ak ni najnoviji papreni traevi o Ijudima sa univerziteta
koje smo oboje poznavali nisu uspeli da me oraspoloe.
To to ja nisam uestvovala u razgovoru njemu uopte
nije smetalo. ak ni kada sam viknula na njega da me
ostavi na mini, njegov entuzijazam nije opao ni za
mrvicu.
209

Florinda Doner

"Kada bi nas ljudi videli, pomislili bi da smo ve godinama u

braku," ree on, smejui se.
Kada bi nas arobnjaci videli, pomislih tmurno, znali bi
da neto nije u redu. Znali bi da Isidoro Baltazar i ja nismo
jednaki. Ja sam iskrena, otvorena i odluna u odnosu na
svoje aktivnosti i odluke. Za njega, aktivnost i odluivanje
bili su stvar protoka, koji god da je ishod a njegova
odlunost se ogleda u tome da on preuzima potpunu
odgovornost za svoje akcije, bez obzira koliko one bile
trivijalne ili beznaajne.
Vozili smo pravo, prema jugu. Nismo kruili kao obino
kada putujemo prema kui vetica. Kada smo proli Guajmas
nikada dotad nismo ili toliko daleko na jug, na putu do
kue vetica upitala sam ga, "Gde me ti to vodi?"
On mi odgovori neobavezno, "Idemo duim putem. Ne
brini."
Taj isti odgovor sam dobila kada sam ga ponovo pitala,
za vreme veere, u Navohoi. Napustivi Navohou, krenuli
smo dalje na jug, prema Mazatlanu. Bila sam van sebe od
brige. Negde oko ponoi, Isidoro Baltazar je skrenuo sa
autoputa na uzani, pranjavi drum. Kombi je tmckao i
tresao se, odskakuj'ui po rapama i kamenju. Autoput je
ostao iza nas, svetlucajui, zatim je sasvim nestao, progutan
od bunja koje je raslo sa obe strane druma i zaklanjalo
vidik. Nakon bolno dugake vonje, naglo se zaustavismo i
on ugasi farove.
"Gde se nalazimo?" upitah, osvrui se unaokolo. U
pivom trenutku nisam nita videla. Onda mi se oi polako
navikoe na mrak i j'a zapazih bele svetlucave takice pravo
ispred nas. Izgledale su kao zvezdice koje su pale sa neba.
Opojni miris jasminovog bunja koje je raslo svuda, ak i po
krovu i sputalo se niz stubove trema, mi je bio blokiran
negde u seanju tako da sam, kada sam ga iznenada
prepoznala, imala oseaj kao da sam taj teak mirisni vazduh
ranije udisala samo u snu. Nasmejah se, oseajui detinju
radost i oduevljenj'e otkria. Nalazilili smo se ispred
Esperancine kue.
"Ovde sam bila prvi put, sa Dilajom Flores," rekoh sebi u
bradu, zatim uhvatih Isidoro Baltazara za raku i upitah, "Ali
kako j'e ovo mogue?" guila sam se od uenja i
straha.
"ta to?" ree ori, glasom punim uenja. Bio je
uzbuen i uznemiren. Njegova uvek topla ruka bila je
ledena.
210

BITIUSANJATUU

"Ova kua je bila u predgrau Siudad Obregona,

skoro dvesta kilometara odavde," povikah. "Sama sam
vozila, dovde. I nije bilo skretanja sa asfaltnog puta."
Osvrtala sam se oko sebe u mraku, zbunjena. Setila
sam se da sam vozila odavde do Tusona i da nisam
prola ni blizu Navohoe.
Isidoro Baltazarovo utanje je potrajalo nekoliko
minuta. Izgledao je zaokupljen mislima, kao da trai
odgovor. Znala sam da nee nai nijedan koji bi me
zadovoljio. On se okrete ka meni i slee ramenima. U
njegovim oima se videla silina, odlunost, slina onoj
kod nagala Mariana Aureliana kada je rekao da je
siguran da sam ja tada sanjala budna kada sam dola
iz Hermosilja do isceliteljkine kue sa Dilajom Flores.
"Predlaem ti da ostane pri tome," ree on. "Znam iz
sopstvenog iskustva kako um moe da luta u krug,
pokuavajui da objasni neobjanjivo."
Htela sam da protestvujem ali me on zaustavi,
pokazujui prema svetlu koje nam se primicalo. On se
nasmei, iekujui, kao da je znao kome pripada ta
ogromna senka to nam je prilazila, klimajui se.
"Pa to je uvar," zapanjeno konstatovah kada je
doao do nas. Impulsivno ga zagrlih ipoljubih u oba
obraza. "Nikada ne bih oelvala tebe da vidim ovde,"
rekoh.
On se slatko nasmei ali mi nita ne ree. Zagrlio
je Isidoro Baltazara, tapui ga po leima onako kako
to Latini ine kada se pozdravljaju. Neto mu je
aputao alija nisam uspela da razaberem ni jednu re,
bez obzira koliko sam se trudila. Zatim nas je poveo do
kue.
Masivna ulazna vrata su delovala odbojno i bila su
zatvorena. Prozori sa reetkama takoe. Nikakvo svetlo,
nikakav zvuk nije dopirao iza debelih zidova. Zaobiavi
kuu, doli smo do zadnjeg dvorita, okruenog
visokom ogradom. Uli smo kroz vrata koja su vodila
pravo u etvrtastu sobu. Malo mi je laknulo kada sam
prepoznala etvora vrata. Bila je to ona ista soba u koju
me je Dilaja Flores dovela. Bila je isto tako skromno
nametena kao i kada sam proli put bila u njoj: uzani
krevet, sto i nekoliko stolica.
uvar je stavio petrolejsku lampu na sto i dao mi
znak da sednem. Okrenuvi se Isidoro Baltazani, on ga
zagrli i izae sa njim napolje u mraan hodnik. Njihov
iznenadni odlazak me ostavi zaprepaenu. Pre nego to
sam se oporavila od iznenaenja i neodlunosti oko toga
da li da podem za njima ili ne, ponovo ue uvar. Doneo
mi je ebe, jastuk, baterijsku lampu i nonu posudu.
211

Florinda Doner

"Ja bih radije upotrebljavala poljski klozet," rekoh

ukoeno.
uvar slegnu ramenima i gurnu nonu posudu pod
krevet "Za sluaj da mora da ide usred noi." Oi su
mi sijale nedvosmislenim oduevljenjem dok mi je
govorio da je Esperancin veliki crni pas uvar uvek
napolju. "On nije ljubazan prema nepoznatim ljudima
koji nou lutaju po dvoritu." Kao na znak, u tom
trenutku se zau glasan lave.
"Ja nisam nepoznata osoba," rekoh neobavezno,
pokuavajui da ignoriem zlu notu u pseem laveu.
"Bila sam ovde ranije. Poznajem tog psa."
uvar iznenaeno izvi obrve i upita, "A poznaje Ii
pas tebe?"
Upiljih se u njega. On uzdahnu i okrenu se prema
vratima, uzimajui lampu.
"Nemoj da mi odnese lampu," rekoh, skoivi i
postavivi se izmeu njega i vrata. Pokuala sam da se
nasmeim ali su mi se usne ukoile. "Gde su svi ostali?"
uspeh najzad da procedimkroz zube. "Gde su Esperanca
i Florinda?"
"Trenutno sam ja jedina osoba ovde," ree on.
"Gde je Isidoro Baltazar?" upitah, obuzeta panikom.
"Obeao mi je da e me odvesti do kue vetica.
Moram da piem svoj rad iz sociologije." Moje misli i
rei su bile potpuno zbrkane dok sam pokuavala da
objasnim svoje razloge dolaska u Meksiko sa Isidoro
Baltazarom. Bila sam na ivici suza kad sam rekla uvaru
kako mi je jako vano da zavrim svoj rad.
On me uteno potapa po leima i izgovori nekoliko
blagih rei, da me smiri, kao da govori sa detetom.
"Isidoro Baltazar spava. Zna kakav je on. Onog trenutka
kada dotakne glavom jastuk, on nije vie na ovome
svetu." On se blago nasmeja i dodade, "Ostaviu svoja
vrata otvorena, za sluaj da ti trebam. Slobodno me
pozovi ako bude imala komare ili ako ti bilo ta
zafali, odmah u doi."
To rekavi uvar ieze u mranom hodniku, pre nego
to sam stigla da mu kaem da nisam imala nijedan
komar od mogprolog boravka u Sonori.
Petrolejka na stolu je uskoro poela da treperi i
ubrzo se ugasila. Bilo je mrano kao u tunelu. Legla
sam na krevet potpuno obuena i zatvorila oi. Bilo je
sasvim tiho izuzev tihog, hrapavog disanja koje se ulo
odnekud iz daljine. Zbog tog zvuka i uskog, tvrdog
kreveta sam uskoro odustala od pokuaja da zaspim.
212

BITIUSAHJAMJU

Uzevi baterijsku lampu u ruku, iunjala sam se u

hodnik, hodajui na prstima, u nadi da u nai uvara
ili Isidoro Baltazara. Tiho sam kucala na sva vrata na
koja sam nailazila. Niko nije odgovarao. Nikakav zvuk se
nije uo ni iz jedne sobe. udna, pritiskajua tiina se
spustila na kuu. ak i zvuci ptica i buba iz dvorita su
zamuklL Moje sumnje su se obistinile. Bila sam
ostavljena sama u kui.
Umesto da se zabrinem, odluila sam da zavirim u
sve sobe. Bile su to spavae sobe, njih osam, sve iste
veliine i izgleda: prilino male, savreno ervrtastog
oblika i opremljene iskljuivo sa po jednim plakarom,
krevetom i nonim stoiem. Zidovi i po dva prozora su u
svakoj sobi bili belo okreeni a podne ploice su bile
poreane u komplikovane mozaike. Otvarala sam klizea
vrata plakara, blago gurajui levi, donji ugao nogom.
Znala sam, iako mi nije bilo jasno odakle to znam, da
blagim udarcem ili guranjem na to mesto mogu da
otkaim mehanizam koji otvara vrata.
U jednom od plakara sam, pomerivi gomilu ebadi,
otkrila jedna mala tajna vrata u podu. Otkljuaia sam
ih pomou skrivenog mehanizma, kamufliranog u obliku
utikaa za svetlo. Bila sam ve u stanju u kome se vie
nisam mogla iznenaditi, tako da sam mirno prihvatila
injenicu da ja znam za sva ta tajna vrata, injenicu
koja naravno nije mogla imati pristup u moj racionalni
deo svesti.
Otvorivi mala tajna vrata, provukla sam se kroz
uzani otvor i nala se u plakaru sledee sobe. Bez
velikog iznenaenja poto sam to ve znala otkrila
sam da, provlaei se kroz te tajne prolaze, mogu da
se prebacujem iz sobe u sobu jer su svih osam spavaih
soba bile povezane.
Baterijska lampa mi se ugasi i ja tiho opsovah.
Nadajui se da e opet zasvetleti, izvadila sam baterije
i ponovo ih stavila. Nije upalilo, bile su prazne. Mrak je
bio tako gust da nisam mogla da vidim ni svoje ruke,
drei ih ispred oiju. Uplaivi se da u udariti glavom u
vrata ili zid, pipajui oko sebe, oprezno otpuzih do vrata
zatim izaoh u hodnik.
To mi je bilo toliko naporno da sam drhtala i
duboko disala kada sam konano dola do hodnika i
uspravila se. Dugo sam stajala nepomino u hodniku,
pitajui se kojim pravcem da krenem ne bi li nala svoju
sobu.
Iznenada zauh nekakve glasove iz daljine. Nisam
mogla da odredim da li zvuk dolazi spolja ili iz nekog
dela kue, te sam krenula da ga pratim. Dola sam do
unutranjeg dvorita. ivo sam se seala tog
213

Florinda Doner

zelenog, skoro tropskog dvorita sa kamenim lukovima,

sa ogromnom paprati, liem, mirisom narandinog
cveta i bagremovom lozicom.
Napravila sam tek par koraka pre nego to sam na
zidu ugledala ogromnu senku psa. Zver zarea na
mene a njene uarene oi mi poslae ledene trnce uz
kimu.
Umesto da se predam strahu i uspaniim, ili moda
ba od straha, ja osetih kako se neto neverovatno
deava samnom: bilo je to kao da sam ceo ivot bila
sklopljena poput japanske lepeze. Sada se iznenada
rasklopih. Fiziki oseaj je bio na ivici bola. Pas me je
zbunjeno gledao. Poeo je da cvili kao tene. Zatresao
je uima i legao na zemlju, prevrui se. Ja sam stajala
u
mestu,
skamenjena.
NLsam
bila
uplaena,
jednostavno nisam mogla da se pokreem. Onda, kao
da je to najprirodnija stvar na svetu, ponovo se sklopih,
okrenuh i odoh. Nisam imala vie problema da naem
svoju sobu.
Probudila sam se sa glavoboljom i onim oseajem da
nisamuopte spavala koji sam, budui da esto patim
od nesanice, isuvie dobro poznavala. Svi miii su mi
bili istegnuti. Glasno sam zajeala kada su se vrata
otvorila i svetlost mi obasjala lice. Uz veliki napor
okrenuh glavu na drugu stranu.
"Dobro jutro!" ree Esperanca ulazei u sobu,
ukajui suknjama i podsuknjama. "Zapravo, dobar
dan," ispravi se ona i pokaza sunce kroz otvorena
vrata. Bila je vedra i raspoloena a glas joj je bio divan i
snaan kada mi se pohvalila kako se setila da uzme
moje knjige i papire iz kombija pre nego to je Isidoro
Baltazar otiao sa starim nagalom.
Naglo se uspravih. Bila sam potpuno razbuena.
"Zato
nagal
Mariano Aureliano nije doao da se pozdravi sa mnom?
Zato
mi
Isidoro Baltazar nije javio da odlazi?" uzviknuh.

Poalih joj se da sada nikada neu zavriti svoj rad i

poloiti ispit. Esperanca me radoznalo pogleda i ree da.
ako je pisanje tog mog rada tako sebian in, nikada
neu uspeti da ga zavrim.
Pre nego to sam stigla da joj objasnim da me lino
nije uopte briga da li u ikada poloiti taj ispit, ona
dodade, "Ne treba da radi taj rad da bi poloila ispit
nego zato to voli to da radi. Zato to trenutno ne
postoji nita to bi radije radila."
214

B!TIUSATiJATUU

"Ima mnogo stvari koje bih radije radila."

"Na primer, ta?" izazva me ona.Razmiljala sam
neko vreme ali nisam uspela da se setim nieg
konkretnog, Morala sam da priznam, makar u sebi, da
nikada nisam uivala u nekom kolskom radu kao u
ovome. Po prvi put sam poela da itam i pripremam se
jo na poetku semestra umesto da ekam, kako sam
uvek inila, do nekoliko dana pre isticanja roka za
predaju. Samo svest o tome da je to bio vaan ispit mi
je kvarila uivanje.
Esperanca, kao da mi je opet itala misli, ree da bi
trebalo da zaboravim na taj ispit i da treba iskljuivo
da mislim o tome kako da napiem dobar rad. "Kada
jednom postane deo sveta arobnjaka i pone da
razume prirodu snova, na putu si da shvati ta je
zaista arobnjatvo. A to shvatanje oslobaa."
Zbunjeno je pogledah. Nije mi bilo jasno ta je
htela da mi kae.
"Oslobaa se od elje za bilo ime." Esperanca je
ovu reenicu izgovorila veoma sporo, kao da sam
nagluva. Pogledala me je zamiljeno i dodala, "Ime ti
je pohlepa, a ipak nita ti ne treba i nita ne eli..."
Njen glas se postepeno utiavao dok je slagala moje
knjige, papire i ceduljice na sto. Lice joj je zrailo
radou kada se okrenula da me pogleda. U ruci je
imala nekoliko olovaka. "Zaotrila sam ti ih iletom,"
ree. "Zaotriu tiolovke svaki putkada se istupe." Ona
poloi olovke pored mog bloka za pisanje i rairi ruke,
kao da eli da obuhvati celu prostoriju. "Ovo je divno
mesto za rad. Niko te ovde nece uznemiravati."
"Sigurna sam u to," rekoh. Videvi da se ona sprema
da ode, upitah gde je Isidoro Baltazar spavao prole
noi
"Na svojoj slamnatoj prostirci, gde drugde bi
mogao da spava?" Tiho se kikoui, ona skupi krajeve
svojih sukanja i izae u dvorite. Gledala sam je dok
nije nestala iza kamenih lukova. Oi su me bolele od
gledanja u bljetavilo dnevne svetlosti.
Trenutak kasnije, zau
vratima prema hodniku.

se glasno kucanje na

"Jesi li obuena?" upita uvar, gurnuvi vrata i pre

nego to sam stigla da odgovorim. "Hrana za tvoj
mozak," ree, stavljajui posluavnik od bambusa na
sto. Sipao mi je iniju bistre supe i predloio mi da
jedem macliaca Sonorense. "Sam sam to pravio," ree
mi on.
Jelo od meavine kajgane, mlevenog mesa, luka i
ljutih papriica bilo je odlino.
215

Florinda Doner

"Kad zavri, odveu te u bioskop," ree.

"Kad zavrim sa jelom?" upitah uzbueno, trpajui celu
tortilju u usta.
"Kad zavri svoj rad," razjasni on.
im sam bila gotova sa jelom, on ree da treba da se
upoznam sa psom. "Inae nee moi da izlazi napolje. ak
ni do poljskog klozeta."
Htela sam da mu ispriam da sam ve srela psa i da
sam izlazila prole noi ali mi on dade energian znak rukom
da poem za njim u dvorite. Veliki crni pas je leao
sklupan u senci visoke ograde od dvostrukih tapova.
uvar unu pored ivotinje i poea je iza uiju. Sagnuvi
se jo nie, on proaputa neto psu u uvo.
Iznenada, uvar ustade. Ja se trgoh, koraknuh unazad i
padoh na zadnjicu. Pas zarea a uvar preskoi ogradu
neverovatnim skokom. Ja se podigoh na noge i htedoh da
pobegnem ali je pas ispruio prednje ape i stavio ih na moja
stopala. Oseala sam njihov pritisak kroz cipele. Pas me
pogleda i razjapi eljusti zevajui. Jezik i desni su mu bili
teget crne boje.
"To je znak visokog pedigrea."
Zauvi njegov glas iza sebe prepala sam se, okrenula,
izgubila ravnoteu i pala preko psa. Prvo se nisam usuivala
da se pomaknem, onda sam polako okrenula glavu ustranu.
Njegove ilibarno ute oi su gledale pravo u moje. Pas
pokaza zube ali ne reei ve prijateljski, psei se smeei.
"Sada ste prijatelji," objavi uvar, pomaui mi da se
podignem na noge. "A sada je vreme da pone da radi
svoj rad."
Sledea tri dana su bila ispunjena mojom eljom da
zavrim svoj zadatak. Provodila sam duge vremenske
periode radei bez pauze ali nekako nisam oseala da
vreme prolazi. Nije to bilo zato to sam bila toliko
zadubljena u svoj posao da nisam vodila rauna o vremenu.
Izgledalo je kao da se vreme pretvorilo u prostor. Tanije,
poela sam da merim vreme kao intervale; intervale izmeu
vienja sa Esperancom.
Svakoga dana pre podne, kada sam dorukovala ono
to mi je ostavila u kuhinji ona se iznenada pojavljivala. Bez
ikakvog zvxika, kao
216

BITIUSAMJATUU

da se materijalizovala iz veitog plavkastog dima kojije

lebdeo u kuhinji kao oblak. Uvek mi je eljala kosu
tvrdim drvenim eljem ali nije progovaraia ni re.
Nisam ni ja.
Ponovo sam je vidala popodne. Tiho, kao to se
pojavljivala u kuhinji, naglo bi se materijalizovala u
dvoritu i sedela u svojoj stolici za ljuljanje ispod
kamenog lunog svoda. Satima bizurOa u prazno, kao
da je mogla da vidi izvan granica ljudskog vida. U tim
asovima nije bilo nikakve komunikacije izmeu nas,
osim kratkog pozdrava klimanjem glave ili osmeha. I
pored toga, znala sam da sam zatiena njenom
tisinom. Pas me nikada nije naputao, kao da je dobio
takvu naredbu od uvara. Pratio me je svuda, danju i
nou, ak i do klozeta. Najvie sam se radovala kasnim
popodnevnim izlascima, kada smo pas i ja trali preko
polja do drvoreda koji je razdvajao imanja. Tu bismo
sedeli u senci i zurili u prazno, kao Esperanca.
Ponekad mi se inilo da bih mogla da ispruim ruku i
dohvatim planine u daljini. Sluala bih um lia na
vetru i ekala da narandasta svetlost zalazeeg sunca
pretvori lie u zlatne liske. ekala bih da lie potom
postane plavo i najzad crno. Tada bismo pas i ja trali
do kue, beei od tihog glasa vetra koji je govorio o
samoi te puste zemlje.
etvrtog dana sam se probudila uplaena. Iz
pravca vrata koja su izlazila na dvorite, dopirao je
glas, "Vreme je za ustajanje, lentino." uvarev glas je
zvuao mamurno i nezainteresovano.
"Zato ne ue?" upitah. "Gde si bio svih ovih
dana?"
Nije bilo odgovora.
Sedela sam umotana u ebe, ekajui da ue,
suvie bunovna da bih ustala iz kreveta i izala napolje
da vidim zato se krije. Posle nekog vremena, naterah
se da izaem napolje. Dvorite je bilo prazno. U
pokuaju da odagnam pospanost, sipala sam sebi
nekoliko kofa hladne vode na glavu.
Moj doruak je bio drugaiji tog jutra: Esperanca se
nije pojavila. Tek poto sam sela da radim, primetila
sam da je i pas nestao. Nemirno sam prelistavala svoje
knjige. Nisam imala dovoljno energije a jo manje
elje da radim. Samo sam sedela za stolom satima,
gledajui udaljene planine kroz otvorena vrata.
Prozirna tiina popodneva je s vremena na vreme
bila prekidana zvucima kokoaka koje su grebale po
zemlji u potrazi za semenkama i crviima i prodornim
zujanjem muva koje su letele unaokolo po plavetnilu
bez oblaka, kao da je jo uvek podne.
217

Florinda Doner

Skoro da sam zadremala, kad zauh nekakav zvuk u

dvoritu. Brzo digoh pogled. uvar i pas su leali jedan
pored drugog na slamnatoj prostirci u senci ograde.
Bilo j'e neeg neobinog u nainu na koji su leali
isprueni na prostirci. Bili su tako nepomini da su
delovali kao mrtvi.
Sa pomeanim oseajima zabrinutosti i radoznalosti,
prioh im na vrhovima prstiju. uvar je primetio moje
prisustvo prepsa. Otvorio je oi pravei se iznenaen a
zatim se, jednim brzimpokretom, prebaci u turski sed i
upita, "Jesam li ti nedostajao?"
"Jesi!" rekoh i nervozno se nasmejah. Bilo mi je
udno da mi on postavi takvo pitanje. "Zato jutros
nisi uao u moju sobu?" videvi njegov zauen izraz,
ja dodadoh, "Gde si bio protekla tri dana?"
Umesto odgovora on mi postavi pitanje, "Kako
napreduje tvoj rad?"
Biia sam toliko iznenaena njegovim osornim
tonom da nisam znala ta da kaem. Dvoumila sam se
izmeu elje da mu priznam da mi ne ide ba najbolje i
elje da mu kaem da moj rad nije njegova briga.
"Nemoj da se mui smiljajui izgovor," ree on.
"Kai mi istinu. Kai mi da ti je potrebno moje struno
miljenje u vezi tvog rada."
Suzdravajui se da ne prasnem u smeh, ja unuh
pored psa i pomazih ga po glavi.
"Dakle?" zahtevao je uvar. "Zar ne moe da
prizna da si bez mene izgubljena?"
Zabrinuta za njegovo psihiko zdravlje, odluila sam
da je bolje da mu povlaujem nego da mu se
suprotstavljam. Stoga rekoh da zaista nisam napisala
nijednu reenicu ceo dan. ekala sam njega jer znam
dajedino on moe da me spase. Uveravala samga da
nisu mojiprofesori kompetentni da odluuju o mojoj
sudbini ve je to na njemu.
uvar me pogleda i zatrai da donesem svoj rad, da
ga on pogleda.
"Na engleskom je," naglasih. "Nee moi da ga
razume."
Htela sam jo da dodam da ga on ne bi razumeo
akni da je napisan na panskom ali sam se predomislila
jer sam shvatila da bi to bilo veoma runo ponaanje
koje mi ne prilii.
Onje insistirao da mu donesemsvoj rad. Tako
samiuinila. On je rairio ispisane stranice svuda oko
sebe, neke na prostirku, neke na pranjavu zemlju.
Zatim je izvadio iz dzepa svoje koulje naoari sa
metalnim okvirom i stavio ih.

218

BmUSANJAHJU

"Vrlo je vano izgledati kao obrazovan ovek,"

proaputa on, nagnuvi se prema psu. ivotinja podie
jedno uvo, zatim zamumla, kao da se slae sa njim.
Protegnuo se i namestio u udobniji poloaj a uvar mi
dade znak da sednem izmedu njega i psa.
Izgledao je kao sova, ueno i strogo, dok je
studiozno razgledao listove poreane po zemlji ispred
njega. Coktao je jezikom kritiki i ekao se po glavi.
Premetao je i slagao listove kao da trai neki
redosled koji mu je izmakao.
Miii na vratu i ramenima su me zaboleli od poloaja
u kome sam sedela. Uzdiui od nestrpljenja, naslonila
sam se na ogradu i zatvorila oL Mora da sam zaspala
uprkos mojoj rastuoj napetosti. Uskoro sam se trgla od
tihog ali upornog zujanja. Otvorih oi. Pored mene je
sedela visoka, vrlo lepa i divno obuena ena i gledala
me. Neto mi je govorila ali ja nisam mogia da je ujem.
Zujanje u mojim uima se pojaavalo.
ena mi se primaknu blie i glasno i razgovetno me
upita, "Zar nee da me pozdravi?"
"Nelida! Kada si dola? Pokuavala sam da se
oslobodim zujanja u glavi," objasnih.
Ona potvrdno klimnu glavom i skupi svoje duge, lepo
izvajane noge u kolenima i obavi ih rukama. "Drago mi
je to te vidim," ree ona sanjivim glasom.
Namrtenog lica, uvar je jo uvek mumlao neto
sebi u bradu i razgledao moje papire. "Tvoje krabotine
nisu samo teke za itanje," ree on, posle nekog
vremena. "nego su i besmislene."
Nelida me je gledala skupljenih oiju, kritiki, kao
da me ika da mu se suprotstavim.
Ja se uzmuvah, elei da to pre odem odatle i
pobegnem od njenog prodornog, ispitivakog pogleda.
Ona se nae unapred i vrsto me uhvati za ruku.
uvar stade da ita delove mog rada provokativnim
glasom. Ono to je govorio zvualo mi je poznato ali
nisam mogla da odredim da li je zaista pratio tekst jer
nisam mogla da se skoncentriem. Bila sam suvie
iznervirana kapricioznim nainom na koji je izgovarao
reenice, fraze i rei.
"Sve u svemu," izjavi on, zavrivi itanje prve
strane, "ovo je jako loe napisan rad." On stavi sve
papire na jednu gomilu i nasloni se na ogradu.
Namerno je savio noge u poloaj koji je Isidoro Baltazar
meni pokazao
desna noga prebaena preko leve,
lanak naslonjen na
219

Florinda Doner

uzdignuto koleno i zatvorio oi. Bila sam sigurna da je

zaspao; toliko je duga bila pauza. Trgla sam se kada je
iznenada poeo da govori sporo i odmereno o
antropologiji, istoriji i filozofiji. Misli su oivljavale dok ih
je pretakao u rei a reenice su mu bile jasne i
precizne, sa jednostavnou lakom za praenje i
razumevanje.
Sluala sam ga vrlo paljivo ali nisam mogla da
zaustavim svoj paralelni tok misli, "Kako je mogue da
on toliko mnogo zna o zapadnjakim intelektualnim
pravcima? Koliko je on zaista obrazovan? Ko je on, u
stvari?"
"Da li bi mogao sve ovo da ponovi?" upitah istog
momenta kada je zavrio. "Volela bih to da zabeleim."
"Sve to sam rekao stoji u tvom radu," uveravao
me je uvar. "Zakopano ispod gomile fusnota, citata i
nedovrenih ideja." On mi se primaknu tako da su nam
se glave dodirivale. "Nije dovoljno navesti veliki broj
citata u pokuaju da ispuni svoj rad istinom koja mu
nedostaje."
Zbunjeno sam ga gledala, "Hoe li mi pomoi da
napiem svoj rad?" upitah.
"Ne.
To
ne
mogu
da
uinim,"
ree
on
ozbiljnimglasom. "To je neto to mora sama da
uradi."
"Ali ja to ne umem," protestvovala sam. "Ti si mi
upravo pokazao koliko je moj rad loe napisan. Veruj'
mi, to je najbolje to mogu."
"Nije!" usprotivi se on energino i pogleda me sa
izrazom zauenosti, pomeanim sa prijateljskom
toplinom. "Siguran sam da e tvoji profesori prihvatiti
ovaj rad, kada bude uredno otkucan. Ali ja ga ne bih
prihvatio. Nema nieg originalnog u njemu."Bila sam
suviezaprepaena da bih bila pogoena time to je
rekao.
"Ti si samo parafrazirala ono to si proitala," nastavi
uvar. "Ja bih zahtevao da se mnogo vie osloni na
svoja lina miljenj'a, makar ona bila kontradiktorna
onome to se od tebe oekuje."
"Ali ovo je samo jedan obian rad," rekoh u svoju
odbranu. "Znam da bi ga trebalo jo mnogo doraivati
ali ja takoe moram da zadovoljim svoje profesore. Da
li se ja slaem sa izloenim miljenjima, nije od znaaja.
Ja moram da poloim taj ispit, a to uklj'uuje delom i
zadovoljavanje profesora."
"Ako eli da crpi snagu iz sveta arobnjaka," ree,
"ne moe vie da radi pod takvim uslovima. Skriveni
motivi se ne prihvataju u ovom
220

BITIUSATiJANJU

naem maginom svetu. Ako eli da diplomira, mora

da se ponaa kao ratnik a ne kao ena koja je
nauena da zadovolji. Zna, ak i kada si vrlo
bezobrazna, ti tei ka tome da zadovolji. Od sada,
kad god pie, poto nisi bila uena da se bavi
pisanjem, moi e sigurno da usvoji novi nain:
ratnikov nain."
"Kako to misli, ratnikov nain?" upitah. "Treba li
da se borim protiv svojih profesora?"
"Ne protiv svojih profesora," ree on. "Mora da se
bori protiv sebe. Na svakom metru svog puta. I to
mora initi toliko veto i mudro da niko ne primeti
tvoju borbu."
Nij'e mi bilo sasvim jasno ta je time hteo da kae,
niti sam elela da znam. Pre nego to je stigao da kae
bilo ta drugo, upitah ga odakle mu toliko znanje o
antropologiji, istoriji i filozofiji.
Smekajui se, on zatrese glavom. "Zar nisi
primetila kako sam to uradio?" upita on i nastavi,
odgovarajui na sopstveno pitanje. "Uzimao sam sve te
misli iz vazduha. Jednostavno sam rastegao svoja
energetska vlakna i upecao misli, kao to se pecaju
ribe iz neizmerno velikog okeana misli i ideja koje
postoje svuda oko nas." On naini pokret rukama,
obuhvatajui prostor oko sebe.
Da bi se upecale misli, Isidoro Baltazar mi je rekao,
mora se znati koje od njih bi se mogle iskoristiti,"
suprotstavih se ja. "Mora da si ti studirao istoriju,
filozofiju i antropologiju."
"Moda nekada i jesam," ree on neodluno,
rasejano se ekajui po glavi. "Mora da jesam."
"Sigurno jesi!" rekoh oduevljeno, kao da sam
napravila veliko otkrie.
Glasno uzdahnuvi, on se nasloni na ogradu i
zatvori oi.
"Zato uvek mora da bude u pravu?" upita
Nelida.
Iznenaena njenom upadicom, zagledah se u nju
otvorenih usta. Krajevi njenih usana se izvie u
vragolast, tajanstven osmeh. Ona mi dade znak da
zatvorim usta. Ja sam bila toliko udubljena u uvarevu
priu da sam potpuno zaboravila na njeno prisustvo,
iako je ona sve vreme sedela pored mene. A moda i
nije? Pomisao da je ona moda otila i vratila se a da
ja to nisam primetila, ispuni me oseajem
neprijatnosti.
"Nemoj da te to brine," ree Nelida blago, kao da sam
j'a svoje misli glasno izgovorila. "Mi imamo naviku da
odlazimo i dolazimo a da nas niko nikada ne primeti.
221

Florinda Doner

Njen topao gias je ublaio zastraujui efekat njenih

rei. Prelazei pogledom od jednog do drugog, pitala
sam se da li e moda ba sada neko od njih dvoje
nestati a da ja to ne primetim. Odluila sam da se
postaram da se to ne dogodi. Teglei se kao maka,
legla sam na prostirku i stavila nogu na kraj Nelidine
haljine koji se vukao po zemlji a rukom sam uhvatila
krajiak uvarevog rakava. Verovatno je osetio moj
pokret jer se naglo uspravio i zagledao u mene. Ja sam
murila ali sam ih gledala kroz trepavice. Nisu se
pomerali. Njihove uspravne figure nisu pokazivale
nikakve znake umora dok sam ja morala da se borim
da ne zaspim.
Poe da duva lagani povetarac, sve i pun mirisa
eukaliptusa. Gomilice arenih oblaka plovile su nebom a
duboko, providno plavetnilo je postepeno bivalo sve
tamnije. Boje su se umorno pretapale i bilo je
nemoguce razabrati ta je oblak a ta nebo, da li je
dan ili no.
Sa nogom na rubu Nelidine haljine i rukom koja je
vrsto drala krajiak uvareve jakne, kao da mi od
toga zavisi ivot, zaspala sam. inilo mi se da je prolo
svega nekoliko trenutaka kada me probudi ruka koja
me je dodirivala po licu.
"Florinda?" proaptah, instiktivno oseajui da ena
koja sedi pored mene nije Nelida. Ona je neto
mrmljala. Imala sam oseaj da ve due vreme mrmlja
a da sam se ja probudila da bih ula o emu govori.
Htela sam da se uspravim ali me je ta ena
spreila, nenim ali odlunim pritiskom na moje rame.
Negde u mraku, video se plamiak koji je nesigurno
poigravao i bacao slabu svetlost na neno bledilo
njenog lica. To joj je davalo avetinjski izgled. Izgledalo
je kao da se poveava, dok mi se pribliavala. Njene
oi su, takoe, rasle dok su gledale u moje. Luk njenih
obrva izgledao je kao nacrtan flomasterom i bio izvijen
u namrten izraz.
"Nelida!" rekoh, uz uzdaholakanja.
Ona klimnu glavom, blago se osmehnuvi.
Zaustila sam da je pitam za uvara i moj rad, ali mi
ona stavi ruku na usta i nastavi svoje mrmljanje. Bivalo
je sve tie i tie. Za trenutak se inilo kao da dolazi iz
velike daljine a zatim se potpuno izgubilo.
Nehda ustade i dade mi znak da i ja uinim isto. Ja
ustadoh i primetih da vie nismo napolju, u dvoritii,
vec u jednoj od praznih spavaih soba du hodnika.
222

BITIUSANJANJU

"Gde su moji papiri?" upitah, zabrinuta mogunou

da ih je vetar razneo. Pomisao da u moda morati da
poinjem sve iz poetka me ispuni panikom.
Nelida mi energino dade znak pokretom glave da
poem za njom. Bila je mnogo via od mene i izgledala
je isto kao Florinda. Da nije bila tako nena, ne bih
mogla da ih razlikujem. U tom trenutku, ona mi se
uini nedovrenom verzijom Florinde Florinda kakva je
morala biti kada je bila mlaa. BOo je neeg sasvim
vazduastog u Nelidi, neeg slabanog a ipak
upadljivog. Ja sam imala obiaj da u ali govorim
Isidoro Baltazaru da bih ja, da sam mukarac, mogla
u nju da se zaljubim. On je odgovarao nadam se
takoe u ali da je to moda bio razlog zbog kojeg
Nelida skoro nikada nije priala sa mnom.
Krenuli smo prema mojoj sobi. ula sam korake
svuda oko mene. Nisu mogli biti Nelidini jer je ona
hodala potpuno neujno, kao da nije ni doticala zemlju.
Apsurdna pomisao da ujem svoje sopstvene korake me
natera da hodam na prstima, tiho kao maka. I dalje
sam ula te korake. Neije noge su koraale kao moje,
istim ritmom, tiho odjekujui po poploanom podu.
Nekoliko puta sam se osvrtala ali iza mene naravno
nije bilo nikoga. Glasno se nasmejah da bih rasterala
strah.
Nelida se naglo okrete. Mislila sam da e da me
izgrdi ali umesto toga i ona poe da se smeje. Stavila
mi je ruku na rame ali njen dodir nije bio posebno
topao ili nean. Nije mi to smetalo. Ona mi se sviala i
taj njen gest je na mene delovao veoma ohrabrujue.
Jo uvek se kikoui, i dalje praeni zvucima koraka
koji su dopirali sa svih strana, nas dve uosmo u moju
sobu,
Neki udan sjaj se lepio na zidove, nekakva
udnovata izmaglica koja kao da se uvlaila kroz
etvora vrata koja trenutno nisam mogla da vidim.
Magla je izobliila sobu, nainivi je nekako
nepravilnom, skoro okruglom. mirkala sam i treptala
ali nisam mogla da razaberem nita osim stola za kojim
sam radila proteklih dana. Prila sam mu i sa
olakanjem ustanoviia da se svi moji papiri nalaze na
njemu, uredno sloeni. Pored njih su bile moje olovke,
zaotrene.
"Nelida!" uzviknuh uzbueno, okreui se oko sebe.
Nisam je vie videla jer se magla i dalje zgunjavala.
Obavijala se oko mene, postajui gua sa svakim mojim
udisajem. Prodirala je u mene, ispunjavajui me
snanim, uzbudujuim oseaj'em lakoe i ustrine.
Vodena nekom
223

Florinda Doner
nevidljivom pokretakom silom, sela sam za sto i
rairila papire svuda po njegovoj povrini. Pred mojim
oima se pojavila celokupna straktura mog rada,
superiorno se nameui umesto prvobitne verzije kao
dupla ekspozicija na filmu.
Van sebe od oduevljenja, zadubila sam se u vet,
precizan razvoj teme. Kao da je neka nevidljiva linost
smiljala i pisala, pasusi su se preureivali po novom,
boljem redosledu. Sve je postajalo tako zapanjujue
jednostavno i razumljivo da sam se radosno
nasmejala.
"Zapii to na papir."
Rei su tiho odjeknule kroz sobu. Radoznalo sam se
osvrnula oko sebe ali nikoga nisam videla. Bilo mi je
jasno da je ovo to mi se deava mnogo vise od sna, te
sam zgrabila olovku i belenicu i furioznom brzinorr
poela da piem. Ideje su mi dolazile sa zadivljujuom
jasnoom i lakoom. Pulsirale su mi kroz glavu i celo
telo kao zvuni talasi. Simultano sam ula i videla rei
pred sobom ali nisu ih moje oi i ui opaale. Bile su to
kao neke paukove mree u meni koje su se pruale i
istezale i poput nekog beumnog usisivaa usisavale
rei to su lebdele predamnom poput svetlucavih
zrnaca praine.
Posle nekog vremena, redosled koji mi se nametnuo
je poeo da se muti. Jedna po jedna, ideje su bledele.
Oajno sam pokuavala da zadrim tu sjajnu straktura,
znajui da ce sve nestati bez traga. Ostae mi samo
svest o tom zadivljujuem bljesku lucidnosti. Postepeno
sve nestade, pa i taj osecaj. Kao da je neko ugasio
sveu, nastade mrak. Samo se jo kratko vreme videla
tanka nit magle a i ona se brzo rasplinula u tami koja
me je pritiskala. Bila sam vrlo iscrpljena i oseala sam
da u se onesvestiti.
"Lezi na krevet!"
Nisam se ni potrudila da dignem pogled, znajui da
neu moi nita da vidim. Uz veliki napor, ustadoh sa
stolice i odvukoh se do kreveta.
224

XVI
eko vreme sam samo leala na krevetu, magiovito
svesna na
jneobinijeg sna koji sam ikada sanjala. Po prvi put u
ivotu bila sam potpuno svesna svega to sam radila u
snu.

"Nelida?" pozvah apatom, zauvi tiho, kripavo

mrmljanje koje je dolazilo sa drugog kraja sobe i prekinulo
moje razmiljanje. Uspravih se da sednem ali se odmah
spustih natrag na leaj jer je soba poela da se okree oko
mene. Saekala sam nekoliko trenutaka i pokuala
ponovo. Ustala sam i nainila par opreznih koraka. Pala sam
i udarila glavom u zid.
"Sranje!" uzviknuh a u glavi mi se i dalje vrtelo.
"Onesvestiu se."
"Ne budi tako dramatina," ree Florinda izakikota se,
videvi moje izbezumljeno lice. Ona mi opipa elo a zatim i
vrat, kao da je proveravala da li imam temperaturu. "Nee
se onesvestiti," objavi ona. "ali mora da obnovi
energiju."
"GdejeNelida?"
"Zar ti nije drago to sam ja tu?" Ona me uhvati za ruku i
pomognu mi da ustanem i doem do kreveta. "Zanemoala
si od gladi."
"Nisam." osporih, vie iz navike nego iz ubeenja. Iako
nisam zaista oseala glad, verovala samda je mojavrtoglavica
bila izazvana nejelom. Osim doruka, celoga dana nisam
nita okusila.
"Svi smo se pitali zato nisi htela da jede," ree
Florinda, odgovarajui na moje misli. "Napravili smo ti tako
divan gula."
"Kada si dola?" upitah. "Ja sam te tiho dozivala
danima."
Zamurivi, Florinda ispusti mrmljajui zvuk, kao da e
joj on pomoi da se seti. "Ovde smo ve nekoliko dana ini
mi se."
225

Florinda Doner

"ini ti se!" Bila sam okirana i uvredena. Ljutnja me

brzo razbudi. "Zato mi se nisi javila kada si dola?" ak
vie od uvrede, bolelo me je to to nisam uspela da
primetim njeno prisustvo. "Kako je mogue da te nisam
videla?" promrmljah sebi u bradu.
Florinda me je radoznalo posmatrala. Izgledalo je da
je iznenadena mojom zbunjenou. "Da sam ti rekla da
smo tu, ne bi mogla da se koncentrie na svoj rad,"
primeti ona mudro. "I sama zna da bi se usredsredila
na nae odlaske i dolaske umesto na svoj rad. Svu
svoju energiju bi istroila pokuavajui da dokui ta
mi to radimo, zar nije tako?" Glas joj je bio dubok i
hrapav a udno svetlucanje u oima inilo ih je jo
sjajnijima nego obino. "Mi smo te svesno naterali da
radi bez uznemiravanja," uveri me ona.
Ona mi zatim objasni da mi je uvar pomogao da
uradim svoj rad ali tek kada je pregledao i bio
zadovoljan onim to sam do tada uradila. Sanjajui, on
je naao pravi redosled mojih beleki.
"I ja sam videla pravi redosled mojih beleki,"
rekoh, pravei se vana. "Videla sam ga takoe
sanjajui"
"Naravno da si ga videla," sloi se ona spremno. "Mi
smo te uvukli u sanjanje da bi mogla da radi na
tome."
"Vi ste me uvukli u sanjanje?" upitah. Njena izjava
je zvuala iznenaujue obino a ipak me je ispunila
zebnjom. Imala sam jak oseaj da sam najzad blizu
shvatanja ta znai sanjanjati budan, ali nekako nisam
jo uvek mogla to sasvim da dokuim. U pokuaju da
rasvetlim to pitanje, ispriala sam Florindi sve to mi
se dogaalo od kako sam srela uvara i psa u dvoritu.
Predstavljalo mi je veliki napor da svoju priu ispriam
tako da zvui logino jer mi nije bilo jasno kada sam bila
budna a kada sam sanjala. I sama sam se vrlo
iznenadila to sam uspela od rei do rei da
reprodukujem osnovu svog rada, onakvu kakvu sam je
videla, projektovanu preko prvobitne verzije. "Moja
koncentracija je u tom trenutku bila suvie intenzivna
da bi to mogao biti san," rekoh.
"Upravo je to sanjanje u budnom stanju," prekide
me Florinda. "Zato ga se i sea tako detaljno." Zvuala
je kao nervozni uitelj koji objanjava neku
jednostavnu ali izuzetno vanu injenicu nazadnom
ueniku. "Ve sam ti objasnila da sanjanje u budnom
stanju nema nikakve veze sa spavanjem i obinim
sanjanjem."
226

BITIUSANJArDU

"Ali ja sam sve to zapisivala," rekoh, kao da e to

osporiti njeno objanjenje. Ona potvrdno klimnu
glavom a ja je upitahda liu u svojoj belenici pronai
to to sam zapisivala za vreme sanjanja u budnom
stanju.
"Hoe," uveri me ona. "Ali pre nego to to uini,
mora neto da pojede." Ona se podie i pomognu mi
da ustanem sa kreveta. Upasala mi je koulju u
farmerke i oistila trunje sa mog dempera u pokuaju
da me bar donekle upristoji. Odmakla se od mene
jedan korak i pogledala me kritiki. Nezadovoljna
rezultatom, onapoe da mi rukom nameta kosu,
poravnavajui neposlune pramenove i umanjujui
donekle opti utisak razbaruenosti.
"Izgleda zastraujue sa tom kosom na sve
strane," ree ona."Ja sam navikla da se uvek istuiram
kada se probudim," rekoh i krenuh za njom kroz
hodnik. Shvatrvi da se ona uputila pravo prema
kuhinji, rekoh da moram prvo napolje u klozet.
"Idem i ja sa tobom." Primetivi moj izraz
negodovanja, ona dodade da samo hoe da bude
sigurna da neu, ovako bunovna, upastiu govna.
Zapravo mi je bilo drago to mogu da se
pridravam za nju kada smo izali napolje. Skoro da
sam izgubila ravnoteu i pala, ne toliko zbog slabosti
koliko zbog oka kada sam videla koje je doba dana.
Mislila sam da je rano jutro.
"ta je bilo?" upita Florinda. "Muti ti se u glavi?"
J a pokazah u nebo. Blago crvenilo na zapadu je bilo
sve to je ostalo od suneve svetlosti. "Nemogue da
sam izgubila ceo dan," rekoh ghisom toliko slabim da
je utihnuo pre nego to sam zavrila reenicu. Muila
sam se da primim k znanju injenicu da je prola
itava no i itav dan ali moj um to nije eleo da
prihvati. Kada nisam mogla da se snaem u vremenu,
merenom na uobiajen nain, oseala sam se
izgubljeno.
"arobnjaci menjaju tok vremena," odgovori Florinda na
moje
i\
'

misli. "Vreme, na nain na koji se obino meri, ne

postojikada se sanja
na nain arobnjaka. arobnjaci po elji rasteu ih
sabijaju vreme. Za

arobnjake, vreme nije stvar minuta, sati ili dana ve

neto sasvim
drugaije.
"Kada sanjamo budni, nae sposobnosti opaanja se
poveavaju."

ree ona strpljivim, odmerenim glasom. "Medutim,

kada se radi o
opaanju vremena, deava se neto sasvim drugaije.
Percepcija vre
227

Florinda Doner

mena se ne poveava've se gubi u potpunosti." Ona

dodade da je vreme uvek faktor svesnosti. To znai da je
svest o vremenu psihiko stanje 1 koje mi automatski
pretvaramo u fizike mere. To nam je toliko duboko
usadeno da moemo uvek uti, iako toga nismo svesni, sat
koji otkucava u nama, podsvesno vodei rauna o tanoj
vremenskoj raunici.
"Za vreme sanjanja u budnom stanju, ta osobina je
odsutna." naglasi ona. "Njenu ulogu preuzima jedna
potpuno nova, nepoznata struktura koju nikako ne
moemo objasniti i razumeti na onaj nain na koji to
inimo sa vremenom."
"Znai, sve ega u ikada biti svesna o sanjanju u
budnom stanju je to da je vreme bilo sabijeno ili
rastegnuto," rekoh ja, pokuavajui da se pomirim sa
injenicom da to nikada neu razumeti.
"Ne. Razumee mnogo vie od toga," uveravala me je.
"Kada
jednom postane vina u postizanju stanja poviene
svesti, kako to
"

Mariano Aureliano zove, bie svesna ega god hoe

jer se arobnjaci

ne bave merenjem vremena. Oni koriste vreme, rasteu

ga ili sabijaju,
kako im je volja."
"Malopre si pomenula da ste mi svi vi pomogli da
uem u sanjanje," rekoh. "Sigurno bar neko od vas zna
koliko je to stanje trajalo."
Florinda odgovori da su ona i njeni prijatelji bili u
neprekidnom stanju sanjanja u budnom stanju i da je
taj njihovudrueni napor i mene uvukao u sanjanje u
budnom stanju, ali oni nisu vodili rauna o vremenu.
"Hoe li time da kae da ja i sada sanjam
budna?" upitah ja, unapred znajui koji e biti odgovor.
"A ako je to tano, ta sam uradila da doem u to
stanje? Koje korake sam preduzela?"
"Preduzela si najjednostavniji mogui korak," ree
Florinda. "Nisi sebi dopustila da bude ona koja obino
jesi. To je klju koji otvara vrata. Mi smo ti priali vie
puta i na vie razliitih naina da arobnjatvo nije ono
to ti misli. Kada kaem da je najkompleksnija tajna
arobnjatva prestati da bude onaj koji obino jesi, to
zvui kao idiotizam. Ali nije. To je klju moi. Stoga je
to i najtea stvar koju arobnjak radi a ipak, nije to
neto toliko komplikovano da ga je nemogue
razumeti. To je jednostavna stvar koja ne zbunjuje um i
ba zbog toga, niko to ne shvata ozbiljno i niko i ne sluti
koliko je to vano.
"Sudei po rezultatima tvojeg poslednjeg sanjanja u
budnom stanju, ti si akumulirala dovoljno energije kroz

spreavanje sebe da bude ona obina ti."

228

BITIUSANJANJU.

Ona me potapa po ramenu i okrete se. "Vidimo se

u kuhinj'i," proapta.
Kuhinjska vrata su bila odkrinuta ali se iznutra nije
uo nikakav zvuk.
"Florinda?" pozvah.
Tiho smejanje se ulo u odgovor ali nisam nikoga
videla. Kada su mi se oi navikle na polumrak, ugledah
Florindu i Nelidu kako sede za stolom. Lica su im
izgledala neobino jasno ocrtana u toj nestvarnoj tami.
Njihove sline kose, sline oi, njihova gotovo istovetna
usta i nosevi su zraili kao da su obasjani nekom
unutranjom svetlou. Bio je to sablastan prizor, dva
bia koja su toliko liila.
"Vas dve ste toliko lepe da vas se plaim," rekoh,
prilazei im.
Dve ene se pogledae, kao da ele da se uvere u
ispravnost mojih rei a zatim prasnue u neprijatan
smeh. Osetila sam kako mi trnci silaze niz kimu. Pre
nego to sam stigla da prokomentariem, taj udni zvuk
nj'ihovog smeha prestade, Nelida me ponudi da
sednem na slobodnu stolicu pored nje. Duboko sam
uzdahnula, sedajui. Trudila sam se da ostanem
pribrana. Nelida je zraila napetou i hladnoom koja
me je neivirala. Ona me posluipunim tanjirom guste
orbe koju mije sipala iz keramike inije koja je
stajala na sredini stola.
"Mora sve to da pojede," ree ona, gurnuvi puter
i korpicu sa toplim tortiljama pred mene. Bila sam toliko
gladna da sam navalila na hranu kao da nisam jela
nedelju dana. orba je bila izvrsna. Pojela sam sve to
je bilo u iniji i slistila tortilje sa puterom, zalivi ih sa
tri olje vrue okolade.
Poto sam se napunila do gue, zavalila sam se u
stolici. Vrata prema dvoritu su bila otvorena i svei
povetarac se igrao sa senkama u kuhinji. Izgledalo je
kao da e sumrakveno da traje. Nebo je jo uvek bilo
premazano debelim slojevima boja: cinober, teget,
ljubiastom i zlatnom. Vazduh je, ist i razreen, inio
da planine izgledaju kao da su na dohvat ruke.
Iznenada, kao zver putena iz kaveza, no pojuri
zemljom. Pokretne senke drvea, ritmino i graciozno
igrajui na vetra, prostree tamu po nebu.
229

Florinda Doner

Esperanca upade u kuhinju i stavi upaljenu

petrolejku na sto. Gledala me je netremice, kao da nije
mogla da fokusira pogled. Izgledala je kao da je jo
uvek zaokupljena nekom misterijom sa drugog sveta,
kao da nije sasvim prisutna. Onda joj se pogled polako
izotri i ona se osmehnu, kao da je tek tada postala
svesna da se vratila iz velike daljine.
"Moj rad!" uzviknuh, primetivi gomilu papira i moju
belenicu koj'e je drala pod mikom.
Esperanca mi uputi irok osmeh i prui mi
papire.NestrpIjivo sam pregledala ispisane listove i
glasno se nasmejala kada sam otkrila stranice u
belenici ispisane preciznim i detaljnim instrukcijama
pola na panskom, pola na engleskom o tome kako da
nastavim pisanje svog rada. Nepogreivo sam
prepoznala svoj rakopis.
"Sve je tu," rekoh uzbueno. "Tano onako kako sam
videla u snu." Pomisao da bih mogla da prozujim kroz
fakultet bez mnogo truda je uinila da zaboravim sve
moj'e strahove i neprijatnosti.
"Ne postoje preice za pisanje dobrih radova," ree
Esperanca. "ak ni uz pomo arobnjatva. Treba da
zna da bez prethodnog itanja, beleaka, pisanja i
prepisivanja, nikada ne bi bila u stanju da prepozna
pravu strukturu i red svog rada u sanjanju."
Klimnuh, bez rei. Ona je to rekla sa neospornim
autoritetom i nisam imala ta da prokomentariem.
"A uvar," upitah posle krae pauze. "Je li on bio
profesor u svojoj mladosti?"
Nelida i Florinda se okretoe ka Esperanci, kao da
je to bio njen domen.
"Ne bih znala," ree Esperanca, izbegavajui
direktan odgovor. "Zar ti nije rekao da j"e on arobnjak
koji je zaljubljen u ideje?" utala je nekoliko trenutaka,
zatim tiho dodala, "Kada nije zauzet staranjem o
naem maginom svetu, kao to jednom uvaru i
pristoji, on ita."
"Pored itanja knjiga," objasni Nelida, "on ita
neverovatno velik broj naunih urnala i govori nekoliko
jezika, tako da je prilino u toku svih zbivanja. Dilaja i
Klara su njegovi asistenti. On ih je nauio da govore
engleski i nemaki."
"Da li je ona kuna biblioteka njegova?" upitah."Ona
pripada svima nama," ree Nelida. "Meutim, sigurna
sam da je on, pored Vientea, jedini koji je proitao sve
knjige koje se tamo nalaze." Primetivi izraz
250

BITIUSANJArUU

neverice na mom licu, ona me posavetova da ne

doputam da me zavarava izgled ljudi iz sveta
arobnjaka. "Da bi dostigli vLsok nivo znanja, arobnjaci
rade dvostmko vie nego obini ljudi," uveravala me je.
"arobnjaci moraju da nau smisao u svetu
svakodnevice, kao i u svetu arobnjatva. Da bi to
postigli, moraju biti veti i obrazovani, fiziki i psihiki
spremni." Ona mi uputi kritian pogled i tiho se
zakikota.
"Tri dana si radila svoj rad" objasni ona. "Radila si
naporno, zar ne?" Ona saeka da joj potvrdim, zatim
ree da sam, dok sam sanjala budna, radila jo
vrednije nego kada sam bila budna.
"Nije tano," pourih da je Lspravim. "Bilo je sasvim
jednostavno i bez napora." Ja objasnih da sam
jednostavno
videla
novu
verziju
svog
rada,
projektovanu preko stare i sve to sam uradila bilo je da
zapLem to to sam videla.
"Da bi to uradila, bila ti je potrebna sva snaga koju si
imala," nastavi Nelida. "Dok si sanjala budna, usmerila
si svu svoju energiju na jedan zadatak. Sav tvoj trud je
uloen u dovravanje tvog rada. Nita drugo ti u tom
trenutku nije bilo bitno. NLsi imala nikakve drage misli
koje bi ti smetale u tvom pokuaju."
"Da li je uvar sanjao budan kada je pregledao moj
rad?" upitah. "Da li sam ja videla isto to i on?"
Nelida ustade i prie vratima. Nekoliko dugih
trenutaka je gledala napolje u mrak a onda se vratila za
sto. apnula je neto Esperanci, to nisam mogla da
ujem i ponovo sela.Esperanca se tiho nasmeja i ree
mi da je ono to je uvar video drugaije od onoga to
sam ja videla i zapisala. "To je sasvim prirodno poto
je njegovo znanje mnogo vee od tvojeg."
Esperanca me je gledala svojim ustrim, tamnim
oima koje su ostatku njenog lica nekako davale
beivotan izraz. "Voena njegovim sugestijama i u
skladu sa svojim sopstvenim sposobnostima, ti si videla
kako tvoj rad treba da izgleda. To je ono to si
zapisala."
"Kada sanjamo budni, imamo pristup skrivenim
zalihama koje u normalnim uslovima nikada ne
koristimo," ree Nelida i objasni da sam se ja onog
trenutka kada sam videla svoj rad setila saveta koje
mi je uvar davao.
Videvi moj zbunjen izraz, ona me podseti na to ta
mi je uvar rekao o mom radu: "SuvLe fusnota, suvie
citata i neveto razvijenih
231

Florinda Doner

ideja." Pogled joj je bio pun razumevanja i simpatije dok

je priala kako sam ja, poto sam sanj'ala a nisam tako
glupa kao to se pravim, odmah uvidela sve mogue
veze i ideje koje ranije nisam primeivala u svom
materij'alu. Nelida se primae blie meni a na usnama
joj zaigra smeak dok je iekivala moju reakciju.
"Vreme je da sazna ta ti je pomoglo da vidi bolju
verziju svog prvobitnog rada." Esperanca se uspravi u
stolici i namignu mi, kao da hoe da naglasi otkrivanje
neke velike tajne. "Kada sanjamo budni, mi imamo
pristup direktnom znanju."
Mogla sam da vidim razoaranje u njenim oima
poto me je neko vreme posmatrala.
"Ne budi tako tupa!" upade Nelida nestrpljivo.
"Trebalo j'e sanjaj'ui da shvati da ti ima, kao i sve
ene, jedinstvenu sposobnost da prima znanje
direktno."Esperanca me uutka, mahnuvi mkom i
ree, "Zar ne zna da se jedna od osnovnih razlika
izmeu mukaraca iena ogleda u nainu na koji
pristupaju znanju?"
Nisam imala pojma o emu govori. Sporim
pokretom, ona iscepa jedan list papira iz moj'e
belenice i nacrta dve ljudske figure. Jednoj od te dve
figure ona nacrta kupu na glavi i proglasi je figurom
mukarca. Na glavi druge, nacrta istu takvu kupu ali
postavljenu naopake. To je bila ena.
"Mukarci svoje znanje grade korak po korak,"
objasni ona, pokazujui olovkom na crte mukarca.
"Mukarci zahvataju uvis, penju se prema znanju.
arobnjaci kau da se oni uspinj'u ka duhu; uspinju se
prema znanju. Ovaj proces uspinjanja ograniava
mukarce u tome dokle mogu da stignu." Ona pokaza
vrhom olovke kupu na mukoj figuri. "Kao to vidi,
mukarci mogu da stignu samo do odreene take.
Njihova staza ka znanju se zavrava u uskoj taci u
vrhu kupe."
Ona me otro pogleda. Obrati panju," opomenu me
ona i pokaza na drugi crte, onaj sa izvrnutom kupom
na glavi. "Kao to moe da vidi, kupa je obrnuta,
otvorena, kao levak. ene imaju sposobnost da se
otvore direktno izvoru, to jest, izvor dopire direktno do
njih, u irokoj' osnovi kupe. Carobnjaci kau da je spoj
ena sa znanjem ekspanzivan. Sa dmge strane, spoj
mukaraca sa znanjem je strogo ogranien.
"Mukarci su blie konkretnom," nastavi ona, "A
usmereni su ka apstraktnom. ene su blizu apstraktnog
a ipak se trude da se upoznaj'u sa konkretnim."
232

BITIUSAMJAMJU

"Zato se ene smatraju inferiornim u odnosu na

mukarce ako su toliko otvorene za znanje?" prekinuh
je.
Esperanca me fascinirano pogleda. Ona brzo
ustade, protegnu se dok nisu poeli da joj pucketaju
zglobovi, zatim sede natrag na stolicu.
"To to su ene smatrane inferiornim ili u najboljem
sluaju, da se enske sposobnosti izjednaavaju sa
mukim, to je u vezi sa nainom na koji ene i
mukarci pristupaju znanju," objasni ona. "Uopteno
govorei, ene su vle zainteresovane za sticanje moi
nad samim sobom nego nad drugima; mo nad
dmgima je ona kojoj tee mukarci."
"ak i meu arobnjacima," upade Nelida i one se
sve nasmejae.
Esperanca ree kako ona veruje da ene ne vide potrebu
za kori
enjem svoje sposobnostida se poveu sa duhomiroko i
direktno. Ne
)i

vide potrebu da priaju o toj svojoj prirodnoj osobini

ili da je intelek

tualizuju jer je za njih dovoljno da mogu da je upotrebe u

praksi i da
znaju da je poseduju.
"Nesposobnost mukaraca da se poveu direktno sa
duhom, je ono
to ih tera da priaju o procesu dostizanja znanja."
istaknu ona. "Oni
(]

nikada ne prestaju da govore o tome. I ba to

insistiranje na tome da

znaju kako tee duhu, insistiranje na analiziranju tog

procesa im daje
sigurnost da je racionalnost iskljuivo muka vetina."
Esperanca dalje ispria da su konceptualizaciju
razuma napravili mukarci i da im to dozvoljava da
omalovaavaju ene i iskljuuju enske karakteristike
iz formulacije ideala razuma.
"ene, naravno, ve dugo vemju u ono to im je
predodreeno," ree ona. "ene su odgajane da veruju
kako samo mukarci mogu biti racionalni i koherentni.
Ve dugo mukarci sa sobom nose gomilu
nezasluenih vrednosti koje ih automatski ine
superiornima, bez obzira na njihovu pripremljenost ili
kapacitete.""Kako su ene izgubile svoju direktnu vezu
sa znanjem?" upitah.

"Nisu ene izgubile svoju vezu," ispravi me

Esperanca. "ene i dalje imaju tu direktnu vezu sa
duhom. Samo su zaboravile kako da je koriste ili tanije,
one su prihvatile da imitiraju muko uverenje da je
uopte ne poseduju. Hiljadama godina su se mukarci
borili da ene to zaborave. Uzmi na primer Svetu
Inkviziciju. To je bilo sistematsko ienje, unitavanje
svesti o tome da ene imaju direktnu vezu sa duhom.
Sve organizovane religije nisu nita dmgo do vrlo
uspean manevar da se
233

Florinda Doner

ene stave na to niu poziciju. Religije prizivaju boiji zakon

koji kae da su ene inferiorne."
Zapanjeno sam je posmatrala, pitajui se odakle njoj
tolika uenost i naitanost.
"elja mukaraca za dominacijom i enski nedostatak
interesa da izraze i formuliu ta znaju i kako znaju ine
avolski pakt," nastavi Esperanca. "Taj pakt je otvorio
mogunost da ene od dana svog roenja budu
primoravane da prihvate da ispunjenje njihovih ivota lei u
stvaranju domainstva, u ljubavi, braku, deci i
samoodricanju. ene su iskljuene iz dominantnih formi
apstraktne misli i uene da budu zavisne. Toliko su temeljno
ubeivane u ispravnost teorije da mukarci treba da misle za
njih, da su najzad stvarno prestale da misle."
"ene su sasvim sposobne da misle," upadoh.
"ene su sposobne da formuliu ono to su nauile,"
ispravi me Esperanca. "A to to su uile su definisali
mukarci. Mukarci definiu i samu sutinu znanja a iz nje su
iskljuili ono to se odnosi na ene. A ono to nije iskljueno
a odnosi se na ene uvek ima negativne konotacije. A ene
su to prihvatile."
"Ti kaska za vremenom," prekidoh je. "U dananje
vreme ene mogu da rade ta im je volja. Imaj'u pristup svim
centrima znanja i skoro svim vrstama posla koje mukarci
mogu da rade."
"Sve to je beznaajno, sve dok nemaj'u sistem podrke,
zatitnu bazu," usprotivi se Esperanca. "ta im vredi to
imaju pristup onome emu i mukarci, kada su jo uvek
smatrane inferiornim biima koja moraju da se
prilagoavaju i prihvataju muke stavove i naine ponaanja
da bi postigle uspeh? Stvarno uspene ene su u stvari
savreni preobraenici. One i same gledaju na ene sa
nipodatavanjem."
"Po mukarcima, materica ograniava ene i mentalno i
fiziki. To je razlog zato se enama ne dozvoljava da, iako
imaju pristup znanju, pomognu u formulisanju definicije
znanja.
"Uzmi na primer filozofe," predloi Esperanca. "iste
mislioce. Neki od njih su ogoreni protivnici ena. Drugi,
neto suptilniji, voljni su da priznaj'u da bi ene mogle da
budu isto tako sposobne kao i mukarci da nije injenice da
su ene nezainteresovane za primenu racionalnosti. A ako i
jesu, ne bi trebalo da budu. Jer eni mnogo vie pristaje da
se ponaa u skladu sa svojom prirodom: da bude partner
mukarcu koji ga neguje i zavisi od njega."
234

BITIUSArUATUU

Esperanca je sve ovo izlagala sa neospornim

autoritetom. Ja sam, meutim, bila opsednuta
sumnjama. "Ako znanje nije nita drugo do
konstmkcija mukaraca, zato onda insistira da ja
treba da se kolujem?" upitah.
"Zato to si vetica a kao takva treba da zna ta i
kako moe da te ugrozi," odgovori ona. "Pre nego sto
neto odbije, mora u potpunosti da razume zato to
ini."Vidi, problem lei u tome to je znanje
dananjih dana dobijeno isto loginim razmiljanjem.
ene imaju drugaiju mogunost koja se nikada ne
uzima u obzir. Ta mogunost moe doprineti da se doe
do znanja ali taj doprinos ne bi imao nikakve veze sa
logikim razmiljanjem."
"Nego sa ime?" upitah.
"To je na tebi da odlui kada ovlada vetinom
loginog razmiljanja i razumevanja."
Bila sam vrlo zbunjena.
"Ono to govore arobnjaci," poe ona, "je da
mukarci ne mogu imati ekskluzivno pravo na razum.
Sada izgleda kao da ga imaju jer polje na kome oni
primenjuju razum je polje na kojem mukost
preovlauje. Ali hajde da primenimo razum na polju
gde preovlauje enskost. To polje je naravno ona
obrnuta kupa koju sam ti opisivala. Veza ene sa
samim duhom."
Ona iskrenu glavu na jednu stranu, razmiljajui.
"Toj vezi se mora prii sa dmgaijeg aspekta
razmiljanja. Sa aspekta nikada ranij'e ne korienog:
enske strane razumevanja," ree ona.
"ta je enska strana razumevanja, Esperanca?"
"To su mnoge stvari. Jedna od nj'ih je svakako
sanjanje." Gledala me je upitno ali ja nita ne rekoh.
Iznenadila me je dubokim smehom. "Znam ta ti
oekuje od arobnjatva. Tieli rituale, baj'anja.
udne, misterioznekultove. eli da peva. eli da
bude ona koja je prirodna. eli da sarauje sa
vodenim
duhovima.
eli
paganstvo.
Nekakav
romantiarski pogled na ono to arobnjaci rade. Vrlo
germanski.
"Da bi uskoila u nepoznato," nastavi ona, "Mora
biti hrabra i razumna. Samo tako e biti u stanju da
objasni sebi i drugima sva blaga koja moe nai."
Ona mi se primaknu u elji da mi saopti neto
poverljivo. Poea se po glavi i kinu pet puta u nizu,
isto kao to je to inio uvar. "Mora da dela na svojoj
arobnoj strani," ree.
235

Florinda Doner

"Atajeto?"
"Materica." Ovo je rekla tako hladno i sa odstojanja, kao
da nije bila zainteresovana za moju reakciju tako da sam je
ja skoro preula. Iznenada, shvativi apsurdnost njene
izjave, j'a se trgoh i pogledah ostale prisutne.
"Materica!" ponovi Esperanca. "Materica je naj'vaniji
enski organ. Materica je ta koja enama daje dodatnu
otrinu, dodatnu snagu da kanaliu svoju energiju."
Ona objasni da su mukarci, usvojoj borbiza prevlast,
uspelieninu misterioznu mo, njenu matericu, da svedu na
striktno bioloki organ ija je jedina funkcija da
reprodukuje, da nosi muko seme.
Kao po komandi, Nelida ustade, obie oko stola i stade
iza mene. "Zna li priu o Blagovesti?" proapta mi ona na
uvo.
Kikoui se, okrenuh se prema njoj. "Ne znam."
Tim istim poverljivim apatom ona mi ispria da su po
j'udeo hrianskoj tradiciji mukarci jedini koji uju glas Boga.
ene su liene te privilegije, sa izuzetkom Device Marije.
Nelida ree da je sasvim prirodno to to je andeo doao
i aputao Mariji na uvo. Ono to nije bilo prirodno je bila
injenica da j'e sve to je aneo imao da kae bila najava da
e nositi boije dete. Materica nije primila znanje nego samo
obeanje boijeg semena. Mukog boga koji je zauzvrat
proizveo jo jednog mukog boga.Htela sam da razmislim o
svemu tome to sam ula ali mi je um bio uzavrela konica
nepovezanih misli. "A ta je sa mukim arobnj'acima?"
upitah "Oni nemaju matericu a ipak su povezani sa
duhom."
Esperanca
me
je
posmatrala
sa
neskrivenim
zadovolj'stvom. Zatim se osvrnu oko sebe kao da se boji da
nas neko prislukuje i apnu, "arobnjaci su u stanju da se
postave u vezu sa namerom, sa duhom jer su se odrekli
onoga to definie njihovu mukost. Oni vie nisu
mukarci."
236

XVII
ain na koji je Isidoro Baltazar partao po sobi, bio
je drugaiji od
uobiajenog naina na koji se etao po stanu. Mene
je ta njegova etnja obino smirivala. Ovoga puta,
meutim,
njegovi
koraci
su
odzvanjali
uznemirujuim, preteim zvukom. Kroz glavu mije
prola slika tigra koji se unja kroz bunje ali ne
radi vrebanja plena ve zbog oseaja da neto nije u
redu.

Ustala sam od stola za kojim sam pisala i htela da

ga pitam ta nije u redu, kada on ree, "Idemo u
Meksiko!"
Nain na koji je to izgovorio me zasmeja. Gmbost i
ozbiljnost njegovog glasa me izazvae da se sprdam,
"Hoemo li tamo da se venamo?"
On se naglo zaustavi i pogleda me. "Ovo nije ala,"
brecnu se on ljutito. "Ovo je ozbiljna stvar." Tek to je
to izgovorio, zatrese glavom i nasmeja se. "ta ja to
radim?" ree, odmahnuvi bespomono rukom. "Ljutim
se na tebe kao da imam vremena za to. Kakva
sramota! Nagal Huan Matus me je upozorio da mi
ostajemo govna do kraja."
On me vrsto zagrli, kao da sam upravo dola posle
dugog odsustva.
"Mislim da mi se ne ide u Meksiko," rekoh.
"Otkai sve to si isplanirala. Nemamo vie
vremena." Zvuao je kao vojno lice dok izdaje
naredbe. Ja sam bila raspoloena za alu te ne odoleh
iskuenju
da
odgovorim,
"Jawohl,
mein
Grappenfiiehrer!"On se opusti i nasmeja se.
Dok smo se vozili kroz Arizonu, najednom me
preplavi neko neobino oseanje. Bilo je to fiziko
oseaiije, nalik na neku unutranju hladnou, koja je
polazila iz moje materice i irila se kroz celo telo.
237

Florinda Doner

Najeih se od toga; znala sam da neto nije u redu. U tom

oseaju je postojao novi kvalitet koji do tada nikada nisam
srela: apsolutna sigurnost, bez traga sumnje o tome jesam li
ili nisam u pravu.
"Upravo sam neto intuitivno oselila, neto nije u
redu!" rekoh nesvesno povienim glasom.
Isidoro Baltazar klimnu, zatim ree glasom koji je
odavao da zna o emu govori, "arobnjaciodlaze."
"Kada?" moj uzvik je bio potpuno nekontrolisan.
"Moda sutra ili prekosutra," odgovori on. "Ili za mesec
dana. Ne znam kada ali je njihov odlazak izvestan."
Ispustih uzdah olakanja i zavalih se u seditu, svesno se
oputajui. "Oni priaju da odlaze od dana kada sam ih
upoznala, pre tri godine," promrmljah ali se nisam najbolje
oseala dok sam to govorila.
Isidoro Baltazar se okrenu da me pogleda a lice mu je
bilo puno prezira. Mogla sam da vidim kako je uloio
ogroman napor da sakrije svoje nezadovoljstvo. On se
osmehnu i pljesnu me lagano po kolenu, rekavi blago, "U
svetu arobnjaka ne moemo baratati tako konkretnim
injenicama. Ako ti arobnjaci neto ponavljaju sve dok ti
nedosadi i ne postane cinina prema tome, to je zato to
ele da te pripreme za to." Nekoliko trenutaka me je
fiksirao ozbiljnim pogledom a onda dodao, "Nemoj da
mea njihove arobnjake obiaje sa svojim sopstvenim
glupavim obiajima." Ja klimnuh i ne rekoh nita. Nisam se
naljutila zbog njegove izjave; bila sam suvie uplaena.
utala sam.
Putovanje je bilo neverovatno kratko ili mi se tako inilo.
Vozili
smo i spavali na smenu tako da smo stigli do kue vetica
sledeeg
dana
u podne. Istog trenutka kada smo stali i ugasili motor oboje
smo
istrali,
zalupivi vrata za sobom i potrali ka kui.
:
"ta vam je?" upita uvar. Stajao je kod ulaznih vrata i
izgledao kao da je jako iznenaen naim naglim i bunim
dolaskom. "Da li ste se posvaali ili se utrkujete?" On
pogleda prvo u Isidoro Baltazara pa u mene. "Kakva
jurnjava!"
"Kada odlazite? Kada odlazite?" ponavljala sam,
mehaniki, nesposobna da sakrijem svoju napetost i
rastuu bojazan.
uvarse nasmeja iuteno mepotapa po leima iree,
"Ja neidem nikuda. Mene se neete tako lako otarasiti."
Njegove rei su zvuale iskreno ali me nisu umirile.
238

BITIUSANJATUU

Analizirala sam njegovo lice, njegove oi, u nadi da

u otkriti da li lae. Sve to sam u njima videla je bila
ljubaznost i iskrenost. Kada sam primetila da Isidoro
Baltazar nije vie pored mene opet me uhvati panika.
Nestao je tiho i brzo kao senka.
Videvi moju uznemirenost, uvar pokaza glavom u
pravcu kue. Odande se uo glas Isidoro Baltazara,
postajui sve glasniji kao da se svada sa nekim a zatim
se zau njegov smeh.
"Jesu li svi tu?" upitah, pokuavajui da proem
pored uvara.
"Unutra su," ree on, blokirajui ulaz rairenim
rukama. "Trenutno ne moe da ih vidi." Videvi da u
da protestvujem on dodade, "Nisu te oekivaU. Oni ele
da ja porazgovaram sa tobom, pre njih." On me uze za
ruku i povede dalje od vrata. "Hajde da odemo iza
kue i skupljamo lie," predloion. "Spaliemo ga
isauvatipepeo za vodene vile. Moda e ga pretvoriti u
zlato."
utei smo skupljali jednu po jednu gomilicu lia.
Fizika aktivnost i zvuk grabuljanja su me smirili.
inilo mi se da ve satima skupljamo lie i
spaljujemo ga kada mi je iznenada postalo jasno da
ima jo nekoga u dvoritu. Brzo okrenuh glavu i spazih
Florindu. Obuena u bele pantalone ijaknu, sedela je na
klupi ispod zapote drveta. Izgledala je kao privienje.
Slamnati eir irokog oboda je bacao senku na njeno
lice a u raci je imala ipkanu lepezu. Izgledala je
nekako neljudski, nedodoriljivo, tako da sam zastala i
samo ga gledala netremice.
Pitajui se da li je primetila moje prisustvo, nainila
sam par neodlunih koraka u njenom pravcu. Kada sam
se uverila da nije, stala sam neodluna i ekala. Nisam
time pokuavala da se zatitim od njenog odbijanja ili
omalovaavanja ve sam potovala neodredeno ali
podsvesno shvaeno pravilo koje me je spreavalo da
zahtevam njenu painju.
Ali kada se uvar pridruio Florindi na klupi, uzela
sam grabulju koja je stajala naslonjena na drvo i
polagano im se pribliila. uvar mi se odsutno nasmeio
ali je bio potpuno zaokupljen time to mu je Florinda
govorila. Priali su jezikom koji nisam mogla da
razumem. I pored toga sam ih paljivo sluala, gotovo
hipnotisana. Ne znam da li je to bilo zbog jezika koji su
govorili ili njene simpatije prema starcu, tek njen
hrapavi glas je zvuao neobino meko i nestvarno
neno.
239

florinda Doner

Florinda iznenada ustade. Kao navijena, ila je u cik cak

preko istine zastaj'ui na tren kraj svakog drveta, dodirnuvi
tu i tamo po neki list ili cvet. Digoh niku da joj skrenem
panju ali me je u tome omeo jarkoplavi leptir koji je poput
razigrane plave senke veselo leteo po vazduhu. Doleprao
je do mene i sleteo mi na ruku. iroka, treperava krila se
rairie i prosue tamnu senku po mojim prstima. On
protrlja glavicu svojim tankim noicama i nakon to je
nekoliko puta otvorio i zatvorio krila odlete, ostavivi prsten
u obliku trouglastog leptira na mom srednjem prstu.
Sigurna da je to bila optika varka, protresoh ruku vie
puta. "Ovo je neki trik, zar ne?" upitah uvara drhtavim
glasom. "Iluzija, optika varka?"
uvar zatrese glavom a lice mu ozari irok osmeh." Vrlo
lep prsten," ree on drei moju ruku u svojoj. To je zaista
divan poklon."
"Poklon," ponovih. Za trenutak pomislih da sam shvatila
ali se taj oseaj odmah izgubi, ostavljajui me zapanjenu i
izgubljenu. "Ko mi je stavio ovaj prsten na raku?" upitah,
buljei u prsten. Antenice i tanko, izdueno telo koje je
presecalo trougao bili su filigranski uradeni od belog zlata i
optoeni siunim dijamantima.
"Zar nisi ranije primetila taj prsten?" upita me uvar.
"Ranije?" ponovih. "Kad ranije?"
"Nosi taj prsten od kako ti ga je Florinda poklonila,"
odgovori on.
"Ali kada je to bilo?" stavih ruku na usta da prikrijem svoj
ok. "Ne seam se da mi j'e Florinda dala prsten,"
promrmljah, vie sebi nego njemu. "I zato ga nisam
ranije primetila?"
uvar slegnu ramenima ne znajui kako da obj'asni ovaj
moj propust, zatim ree da ga moda nisam primetila zato
to tako savreno pristaje mom prstu. Izgledalo je kao da je
hteo da kae jo neto ali se predomislio i umesto toga
predloio da skupimo jo lia.
"Ne mogu," rekoh. "Moram da priam sa Florindom."
"Mora?" ree on tonom nekoga ko je upravo uo glupu i
besmislenu ideju ali me nije ubeivao u suprotno. "Ona je
otila u etnju," objasni on, pokazujui glavom u pravcu
staze koja vodi prema brdima.
"Stii u je," rekoh. Mogla sam da vidim njenu figuru,
odevenu u belo, kako se naizmenino pojavljuje i gubi kroz
visoko ipraje u daljini.
"Ona ide daleko," upozori me uvar.
240

BITIUSAHJANJU

"To mi nije problem," uverih ga.

Potrala sam za Florindom i usporila tek kada sam je
skoro sustigla.
Imala je draestan hod; ivahnih, atletskih pokreta
bez napora dok joj je dranje bilo savreno, uspravno.
Osetivi moje prisustvo, ona naglo stade i okrenu se
pruajui ruke u pozdrav. "Kako si, draga moja?" ree,
gledajui me. Njen hrapaviglas je bio lak, ist i vrlo
blag.
U elji da to pre saznam o prstenu ja je nisam ni
pozdravila kako treba. Brzopleto mucajui, upitahje da
li je ona stavila prsten na moju ruku. "Da lijesada
moj?" rekoh.
"Da." ree ona. "Tvoj je s' pravom." Neto u njenom
glasu me je u isto vreme oduevljavalo i plailo, taj
neki oseaj potpune samouverenosti. Ipak mi nije palo
na pamet da odbijem taj, bez sumnje vrlo skup poklon.
"Da li ovaj prsten ima maginih moi?" upitah,
podigavi ruku prema svetlosti tako da je svaki
dijamant sijao svetlucavim prelamanjem svetla.
"Ne," nasmeja se ona. "Nema nikakve moi. Mada
nije obian prsten. Poseban je ali ne zbog svoje
vrednosti ili zato to je pripadao meni, nego zato to
je osoba koja je napravila ovaj prsten bila jedan
izuzetan nagal."
"Da li je on bio zlatar?" upitah, "Je li to ista osoba
koja je napravila one udnovate figure u uvarevoj
sobi?"
"Da, to je taj ovek," odgovori ona. "Ali on nije bio
zlatar niti vajar. Njemu je bila smena i sama pomisao
d'a bi ga mogli smatrati umetnikom. Meutim, svako
ko je video njegove radove ne moe a da ne primeti da
bi samo umetnik mogao da napravi takve izuzetne
stvari."
Florinda se odmaknu par koraka dalje i odluta
pogledom preko brda kao da je traila seanja u daljini.
Onda se ponovo okrenu prema meni i ree j'edva ujnim
apatom da je sve to je taj nagal napravio, bio to
prsten, zid od cigle, podne ploice, misteriozni izumi ili
jednostavna kartonska kutija, sve su to divni predmeti.
Ne samo zato to su zanatski sjajno uraeni nego zato
to su ispunj'eni neim neizrecivim.
"Ako j'e takva izuzetna linost napravila ovaj prsten,
on mora imati nekakvu mo," insistirala sam.
"Sam prsten nema nikakvu mo, bez obzira na to ko
ga je napravio," uveravala meje Florinda. "Mo je u
pravljenju. Nagal koji je pravio ovaj
241

Florinda Doner

prsten je toliko temeljno bio postavljen u vezu sa namerom

da je bio u stanju da proizvede ovaj divni prsten iako nije
bio zlatar. Prsten je proizvod iste volje."
Da ne bih ispala glupa nisam se usudila da priznam kako
nemam predstavu o tome ta j'e mislila kada je rekla
proizvod volje. Zato je samo upitah ta je nagnalo da mi da
takav divan poklon. "Ne mislim da sam ga zasluila,"
dodadoh.
"Upotrebie taj prsten da sebe usmeri ka nameri."
ree ona. Na licu joj se poj'avi vragolasti osmeh kada je rekla,
"Ali ti naravno ve zna sve 6 usmeravanju ka nameri.
"Ne znam o emu pria," promrmljah zateena a zatim
joj otvoreno priznadoh da o tome nita ne znam.
"Moda ne zna ta znai ta re," ree ona hitro, "ali
neto u tebi e intuitivno znati kako da iskoristi tu snagu."
Ona priblii svoju glavu mojoj i apnu mi da sam ja uvek
upotreblj'avala nameru da se kreem od sna ka stvarnosti
ili da prenesem svoj san kakav god on bio u stvarnost
Ona me je paljivo gledala, iekuj'ui bez sumnj'e da ja
izvedem oigledne zakljuke. Videvi moj' zbunj'en izraz lica,
ona dodade, "I izumi iz uvareve sobe i taj' prsten su
napravljeni u snovima."
"Jo uvek ne razumem," poalih se.
"Izumi te plae," ree ona staloeno. "Aprsten te
oarava. Poto su i jedno i drugo snovi, moglo bi lako da
bude obrnuto..."
"Florinda plai me. ta hoe time da kae?"
"Ovo je, draga moja, svet snova. Mi te uimo kako da
sama doe do nj'ih." Njene tamne, sjaj'ne oi se zadrae
na mojima na tren, a onda ona ree, "Sada ti svi arobnjaci
iz grupe nagala Mariana Aureliana pomau da ulazi u ovaj'
svet i pomau ti da ostane u njemu."
"Da li je to drugaiji svet? Ili sam ja lino drugaija?"
"Ti si ista ali u drugaijem svetu." Ona napravi krau
pauzu a zatim ree da ja imam vie energije nego ranij'e.
"Energije koj'a dolazi iz tvojih zaliha i iz kredita koji smo ti
svi mi dali."
Bila mi je jasna njena bankarska metafora. Ono to mi jo
uvek nije bilo jasno j'e bilo ta je ona podrazumevala pod
pojmom drugaijeg sveta.
"Pogledaj' oko sebe!" ree ona, ralrivi ruke.
"Ovo nije svet svakodnevice." Due vreme j'e utala a
onda ree glasom koji je bio tiho i blago mrmljanj'e, "Mogu li
leptiri da se pretva
242

BITlUSAJlJAftJU

raju u prstenje u svakodnevnom ivotu? U svetu koj'i

j'e rigorozno i sigurno struktuiran ulogama koje su nam
svima dodeljene?"
Nisam imala odgovor. Gledala sam oko sebe drvee,
bunje, daleke planine. ta god da je ona mislila da kae,
ja nisam uspevala da shvatim. Razlika izmeu svetova je
morala biti isto subjektivna, palo mi je na pamet na
kraju.
"Nije!" usprotivi se Florinda, proitavi mi misli. "Ovo
je san arobnjaka. Ti si ula u njega jer ima energiju."
Ona me bespomono pogleda i ree, "Nema
stvarnog naina da se ene ue sanjanju. Sve to se
moe uiniti je da se podstaknu i da im se tako
pomogne da shvate ogroman potencijal koji nose
svojim organskim karakteristikama."
"Poto je sanjanje za enu stvar posedovanj'a
energije, vano je uveriti je da je potrebno da
modifikuje svoju duboku drutvenost da bi dola do te
energije. Vetina iskoriavanja te energij'e je
automatska; onog momenta kada sakupe energiju,
ene sanj'aju snove arobnjaka."
Ona mi poveri da je ozbiljno razmatranje
arobnjakih snova, proisteklo iz njenih sopstvenih
nedostataka, bilo najvea tekoa kod ispunjavanja
ena hrabrou da istrauju nove predele. Veina ena
a ona j'e bila j'edna od nj'ih vie vole svoje sigurne
okove nego uas nepoznatog.
"Sanjanje je samo za hrabre ene," proapta mi ona
na uvo. Zatim prasnu u glasan smeh i dodade, "ili za
one koje nemaj'u drugog izbora jer su uslovi u kojima
ive nepodnoljivi a to je kategorij'a kojoj veina ena
pripada a da toga nisu svesne."Zvuk nj'enog hrapavog
smeha je udno delovao ha mene. Osetila sam se kao da
sam se upravo probudila iz nekog dubokog sna i setila
neega to je bilo potpuno zaboravljeno dok sam
spavala. "Isidoro Baltazar mi je rekao da svi vi uskoro
odlazite. Kada idete?"
"Ja jo nikuda ne idem." Njen glas je bio odluan ali je
imao prizvuk razorne tuge. "Tvoj uitelj sanjanja i j'a
ostajemo. Svi ostali odlaze."Nisam razumela ta je
htela da kae i da bih prikrila svoju zbunjenost, rekoh
aljivo, "Moj uitelj sanjanj'a, Zuleika, nije progovorila ni
re sa mnom ve tri godine. Zapravo, nikada nije
pricala sa mnom. Ti i Esperanca ste jedine koje su me
stvarno vodile i uile."
Florindin glasan smehje odjekivao svudaunaokolo,
radostansmeh koji mi je doneo olakanje. Ipak, jo
sam bila zbunjena.
243

Florinda Doner

"Objasni mi jednu stvar Florinda," poeh. "Kada si mi ti

dala ovaj prsten? Kako sam skupljajui lie sa uvarem
zavrila sa ovim prstenom na ruci?"
Florinda mi sa velikim uivanjem objasni da je
sakupljanje lia jedan od ulaza u san arobnjaka, ukoliko
se ima dovoljno energije za prelazak tog praga. Ona me uze
za ruku i ree, "Dala sam ti prsten dok si prelazila; stoga nisi
primetila sam taj in. Iznenada, kada si ve bila u snu,
otkrila si prsten na svojoj ruci."
Posmatrala sam je radoznalo. Bilo je neega u njenim
objanjenjima to nisam mogla da uhvatim, neeg
prozirnog, neodreenog.
"Hajde da se vratimo u kuu," predloi ona, "i ponovo
preemo prag. Moda e ovoga puta biti svesna."
Lagano smo se vratili istim putem, prilazei kui sa
zadnje strane. Ja sam ila par koraka ispred Florinde tako da
mogu svega biti svesna, sve da zapazim. Buljila sam u
drvee, ploice i zidove, pokuavajui da otkrijem neku
promenu, bilo ta to bi mi dalo znak da se desio prelaz.
Nita nisam primetila, osim da uvar vie nije bio tu.
Okrenula sam se da kaem Florindi da sam opet propustila
da primetim prelaz ali nje nije bilo nigde na vidiku. Otila je i
ostavila me samu.
Ula sam u kuu. Kao tc mi se i ranije deavalo, bila je
naputena. Vie me nije plaio taj oseaj samoe, nisam
se vie oseala naputenom. Automatski sam otila u
kuhinju i poj*ela sve tamalese sa piletinom koje sam nala
ostavljene u korpici. Potom sam otila u svoju sobu i legla u
mreu, pokuavajui da sredim misli.
Probudila sam se i shvatila da se nalazim u poljskom
krevetu, u nekoj maloj, mranoj sobi. Oajniki sam se
osvrtala oko sebe i pokuavala da razaberem gde sam i
ta se deava. Naglo sam se uspravila kada sam primetila
velike senke koje su se kretale kod vrata. Htela sam da
proverim da li su vrata zatvorena i da li se te vrebajue
senke nalaze u sobi, te sam se sagla i dohvatila nonu
posudu za koju sam nekako znala da se nalazi ispod
kreveta. Bacila sam j'e u pravcu senki. Posuda je zavrila
svoj let napolju, kotrljajui se uz stranu buku.
Senke nestadoe. Pomislih da su mi se one samo
priinile i izaoh napolje. Neodluno sam siajala,
posmatrajui visoku ogradu od
244

BITIUSAriJATUU

meskita to je okruivala istinu. Tada u trenutku

shvatih gde se nalazim: stajala sam iza male kue.
Pooh da pronaem nonu posudu koja se
otkotrljala ak do ograde. Dok sam se saginjala da je
dohvatim, primetih jednog kojota kako se provlai kroz
ogradu od meskita. Instiktivno, bacih posudu prema
njemu ali umesto njega pogodih kamen. Kojota uopte
nije uzbudio tresak niti mu je smetalo moje prisustvo.
Preao je preko sredine dvorita, osvrnuvi se par puta
da me pogleda. Krzno mu je bilo sjajno kao srebro a
gustim, bunastim repom je prelazio preko raznog
kamenja kao nekakvim arobnim tapiem. Svaki
kamen koji je dodirnuo, oivljavao je. Tako oivljeno
kamenje je skakutalo unaokolo, trepui sjajnim oima
i mrdajui usnama, postavljajui pitanja glasovima koji
su bili suvie tihi da bi ih ja mogla uti.
Kamenje krenu prema meni zapanjujuom brzinom
i ja vrisnuh, uasnuta.
Odmah mi je bilo jasno da sanjam. "Ovo je jedan
od mojih uobiajenih komara," promrmljah. "Sa
udovitima, uasima i svim ostalim." Ubeena da e
sada, kada sam shvatila u emu je problem, to
neutralisati njegov efekat, htela sam da se prepustim i
saekam da vidim kada e taj grozni komar da se
zavri ali tada zauh glas, "Proveri kolosek snova."
Okrenuh se oko svoje ose. Esperanca je stajala
ispod jednog od lunih svodova raspirujui vatru na
maloj platformi napravljenoj od tapova prekrivenih
debelim slojem blata. Izgledala je udno i odsutno,
obasjana razigranom, sjajnom svetlou vatre. inilo
mi se da je od mene deli razdaljina koja nema nikakve
veze sa prostorom.
"Nemoj da se plai," ree ona, strogim glasom.
Zatim spusti svoj glas do apata i ree, "Mi svi
meusobno delimo snove ali ti sada ne sanja." Na licu
mi se oitavala neverica. "Veruj mi, ti ne sanja," uveri
me ona.
Pridoh joj malo blie. Ne samo da joj je glas zvuao
neobino ve je i njen lik bio dnigaiji. Sva je bila
dmgaija. Sa mesta na kojem sam stajala kada sam je
ugledala, izgledala je kao Esperanca. Sada mi je liila
na Zuleiku. Ja prioh sasvim blizu nje. To jeste bila
Zuleika! Mlada, jaka i vrlo lepa. Izgledala je kao da
nema vie od etrdeset godina. Njeno ovalno lice je bilo
uokvireno kovrdavom, crnomkosom, mestimino
proaranom sedim vlasima. Glatko, bledo lice bilo je
245

Florinda Doner

ukraeno tamnim, iroko razmaknutim oima. Pogled j'oj j'e

bio zagonetan ali bistar. Tanka gornja usna je ukazivala na
ozbiljnost, dok je puna, senzualna donja usna ostavljala
utisak nenosti i strastvenosti. Fascinirana nj'enom
promenom, nepomino sam stajala i gledala je, bez rei.
Sigurno ipak sanjam, pomislih.
Njen glasan smeh mi ukaza na to da mi je proitala misli.
Ona uze moju ruku u svoju i ree, blagim glasom. "Ne
sanja, draga. Ovo sam stvarno ja. Ja sam tvoj uitelj
sanjanja. Ja sam Zuleika. Esperanca je moje drugo j'a.
arobnjaci to zovu sanj'ako telo."
Srce mi je udaralo tako silovito da me je zabolelo u
grudima. Skoro sam izgubila dah od straha i uzbuenja.
Pokuala sam da izvuem svoju ruku ali me j'e ona drala
vrstim stiskom koji nije poputao. vrsto sam zamurila.
elela sam, vie od svega, da je nema kada otvorim oi.
Naravno, bila je i dalje tu, usana razvuenih u vedar osmeh.
Ponovo zatvorih oi i poeh da skaem u mestu i da udaram
nogama u zemlju, kao luda. Svojom slobodnom rakom sam
se bez prestanka amarala, doksu mi obrazi goreli. Sve je
bilo uzalud; nisam mogla da se probudim. Svaki put kada
sam otvarala oi, ona je bila predamnom.
"Mislim da ti je dosta amara," nasmeja se ona, a ja joj
naredih da me udari.
Ona spremno ispuni moju elju, opauivi me dvaput,
po ruci, dugakim i tvrdim tapom."Ne vredi ti to, draga
moja." Govorila je usporeno, kao da je bila vrlo umorna. Ona
uzdahnu duboko i pusti moju ruku. Tada ree. "Ti ne sanj'a a
j'a jesam Zuleika. Kada sanj'am, j'a sam Esperanca i j'o
neto u ta sada neu da ulazim."
elela sam da kaem neto, bilo ta ali nisam mogla da
govorim. Jezik mi se ukoio i sve to sam uspela da izustim,
bili su zvuci nalik na psee cvilenje. Pokuavala sam da se
opustim disanj'em koje sam uila na asovima joge.Ona se
zakikota, zabavlj'ena mojim pokuaj'ima. Bio je to prij'atan
zvuk i uminijue je delovao na mene; ulivao mi je duboko
poverenje i toplinu, tako da mi se celo telo u trenutku
opustilo.
"Ti si traga," ree ona. "I s' pravom pripada Florindi."
Njen glas je zvuao tako da mu se nije moglo usprotiviti. "Ti
si takoe somnambulist i odlian prirodni sanja tako da, po
liniji tvojih sposobnosti, pripada i meni."Jedan deo mene je
eleo da se glasno nasmeje i kae joj' da je potpuno luda.
Dnigi deo mene se, meutim, slagao sa njenim tvrdnjama.
246

BITIUSANJAIUU

"Kojim imenom eli da te zovem?" upitah ja,

bojaljivo.
"Kojim imenom?" ponovi ona, gledajui me kao da
je odgovor na to pitanje bio oigledan. "Ja sam
Zuleika. ta ti misli daje ovo, igra? Mi se ovde ne
igramo?"
Poraena njenom estinom, uspela sam samo da
promrmljam, "Ne, ne mislim da je ovo igra."
"Kada sanjam, ja sam Esperanca," nastavi ona,
intenzivnim, otrim glasom. Lice joj je bilo istovremeno
strogo i blistavo, otvoreno i bez saaljenja. Kada ne
sanjam, ja sam Zuleika. Ali tebi ne bi trebalo da bude
vano da li sam ja Esperanca, Zuleika ili neko drugi. Ja
sam uvek tvoj uitelj sanjanja."
Mogla sam samo idiotski da klimam glavom. I da
sam imala ta da kaem, ne bih bila u stanju. Hladan,
lepljiv znoj od straha, tekao mi je niz slepoonice.
Creva su mi bila puna a beika mi je bila pred
pucanjem. Htela sam da odem u klozet da se olakam
i da povraam.
Nisam vie mogla da izdrim. Imala sam dve opcije:
da se osramotim tu pred njom ili da otrim do poljskog
wca. Imala sam jo taman toliko energije da se
odluim za ovu drugu varijantu.
Zuleikin smeh koji me je pratio sve do klozeta je
bio smeh mlade devojke.
Kada sam se vratila na istinu ona mi pokaza da
sednem pored nje, na klupu. Automatski sam je
posluala i sela na ivicu klupe, nervozno se lupkajui po
kolenima.
Njene oi su zraile nepobitnom tvrdoom ali i
nenou. U trenutku mi sinu da sam to znala od
ranije, da je njena nemilosrdnost u stvari unutranja
disciplina vie nego bilo ta drago. Njena surova
samokontrola je obeleila celo njeno bie upadljivom
misterijom i tajanstvenou, ali ne tajanstvenou
zatvorenog
i
prikrivenog
ponaanja,
ve
tajanstvenou neeg nepoznatog, misterioznog. To je
bio razlog zato sam je pratila svuda unaokolo kao
kue, kad god sam je sretala.
"Ti si danas imala dva prelaska," objasni Zuleika.
"Jedan je bio prelazak iz normalnog budnog stanja u
sanjanje u budnom stanju a dragi iz sanjanja u
budnom stanju u normalno budno stanje. Pivije bio lak i
neprimetan. Drugi je bio komaran. To je normalan tok
stvari. Svi mi tako doivljavamo te prelaske."Ja se
usiljeno nasmeih. "Ali ja jo uvek ne znam ta sam
uradila," rekoh. Nije mi jasno kako sam to
247

Florinda Doner

postigla, kojim postupcima. To mi se jednostavno desi,

odjednom se naem u snu a da nemam pojma kako
sam se tu obrela."
Oi su joj svetlucale. "Ono to se obino deava je da
pone da sanja spavajui u lealjci ili nekakvoj udnoj
napravi okaenoj o krovnu h gredu ili drvo. Na taj nain
nema nikakav kontakt sa zemljom. Zemlja te
prizemljuje, zapamti to. U takvom viseem poloaju
poetnik moe da ui kako energija prelazi iz budnog
stanja u sanjanje i iz sanjanja sna u sanjanje u budnom
stanju."
"Sve to je, kao to ti je Florinda ve rekla, pitanje
energije. Onog trenutka kada je sakupi, kree.
""Tvoj problem e sada biti pitanje da li e biti
sposobna da sama sakupi dovoljno energije poto
arobnjaci nee vie moi da ti je u pozajmljuju." Zuleika
napravi izraz preterane zabrinutosti i dodade, "Videemo.
Probau da te podsetim sledei put kada budemo
medusobno delile snove." Videvi strah na mom licu ona
se nasmeja, detinjasto i razuzdano.
"Kako mi to meusobno delimo snove?" upitah,
radoznalo gledajui u njene udne oi. Bile su tamne i
sjajne sa zenicama koje su zraile svetlou.
Umesto odgovora Zuleika dodade jo drva na vatru.
Uareni komadi drveta su zapucketali i vatra postade
jaa i svetlija. Za trenutak, Zuleika je mirno stajala,
pogleda uprerenog u plamene jezike kao da je upijala
njihovu svetlost. Iznenada se okrete i pogleda me a
zatim unu i obgrli listove nogu svojim jakim, miiavim
rukama. Ljuljala se s' jedne na drugu stranu, sluajui
pucketanje vatre i gledajui u mrak.
"Kako mi delimo snove?" upitah ponovo.
Zuleika prestade sa ljuljukanjem. Zatrese glavom i
pogleda gore, trgnuvi se kao da se upravo
probudila."To je neto to sada ne mogu da ti
objasnim," ree. "Sanjanje nije mogue razumeti. Ono
se mora osetiti a ne razmatrati diskusijom. Kao i u
svetu svakodnevice, mora neto da iskusi da bi
mogao da ga analizira i objasni." Govorila je sporo i
razgovetno. Dodala je kako se slae da je vrlo vano
objasniti stvari kada se ide dalje. "Iako su objanjenja
nekada preuranjena kao to je sada sluaj."
"Jednog dana e ti sve ovo biti jasno i razumljivo,"
obeca mi Zuleika, primetivi moje razoaranje.
248

BITIUSATiJATUU

Lakim, hitrim pokretom, ona ustade, prie blie

vatri i zagleda se u nju kao da su njene oi imale
potrebu da se hrane svetlom koje je plamen bacao.
Njena ogromna senka je igrala na zidu. Ona se tada
okrete i uz utanje suknje nestade u unutranjosti
kue, bez ijedne rei.
Ja sam i dalje stajala na istom mestu, kao ukopana.
Jedva da sam bila u stanju da diem, sluajui kako se
zvuk njenih sandala postepeno gubi. "Ne ostavljaj me
ovde!" povikah, obuzeta panikom. "Imajo stvari koje
moram da znam."
Zuleika se istog trenutka stvori na vratima. "ta
mora da zna?" upita ona odsutnim, rastrojenim
glasom.
"Izvini," promucah, gledajui u njene sjajne oi.
Posmatrala sam je, hipnotisana. "Nisam imala nameru
da viem," dodadoh, izvinjavajui se. "Mislila sam da si
otila u neku sobu." pogledah je upitno, nadajui se da
e mi neto objasniti.
Uzalud. Samo me je ponovo upitala ta elim da
znam."Hoe li priati sa mnom kada te budem opel
srela?" izustih pivo to mi je palo na pamet, plaei se
da e opet otii ako ne nastavim da priam.
"Kada se sledei put sretnemo, neemo biti u istom
svetu kao pre," ree ona. "Ko zna ta emo tamo
raditi?"
"Ali malopre si mi sama rekla da si ti moj uitelj
sanjanja. Ne ostavljaj me u tami Objanjavaj mi. Ne
mogu vie da prolazim kroz ovo muenje. Poludeu."
"Naravno," potvrdi ona, neobavezno. "Naravno da
e poludeti." Ona mi uputi blag pogled. "To je samo
zato to nee da se odrekne svojih starih navika. Ti
si dobar sanja. Somnambulistiki mozgovi imaju
fantastine potencijale. To jest, ako bude kultivisala
svoj karakter."
Jedva sam ula ta je rekla. Pokuavala sam da
sredim svoje misli ali mi nije polazilo za rukom. Niz slika
doivljaja kojih se nisam dobro secala mi je proletao
kroz glavu, neverovatnom brzinom. Moja volja nije
imala nikakvu kontrolu nad njihovim redosledom niti
sadrajem. Te slike su se transformisale u oseaje koji
su, ma koliko bilikonkretni, odbijali da budu definisani i
pretoeni u rei, ak i u misli.
Oigledno svesna moje nesposobnosti, Zuleika se
nasmei. "Mi smo svi, sve vreme, pomagali nagalu
Marianu Aurelianu da te gurne u dragu panju," ree
ona blago. Mi u njoj nalazimo kontinuitet kao i u svetu
svakodnevice. U oba ta stanja dominira praktinost.
Miefikasno
249

Florinda Doner

delamo u oba sveta. Medutim, ono to ne moemo da

uradimo u drugoj panji je da ono to doivimo
razloimo na fragmente kako bi mogli da ga sredimo i
razumemo, da bi se oseali sigurno."
Dok je ona govorila ja sam razmiljala, "Ona gubi
vreme priajui mi sve ovo. Zar joj nije jasno da sam ja
suvie glupa da razumem njena objanjenja?" Ali ona
nastavi da govori iroko se smeei, oigledno svesna
da je to to sam priznala da nisam mnogo bistra znailo
da sam se unekoliko promenila: inae nikada ne bih
tako neto priznala, ak ni sebi samoj.
"U drugoj panji," nastavi ona, "ili za vreme
sanjanja u budnom stanju kako ja to vie volim da
zovem, mora da veruj*e da je taj san stvaran isto
koliko i u svetu svakodnevice. Drugim reima, mora da
se pomiri, da pristane na to. Za arobnjake su sva
traganja, na ovom ili na dmgim svetovima, dirigovana
besprekornim delanjem a u pozadini svih besprekornih
dela lei pristanak. Ali pristanak nije puko prihvatanje.
Pristanak ukljuuje element dinaminosti; ukljuuje
aktivnost." Glas j'oj j'e bio vrlo tih a oi su joj grozniavo
sij'ale kada j'e rekla. "U trenutku kada poinje da
sanja budna, otvara se itav jedan uzbudljiv svet
neistraenih mogunosti. Svet u kome najsmelije zamisli
postaj'u stvarnost. U kome neoekivano postaje
oekivano. To je as kada poinju prave avanture. Svet
postaje bezgranino pun mogunosti i udesa."
Zuleika napravi duu pauzu. Izgledalo j'e kao da
razmilj'a ta e dalje da kae. "Uz pomo nagala
Mariana Aureliana ti si akj'ednom prilikom videla sj'aj
surema," poe ona, a glas joj postade jo tii i nekako
melanholian. Suremi su magina bia koja postoj'e
isklj'uivo u indijanskim legendama. To su bia koja
arobnjaci mogu da vide samo kada sanj'aj'u budni na
najdubljem nivou. Oni su bia sa jednog drugog sveta;
oni sijaju kao fosforescentna lj'udska bia." Ona mi
poele laku no, okrete se i nestade u kui. Trenutak
sam oklevala a zatim pojurih za njom. Medutim, pre
nego to sam dola do praga zauh iza sebe Florindin
glas, "Nemoj da je prati!"
Florindina poj'ava je bila tako iznenadna da sam
morala da se naslonim na zid i da saekam da mi se
ritam otkucaja srca vrati na normalu. "Doi, pravi mi
drutvo," ree Florinda. Sedela je na klupi, dodaj'ui
drva na vatru. Neuhvatlj'ivo svetlo u nj'enim oima,
avetinjska bela kosa; izgledala mi j'e kao seanje na
nekoga, pre nego stvarni lik.
250

BITIUSATiJATUU

Ispruih se pored nje na klupi i, kao da je to bila sasvim

normalna stvar, poloih joj glavu u krilo.
"Nemoj nikada da prati Zuleiku niti bilo koga od
nas, ukoliko se to od tebe ne trai," ree Florinda,
provlaei prste kroz moju kosu. "Kao to zna,
Zuleika nije ono to se ini da jeste. Ona je uvek vie,
mnogo vie od toga. Nemoj nikada da pokuava da
otkrije ta je ona jer kada bude mislila da si pokrila
sve mogunosti ona e te iznenaditi time to e biti
neto vie nego to ikada moe da zamisli, ak i u
svojim najluim snovima."
"Znam," uzdahnuh zadovoljno. Oseala sam kako
gr nestaje sa mog lica i kako napetost naputa moje
telo. "Zuleika je surem sa Bakatete planina," rekoh ja,
potpuno uverena u to to govorim. "Znala sam za ta
stvorenja, sve vreme." Videvi zapanjeno Florindino
lice, hrabro nastavih, "Zuleika nije rodena kao obino
ljudsko bie. Ona je stvorena. Ona je olienje
arobnjatva."
"Ne," usprotivi se Florinda energino. Zuleika je
rodena. Esperanca nije." Ona mi se nasmei odozgo i
ree, "Ovo bi trebalo da bude primamljiva zagonetka
za tebe."
"Mislim da razumem," promrmljah, "Ali sam suvie
neosetljiva i ne mogu da formuliem ono to
razumem."
"Dobro ti ide," tiho se zakikota ona. "Takva
neosetljiva, kakva obino jesi, ti mora da eka dok
nisi sasvim, sasvim budna, sto posto, da bi razumela.
Sada si samo pedeset posto budna. tos je u tome da
ostane u povienoj svesti. U povienoj svesti nam nita
nije nemogue da razumemo." Osetivi da u da je
prekinem, ona mi stavi prst na usta i dodade, "Nemoj
sada da razmilja o tome. Seti se uvek da ne moe da
kontrolie svoj temperament. ak i kada siu povienoj
svesti, tvoje razmiljanje nije temeljno."
Zau se neki pokret u senkama iza bunja. "Ko je
tamo?" upitah, uspravivi se. Osvrnuh se oko sebe ali
nisam mogla nikoga da vidim.
enski smeh odjeknu po dvoritu.
"Ne moe da ih vidi," ree Florinda pospano.
"A zato se kriju od mene?" upitah.F
lorinda se nasmei. "Ne kriju se," objasni ona.
"Samo ne moe da ih vidi bez pomoi nagala Mariana
Aureliana."Nisam znala ta na to da kaem. S' jedne
strane je imalo smisla, a ipak sam zbunjeno zatresla
glavom. "Moe li ti da mi pomogne da ih vidim?"
251

Florinda Doner

Florinda potvrdno klimnu glavom. "Ali oi su ti umorne;

umorne od previe gledanja. Treba da spava."
Namerno sam drala oi otvorene, plaei se da u da
propustim da vidim ko e da izade iz bunja, onog trenutka
kada mi panja popusti. Zurila sam u lie i senke, ne
razabirui vie oblike dok nisam utonula u dubok san bez
snova.
252

XVIII
v

uvar je dremao na svojoj omiljenoj klupi, u

sencizapotedrveta. To je sve to je on radio u poslednja
dva dana. Nije vie istio dvorita niti grabuljao lie, ve
je samo sedeo satima na toj klupi dremajui ili zurei u
daljinu, kao da se tajno sporazumevao sa neim to je samo
on mogao da vidi.

U kui se sve promenilo. Jesam li pogreila to sam

dola da ih vidim? Neprestano sam pitala samu sebe. Kao i
obino oseala sam se krivom i bila sam spremna da se
branim. I sve to sam radila bilo je to da sam satima
spavala, a da me niko nije prekidao. Kada bih se
probudila, bila bih uznemirajue svesna da nita vie ije
kao pre. Besciljno sam lutala po kui. No od toga nije bilo
nikakve koristi. Izgledalo je kao kao da je neto iezlo
iz nje.
uvarev glasan i dug uzdah mi prekide tok misli.
Nesposobna da dalje izdravam svoju napetost, gurnuh
knjigu u stranu, ustadoh i preoh kratku razdaljinu meu
nama. "Zar danas nee da sakuplja i spaljuje lie?"
upitah.
Onse
trgnu
alineodgovori.
Imaojenaoarezasuncetakoda nisam mogla da vidim izraz
njegovih oiju. Razmiljala sam da li da odem ili da ostanem i
saekam njegov odgovor. Uplaih se da ponovo ne zaspi 'i
upitah ga glasno i nestrpljivo, "Postoji li neki razlog zbog kojeg
vie ne sakuplja i spaljuje lie?
" On mi odgovori pitanjem, "Da li si videla ili ula makar
jedan list da je otpao u poslednja dva dana?" Njegove oi su
me prodorno gledale kada je podigao naoare.
"Nisam," rekoh. Besmislenijom mi se inila njegova boja
glasa i stav, nego njegovo pitanje na koje sam bila
primorana da odgovorim.
253

Florinda Doner

On mi pokaza da sednem pored njega na klupu.

Nagnuvise blie meni, on mi proaputa na uvo, "Ovo
drvee zna tano kada treba da pusti svoje lie." On
se osvrnu oko sebe, kao da se boji da nas neko
prislukuje, zatim, tim istim poverljivim apatom,
dodade, "Sada drvece zna da nema potrebe da lie
opada."
"Lie se sui i opada, bez obzira na sve, rekoh
pompezno. "To je zakon prirode."
"Ova stabla su vrlo kapriciozna," nastavi on
tvrdoglavo. Ona imaju svoje sopstvene umove. Ona ne
potuju zakone prirode."
"ta je nateralo drvee da prestane da puta lie?"
upitah, pokuavajui da zadrim ozbiljan izraz lica.
"To je dobro pitanje," ree on zamiljeno, trljajui
bradu rukom. Bojim se da jo uvek ne znam odgovor.
Drvee mi nije reklo." On se bezazleno nasmeja i
dodade, "Vec sam ti rekao, ovo je temperamentno
drvee."
Pre nego to sam stigla da prokomentariem, on
upita, "Jesi li ti sama sebi pravila ruak?"
Njegova nagla promena teme me je iznenadila.
"Jesam." priznadoh, onda napravih krau pauzu. Obuze
me prkosno raspoloenje. "Ja ne marim mnogo za
hranu. Naviknuta sam da jedem iste stvari iz dana u
dan. ivela bih samo na okoladi i kikirikiju, da ne
dobijam od toga bubuljice."
Odbacivi svaki obzir, poeh da se alim. Rekla sam
uvaru da mi je krivo to ene ne razgovaraju sa
mnom. "Volela bih da mi kau ta se deava.
Neizvesnost me ubija." Kada sam rekla sve to sam
imala, oseala sam se mnogo lake, oputenije. "Da li
je istina da oni odlaze zauvek?" upitah.
"Oni su ve otili zauvek," ree uvar. Videvi moj
zbunjeni izraz, on dodade, "Ali ti si to znala, zar ne? Ti
sada samo pria sa mnom zato to ti se pria."
Pre nego to sam se oporavila od oka, on me
upita, iskreno zauen, "Zato te ovo okira?"
Napravio je kratku pauzu, kao da mi daje vremena da
razmislim, zatim je sam odgovorio na svoje pitanje.
"Aha, shvatio sam! Besna si zato to su poveli Isidoro
Baltazara sa sobom." Tapao me je po ramenu,
naglaavajui time svoje rei. Njegov pogled je govorio
da mu je svejedno da li u da se prepustim besu ili
suzama.
254

BlTlUSANJATUU

injenica da nije bilo publike me je momentalno

umirila.
"Nisam to znala," promrmljah. "Kunem tise,
nisamznala." Gledala sam ga sa nemim oajanjem.
Oseala sam kako mi krv silazi iz lica. Kolena su me
bolela a grudi su mi se toliko stegle da nisam mogla da
diem. Shvativi da u da se onesvestim, uhvatih se za
klupu obema rukama.
ula sam uvarev glas poput nekog veoma udaljenog
zvuka. "Niko ne zna da li e se on ikada vratiti. ak ni
ja to ne znam." Nagnuvi se blie meni, on dodade,
"Moje lino miljenje je da je on samo privremeno
otiao sa njima i da e se vratiti; ako ne odmah, onda
jednog dana. To je moje miljenje."
Gledala sam ga u oi, pitajui se da li me zavitlava.
Njegovo vedro lice je zrailo istom dobrotom i
iskrenou. Oi su mu bile iskrene kao deije.
"Meutim, kada se bude vratio nece vie biti
Isidoro Baltazar," upozori me uvar. "Onaj Isidoro
Baltazar koga si poznavala je, mislim, ve otiao. A
zna li ta je najtunije?" On zastade malo a zatim
sam odgovori na svoje pitanje, "Ti si ga toliko uzela
zdravo za gotovo da mu se nisi ni zahvalila za svu
panju, pomo i ljubav koje ti je poklonio."
"Naa velika tragedija je to smo klovnovi, nesvesni
bilo ega drugog osim naeg linog cirkusa."
Bila sam suvie potresena da bih mogla bilo ta da
kaem.
uvar iznenada ustade. Bez ijedne rei, kao da ga
je bila sramota da ostane sa mnom, on je koraao ka
stazi koja je vodila do druge kue.
"Ne moe tek tako da me ostavi ovde samu,"
viknuh, za njim.On se okrete, mahnu mi i poe da se
smeje. Bio je to glasan, veseo smeh koji je odjekivao
kroz estar. Jo jednom je mahnuo a zatim je nestao
kao da ga je bunje progutalo.
Potpuno nesposobna da podem za njim, ja sam
samo stajala i ekala da se vrati ili se iznenada pojavi
predamnom i na smrt me preplai. Skoro da sam se
bila pripremila na taj strah, koji sam vie intuitivno
oseala telom nego to sam ga zaista predviala u
glavi.
Kao to mi se i ranije deavalo, nisam ni sada videla
i ula Esperancu kada je prila ve sam osetila njeno
prisustvo. Okrenula sam se i ona je bila tu. Sedela je
na klupi ispod zapote drveta. Bila sam zadovoljna to
je vidim.
255

florinda Doner

"Mislila sam da te vie nikada neu videti," uzdahnuh.

"Skoro sam se pomirila sa time. Mislila sam da si otila."
"Boe sauvaj!" ree ona podrugljivo.
"Jesi li ti stvarno Zuleika?" izlete mi.
"Ma kakvi," odgovori ona. "Ja sam Esperanca. Zato to
radi? Izluuje sebe pitanjima na koja niko ne moe da
odgovori."
Nikada u svom ivotu nisam bila blie totalnom slomu
nego tog trenutka. Oseala sam da moj um nee isdrati sav
taj pritisak. Oseala sam da u se raspasti od stresa i
agonije.
"Dri se devojko," ree Esperanca strogim glasom.
"Najgore e tek doi. Ali ne moemo te potedeti. Prekinuti
pritisak sada, zato to e da otkai, nezamislivo je za
arobnj'ake. To je tvoj' izazov, danas si na probi. Ili e
preiveti ili umreti. A ovo ti ne govorim metaforiki."
"Nikada vie necu videti Isidoro Baltazara?" rekoh, jedva
izgovaraj'ui rei od suza koje su me guile.
"Ne mogu te lagati da bih te potedela potresa. Ne, on
se nikada nee vratiti. Isidoro Baltazar je bio samo
trenutak arobnjatva. San koji je proao kada je odsanjan.
Isidoro Baltazar kao san, ve je otiao."
Kratak, skoro tuan osmeh joj se pojavi na usnama.
"Ono to j'o ne znam," nastavi ona, "je da li je ovek, novi
nagal, takoe zauvek otiao. Jasno ti je, naravno, da ak i
ako se vrati on nee biti Isidoro Baltazar. Bie neko dmgi
koga e morati da upoznaje iz poetka."
"Da li e mi biti nepoznat?" upitah iako nisam bila sigurna
da elim da znam.
"Ne znam, dete moj'e," ree ona uz teinu nesigurnosti.
"Jednostavno, ne znam. Ja sam i sama saa Kao i novi nagal.
Snovi kao mi su nestalni, jer samo naa nestalnost nam i
dozvolj'ava da postojimo. Nita nas ne dri osim sna."
Zaslepljena suzama, jedva sam je videla.
"Utoni dublje u sebe, bios ti lake," ree ona blago. "Sedi
podignutih kolena i uhvati se za lanke prekrtenim rukama,
desni lanak levom rukom. Stavi glavu na kolena i pusti
tugu da istee."
"Pusti zemlju da odnese tvoj bol. Pusti zemljinu lekovitu
snagu da ti doe."
Sela sam na zemlju, tano u taj poloaj koji mi je
opisala. U roku od nekoliko trenutaka, moja tuga je nestala.
Oseanje dubokog zadovoljstva je zamenilo moju agoniju.
Izgubila sam uvid u samu sebe, u
256

BITIUSANJANJU

svakom kontekstu osim u kontekstu trenutka koji je

trajao. Bez moje subjektivne memorije nisam oseala
bol.
Esperanca rukom potapa mesto pored nje, na
klupi. im sam sela uzela je moju raku u svoju i
protrljala je, kao da je masira. Prokomentarisala je
kako mi je ruka prilino mesnata za tako jednu koatu
strukturu. Zatim je okrenula moj dlan prema gore i
intenzivno ga prouavala. Nije rekla ni re ve mi je
neno sklopila aku u pesnicu.
Dugo smo sedele u tiini. Bilo je kasno popodne;
nita se nije ulo osim ritmikog utanja lia koje je
vetar pomerao.
Dok sam je posmatrala obuze me neobian oseaj
uverenosti: postalo mi je jasno da smo Esperanca i ja
ve priali nadugako i nairoko o mojem dolasku u
kuu vetica i o odlasku arobnjaka.
"ta je to sa mnom, Esperanca?" upitah. "Da li
sanjam?"
"Pa," poe ona otegnuto. Oi su joj se sijale kada
mi je predloila da testiram san. "Sedi na zemlju i
opipaj je."
To sam i uinila. Sve to sam osetila je bila
hladnoa kamena na kome sam sedela. Nikakav oseaj
mi se nije vraao. "Ne sanjam," zakljuih. "A zato
onda oseam da smo ve razgovarale?" Ispitivala sam
njeno lice, traei neki odgovor za svoju dilemu ispisan
u crtama njenog lika. "Ovo je prvi put da te vidim od
kako sam dola ali imam oseaj da smo svaki dan bile
zajedno," vie sam mrmljala sebi u bradu, nego to sam
stvarno elela da me uje. "Prolo je ve sedam dana."
"Prolo je mnogo vie. Ali tu zagonetku mora sama
da rei, uz minimalnu pomo," ree Esperanca.
Klimnuh potvrdno glavom. Imala sam mnogo pitanja
ah' samznala da bi bilo beskorisno postavljati ih. Znala
sam, mada mi nije bilo jasno odakle to znam, da smo
ve pokrili sva moja pitanja. Bila sam prezasiena
odgovorima.
Esperanca me je zamiljeno posmatrala, kao da je
sumnjala u moje shvatanje situacije. Zatim ree, vrlo
sporo i paljivo izgovarajui svaku re, "elim da zna
da je svest koju si ovde dostigla, bez obzira koliko
dubokom i stalnom ti se ini, samo privremena.
Vratie se u svoj besmisao. Vrlo brzo. To je sudbina
nas ena. Da budemo izuzetno teke."
"Mislim da grei," protestvovala sam. "Ti me uopte
ne poznaje."
"Ovo ti i govorim ba zato to te poznajem." Ona
napravi krau pauzu a kada je progovorila glas joj je bio

otar i ozbiljan. "ene su vrlo

257

Florinda Doner

prepredene. Seti se. Kada te odgajaju da bude sluga,

postaje vrlo pametan i lukav." Njen eksplozivan,
rezonantan smeh je izbrisao svaku elj'u za
protestvovanjem koju sam moda imala.
"Naj'bolje to moe da uradij'e da nita ne kae,"
izj'avi ona. Zatim me uze za ruku, povue da ustanem i
predloi da odemo do male kue na dugaak, preko
potreban razgovor.
Nismo ule u kuu ve smo sele na klupu ispred
ulaznih vrata. Skoro sat vremena smo sedele u tiini.
Tada se Esperanca okrete prema meni: izgledalo je kao
da me ne vidi. tavie, pitala sam se da li je ona
potpuno zaboravila da sedim tu, pored nje. Bez
ikakvog znaka da primeuj'e moje prisustvo, ona
ustade, odmaknu se parkoraka od klupe i zagleda se u
drugu kuu, ugnjeenu meu drveem. Prolo je dosta
vremena pre nego to je rekla, "Odlazim daleko."
Nisam mogla da odredim da li je to bila nada,
uzbuenj'e ili zebnja; koje od svih tih oseanja je
izazvalo udan oseaj munine u donjem delu mog
stomaka. Znala sam da ona ne misli na razdaljinu
merenu kilometrima nego drugim svetovima.
"Nije mi vano koliko daleko idemo," rekoh hrabro
iako se uopte nisam tako oseala. Oajniki sam
elela da saznam, mada se nisam usuivala da pitam,
gde bi bio kraj naeg putovanja.
Esperanca se iroko nasmeja i rairi ruke kao da je
elela da zagrli zalazee sunce. Nebo na zapadu je bilo
plameno crveno; daleke planine, tamno ljubiaste.
Lagani povetarac se provlaio izmeu stabala a lie je
utelo, svetlucajui.
Jedan tihi sat je proao i sve utonu u potpunu
tiinu. arolija sumraka je zaustavila sve oko nas. Svaki
zvuk, svaki pokret, prestao je. Konture bunja, drvea i
brda su se tako jasno ocrtavale da je izgledalo kao da
su nacrtane na nebu.
Primakla sam se blie Esperanci kako su senke
poele da puze oko nas i zamrauju nebo. Prizor drage
tihe kue, sa svetlima koja su svetlucala u mraku
poput svitaca, pokrenu neku duboko zakopanu emociju
u meni, emociju koja nije bila u vezi sa bilo kojim
odreenim oseajem u tom trenutku vesa pomalo
tunim,
nostalginim
seanjem,
zakopanim
u
detinjstvu.
Verovatno sam se bila potpuno zadubila u svoja
seanja poto sam iznenada primetila da hodam pored
Esperance. Moj zamor i malopreanja bojazan, nestali
su. Ispunjena sveobuhvatnim oseajem ivo
258

BITIUSANJANJU

sti, koraala sam u nekoj vrsti ekstaze, tihe radosti, a

moje noge su bile pokretane i nekom dragom snagom
pored moje volje.
Staza kojom smo etale se naglo zavri. Zemljite
postade strmo a drvee se uzdizalo visoko iznad nas.
Ogromno stenje je bilo razbacano unaokolo. Odnekud iz
daljine uo se zvuk vode, kao tiha, utena pesmica.
Uzdahnuvi od iznenadnogumora, naslonihse na jednu
stenu i poeleh da je to kraj naeg putovanja.
"Jo nismo stigli!" povika Esperanca. Ona je ve bila
odmakla daleko, penjui se uz neke stene, kreui se
spretno kao divokoza. Nije me ekala. ak se nije ni
osvrtala da vidi da li je pratim. Moj kratak predah me
je liio i posiednjih ostataka snage. Pokuavajui da
dodem do daha, klizala sam se i saplitala, dok sam se
penjala uz strmo stenje i jurila za Esperancom.
Na pola uzbrdice kozja stazica je zaobilazila jednu
veliku stenu. Skromna, suva vegetacija, ustupi mesto
bogatom rastinju, tamnom u ranom veernjem
sumraku. Ni vazduh vie nije bio isti; bio je vlaan i, za
mene, laki za disanje. Esperanca se sigurno kretala
uskom stazom koja je bila puna senki i apata. Ona je
poznavala svaki od tajanstvenih zvukova noi.
Raspoznavala je svaki njenpulsirajuikreket, urlik, poziv
ili itanje.
Staza se zavrila ispred stepenica uklesanih u steni,
koje su vodile do prikrivene gomile kamenja.
"Izaberi jedan," naredi ona, "I stavi u dep."
Kamenje je bilo glatko kao ljunak iz potoka. Na
prvi pogled izgledalo je istovetno, ali posle paljivijeg
zagledanja sam primetila da je svaki kamen'razliit. Neki
komadi su bili glatki i sjajni kao da su bili ispolirani.
Trebalo mi je dosta vremena da se odluim za jedan
kamen koji mi se svideo. Bio je malo tei ali mi je
stajao na dlan. Bio je svetlo braon boje, klinastog oblika
i imao je po sebi nepravilne mleno bele linije, skoro
providne i nalik na vene.
Trgla sam se zauvi neki zvuk i umalo ispustila
kamen. "Neko nas prati," proaputah.
"Niko nas ne prati!" ree Esperanca i uputi mi
pogled koji je bio negde izmeu podsmeljivog i
iznenaenog. Kada me je videla sakrivenu iza drveta
nasmejala se i rekla da je verovatno bila aba koja
skakue kroz bunje.
259

Florinda Doner

elela sam da joj kaem da abe ne skakuu kroz bunje

po mraku ali nisam bila sigurna koliko je to tano. Iznenadila
sam sama sebe to to nisam izrekla sa najveim moguim
ubeenjem, kao to to obino radim. "Esperanca, neto sa
mnom nije u redu," rekoh zabrinutim glasom. "Ja nisam
vie ja."
"Sve je u redu sa tobom, draga," uveravala me je odsutno.
"Zapravo, ti si vie ti nego to si ikada bila."
"udno se oseam..." moj glas se izgubi. Poela sam da
uvidam pravilo u onome to mi se deavalo od moje prve
posete kui vetica.
"Vrlo je teko nekoga uiti neemu tako nekonkretnom
kao to je sanjanje." ree Esperanca. "Pogotovo ene. Mi
smo vrlo lukave i pametne. Na kraju krajeva, bile smo
robovi celog ivota; znamo kako da precizno manipuliemo
stvarima kada ne elimo da ita uznemiri ono na emu
smo radili toliko dugo: na status quo."
"Misli da to mukarci ne znaju?"
"Naravno da znaju ali oni su mnogo direktniji. ene se
bore podmuklo. Njihova omiljena borbena tehnika je
robovski manevar: iskljuiti um. One sluaju bez
obraanjapanj'e igledaju a ne vide." Ona dodade da je
uiti ene poduhvat vredan hvale.
"Nama se svia otvorenost tvoje borbe," nastavi ona.
"Ima mnogo nade za tebe. Ono ega se najvie plaimo je
ena koja se sa svime slae, koja nema nita protiv bilo ega
novog i radi sve to joj' kae da radi a onda se okrene i
odrekne te se im se umori ili joj novine dosade."
"Mislim da poinjem da shvatam," rekoh nesigurno.
"Naravno da si poela da shvata!" Njena izjava je bila tako
komino trijumfalna da sam morala da se nasmej*em. "ak
si poela da shvata i ta je to namera."
"Hoce da kae da poinjem da budem arobnica?"
upitah. Celo telo mi se treslo od pokuaja da se suzdrim od
napada smeha."Od kako si dola ovamo sanjala si budna,
periodino." ree Esperanca. "Zbog toga tako lako zaspi."
Nije bilo ni traga sprdnje na nj'enom nasmeenom licu.
Neko vreme smo hodale u tiini a onda ona ree da je
razlika izmeu arobnjaka i obinog oveka to da arobnjak
moe svojevoljno da ude u stanje sanjanja u budnom
stanju. Ona me je tapala po raci dok j'e to govorila,
naglaavajui svoje rei a zatim ree, poverljivim glasom, "A
ti sanja budna zato to smo mi stvorili mehur oko tebe da
bi izotrili tvoju energiju, jo pive noi kada si dola."
260

BITIUSAMJATUU

Ona mi ispria da su me od trenutka kada su me

sreli nazvali Fosforito, mala ibica. "Ti gori suvie brzo i
beskoiisno." Ona mi dade znak da utim i dodade da ja
ne znam kako da usmerim svoju energiju. "Koristi je da
bi zatitila i odrala ideju o sebi." Ponovo me uutka i
ree da je ono to mi mislimo da je nae lino ja, u
stvarnostisamo ideja, i da najvei deo nae energije
odlazi na odbranu te ideje.
Esperancine obrve se malo podigoe a na licu joj se
pojavi veseo osmeh. "Dostii taku izdvajanja u kojoj je
linost samo ideja koja se moe menjati po elji, to je
pravi in arobnjatva i najteije od svega," objasni ona.
"Kada se ideja o linostipovue, arobnjaci imaju
dovoljno energije da se usmere ka nameri i budu vie
od onoga to se smatra normalnim."
"ene, zahvaljujui injenici da imaju matericu,
mogu sa velikom lakoom da usmere svoju panju na
neto izvan svojih snova, dok sanjaju." ree ona. "To je
tano ono to si ti radila sve vreme a da toga nisi bila
svesna. To neto postaje most koji te spaja sa
namerom."
"A ta je to neto to koristim?"U oima joj se
pojavi iskra nestrpljenja. Ona ree da je taj predmet
obino prozor, svetlo ili ak krevet. "Ti si u tome toliko
dobra da ti je to kao druga strana linosti." uveravala me
je. "Zbog toga i ima komare. Sve ovo sam ti ve
priala kada si bila u stanju dubokog sna u budnom
stanju. Razumela si da nee imati loe snove ako
odbije da usmeri svoju panju na neki predmet pre
nego to zaspi."
"I izleena si, zar ne?" upita me ona.
Moja prva reakcija je, naravno, bila da joj
protivreim.
Meutim,
kada sam razmislila nisam mogla da joj ne odgovorim
potvrdno.
Posle
naeg susreta u Sonori uglavnom nisam vie imala
komare.
j
"Nikada ih se nee sasvim osloboditi, sve dok
insistira na svojoj linosti." ree ona. "Naravno, ono
to bi trebalo da uradi jasda svoj talenat za sanjanje
koristi svesno i inteligentno. Zato si ovapjlprva lekcija
je da ena mora kroz matericu da usmeri svoju parp
na neki predmet. Ali ne na predmet iz samog sna nego
na neki nezavisan predmet iz sveta koji je prethodio
snu.
"Mada, tu nije bitan sam taj predmet," pouri ona
da doda. "Ono to je vano je svesno usmeravanje
panje na njega, svojevoljno i pre sna i za vreme sna."
Ona me upozori da je to, iako zvui vrlo jednostavno,
teak zadatak i da e mi trebati godine da to
postignem.

261

Florlnda Doner

'Obino se deava da se probudi onog trenulka kada

usmeri svoju panju na neki spoljanji predmet," ree
ona.
"ta znai, kroz matericu?" upadoh, "I kako se to radi?"
Ti si ena," ree Esperanca blago. "Zna kako da oseti
svojom matericom."
Htela sam da joj protivreim, da joj objasnim da ne
znam nita o tome ali pre nego to sam zaustila da to
kaem ona nastavi da mi objanjava kako kod ene
oseanja potiu iz materice.
"Kod mukaraca," rvrdila je, "oseanja potiu iz mozga."
Ona me hipnu po stomaku i ree, "Razmisli. ena je
bezoseajna, osim prema svom potomstvu, zato to njena
osecanja dolaze iz materice."
"Da bi matericom usmerila svoju panju, uzmi neki
predmet, stavi ga na stomak i trljaj ga o svoje genitalije."
Ona se grohotom nasmeja, videvi moj preneraen izraz i
ree, izmeu napada smeha, "I nije bilo takoloe.
Moglasamda tikaemdatrebadanatopitajpredmetsvojim
sokovima, ali nisam."
"Kada jednom uspostavi duboku prisnost sa
predmetom," nastavi ona, sada ozbiljnim glasom, "uvek e
biti tu da ti poslui kao most."
Neko vreme smo hodale u tiini; Esperanca je delovala
vrlo zamiljeno. Ja sam oseala potrebu da razgovaram ali
sam znala da nemam ta da kaem. Kada je ona konano
progovorila, glas joj je bio strog, zahtevan. "Nemamo vie
vremena za gubljenje," rekla je. "Sasvim je normalno da mi
iz gluposti zabrljamo. To arobnjaci najbolje znaju. Ali takoe
znaju da ne postoji ansa za popravak. Mora da se naui
kontroli i disciplini jer nema vie prostora za
greke."Zeznula si stvar, zna. Nisi ak znala ni da je Isidoro
Baltazar otiao."
Slabana brana koja je zaustavljala bujicu oseanja
popusti. Seanjemise vratilo i tuga me je ponovo obuzela.
Bila je tako sveobuhvatna da nisam ni primetila da sedim i
tonem u zemlju kao u suner. Na kraju, zenuja me proguta.
To nije bilo klaustrofobino iskustvo sa guenjem ve je
postojalo simultano sa oseanjem da sedim na povrini. Bilo
je to dvostrako oseanje koje me natera da viknem, "Ja
sada sanjam!" Ta glasno izgovorena izjava pokrenu neto u
meni; nova lavina razliitih seanja me preplavL Znala sam
ta nije u redu sa mnom: zeznula sam stvar i nisam imala
energije da sanjam. Svake noi, od mog dolaska, sanjala
sam jedan isti san koji je do tog trenutka bio zakopan u
mom secanju. Sanjala sam kako su ene arobnjaci
dolazile u moju sobu i
262

BITIUSAMJAMJU

uile me arobnjakim shvatanjima. Neprestalno su

ponavljale da je sanjanjesekundarna funkcija materice
primarna je reprodukcija iono to je u vezi sa njom.
Govorile su da je sanjanje prirodna funkcija ena, ista
posledica energetskog naboja. Ako dobije dovoljno
energijeensko telo e i samo da pokrene sekundarne
funkcije materice i ena e sanjati nezamislive snove.
Ta potrebna energija je, meutim, nalik na pomo koja
se daje l| nerazvijenim zemljama: nikada ne stie. Neto
u sveoptom uredenju naih drutvenih stmktura
spreava tu energiju da se slobodno kree i ene da
sanjaju.
Kada bi ta energija bila slobodna, govorile su ene
arobnjaci, ona bi jednostavno sruila "civilizovani"
poredak stvari. Ali velika nesrea ena je to to je
njihova drutvena savest apsolutno dominantna u
odnosu na njihovu linu savest. Zene se boje da budu
drugaije i ne ele da predaleko odlutaju od komfora
onoga to im je poznato. One su pod stalnim pritiskom
drutva da se ne menjaju tako da, umesto da tee
promenama, one radije prihvataju ono to im je
nametnuto: ena postoji da bi bila na usluzi mukarcu.
Stoga ene nikada ne mogu da sanjaju arobnjake
snove iako za to imaju fizike predispozicije.enskost
je unitila anse za promene u enama. Bez obzira da li
je religiozno obojena ili pod maskom nauke, enskost
uvek obeleava enu jednim istim peatom: njena
glavna funkcija je reprodukcija, a da li je dostigla nivo
politike, dratvene iliekonomske jednakostipotpuno je
nebitno.
Ovu priu sam sluala svake noi od ena arobnica.
to sam vie pamtila i razumevala njihove rei, moja
tuga je bivala vea. Nisam vie alila samu sebe ve sve
nas, rasu izoidnih bia, zarobljenih u dmtvenom
poretku koji nas je vezao za sopstvenu nesposobnost.
Ako se nekada i otrgnemo to je trenutna, kratkotrajna
svetlost, pre nego to ponovo upadnemo, svojevoljno
ili prisilom, natrag u mrak.
"Dosta sa tim sentimentalnim glupostima," zauh
neiji glas. Bio je to muki glas. Podigoh pogled i
ugledah uvara kako se naginje nada mnom.
"Kako si ti dospeo ovde?" upitah. Bila sam
usplahirena izbunjena. "Pratio si nas?" Bila je to pre
optuba nego pitanje.
"Jesam. Posebno tebe sam pratio." isceri se on.
263

Florinda Doner

Nisam mu poverovala. Pogledala sam ga u oi i

znala da me zavitlava. Nisam bila iznervirana niti
uplaena intenzivnim svetlucanjem njegovih oiju.
"Gde je Esperanca?" upitah. Nije je bilo na vidiku.
"Kuda je ...?" zamucah nervozno.
"Tu je negde," ree on, smeei se. "Ne brini. I ja
sam tvoj uitelj. U dobrim si rukama."
Oklevajui, pruih
lakoom me podie
pored malog ovalnog
um izvora iz koga je

mu ruku. On me povue uvis i sa

na ravnu stenu koja je stajala
jezerceta. Negde iz mraka uo se
voda doticala u njega.

"A sada se skini," ree on. "Vreme je za tvoje

kosmiko kupanje!"
"Moje ta?" nasmejah se, uverena da se on alio.
Nije se alio. Tapao me je po ramenu, na isti nain
kao i Esperanca, i zahtevao da skinem svoju odeu. Pre
nego to sam se snala on je ve odvezao pertle na
mojim patikama. "Nemamo mnogo vremena," pourivao
me je, uputivi mi kliniki hladan, bezlian pogled. Isti
takav bi verovatno uputio abi za koju je Esperanca
tvrdila da skakue unaokolo.
Sama pomisao na to da treba da uem u mranu,
hladnu vodu, bez sumnje punu svakojakih Ijigavih
sfvorenja, bila mi je strana. elei da to pre okonam
tu neprijatnu situaciju, spustih se niz stenu do ivice
vode i umoih none prste u nju. "Nita ne oseam!"
uzviknuh uzmakavi, uasnuta. "ta se deava? Ovo
nije voda!"
"Ne budi detinjasta," prekori me uvar. "Naravno da
je voda. Ti je samo ne osea, to je sve." Zinuh da
opsujem ali se na vreme obuzdah. Moj uas je iezao.
"Zato ne oseam vodu?" upitah, oaj'niki pokuavajui
da dobijem na vremenu iako sam znala da je
odugovlaenje uzaludan posao. Nisam sumnjala da u
na kraju zavriti u vodi, oseala je ili ne. Ipak, nisam
imala nameru da pristanem bez borbe.
"Je li ova voda nekakva tenost za proiavanje?"
upitah.
Nakon
due
pauze,
nabijene
preteim
mogunostima, on ree da bi se mogla nazvati
tenou za proiavanje. "Moram, meutim, da te
upozorim da ne postoji ritual sposoban da nekoga
proisti." ree on. "Proienje mora da dode iznutra. To
je lina i samotna borba.""Zato me onda tera da
uem u ovu vodu koja je ljigava iako je uopte ne
oseam?" rekoh, najenerginije to sam mogla.
Njegove usne se trznue kao da e da prasne u
smeh ali se izgleda obuzdao poto mu je lice ponovo
dobilo ozbiljan izraz. "Ja u da
264

BITIUSAMJATUU

uskoim u tu vodu zajedno sa tobom." i, bez ikakvog

oklevanja, on skide svu svoju odeu.
Stajao je predamnom, jedva metar daleko, gol
golcat. U toj udnovatoj svetlosti koja nije bila ni no ni
dan, vrlo jasno sam videla svaki santimetar njegovog
tela. On nije pokuavao da sakrije svoju golotinju.
Naprotiv; delovao je kao da je vie nego ponosan na
svoju mukost i paradirao je ispred mene besramno i
prkosno.
"Pouri, skinise," opomenu meon. "Nemamo
mnogo vremena."
"Neu to da uradim. To j'e ludilo!" protestvovala
sam.
"Uradie. To je odluka koju e sama doneti."
Govorio je bez estine, bez Ijutnje ali sa tihom
odlunou. "Veeras e, u ovom udnom svetu,
saznati da postoji samo jedan nain ponaanja: nain
arobnjaka." Njegov pogled je izraavao udnu
meavinu saaljenja i duhovitosti.
Uz smeak koji je trebalo da me ohrabri, mada nije
uspeo, uvar ree da e me skok u vodu razdrmati.
Pomerice neto u meni. "To pomeranje e ti kasnije
sluiti da razume ta smo mi i ta radimo."
Kratak osmeh mu obasja lice dok je urio da
napomene da mi skok u vodu nece dati energiju da
samostalno sanjambudna. Upozorio me je da e mi,
sigurno, trebati mnogo vremena da sakupim i izotrim
svoju energij'u i da moda nikada neu uspeti. "Nema
garancija u svetu arobnjaka," rekao je. Onda je
dodao da bi skakanje u vodu moda skrenulo moju
panju sa svakodnevnih briga: briga normalnih za enu
mojih godina, mog vremena.
"Da li je ovo sveto jezero?" upitah.
Obrve mu se izvie u izraz oiglednog iznenaenja.
"To je jezero arobnjaka," objasni on, gledajui me
prodorno. Verovatno je primetio da sam se odluila jer
je otkopao kai od mog sata. "Ovo jezerce nij'e ni
sveto m' zlo." On slegnu svojim uskim ramenima i
zakopa moj sat oko svoje rake. "Sada posmatraj svoj
sat," naredi mi. "Bio je tvoj mnogo godina. Oseti ga na
mojoj raci." On se zakikota i zausti da neto kae ali se
predomisli. "Hajde sada, skini se."
"Mislim da u samo da se brnem, u odelu."
promrmljah. Iako nisam nikada bila stidljiva, nije mi se
svidela ideja da etam gola pred njim.
On ree da e mi trebavi suva odea kada izaem iz
vode. "Ne elim da se prehladi." avolasti osmeh se
pojavi na njegovom licu. "Ovo je prava voda, iako je ti
ne osea," ree.
265

Florinda Doner

Nevoljko skinuh jaknu i farmerke.

"Gaice, takoe," ree on.
Obilazila sam travnatom ivicom oko jezerceta,
razmiljajui se da li da samo uskoim i prebrinem to ili da
se kvasim malo po malo, zahvatajui vodu rukama,
putajui da mi curi po nogama, rukama, stomaku i najzad,
preko srca, kako sam viala da to ine starije ene u
Venecueli, pre ulaska u more.
"Evo me, idem!" uzviknuh ali umesto da uskoim,
okrenuh se da pogledam uvara.
Njegova nepominost me uplai. Izgledao je kao da se
okamenio, toliko mirno i uspravno je sedeo na steni. Samo
njegove oi su davale znake ivota; svetlucale su
udnovatim sjajem, bez ikakvog izvora svetlosti koji bi
mogao bacati odbljesak na njih. Zaudila sam se, vie nego
to sam se rastuila, kada sam primetila da mu suze klize
niz obraze. Bez ikakvog povoda, i ja poeh da jecam,
neujno. inilo mi se da njegove suze kaplju u moj sat na
njegovoj ruci. Osetih tajanstvenu teinu njegovog ubeenja
i iznenada se oslobodih straha i neodlunosti i uskoih u
jezerce.
Voda nije bila ljigava vec prijatna kao svila i zelena. Kao to
je uvar rekao, nisam je oseala. U stvari, nisam nita
oseala. Bila sam kao bestelesna svest koja pliva u sredini
jezerca punog vode koja je bila tena ali ne i mokra.
Ugledala sam neko svetlo koje je dopiralo iz dubine.
Poskoih kao riba koja hvata zalet i zaronih, u potrazi za
izvorom te svetlosti.
Izronih da udahnem vazduh. "Koliko je duboko ovo
jezero?"
"Duboko je do sredita zemlje." Esperancin glas je bio ist
i glasan; zvuao je tako ubedljivo da sam osetila svoju
uobiajenu elju da joj protivreim. Ali neka napetost koja se
oseala u vazduhu, zaustavi me. Zavladala je neka
neprirodna tiina, neka teina. Iznenada se zau glasan
uzdah, svuda oko nas. Bio je to apat upozorenja da se
neto udno deava. Na istom mestu gde je malopre stajao
uvar, sada je bila Esperanca, potpuno gola.
"Gde je uvar?" povikah, glasom punim panike.
"Ja sam uvar," ree ona.
Bila sam ubeena da njih dvoje zbijaju nekakve neslane
ale sa mnom. Odbacih se postrance i jednim snanim
zamahom doplivah do stene na kojoj je stajala
Esperanca.
266

BITIUSAHJATUU

"ta se deava?" zahtevala sam objanjenje glasom

koji nije bio jai od apata jer sam jedva dolazila do
vazduha.
Ona mi dade znak da budem mirna i pride blie
ivici, njenim karakteristinim vijugavim hodom, kao da
nema kostiju u telu. On me pogleda i isprui ruku
pokazujui moj sat na njoj.
"Ja sam uvar," ponovi ona.
Ja klimnuh glavom, automatski. Ali tada se tu,
predamnom, pojavi uvar umesto Esperance, i dalje go,
pokazujui moj sat na mci. Nisam gledala sat; sva moja
panja je bila usmerena na njegove genitalije. Ispruih
ruku da ga dodirnem, da proverim da nije moda
hermafrodit. Nije bio. Dok je moja ruka jo uvek
opipavala njegov polni organ, osetila sam, vie nego
videla, kako se njegovo telo preklapa i odjednom sam
dodirivala ensku vaginu. Razdvojih usmine, kako bih
se uverila da ne krije penis negde unutra.
"Esperanca..." moj glas se izgubi kada me neto
stee oko vrata. Osetih kako se voda razdvaj'a i kako
me neto vue u dubinu. Oseala sam hladnou. Nije to
bila fizika hladnoa ve pre svest o odsustvu toplote,
svetlosti i zvuka; o odsutnosti bilo kakvog ljudskog
oseanja u tom svetu u kome je to jezerce egzistiralo.
Probudio me j'e zvuk tihog hrkanja; Zuleika je
spavala pored mene na slamnatoj prostirci. Izgledala je
lepo kao i uvek, mlada i snana a ipak nena zarazliku
od ostalih ena arobnjaka uprkos harmonij'i i snazi
kojom je zraila.
Posmatrala sam je neko vreme a onda se pridigoh
kada su seanja o dogaajima od prole noi poela da
mi naviru. Htela sam da je probudim i da zahtevam da
mi kae ta se dogodilo, kada primetih da nismo pored
jezerceta u brdima nego na Lstom mestu na kome smo
sedele ranije, ispred vrata stvarne kue vetica.
Pitajui se da li je sve to bio samo san, blago je
prodrmah.
"Ah, najzad si se probudila," promrmlja ona
pospano.
"ta se dogodilo?" upitah. "Mora sve da mi kae."
"Sve?" upita ona, glasno zevajui
"Sve to se desilo kod jezera," rekoh nestrpljivo.
267

Florinda Doner

Ona ponovo zevnu, zatim se nasmeja. Gledajui na

moj sat koji je bio na njenoj nici, ona ree da se u meni
neto pomerilo vie nego to je ona predvidela. "Svet
arobnjaka ima prirodne barijere koje upozoravaju
plaljive due," objasni ona. "arobjnacima treba
ogromna snaga da time barataju. Vidi, taj svet
naseljavaju udovita, Ietei zmajevi i demonska bia
koja naravno nisu nita drugo nego bezlina energija.
Mi, gonjeni svojim strahovima, pretvaramo tu energiju
u paklena stvorenja."
"Ali, ta je sa Esperancom i uvarem?" prekidoh je.
"Ja sam sanjala da su oni oboje u svvari bili ti."
"I jesu," ree ona, kao da je to najnormalrnija stvar
na svetu. "Upravo sam ti rekla. Ti si se pomerila dublje
nego to sam predvidela i ula u ono to arobnjaci zovu
sanjanje u svetovima koji nisu ovaj svet."
"Ti i ja smo sanjale u razliitim svetovima. Zato nisi
oseala vodu. To je svet u kome je nagal Ilajas
pronaao sve njegove izume. U tom svetu ja mogu da
budem i muko i ensko. I kao to je nagal Ilajas doneo
svoje izume u ovaj svet, ja donosim Esperancu ili uvara.
Tanije, moja bezlina energija to ini."
Nisam mogla da pretoim svoje misli ni oseanja u
rel Obuzela me je neverovatno snana elja da otrim
odatle, vritei, ali nisam mogla to da uradim. Moje
motorne funkcije nisu bile vie pod kontrolom moje
volje. Pokuavi da ustanem i da vrisnem, sruila sam
se na zemlju.
Zuleika nije bila nimalo zabrinuta mojim stanjem.
Nastavila je da govori kao da nije primetila da su me
izdale noge, kao da nisam leala na zemlji poput kipene
lutke. "Ti si odlian sanja. Na kraju krajeva, sanjala si
sa udovitima ceo ivot. Sada je dolo vreme da
prikupi energiju da sarija kao arobnjaci, da sanja o
bezlinoj energiji."
Htela sam da je prekinem, da kaem kako nije bilo
nieg bezlinog u mom snu o Esperanci i uvaru, da je
zapravo bilo gore od svih udovita iz mojih komara,
ali nisam mogla da govorim.
"Noas te je rvoj sat vratio iz najdubljeg sna koji si
ikada sanjala," nastavi Zuleika, ignoriui nerazgovetne
zvuke koji su dolazili iz mog grla. "A ima ak i kamen,
kao dokaz."
Ona mi prie blie. Buljila sam u nju, otvorenih
usta. Zavukla je ruku u moj dep. Bila je u pravu. Bio
je tu, kamen koji sam izabrala sa gomile.
268

XIX

robudio me je glasan tresak. Uspravila sam se u svojoj

lealjci i gledala kroz mrak. Drvene aluzine su bile
otkaene i leale su na zemlji. Hladan, jak vetar je ulazio
u sobu. Lie je utalo u dvoritu, ispred moje sobe.
utanje je bivalo sve glasnije i glasnije a onda se naglo
utia i pretvori u jedva ujan, nean um. U sobu procuri
nekakvo maglovito bljetavilo, lepei se po zidovima.
"Nagal!" uzviknuh. Na trenutak, kao da sam ga prizvala,
Isidoro Baltazar se pojavi u podnoju moje lealjke.
Delovao je stvarno ali nekako nedefinisano, kao lik koji se
vidi kroz vodu. Proistih grlo da progovorim ali se zaulo
samo nerazgovetno krkljanje dok se njegov lik rastapao u
magli. Magla se pokrenu, nervozno i naglo, kao i vetar
napolju.

Suvie napeta da bih nastavila spavanje, sedela sam

umotana u ebe, pitajui se da li sam dobro postupila kada
sam dola u kuu vetica u potrazi za nagalom Isidoro
Baltazarom. Nisam znala gde bih drugde mogla da idem.
Strpljivo sam ekala tri meseca ali me je na kraju strpljenje
izdalo a moja napetost postala tolika da sam bila primorana
neto da preduzmem. Jednog jutra pre sedam dana sela
sam u auto i dovezla se, bez zaustavljanj a, pravo do kue
vetica. U mojoj glavi tada nije bilo dileme o tome da li sam
ispravno postupila ak nipoto sam morala da preskaem zid
u zadnjem dvoritu i uem u kuu kroz jedan
nezakljuaniprozor. Ipak, nakon sedam dana ekanja, moja
sigurnost je postajala klimava.
Iskoila sam iz mree na poploani pod, doekavi se
rvrdo na pete. Takav nain ustajanja mi je oduvek pomagao
da se otresem nesigurnosti. Ovoga puta nije delovalo te se
vratih u lealjku.
269

Florinda Doner

Ako je postojala stvar koju sam morala da nauim za

ove tri godine provedene u svetu arobnjaka, to je bilo
da su odluke arobnjaka definitivne, neopozive. Moja
odluka je bila da ivim i umrem u svetu arobnjaka i
sada je dolo vreme da to i dokaem.
Nezemaljski smeh me tre iz razmiljanja. Jezivo je
odjeknuo po celoj kui, zatim se izgubio. Napeto sam
iekivala ali se nije nita ulo, osim utanja lia na
vetni u dvoritu. Taj zvuk je dopirao do mene kao tihi,
kriputavi apat.
Prepustila sam se tom umu i ne samo da me je
uspavao ve me je uvukao u isti san koji sam sanjala
proteklih sedam noi.
Stojim upustinji Sonora. Podneje. Sunce, srebrni
disk, tako bljetav da gaje nemogue gledati,
zaustavilo se na sredini neba. Ne uje se nikakav
z\nik, netna nikah'ogpokreta u okolini. Visoki kaktusi
ispndili su svoje bodljikave udove prema tom
nepominom suncu i stoje kao straaii koji uvaju
tiinu i mir.
Vetar, kao da mejepratio krozsan, poinje da
duva ogiomnom silinom. Fijue krozgiane meskito
drvea ifiuiozno ih trese. avoli od civene praine
izviru iz kovitlaca i gomilaju se svuda oko mene. Jato
vrana sepojavljuje, ratrkanih kao takeprosute po
nebu, zatim padaju na zemlju, malo dalje od mene,
kao pocepani parii crnog vela.
Naglo kao foje ipoeo, vetarstaje. Idemprema
brdima koja se vide u daljini. Cini mi se da hodam
satimapre nego to ugledam veliku, tamnu senku na
zemlji. Dizempogled. Ogromnaptica visi u vazduhu,
rairenih krila, nepomina kao da je zakucana za
nebo. Tek kada ponovo spustim pogled na njenu
senku, primeujem da se ptica pomera. Sporo,
nepiimetno, njena senka klizi ispred mene.
Voena
nekim
neobjanjivim
nagonom,
pokuavam da je sustignem ali kolikogod bno da
trim, senka odmie sve dalje od mene. Oamuena
od iscipljenosti, sapliem se o sopstvene noge ipadam
na zemlju.
Kada ustanem i otresem prainu sa odee,
vidimpticu kako stoji na oblinjoj steni. Glavajoj je
delimino okrenuta ka meni kao da mi dajeznak
dapridem. Oprezno jojpiilazim. Ogromna je i
utomrke boje, sa peijem koje se sija kao daje od
uglaanog
270

BlTiUSANJANJU

bakra. Njene oi boje ilibara su tvrde, neumoljive i

definitivne kao sama smrt.
Uzmakmm a ptica iri s\>oja velika krila i odlee.
Leti uvis, sve dok ne postane samo taka na nebu.
Njena senka na zemlji je tamna, prava Hnija koja
seprotee u beskonanost ipovezuje pustinju sa
nebom.
Sigurna da u sustiiptku ako prizovem vetai;
poinjem da pevam. Ali u mojoj pesmi neina snage,
siline. Glas mi se razbija u hiljadu apata koji odmah
bivaju upijeni u tiimi. Pustinja ponovo uspostavlja
svoj sablasni mir. Poinje da se knini na ivicama,
zatim poinje da bledi svuda oko mene...
Postepeno sam postajala svesna svog tela koje je
lealo u mrei. Razaznala sam, polako se budei,
zidove sobe sa policama punim knjiga. Tada se
potpuno rasanih i naglo shvatih, kao i svaki put kada
sam se budila protekle nedelje, da to nije bio obian san
i da znam koje je njegovo znaenje.
Nagal Mariano Aureliano mi je jednom rekao da
arobnjaci, kada priaju meu sobom, p riaju o arobnj
atvu kao o ptici; oni je zovu ptica slobode. Kau da ptica
slobode leti iskljuivo pravom linijom i da nikada ne
dolazi dvaput.Takoe kau da je nagal taj kojipriziva
pticu slobode. On je taj koji moe da privoli pticu da
prospe svoju senku po stazi ratnika. Bez te senke ne
postoji pravac.
Znaenje mog sna je bilo da sarh izgubila pticu
slobode. Izgubila sam nagala i sa njim svaku nadu i
smisao. Ono to mi je najtee padalo je bilo to daje
ptica slobode tako brzo odletela da mi nije dala
vremena ni da im se zahvalim, nije mi dala vremena da
izrazim svoje beskrajno divljenje.
Ja sam sve vreme uveravala arobnjake da ne
uzimam njihov svet ni njih zdravo za gotovo ali to nije
bilo tano. Uzimala sam ih zdravo za gotovo a posebno
Isidoro Baltazara. Mislila sam da e on sigurno biti
zauvek sa mnom. Iznenada, svi su otili, izgubili se u
vidu lastinog repa, poput zvezda padalica. I poveli su
sa sobom Isidoro Baltazara.
Nedeljama sam sedela u svojoj sobi, postavljajui
sebi isto pitanje: Kako je bilo mogue da svi oni tek tako
nestanu? To je bilo besmisleno, suvino pitanje ako se
uzme u obzir ono to sam doivela i videla u njihovom
svetu. Sve to je ukazivalo na moje pravo lice: pokorno
i
271

Florinda Doner

sumnjiavo. arobnjaci su mi godinama govorili da je

njihov osnovni cilj bio da izgore, da nestanu, progu tani u
sili svesti. Stari nagal i njegova grupa arobnjaka su bili
spremni ali ja to nisam znala. Oni su se itav svoj ivot
pripremali za najhrabriji in: da sanjaju budni kako
prolaze pored smrti
onakve kakvu je mi obino
zamiijamo i da preu granicu nepoznatog, a da pri
tom ne poremete jedinstvo njihove ukupne energije.
Najvie
sam
alila
zbog
moje
uobiajene
sumnjiavosti koja je uvek izbijala na povrinu kada sam
to najmanje oekivala. Nije da ja nisam poverovala u
njihov udni cilj i njegovu prektinu svrhu uvezisa drugim
svetovima. Vie sam teila da sve objasnim, integriem,
uklopim u svet svakodnevice i zdravog razuma moda
ne u potpunosti ali svakako toliko da se slae sa onim
to je meni bilo normalno i poznato.
arobnjaci su se, bez sumnje, trudili da me
pripreme da prisustvujem njihovom definitivnom
odlasku; injenica da e oni jednoga dana nestati bila
je neto ega sam ja delimino bila svesna. Ali nita
nije moglo da me pripremi za gnev i oaj koji je
usledio. Utonula sam u bunar tuge iz koga sam znala
da neu nikada izai. To je bilo neto sa ime sam
morala sama da se nosim.
Plaei se da u se prepustiti jo veem oaju ako
ostanem i trenutak due u lealjci, ustala sam i
spremila sebi doruak. Tanije, podgrejala sam ostatke
veere: tortilje, pirina i pasulj. Tako je izgledao moj
standardni jelovnik tokom poslednjih sedam dana, osim
to bih za mak dodala konzervu norvekih sardina.
Njih sam pronala u bakalnici, u najbliem gradiu.
Kupila sam sve konzerve koje su imali. Pasulj je, takode,
bio iz konzerve.Oprala sam sudove i obrisala pod.
Potom sam, sa metlom u raci, ila od sobe do sobe,
traei jo prljavtine, neku zaboravljenu pauinu u
nekom uglu. Od prvog dana nisam nita drago radila
osim pranja podova, prozora, zidova, ienja dvorita i
hodnika. ienje i spremanje je uvek uspevalo da mi
skrene misli sa tekuih problema, uvek mi je prualo
utehu. Ali ne i ovoga puta. Bez obzira koliko energije
sam ulagala u svoj rad, nisam mogla da umanjim bol i
oaj kojim sam bila ispunjena.
um lia me prekide u ienju. Izala sam napolje
da pogledam. Jak vetar je duvao huei kroz granje.
Zapanjila me je njegova silina. Krenula sam da
zatvorim prozore kada vetar naglo prestade. Duboka
melanholija se spusti na dvortte, na bunje i drvee,
na cvee i leje sa
272

BITIUSANJANJU

povrem. akje i jarko ljubiasta puzavica na zidu

dvorita doprinosila tunoj atmosferi koja je zavladala.
Dola sam do fontane u panskom kolonijalnom
stilu, sagraenoj na sredinidvorita ikleknula na belu
kamenu ivicu. Odsutno samkupila lie i cvetove koji su
plutali po povrini vode. Nagla sam se nad vodu, traei
svoj lik na njenoj glatkoj povrini. Pored mog lika,
ugledah vrlo lepo, isto lice otrih crta. Bila je to
Florinda.
Zaprepaeno sam zurila u njen lik na vodenoj
povrini, hipnotisana njenim velikim, tamnim, sjajnim
oima koje su bile jak kontrast njenoj sedoj, upletenoj
kosi. Ona se lagano nasmei. Ja joj uzvratih osrneh.
"Nisam te ula da dolazi," proaputah, plaei se
da e njen lik nestati, plaei se da je ona samo san.
Ona mi spusti ruku na rame i sede pored mene na
kamenu ivicu fontane. "Ostau sa tobom samo
trenutak," ree ona. "ali, doi u opet, kasnije."
Ja se okretoh prema njoj i izlih sav svoj bes i oaj
koji se u meni skupio.
Florinda je zurila u mene, sluajui. Na licu joj se
videla neizmerna tuga. Iznenada se u njenim oima
pojavie suze; suze koje su nestale brzo kao to su se
i pojavile.
"Gde je Isidoro Baltazar?" upitah je.
Okrenuh lice na drugu stranu i prepustih se dugo
potiskivanom plau. Nisam plakala iz samosaaljenja
ili tuge ve zbog dubokog oseaja poraza, krivice i
gubitka koji me je guio. Florinda me je, svakako,
ranije upozoravala na takva oseanja.
"Suze su bez znaaja za arobnjake," ree ona
svojim dubokim, hrapavim glasom. "Kada si se
pridruila svetu arobnjaka objanjeno ti je da su putevi
sudbine, ma kakvi bili, samo izazovi sa kojima arobnjak
mora da se suoi bez ozlojeenosti ili samosaaljenja."
Ona
napravi
krau
pauzu
azatim,
na
njenuobiajenistrogi nain, ponoviono to mi je ranije
ispriala. "Isidoro Baltazar vie nije ovek ve nagal.
On je moda pratio starog nagala, u kom sluaju se
nikada nee vratiti. Ali moda i nije."
"Ali zato je..." glas me izdade pre nego to sam
uspela da zavrim pitanje.
273

Fiorinda Doner

"U ovom trenutku to stvarno ne znam," ree Florinda,

podigavi ruku da sprei moju upadicu. "To je tvoj izazov da
se uzdigne iznad ovoga. A izazovi se, kao to zna, ne
podcenjuju niti se o njima raspravlja. Izazovi se doekuju
aktivnou. arobnjaci se suoavaju sa svojim izazovima
uspeno ili neuspeno. Nije uopte vano kakav je rezultat,
sve dok su u kontroli.""Kako oekuje od mene da budem u
kontroli kada me tuga ubija? Isidoro Baltazar je zauvek
otiao," rekoh Ijutito, iznervirana prozainou njenih
oseaja i stavova.
"Zato ne poslua moj savet i ponaa se besprekorno,
bez obzira na svoja oseanja," ree ona strogo. Narav joj je
bila ustra kao i njen blistavi osmeh."Kako mogu to da
uradim? Znam da je igra zavrena ako nagal ode."
"Ne treba ti nagal da bi bila besprekorna arobnica,"
primeti ona. "Tvoja besprekornost treba da te vodi do njega
ak iako on nije vie u ovom svetu. iveti besprekorno u
tvojim uslovima, to je tvoj izazov. Da li e videti Isidoro
Baltazara sutra ili za godinu dana ili na kraju svog ivota,
treba da ti bude svejedno."
Florinda mi okrenu lea. Dugo je utala a kada se
ponovo okrenula, lice joj je bilo smireno i neobino prazno,
kao da je ulagala veliki napor da kontrolie svoje emocije.
Bilo je neeg tako tunog u njenim oima da sam
zaboravila na sopstvenu patnju.
"Ispriau ti jednu priu, mlada eno," rece ona,
neobino grubim tonom, kao da je njen glas trebalo da
poniti tugu u njenim oima. "Ja nisam otila sa nagalom
Marianom Aurelianom i njegovom grupom. Niti je Zuleika
otila. Zna lizato?"
Otupela od predoseanja i straha, gledala sam je
otvorenih usta. "Ne, Florinda. Ne znam," jedva sam uspela
da procedim.
"Mi smo ostale ovde zato to ne pripadamo toj grupi
arobnjaka," ree ona, sada blaim i tiim glasom.
"Pripadamo ali i ne pripadamo. Naa oseanja su uz jednog
drugog nagala, nagala Huliana, naeg uitelja. Nagal
Mariano Aureliano je na drug a nagal Isidoro Baltazar je
na uenik.
"I mi smo ostavljene kao i ti. Ti, zato to nisi bila
spremna da ide sa njima; mi, zato to nam treba vie
energije da napravimo vei skok i moda se pridruimo
drugoj gmpi ratnika. Grupi nagala Huliana.""Mogla sam da
osetim kako se Florindina tuga i usamljenost gomilaju oko
mene, kao tanka magla. Jedva sam se usuivala i da diem,
dok nije zavrila svoju priu.
274

BITIUSANJATUU

Dugo je govorila o njenom uitelju, nagalu Hulianu,

uvenom po mnogim stvarima. Njen opis nagala Huliana je
bio saet ali plastian, tako da sam mogla sebi jasno da ga
predoim: najfascinantnije bie koje je ikada ivelo. Duhovit,
otrouman, mudar, vispren, nepopravljivi aljivdija. Odlian
pripoveda, arobnjak koji je rukovao percepcijom kao to
dobar pekar barata testom, pravei od nje bilo koji oblik ili
formu a nikada ne gubei kontrolu nad njom. Biti sa
nagalom Hulianom, uveravala me je Florinda, bilo je
nezaboravno Lskustvo. Priznala mi je da ga voli toliko da se
to ne moe opisati reima, niti osecanjima. A takoe i
Zuleika.
Florinda je dugo utala, pogleda uperenog u daleke
planine, kao da je crpla snagu iz tih vrhova otrih ivica. Kada
je opet progovorila glas joj je bio jedva ujan apat. "Svet
arobnjaka je svet samoe ali ljubav je u njemu zauvek kao
to je i moja ljubav prema nagalu Hulianu. U svetu
arobnjaka se krecemo. sami, odgovarajui jedino za svoja
dela, svoja oseanja i svoju besprekornost." Ona klimnu,
kao da eli da naglasi svoje rei. "Ja vie nemam nikakva
oseanja. Sva oseanja koja sam imala, otila su sa
nagalom Hulianom. Sve to mi je ostalo je oseanje
dunosti, volja i svrha.
"Moda smo ti i ja u istom sosu." To je rekla tako
neupadljivo da nisam odmah shvatila ta je rekla.
Pogledala sam je i, kao i uvek, bila opinjena njenom
izuzetnom lepotom i mladolikou koje vreme nije
dotaklo.
"Nismo, Florinda." rekoh najzad. "Ti si imala nagala
Isidoro Baltazara i mene i sve ostale uenike za koje sam
ula. Ja nemam nita. Nemam ak ni svoj stari svet." U
meni nije bilo samosaaljenja, samo porazno saznanje da je
moj ivot, onakav kakav je do tada bio, zavren. "Nagal
Isidoro Baltazar je moj, po zakonu moje moi. Posluno u
ekati jo neko vreme ali ako on vie nije u ovom sveru,
nisam ni ja. Znam ta treba da radim!" Moj glas se utia
kada sam primetila da me Florinda vie ne slua. Bila je
zaneta posmatranjem jedne male vrane koja nam je
prilazila, po ivici fontane.
To je Dionis," rekoh, zahvatajui u dep da izvadim
parie tortilje za njega. Nije bilo vie nijednog parenceta.
Digoh pogled prema kristalno istom nebu. Toliko sam bila
utopljena u svoju tugu da nisam primetila da je ve prolo
podne a to je bilo vreme kada je mala vrana obino
dolazila po svoju hranu.
275

Florinda Doner

"Malecka se prilino iznervirala." Florinda se

nasmeja vraninom uznemirenim graktanju, zatim ree,
gledajui me u oi, "Ti i ta vrana ste vrlo sline. Lako se
iznervirate i obe vrlo glasno reagujete."
Jedva sam se suzdrala da joj ne uzvratim da to isto
moe i za nju da se kae. Florinda se zakikota kao da
je bila svesna koliko sam se trudila da ne zaplaem.
Vrana je sletela na moj" prazan dlan i gledala me je
iskosa, svojim sjajnim oima, nalik na klikere. Rairila je
krila ali nije odletela; njeno crno perje se presijavalo na
suncu.
Smireno sam objasnila Florindi da je pritisak sveta
arobnjaka neizdriv.
"Gluposti!" odvrati ona, kao da se obraa
razmaenom detetu. "Vidi, uplaile smo Dionisa."
Gledala je hipnotisano vranu kako kmi iznad naih
glava a zatim usmeri opet svoju panju na mene.
Skrenula sam pogled mada nisam znala zato jer u
pogledu njenih tamnih, sjajnih oiju nije bilo nieg
neljubaznog. Bila je smirena i potpuno ravnoduna
kada j'e rekla, "Ako ne uspe da sustigne Isidoro
Baltazara, to bi znailo da ja i ostali arobnj'aci, svi koji
smo te uili, nismo uspeli da ostavimo utisak na tebe,
da nismo uspeli da ti pruimo izazov. To za nas nije
definitivan gubitak ali e sigurno biti konaan gubitak
za tebe." Videvi da se ja opet spremam da zaplaem,
ona me izazva, "Gde je rvoja besprekorna svrha? ta
se desilo sa svim onim stvarima koje si uz nas
nauila?"
"ta ako nikada ne sustignem Isidoro Baltazara?"
upitah, suznih oij*u.
"Moe li da nastavi da ivi u svetu arobnjaka ako
se ne potrudi da to sazna?" upita ona otrim glasom.
"Sada mi je potrebna Ijubaznost." promrmljah i
zamurih da bih spreila suze da teku. "Treba mi moja
majka. Kada bih samo mogla da odem do nj'e."
Iznenadila sam samu sebe svojom izjavom ali
zaista sam se tako oseala. Ne mogavi vie da zadrim
suze, ja zajecah.Florinda se nasmeja. Nije to bio
podrugljiv smeh; oseala se u njemu nota simpatije i
Ijubaznosti. "Ti si toliko daleko od svoj'e majke," ree
ona blago, zamiljenog pogleda, "da je nikada vie nee
pronai." Njen glas se utiao do apata dok je
objanjavala kako ivot arobnjaka podie neprolazne
barijere oko nas. "arobnjaci," podseti me ona, "ne
nalaze utehu u simpatiji drugih ili u samosaaljenju."
276

BITIUSANJATUU

"Ti misli da je sva moja

samosaaljenjem, zar ne, Florinda?"

patnja

izazvana

"Ne. Ne samo samosaaljenjem, nego takoe i

morbidnou."Ona me zagrli kao da sam malo dete.
"Zna, veina ena je prokleto morbidno," ree ona.
"Ti i ja spadamo u tu veinu."
Nisam tako mislila ali nisam oseala elju da joj
protivreim. Suvie sam bila srena u njenom zagrljaju.
Uprkos mom mranom raspoloenju morala sam da se
nasmeim. Florinda, kao i ostale ene u svetu
arobnjaka, nije imala sposobnost da ispolji materinska
oseanja. A ja, iako sam uvek volela da ljubim i grlim
ljude koji su rni dragi, nisam mogla da podnesem da
budem u neijem zagrljaju vie od nekoliko trenutaka.
Florindin zagrljaj nije bio tako topao i uteujui kao
zagrljaj' moje majke ali je to bilo najvie to sam
mogla da oekujem.
Tada ona ue u kuu.
Iznenada
se
probudih.
Neko
vreme
sam
jednostavno leala tu na zemlji, u podnoju fontane
pokuavajui da se prisetim neega to je Florinda
rekla pre nego to sam zaspala na suncu. Oigledno
sam spavala satima. Iako je nebo jo uvek bilo svetlo,
veernje senke su se ve prikradale dvoritu.
Htela sam da uem u kuu da traim Florindu kada
zauh neki nezemaljski smeh koj"i je odjekivao po
celomdvoritu; bio je to istionaj smeh koji sam ula
prethodne noi.
Oslukivala sam i ekala da se neto dogodi. Tiina
koja je vladala oko mene je bila uznemirujua. Nita
nije cvrkutalo; nita nije utalo; nita se nije mrdalo.
Pa ipak, u toj mrtvoj tiini sam oseala iza sebe
beumne korake, tihe kao senke.
Okrenuh se i ugledah osobu koja je sedela na
drvenoj klupi na drugom kraj'u dvorita, skoro potpuno
skrivena procvalom puzavicom. Bila mi je okrenuta
leima ali sam je odmah prepoznala."Zuleika?"
proaptah nesigurno, bojei se da bi je zvuk mog glasa
mogao oterati.
"Kako sam sretna to te ponovo vidim," ree ona i
pozva me da sednem pored nje.
Njen dubok glas ist, zvonak i otar kao pustinjski
vazduh, kao da nije dolazio od nje nego iz velike
daljine. 2elela sam da je zagrlim ali
277

Florinda Doner

sam znala da ne treba to da uinim. Zuleika nije volela

da je iko dodiruje te sam samo sela pored nje i rekla joj
da sam i ja srena to nju vidim. Na moje veliko
iznenaenje, ona uze moju ruku i obuhvati je svojom
malom, nenom akom. Njeno bledo, bakarno
ruiasto lice je bilo neobino prazno. Sva ivost je bila
skoncentrisana u njenim neverovatnim oima: ni crnim,
ni braon ve nekako izmeu te dve boje ali udnovato
istim. Dugo je zurila u mene.
"Kada si dola?" upitah.
"Evo, ba ovog trenutka," odgovori ona a na
usnama joj zaigra andeoski osmeh.
"Kako si dola? Da li je i Florinda dola sa tobom?"
"Ah, pa zna, ene arobnjaci dolaze i odlaze
neprimeene. Niko ne obraa panju na enu, pogotovo
ako je stara. S' druge strane, mlada i lepa ena ve
privlai svaiju panju. Zato bi ene arobnjaci uvek
trebalo da se preruavaju ako su lepe. Ako su
prosenog izgleda i neugledne, ne moraju nita da
brinu."
Zuleika me iznenada lagano potapa po ramenu i ja
se trgoh. Ona mi ponovo stisnu ruku da bi me
ohrabrila, uputi mi jedan smiren, ljubazan pogled i
ree, "Da bi se boravilo u svetu arobnjaka mora se
odlino sanjati." Ona skrenu pogled. Mesec je visio nad
udaljenim planinama, skoro pun. "Veina ljudi nema
mudrosti niti irinu duha za sanjanje. Oni ne mogu da
ne vide svet kao obian i dosadan. A zna li zato?"
upita ona, gledajui me prodorno. "Zato to je svet,
ako se ne bori da to izbegne, zaista obian i
dosadan. Veina ljudi je toliko zaokupljena samim
sobom da postaju idioti. Idioti nemaju elju da se bore
protiv obinosti i dosade."
Zuleika ustade sa klupe i obu sandale. Obmota svoju
maramu oko pasa da joj se duga suknja ne bi vukla po
zemlji i odeta do sredine dvorita. Znala sam ta e
da uradi pre nego to je i poela. Okretae se. Izvece
ples kojim e sakupiti kosmiku cnergiju. ene
arobnjaci vemju da pokretima svog tela mogu sakupiti
snagu potrebnu za sanjanje.
Jedva primetnim pokretom glave ona mi dade znak
da je pratim i imitiram njene pokrete. Klizila je po
tamno braon meksikim ploicama i braon ciglama
kojima je lino Isidoro Baltazarpoploao dvorite u
prastarom toltekom motivu, arobnjakom dizajnu to
je povezivao generacije arobnjaka kroz vekove, u
mreama tajni i predstavi moi
278

BITIUSANJAMJU

dizajnu u koji je uloio sebe isvu svoju snagu, oko njega i

u njemu, svom svojom voljom pretvorivi mit i san u
stvarnost.
Zuleika se kretala sa sigurnou i ivahnou mlade
igraice. Pokreti su bili jednostavni ali su zahtevali toliko
mnogo brzine, balansiranja i koncentracije da su me
iscipli. Neverovatnom brzinom i ivou, okretala se
oko sebe, udaljavajui se od mene. Na trenutak je
usporila meu senkama drveca da bi se uverila da je
pratim. Onda se uputila prema lunoj kapiji u zidu koji
okruuje dvorite iza kue. Na trenutak je zastala kod
dva limunova drveta pored zida, ona dva drveta koja
stoje kao uvari sa obe strane staze to vodi kroz
estar, do male kue.
Uplaivi se da u je izgubiti iz vida, pojurila sam
uskom, mranom stazicom. Zatim sam pola za njom u
kuu, sve do zadnje sobe, gorei od radoznalosti.
Umesto da upali svetlo, ona dohvati petrolejsku lampu
koja je visila okaena o gredu i upali je. Lampa je
bacala lelujavu svetlost svuda oko nas ali su okovi
sobe ostali u senci. Kleknuvi ispred jedinog komada
nametaja u sobi, drvenog sanduka ispod prozora, ona
izvue iz njega prostirku i ebe.
"Lezi tu, na stomak," ree ona blago, rairivi
prostirku na poploani pod.
Ja duboko uzdahnuh i prepustih se prijatnom
oseaju bespomonosti dok sam leala na prostirci,
licem prema dole. Oseanje spokoja i zadovoljstva mi
se irilo kroz celo telo. Osetih njene ruke na leima;
nije me masirala ve lagano lupkala po leima.
Iako sam mnogo puta bila u maloj kui, jo uvek
nisam znala koliko prostorija ima ni kako su
nametene. Florinda mi je jednom rekla da je ta kua
centar njihove avanture. To je bilo mesto, rekla je, na
kome su stari nagal i njegovi arobnjaci pleli svoju
maginu mreu. Kao pauina, nevidljiva i elastina, ona
ih je drala dok su se bacali u nepoznato, u tamu i u
svetlo, kako to arobnjaci rutinski ine.
Rekla je, takoe, da je ta kua simbol. arobnjaci
iz njene grupe ne moraju da budu prisutni u toj kui,
ak ni u njenoj blizini, kada se kroz sanjanje bacaju u
nepoznato. Kuda god ili, oni nose u svojim srcima
oseaj, raspoloenje kue. Taj oseaj i to raspoloenje,
u kom god obliku bili' za svakoga pojedinano, davali
su im snagu da se udesno i sa oduevljenjem
suoavaju sa svetom svakodnevice.
Zuleikin jai udarac po mojim leima me prenu iz
razmiljanja. "Okreni se na lea," naredi.
279

Florinda Doner

Tako i uinih.Kada se sagnula, lice joj je zrailo

odlunou i energijom. "Mitovi su snovi izuzetnih
sanjaa," ree ona. "Treba ti ogromna hrabrost i
koncentracija da bi ih sauvala. A iznad svega, treba ti
bujna mata. Ti ivi jedan mit, mit koji ti je dat na
uvanje."
Govorila je skoro sveanim glasom. "Ne moe primiti
ovaj mit ako nisi besprekorna. Inae e se mit,
jednostavno, udaljiti od tebe."
Zinuh da kaem da sam sve razumela, ali me
zaustavi hladnoa u njenim oima. Videla sam u njima
da ona nije dola da vodi sa mnom dijalog.
Stalno prisutan zvuk granja koje su strugale o zid
napolju, se utia i pretvori u pulsiranje vazduha, ritmian
zvuk koji sam vie oseala nego ula. Bila sam na ivici
sna kada Zuleika ree da bi trebalo da sledim uputstva
iz mog sna koji se stalno ponavljao.
"Otkud ti zna da sam ja stalno sanjala taj san?"
upitah uznemirena, pokuavajui da ustanem.
"Zar si zaboravila da mi svi delimo snove?" proapta
ona, gurajui me natrag na prostirku. "Ja sam ta koja
ti donosi snove."
To je bio samo san, Zuleika." Glas mi je drhtao jer
sam bila obuzeta oajnom eljom da zaplaem. Znala
sam da to nije bio samo san ali sam elela da ujem la
od nje. Tresui glavom, ona me pogleda u oi. "Ne. To
nije bio samo san," ree tihim glasom. "Bio je to
arobnjaki san, vizija."
"ta treba da radim?"
"Zar ti san nije rekao ta da radi?" upita ona,
izazivaki. "Zar ti Florinda nije rekla?" Posmatrala me je
sa nedokuivim izrazom na licu. Zatim mi uputi stidljiv,
detinjast osmeh. "Mora da shvati da ne moe da juri
za Isidoro Baltazarom. On nije vie na ovom svetu. Ne
postoji nita to bi ti jo mogla da mu prui ili da
uini za njega. Za nagala ne moe biti vezana kao
linost ve samo kao mitsko bie." Glas joj je bio blag ali
pun autoriteta kada je ponovila da ja ivim mit. "Svet
arobnjaka je mitski svet, odvojen od sveta
svakodnevice misterioznom barijerom, sainjenom od
snova i poverenja."
"Nagal moe da povede svoje kolege sanjae u
drage svetove u kojima je mogu ivot a iz kojih moe
da prizove pticu slobode ali to samo ako ga oni
podravaju i pmaju mu potpora." Njene rei se
izgubie u senkama po uglovima sobe, kada je dodala
da je podrka koja je trebala Isidoro Baltazaru bila
sanjaka energija a ne ovozemaljska, obina oseanja i
ponaanja.
280

BITlUSAHJANJU

Posle due utnje, ona ree, "Videla si kako i stari

nagal i Isidoro Baltazar samim svojim prisustvom utiu
na svakoga ko se nae u njihovom drutvu, bio to
njihov kolega arobnjak ili samo sluajni prolaznik,
tako to ih uine svesnim da je svet misterija gde se
nita ne moe uzimati zdravo za gotovo, ni pod kojim
uslovima."
Klimnuh potvrdno glavom.
Dugo vremena nisam mogla da razumem kako nagali
mogu, samim svojim prisustvom, da uine tako neto.
Posle paljivog posmatranja, uporeivanja, razmene
miljenja sa drugima i beskrajne introspekcije,
zakljuila sam da je njihov uticaj proisticao iz njihovog
odricanja brige o svetu svakodnevice. I u naem,
obinom svetu imamo primere ljudi i ena koji su
ostavili brige o svakodnevnim stvarima za sobom. Njih
nazivamo misticima, svecima, religioznim ljudima. Ali
nagali nisu ni mistici ni sveci a svakako nisu religiozni
ljudi. Nagali su svetovni ljudi, bez traga brige o
svetovnim problemima.
Na nivou podsvesnog ova kontradiktornost ima
ogroman efekat na svakoga ko se nae u njihovoj blizini.
Umovi ljudi koji se nadu u drutvu nagala ne mogu da
shvate ta na njih utie a ipak osecaju sudaru svojim
telima kao nekakvu udnu zebnju, poriv da se otrgnu
ili kao oseaj neprilagoenosti, kao da se neto
transcedentalno deava negde drugde a oni ne mogu
dotle da dopru.
Ali uroena sposobnost nagala da utiu na druge ne
zavisi samo od njihovog odsustva brige o svetovnim
stvarima ili od snage njihovih linosti, ve i od snage
njihovog
besprekornog
ponaanja.
Nagali
su
besprekorni u svojim oseanjima i u svom delanju, bez
obzira na zasede u ovome ili onome svetu na koje
nailaze na svojoj beskrajnoj stazi. Nagali nemaju
propisani ablon pravila i odredbi koje moraju da
potuju da bi njihovo ponaanje bilo besprekorno.
Takva pravila ne postoje. Oni koriste svoju matu za
usvajanje ili prilagodavanje bilo emu to njihovo
delanje ini fluidnim.
Nagali, za razliku od prosenih ljudi, za svoja dela
ne trae odobravanje, potovanje, pohvale niti bilo
kakvu vrstu priznanja od bilo koga, ukljuujui tu i
njihove kolege arobnjake. Sve to oni trae je
sopstveni oseaj besprekornosti, nevinosti, integriteta.
To je ono to draenje sa nagalom ini privlanim.
ovek postaje zavistan od njegove slobode, kao od
droge. Za nagala, svet je uvek potpuno nov. U
njegovom drutvu ovek poinje da posmatra svet kao
281

florinda Doner

da ga ranije nikada nije video. "To je zato to su nagali

razbili ogledalo samorefleksije," ree Zuleika, kao da
j'epratila tok mojih misli. "Nagali su sposobni da sebe vide u
ogledalu magle, u kome se ogleda samo nepoznato. To je
ogledalo koje vie ne reflektuje nau normalnu ljudskost,
izraenu ponavljanjem, nego otkriva lice beskraj'a.
"arobnjaci veruju da kada se lice samorefleksije i lice
beskraja spoje, tada je nagal potpuno spreman da probije
granice stvarnosti i da nestane kao da nije stvoren od vrste
materije. Isidoro Baltazar je ve dugo bio spreman za to."
"Ali ne moe tek tako da me ostavi ovde!" uzviknuh. "To
ne bi bilo pravedno."
"Vrlo je glupo razmiljati na nivou pravednog i
nepravednog," ree Zuleika. "U svetu arobnjaka postoji
samo snaga. Zar te nismo svi mi tome uili?"
"Mnogo toga sam nauila," rekoh, turobnim glasom. "Ali
nita od toga mi u ovom trenutku ne vredi."
"U ovom trenutku ti to najvis.e vredi," opovrgnu me
ona. "Ako si nauila makar j'ednu stvar, to je da arobnjaci u
svojim najbeznadenijim trenucima skupe snagu da
nastave. Ratnik se ne preputa oaju."
"Nita od onoga to sam nauila i iskusila mi ne moe
pomoi da umanjim svoju tugu i oaj'," rekoh tiho. "Pokuala
sam ak i duhovnim napevima, bajalicama koje sam nauila
od svoje dadilje. Florinda mi se smejala. Ona misli da sam
idiot."
"Florinda je u pravu," ree Zuleika. "Na magini svet
nema nikakve veze sa bajalicama i napevima, sa ritualima i
bizarnim ponaanjem. U na magini svet, koj'i je san, se
ulazi skoncentrisanom eljom onih koji u njemu uestvuj'u.
On se upornom voljom arobnjaka odrava netaknutim u
svakom trenutku. Isto kao to se i svet svakodnevice dri na
okupu upornom voljom svih u njemu."
Ona naglo uuta. Izgledalo je kao da je uhvatila sebe
usred misli koju nije htela da izgovori. Zatim se nasmei.
Odmahnuvi bespomono, nehajno rukom ,ona ree, "Da
bi sanjala na san mora biti mrtva."
"Da li to znai da treba da padnem mrrva, odmah,
ovde?" upitah, glasom kojije postajao grub. "Tizna da
samja na to spremna u svakom trenutku."
282

BITIUSAriJAttJU

Zuleikino lice se ozari. Smejala se kao da sam joj ispriala

izuzetno smean vic. Videvi da sam ja ozbiljna koliko to
samo mogu biti, ona pouri da mi razjasni, "Ne, ne. Umreti
znaiodrei se svih svojih poseda, odbaciti sve to ima,
sve to jesi."
"To za mene nije nita novo," rekoh. "To sam uinila onog
trenutka kada sam pristupila vaem svetu."
"Oigledno nisi. Inae ne bi bila tako skrhana. Da si umrla
na nain na koji to arobnjatvo zahteva, ne bi sada oseala
patnju."
"Nego ta bih oseala?"
"Dunost! Svrhu!"
"Moja patnja nema nikakve veze sa mojim oseajem
dunosti," povikah. "To je neto odvojeno, nezavisno. Ziva
sam i oseam tugu i ljubav. Kako mogu to da
izbegnem?"
"I ne treba da izbegne," objasni Zuleika, "ve da
prevazide. Ako ratnici nita ne poseduju, nita ni ne
oseaju."
"Pa kakav je to prazan svet?" upitah, drsko.
"Prazan je svet preputanja, jer preputanje iskljuuje
sve, osim preputanja." Ona me nestrpljivo pogleda, kao da
je oekivala da kaem da se slaem sa njenom tvrdnjom.
"Stoga je to nestabilan svet. Dosadan, pun ponavljanja. Za
arobnjake, protivotrov za preputanje je umiranje. A oni
se ne bave samo razmiljanjem o tome, oni to
urade."Hladni trnci mi prostrujae kimom. Progutah
knedlu i ne rekoh nita. Gledala sam predivan mesec koji je
sijao kroz prozor. "Zuleika, ja zaista ne razumem to to
govori."
"Razume ti mene odlino," ree ona. "Tvoj san je
poeo kada si menesrela. Sadajevremezajojedansan.
Aliovogaputasanjaj mrtva. Tvoja greka je bila to si
sanjala iva."
"ta to znai?" upitah, uznemireno. "Nemoj me muiti
zagonetkama. Ti si mi, lino, rekla da se samo muki
arobnjaci meusobno izluduju zagonetkama. Ti sada to
isto ini meni."
Zuleikin smeh je odjeknu od zida do zida. utao je kao
suvo lie na vetra. "Sanjati iv znai gajiti nadu. Znai da se
dri za svoj san, po svaku cenu. Sanjati mrtav znai da
sanja bez nade. Sanja ne drei se za svoj san."
Ne usuujui se da progovorim, samo sam klimnula.
Florinda mi je priala da je sloboda potpuno odsustvo
brige o sebi, odsustvo brige koje se postie kada se
oslobodi ogromna koliina
283

Florinda Doner

energije koja je zarobljena u nama. Ona je rekla da se

ta energija oslobaa jedino onda kada smo u stanju da
obuzdamo previsoko miljenje koje imamo o sebi, o
svojoj vanosti. Vanost koju oseamo ne sme biti
unitena ili ismejana.
Zuleikin glas je bio jasan ali je zvuao kao da dolazi iz
velike daljine kada je dodala, "Cena slobode je vrlo
visoka. Sloboda se moe dostii iskljuivo sanjanjem
bez nade, spremnou da se izgubi sve, ak i san."
"Sanjati bez nade, boriti se bez cilja je za neke od
nas jedini nain da sustignu pticu slobode."
284

GRIFON
EDICIJA OKULTriE I EPSKE
FAMTASTIKE
Tolkin: SILMARILION
Iz pera najitanijeg pisca epske fantastike, autora uvenog
Gospodara Prstenova, i zaetnika vrlo popularnog podanra u svetu
knj'ievne fantastike.stie nam Silmarilion predistorija Srednje Zemlje,
prepuna lirskih mitova o postanku sveta, bogovima i heroj'ima, na koju
se hronoloki nastavlja saga ispriana u Gospodaru Prstenova.
Obinv 500 str.

Meke korice

Tolkin: GOSPODAR PRSTENOVA13

uvena trilogija, kultno delo zaetnika anra epske fantastike,
prodato u svetu u 60 miliona primeraka
Obirrv 500 str.

Meke korice

Taia Abelan PRELAZAK AROBNJAKA

Taia Abelar je jo jedna uenica Don Huana koja pie o svom
egrtovanju kod legendarnog arobnjaka. Taia je inicirana u isti krug
arobnjaka kao i Kasteneda, a u njenom romanu se pojavljuje i
Florinda Doner.
Cilj grupe od 16 arobnjaka je razbijanje i prevazilaenje ulnih
ogranienja
koja nas dre zarobljenim unutar granica svakodnevnog sveta i
spreavaju da
ulazimo u druge svetove, na drugim frekvencijama percepcije. Prelaskom
tih bari
jera arobnjaci skau u nepojmljivo i takav skok nazivaju "prelazak
carobnjaka"...
Obim: 300 str.
Meke korice
Gustav Mejrink: ANEO SA ZAPADNOG PROZORA (II izdanje)
Mejrink je pisac jevrejskog porekla s poetka veka. iveo je i radio u
Pragu, koji ga je nadahnuo za njegove slavne gotske okultne romane. Pisao
je u st ilu Edgara Alana Poa, H.P.Lavkrafta i ostalih velikana okultne
fantastike strave.
Roman je uzbudljiva epopeja o onostranim doivljajima Dona Dija i
Edvarda Kelija, engleskih alhemiara XVI veka, koji su u
komunikacijama sa andelima primili uveni jezik i sistem enohijanske
(andeoske) magije.
Reprintom ovog, moda najboljeg Mejrinkovogromana, zapoinjemo
objavljivanje njegovih izabranih dela.
Obirn: 350 str.

Meke korice