VENECUELA

SOCIJALIZAM 21.VIJEKA

Ukratko o Venecueli
Venecuela, ili zvanino Bolivarska Republika Venecuela] (p. Repblica Bolivariana de
Venezuela) je drava koja se nalazi u severnom delu June Amerike.
Glavni grad: Karakas
Valuta: Venecuelanski bolivar fuerte
Populacija: 30,41 milion (2013.) prema podacima SB
Himna: Himna Venecuele
Predsjednik: Nikolas Maduro
GDP Per Capita: $ 17 900(podatak iz 2014)

Stanovnitvo

Venecuela ima 30 miliona stanovnika. Godinji rast stanovnitva je 1,4% (2005). Natalitet je
18,91, a mortalitet 4,90 (na 1000 stanovnika, 2005). Svaka ena proseno raa 2,51 dece
(2000), a smrtnost novoroenadi je 2,617% (2000).
Meu stanovnitvom 67% su mestici, 21% evropljani (panci, Italijani, Portugalci, Nemci i drugi),
10% afrikanci i 2% indijanci. Indijanci su podeljeni na mnoga plemena, a danas ive uglavnom u
praumama i na delti Orinoka.
Veina stanovnitva (85%) ivi u gradovima na severu zemlje. U oblasti juno od Orinoka ivi
samo 5% stanovnitva, iako ovo podruje predstavlja skoro polovinu venecuelanske teritorije.
Glavni grad Karakas je ujedno najvei grad Venecuele.
Geografski poloaj
Venecuela, ili zvanino Bolivarska Republika Venecuela[ (p. Repblica Bolivariana de
Venezuela) je drava koja se nalazi u severnom delu June Amerike ]. Smetena je
izmeu Kolumbije na zapadu, Brazila na jugu i Gvajane na istoku, dok na severu izlazi na
obale Karipskog mora i Atlantskog okeana na severoistoku. Ukupna duina obale je oko 2.800
km. Uz severoistonu i severnu obalu Venecuele nalaze se ostrvske drave Trinidad i
Tobago, Grenada, Kurasao i Aruba. Sa povrinom od 916.445 km nalazi se na 6. mestu meu
junoamerikim i na 33. mestu meu svetskim dravama i teritorijama.
Geografijom Venecuele dominiraju visoki Andi na zapadu, basen Amazona na jugu i Orinoka u
centralnom i junom delu delu zemlje, prostrani ljanosi i karipska obala. Biodiverzitet koji varira
od tropskih kinih uma na jugu do primorske tropske vegetacije na severu, i od visokoplaninskih
uma na zapadu, preko visokotravnih savana u centralnom delu do movara u delti Orinoka na
istoku svrstava Venecuelu u zemlje sa najraznovrsnijim biolokom slikom na svetu. Najvii

vodopad na svetu sa visinom od 979 metara Aneoski vodopad jedan je od brojnih simbola ove
zemlje.

Administrativna podjela
U politikom smislu Venecuela je savezna republika sa predsednikom kao vrhovnim poglavarom
na elu. ine je 23 savezne drave,distrikt Karakas i zavisne ostrvske teritorije uz
obalu. Venecuela ima viedecenijski teritorijalni spor sa Gvajanom oko teritorije od oko 159.000
km zapadno od rekeEsekibo (teritorija Gvajana Esekiba ili Zona en Reclamacin) koju
Venecuela smatra zakonitim delom svoje teritorije.
1. Amazonas
2. Anzoategi
3. Apure
4. Aragva
5. Barinas
6. Bolivar
7. Karabobo
8. Kohedes
9. Delta Amakuro
10. Falkon
11. Gvariko
12. Lara
13. Merida
14. Miranda
15. Monagas
16. Nueva Esparta

17. Portugesa
18. Sukre
19. Taira
20. Truhiljo
21. Jarakuj
22. Vargas
23. Zulija
24. Federalna teritorija Venecuele

Federalni grad Venecuele

Ekonomija u Venecueli
Ekonomija je prije svega zasnovana na proizvodnji izvozu nafte

Prema podacima iz godinjaka CIA, Venecuela je druga u svetu po zalihama nafte

Venecuela dnevno proizvodi oko tri miliona barela nafte
OPEC je 2011. godine potvrdio da ona ima najvee svetske rezerve nafte koje iznose 296,5 milijardi barela
Venecuela takodje ima bogate resurse zlata,nikla,dijamanata,boksita..

Najvei problemi ekonomije su zavisnost o cijenama nafte na svjetskom trit ivisoka inflacija.
Inflacija:56.2%. Nezaposlenost: 7.9%.
Najvaniji trgovinski partneri: SAD, Kina,Rusija, Kolumbija, Kuba, Holandski Antili, Indija, Brazil.

Ugo Cavez
Ugo Rafael aves Frijas, kako glasi njegovo puno ime i prezime, roen je 28. jula 1954. godine.
Porijeklom iz siromasne radnicke porodice
Zavrsio vojnu akademiju u Karakasu

Za politiku je intenzivno poeo da se zanima nakon to je dobio in kapetana 1982, a uzor mu je, kao i
veini mladih u Latinskoj Americi, bio Simon Bolivar.
Pokuao da izvri vojni pu 4. februara 1992. Nije uspio i zavrio je u vojnom zatvoru
Po izlasku iz zatvora osniva svoju stranku Pokret za petu republiku.
Kad se kandidovao za predsednika, iza njega su stale mnoge socijalistike, komunistike i otadbinske
stranke i sindikalne organizacije. Prvi put je postao predsednik Venecuele 6. decembra 1998. godine: sa
56,6% glasova.

Socijalizam i Cavezove reforme

Isprva se nije opredelio za socijalizam, ve za socijalnu pravdu, samostalnost Venecuele i oslobaanje od
amerikog uticaja. Obeao je narodu da e korist od nafte imati celokupno drutvo, a ne samo
transnacionalne kompanije koje je optuivao za korupciju.

U decembru 1999, gotovo 75 odsto graana izjasnilo se za ustavne promene kojima se uvodi
jednodomna narodna skuptina umesto kongresa, predsedniki mandat poveava na est
godina, a uticaj politikih stranaka, osim njegove koja je na vlasti, svodi na minimum.
Zapoeo je borbu protiv korupcije u administraciji, sudovima, kompanijama i krenuo u reforme
zdravstva i kolstva obezbeujui tako i najsiromanijima pravo na besplatno leenje i
kolovanje.

2001. usledila agrarna reforma za revitalizaciju zaputenog zemljita. Pod dravno

vlasnitvo stavljeno je oko pet miliona hektara zemlje i dato na korienje siromanim
ratarima i stoarima.
Dolazi u sukob sa srednjom i visom klasom sto je rezultiralo neuspjesnim drzavnim
udarom u aprilu 2012
aves je osigurao nova naftna trita. Poveanje prodaje Kini deo je plana prema kojem predsednik Ugo
aves eli da smanji zavisnost o najveem kupcu Americi.

Simbol ljevice u Latinskoj Americi

Svojim radikalnim preokretom, naputanjem neo-kapitalizma koji je u Latinskoj Americi
od osamdesetih bio dominantni model, podstakao ja novu politiku raspravu u tom delu
svijeta. I zaista, i druge zemlje u regionu dobile su leviarske predsednike.
Meutim, pored toga to je stanovnitvu Latinske Amerike doneo novi ekonomski sistem,
Ugo avez bio je i rodonaelnik njegovog novog zajednikog identiteta, tako to ga je
emocionalno ujedinio protiv hegemonijlne sile severnog potkontinenta. On je bio jedna
od pokretakih sila za stvaranje spoljnopolitikih saveza CELAC, ALBA i UNASUR kao
protivtee severu.

avezovo naslee
Isto tako treba gledati i na avezov uspeh u zemlji: tokom njegove vladavine, mnogi
stanovnici Venecuele uspeli su da se otrgnu iz krajnjeg siromatva. Ipak, polovina
stanovnitva jo uvek spada u siromane. Uprkos agrarnoj reformi, 70 odsto hrane se
uvozi, a privreda se jo uvek zasniva na nafti i zavisi od njene trenutne cjene na svetskom
tritu.avez nije ni blizu uspeo da stavi pod kontrolu korupciju i organizovani kriminal.
I to je moda jo gore, od 1999. stopa ubistava u Venecueli se utrostruila.

Venecuela poslije Caveza