PEDAGOKI FAKULTET

POSTDIPLOMSKE STUDIJE

MASTER RAD
PREDNOSTI I MANE KOOPERATIVNOG PRISTUPA
UENJU U POETNOJ NASTAVI MATEMATIKE

MENTOR:
Prof. Dr Predrag Kovaevi

KANDIDAT:
Rankica Pui, prof.

Banja Luka, februar 2014. godine

Uvod

U kolama je preteno zastupljena tradicionalna nastava. Postoje

prednostitradicionalnenastavealitakodjejavljajusepotekoeunaimkolama.
Tradicionalnoj nastavi ne moemo pripisati potpunu neefikasnost jer ona ima i
svojih prednosti. Zato je ne smemo odbaciti, ve moramo zadrati ono to je
dobroinatimosnovamagraditiefikasnijeoblikerada.Jedanodefikasnihoblika
rada,jestekorienjekooperativnoguenjaunastavi.Pojamkooperativnouenje
predstavljainstrukcijskumetoduukojojueniciraznihnivoaznanjauezajedno
u malim grupama. Uenici su sami odgovorni za svoje uenje kao i za uenje
ostalih. Uspeh jednog lana grupe pomae drugom da bude uspeniji.
Kooperativnitimovipostiuveenivoemiljenjaizadravajuinformacijedue
od onih koji rade individualno. Podeljeno uenje daje uenicima priliku da
uestvuju u raspravi, preuzimaju odgovornost za sopstveno uenje, a razmena
ideja ne samo da poveava interes meu uenicima, ve unapreuje i kritiko
miljenje.
Ovakav nain rada nesumnjivo snano podstie interakciju meu lanovima grupe
imesenanajboljinainostvarujeboljaefikasnostvaspitno-obrazovnogprocesa.

U prvom poglavlju razmatramo miljenja i zakljuke mnogih naunika koji su se

bavili kooperativnim uenjem. Kroz njihova istraivanja gde je posebno
akcenat stavljen na empirijske nalaze, mnogobrojnih teoretiara, o znaaju
interaktivnog rada u nastavi , uviamo prednosti kooperativnog uenja.
Takoe, napravljen je krai istorijski osvrt na teorijska utemeljenja i razvoj
grupnogoblikaradaikooperativnoguenja.Unastavkudefinsalismopojam
kooperativnog uenja, zatim se bavimo kooperativnim uenjem u nastavi
matematike. Takoe ukratko razmatramo nivoe, strategije i modele
kooperativnog uenja. Da bi smo doli do principa kooperativnog uenja.
Principima se bavio dr. Spencera Kagana . On je objavio knjigu
Kooperativnouenje,1985.godine(Kagan,1985).Posmatramnainna
kojionprouavakooperativnouenjeivrimnogaistraivanjanatutemu.
Postoji etiri osnovna principa kooperativnog uenja. To su: stvaralaka
meuzavisnost,linaodgovornost,ravnopravnoueeiparalelnainterakcija.
Oni odreuju sutinu kooperativnog uenja i ukoliko se bilo koji od etiri
principaneostvarujenemoesegovoritiokooperativnomuenju.

KREIRANE USLOVA ZA KOOPERATIVNO UENE

Deca ue mnoge znaajne stvari u koli, neke eksplicitno, a neke implicitno. Velika je
prednost kole, odnosno kurikuluma ako, pored toga to omoguava usvajanje
specifinihznanjaivetina,kaotosuitanje,pisanje,raunanje,stranijeziciidruge,
obezbeuje kontekst u komedeca mogu kroz razliita iskustva razvijati sposobnosti
milenja i kritikog rezonovanja, usvajati vetine za konstruktivnu komunikaciju i
interpersonalne odnose, izgraivati samopouzdanje i usvajati odgovarajue moralne
vredosti.Dabiuspenorealizovaonastavnujedinicunastavnikbi,presvega,trebaloda
znakojeishodeelidaostvari.Nakontojenaodgovarajuinainformulisaonastavne
cileve, on mora donetiodluku o strukturi cila, odnosno o prirodi interakcija koje e se
uspostavitiizmeuuenikausituacijiuenja.Ciljeelenostanjebuduihposlova(kao
to je, na primer, reavanje zadatakaiz matematike), a struktura cila specifikuje tip
meuzavisnosti uenika, dok rade da bi ostvarilitaj cil. Nastavnici mogu struktuirati
cileve uenja tako da uenici rade u parovima ili malim grupama, pomaui jedni
drugimadabinauilizadatogradivo,upobediiliizgubisituaciji,dabisevidelokoje
najboli, ili da savladavaju gradivo individualno, nezavisno jedni od drugih. Adekvatno
odreivanje strukture cila uenja je jedan od najvanijih aspekata nastave.
Usvakodnevnom radu sa decom nastavnik bi trebalo da primenjuje sve tri strukture
cila. Svi uenici trebalo bi da ue kako da rade u saradnji sa drugima, kako da se
takmie radi zabave i kakoda rade samostalno. Odluka o primeni odreene metode
zavisie,presvega,odprirodenastavnogzadatkaikognitivnihisocijalno-emocionalnih
rezultatakojebitrebaloostvariti.

Poslednjih nekoliko decenija, uenje putem saradnje u malim grupama uenika,

poznato jo kao kooperativno uenje, bilo je u fokusu mnogih teorijskih i
empirijskih istraivanja. Dojova definicija kooperacije koriena je kao
osnovazabrojnemodeleitehnikekooperativnoguenjakojeseprimenjujuu
kolama irom sveta. On je definisao kooperativnu socijalnu situaciju kao
kontekst u kome pojedinac moe ostvariti cil, samo ako ostali lanovi grupe
dostignu taj cil. Kada se ovo postigne, za pojedince se kae da su
meuzavisni na unapreujui nain (Deutsch, 1949). Doj je tvrdio da
interakcije u kojima lanovi sarauju, omoguavaju naglaavanje uzajamnih
interesa, koordinisane napore u radu, jednaku distribuciju moi, poverenje,
pomaganje i iskrenu i otvorenu komunikaciju. Slino njemu, Donson i
Donson, najpoznatiji istraivai u oblasti kooperativnog uenja, tvrde da
kooperativne interakcije uenika predstavlaju koordinisana ponaanja da bi
se ostvarili uzajamni cilevi (prema: Aronson, Bridgeman & Geffner, 1978:
257).Dosadajesakuplenvelikibrojistraivakihnalazakojigovoreuprilog
kooperativnoguenja.

Kreiranjekooperativnihsituacijazauenjepodrazumevaozbilnu
pripremuiangaovanjenastavnikaokostruktuiranjarazliitih
dimenzijaradauodelenju.Efikasnekooperativnegrupeobinose
retkosreuunastavi,jernastavniciiuenicinisuprethodno
pripremlenii,uskladustim,pokuavajudapronaupreicudo
kvalitetnoggrupnograda.Potencijalniefektisaradnjese,
najverovatnije,neepojavitiukolikonastavnicineprimenepet
osnovnihelemenatakooperativnestrukture:
(1)struktuiranjenastavnogzadatkaipozitivnemeuzavisnostiuenika;
(2)individualnaodgovornost;
(3)unapreujuainterakcijalicemulice;
(4)vebanjesocijalnihvetinauenikai
(5)vrednovanjegrupnihprocesa.

Teorijski deo

Kooperativnouenjejetemavelikogbrojaistraivanjakakousvetutakoikodnas.Akcenat
u tim istraivanjima postavljen je na postignua, interpersonalne odnose i psiholoko
zdravlje. Uesnici u istraivanjima razlikovali su se prema uzrastu, sposobnostima,
polu, rasi, nacionalnosti, socio-ekonomskom statusu... Korieni su razliiti zadaci,
modeli ili tehnike saradnje. Istraivanja su izvodili istraivai razliitih teorijskih
orijentacija u razliitim uslovima, dravama i tokom dugog vremenskog perioda. Ova
istraivanja,poredtoga,imajutakvuvalidnostiipouzdanost,kojaseretkomoenaiu
pedagokojipsiholokojliteraturi(Johnson
1993,Johnson&Holubec,1993).

LymanLawrencdefiniekooperativnouenjekaostrategijeuenjadeceumalimgrupama
uz pomo pozitivne interakcije. Odvija se u uionicama gde se odvijaju rasprave i
prikazitihrasprava.Upravoteraspraveimajutrajnepozitivneposledicenaobrazovanje
dece(Romi,2002).
Johnson & Johnson (Johnson & Johnson 1985) kooperativno uenje navode kao niz
strategijausmerenihtakodaomoguedelotvornosticanjeakademskihznanjaivetina,
kao i socijalnih vetina. Za osnovni princip dobrog uenja navode dobro motivisanu
grupu, koja ima jasno postavljen zadatak i pravila po kojima e se ponaati pri
reavanjuzadataka.Svilanovigrupesuodgovornizauspehgrupealiizasvojvlastiti
uspehunutarnje.

Abramiisaradnici(1995,premaKlarin,1998)metodukooperativnogauenjadefiniukao
metodu u kojoj uenici rade zajedno u grupama u kojima se podstie pozitivna
meuzavisnost,apozitivnameuzavisnostrazvijasetakodasepodstieindividualna
odgovornost za vlastito uenje i aktivno uestvovanje u reavanju zadataka. U
stotinamastudijapotvrenojeda,uodnosunaindividualno,kooperativnouenje
pokazujeznatnoboljerezultate,bezobziranapredmetuenjaiuzrastonihkojiue.
Teorija Vigotskog (Vygotsky,1982) podstie naglasak na drutvenim interakcijama kao
sredstvom za uenje. Prema njegovom radu, uenici su u stanju da ree odreene
probleme saraujui pre nego to su spremni da iste probleme ree sami. Na neki
nain, drutvene interakcije koje su ukljuene u grupu problema za reavanje
omoguavaju svakom ueniku da proiri svoju zonu naprednog razvoja. Naalost,
veina matematikih lekcija ne promovie u dovoljnoj meri ueniku aktivnost u
zadacima (Good, Mulryan, & McCaslin, 1992; Mulryan, 1992; Romberg& Carpenter,
1986).tavie,ceorazred,kaookolinaukojojueniciobinonisudovoljnoaktivni,je
pokazao negativne efekte niskih postignua uenika (Mulryan, 1992). Nasuprot tome,
neke male grupe koje su kooperativno uilesupokazale da se poveavaraduenika
uopte i olakava uenika interakcija (Davidson, 1990; Good i saradnici, 1992;
Johnson&Johnson,1985;Slavin,1985;Webb,1985,1991).

Ipak, sprovoenje uenja u malim grupama ne obezbeuje automatski saradnju u radu i

pozitivneefektekodsvihuenika.Naprimer,ponekadsposobnijiueniciispoljavanjem
daleko aktivnijeg ponaanja, imaju tendenciju da dominiraju nad manje sposobnim
uenicima (Good i saradnici, 1992). Iako se promovisanje uenja matematike kroz
saraivanjeumalimgrupamainiizvodljivozavisokoproduktivneuenike,praviizazov
ostajedaseuraditoistosauenicimaniskeproduktivnosti.

Do sada je samo mali broj istraivanja paljivo ispitao posebne vrste interakcija koje se
deavaju meu uenicima dok ue matematiku u manjim grupama (Webb, 1991).
Uopteno, veina zadataka vezanih za interakcije koje su identifikovane meu
uenicima su u vezi sa pomoi koju oni trae ili je pruaju jedni drugima. Velika
zabrinutost meu nastavnicima matematike je susret sa niskim priznavanjem uenika
daimjepotrebnapomoutokuuenjamatematike.NjumaniGoldin(NewmaniGoldin,
1990)pokazujudadeca,posebnosaniimmogunostima,neradotraepomokad
imajutekoeuuenjumatematike.Oninajvieoklevajudatraepomoodsvojih
drugova,uglavnomizstrahadanebuduismejani.Akosedesidatraepomo,njihov
glavni izvor je nastavnik koji esto nije u mogunosti da prui odgovarajuu pomo
potrebnusvakomuenikuponaosob.

Istorijski osvrt na kooperativno uenje

Neporiuiznaajtradicionalnihpredavanja,sveveibrojnastavnikapriznajeneospornu
vrednostgrupnogoblikarada.Kadagovorimoooblicimaradaunastavitrebaistaida
se pod tim pojmom podrazumeva bitna komponenta procesa nastave u kojoj je
izraenaaktivnostuenikakojaseodvijatokomorganizacijeradaapovezanaje
sa delatnou nastavnika (Pedagoki leksikon, 1996, str. 92). to se tie grupnog
oblikarada,onsedefiniekaooblikradaukomeserazreddelinaviegrupauenika,
gde svaka grupa moe da radi na istim kao i posebnim zadacima, ali i da pojedine
zadatke moe raditi i po nekoliko grupa (Pedagoki renik 2, 1967, str. 9). Meutim,
treba istai da se sa ovim pojmom ne smeju meati pojmovi kao to su grupe u
slobodnim aktivnostima, razredne grupe kombinovanih odeljenja, poinirske i druge
grupe.

U pedagokom reniku br. 2 (1967) istie se da se radom u grupi deca navikavaju na

podelurada,aistovremenodobijajuprilikuzarazvijanjesamoinicijativeisamostalnosti,
pogotovouraduvanuionice.Kadasvakagrupazavrisvojdeozadatkalanovisvih
grupa,tj.ceorazred,sastajuseiliderigrupaiznoserezultatesvograda.Tomprilikom
se gradivo, obraeno po grupama, objedinjuje i povezuje u celinu. Kada govorimo o
oblicima rada u nastavi moramo napomenuti da se meu njima morauspostaviti
kvalitativno i kvantitativno uravnoteen odnos (Meyer, 2002, str. 182) jer kada se
uspostavi razuman odnos izmeu pojedinih temeljnih oblika nastave podiie se nivo
motivisanostiuenikazaradkaoikvalitetusvojenogznanja.

StojanCeniiJelenaPetroviistaklisledeeoblikeorganizacijegrupnogradaunastavikojesu
nastalepoduticajemDjuijevihideja:
1. Projekt-metoda. Njen osniva bio je Viljem Kilpetrik, koji je na Kolumbija
univerzitetupoovommodeluorganizovaopraktianrad.JovanaMilutinovi(2008)istie
daseprojekt-metodauSjedinjenimAmerikimDravamajavilakaoalternativatradicionalnim
kolskimpredavanjima.Ovommetodomteilosedasekolskouenjemaksimalno
priblii reavanju problema i sticanju znanja u praktinim ivotnim situacijama
(CeniiPetrovi,2005,str.265).
2. Vinetka plan pojavio se dvadesetih godina XX veka u SAD-u. Njegov osniva bio je
amerikipedagogKarltonVoburn.Onjeisticaodaindividualniradtreba
kombinovatisagrupnimikolektivnimaktivnostimaatoedoprinetinegovanjuzajednikog
doivljajairazvijanjusocijalnihvrlina(vajcer,1964;citiranokodBognariMatijevi,2002,
str.245-246).
Meutim, treba istai da su Djuijeva pedagoka shvatanja bila kritikovana najpre od strana
pristalica esencijalistike i marksistike pedagogije, a ezdesetih godina protiv pragmatistikog
shvatanja obrazovanja istupio je i Derom Bruner, jedan od vodeih predstavnika za reformu
metoda i sadraja amerike kole (Mitrovi, 1976). Prema Bruneru centralno mesto u
vaspitanjuinastaviimajuznanja.Tejezarazlikuodpragmatistikogshvatanjavaspitanja
kaoprilagoavanja,kodBrunerakolaobaveznadaprenosimladimpokoljenjimaznanjai
vrednosti koja predstavljaju kulturu naroda (ibidem, str. 322). Kao to smo istakli, projektmetoda i Vinetka plan utemeljene su na osnovama Djuijeve pragmatistike
pedagogije,bilepodlupomsavremenihteoretiarapedagogije.

Nakon Drugog svetskog rata ekskluzivni poborci grupnog oblika rada uenika u
nastavibilisu:a)uFrancuskojRoderKuzinesaslobodnimradompogrupama,kojije
zapravo bio najdosledniji predstavnik ovakvog oblika uenja (Ranelovi, 2005, str.
245);b)uNemakojPeterPetersensasvojimJenaplanom(Pedagokaenciklopedija
2,1989).Onisuargumentezaovajoblikradarazvrstaliutrigrupe,ito:

1.Psiholoke,krozkojesegrupniradpokazaokaonainpotpomaganja,pospeivanjai
popotrebi,normalizacijesocijalnograzvojauenika.Takoe,gledanokrozprizmu
psihol okih argumenata, Pijae je istakao da grupni rad ima svoj doprinos u
intelektualnomsazrevanjuuenika.
2.Socioloke,kojisebazirajunainjenicidajesavremenodrutvosloenorganizam
sastavljen od uih i irih grupacija, pa je nuno da se pojedinac jo u koli ukljui u
mehanizmenjihovogdelovanja.

3.Radno-tehnikaargumentacijakojasetemeljinainjenicidasesavremena
radnaorganizacijazasnivanadiferencijacijiiintegracijiradauihiirihradnihgrupa
(ibidem,str.123).

O prednostima grupnog oblika rada teoretiari rado govore, dok su

praktiari po tom pitanju vie skeptini. Empirija nam govori da je
grupna nastava bolja od glasa koji uiva kod praktiara i loija od
glasakojiuivakodteoretiara(Meyer,2005,str.81).Dan,Digretzi
Rozenbuuempirijskomistraivanjuiz2002.godinedolisudo
veomainteresantnihrezultata.Naime,onisuustanovilidajenajvea
prepreka uspenoj grupnoj nastavi neumerena tenja nastavnica i
nastavnika za pouavanjem i kontrolom (Dann, Diegritz &
Rosenbusch,2002;Helmke,2003;citiranokodMeyer,2005,str.81).
Iako je nastavnicima poznata injenica da uenici trebaju ostvariti
slobodu, oni se ipak neprestano i prebrzo upliu u njihov rad. Ovi
teoretiari istiu da je mogue dokazati vei uspeh u uenju upravo
tamogdesenastavnikneuplieugrupneprocese.

Kooperativno uenje u nastavi matematike

Savremeno organizovana nastava matematike treba brinuti o svim etapama
nastavnog procesa (uvod ili pripremanje, obrada novih nastavnih sadraja,
vebanje,ponavljanjeiproveravanjenjegovedelotvornosti)inajdelotvornijom
vremenskom organizacijom nastavne delatnosti, kako bi se izbegla
jednolinostradaiostvarilazanimljivostiraznolikostrada.
Naalost, iako smo svi svesni brzih promena u naem drutvu, ogromnog
napretka nauke i naunih dostignua, nastava je u naim kolama u velikoj
meri tradicionalna. Tradicionalna nastava je kombinacija nastavnikovog
izlaganja i demonstriranja nastavni h sredstava. U ovom obliku nastavnog
rada uoavamo dominaciju verbalnih metoda, kao i dominantan status
nastavnikakojipruagotoveinformacije,uzvisokstepenvoenjauenikog
saznajnog procesa i nedovoljnu aktivnost uenika. (Andri, 1989.) Pri
preobraaju tradicionalnog pristupa nastavi u savremeni, potrebno je uiniti
mnoge pomake. Tako se savremeni pedagozi slau da se tradicionalna
nastava zameni savremenijom, u kojoj e umesto nastavnikovog izlaganja
preovladavati otkrivanje uenika, umesto nastavnikovog pouavanja
samostalniraduenika,umestoizlaganjaproblemasamostalnoiligrupno
reavanje problema, umesto jednosmernog miljenja divergentno,
stvaralakomiljenjeitd.(DeZan,2000.)

Jedanodnainamodernizacijenastavematematikejesteprimenakooperativnoguenja.
Upoznavajui se sa osnovnim karakteristikama kooperativnog uenja, nije teko
zakljuiti da ovakav pristup nastavi moe nai svoje mesto u skoro svim nastavnim
predmetima.
Na obrazovni sistem preteno je usmeren na enciklopedijska, a ne funkcionalna znanja.
Nastavni sadraji su preoptereeni mnotvom podataka i enciklopedijskih sadraja, a
nastava se najee izvodi putem predavanja. Razvoj obrazovanja treba biti usmeren i
prema razvijanju sposobnosti posmatranja, kritikog razmiljanja, prosuivanja i logikog
zakljuivanja.Unapreivanjemkvalitetauenjaipouavanja,ueniciebitipodstaknutina
sistemskoiaktivnouenje,anastavnicinaprimenusavremenihnastavnihmetoda.Moderna
nastava zahteva primenu raznovrsnih metoda, naina i oblika rada, to nam kooperativno
uenje sa svojim raznovrsnim i veoma prilagodljivim strategijama moe pruiti. Primena
savremenihmetodikihpostupakaunastavimatematikeupuujenaiskustvenoi
istraivakouenjeipouavanjeuzpomoraznihnastavnihsredstava.Trebaprimeniti
metodike modele rada koji su delotvorni i primereni razvojnim mogunostima uenika,
njegoviminteresimaipotrebama,aliisklonostimaimetodikomznanjunastavnika.Ovakav
pristup doprinosi da uenici naue: kako delotvorno uiti i kritiki misliti, kako doi do
informacije pa je kritiki razmotriti, proceniti i upotrebiti, i kako samostalno razmiljati i
postupatiuskladusasvojimrazmiljanjem.

Nivoi uenike kooperacije

Najeeprimenjivaninivoiilividovirealizacijekooperativnoguenjaunastavimatematike
su:
1. nastavnipristupkooperativnoguenjabazirannaodeljenju;
2. nastavnipristupkooperativnoguenjabazirannamalimgrupama,podgrupamaili
timovima;
3. nastavnipristupkooperativnoguenjabazirannaparovima.
Zavisnoodprirodenastavnihsadraja,ovajviduenikekooperacijemoese
organizovatitakoda:
4. svakiparuodeljenjuradiistizadatak,
5. svakiparuodeljenjuradiposebanzadatak,
6. grupaparovaradiistizadatak,
7. pomenutevarijantesemogukombinovati.
Grupniradpretpostavljasedenjeuenikaumanjimgrupamaod3do6uenika.Najboljesu
grupeod4uenikajerjetukomunikacijaesterosmerna.Sastavgrupamoebitistalanili
promenjiv.Uenikemoemogrupisati:
8. grupeuenikaslinihsposobnosti,
9. grupeuenikarazliitihsposobnosti,
10. sluajanizboruenikautimove

Modeli organizovanja kooperativnog uenja u nastavi matematike

Najeci socijalno-radni oblici koji su u funkciji prezentovanja kooperativnog
uenjajesuraduparuiradugrupamailitimovima.Grupnimradomuenika
podstie se razvoj saradnje meu uenicima i uenja rada u grupi. On
omoguujemisaonerazmenekojepodstiurazumevanje.
Sampojam,,raduparupokazujedauenicimeusobnozajednoradeipri
tomezajednouejedanoddrugoga.Uradunijevanosamosticanjeznanja,
tj.nijevanosamotaseuinegoikakoseui.Svakiuenikugrupitrebalo
bidabudeaktivan.Jedanuenikpodstieikontrolieraddrugoguenika,ali
istovremeno kontrolie i svoje delovanje. Parovi se u razredu najee
odreuju prema rasporedu sedenja, ali takoe zavise i od sadraja i ciljeva
nastave.Raduparusemoeorganizovatiuokvirusvihnastavnihpredmeta.
Uenicimoguzajedno:
1. postavljatiprobleme,
2. prikupljatiinformacije,
3. izraditiplanreavanja,
4. reavatiiproveravatireavanjeproblema.

Dananja praksa u razredu pokazala je da iako uenici sede po grupama, ne

rade timski niti saraduju na izradi kolskih zadataka, nego je i taj rad
individualan. Razlog tome je u nastavnikovom postavljanju zadataka
uenicima. Uobiajena praksa grupnog rada u kolama je prikazana na
sledeimslikama.
-uenici

aa-zadatak
a

a
Individualnoreavanjeistihzadataka

Uobasluajaizostalajesaradnjameuuenicimaizaovakavradnemoemoreidaukljuuje
kooperativni rad. Prema tome, nije dovoljno da uenici samo sede u grupama, ve je
neophodnopokrenutiinterakcijuizmeunjih.
Naveemo jo neke situacije u nastavnoj praksi koje se meaju sa kooperativnim pristupom ili
gde je pogreno primenjen kooperativni rad. Nije redak sluaj da se u vaspitno- obrazovnoj
praksipojavinedovoljnojasnaslikakooperativnoguenja.Najeejereomeanjuili
nedovoljno jasnom razgranienju pojma kooperativnog uenja sa sledeim pojmovima: rad u
malimgrupama,diferencirananastava,individualizovananastava,socijalizacija.
Uodnosunatradicionalnoshvaeniiprimenjivanradumalimgrupamakooperativnouenjeima
svoje autentine odlike, te stoga sledee nastavne situacije ne mogu biti svrstane u
kooperativnouenje:
nastavnasituacijaukojojueniciradezaistimstolomnaindividualnimzadacima;
nastavnasituacijaukojojueniciradenaindividualnimzadacimaipritomesposobnijiuenici
pomaumanjesposobnim;
nastavna situacija u kojoj jedan uenika radi sve, dok su ostali uenici u grupi pasivni i
uglavnomseoslanjajunaradaktivnoguenika;
nastavnasituacijagrupnogradauenikaukojojnastavnikestoigotovoupotpunostirukovodi
uenikim radom i daje vrlo striktna upustva za rad i gde ne dolazi do istinske uenike
kooperacije;
nastavna situacija u kojoj kod uenika nisu razvijene socijalne vetine otvorene i efikasne
komunikacije,iukojojnedolazidoistinskerazmeneuenikihmiljenja,idejaiusaglaavanja
reenjaproblemanakojemuenikagruparadi;
nastavna situacija u kojoj uenici rade timski, ali znaju da e nastavnik ocenjivati njihov rad
individualno.

U ovoj vrsti grupa uenici moraju meusobno saraivati kako bi reili neki zadatak.

Osim pomenutih modela organizacione strukture kooperativnog uenja pomenuemo i

piramidalnimodel,sfernimodelimodelhobotnice.

Piramidalni model podrazumeva vieslojnost timskog rada u pogledu uenike

komunikacije, kao i nivoa na kojima se kooperacija ostvaruje. Rad se odvija kroz tri
nivoauenikekooperacije,poeviodkooperacijeuuenikimparovima,emumoe
prethoditiindividualnirad,padokooperacijenanivoutimailimanjegrupe.

Sferni model organizacione strukture kooperativnog uenja slian je prethodnom, s tom

razlikomdasetimskizadatakdeliiskljuivonadvadelanakojimaradeuenikiparovi
uprvojfazirada,dokseudrugojfaziprelazinatimskiradnanivoucelegrupe.Ovdeje
usutiniprimenjenprincipslagalice.

Model hobotnice jemodelkojijeusmerennauenikukooperacijunaviimnivoima,tj.na

nivou tima ili manje grupe i na nivou celog odeljenja. Model je izuzetno pogodan za
obradeveihtematskihcelina,aliistotakoiprilikomsagledavanjaodreenogpojmaili
problemasavieaspekata.

Strategijekooperativnoguenjaunastavimatematike
Jeannie L. Stele, Kurtis S. Meredith, Charles Temple, Scott Walter u delu itanjem i
pisanjemdokritikogmiljenjadajuprikazvelikogbrojastrategijasaradnikoguenja
kojesemogukoristitiusvimetapamanastave.Ovdeemonavestisamoonekojese
mogu uspeno implementirati u razrednu nastavu, odnosno primeniti na asovima
matematike.
Reciprono pouavanje
Recipronopouavanjeomoguujedasesviuenicinauuulozinastavnikaivodedruge
kroz tekst ili zadatke. Obavlja se u grupama od 4 do 7 uenika. Svi uenici imaju isti
tekst ili zadatak i smenjuju se kao nastavnici. Uloga nastavnika trai od uenika da
izvripetzadatka.
Misli i razmena miljenja

Ova je strategija brza aktivnost saradnikog uenja koja od uenika trai da razmiljaju o
zadatkuidaimkolegepomauuoblikovanjuideja.Moeseponavljatinekolikoputa
tokom predavanja. Na pitanja koja je nastavnik pripremio unapred uenici daju svoj
odgovor. Tada se podele u parove i razmenjuju odgovore, kako bi na to bolji nain
reilizadatak.

Slagalica
Saradnika struktura slagalice je u tome da lanovi neke saradnike grupe postanu
strunjaci u odreenom polju neke teme. Razred je podijeljen u matine grupe. Tema
kojaseprouavapodeljenajena4dela.Unutarsvakegrupeuenicisupodeljeni,npr.
brojevima (jedinice, dvojke, trojke, etvorke). Svi uenici dobijaju neki deo teksta ili
zadatka.Sadasesviuenicikojimajedodeljenistibrojpremetajuuekspertnugrupu.
Oni zajedno rade na istom delu teksta i postaju eksperti iz tog dela. Ekspertna grupa
prouavasvojupodtemuiplaniraefikasnenainezapouavanjevaniminformacijama
u svojim matinim grupama kada se vrate u njih. Po zavretku uenici se vraaju iz
ekspertnihgrupaumatinegrupeipouavajuostaleuenikesadraju.lanovimatinih
grupatrebalibizapisivatisvapitanjakojaimajuvezesbilokojimdelomteksta.Tabi
pitanjatrebalouputitigrupnomekspertukojijeodgovoranzatajdeo.
Razmisli u paru, razmeni
Preduenikesepostavinekiproblemilipitanjeokojemoniindividualnorazmisle,azatimu
paru razmene svoje miljenje. Ovo je brza i jednostavna tehnika saradnikog uenja
kojasemoeprimenitinaveinusadraja.Odlinajezapoetakrazgovora.

Kolo-naokolo
Kolo-naokolojesaradnikaaktivnostukojojsejedanpapiriolovkaredomusmeravajuod
lanadolanagrupe.Jedanuenikzapienekuidejuipoaljepapiriolovkuuenikus
leve strane. Taj uenik dopie neto svoje ve zapisanoj ideji i poalje papir dalje.
Postojiiusmenaverzijaovetehnike.
Oluja ideja (Brainstorming)
Oluja ideja je tehnika kreativnoga miljenja u kojoj se nabrajaju i zapisuju reenja nekog
problema,asluizastvaranjevelikogabrojaideja.Svakiuenikugrupimorasetruditi
da da to vie predloga koji se ne kritikuju i ne odbacuju, bez obzira koliko su dobri,
razumni i izvodljivi. Tek u kasnijim fazama proveravaju se svi odgovori, odbacuju se
neprihvatljiviizadravajudobrareenja.
Stablo budunosti
Stablobudunostijekooperativnametodauenjasmnogovarijacija.Svakiuenikna
zajednikom stablu ima svoju granu na koju se kasnije dodaju listovi ili cvetovi na
kojima se piu ideje, predlozi ili ralanjuje neki aktuelni problem, pos ledice tog
problemaireenjaistog.Ovametodamoesekombinovatisolujomideja.

Kooperativno uenje prema Kaganu

Kooperativnouenjeoddr.SpenceraKaganaobjavljenoje1985.godine(SanClemente,
CA:KaganPublishing).Ovaknjigajenajkompletnijainajnovijakolekcija
kooperativnih tehnika. Knjiga se odnosi ni na jedan drugi metod; poznata je kao
Kaganova metod. Re je o kolekciji zasnovanoj na metodu, a sortiranoj uglavnom
prema sposobnostima. Kaganov metod zasniva se na kooperaciji i podrazumeva
pokuajdaseindividualnerazlikeuzmuuobzir.
Proces poduavanja i uenja ima dvostruki cilj:
Ciljdatogpredmeta:razvitikognitivnesposobnostizasnovanenanastavnommaterijalu.
Socijalnicilj:Prvo,uenicidobijajuobveze.Drugo,nastavnimaterijalseuiu
razliitimorganizacionimoblicima,kojisezasnivajunasaradnji,takodase
razvijajuisocialnesposobnostiuenika.
Grupa
Kooperativnagrupasastojiseod3-6stalnihlanova.Postojijakakoherentnost
meulanovima;oniznaju,prihvatajuidajupotporujedandrugom.
Rejeoheterogenoureenojgrupi:premasposobnostima,polu,bliskostii
nacionalnomporeklu.
Nainiformiranjagrupe:nasumini ili namerni.

Odgovornosti u grupi, npr.:

Jednaosobajeodgovornazaispravnostgovora.
Osobakojaprativremezaduenajedasezadatakzavriuroku.
Osobakojajezaduenazaradosiguravadasvakilansvojposaouradidobro,iodrava
dobrukomunikacijuunutargrupe.
Predstavnik grupe je odgovoran za kontakt s nastavnikom, izvetava o radu koji je grupa
obavilateprezentujezavrenizadatak.
Podelazadatakaunutargrupe,organizacijarada,definicijatehnikekojaesekoristiti(npr.
okruglisto,rotacijarei,mozaik,itd.)
Upravljanje razredom
Uionicasemorauredititakodauenicimogulakokontaktiratilanovegrupe.Trebalobiimati
konvencionalniznakilisimbol(okojemserazredprethodnodogovorio)zakontrolubukeu
tokuradagrupe.
Kako bi postojali uslovi za nesmetan i uspean rad, mesto za instrumente i lokacija za rad
nikadsenebitrebalimenjati.
Namera saradnje
Trisunainadaserazvijeisauvanamerauenikadasarauju:
-Razvijanjezajednice(grupa,razred)
-Kooperativnezadatke
-Upotrebasistemanagraivanjaievaluacije

Spremnost za saradnju
Nekoliko aktivnosti moe se iskoristiti za razvoj socijalnih sposobnosti:
-Sluiti kao uzor
-Zajedniko tumaenje
-Preuzimanje razliitih uloga
-Opservacije
- Davanje podrke drugima
Temeljna naela uenja zasnovanog na saradnji
Ako se ne ispotuju sva sledea naela, ne dolazi do kooperativnog uenja. etiri su
temeljnanaela(premaSpenceruKaganu):

1.Paralelneinterakcije:Meuuenicimapostojiviestrukainterakcijatokomprocesa
uenja.Takojevremeaktivnogueasvakogpojedinoguenikaduenegotobibilo
utokutradicionalnogasa.
2.Stvaralakauzajamnazavisnost:Pojedinanirazvojirazvojgrupepozitivnoeuticati
jedan na drugog, ako razvoj jednog uenika trai od drugih da se razvijaju, ukoliko
uspehjednegrupeznaiuspehdrugegrupeuistovreme.
3. Lina odgovornost: Svaki uenik mora zavriti svoj deo posla kako bi doprineo radu
grupe.Pojedinacjeodgovorangrupi.lanovigrupeznajukolikojekodoprineo,asvaki
pojedinacjeodgovoranzaodreenideozadatka.
4. Ravnopravno uee: Uenici uestvuju u radu prema svojim sposobnostima. Taj cilj
moesepostiipodelomradailidodelomzadataka.

Osnovni principi kooperativnog uenja

Osnovni principi kooperativnog uenja su: stvaralaka meuzavisnost, lina
odgovornost,ravnopravnoueeiparalelnainterakcija.Oniodreujusutinu
kooperativnog uenja i ukoliko se bilo koji od etiri principa ne ostvaruje ne
moesegovoritiokooperativnomuenju.
Principi

Kljunapitanja

Paralelneinterakcije

Daliuenicisaraujuugrupi?

Stvaralakauzajamnazavisnost

Da li uspeh jednog uenika doprinosiuspehucelegrupe?

Dalisviuestvujuurealizacijizadataka?

Linaodgovornost

Da lisvaki uenik odgovara za reenje svogdela

zadatka?
Da li svi podjednako uestvuju u izvravanjuzadataka?

Ravnopravnouee

Primena kooperativnog uenja kod inkluzivne dece

U kolama je uveden i rad sa inkluzivnom decom. Inkluzivna deca su deca sa posebnim
potrebama,gdenastavnicimorajunainaindaukljuetakvudecuuradsadrugomdecom.
Nastavnici moraju da stvore takvu atmosferu na asu, da uenici razviju vetine i stavove
potrebnezainterakcijuprekouoenihrazlikaiinvaliditeta.Saznanjedapotpuna
individualizacija nije praktina, niti je poeljeno reenje za susret sa razliititm potrebama
dece u jednoj uionici, mnoge je dovela do stava da treba da se promovie kooperativno
uenje.
Jedanodprincipakooperativnoguenjajeprincipheterogenoggrupisanja.Stavljanjeprincipa
kooperativnog uenja, zajedno sa principima inkluzije obuhvata iri koncept
heterogenegrupacijeizvanuobiajenihpojmovakojiitajudecinarazliitimnivoimailismo
na razliitim nivoima matematike sposobnosti da razmiljaju o planiranju i za uenike sa
invaliditetomijisuobimnija(Sapon-Shevin,1990,1991).Ovajdeoseodnosinaprincipeza
planiranje, sprovoenje i evaluaciju kooperativnog uenja u inkluzivnim uionicama koje
slue svim uenicima u okviru odeljenja. Dodeljivanjem inkluzivnim uenicima oznake ne
pomaenamuformiranjunjihovogobrazovanja.Uenicisaoznakama,mogudauestvujuu
kooperativnomuenjuidadajudoprinossvojojgrupiuskladusasvojimmogunostima.
Kada nastavnici odlue da primenjuju kooperativno uenje u nastavi, moraju voditi rauna o
mnogimstvarima.Nastavnicimorajuodluitikakoeinkorporiratikooperativnouenjelekcija
u okviru svoje strukture u uionici, kako e oni odluiti da se sadraj ui pomou
kooperativnog uenja, kako e formirati grupe, kako e obezbediti aktivno uee svih
uenika, i kako e oceniti uenike. Na sledeim stranicama emo istraiti neke principe
inkluzivnogkooperativnoguenjakojisemorajuuzetiuobzirzauspenuimplementaciju.

Uspostavljanje grupne etike u uioniici

Grupauenikauidabudemaksimalnoefikasna,onasemoraodvijatiuokviru
ukupnogkontekstasaradnjeivrnjakepodrke.Pokuajidasesprovedukooperativne
aktivnostiuenjauuionici,kadasejavljajuizolacije,konkurencija,iliinterpersonalne
ravnodunosti su sklone da dovedu do kontradiktornih poruka prema uenicima, a
imajuiogranienpozitivanuticajnastvaranjebezbedne,inkluzivnezajednice.
Stvaranje bezbedne zajednice, odnosno briga zajednice za sve uenike u okviru koje je
kooperativnouenjejednostavnoformalizovanizrazuuionicivrednostipodrazumeva
panju na ukupnoj zajednici, otvorenu komunikaciju o razlikama i prakse u uionici.
Oseaj saradnje, zajednice i veze treba da budu deo svega to se deava u uionici.
Naprimer,nastavniknemoedapokazujesamoradovekojisuocenjeniocenompet,
vemorapogledatiradovesvihuenika.
Kooperativno uenje ini nastavu kreativnijom
Naalost sprovoenje inkluzivnog kooperativnog uenja nije garancija da e program biti
kreativan i imati smisla. Nastavnici koji striktno prate nastavni plan i program esto
pokuavaju da se uenici uklope u nastavni plan i program, a videemo da se
kooperativno uenje koristi da se podstaknu deca da se zavre nematovite listove i
osmislekreativnezadatke.

Kooperativno uenje zavisi od podrke u heterogenim grupama

Uuionicamaukojimaradenastavnicinakomunikaciji,uenicimogudaradezajednona
vie razliitih naina. Jedan vaan aspekt stvaranja kooperativnog uenja grupa je
maksimiziranje heterogenosti uenika u okviru malih grupa. Uenici treba da budu
smeteni u grupe koje se formiraju u zavisnosti od socijalnih vetina, linosti, rase i
pola.estojekorisnodanastavniciradesadrugimakojisuupoznatisasvojim
uenicima,kadaseformirajugrupe.Sasvimrazliitimaspektimakojitrebajuda
buduuzetiuobzir,formiranjegrupemoeizgledatikaovelikiposaokojiebitiprevie
teakzabilokogpojedinca.
Aktivno uestvovanje svih uenika
Vanojeuspostavitipodrkuuheterogenimgrupama,takodaseobezbediaktivnouee
svihuenikauinkluzivnomkooperativnomuenjulekcija.estosuueniciirasporeeni
ugrupeidatisu imzadacikojetrebadazavre,adapritomneuestvujusvilanovi
aktivno i ravnopravno. Kljune komponente uea ukljuuju podelu rada i materijala,
fleksibilnotumaenjeulogaiindividualnihodgovornostiuenika.Podelarada,materijala
i uee svih lanova grupe je verovatnije kada nastavnici paljivo naprave
kooperativnegrupe.Krozpodeluradaimaterijala,uenicimasedajejasnaporukada
svakiuenikimaznaajandoprinoskazavretkuzadatkagrupe.

Kooperativno uenje prua mogunosti za tekue evaluacije

Jedan vaan i esto kompleksan aspekt nastave sa kooperativnim uenja je
evaluacija. Kako da edukatori budu sigurni da e uenici postii svoje
obrazovne ciljeve u okviru saradnje grupe? Kako procenitit sposobnosti
uenika i kako im saoptiti procenu? Kako e sistem evaluacije pomoi,
modifikovati i poboljati kooperativno uenje nastavnih programa? Efektivna
procenakooperativnoguenjauinkluzivnimodeljenjimamoradasefokusirai
na sadraj i na proces grupnog iskustva. Pitanje ocenjivanja u inkluzivnim
uionicama je teko. Vaspitai koji su zabrinuti zbog samopotovanja svih
uenika odbacuju upotrebu praksi koje promoviu konkurenciju izmeu
uenika.Ocenagrupeiliranggrupnogradamoedautienauenikedane
podravajuuenikesainvaliditetom.Evaluacijanetrebadabudenapravljena
takodajedanuenikpostaneodgovoranzaneuspehgrupe.Imperativje
daseizbegnusituacijeukojimamogudaokrivejednoguenikazaneuspeh.
Nastavnici moraju biti oprezni da struktura grupe ini evaluacije razliitih
sposobnosti.

Istraivanje
NaeistraivanjejeobavljenouOsnovnojkoliAleksaantiiSvetiSavauBanjalucisaciljem
da uoimo kako uenici i uitelji reaguju na uenje u grupi, koliko im je zanimljiva matematika
predstavljenanaovajnain,kakosepromenilonjihovouestvovanjeuradunaasuuodnosuna
ustaljeneasove,kolikosupomagalijednidrugima,dalisutrailipomooddrugovaizgrupe,da
li im je bilo zabavno i da li bi voleli da se ovakvi asovi ee realizuju. Takoe bavili smo se
prouavanjem kako osnovni principi kooperativnog uenja utiu na uenike i uitelje , kao
efikasnostovogoblikauenjauporeenjusatradicionalnimmetodama.Putemovogistraivanja
elimo da utvrdimo koliko je kooperativno uenje zastupljeno u naoj nastavnoj praksi, koje su
njegoveosnovnekarakteristikeikojisurezultatinjegoveprimeneunastavnomprocesu..
Uistraivanjusuuestvovalaetiriodeljenjaosmograzreda,ukupno90uenikai40nastavnika.
Jedno od tih odeljenja je veoma problematino u smislu da su uenici ovog odeljenja
nezainteresovanizauenje,galame,nestanisuiskloniekcesima,imajupunoizostanakailoih
ocena,asamimtimsubiliiposebanizazovzanas.
Usvakomodeljenjujeodranpojedanasmatematikekooperativnommetodomuenja,na
kome je po planu i programu bilo predvieno vebanje izraunavanja povrine i zapremine
piramide. Uenici su podeljeni u grupe od po 4 uenika koje su formirane tako da budu
ravnopravne, odnosno da se u svakoj nalazi po jedan ak sa odlinom ocenom iz matematike,
dva sa prosenom i jedan ak sa ocenom ispod prosene. U jednoj vreici su se nalazili
napravljeni modeli trostrane, etvorostrane i estostrane pravilne piramide od kartona ili drveta.
Svaka grupa je izvlaila iz vreice po jednu piramidu. Njihov zadatak je bio da lenjirom odrede
dimenzijepiramide,toznaidasumoralisaminakonkretnommodeludaodredetajeosnovna
atabonaivicapiramide.Ovepodatkeoninajeedobijajugotoveutekstuzadatkapasuna
ovaj nain suoeni da sagledaju problem iz drugog ugla i da shvate na realnom primeru ta ti
brojeviizzadatkapredstavljaju.

Zatim je trebalo da izraunaju povrinu i zapreminu date piramide i da, na osnovu

izmerenihdimenzija,nacrtajumreutepiramide,sklopemreuidobijumodelpiramide
podudaransazadatimmodelom.
Rad u grupi je organizovan tako da svaki od lanova ima neki zadatak da bi se izbegla
situacija da samo jedan uenik u grupi radi a ostali se bave nekim nenastavnim
aktivnostima.Jedanuenikjemeriolenjiromdimenzijeivicapiramideiraunaosveto
mujezadavaodrugiuenikkojijeimaozadatakdaprimeniobrasceiizvedeformuleda
biizraunaopovrinuizapreminudatogtela.Odpreostaladvauenikaugrupi,jedan
je konstruisao lenjirom i estarom mreu piramide na papiru a drugi je makazama
sekao a zatim lepljivom trakom lepio ivice i sklapao model piramide. Dok je jedan od
lanova grupe obavljao svoj zadatak i objanjavao postupak rada, ostali uenici su
pratili njegov rad, posmatrali, davali sugestije, ukazivali ako su uoili neku greku ili
traili objanjenje ako im postupak nije bio jasan ali nisu smeli da obave zadatak
umestoonogakomejebionamenjen.Zadacisuidodeljenitakodanjihovateinabude
adekvatna za uenika koji ga obavlja, odnosno najbolji uenik iz grupe je izvodio
formule a najloiji je merio lenjirom i raunao. Na taj nain je obezbeeno da se i
uenicisaslabijimocenamaizmatematikeravnopravnoukljueuradiosetekorisnim
zagrupupaetakoinjihovapanjaostatifokusirananasadrajsaasa.

Analiza istraivanja
Anketasesastojioddvetabelesaskalamaproceneidvapitanjaotvorenogtipa.Utabelama
uz svaku izjavu trebalo je da zaokrue broj od 1 do 5 u skladu sa tim koliko se slau sa
navedenom izjavom pri emu 1 oznaava da se uopte ne slau, a 5 da se u potpunosti
slau.Prvatabelajebilavezanazaizjaveomatematicikakobismomistvorilijasnuslikuo
njihovom dosadanjem stavu prema matematici. Sastoji se od 6 izjava o tome da li vole
matematiku, kako se oseaju na asu matematike, koliko uestvuju u nastavi, da sami
procenedalimogudaprimeneznanjekojedosadaimajunanekenoveprobleme,kaoida
liseoseajuprijatnokadtrebadapostavepitanjenastavnikuukolikoimnetosaasanije
jasno. Druga tabela je vezana za izjave o kooperativnoj metodi koja je primenjena na
proteklomasu.Prvetriizjaveseodnosenaradugrupi:kolikoimsesviaradugrupi,dali
sutrailipomooddrugovaizgrupeukolikosuimalipotekoadaobavesvojzadatakida
lijenekoodlanovagrupetraiopomoodnjih.Drugetriizjaveseodnosenatokolikoje
radugrupiuticaonanjihkaopojedince,pasuoniodreivalikolikoseslausaizjavamada
surazumelimatematikeidejeipostupkedoksuradiliugrupi,dalisutakoboljerazumeli
sadrajsaasaidaliimjetakavvidorganizovanjanastavepomogaodanavremeobave
onotoimjezadato.Nakotogauenicisubilizamoljenidanavedusakimbibiliugrupida
mogu sami da biraju i zato. Nas nije zanimalo ime i prezime uenika sa kojim bi radili u
grupi ali smo mislile ako navedu nekoga konkretno da e onda lake definisati i razloge
zbogkojihsuseodluilibazatoguenikaakojisunamaodsutinskevanosti.Poslednje
pitanjedajekonaanpeatnaemistraivanju.NakontozaokrueDAukolikoimsesvia
radugrupiiliNEukolikojeobrnuto,namestupedvienomzatotrebadaobrazloesvojim
reimazatoimsesviaodnosnonesviaradugrupi.

Rezultati istraivanja uenika

Rezultatiistrazivanjaprikazanisugrafiki.Izsledeih
grafikamoemozasvakopitanjevidetikolikoseuenika
sloilosadatomtvrdnjomakolikone.
Smatralesmodaukolikosuuenicizaokruili
1ili2daseneslau,3ukolikosuneodlunii
4ili5ukolikoseslausadatomtvrdnjom.

Kaotovidimoizgrafikogprikaza,14
uenikaseizjasnilodanevolimatematiku,
oko30%uenikajeneodluno,a55%uenika
volimatematiku.

Iz priloenih rezultata zakljuujemo da oko 27%

uenikasmatradanijedobroumatematici,ak
33%uenikajeneodluno,a40%uenikasmatra
dasudobrimatematiari.

Rezultatisupokazalida6uenikasmatradamatematika
znanja nisu vana za razvijanje drugih sposobnosti i
vetina, 22% je neodluno, dok je veina (71% uenika)
svesnavanostimatematikihznanjausticanjuirazvijanju
drugihsposobnostiivetina.

Vidimodaskoro18%uenikanemoedaprimeni
steenaznanjaizmatematike,33%uenikanije
sigurnouovutvrdnju,dok49%uenikasmatra
sebesposobnimdaprimenidosadanjeznanjeiz
matematike.

Uenici su na ovo pitanje odgovorili procentualno

izjednaeno: 32% uenika ne voli da odgovara na
pitanja, 30% je neodluno, a 28% uenika voljno
odgovaranapostavljenapitanja
naasumatematike.

Vidimo da 42% uenika bez ikakve nelagodnosti

postavlja pitanja ukoliko neto ne razume, 18% je
neodluno, dok se 40% uenika ustee da postavi pitanja
nastavnikuukolikomunetonijejasno.

Izrezultatazakljuujemodaseveiniuenikadopaoradu
grupama,akje97%uenikareagovalopozitivnonaovakav
nainreavanjazadataka.

Na osnovu ovog grafika zakljuujemo da su odgovori

bili podeljeni osim onih uenika koji nisu eleli da se
izjasne (13% uenika), 42% uenika nije pitalo za
objanjenje,dokje45%uenikatrailopomoukoliko
imjenekideozadatkabionejasan.

Rezultatipokazujuda38%uenikanijemoraloda
odgovaranapitanjasvojihdrugovaizgrupe,dokje56%
uenikaodgovaralo.Nijeseizjasnilo6%uenika.

Grafiki prikaz pokazuje da je veina uenika (84%)

razumelapostupkeiidejetokomradaugrupi.Samo
6uenikanijerazumelo,dokse8nijeizjasnilo.

Naosnovurezultatavidimodaje84%uenikabolje
razumel gradivo koje je obraivano u grupama, 2
uenikaseneslaesaovomtvrdnjomdokje10uenika
neodluno.

Rezultatipokazujudaje93%uenikauspenoina
vreme uspelo da rei zadatke, samo 2 uenika
nisu uspela, dok su 4 uenika neodluna.
Rezultate smo predstavile i tabelarno, pri emu
smo navele aritmetike sredine uenikih
odgovora, radi boljeg uporeivanja na koja su
pitanjaueniciodgovorilipozitivno,anakojane.

U tabelama koje slede istaknute su najvie postignute aritmetike sredine.

Tvrdnje(omatematici)

Aritmetika
sredina

1.Volimmatematiku.

3.53

2.Dobar/rasamumatematici.

3.26

3.Matematikaznanjasuvanazarazvijanjedrugihsposobnostii
vetina.

3.84

4.Sposoban/nasamdaprimenimsvodosadanjeznanjeizmatematikeda
bihreio/laproblem.

3.57

5.Volimdaodgovaramnapitanjapostavljenanaasumatematike.

2.97

6.Oseamseneprijatnokadatrebadapostavimpitanjeakonisamrazumeo/la
lekcijuizmatematike.

2.86

Iz prve tabele moemo zakljuiti da su odgovori bili uglavnom podeljeni ili su uenici bili
neodluni prilikom popunjavanja dela ankete koji se odnosi na njihove stavove prema
matematici. Uenici koji vole matematiku, uglavnom smatraju da su uspeni u savladavanju
gradiva,primenisteenogznanja,neusteusedapostavepitanjanastavnikuukolikoimneto
nije jasno i rado odgovaraju na postavljena pitanja. Takoe vai i obrnuto za uenike kojima
matematika nije omiljen predmet. Najviu prosenu ocenu dobila je etvrta tvrdnja (3.84), to
nam pokazuje da su uenici svesni vanosti matematikih znanja, ak i uenici koji ne vole
matematikusmatrajudasuonaneophodnazarazvijanjedrugihsposobnostiivetina.
Aritmetikasredina
Tvrdnje(okooperativnomuenju)
1.Sviamisedaradimugrupinaasumatematike.

4.75

2.Pitao/lasamdrugoveizgrupedamiobjasnedeozadatkakojiminije
jasan.

3.00

3.Drugoviizgrupesumipostavljalipitanjadoksmoradiliugrupi.

3.24

4.Razumeo/lasammatematikeidejeipostupkekadasamradio/lau
grupi.

4.22

5.Radugrupimijepomogaodaboljerazumemsadrajsaasa.

4.26

6.Radugrupimijepomogaodazavrimzadatkenavreme.

4.51

Prosene ocene iz druge tabele su uglavnom vrlo visoke. Moemo zakljuiti da su stavovi
uenikapremakooperativnomuenjuuglavnompozitivni.Svakagrupauenikauspenojei
na vreme uspela da zavri dat zadatak i premaili su sva naa oekivanja. Tokom asa
uenici su bili usredsreeni na rad i nedisciplina u jednom razredu, za koji smo
pretpostavljaledaenampravitinajvieproblema,bilajevidnosmanjena.Bilojezanimljivo
gledatiuenikekojisuranijebilipotpunonezainteresovanizamatematikukakouestvujuu
radusvojegrupeibodreostalelanovedatoprezavresvojezadatkekakobipobedili,
iako smo navele da as nema takmiarski karakter. Vladala je pozitivna atmosfera,
ostvarena je uspena komu nikacija kako meu lanovima unutar grupe tako i uenika sa
nama.Uenicisurazmenjivalistavoveiidejezareavanjedatihzadataka,aukolikobinaili
napotekoeprilikomreavanjabezustezanjatrailisupomonastavnika.
Naosnovuodgovoranaposlednjadvapitanjanaeankete,videlesmodabiuenicinajradije
bili u grupi sa svojim najboljim drugovima ili onim uenicima koji su dobri u
matematici,kakobiimobjasniliipomogliuresavanjuzadatakaukolikoonitonebiuspeli.
Zanimljivo je da su neki uenici naveli da bi bili u grupama upravo sa onim uenicima sa
kojimasmoihmismestile,iakosenisudruilisanjimaranije,navodeidasusesvizajedno
lepo zabavili. Na poslednje pitanje svi uenici su dali potvrdan odgovor. Neki od razloga
kojesunavelizatoimsedopadaovakavnainradasudajezanimljivije,breseodrauju
zadaci,uveknekougrupiznadareizadatakimoepomoiuenicimakojineznajuiline
razumeju.Smatrajudasuugrupiaktivniji,dasevietrudeidopunjujujednidrugeznanjem.
Nakrajuasakadasmoimsezahvalilenasaradnjireklisunamdabielelidaimajuee
ovakoorganizovaneasoveidanisuniprimetilikolikoimjebrzoprolovreme.

Rezultati istraivanja uitelja

Rezultati ispitivanja stavova uitelja prema kooperativnom uenju
U naem istraivanju ispitali smo stavove prema kooperativnom uenju kod 40 nastavnika
razrednenastave:20nastavnikaizOSvetiSavai20nastavnikaizOAleksaanti
iz Banjaluke. Od 40 ispitanih nastavnika, 24 su enskog pola (60 %), a 16 mukog pola
(40 %). Ukoliko posmatramo uzorak nastavnika prema godinama iskustva u nastavi
(radnomstau)stanjejesledee:8njihimado10godinaiskustva(20%),22nastavnika
imajuiskustvoizmeu10i20godina(55%),njih5(12,5%)izmeu20i30godinainjih5
(12,5% ) preko 30 godina iskustva. U Grafikonu 1 prikazana je struktura poduzorka
nastavnikapremaradnomstau.

Da bismo utvrdili u kojoj meri nastavnici primenjuju kooperativno uenje u nastavi

matematike postavili smo pitanje Primenjujete li kooperativno uenje u nastavi
matematike?, na koje su se ispitanici izjanjavali zaokruivanjem jednog od
ponuenih odgovora. U Grafikonu 2 prikazana je struktura odgovora ispitanika na
ovopitanje.
Kao to vidimo iz grafikkog
prikaza, 30 nastavnika (75%)
izjasnilo se da esto primenjuju
kooperativno uenje u nastavi
matematike i drutva, a 10
nastavnika (25%) izjasnilo se da
ponekad
koriste
kooperativno
uenje u nastavi. Za odgovor retko
nijeseizjasnionijedanispitanik.Na
osnovudobijenihpodatakamoemo
da zakljuimo da je kooperativno
uenjeveomazastupljenounastavi
matematike u mlaim razredima
osnovnekoleunaimkolama.

Tabela1:Frekvenceodgovoraispitanikamukogieskogpolanapitanje
Primenjujete likooperativno uenje u nastavi matematike i ?
Nastavnice

esto

20

Ponekad/Retko

10

30

24

Nastavnici

10

16

40

Na osnovu vrednosti Fi koeficijenta (Fi=0,236), izraunali smo Hi kvadrat

koeficijent (2 =2,229), koji nije statistiki zaajan. Na osnovu ovoga moemo
zakljuiti da se nastavnici mukog i enskog pola izmeu sebe ne razlikuju u
pogleduuestalostiprimenekooperativnoguenjaunastaviMatematike.

Dabismoutvrdilidaliseuestalostprimenekooperativnihoblikauenjaunastavi
Matematike razlikuje kod nastavnika sa razliitim radnim iskustvom, primenili smo
Hi kvadrat test,na osnovu Fi koeficijenta korelacije. U Tabeli 2 prikazane su
frekvenceodgovoraispitanikapokategorijamadatihvarijabli.
Tabela2:Frekvenceodgovoraispitanikarazliitogradnogiskustvanapitanje

Primenjujete li kooperativno uenje u nastavi matematike ?

Mlai

esto

24

Ponekad/Retko

30

30

Stariji

10

10

40

Naosnovuvrednosti Fi koeficijenta (Fi =0,2), izraunali smoHikvadratkoeficijent

(2 =1,6), koji nije statistiki zaajan. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da se
nastavnici sa razliitim radim iskustvom izmeu sebe ne razlikuju u pogledu
uestalosti primene kooperativnog uenja u nastavi Matematike, i da ovaj oblik
uenja jedako esto primenjuju i nastavnici sa dugogodinjim iskustvom u
pedagokomradu,kaoinastavnicinedavnoizalisafakulteta.

Dabismoutvrdilikakavjestavnastavnikapremaulozikooperativnoguenjau
poveanju motivacije kod uenika postavili smo im pitanje Vai uenici
pokazuju veu motivaciju za rad kada primenjujete kooperativni pristup
nastavi? na koje su se ispitanici izjanjavali zaokruivanjem jednog od
ponuenihodgovora.Sledigrafikiprikaziinterpretacijarezultata.
Vidimo da je 32 nastavnika (80%)
miljenja da su uenici esto
motivisanijizaradnaasovimakada
se primenjuje kooperativno uenje,
dok se 6 nastavnika (15%) izjasnilo
da su njihovi uenici ponekad
motivisaniji, a samo 2 nastavnika
(5%) su miljenja da njihovi uenici
retko pokazuju veu motivisanost za
rad zbog kooperativnog pristupa.
Rezultati pokazuju da veina
nastavnika smatra da kooperativni
pristup
poveava
motivisanost
njihovihuenikazarad.

Najee koriene metode u kooperativnom uenju.

Analiza odgovora ispitanih nastavnika pokazala je da je najee koriena metoda

kooperativnog uenja koju oni primenjuju u nastavi Matematike metoda
razmisli/spari/razmeni (38 puta navedena), nakon koje sledi metod grupnog istraivanja
(24 puta navedeno) i metod slagalice (koju su ispitanici naveli 22 puta). Neto ree
koritenemetode,premanaimispitanicimasuolujaideja(18putanavedena)iintervjuu
trikoraka(8putanavedena).

Ispitanici su naveli sledee prednosti primene kooperativnog uenja u nastavi

Matematike na mlaem kolskom uzrastu: bolja motivacija za rad (85% ),
efikasnakomunikacija(80%),podsticanjesaradnjeiprijateljstvameuuenicima
(70%),slobodnijeizraavanje(65%)ismanjenjestrahaodneuspeha(60%).

Diskusija

Savremena pedagoka teorija i praksa u sve veoj meri kritikuju

tradicialne forme organizovanja nastave, zamerajui im preteranu
jednostranost u komunikaciji, u kojoj je fokus na nastavniku, dok uenici
ostajunedovoljnoangaovaniipasivni.Savremenapedagogijaosmiljava
i razvija nove postupke i naine rada koji u fokus nastavnog procesa
postavljajuuenikaipodstiunjegovuaktivnost.Jedanodveomauticajnih
oblika uenja koji je zasnovan na ovoj ideji jeste i kooperativno uenje
uenje kroz saradnju. U literaturi postoje brojna istraivanja koja se bave
karakteristikamai,posebno,efektimaovogoblikauenja,aliuprkostome
inisedaovajkonceptunaemvaspitno-obrazovnomkontekstujouvek
nije dobio adekvatno mesto. Iz tog razloga, kako bismo doprineli boljem
razumevanjuovogoblikauenja,kaoidabismopodstaklinastavnikekoji
rade u praksi da ga implementiraju u nastavu, sproveli smo ovo
istraivanje u kom smo se fokusirali na izuavanje stavova nastavnika i
uenika prema primeni kooperativnog uenja u nastavi Matematike na
mlaim razredima osnovne kole, kao i na utvrivanje efikasnosti
kooperativnoguenjauodnosunatradicionalneoblikenastave.

Na ovom mestu treba istai da je uzorak ukljuen u nae istraivanje relativno mali, i da nam ne
omoguuje sasvim pouzdano zakljuivanje o odnosima izmeu ispitivanih pojava. Ipak, nalazi do kojih
smo doli su u saglasnosti sa istraivanjima drugih autora u oblasti i mogu se koristiti kao polazite za
daljaistraivanjaovogfenomena,ukojimaebitiotklonjenonavedenoogranienje.
Podacidokojihsmodoliunaemistraivanjusaglasnisusaistraivanjimadrugihautorakojiistiudaje
kooperativno uenje efikasan oblik uenja ija primena obezbeuje mnogobrojne benefite za uenike, i
takoesupotvrdilihipotezeodkojihsmopoli.

Nae istraivanje je pokazalo da nastavnici razredne nastave u kolama u naoj zemlji esto
upotrebljavajukooperativnestrategijeuenjaunastaviMatematikeumlaimrazredimaosnovnekole,i
da su u upotrebi veoma raznovrsne strategije. Nastavnici mukog i enskog pola, kao i nastavnici sa
razliitimradnimstaomseizmeusebenerazlikujuupogleduuestalostiprimeneovogoblikauenja.

ak 75% ispitanika izjasnilo da esto koristi metode kooperativnog uenja, a 25% seizjasnilo da ih
upotrebljavaponekad,doksezaopcijuretkonijeizjasnionijedanispitanik,

moemo zakljuiti da je potvrena naa prva podhipoteza. Rezultati istraivanja pokazali su da su

ispitanici kao najee koriene metode naveli: metodu misli/spari/razmeni, zatim metodu slagalice,
metodu intervjua u tri koraka, metodugrupnog istraivanja, metodu oluje mozga. Odpomenutihmetoda
prednjai metoda misli/spari/razmeni sa 95%, zatim grupno istraivanje, koju je navelo 60% ispitanika,
dok je oluja ideja navedena kod 45% ispitanika kao najee upotrebljavana. Metodu slagalice, kao
najeu metodu navelo je 55% ispitanika, dok je metodu intervjuu tri koraka navelo 20% ispitanika. Iz
navedenihrezultatavidimodasunajeekorienemetodeodabranekodveegbrojaispitanikaidasu
raznovrsne, kako po aktivnostima koje se u njima izvode, tako i po mogunostima primene u pojedinim
etapamanastavnogasa.

Naeistraivanjejepokazalodaseiaktivnostiuenikatokomnastaverazlikujuuzavisnostiod
toga koji je oblik uenja primenjen. Uenici koji su poduavani metodom kooperativnog
uenja, u poreenju sa uenicima koji supoduavanina tradicionalan nain, ostvaruju vii
stepen saradnje, zajednitva i uzajamne interakcije, tokom koje dolaze do inovativnih i
kreativnihzajednikihreenjaisaznanja.Naosnovurezultataupitnikamoemozakljuitida
su najvee dobiti od saradnikog oblika uenja veliki nivo oseaja zajednikog uspeha,
zajednika odgovornost i meusobno poverenje, koji nastaju kao prirodna posledica
saradnje.Saradnjajepoboljalaiunapriedilanivointerakcijetonasnavodinazakljuakda
se osim poveanja uzajamne meuzavisnosti, poverenja istie i poveanje motivacije.
Ueniciprednostdajuzajednitvuipostignuugrupe,aneistiusvojsopstveniinteres.Ipak,
ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu samoprocene aktivnosti uenika koji su
poduavani primenom kooperativnog metoda i uenika koji su poduavani tradicionalnim
frontalnim pristupom, zbog ega je ovaj nalaz potrebno dalje proveravati. Na temelju
prikazaih rezultata moemo zakljuiti da nastavnici i uenici imaju pozitivne stavove o
primenikooperativnoguenjaunastaviMatematikeumlaimrazredimaosnovnekole,kao
i da su efekti kooperativnog uenja pozitivniji nego efekti primene tradicionalnih nastavnih
metoda. Kooperativno uenje samo je jedan od moguih puteva kojima se moe krenuti u
budunost kolstva. Pokazuje velike prednosti i vrlo malo nedostataka, to je nauno
potvreno sa brojnim istraivanjima. Velika raznolikost, mogunost primene i brojnost
kooperativnihmetodapredstavljanajveebogatstvoovakvognainauenja.

Zakljuak
Rezultatiistraivanjapokazalisudasekooperativnouenjekaoindikatorkvalitetnog
vaspitanja i obrazovanja oslikava u kolskoj klimi, meusobnoj interakciji i
komunikaciji. Indikatori kvalitetnog vaspitno-obrazovnog procesa najvie su
grupisani oko meuljudskih odnosa, spremnosti na pomaganje i saradnju,
prijateljskih druenja i vrnjake prihvaenosti kao i vlastitog doprinosa uenju i
radu. Uenici koji su se sreli sa kooperativnim uenjem istiu zanimljivost i
korisnostovakvoguenja,njegovdoprinosoputenostiiprevazilaenjustrahaod
negativneevaluacijeikolskogneuspeha.

Meutim, iako pregled obimne literature o kooperativnom uenju daje jasnu sliku o
tome da njegova primena u kolstvu obezbeuje veoma mone efekte kada je u
pitanju postignue uenika i njihov socio-emocionalni razvoj, istraivanja kolske
prakse pokazuju da je primena individualnog rada jo uvek dominantna u nastavi
osnovnih i srednjih kola. Jedan od moguih razloga za nedovoljnu zastupljenost
kooperativnoguenjaupraksijesteinjenicadasupoetnipokuajinastavnikada
kreirajusituacijezasaradnjumeuuenicimaestoosuenenaneuspeh.

Nastavnicikojinemajuvieoruazaplaniranjeiprimenuovogoblikarada,osim
svog entuzijazma i zainteresovanosti da probaju neto novo u radu sa
uenicima, brzo se razoaraju jer se suoe sa ozbiljnim problemima u
discipliniimotivisanostiuenika.Paljivijiuvidumodeleinterakcijeugrupama
otkrie im primere dominacije jednog broja uenika i povlaenje drugih,
odnosno veliki trud i zalaganje jednih i pasivnost drugih. Sobziromna to da
nisu navikli na saradnju dok ue, uenici e radije zadravati obrasce
ponaanjakojeobinokoristeuindividualnimoblicimarada.
Da li e kooperativno uenje biti uspeno zavisi od adekvatne pripreme n
astavnika. Pored upoznavanja sa osnovnim principima i elementima
kooperativnestrukture,kaoirazliitimmodelimaitehnikama,nastavnicima
je potrebna velika podrka od strane psihologa i pedagoga, u obliku estih
konsultacija,dabimogliefikasnodaprimeneovajoblikradaunastaviidabi
seboljesnalaziliusvakodnevnimdilemama.
Istraivanjejepokazalodauenicikojiranijenisuuestvovaliunastavi,sadato
ine vrlo rado. Obavljaju svoje zadatke, i ono to je najvanije uivaju u
uenju novih lekcija. Takoe primena kooperativnog uenja doprinosi
oseanjuravnopravnostimeuuenicimabezobzirananjihoverazliitosti.