SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

INENJERSTVO ODRAVANJA
TEHNIKIH SISTEMA
Tema: Akumulatori i njihovo odravanje

Mentor:
Dr Zajim Smaji

Student:
eljko Miljevi 56S/2013

Akumulator je vrsta baterije, elektrohemijskog ureaja, koja je sposobna

da vri dvostruko pretvaranje (konverziju) energije. Mogue je pretvarati
elektrinu energiju u hemijsku, to se smatra punjenjem akumulatora, jer
se tada vri uveanje potencijalne energije akumulatora. Meutim, mogue
je vriti i pretvaranje hemijske energije u elektrinu, kao i kod svake
baterije, prikljuenjem elektrinog potroaa na krajeve akumulatora
(polove) kada akumulator proizvodi elektrinu energiju i predaje je
elektrinom kolu.
Najpoznatiji i najee prisutni u praksi su olovni i alkalni.
Akumulatori spadaju u sekundarne elektro-hemijske izvore (reverzibilne)
elektrine energije i mogu vie puta pretvarati hemijsku u elektrinu
energiju i obrnuto (mogu se puniti i prazniti).
Za razliku od akumulatora baterija spada u takozvane primarne izvore
elektrine energije jer pretvara hemijsku energiju u elektrinu i ne moe se
puniti (proces nije reverzibilan)

Koji akumulator kupiti

Kupujete li akumulator, prva stvar na koju treba da obratite panju je
kapacitet elije. Dakle, osim napona na koji (naravno) treba paziti (iako je
danas 12V uobiajeno, pa se to ni ne spominje), znaan je i kapacitet. Radi
se u stvari o tome koliko struje moe stvarati neki akumulator, odnosno
koliko dugo moemo odreenu jainu struje `izvlaiti` iz njega. Verovatno
ste vie puta uli i za amper-asove, ili ste na nekom akumulatoru videli
oznaku Ah, iza koje je stajao neki broj. Upravo to je oznaka kapaciteta, a
50 Ah u stvari znai kako (teoretski) taj akumulator moe davati struju
jaine 1A (amper) tokom 50 sati. Iako u teoriji akumulator od 50 Ah
moemo prazniti dva dana i dve noi dok njegov napon ne padne ispod
minimalnog, njegov stvarni kapacitet znatno zavisi od temperature. Tako
se pri minus 20 stepeni Celzijusa kapacitet uobiajenog automobilskog
akumulatora moe smanjiti i do 50 odsto.

Punjenje akumulatora
Ako alternator ne proizvodi dovoljno elektrine struje za punjenje
akumulatora, onda akumulator morate dopuniti pomou punjaa. Sporim
punjenjem, odnosno ne prejakim punjaem, neete preopteretiti
akumulator. Takvo punjenje traje vie od 10 sati. Pre nego to ukljuite
akumulator na punja, pregledajte nivo elektrolita (kiseline) i ako je
potrebno, sipajte destilovanu vodu. U toku punjenja morate odviti epove
na elijama, da bi eksplozivni plinovi koji nastaju pri punjenju mogli
izlaziti iz akumulatora. Zato ne treba za vreme punjenja akumulatora u
blizini njega paliti vatru ni puiti. Otprilike posle deset sati iskljuite
punja i to jo pre nego to skinete abice s prikljuaka akumulatora. Tako
ete spreiti kratak spoj. Noviji punjai sami se iskljuuju.

Odravanje
Akumulator se sastoji od elija u kojima se nalaze elektrode uronjene u
elektrolitiku tenost. Elektrolit, to jest, rastvor iste sumporne kiseline i
destilovane vode omoguava hemijsku reakciju pri kojoj nastaje
elektrina energija. Pravilnim odravanjem akumulatoru se moe znatno
produiti ivotni vek ako se pridravate sledeih pravila:
- elektrolit treba da bude iznad olovnih ploa najmanje od 1 do 1,5 cm,
- u sluaju smanjenja nivoa tenosti, dolivati iskljuivo destilovanu vodu,
-pri radu s elektrolitom biti izuzetno paljiv, jer moe da nagrize odeu ili
kou
- napon ne sme da opadne ispod normalnog nivoa,
- spojevi treba da budu uvek vrsto fiksirani i premazani sredstvom protiv
korozije,

- ukoliko postoje problemi sa startovanjem motora, treba saekati da se

akumulator malo `odmori`, pre sljedeeg pokuaja, poto se u ovakvim
situacijama najlake isprazni,
-izbegavati njegovo uvanje na niskim temperaturama, bez obzira to se
ne koristi.
Jedan od najbitinijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite
sami jeste redovno ienje akumulatora, sto je istovremeno jedan od
najlaksih poslova. Jasno je da se ienje akumulatora ovde ne
preporucuje iz estetskih razloga vec da bi se sprecio gubitak energije.
Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (ili prikljucak).
Ako bi ste ova dva pola premostili icom, izazvali bi ste kratak spoj i
varnienje.
Praina i prljavtina su provodnici elektrine struje, naroito kada su
vlane. One mogu da obrazuju skoro nevidljivi elektrini provodnik na
prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektrinu energiju. Ona moda
nee biti dovoljno jaka da proizvodi varnice, ali u svakom sluaju doi ce
do pranjenja.

Energija se takoe esto rasipa usled slabih kontakta na polovima

akumulatora. Nagomilavanje beliasto-zelene korozije koja se pojavljuje
na polovima i poklopcima nekih akumulatora rezultat je hemijske reakcije i
gasova koji izlaze iz unutranjosti akumulatora. Ova korozija predstavlja
odlian izolator koji se esto stvara izmeu kabla akumulatora i polova.
Iako kontakt na prvi pogled izgleda dobro, na njemu moe da bude
dovoljno korozije da sprei proticanje elektrine energije.

Pravilno odravanje akumulatora

Prvo i osnovno pravilo je da se u vozilo ugrauje akumulator koji je 100%
punog kapaciteta, jer kada se ugradi akumulator sa 70% kapaciteta, veoma
se teko (osim ako se automobil ne vozi due vreme autoputem bez
zastoja) dopunjava preko alternatora na 100% kapaciteta.
Pre montiranja akumulatora na njegovo mesto proveriti i po potrebi oistiti
kontakte klema na automobilima i polnih izvoda na akumulatoru.

Takoe, treba oistiti i prostor u kojem se smeta akumulator. Posle

montiranja akumulatora na predvieno mesto, privrivanja nosaa i
spajanja polnih izvoda akumulatora sa klemama od automobila
preporuljivo je da se spoj klema-polni izvod premae sa bezkiselinskom
masti za podmazivanje (vazelin). Na taj nain kontakti nee oksidirati i
provodnost e ostati nepromenjena.
Savet 1. Provera napona punjenja se vri na sledei nain: Na polove
izvoda akumulatora prikljui se voltmetar. Nakon tri minuta rada motora
pod "ler" gasom meri se napon punjenja. Ukoliko je napon iznad 14V
punjenje sa anlasera je u dobrom stanju. Posle izmerenog napona
ukljuuju se svi potroai na automobilu (svetla, ventilatori, muzika,
navigacija, klima, grejai...) i ponovo se proverava napon punjenja koji
mora biti iznad 14V. Ukoliko je napon punjenja nii od 14V to je prvi znak
da neto nije u redu i da ne dolazi do pravilnog dopunjavanja
akumulatora, to moe dovesti do trajnog oteenja akumulatora.

Ako je akumulator sa naponom niim od 12,60V u stanju mirovanja treba

izvriti dopunu istog. Na taj nain ete osveiti svoj akumulator i spreiti
da doe do sulfatizacije koji je najei uzronik otkaza akumulatora.
Ako posedujete otvoreni akumulator proveru moete i izvriti i pomou
bometra. Provera se vri na taj nain to se epovi uklone sa svojih mesta
i bometrom se izmeri gustina kiseline. Minimalna gustina elektrolita je
1,250 g/cm3, dok je optimalna gustina 1,280 g/cm3. Takoe se moe
proveriti nivo elektrolita i ako je ispod minimalnog (vide se mostovi,
ploe) treba doliti destilovanu vodu do oznake za maksimalni nivo
elektrolita.
Savet 2. Prilikom dopunjavanja akumulatora, gustina elektrolita se
poveava, a nivo elektrolita se podie, tako da dolivanje destilovane vode
treba vriti samo posle izvrene dopune akumulatora, meutim, ako je
gornji deo elije suv doliti destilovanu vodu samo do tog nivoa da
elektrolit pree preko elija i onda dopuniti akumulator. Posle dopune
akumulatora proveriti jo jednom nivo elektrolita.

ienje akumulatora
Jedna anketa sprovedena meu auto-mehaniarima pokazala je da
kablovi i polovi akumulatora spadaju meu najzanemarenije delove
automobila. Akumulator u automobilu se isti na sledei nain:
1.Obucite staro odelo. Sredstvo kojim ete istiti akumulator treba da
sadri jaku kiselinu. Pazite da vam ne dodirne kou, a ako se to desi,
odmah to mesto operite vodom. Upozorenje nemojte puiti niti
zapoinjati ovaj posao u blizini otvorenogplamena. Akumulatori mogu da
budu veoma eksplozivni.
2. Ako na poklopcu akumulatora imate epove, prekrijte rupice
samolepljivom trakom da sredstvo za ienje ne bi ulo u akumulator i
neutralizovalo kiselinu u akumulatoru.
Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulator
kojima odravanje nije potrebno i koji nemaju epove.

3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Ovo se na vecini tipova

akumulatora radi tako sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Ali ako
kablovi na vaem akumulatoru imaju oprune kleme, pritisnite abice
kletima da bi ste ih oslobodili. Izvlakaem za kleme skinite prvo klemu
sa kabla prikljuenog za masu. Upozorenje na veini automobila to je
negativan pol. Ako se prvo iskljui kabl prikljuen za pozitivan pol,
moete sluajno da dodirnete kljuem ili kletima karoseriju ili neki drugi
deo automobila i da izazovete varnienje. Usled protoka jake struje,
akumulator moe da eksplodira, da vam opee ruku ili da upropasti klju.
Stoga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridravajte uputstava.
Zbog velikog korozivnog dejstva kiseline u akumulatoru, navrtke na
klemama kablova mogu da budu toliko oteene da ih je praktino
nemogue skinuti.

4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora, oistite polove i kleme od

korozije pomou odgovarajueg pribora, ianom etkom ili elicnom
vunom. Metalni delovi moraju da budu uglaani kako bi obezbedili dobar
elektrini kontakt. Kleme sa unutranje strane mogu se oistiti papirom za
glaanje ili paljivo ostrugati perorezom. Dobro je imati poseban pribor
za ienje polova i klema akumulatora. Ovaj pribor moze se kupiti u
garnituri sa izvlakaem za kleme i kletima za akumulator.
5. Pomeajte 1/2 olje sode bikarbone i pola litra vode, sipajte rastvor
preko poklopca akumulatora i saekajte dok ne proe itanje i penuanje.
Oistite poklopac akumulatora obinom ianom etkom da bi ste skinuli
prljavtinu, masnou i koroziju; dobro isperite akumulator vodom i
obriite ga krpom.
6. Vratite kleme kablova na odgovarajuce polove tako sto cete prvo vratiti
kabl koji nije prikljucen za masu - suprotno redosledu po kojem ste
iskljucivali kablove - a zatim kabl koji je prikljucen za masu, tj. za ram ili
motor automobila. Proverite da li kleme dobro prijanjaju na polove.