1.

- , ,
, , , , ,
, .
- , ,
,
, , ,
,
, .
:
-
, , ,
, ;
- ;
- , ,
;
-
;
- ,
, ;
- ;
- ;
- ,
, ;
- ,

;
-
, ,

;
- ,
;
- ,
.
2.





,


, , ,
.
:
-
;
-
;
- ;
- ,
;
-

( , , );
- ;
- , ,
, , ;
- (,
) (, , );
- , , ,
;
- ,
;
- ,
;
- ,
; (,
, );
;
-
(, );
-
;
- , ,
,
, ;
-
;
-
;
- ,
;
- ,
(, , , , .);
- , ,
;
- ,
.



:
- ;
- ;
- ;
-
(, , , ,
, );
-
;
- .

.
(
) - .
( )
.
- ( );
() ,
. ;
( ). .
- ; - .
- - , .
- ; ;
- .
- () - .
- , ;
, .
.
I IV .

:
; (, ) .
( ).
. .
(-/-, -/-).
-,
.
: ., ., .
.
,
.

:
. .

, , , , ; - - (), - , - .
.


()
, .

:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:

:

:
:
: ,
:
:
:
:
:
:
. :
:
: ()
-: ( , )
:
:
:
:
: ()
: ()

:
:
: ,

, ,
.
-
: ()


: ()
, .

. (
): (, ,
, ), , , ; .
(, , ,
-, .). ,
.
: ,
, , .
.
.

, ,
.
( : , , , ,
). ,
, .
;
.
( , - ,
, ). ,
, , , .

.
.
.
- .
, , - .
.
.
- .
- .

.
: , (, ,
).
; () .
, ; , , .
- .
- .

. (). -
. .

: , , ,
, , , , , , ;


, , , , , , ; ,
, ( , , , ); ,
, , .


.
. -
, .
; ,
- .
. .
.
, , .
, .
-
.

: , , ,
, , , , ;
, ; ,
.
: , , , .
: - ;
, ;
- ;
.
:
, ;
, , ; .
.
,
.
. . .
.
. .
: ,
; , ; ;
.
.
- .
.

( )

.
.
, (


), (
).

.
, . I II
, ,
, III VIII

.
,
,
, : , ,
, , , , , , ,
.

.

.


, ,
.
I VIII . ,
, . ,
, , ,
V ,
;
VI ,
VIII
.
, ,
.
II
.
,
: II ,
III .

( - - ). ,
, .

. ,
,
,
,

.

, .


,
( ).


, , ,
.
.

.

:
- ;
- ;
- ,
;
- ;
- ;
- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

,
, .

, ,
.
, ,
. ,
, , ,
,
.

,
,
.

.

. , ,
.

,



() .
,
, .
(, ) ,
,
,
, .

,
.
, , .
, ,
,
-
. ,

( ),
.

.
, ,
.

,
.
,
.

, ,
.
, ,
, ,
, ,
.
, ,
, .


, ,
.
()
:
- ( )
. ,
- ,
.
- ( , )
.


-
.
-
. (
.)
- ,
, .
-
.
- (, , ,
, ...).
- () ,
, .
- .
- ;
.
- ,
(
).
- , ( ,
).
,
.
, . ,
,
, .
, , ,
.

: , , , ,
.
, .
,
.

, .
(, ),
. ,
,

.

,
, ,
.
, , , ,
.
.
,


.
- .

( ,
,

- , .).



,
. ,

, ,
, ,
.
, ,
,
.

(, , , .)
(,
, .)
( ). ,
( ) , . , ,
,
,
.
,
.
, ,
. , ,
, .
.
( , ), ,
, .
, ,
, ,
,
.

.

. ,
,
, ,
, ,
.



- ,
, - ,
.
, (, , , ,
, , , , , , , .) , , , , ,
.

, , ,
(
,
,
, ,
.).

(, ), ,
, / /
, ,
, (, , ,
, , .),
, , .
,

( ,
, ),
,

,
.
III VIII
, .
.

.
,

.
.

. -
,
, , , , ,
.
.
, ,
,
.
VI, VII VIII
.


( )
,
, .
;
, , ,
, .
,
.

-
, ,

. ,
.
,
.

. ;
.

,
.


,
.

,
, . ,


.
, ,
.
""
.
, ,
"" (, ,
, , ). "" ,
( ,
.),
. ""
, , ,
" ",
.

.

. , ,
.


(, ,
, ), .
.
, ,
.
.
" ",
.
, -
, .
III VIII

. , ,

.
, ,
.

. , ,
-
,
.

- ,
.
,

,
.
,
,
. ,
" "
.

,
.
, ,
.

.
,
,
.
, ,
, . ,
- ,
, -

. ,


, , ,

.
, ,
, ,
.
, , , .
,
,
, , .

.

" ", ,
,
.
;
, .

, ,
.

. ,
, , .
,
,
.

(
, , ,
, ) ,

,
: ,
.


.


.
, , ()
,
.
,

: , ,
,


,
.


,
,
.


, , .

,
,

.
: ,
, (, , ,
, , , , , ),
, - ()
.
, , ,


. ,
,

.

,
-
, .


. , ,
, -
,
.

, .
- ;
,
- .

,
. ,
,
. (
) .
, ,


, , ( )
.

: , , , , .
, ,
,
,
.
.
,

.

- .



,
.
,
,
,
.
,
, ,
, ,
,
,

. -
.

. , ,
.
,
, , .
, ,
, ( - ) ,
().
, ,
, :
, , , . , ,
, ,
() (,
, , , , .).
() . ,
,

. : , (
), ,


, . ,
.

,
.
(, )

.

.

.

, .
, .
, , (
) .
, ,
(, , , , .). ,
,
, -

. , ,
/
. , ,
,
( ).

, ,
,

. ,
:
,
.

( ,
,
, ,

, .
( .
) /
,
, ,
. , ,


,
, , ,


,
, , , , , . . , ,

, .

. ,
, ,
. ,
, , ,
,

. ,
,
:
, , , ,
, .
,


.
(, , ), ,
/ ( )
( /
). ,
/
. , ,
(
)
,
, , , , .,

.
-
.
(
, ,

, ).
, ,
, (
), (, ,
, ),
( ).

,

. , ,


(, , )
( ,
, ).
.

(
). ,
,
, . ,
( , , -
.) ,
. ,
(
), , ,
.



.



HYRJE
Ky program sht konceptuar dhe organizuar n kuadr t kategorive, prkatsisht t
tri aktiviteteve t uptueshmris: t dgjuarit dhe t folurit; t lexuarit; t shkruarit.
Kategorit jan zbrthyer n nnkategori: kultur e t dgjuarit dhe e t folurit; njohuri e t
lexuarit dhe kultur e t shkruarit; tekste letrare dhe joletrare; njohuri gjuhsore.
Prmes kategorive dhe nnkategorive realizohen prmbajtjet programore t cilat i
jan prshtatur moshs, nivelit shpirtror dhe psikik t nxnsve.
Realzimi dhe prvetsimi i ktij programi varet kryesisht nga metodat, teknikat dhe
fleksibiliteti i msimdhnies, nga angazhimi, vlersimi dhe shkathtsit individuale t
msimdhnsit.
QLLIMET
- T prvetsoj dhe t zgjeroj shkathtsit e komunikimit
- T prvetsoj dhe t zbatoj njohurit e fituara gjuhsore
- T kuptoj dhe t analizoj tekste letrare dhe joletrare
- T zbatoj njohurit e fituara pr modelet e teksteve letrare dhe joletrare
OBJEKTIVAT
Nxnsit duhet t jet n gjendje:
T njoh:
Tekste t shkurtra letrare dhe joletrare
Llojet letrare
T kuptoj:
Tekste t shkurtra letrare dhe joletrare
Fjalt e ndryshueshme
T zbatoj:
Njohurit e fituara gjuhsore: fonetike dhe gramatikore


Njohurit e fituara pr modelet e teksteve letrare dhe joletrare
T analizoj:
Tekste t shkurtra letrare dhe joletrare
T zhvilloj qndrimet dhe vlerat
N kuptimin e t menduarit t pavarur pr at q dgjon, q flet, q lexon apo
shkruan.
N kuptimin e sjelljes personale (qndrimi, mirsjellja, toleranca, vullneti,
bashkpunim etj.)
SHKATHTSIT E KOMUNIKIMIT
I. T dgjuarit dhe t folurit
II. T lexuarit
III. T shkruarit
TRSIT TEMATIKE
1. Kultur e t dgjuarit dhe t folurit, kultur e t lexuarit dhe e t shkruarit;
2. Tekste letrare dhe joletrare
3. Njohuri gjuhsore
Vrejtje: Prmbajtjet e trsive tematike realizohen n funksion t tri shkathtsive t
komunikimit: I. T dgjuarit dhe t folurit; II. T lexuarit; dhe III. T shkruarit.
Trsit
tematike
- Kultur e t
dgjuarit dhe
t folurit;
- Kultur e t
lexuarit;
- Kultur e t
shkruarit.

Trsit
tematike
- Tekstet
letrare dhe
joletrare

Prmbajtja

Rezultatet

Jeta n klas, n shkoll,

n shtpi, n rreth ...
Orientimi n hapsir;
Rrfime personale:
koha e lir, dshirat,
shqetsimet dhe ambiciet
e tyre;
Festa, urime,
falnderime, letra, adresa,
ftesa, porosi, njoftime;
Mediat: radio,TV,
revistat pr fmij;
Kinema, teatr;
Drejtshkrim.

Zhvillon t menduarit e pavarur, krijon

disa rregulla dhe jep kshilla pr
veprime t gabuara;
Msohet pr t`u orientuar n hapsir
dhe n vende t ndryshme;
Rrfen dhe shkruan pr veten, dshirat
dhe ambiciet;
Shkruan tekste t shkurtra mbi bazn e
modeleve;
Njeh dhe dallon gjuhn e mediave dhe
karakteristikat e tyre (informacion i
marr n tri mnyra: n radio-dgjim,
n TV i dgjuar dhe i shikuar dhe n
revista- lexim)
Shikon, diskuton dhe prshkruan
ngjarjen e filmit, drams;
Prdor drejt shenjat e piksimit,
ndarjen e fjalve n fund t rreshtit
dhe shkronjn e madhe.

Prmbajtja

Rezultatet

Tregime, poezi, tekste t

shkurtra dramatike,
prrallza, prralla, fjal
t urta, gjegjza;
Figurat stilistike:
hiperbola, personifikimi,
litota;

Lexon tekste t ndryshme me

intonacionin e duhur;
Dallon tekste t shkurtra letrare dhe
joltrare;
Komenton tekste t shkurtra letrare
dhe joletrare;
Njeh dhe prdor figurat stilistike:

Trsit
tematike
- Njohuri
gjuhsore

Proza, poezia, pjesa

skenike- dallimet (vargu,
dialogu, shkrimi n
proz).

t personifikimit, t hiperbols dhe t

litots;
Analizon dhe vlerson tekste t
shkurtra letrare dhe joletrare;
Pasuron fjalorin me fjal e shprehje t
reja.

Prmbajtja

Rezultatet

Emra t prvem dhe t

prgjithshm;
Trajtat e mrave;
Mbiemrat e nyjshm dhe
t panyjshm;
Premrat vetor;
Numrori;
Foljet n kohn e tashme,
t ardhme, t kryer dhe t
pakryer t mnyrs
dftore;
Ndajfolja: e kohs, e
vendit dhe e mnyrs;
Parafjalt: me, nga, prej,
m, n...
Fjalia e thjesht dhe fjalia
e zgjeruar, fjalt kryesore
dhe dytsore t fjalis;
Lidhja dhe prshtatja e
kallzuesit me kryefjaln;
Llojet e fjalive: dftore,
pyetse dhe habitore;
Drejtshkrim.

Dallon emrat e prvem dhe emrat e

prgjithshm;
Dallon emrat n trajtne shquar dhe t
pashquar;
Dallon mbiemrat e nyjshm nga
mbiemrat e panyjshm;
Prdor drejt premrat vetor;
Dallon numrort si fjal q tregojn
numra;
Zgjedhon foljen n mnyrn dftore;
Identifikon ndajfoljet dhe pyetjet me
t cilat gjenden ato;
Dallon disa nga parafjalt m t
prdorshme;
Kupton pjest e fjalis t cilat jan t
domosdoshme n prbrjen e saj;
Kupton marrdhniet dhe bn
prshtatjen e kallzuesit me
kryefjaln;
Dallon dhe prdor fjali t llojeve t
ndryshme: dftore, pyetse, habitore;
Shkruan dhe prdor drejt emrat e
prvem, mbiemrat, numrort,
parafjalt dhe shenjat e piksimit te
llojet e fjalive.

QASJET NDRLNDORE DHE NDRPROGRAMORE

Mjeti themelor i komunikimit sht gjuha. Lndt e tjera shkollore msohen prmes
saj dhe me t. Mirpo, lidhje m t prafrta, prmbajtjet programore t lnds s gjuhs
shqipe kan me lndt:
- Edukat qytetare
- Edukat muzikore
- Edukat figurative
- Pundore
Lidhja ndrlndore ndikon n mnyr t drejtprdrejt n formimin e prgjithshme
t personalitetit tnxnsit.
Jan nj sr temash nga fusha t ndryshme, p..sh. t drejtat e fmijve, edukimi
shndetsor, ekologjia, barazia gjinore etj., q mund t trajtohen dhe t hvillohen si lidhje
ndrprogramore.
UDHZIME METODOLOGJIKE


Pr realizimin e planit dhe t programit t gjihs shqipe msimdhnsi sht
kompetent pr zgjedhjen e metodave dhe t teknikave t msimdhnies dhe t
msimnxnies. Metodat dhe teknikate przgjedhura nga
msimdhnsi duhen prshtatur me aftsit dhe njohurit e mparshme t nxnsve,
me nevojat dhe krkesat e tyre, me mjedisin (shkolln, klasn) dhe materialin msimor.
Gjat msimdhnies sht e rndsishme t prdoren teknika dhe strategji t
shumllojshme pr t prkrahur stilet e ndryshme t nxnies s nxnsve. Pr realizimin
me sukses t metodave dhe teknikave msimdhnsi, gjat planifikimit, duhet t`i prshtatet
mnyrs se si msojn nxnsit, cilat teknika mundsojn realizimin e prmbajtjes
msimore dhe t objektivave t caktuar.
Varsisht nga prmbajtja msimore, msimdhnsi mund t prdor disa nga kto
metoda dhe teknika t msimdhnies:
Puna individuale, n ifte, n grupe, me tr klasn etj.;
Metoda e hulumtimit, krkimit, demonstrimit, interpretimit, diskutimit etj.;
Teknika: Xhigsou (me kmbime);
Kllaster (pema e mendimeve);
Brainstorming (vrshim i shpejt i ideve ose stuhi mendimesh);
D.R.T.A (veprimtaria e t menduarit dhe e t lexuarit t drejtuar);
Ditari dypjessh;
Pesvargshi;
Dramatizimi;
Ese;
Parashikimi me temat paraprake;
Diagrami i Venit etj.
Kombinimi i ktyre metodave dhe teknikave gjat procesit msimor ka pr qllim t
thyej monotonin e oers msimore, q nxnsit t jen aktiv, t bhen prgjegjs pr t
nxnit e tyre, t zhvillojn mendimin kritik, t zgjidhin probleme. T`i zbatojn n praktik
(n jetn e prditshme) njohurit e fituara: t zhvillojn shkathtsit e krijimit dhe t
vlersimit.
Prdorimi i metodave dhe i teknikave t reja t msimdhnies sugjeron nxnsin n
qendr t aktiviteteve t t nxnit, pastaj bashkpunimin e nxnsve, duke u mbshtetur
n modelin e msimit nga njri-tjetri. Ky lloj i t msuarit do t jet m i sukseshm. Nse
nxnsit prfshihen m shum n veprimtari t ndryshme gjat t nxnit, edhe rezultatet do
t jen m t mira.
Msimdhnsi duhet t dij se ka edhe disa karakteristika q ndikojn n
msimdhnie, p.sh. qndrimi, prvoja, rezultati, qartsia dhe llojshmria n msimdhnie,
prdorimi i ideve t nxnsve etj.
VLERSIMI
Vlersimi sht nj fush e rndsishme n procesin edukativo- arsimor. Vlersimi
ka t bj me mnyrat dhe teknikat q prdoren pr prparimin e nxnsve dhe rezultatet e
tyre msimore.
QLLIMET
- T siguroj informacione identifikuese pr arritjet e nxnsve;
- T prcaktoj prparimin e nxnsve;
- T siguroj realizimin e objektivave t prcaktuar;
- T motivoj nxnsit.
Rekomandohen kryesisht kta tipa t vlersimit:
- Vlersimi me goj;
- Vlersimi i aktiviteteve debatuese;
- Vlersimi i detyrave t shtpis;


- Testet pr nj tem apo grup temash;
- Testet n fund t nj kategorie;
- Testet n fund t gjysmvjetorit;
- Testet n fund t vitit etj.
LITERATURA
- Tekstet q hartohen sipas ktij programi.
- Tekste t tjera alternative.
- Shefik osmani - Leximi 4
- Bahri Beci etj. - Gjuha shqipe 4
KL. IV
Prmbajtja programore
Lektyr shollore
1. Triiing...Triiing
2. Vehbi Kikaj Kafazt e vers
3. Qamil Batalli Klasa e zbukuruar
4. Mark Krasniqi Prtaci
5. Naum Prifti Takimi me nj t panjohur
6. Migjeni Luli i vocrr
7. Kur vilet rrushi
8. Jovan V. Gte Lulja e pyllit
9. Dritro Agolli Harabeli
10. Odhise Grillo Fjala sht shum e vogl
11. Ndre Mjeda Dimri
12. Rifat Kukaj Kosova
13. Mark Tuen Tomi njihet me princin
14. Nexhat Halimi Mbrmje n Ulqin
15. Agim Vinca E kujtoj msuesin
16. Faik Konica E bija e mbretit dhe trndafili
17. Adem Gajtani Knga pr princeshn e zogjve
18. Nga folklori Nj qyp me florinj
19. Arif Demolli Fjalt
20. Agim Deva Dy duar pr tre fmij
21. Ymer Elshani Lisat
22. Martin Camaj Lepuroshi
23. K. Kolodi Pinoku n shkoll
24. Mitrush Kuteli Rozafati
25. Nga enciklopedia pr fmij Truri elektronik
26. Ali Huruglica Gjyshja ime
27. Populli Dashuria pr vendin
28. Asdreni Dua
29. Ismail Kadare Princesha Argjiro
Leximi 4 Shefik Osmani etj.
Lektyra Shtpiake
1. Sami Frashri T vegjlit
2. Vedat Kokona Lulja dhe shega
3. Ezopi Prrallza
4. Rifat Kikaj Shtpia ime ka sy
5. Xhani Rodari Aventurat e ipolins
Gramatik
1. Teksti dhe fjalia


2. Dialogu
3. Ligjrata e drejt dhe e zhdrejt
4. Shenjat e piksimit n ligjratn e drejt
5. Veprimet brenda fjalive
6. Veprimet brenda fjalis
7. Llojet e fjalive
8. Format pohore dhe mohore t fjalive
9. Kryefjala
10. Folja dhe zgjedhimi i saj
11. Zgjedhimi i foljeve n kohn e tashme
12. Zgjedhimi i foljeve n kohn e ardhme
13. Zgjedhimi i foljeve n kohn e pakryer
14. Zgjedhimi i foljeve n kohn e kryer t thjesht
15. Zgjedhimi i foljeve n kohn e kryer
16. Grupet e lvizshme dhe grupet e palvizshme
17. Rrethanori
18. Rrethanori i vendit
19. Rrethanori i kohs
20. Rrethanori i kohs
21. Kundrinori i drejt
22. Kundrinori i zhdrejt me dhe pa parafjal
23. Grupi emror- prcaktori
24. Emri- lakimi i emrave mashkullor
25. Lakimi i emrave femror n numrin njejs
26. Lakimi i emrave femror n numrin shums
27. Mbiemri
28. Kallzuesori i kryefjals
29. Premrat pronor
30. Ndajfolja
31. Lidhzat
32. Fjalia e thjesht dhe fjalia e prbr
Gjuha shqipe 4 Bahri Beci etj.
T shkruajm- t shprehurit me shkrim
1. Shkruajm pr pushimet
2. Gjuajm peshq
3. N shkoll
4. N shtpi, punojm t gjith
5. Prshkruajm sendet
6. Shetitje n vjesht
7. Fmijt kan dshir t udhtojn
8. Shkruajm pr kohn e lir
9. Letr shokut
10. Shkojm n shkoll
11. T msojm t prshkruajm
12. Etleva prgatiti nj mblsir
13. Shkruajm pr emisionet televizive
14. Prshkruajm shtpin sipas dshirs
15. Dshirat tona pr vitin e ri
16. U shkruajm kartolina shokve
17. Shkruajm pr veprimtarit sportive


18. Prshkruajm lojrat q na plqejm
19. Fmijt ndihmojn t gjymtuarit
20. Na u fikn dritat
21. Nj histori e trilluar
22. Dit pranvere
23. Shkruajm pr librat q kemi lexuar
24. Ngjarje t papritura
25. Veshjet tona
26. Ta mbrojm mjedisin
27. Prpunojm prodhimet tona
28. T`i ruajm lulet
29. T shkruajm pr monumentet
30. T njohim shenjat rrugore
31. Nj udhtim i paharruar
32. Miri njihet me dy fmij t huaj





,
, ,
.
:
-
;
-
;
-
;
- ,
;
-
(
, , );
-
;
- , ,
, ,
;
- (,
) (, , ;
- , , ,
;
- ,
;
- ,
;
- ,
;


(, );
;
-
(, );
-
;
- , ,
,
, ;
-
;
-
;
- ,
;
- ,
(: , , , , .);
- , ,
;
- ,
.


:
- ;
-
;
- ;
-
(,
, , , , );
-
;
- .

.
,
( ) - . ,
( ) - ,
.
- ,
() ,
, . , ,
.
.


: , .
. .
: ; , ,
.
: : , .
- .
. .
: - .
: , ,
. .
.
.
1. - 4. .

, , :
.
: .
, .
--.
-/, -/: /, /, / ; -, -: ,
. : .
: . / /, ./ /,
.//, .//, -/; ,
.
.

- .
.
.
, .
.

().

:
:
:
:
:
:
:
:
, ,
. : ,
:
:
:
:
:


:
:

:
: ,
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
: -
: ""

:
:

, 3-5
.
-
: ()
:
: -
:
- ""

. ,
, : ,
, , ; ; ,
- .
, : ,
, , -, ..
,
, .
: ,
, ,
.
. .

, ,
.
:
, , , ,
.


,
. ,
: , - ,
, .
,
, ,
, .
-
.

.
.
.
-.
, - .
, .
- .
- .

.
; : : ,
, , .
. () .
, ; , , .
- . - .

. ,
. .

:
,
,
,
,
,
, , , , , , ,
, , , , ,
, , ; , , , ,
.


.
. ;
.
; ,
. .
.
.
, , , .
- , .
.


: ,
, , , , ;
, ,
, .
: , , ,
, .
: ,
; , ;
; ;
, .
:
, , ; .
.
, - ,
.
.
. .
.
. .
.
: ,
, , ,
, .
.
- .
, .

( )

.
, .
, (
), (
).

.
,
. I II , ,
,

, .

, ,
, :
, , , , , ,
, , .

.
-
, .



,
.
-
I VIII .
. , ,
, , , , - V ,

;
,

VIII .
, ,
.
II
.
,
: II ,
, III
: .
,
( - -
- ).
, , .
,
. ,
,
, (
) ,
.

, . ,

( ).


, , , ,
.

.
.
, ,
:
-
.
- .
- , ..
.
- .


- .
- , ..
.
-
.
- .
- - .
-
.
-
.
- .
- .
- .
,
,
,
. ,
, .. .


.
, ,

.


, ,

.

, .
,
.
,
.
,
,

.
,
-, - .

, .. .
,
, .
,
-
,
- .


,
,
.

.

. -

,
, .
,
.

,
, ,
, .

:
-
. - ,
.
- ( , ),
.
- .
-
, -
( ).
- ,
.
-
.
- (, ,
, , ...).
- ,
, .
-
.
- ;
.
- ,
, ( ).
- ,
( ).

.
,
. ,
,
. , ,


,
.

: , , , ,
. ,
, ..
.
, .

- , ,
. (, )
.
,
, ,
,
.

.
. ,
: , , .
,
( ,
,
- , .
.

,
. . - .


, , ,

. ,
- ,
,
, ,
.
, , -
,
.
,
(, , ,
.), -
(, ,
.), - ( ).
, ,
,
, ,
-.



.
,
. ,
, , . .
. -
( ), -
.
, , , , ,
,
.

. ,
,
. ,
,
,

, ,
.

- ,
, - , ..
, .
, (, , , , , , ,
, , , , .) -
, , , ,
, .

, ,
(
,
, ,
, ,
.).

(, ) ,
,
(, ) ,
, ,
(, , , , ,
.) - , .
,

( ,
, )
,
-


,
.
I VIII
,
.
.

.


.

.
,
. -
, , , ,
, , ,
.
.
,
.
VI, VII VIII

.
, ,
.

; , , ;
,
. ,
, .

, ,

.
.
.
- ,
.
;
.

, .
-
-
,
.

,
. ,


-
,
.
,
, . ,
.
, ,
(, , , ,
. ,
( , .),

. ,

" ."


.
.
.
(, , ,
), .
.
, ,
.
.
" ",
.

.
III VIII

.
, ,
- .
,
.
.

- ,
.
,

,

.
,
, ,
. ,



. -

.
, ,
.

,
.
, ;

. , ,
, .
, -
, ,
, -

.
, ,
,
.


, . ,
, , .
,
,
; ,
.

.
,
" ", ,
, ,
- .
;
, .

,
,
.
,
. , ,
, , .
,
,
.
-
, (


, , ,
, )
.
-
.

.
,
() ,

-
. ,
-
, :
, ,
,
,
.

-
. -
-
-
. -
:
, , (, ,
, , , , ,
, ) , -
.
, , ,


- .
-
, - ,
.



. ,
- ,
-,
. ,

.

,
.



.
( ) ,
. , ,
,
, ,
.
,
: , ,
, , .
,
, ,
,
.
.

,
, .
-
,
- .


,
- ;
,
.
, ,
, ,

.
,
, ; ,
.
, ,

. -
.
-
. , ,
- - .
, , , , .
, ,
,
().

, - : , , , ..
-
,


() - (, , , , ,
.). , ()
. ,
, ,
,
- -. ,
, ( ), ,
, .
- -
.

,
. ()

, , ,
. ,

.
-
.
,
,
. , - ,
. , (
)
.
, , (, , ,
.).
, , ,
,
.
, ,
. , ,
, (-
.)
-

, ,
,
.
.
: ,

.
, ,
,
, .
, ,
, , ,
, . -


. ,

,
, .
-
. - -;
,
, .
,
, ,
, ,
.


:
, , ,
. ,

- ,

. ,
( , , ), ,

( /
).
,
.
(
),
,
, , , ,
, ., -
.
-
-
.
.
,
, ( ) - (,
, ,
), - (
).
,
,
. ,
,
(,
, )


( , ,
)

MAGYAR NYELV

IV. OSZTLY
Clok s feladatok
Clok:
Az ltalnos iskola negyedik osztlyban folytatdik a tanulk kommunikcis
kpessgeinek a fejlesztse. A magyar nyelv tantsnak valdi clja a tanulk
kifejezkszsgnek a fejlesztse.
A szbeli kifejezkszsg fejlesztsben el kell rni a fejlett sszefgg beszd
szintjt. Tudniuk kell folyamatosan s sszefggen beszlni egy ismert tmrl.
A szbeli kommunikcis kpessgek mellett az rsbeli kommunikci, azaz az
rsbeli kifejezkszsg, vagyis a szvegalkots tern pedig a hosszabb sszefgg
szvegalkotst kell fejleszteni. Mindkt esetben ismernik kell a szvegalkots folyamatt,
az anyaggyjts mdjait, a szelektls szksgessgt, a szveg sszetevit. Clunk, hogy
a tanulk tudjanak elbeszlst, lerst, levelet rni.
A korbban s a IV. osztlyban tanult nyelvtani fogalmak felismerse s
megnevezse, valamint alkalmazsa a kommunikciban.
A helyesrsi tudnivalk megszilrdtsa s jabbak elsajttsa lland feladata a
tantnak. Nyelvtan s helyesrs sszefggse. A helyesrs nyelvtani alapjainak
tudatostsa. A helyesrsi ismeretek kszsgszint alkalmazsnak fontossga a
szvegalkotsban s a szveg megrtsben.
A folyamatos olvass korbban elsajttott kszsge tegye lehetv az rtelmez s
brl olvass kialaktst s fejlesztst, mint az ismeret- s lmnyszerzs egyik
legfontosabb eszkzt. A tanulk olvasv nevelse kiemelt szerepet kapjon.
Az alkotkszsg fejlesztse az rsbeli s szbeli szvegalkotsban nyilvnul meg,
valamint segti a tbbi tantrgy tern megvalsthat alkotsi lehetsgeket is.
Operatv feladatok:
a megfelel beszd, hanglejts, pontos artikulci alkalmazsa;
az eddigi ismeretek folyamatos gyakorlsa;
a magnhangzk helyes ejtse (idtartam, artikulci);
j nyelvtani ismeretek elsajttsa s azok megszilrdtsa;
a sukskls elkerlse, illetve kikszblse;
az olvasott mvek globlis s gondolategysgenknti megrtse, a cselekmny
reproduklsa;
az irodalmi szvegek olvassra val motivls, bztats s serkents;
beszmol az olvasknyvn kvli olvasmnyokrl;
beszmol a gyermeksajt ismeretterjeszt szvegeirl;
lendletes, eszkzszint rshasznlat;
a helyesrsi szablyok alkalmazsa;
nellenrzs s hibajavts.
KOMMUNIKCI
A tervezhet heti raszm 2 ra
Clok s feladatok:


A kommunikcis feladatok kztt tovbbra is szerepel a kznyelvi kiejts
fejlesztse, a krnyezet nyelvbl szrmaz hibk (nyelvjrsi, idegen nyelvi hats)
kvetkezetes s folyamatos kikszblse, valamint a kommunikcis szablyok betartsa.
Tovbb feladat az sszefgg beszd kpessgnek a fejlesztse, a tmatarts
megkvetelse, a lnyeg elmondsra val sszpontosts, a gondolatmenet kvetse.
A helyes s kifejez beszd alkalmazsa beszlgetsben, felolvasskor (olvasmny,
fogalmazs vagy egyb szveg felolvassa) s a memoriterekben. Helyesejtsi s a
kommunikcis gyakorlatok mesk s mondk dramatizlsakor. Helyes s kifejez
beszd s helyes prbeszd alkalmazsa.
Az olvasmnyok tartalmnak elmondsa tmatartssal, tmrtssel, bvtssel.
A fogalmazs elemi lpseinek ismtlse, megszilrdtsa, a nyelvi eszkzk helyes
megvlasztsa, szinonmk alkalmazsa.
Az elbeszls, a lers s a levl mfaji jellemzinek s nyelvi eszkzeinek
megismerse s alkalmazsa az rsbeli szvegalkots (levlrs s lers) sorn.
Elbeszl fogalmazsok rsa. Prbeszd alkalmazsa a fogalmazsban.
Ler fogalmazs: trgy, nvny, llat, szemly s tj lersa. A ler fogalmazs
felptse, a kvetkezetes sorrend betartsa: a kzelitl a tvoli fel, vagy a tvolitl a
kzeli fel haladva. A kls s a bels tulajdonsgok jellemzse. Hasonlatok alkalmazsa a
lersban.
A levlrs formai ismeretei.
A fogalmazs hrmas tagolsnak biztonsgos alkalmazsa. Az egyenes
gondolatmenet kvetse, a lnyeges dolgok, tulajdonsgok kzlse az olvasval.
Megjegyzs:
A hzi feladatok szma fogalmazsbl 5-8, melyeket az rn elemznk. A javtst
rendszeresen vgeztessk el a kvetkez nyelvtanrn, esetleg hzi feladatknt.
Az els s a msodik flv folyamn is kt-kt iskolai dolgozatot ratunk (egy rn
rjk, kt rn javtjk).
A fogalmazsokat clszer tartalom, szerkezet, nyelvezet, helyesrs s klalak
szerint is rtkelni.
NYELVTAN S HELYESRS
A tervezhet heti raszm 1-2 ra
Clok s feladatok:
Az elz osztlyok anyagnak folyamatos gyakorlsa, az ismeretek szinten tartsa. A
szfajok nyelvhasznlati szerepnek tudatostsa. A helyes mondatszerkeszts
kommunikcis funkcija. A nyelvtani anyaghoz kapcsold elemzsi kpessgek
kialaktsa, a nyelvhelyessgi ismeretek bvtse. A tantott helyesrsi ismeretek
begyakorlsa s kszsgszint alkalmazsa.
Nyelvtan
Szalaktan:
A szelemek. A toldalkok ismeretnek bvtse: az igei szemlyragok egy rsze
(alanyi ragozs), a mlt id jele, a feltteles s felszlt md jele, a fokjel, a -val/-vel, ba/-be, -ban/-ben, -bl/-bl, -rl/-rl, -ja/-je rag.
Szfajtan:
Az ige. Ltige: van, volt, lesz. Az ige s az igekts igk. A cselekv szemlye s
szma, a szemlyragok. Az igemdok s a beszl szndka szerinti mondatfajtk
sszefggse. Az igemdokkal kapcsolatos nyelvhelyessgi tudnivalk.
A fnv. A ragos fnevek (pl. kit? mit? kivel? mivel? hol? hov? honnan? kije?
mije? krdsekre vlaszol fnvi alakok).
A mellknv. A mellknv fokozsa. A tulajdonnvbl kpzett mellknv. A
ktelem tulajdonnvbl kpzett mellknv.


A szmnv. A hatrozatlan s a hatrozott szmnevek (tszmnv, sorszmnv,
trtszmnv). A szmnevek utn ll nvsz egyes szma. A keltezs.
A nvms. A szemlyes nvms s toldalkos alakja.
- A rokon rtelm szavak, az ellenttes jelents szavak.
Rendszerezs: A nvsz fogalma.
Mondattan:
llt s tagad mondatok.
A mondatok osztlyozsa szerkezetk szerint. Az egyszer mondat fajai: tmondat,
bvtett mondat, hinyos mondat.
A mondatrszek. Az lltmny s az alany. A bvtmnyek: a trgy, a hatroz (hely,
id), a jelz (minsg, mennyisg). A halmozott mondatrszek.
Helyesrs
A sztanhoz kapcsold helyesrsi tudnivalk. A feltteles md helyes hasznlata
egyes szm els szemlyben. Az igekts igk helyesrsa. A -t, -d, -n tv igk
helyesrsa. A szemlyragos igk helyesrsa s helyes ejtse kijelent s felszlt
mdban.
A tulajdonnevek (szemlynevek, llatnevek, gyakori fldrajzi nevek,
intzmnynevek, mrkanevek) helyesrsa. Az ly-os szavak krnek bvtse.
A fokjelnek, a nvszi ragoknak a helyes lersa. Az idtartam jellse a sztben s
a toldalkban. A hatrozott nvel a tulajdonnv eltt. Az egy s ktelem tulajdonnvbl
kpzett mellknevek helyesrsa.
A tszmnevek, a sorszmnevek s trtszmnevek helyes rsa betkkel. A szmok
toldalkolsa betkkel. A keltezs helyes rsmdjai.
A mondattanhoz kapcsold helyesrsi tudnivalk: a megszlts rsmdja. A
halmozott mondatrszek helyesrsa. Az interpunkci helyes hasznlata a mondatban.
Megyjegzs:
A szfajok tantsa jelentsk alapjn trtnjen! A krdszavakat csak a
mondatrszek felismertetsekor alkalmazzuk!
OLVASS S SZVEGRTS
Tervezhet heti raszm 2 ra.
Clok s feladatok:
Az olvass gyakoroltatsval, fejlesztsvel a szvegh s folyamatos, nma s
hangos olvass elrse. Az ismert szveg folyamatos, pontos felolvassa; nemcsak a
szveg rtelmnek, hanem rzelmi tartalmnak a visszaadsa. Egy-msfl oldalnyi szveg
megrtse nma olvasssal. Hangos olvassnl kapcsolatteremts a hallgatsggal
rtelmez s kifejez olvasssal.
A nma olvass tovbbi fejlesztse s a szvegrts ellenrzse feladatvgzssel:
vzlatrs, s annak segtsgvel az olvasottakrl val beszmol; szvegelemz mveletek
vgzse: idrend megjegyzse, ok-okozati sszefggsek felismerse, a sorok mgtti
tartalom felismerse, a lnyeg kiemelse, a befejezs rtkelse, megvltoztatsa,
dramatizls.
Irodalmi ismeretek
Clok s feladatok:
Az elz osztlyokban szerzett irodalmi ismeretek megszilrdtsa, magasabb szintre
emelse npkltszeti s mkltszeti alkotsok olvastatsval, feldolgozsval.
A npmese s a npmonda sajtossgainak ismerete. A npkltszeti s a
mkltszeti alkotsok alapvet klnbsgeinek a felismerse. Az elbeszls s a
gyermekregny ismerete.


Az olvasssal megismert szvegek rtelmnek lland s nll keresse.
Szvegelemz tevkenysg folytatsa, magasabb szintre juttatsa: a tanult mfajok
felismerse, pldk megoldsa.
Nhny szalakzat (szismtls, felsorols), nyelvi fordulat, valamint szkp
(megszemlyests, hasonlat) ismerete.
A kreativits fejlesztse. Az ri, klti eszkzk megfigyeltetsvel, a szpirodalmi
szvegek elemzsvel a kpzelet megindtsa, mlvezetre nevels. A kreativits
fejlesztse npi jtkokkal, dramatizlssal, nneplyek szervezsvel, szndarabok
eladsval. Memoriterek tuds (6 vers, nhny rvid przarszlet).
Az ismeretterjeszt szvegek feldolgozsval az nll tanuls kpessgnek
fejlesztse. A knyvekbl val tanuls kpessgnek fejlesztse. Sztrak, lexikonok,
enciklopdik hasznlata.
Szvegek
Lrai szvegek
Nemes Nagy gnes: Nyri rajz
Szab Lrinc: Hajnali rigk
Kukorelly Endre: Legszebb
Weres Sndor: Galagonya
Domonkos Istvn: Eperfa
Fehr Ferenc: Bcskai tjkp
Brasny Istvn: Nem szeretnk lakni szrke hzban
Jzsef Attila: Betlehemi kirlyok
Jzsef Attila: A kansz
Zelk Zoltn: Rajzpapr
Pilinszky Jnos: szi cirkusz
Juhsz Ferenc: Nagymama
Csori Sndor: Kicsi nnm (rszlet)
Janikovszky va: rlj, hogy lny! (rszlet)
Duan Radovi: A szke nyuszi
Epikai szvegek
rkny Istvn: Npolyi
Kosztolnyi Dezs: Tkrponty
Janikovszky va: Dani meg a csuka
Kontra Ferenc: A halsz meg a fiai (rszlet)
Lzr Ervin: Megrtik-e az llatok az emberi beszdet?
prily Lajos: Az z
Lzr Ervin: Nagyapa meg a csillagok
Fekete Istvn: A bizonytvny
Gyurkovics Tibor: Az n bartom
Knydi Sndor: A kisfi hinyzik
Csuks Istvn: Tapintat s egyb lelki finomsgok
Kosztolnyi Dezs: Az llatok beszde
II. Rkczi Ferenc ifjsga
Petfi Sndor: Napl (rszlet)
Cski szalmja (magyar monda)
Mtys kirly meg az igazmond juhsz
A tulipnn vltozott kirlyfi (magyar npmese)
A rtti csiktojs (magyar npmese)
Az llatok nyelvn tud juhsz (magyar npmese)
Kzmondsok s szlsok magyarzattal egytt


Npi mondkk s gyermekjtkok, talls krdsek, sorolk s kszntk,
ismeretterjeszt szvegek.
Hzi olvasmny:
1. Mra Ferenc: Kincskeres kiskdmn
2. Fekete Istvn: Vuk
3. Kgys Jancsi
4. Daniel Defoe: Robinson Crusoe
5. Balzs Bla: Az igazi gsznkk
6. Ren Guillot
rs s rshasznlat
Clok s feladatok:
A lendletes, egyni, olvashat s eszttikus rs eszkzszint hasznlata.
Az rsm eszttikus elrendezse a papron.
Hibtlan msols 4-5 percig.
A helyesrsi tudnivalk automatikus hasznlata msols, tollbamonds,
emlkezetbl rs s fogalmazs kzben.
nellenrzs szoksnak kialaktsa rs kzben s az rs befejezse utn.
A MEGVALSTS MDJA - TANTERVI UTASTS
A IV. osztlyos tanterv magban foglalja a Magyar nyelv tantrgy oktatsnak cljt
s operatv feladatait. A tanterv a tananyag rszterleteinek cljait s feladatait is kzli. Az
sszefgg anyagrszek szoros kapcsolatban llnak egymssal, kiegsztik egymst, s
kvetkezetes megoldsukkal a tanulk az v folyamn eleget tehetnek az elvrsoknak. A
rszterletek feladatai meghatrozzk a tananyag mennyisgt s minsgt.
A tananyag a IV. osztlyban a kommunikcis kpessgek fejlesztst, az erre
vonatkoz ismeretek helyes s pontos alkalmazst szbeli s rsbeli megnyilvnulsban
egyarnt fontosnak tartja. Az ltalnos iskola als osztlyaiban vgighzd feladat a
tanulk helyes kznyelvi kiejtsnek a tkletestse. Ezt a feladatot a ksbbiekben sem
szabad elhanyagolnia egyetlen magyar nyelven beszl s tant szaktanrnak sem, hogy
az ltalnos iskola befejeztvel tanulink a magyar nyelvi norma tkletes ismeretvel s
hasznlatval tudjanak kommuniklni.
A IV. osztlyban a helyesejts a szbeli megnyilvnuls minden formjban
kvetelmny. A tanulk szbeli megnyilatkozsai lehetnek mesls, elbeszls, az
olvasottak elmondsa, s ilyenkor a hallgatsggal trtn kommunikcis
kapcsolatteremtst is elvrjuk tlk. Beszdket annak ignyeihez vagy elvrsaihoz kell
igaztaniuk, ezrt kell megtanulniuk a tmrts s a bvts fontossgt. A dialgus
alkalmazsa a kommunikcis szitucikbl add nyelvi megnyilatkozsi forma. A
szbeli meslsbe, elbeszlsbe is bele kell sznik a prbeszdet. Munkjukat segti a
vzlat, melynek ksztsrl mr az elz osztlyban is tanultak. Szabad szvegmondsuk
trgya nemcsak a tanknyvi olvasmnyok, hanem ms olvasott szvegek, knyvek,
npkltszeti s gyermekirodalmi alkotsok, valamint sajt fogalmazsuk is lehet.
Beszdkben tudniuk kell alkalmazni a korbbrl ismert vagy a IV. osztlyban elsajttott
nyelvtani anyagot (hatrozott nvel, igekt, fokozott mellknv), amellyel
jellemezhetnek, bonyolultabb szerkezet llt vagy tagad mondatokkal tkletesebben
elbeszlhetnek, lerhatnak.
Az rsbeli kifejezkszsg tern az ismert anyaggyjtsi mdok s rsszerkezeti
elemek mell az egyszerbb nyelvi stluseszkzk alkalmazsa trsul, hogy
kifejezsmdjuk fejldjn, csiszoldjon (szinonimk, megszemlyests, hasonlat,
ismtls, prbeszd). A krnyezetkben elfordul dolgokrl (trgyak, nvnyek, llatok),
illetve trsaikrl, szlhelykrl tanulnak meg lerst rni, trsaikat jellemezni. A ler
fogalmazsok felptse, a kzltek meghatrozott sorrendjnek betartsa mr az ismert


kvetelmnyek sort bvti fogalmazsaikban ppgy, mint a jellemzsekben a fokozhat
vagy nem fokozhat bels tulajdonsgok megjelense a klsk mellett (ezt segtik a
mellknevekrl tanult j ismeretek).
A levlrs is a szvegalkots fajtja, de a cmzett alapelvrsait is kielgtend, a
fogalmazstl eltren, meg kell ismerkednik a keltezssel, a megszltssal, a befejezsi
formkkal, s magval a cmzssel.
A III. osztlyos anyag (tmakivlaszts, cmads, anyaggyjts, szelektls,
szerkezet) felhasznlsa mr kszsgszinten trtnjen, s az nellenrzs s javts
alapkvetelmnny vljon. A kreativits fejlesztse ezen a tren kellkppen
megvalsthat, ugyanis az rsmrl tanult kvetelmnyeknek a fantziamkdssel, a
kpzeletfelkelts trstsval mr teljes s komplex rsmvek szlethetnek. Az iskolai
rsbeli dolgozatok ppen ezt a clt szolgljk. Ezrt kell jl elksztennk minden
dolgozatrst, s kell figyelmet szentelnnk azok bemutatsnak, elemzsnek, javtsnak.
A nyelvtani tananyag az elz osztlyok anyagra pl, azt bvti, annak hasznlati
lehetsgeit szlesti. A szalaktani fogalmak kzl a toldalkokkal, az igk esetben az
alanyi ragozs algoritmusval, az igektvel, a nvszkhoz jrul leggyakrabban hasznlt
ragokkal ismerkednek a tanulk. A mellknv fokozsa, a szmnv s fajti, a nvmsok
kzl a szemlyes nvmsok jelentik az j anyagot, s ez utn a nvszkrl tanultak
sszegzse. A szfajok tantsa jelentsk alapjn trtnjen! A krdszavakat csak a
mondatrszek felismertetsekor alkalmazzuk!
Szkszlettanbl a rokon rtelm s az ellenttes jelents szavak tovbbi gyjtse,
hasznlata, valamint az olvasmnyokban megismert j, ismeretlen jelents szavak
felhasznlsa segti a kifejezkszsg fejlesztst.
A mondattani alapismeretek (a mondatok szerkezete, az egyszer mondat fajti), a
mondatrszek megismerse a kommunikcis kpessegek fejldst, valamint a stlus
fejlesztst szolgljk.
A helyesrs egyre sszetettebb jelensgeinek megismerse s begyakoroltatsa az
rsbeli kommunikci rtelemzavar hibinak elkerlst hvatott szolglni (sukskls
kerlse, az igeragozs pontos hasznlata s jellse, a tulajdonnvbl alkotott
mellknevek helyes rsa, a keltezs rsmdjai). Fontos tudatostani az interpunkcis jelek
helyes hasznlatt.
A szvegfeldolgoz rkon tovbbra is az irodalomnak mint mvszetnek az
alapfunkcija, azaz az eszttikum dominljon. Az olvasknyv szvegei az olvass irnti
vgyat serkentsk, az olvass megszerettetst szolgljk. A vlogatott szvegek
ismertessk meg az irodalmi alkotsok mnemeit, npkltszeti s mkltszeti
alkotsaink remekeit, az ismert magyar rk nevt, s nhny malkotst a vilg
gyermekirodalmbl (hzi olvasmnyok). Szolgljk ezek a szvegek a hangos s a nma
olvass gyakorlst, gyakoroltatst, ellenrzst. Legyenek a gyermeki szkincs
bvtsnek eszkze, klnsen a memoriterknt kijellt szvegek, akrcsak a szlsok s
kzmondsok.
A npi mondkk, gyermekjtkok, talls krdsek, sorolk s kszntk szvegei
a magyarrk kellemes hangulatt, a gyerekek j kzrzett is elsegtik, mikzben
jtkosan, de hatkonyan nevelnek anyanyelvnk jobb megismersre s
megszerettetsre.

LIMBA ROMN


CLASA A IV-A
eluri
elul predrii limbii romne n clasa a patra este nsuirea limbii romne literare,
nvarea literaturii n limba matern, cunoaterea i sesizarea valorilor artistice n creaiile
literare n limba romn, nsuirea exprimrii orale i scrise, mbogirea vocabularului cu
cuvinte i expresii noi, dezvoltarea capabilitii de exprimare a ideilor referitoare la
subiecte din conversaia cotidian, nsuirea metodologiei lucrrilor scrise.
Sarcini operative
La sfritul clasei a IV-a elevii trebuie:
- s citeasc contient, corect i cursiv texte cunoscute i necunoscute
- s respecte regulile de punctuaie n citire i s aplice regulile de ortografie n scris
- s scrie cite dup dictare, autodictare i compunere
- s exprime corect mesajul citit
- s identifice sensul unui cuvnt necunoscut cu ajutorul dicionarului
- s neleag un text i s fac rezumatul acestuia n scris i oral
- s nsueasc propoziia dezvoltat i prile ei
- s nsueasc prile de vorbire flexibile
- s fie capabili s-i exprime ideile referitor la subiecte din conversaia cotidian
- s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi
- s nsueasc treptat metodologia lucrrilor scrise
LIMBA (gramatic, ortografie)
Consolidarea materiei nsuite n clasa a III-a (propoziia simpl, subiectul i
predicatul, prile de vorbire flexibile - substantivul, adjectivul, pronumele, verbul).
Propoziia dezvoltat - noiunea de propoziie dezvoltat i prile ei. nsuirea
prilor secundare de propoziie - atributul i complementul (direct, indirect, de loc, de
mod, de timp) fr menionarea noiunilor morfologice.
Articolul (articolul hotrt, articolul nehotrt).
Adjectivul. Acordul adjectivului n gen, numr i caz cu substantivul. Gradele de
comparaie.
Pronumele personal - numrul i genul. Pronumele de politee.
Numeralul (cardinal i ordinal).
Verbul. Timpurile principale ale verbului - trecut, prezent, viitor. Imperativul.
Identificarea prilor de vorbire neflexibile (fr specificarea denumirii).
Sufixul. Prefixul. mbogirea vocabularului prin alctuirea familiilor de cuvinte cu
ajutorul sufixelor i prefixelor.
Sinonimele. Antonimele.
Ortografia. Scrierea corect a formelor neaccentuate a pronumelui personal. Scrierea
corect a numeralului cu litere. Scrierea abrevierilor. Scrierea vorbirii directe i indirecte.
Semnele de punctuaie (actualizare).
LITERATURA
Lecturi colare
1. Zile de toamn - George Cobuc
2. S-au aurit a toamn pdurile - George Tomozei
3. Zi de toamn - Titel Constantinescu
4. Stigletele - Mihail Sadoveanu
5. Revedere - Mihai Eminescu
6. Cntec pentru copiii lumii - Marcel Breslau
7. Legenda cucului
8. Vizita - Ion Luca Caragiale


9. Acceleratul - George Toprceanu
10. Doin - Vasile Alecsandri
11. Cei doi frai - Fraii Grimm
12. Iarna - Nicolae Labi
13. Sfritul iernii - Vasile Alecsandri
14. Camaradul meu Coretti - Edmondo de Amicis
15. Portretul colegei de banc - Mircea Sntimbreanu
16. Cinele, cocoul i vulpea - Esop
17. La ciree - Ion Creang
18. Oaspeii primverii - Vasile Alecsandri
19. Primvara - Mihail Sadoveanu
20. Poezii ocazionale (Crciun, Anul Nou, Colinde, Pati, 8 Martie, 1 Mai)
21. Paparudele (fragment) - Gh. Dem. Todorescu
22. Cine este cel mai puternic pe pmnt - Alexandru Mitru
23. Nu c voie - Tudor Arghezi
24. Doin haiduceasc - poezie popular
25. Mo Ion Roat i Unirea - Ion Creang
26. Stejarul din Borzeti - Eusebiu Camilar
27. Cntec - George Cobuc
28. Premiul nti - Marin Preda
29. Vara - Otilia Cazimir
30. Eu presimt vara c a venit - Desanka Maksimovi
31. De ce face el gimnastic - Duan Radovi
32. Certreele - D. Luki
33. Mi-e destul s fiu prea bun - Felicia Marina Munteanu
34. n buctrie - Cornel Mata
35. Soarele unde se culc - Miodrag Milo
36. Creaii din literatura minoritilor din Voivodina
Lectur
1. Alisa n ara minunilor - Lewis Carroll
2. Selecie din literatura universal
3. Selecie din literatura romn
4. Selecie din literatura din Voivodina
5. Teatru colar
Citire
Citirea contient, corect i cursiv a textelor cunoscute i necunoscute.
Citirea expresiv a diverselor specii literare.
Citirea corect a unui text dramatic.
Citirea unui text nou, cu adaptarea ritmului i intonaiei impuse de semnele de
punctuaie.
Analiza textului
Analiza textelor din creaia literar, popular i cult.
Identificarea prilor unui text. Menionarea celei mai interesante pri din text.
Discuii i comentarii n baza textului citit.
Identificarea personajelor principale i secundare. Evidenierea trsturilor fizice i
morale ale personajelor principale. Stabilirea relaiilor dintre personajele unui text literar.
Relevarea detaliilor n descrierea naturii.
Descrierea n textul n proz. Descrierea mediului, ambianei, personajelor.
Sensul propriu i figurat al cuvintelor.
Analiza temelor i ideilor n poezie.


Memorizarea unor poezii i recitarea lor.
Remarcarea i explicarea expresiilor, cuvintelor, dialogurilor prin care sunt
prezentate procedeele, conflictele, situaiile dramatice i cauzele lor.
Atitudinea elevilor fa de evenimentele i personajele din text. Argumentarea
atitudinii elevilor prin exemplificare.
Analiza fragmentar a textului dup unitile propuse n cadrul fiecrei secvene de
text.
Noiuni literare
Dialogul, portretul, personajul principal i personajul secundar, strofa, planul de idei,
ideea principal, rezumat.
Basmul.
Drama.
Figurile de stil - epitetul, comparaia.
CULTURA EXPRIMRII
Exprimarea oral
Povestirea diferitelor ntmplri i evenimente. Povestirea prin schimbarea persoanei
gramaticale. Alctuirea povestirii pornind de la un subiect dat la alegerea elevilor sau
profesorului.
Descrierea unui col din natur, descrieri libere pe baza cuvintelor date. Iniierea
discuiilor pe baza unei teme date. Discuii despre cartea, filmul, emisiunea TV preferat.
Continuarea povestirii pornind de la un nceput dat.
Discuii despre teme actuale, dar interesante pentru copii.
Discuii pe baza cuvintelor tematice.
Reproducerea coninutului textelor. Descrierea unor obiecte, persoane, detalii din
natur i fenomene ale naturii.
Exerciii de mbogire a vocabularului prin situaii de comunicare.
Conversaii scurte pe baza situaiilor din viaa de fiecare zi.
Exprimarea n scris
Povestirea evenimentelor din viaa elevilor, din coal, din localitatea n care triesc.
Descrierea unor obiecte, persoane, detalii din natur.
Dictare, autodictare, dictare de control.
Scrierea corect a formelor flexionare ale prilor de vorbire folosite n texte.
Scrierea compunerilor innd cont de elementele de baz ale compoziiei
(introducerea, tratarea, ncheierea).
Exerciii de alctuire a propoziiilor dezvoltate. Exerciii de transformare a
propoziiilor simple n propoziii dezvoltate prin adugarea unor pri secundare de
propoziie.
Exerciii de folosire a semnelor de punctuaie (actualizare).
Teme pentru acas i analiza lor la ore.
Patru lucrri scrise anual - cte dou n fiecare semestru.
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Prin realizarea coninutului programului expus, se folosesc metodele de combinare
corespunztoare. Prin aceasta, trebuie avut n vedere c la capitolul acordat gramaticii,
situaia de la care se pornete n lucrul cu elevul trebuie s fie cunoaterea limbii ca un
sistem, innd cont c, cuvntul are funcia sa deplin abia n propoziie i din acest motiv
trebuie analizat n cadrul propoziiei.
In domeniul literatuii, este vorba despre iniierea elevilor n nelegerea operei
literare, ceea ce subnelege i nelegerea i deosebirea textului poetic, prozei i a textului


dramatic, nelegerea construciei textului precum i a introducerii, cuprinsului i ncheierii.
Elevul trebuie s neleag textul poetic ca o imagine poetic n care sunt exprimate
sentimentele. Trebuie avut n vedere permanent c noi pregtim elevii pentru nelegerea
mesajelor transmise, ca baze pentru viitoarea nelegere a simbolului i a metaforei, pe care
se bazeaz, de fapt, fiecare text artisitc.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint
baza oricrei comunicri calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat pe
mbogirea fondului lexical i pe lrgirea coninutului semantic al cuvntului, la fel ca i
folosirea aceluiai cuvnt n situaii diferite.






,

, .

-
;
-
;
- (, , )
(, , );
- , , .

.
. ; -
.
. , , ;
.
. - ; .
. , , ;
.
. - ;
.

(
).

( , ).
. .
().
;


( , ). ;
.
.
.
. .
.
.

1. . ,
2. . ,
3. . ,
4. ..,
5. . ,
6. . ,
7. . ,
8. . , ; ,
9. . ,
10. . ,
11. ..,
12. . ,
13. . ,
14. . ,
15. . ,
16. .,
17. . ,
18. . ,
19. . ,
20. . ,
21. ,
22. . , ()
23. . ,
24. . ,
25. . ,
26. . ,
27. ..
28. ..
29. ..,
30. .. .
31. .. .
32. . .

1. . ,
2. . ,
3.
4. . .


5. . .

; (
); (, ,
, , ), , , ;
- .
(, , ).
, ,
. :
; , ,
.
: ;
( ). ,
.

,
; ( , , , ).
, .
.
- .

( , - , ,
, ). ,
, , , .
.
, , .

: , ,
; (, , , ,
), ,
(), , , , .



-
. .
.
: ;
(, , , ).
, ,
,
- .
:
- (, . ,
);
- (, , , );
- (, , , ; ,
, .);
- ( );


- (, , , , )
-
. . .
. .
(, , , ).
-
. ;
.
: ,
, , .
,
: , , , ,
, , , , , , .
: , , , .
, .


( , , .).
, ,
.
.
.
( ).
: , , ,
.

. .
,
. .

.
-
, , ;
; .
, , , , .
( ).
( ).


.

, ,
, .
.

,
, .

.


,
.


.

.
( )
.

.

SLOVENSK JAZYK

4. RONK
CIE
Cie vuby slovenskho jazyka v tvrtom ronku je, aby si iak osvojil zklady
spisovnho slovenskho jazyka, kvli spenmu dorozumievaniu pri stnych a psomnch
prejevoch, aby pri tan porozumel rznorodm primerane nronm textom, rozvjal
schopnos vnma aj obrazn, metaforick jazykov prostriedky, nauil sa uvedomova si
vznamov vzahy medzi slovami, zskal zrunos v porovnvan dvoch jazykov a
zoznmil sa so scnickm umenm slovenskch, srbskch a svetovch autorov, s cieom
prehlbovania vlastnch vedomost a vmeny vlastnch sksenosti.
IASTKOV LOHY
- upevovanie schopnost iakov sprvne a s porozumenm ta primerane nron
text
- uschopovanie iakov tvori vlastn jazykov prejavy (hovoren a psan)
- osvojovanie spisovnej vslovnosti a vcvik v slovnom pravopise
- osvojovanie naplnovanch pravidiel pravopisu
- uschopova iakov rozliova ohybn a neohybn slovn druhy (podstatn men,
prdavn men, zmen, slovky, sloves a ich ohbanie)
- osvojovanie zkladnch poznatkov o gramatickch kategrich v rmci
jednotlivch slovnch druhov (rod, slo, pd, osoba, spsob, as)
- ui iakov rozliova jednoduch vetu a svetie, pozna zkladn vetn leny
JAZYK (okolo 55 hodn)
Gramatika
- Precviovanie a upevovanie poznatkov z 3. ronka, a to so zreteom na kvalitu
osvojenia u jednotlivch iakov (abeceda - rozdelenie hlsok, vybran slov; vznam
slova, triedenie slov poda vznamovch okruhov; podstatn men - delenie, slo, rod;
vlastn men a ich psanie; sloves - osoba, slo, as, slovesn tvary; stavba jednoduchej
vety - zkladn vetn leny).
- Slovensk abeceda: abecedn zoraovanie slov poda prvho a druhho psmena v
slove (abecedn zoznam, pouitie slovnka).
- Stavba slova - rozliovanie zkladu slova, predpony a prpony; tvorenie slov
predponami; predpony s-, z-, zo-; nad-, od, ob-, roz- a ich spisovn vslovnos a pravopis.
- Sprvne psanie i, y po obojakch spoluhlskach vntri slova - rady odvodench
vybranch slov.


- Slovn druhy - delenie slovnch druhov poda ohybnosti, rozdiel medzi
skloovanm a asovanm, rozliovanie ohybnch slovnch druhov v texte a ich triedenie.
- Podstatn men - rod a slo podstatnch mien, podstatn men menia svoj tvar pozorovanie; pdy a pdov otzky; zkladn tvar podstatnho mena - urovanie a
prpadn zisovanie pdu podstatnch mien v texte na zklade pdovch otzok.
- Vlastn men: nzvy ulc a nmest, nzvy ustanovizn a podnikov, nzvy knh,
asopisov a novn.
- Sloves - poznvanie slovies v texte; zkladn tvar slovesa - neuritok; zvratn
sloves a ich odliovanie od nezvratnch; tvary slovies - urovanie osoby, sla a asu,
rozliovanie jednoduchch a zloench slovesnch tvarov, asovanie slovies - prtomn,
minul a budci as (jednoduch a zloen: napr. budem psa - napem), sprvne
pouvanie a psanie tvarov prtomnho asu slovesa by, rozkazovac spsob.
- Prdavn men: slo, rod a pd poda podstatnho mena; stupovanie prdavnch
mien.
- Zmeno (pojem): osobn zmen (rod a slo), osobn zmeno vo vete (podmet).
- slovky (pojem): zkladn a radov slovky - rozliovanie v texte; nsobn
slovky (tvary s raz, razy, rz a s krt).
- Neohybn slovn druhy: prslovky, predloky, astice, spojky a citoslovcia (iba
informatvne a na texte); rozliovanie predloiek od predpn.
- Priama a nepriama re (identifikcia), naui iakov zmeni priamu re na
nepriamu.
- Zkladn a rozvjacie vetn leny: podmet (hol a rozvit) a prsudok (hol a
rozvit) - bez nzvov rozvjacch vetnch lenov; jednoduch hol veta a jednoduch
rozvit veta.
- Jednoduch vety a svetia - ncvik v tvoren jednoduchch rozvitch viet a svet.
Pravopis
- Pravopisn vcvik s odvodnenm.
- Psanie i/y v koncovkch podstatnch mien; psanie koncoviek -ou a -ov.
- Pravopis javy pri slovesnch tvaroch.
- Pravopis nominatvu jednotnho a mnonho sla prdavnch mien (tvary typu
mlad lovek - mlad udia),
- Pravopis zmen: vy, Vy, ty, Ty; tvary my - mi.
- Vslovnos a pravopis zkladnch a radovch sloviek.
- Interpunkn znamienka v priamej rei a v nepriamej rei.
- iarka v svet.
- Vslovnos a pravopis slov s predponami a predloiek v spojen s podstatnm
menom.
KULTRA VYJADROVANIA SLOH (okolo 60 hodn)
stne vyjadrovanie
- Pomenovanie pozorovanch predmetov a javov a vlastnej innosti.
- Reprodukcia: strun a podrobn reprodukcia pretanho textu, rozprvanie poda
obrzka / srie obrzkov poda danej alebo spolone vypracovanej osnovy v bodoch (pod
vedenm uitea); reprodukcia s pozmenenm zakonenm.
- Rozprvanie o osobnom zitku, prhode a vlastnej innosti.
- Opis so zameranm na detail osb, zvierat, javov, prrody - poda vlastnej fantzie
alebo na zklade obrzkov na zadan alebo samostatne zvolen tmu alebo s vyuitm
zadanch slov a slovnch spojen.
- Samostatne alebo tmovo tvori rozprvku s fantastickmi prvkami. Hlavn
poiadavky: sprvne rozvrhnutie prejavu (vod, jadro, zver), dba na asov postupnos,


sprvne formovanie a znenie viet, spisovnos prejavu, vyuitie rovnoznanch slov,
slovnch spojen a viet, prirovnan a citovo zafarbench slov, porekadiel a prslov.
- Pokus o tvorenie bsn.
- Vrazn prednes bsne a umeleckho prozaickho textu.
- Zostavovanie a prednes monolgu.
- Jazykov didaktick hry vo funkcii obohacovania slovnej zsoby a skvalitovania
stavby vety, rbusy, hlavolamy, doplovaky.
- Rozirovanie slovnej zsoby iakov pomocou vysvetovania vznamu novch slov
a slovnch spojen).
- Ncvik v spisovnej vslovnosti v hovorench prejavoch so zreteom na spisovn
vslovnos; upozornenie na vplyv srbskho jazyka.
- Strun reprodukcia jednoduchch textov z detskej tlae, reprodukcia obsahu
filmov, divadelnej prpadne bbkovej hry, rozhlasovch alebo televznych vysielan pre
deti - poda osnovy.
Dramatizcia
- Dramatizcia spracovanho textu, intoncia so zreteom citov zloku prejavu,
vyuvanie pohybu v priestore, mimiky a gestikulcie.
- Vypracovanie kostmov a scny.
- Zvukov a sveteln prostriedky v divadle.
- Poda monosti pozrie aspo jedno detsk alebo bbkov divadeln predstavenie;
slovensk udov rozprvku na kazete a pod.
Formy spoloenskho styku
- Pravidl slunosti pri konverzcii: ochota vypou si inch, sledova rozhovor s
porozumenm; slunos pri poiadan o informciu, pri poskytovan informcie, vtan
host a pri rozlke; formulcia blahoelania (stne a psomne) s prslunmi
frazeologickmi zvratmi a ustlenmi slovnmi spojeniami.
- Telefonick rozhovor ako forma komunikcie.
- Sprva a oznmenie, pozvanie.
- Psanie listu s jednoduchm obsahom; formulcia a prava listu a oblky (dtum,
oslovenie, zveren formula, podpis, adresa).
- Zostavovanie jednoduchho telegramu.
- Vplyv srbskho jazyka pri benom stnom spoloenskom kontakte.
tanie
- Nacviova a pestova plynul hlasn tanie s porozumenm - vrazn prednes
prozaickho a bsnickho textu.
- tanie poda loh - dramatizovanie textu.
- Sledova ako sa zvyuje kvalita tania, porozumenia pri tan a rchlos tania,
ako sa zlepuje sprvna vslovnos, vyuitie tempa, drazu, prestvky pri tan, sprvne
dchanie, dchanie.
- Pestova zrunos v tichom tan, vies iakov k individulnemu taniu kvli
vytvraniu podmienok pre samostatn uenie.
- Rozirova poznanie a tanie znaiek a skratiek.
Psomn vyjadrovanie
- Psanie sprvy, oznmenia a pozvania.
- Psanie listu a telegramu.
- Diktty: rozlin druhy ncvinch dikttov (diktt s upozornenm, s dopanm,
vberov diktt, tvoriv, autodiktt); kontroln diktt.
- Nacviovanie techniky vypracovania slohovej prce.


- Opis zvieraa, rastliny, miestnosti alebo krajiny, obrzka s dejovmi prvkami, opis
vlastnej innosti poda kolektvne zostavenej osnovy (stne alebo psomne), vhodn vber
podstatnch a prdavnch mien, slovies a uplatnenie pravopisnch pravidiel.
- Psanie kratch textov s drazom na opis detailov osb a ich charakteru, javov,
prrody so zreteom na sprvnu asov postupnos a sprvne rozvrhnutie prejavu (vod,
jadro, zver).
- Psomn cvienia usmernen na pravopis.
- Opis udalosti poda spolone vypracovanej osnovy (otzkovej alebo osnovy v
bodoch).
- tyri domce slohov prce - analza na hodine.
- tyri kolsk slohov prce s stnou prpravou a podanou osnovou alebo zadanmi
slovami alebo slovnmi spojeniami (psanie na jednej hodine a oprava s rozborom na
jednej hodine) s prihliadnutm na pravopis. Takto prce si vyaduj dve hodiny prpravy:
stnu a psomn.
LITERATRA (okolo 55 hodn)
kolsk tanie
Lyrika
Zo slovenskch udovch piesn (vber)
Slovensk udov balada (vber)a
tefan Moravk (vber z pozie)
Mria Rzusov-Martkov: Matka
Krista Bendov: Oblan rozprvka
Anna Majerov: Mjov de.
Milan Rfus: Chlieb n kadodenn
Duan Radovi: Modr zajko
Jozef Pavlovi (vber z pozie)
Alojz obel: o vetko deom k astiu treba
Juraj Tuiak (vber z pozie)
Epika
Vber zo slovenskch udovch
Slovensk udov rozprvka zo zbierky P. Dobinskho (vber)
Srbsk udov rozprvka Bobuko
Grozdana Olujiov: Oldanine zhrady (ryvok)
udo Ondrejov: Pri potku.
Mria Rzusov-Martkov: Falon dukty
Janko Alexy: ierna robota
Vincent ikula: Ako vznikaj rozprvky
Pavel Gra (vber z przy)
Zoroslay Jesensk: Ktik teva
Tom elovsk (vber z przy)
Gabriela Futov: Hadm lepiu mamu
Elena epekov: Hned rozprvka
Jozef Pavlovi: O krajine, v ktorej sa muselo vetko rmova
Sergej Jesenin: Bobi a Druko
Hans Christian Andersen (vber)
Mark Twain (ryvok z romnu Tom Sawyer)
Zo svetovej detskej literatry (vber)
Vber z detskej literatry vojvodinskch autorov
udov rozprvky inch nrodov (vber)
Slovensk udov porekadl, prslovia, hdanky, riekanky, vytanky


Prleitostn pranostiky a koledy
asopisy pre deti
Bjky (vber)
Dramatizcia
udmila Podjavorinsk: Pytaky
Miroslav Demk na motvy Eleny epekovej: Ako zvieratk privolvali jar
Anna Nemogov-Kolrov: Tom dostva dareky
Dramatizovan text pre deti (vber)
Detsk hry (vber)
Komiks (vber)
Odpora sa na druhej hodine spracovania textu da iakom diferencovan lohy
(poda troch stupov zloitosti).
Domce tanie (4 knihy poda vberu uitea a iakov)
Michal Babinka: U aj letme.
Vber zo sasnej slovenskej pozie pre deti (Vlek, Feldek, Rfus, Hevier,
Moravk).
Lewis Carroll: Elenkine dobrodrustv.
Rodari Guillot: Na krdlach snov (vber).
Vber z udovej slovesnosti.
Vber z detskej literatry vojvodinskch autorov
Literrnovedn pojmy
Pozia:
- Motv a idea ( pozorovanie).
- Citov zloka bsne a jej jazykov vyjadrenie.
- Prenesen vznam slova, prirovnanie a bsnick pozorovanie na texte).
- Ver, strofa, rm, rytmus.
- Balada (zkladn poznatky).
Prza:
-Tma a idea.
- Dej: asov postupnos deja, miesto konania deja, prvky fabuly: vod, zpletka,
rozuzlenie.
- lenenie textu (kolektvne a individulne).
- Vyhadvanie najnapnavejieho miesta.
- Vonkajie a povahov vlastnosti postv, pohntky konania postv.
- Dialg a monolg (pozorovanie a rozliovanie v texte).
- Rozprvanie - rozprva (pozorovanie v texte).
- Bjka; detsk romn; comics (zkladn poznatky).
- udov rozprvka hlavn charakteristiky (tba po pravde a spravodlivosti).
Druhy udovch rozprvok (zo ivota ud, o nadprirodzench bytostiach, o
zvieratch); udov a autorsk rozprvky (rozliovanie).
Jazykov zloka spracovania przy: nov slov a slovn spojenia, zkladn a
prenesen vznam slova - pouvanie slovnka.
Prca s knihou: psanie zznamov nzov a literrny druh diela, daje o autorovi.
FILMOV A SCNICK KULTRA (okolo 10 hodn)
- Poznanie hlavnch a vedajch postv.
- Pohyb vo filme a komikse.
- Samostatn vypracovanie scny a divadeln predvedenie alebo bbkov divadlo.
- Rozprvky v obrazoch - obraz v komikse; vstup v divadelnej hre.


- Poda monosti pozrie aspo jedno detsk alebo bbkov divadeln predstavenie;
detsk hran film alebo sfilmovan slovensk rozprvku. Vyuitie sasnch technickch
premietacch prostriedkov.
PROCES
Takto koncipovan obsah vyuovania slovenskho jazyka v zkladnej kole
predpoklad zmenu prce uitea na vyuovacch hodinch, ale aj zmenu uebnc a
uebnch pomcok.
Vo vyuovacom procese uite m v kadom ronku povinne a v plnej miere
dodriava: ron asov dotciu - povinn poet hodn, ciele, ktor treba vo vyuovan
dosiahnu, obsah vyuovania, t. j. upevni zrunos v tan a psan, sprostredkova
zkladn vedomosti o slovenskom jazyku, z kultry vyjadrovania a z literatry.
Uite si poda vlastnho uvenia a s ohadom na podmienky v danej triede vol:
formy prce a metdy na dosahovanie stanovench cieov, truktru vyuovacej jednotky
a spsob plnovania (vonos rozvrhovania uebnej ltky a celkovej aktivity v rmci
vyuovania materinskho jazyka ako celku), m tie vonos vo vyuvan textov z
literatry, vo vbere spolonej mimotankovej literatry a knh domceho tania (po
dohode so iakmi).
Vo vyuovacom procese uite m pouva: uebnice a pracovn zoity, pracovn
listy z rznych cviebnc, prstupn jazykov prruky, slovnky, encyklopdie, literrne
asopisy, ako aj alie uebn pomcky: zvukov nahrvky, videokazety, obrazov sbory
at.
Novokoncipovan obsah vyuovania slovenskho jazyka zvyuje nroky na
samostatnos, tvorivos a organizciu prce uitea.
POKYNY PRE REALIZCIU PROGRAMU
JAZYK
Gramatika
Vyuovanie gramatiky a pravopisu v 4. ronku m za cie umoni iakom
komunikciu v stnej alebo psomnej podobe pouvajc spisovn slovensk jazyk. iak
m pozna zkladn pravidl z oblasti gramatiky ako s: pravopisn pravidl psania i, y po
mkkch, tvrdch a obojakch spoluhlskach, vo vybranch slovch, rozliovanie zkladu
slova, predpony a prpony; tvorenie slov predponami a prponami; predpony s-, z-, zo-,
nad-, od-, ob-, roz- a ich spisovn vslovnos a pravopis. M sprvne vymenova
slovensk abecedu. iakov treba zaa sprvne abecedne zoradi slov poda prvho a
druhho psmena (abecedn zoznam, pouitie slovnka). Pri vyuovan slovnch druhov,
treba sprvne li jednotliv slovn druhy, rozdiel medzi asovanm a skloovanm. Pri
spracovan podstatnch mien treba li rod a slo, sprvne im meni tvar poda pdov a
pdovch otzok. Podstatn meno treba pozorova aj ako podmet vo vete. Poznatky o
vlastnch mench treba preri o poznvanie mien ulc a nmest, nzvy ustanovizn a
podnikov, nzvy knh, asopisov a novn.Vedomosti o slovesch treba preri o vedomosti
o zvratnch a nezvratnch slovesch, prehlbova vedomosti o neuritku, slovesnch
asoch, urovanie osoby, sla a asu slovies. Sprvne pouva a psa tvary prtomnho
asu slovesa by. Nacviova rozkazovac spsob a funkciu slovesa vo vete (prsudok).
Uivo o prdavnch mench prehbi: slo, rod a pd poda podstatnho mena,
stupovanie prdavnch mien a funkciu prdavnho mena vo vete (prvlastok). Sprvne
formova u iakov pojem zmena, osobn zmen: rod a slo a osobn zmeno vo vete:
podmet. iakov treba naui li v texte zkladn a radov slovky ako aj viacnsobn
slovky. Neohybn slovn druhy treba iakov prezentova len informatvne, aby ich lili
v texte. Odpora sa nacviovanie identifikcie priamej rei, ako aj jej pozmenenie z


priamej rei na nepriamu a opane. Uivo o vete treba zdola do miery lenia holej,
rozvitej vety a svetia; jednoduch vety a svetia; nacviova zkladn vetn leny (hol a
rozvit podmet a hol a rozvit prsudok) a rozvjacie vetn leny (prvlastok).
Pravopis
Pravopis treba vdy nacviova s odvodnenm paralelne so spracovanm uiva z
jazyka pouvajc literrne texty z uebnc, ako vchodiskov texty pre analzu
pravopisnch javov. Treba prihliada na psanie i, y po tvrdch, mkkch a obojakch
spoluhlskach, na psanie koncoviek pri slovesnch asoch, pri jednotlivch pdoch
podstatnch mien, pri mnonom nominatve prdavnch mien a sloviek, pri psan
koncoviek slovesnch asov. iakov treba nacvii pouva sprvne interpunkn
znamienka. Dba na pravopis zmen: vy, Vy, ty, Ty a tvary my- mi. Venova sa
nacviovaniu psania iarky v svet. Sprvne vyslovova a psa slov s predponami a
prponami, ako aj sprvna vslovnos a psanie predloky s podstatnm menom.
Odpora sa s demi diktty nacviova a len potom psa kontroln diktty a
autodiktty.
LITERATRA
kolsk tanie
Odpora sa na druhej hodine spracovania textu ponknu iakom diferencovan
lohy (poda stupov zloitosti). Okrem uvedench textov, meme ponknu iakom
texty poda vlastnho vberu z tanky, detskch asopisov a inch tvarov literatry pre
deti. V tomto veku sa odpora odpozera najmenej dve divadeln predstavenia pre deti
alebo bbkov divadlo, kreslen film a film pre deti. S cieom podnecovania kreativity u
det, treba vypracova spolone s demi aspo jedno divadeln predstavenie na rovni
oddelenia (odpora sa samostatn vypracovaie scny a kostmov). U iakov treba
pestova zujem o tanie knh, odpora im literatru vhodn pre ich vek a formova
itatesk kultru u det.
Domce tanie: 4 knihy (poda vberu uitea a iakov). iakov treba zaa
analyzova literrne dielo: nzov diela, autor, miesto a as konania, hlavn postava a jej
vlastnosti, vedajie postavy, odkaz, tma, idea diela. Treba ich zvyka poda strun
reprodukciu toho o pretali.
Literrno-teoretick pojmy (pozia a prza): Plnovan literrno-teortick pojmy v
tomto veku deom treba poda informatvne a nacviova do tej miery, aby ich v danom
texte lili.
KULTRA VYJADROVANIA
stne vyjadrovanie
U iakov v tomto veku treba pestova spisovn podobu slovenskho jazyka ako v
stnom tak aj v spisovnom prejave s drazom na plynulos prejavu, jasnos, sprvnu
dikciu a meldiu viet. iakov treba zaa vstine rozprva na zklade osnovy, obrzku
alebo srie obrzkov, vies spene sled udalost, vedie vyrozprva svoj zitok alebo
vymyslie ho poda svojej fantzie pri opise predmetu, javu, osoby, zvieraa, prrody, ma
na zreteli vrazn charakteristiky na zklade pozorovania. Od iakov sa oakva vrazn
prednes bsne ako aj krtka reprodukcia jednotlivch textov z tanky, detskej tlae,
reprodukcia obsahu filmov, divadelnej prpadne bbkovej hry, rozhlasovch alebo
televznych vysielan pre deti toho veku - poda osnovy. Jazykov didaktick hry treba
pouva vo funkcii zveaovania slovnej zsoby a skvalitovania stnej a psomnej
komunikcie u iakov. Treba dba na spisovn vslovnos, slovn zsobu prehlbova
vysvetlenm vznamu novch slov a slovnch spojen, ako aj s vznamom slov v srbskom
jazyku. Li monolg od dialgu.
Dramatizcia


V oblasti dramatizcie textu je predvdan striedav reprodukovanie textu so
zreteom na intonciu vety, uvdzanie pohybu v priestore. Uvies mimiku a sprvnu dikciu
a gest. Ako vzor sledova bbkov a detsk divadeln predstavenia.
Formy spoloenskho styku
S cieom pestova vchovn aspekt vzdelvania v kole, treba da draz na zkladn
etick normy, ktor s zavan v naom spoloenskom systme. Deom treba pravidelne
tlmoi zavan frzy a slovn spojenia a pestova u nich spoloensky prijaten formu
komunikcie a kdex sprvania.
tanie
V prvom rade v tomto veku treba iakov naui sprvne, s porozumenm ta;
prihliada na rchlos pri tan, sprvnu vslovnos, tempo, draz, sprvne dchanie.
Pestova tich tanie s osobitnmi lohami, ako podmienku pre samostatn uenie, vies
iakov k individulnemu taniu, ako aj tanie znaiek a skratiek, poznanie jednotlivch
symbolov.
Psomn vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa db na dodriavanie vetkch zkladnch znakov psania s
iastonm formovanm vlastnho itatenho rukopisu u iakov s prihliadnutm na
pravopis. Zvyuje sa poiadavka plynulho psania a automatizcie psacieho pohybu.
Odpisuj sa texty s danou lohou (obmieanie slov, slovnch spojen, viet, tvorenie
svet...), pu sa vety a kratie texty s danou lohou; krtky opis osoby, zvieraa,
predmetu, javu, prrody, ilustrcie so zreteom na vrazn charakteristiky na zklade
predchdzajceho rozhovoru. kolsk slohov prce treba robi poda danej osnovy a
prihliada na sprvne rozvrhnutie prejavu (vod, hlavn as, zver), psomn odpovede na
otzky poda obrzkov, vlastnch sksenost a tankovho tania a tvorenie otzok na
dan odpovede. Odporaj sa domce slohov prce analyzova na hodine a 4 kolsk
slohov prce - psanie na jednej hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinch (so zreteom
na pravopis). Tak prce si vyaduj dve hodiny prpravy: stnu a psomn. Diktty
odporame: ncvin: s dopanm, s upozornenm, po zrakovej prprave, sluchov;
kontroln diktt a autodiktt.

HRVATSKI JEZIK

ETVRTI RAZRED
Cilj i zadaci
Cilj nastave hrvatskoga jezika je ovladavati osnovne zakonitosti hrvatskoga
knjievnoga jezika na kojemu e se usmeno i pismeno uenici ispravno izraavati. Uenici
trebaju upoznati, doivjeti i umjeti tumaiti odabrana knjievna djela, kazalina, filmska i
druga umjetnika ostvarenja.
Zadaci nastave hrvatskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema materinskom jeziku i potrebe za njegovim njegovanjem i
unapreenjem;
- osnovno opismenjavanje najmlaih uenika na temeljima ortoepskih i ortografskih
standarda hrvatskoga knjievnog jezika;
- stupnjevito upoznavanje gramatike i pravopisa hrvatskoga jezika;
- upoznavanje jezinih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i
stilskim mogunostima;


- osposobljavanje za uspjeno sluenje knjievnim jezikom u razliitim vidovima
njegove usmene i pismene uporabe i u razliitim komunikacijskim situacijam;
- razvijanje osjeanja za autentine estetske vrijednosti u knjievnoj umjetnosti
razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teno, ekonomino i uvjerljivo usmeno i
pismeno izraavanje, bogaenje rjenika, jezinog i stilskog izraza;
- uvjebavanje i usavravanje glasnog itanja, pavilnog, smislenog i izraajnog i
itanja u sebi, doivljajnog, usmjerenog, istraivakog;
- razvijanje Ijubavi za itanjem, tehnike itanja, razumijevanje proitanoga;
- izdvajanje glavnih likova, vremena i mjesta radnje i slijed dogaaja;
- razlikovanje pozitivnih od negativnih junaka, razlikovanje stvarnog od
imaginarnog;
- postupno, sustavno osposobljavanje uenika za logino razumijevanje i kritiko
procjenjivanje proitanoga teksta;
- doivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja - kazalite, film;
- savladavanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova kazaline i filmske
umjetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, uvanje i potivanje vlastitog nacionalnog i kulturnog
identiteta na djelima hrvatske knjievnosti, kazaline i filmske umjetnosti, kao i drugih
umjetnikih ostvarenja;
- razvijanje potivanja prema kulturnoj batini i potrebe za njegovanjem i
unapreenjem iste;
- navikavanje na redovito praenje i kritiko procjenjivanje programa za djecu na
radiju i televiziji;
- poticanje uenika na samostalno jezino, literarno i kazalino stvaralatvo;
- poticanje, njegovanje i vrednovanje uenikih izvannastavnih aktivnosti;
- odgoj uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i
drugih moralnih vrijednosti;
- razvijanje patriotizma i odgoja u duhu mira, kulturnih odnosa i suradnje meu
ljudima.
etvrti razred
Operativni zadaci:
- osposobljavanje za izraajno itanje i kazivanje;
- proirivanje znanja o jednostavnoj reenici i njenim dijelovima;
- savlaivanje osnovnih pojmova o promjenjivim rijeima;
- upoznavanje pojama promjenjivosti i nepromjenjivosti rijei;
- navikavanje na koncizno i jasno usmeno i pismeno izraavanje;
- savlaivanje osnovnih metodologija izrade pismenih sastavaka;
- postupno osposobljavanje tumaenja knjievnoga teksta.
JEZIK
Slovnica/gramatika
Obnavljanje i utvrivanje sadraja iz prijanjih razreda.
Reenica: pojam glagolskog predikata (lini glagolski oblik); uoavanje rijei u
funkciji dopune glagola (objekta) i prilonih oznaka za vrijeme, mjesto i nain. Pojam
subjekta; uoavanje rijei u funkciji atributa uz imenicu (ne samo uz subjekt - npr. - kupio
sam knjigu) i imenikog skupa rijei (imenika sintagma).
Upravni i neupravni govor.
Imenice: zbirne i gradivne; rod i broj - pojam i prepoznavanje.
Pridjevi: posvojni i gradivni - uoavanje znaenja, roda i broja u reenici.


Zamjenice: osobne - rod i broj: osobna zamjenica u funkciji subjekta u reenici pojam i prepoznavanje.
Brojevi: glavni i redni - pojam i prepoznavanje u reenici.
Glagoli: pojam i osnovna znaenja prezenta, perfekta i futura; vjebe u reenici
zamjenom glagolskih oblika u vremenu, licu i broju.
Uoavanje rijei koje u govoru i pisanju mijenjaju svoj oblik (promjenjive rijei), bez
definicija i zahtjeva za promjenom po padeima i vremenima. Uoavanje rijei koje
zadravaju svoj osnovni oblik u svim situacijama (nepromjenjive rijei), bez imenovanja
tih rijei.
Smjenjivanje ije/je/e/i; prilikom izgovaranja dugog ili kratkog sloga (mlijeko mljekar, bijelo - bjelina, dogorjeti - dogorijevati, vrijeme - vremena, donijeti - donio, liti lijevati, i dr.).
Utvrivanje i sistematizacija sadraja obraenih od 1. do 4. razreda.
Pravopis
Uporaba velikog slova u imenima drava i pokrajina; pisanje imena stanovnika i
naroda; naziva knjiga, listova i asopisa.
Pisanje upravnog i neupravnog govora, sva tri modela.
Pisanje posvojnih pridjeva izvedenih od osobnih imena.
Pisanje brojeva i nadnevaka slovima.
Pisanje kratica: itd., sl., npr. i kratica koje oznauju imena drava.
Navodnici. Zagrada.
Ponavljanje, uvjebavanje i provjeravanje osposobljenosti uenika za primjenu
obraenih pravopisnih zahtjeva.
Ortoepija
Izgovor svih suglasnika i glasovnih grupa u skladu sa knjievno-jezinom normom,
, , d, , h; -ds- (ljudskih), -io, -ao i dr. Vjebe za otklanjanje greaka koje se javljaju u
govoru i pisanju uenika (bijo, doo i sl.).
Uoavanje naglaenih i nenaglaenih rijei: vjebe u izgovaranju akcenatskih cjelina.
Vjebe za otklanjanje greaka koje se javljaju u govoru uenika.
Intoniranje reenice: ton i jaina glasa u izgovaranju reenice: isticanje rijei u
reenici (reenini akcent) intonacijsko podeavanje glasa u izgovaranju izjavne, upitne,
uskline i zapovjedne reenice; izgovaranje jesnog i nijenog oblika reenice; vanost
brzine i stanke u govoru.
KNJIEVNOST
Lektira
Poezija
Izbor iz poezije D. Radovi i D. Luki
Pozno jesenje jutro, I. Sekuli
More u snu, Kad se voli u koli, (izbor), T. Kolumbi
Ljeto u ravnici, S. Femeni
to se od vode pravi, Karneval, (izbor), Z. Balog
Osmijeh, B. Prosenjak
Rijei, Z. Kolari-Kiur
Tvoja staza, Nona bajka, (izbor), R. Zvrko
Moje igrake, Nosim sve torbe a nisam magarac, (izbor), D. Tadijanovi
Smjeko Snjei, M. Mimica
Ako ti lei, Z. Golob
Ptii, T. Ujevi
I ja volim prirodu, M. S. Maer
um umi, M. Tarita


Izbor iz poezije G. Krklec i Dobria Cesari
Proza
Bajka o belom konju, S. Raikovi
Bosonogi i nebo, B. Crnevi
Poetak plovidbe, Z. Krili
Kad odrastem, bit u... S. R. ajavec
Kako su se jazavac i zec sudili, narodna basna
Gradski i poljski mi, J. de la Fontaine
Mala vila, abica kraljica hrvatska narodna bajka
Zimske veeri, Boi, Berba, (izbor) J. Truhelka
Zlatne cipelice, V. Stahuljak
Ukradeno sunce, J. Cvrtila
Strailo zimi zebe i samuje, N. Ivelji
S biciklom nikad nisi sam, S. Pili
Parkirana pripovijetka, B. Paagi
Koulja sretnog ovjeka, I. Calvino
Kljui oko vrata, N. Puli
Pipi Duga arapa, A. Lindgren
Emil i detektivi, E. Kstner
Bajka o ribaru i ribici, A. S. Pukin
uma Striborova, I. Brli-Maurani
Petar Pan, J. Barrie
Druba Pere Kvrice, M. Lovrak
Heidi, J. Spyri
Igrokazi
Uoi roendana, A. Garda
Pliva patka preko Save, nosi pismo navrh glave, D. Grundler
Stiu makare, N. Ivelji
Dopunski izbor
Pored navedenih djela, nastavnik i uenici slobodno biraju najmanje dva, a najvie
jo etiri djela za odradbu.
Znanstveno-popularni i informativni tekstovi
Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za djecu.
itanje teksta
itanje naglas i u sebi kao uvod u razgovor o tekstu. Usmeno itanje s ranije danim
zadatcima; otkrivanje karakteristika likova (postupci, rijei, izgled, osobine), radnji
dogaaja, prirodnih pojava i opisa; uoavanje jezino-stilskih slika.
itanje usklaeno vrsti i prirodi teksta (lirski, epski, dramski, znanstveno-popularni,
novinski, ...). Poticanje uenika na varijacije u ritmu, jaini i boji glasa i logine stanke pri
itanju.
Usmjereno itanje u sebi: brzo savladavanje sadrine, traenje odgovarajuih
podataka o liku, stanju, osjeanjima i nainu njihovog prikazivanja.
Kazivanje naizust nauenih dijelova.
Tumaenje teksta
Uoavanje i tumaenje tijeka radnje, glavnih likova i osnovnih poruka u knjievnom
djelu. Uoavanje vanih pojedinosti u opisu prirode (otkrivanje ulnih drai: vizualnih,
akustikih, kinetikih, taktilnih, mirisnih i drugih). Ukazivanje na slikovita mjesta, izraze i
rijei kojima su izazvani pojedini utisci u proznim i poetskim tekstovima.
Uoavanje i imenovanje sadrinskih cjelina u proznim tekstovima, stvaranje plana.
Zapaanje faktora koji u raznim situacijama djeluju na postupke glavnih junaka (vanjske i


drutvene okolnosti, unutarnji poticaji - osjeanja, namjere, elje). Uoavanje i tumaenje
izraza, rijei i dijaloga kojima su prikazani postupci, sukobi, dramatine situacije i njihovi
uzroci, rjeenja i posljedice.
Osnovne karakteristike pripovijetke, bajke, basne i stripa.
Pri obradbi knjievnih djela savladavaju se pojmovi: ritam (intonacija, jaina, tempo,
stanka, boja glasa); domoljubna pjesma; tema; osnovni elementi pjesnikoga jezika;
pripovjeda, kronoloki redoslijed dogaaja; pejza.
Knjievni pojmovi:
Poezija
Ritam; naglaeni i nenaglaeni slogovi; srok ili rima; motivi ili pojedinosti u pjesmi.
Pjesnika slika.
Poreenje.
Lirska pjesma, aljiva pjesma, domoljubna pjesma - osnovna obiljeja.
Proza
Tijek radnje: povezanost dogaaja s mjestom, vremenom i likovima.
Pria, dogaaj, mjesto i vrijeme zbivanja. Ideja, tema.
Personifikacija.
Knjievni lik: izgled, osnovne etike osobine i postupci, odnosi meu likovima.
Piev govor i govor likova.
Razgovor, dijalog, monolog, opis, pripovijedanje.
Bajka, basna, vijest, pripovijetka.
Igrokazi
Radnja, likovi i glumac. Scenski prostor.
Funkcionalni pojmovi
Poticanje uenika da shvataju i savladavaju pojmove: pripovijedanje, opisivanje,
mata, dijalog, lik, junak; glavno, sporedno; dojam, raspoloenje, interes; okolnost,
situacija, ispoljavanje; poticaj, uvjet, poreenje, procjenjivanje, tvrdnja, dokaz, zakljuak;
divljenje, oduevljenje, ljubav (prema ovjeku, domovini, radu, prirodi); privlanost,
iskrenost, pravinost, plemenitost, ugroavanje, zatita okolia i radnog okruenja.
JEZIKA KULTURA
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja
Prianje o dogaajima i doivljajima, stvarnim i izmiljenim. Prianje na temelju
danih (tematskih) rijei - individualno i po zajedniko sainjenom planu u vidu teza.
Prianje prema samostalno odabranoj temi. Nastavljanje prie potaknuto danim poetkom
predstavljenog slikom ili tekstom.
Prepriavanje sadrine tekstova, filmova, kazalinih predstava, radijskih i
televizijskih emisija za djecu - slobodno detaljno prepriavanje, detaljno prepriavanje po
zajednikom planu, prepriavanje sadraja u cjelini i po dijelovima; saeto prepriavanje
po zajednikom i samostalno sainjenom planu za prepriavanje. Prepriavanje najljepeg
mjesta. Opisno i saeto prepriavanje. Izmjena gramatikog lica pri prepriavanju (on - ja,
ja - on).
Opisivanje sloenijih predmeta iz izravne okolice (alatke, sportski rekviziti,
kuanski aparati); prostora u kome se uenik kree (dom, kola, dvorite, ulica);
pojedinosti u prirodi i prirodne pojave (ravnica, brdo, jezero, oluja, meava); ivotinja, na
temelju slike; ljudi i prirode: vanjska obiljeja osobe koja se opisuje (fiziki portret),
njezine glavne karakterne crte (duhovni profil) i ponaanje u konkretnim ivotnim
okolnostima (postupci, reakcije, govor). Skupna i samostalna promatranja prirode (etnja,
izlet, posjet, dokumentarni film) na temelju kojih se uvjebava opisivanje uoljivih i
zanimljivih pojedinosti koje su meusobno povezane. Samostalno biranje motiva i
izdvajanje detalja koji uenika posebno zaokupljuju i potiu na opisivanje - najee u


pismenom obliku. Uvjebavanje planskog pristupa u opisivanju. Osobni izbor predmeta za
opisivanje - slobodno ili po utvrenom planu. Opisivanje biljaka i ivotinja na temelju
izravnog promatranja.
Izvjee saeto informiranje o sebi, kratak ivotopis. Izvjeivanje o obavljenom ili
neobavljenom zadatku u koli ili kod kue - u obliku odgovora na pitanja.
Vjebe u graenju izvedenih i sloenih rijei. Vjebe u iznalaenju i zamjeni
sinonima.
Uoavanje semantike funkcije akcenta u rijeima istog glasovnog sustava i
razliitog akcenta.
Usmena i pismena vjebanja
Ortoepske vjebe: pravilan izgovor rijei, iskaza, reenica, poslovica, kraih
tekstova, sluanje zvunih zapisa, snimanje itanja, analiza snimke i odgovarajue
vrednovanje.
Ortografske vjebe: prepisivanje teksta, provjeravanje i vrednovanje urednosti i
itljivosti pisanja uz primjenu pravopisnih pravila. Prepisivanje teksta s danim zadatkom.
Diktati s predusretanjem greaka, za primjenu pravopisnih pravila, s dopunjavanjem,
autodiktat, izborni diktat, kontrolni diktat, slobodni diktat.
Leksike i semantike vjebe: osnovno i preneseno/figurativno graenje rijei,
formiranje porodica rijei, sinonimi, antonimi, rijei s umanjenim i uveanim znaenjem,
uoavanje semantike funkcije akcenta, neknjievne rijei i njihova zamjena knjievnim
jezinim standardom.
Sintaksike i stilske vjebe: dopuna iskaza razliitim mogunostima u skladu s
ponuenom govornom situacijom, proirivanje reenice dopunom osobnog tona, saimanje
reenice radi pojaanja njene informativne moi i dr.
Intonacijsko podeavanje glasa u izgovora pojedinih reenica (reenice po znaenju:
izjavne, upitne i uskline te zapovjedne) ili nekih njihovih dijelova (reenini akcent).
Uvjebavanje podeavanja reda rijei prema komunikativnim potrebama u kontekstu.
Odgonetanje i rjeavanje rebusa.
Kazivanje naizust nauenih tekstova (poezije, proze i igrokaza).
Uvjebavanje tehnike pisanja pismenog sastavka; analiza teme i odreivanje
njezinog teita, promatranje, uoavanje i izbor grae; rasporeivanje pojedinosti; elementi
kompozicije.
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
JEZIK (slovnica i pravopis)
U nastavi jezika uenici se osposobljuju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju
standardnim hrvatskim jezikom. U okviru vjebi sluanja, govorenja, itanja i pisanja,
uenici zapaaju jezine pojave bez njihovog imenovanja.
Stupnjevitost se osigurava samim izborom i rasporedom nastavnih sadraja, a
konkretizacija stupnja obrade, kao vrsta upute za nastavnu praksu u pojedinim razredima
naznaena je opisno formuliranim zahtjevima: zapaanje, uoavanje, savlaivanje, pojam,
prepoznavanje i dr.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezinih zakonitosti i informacija o
njima.
Takvim pristupom jezinoj grai u programu, nastavnici se usmjeravaju na
tumaenje gramatikih kategorija koje se zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u
prijanjim razredima uoili i njome ovladali u jezinoj praksi. Stupnjevitost i selektivnost u
programu gramatike najbolje se uoavaju na sadrajima sintakse i morfologije od prvog do
osmog razreda. Isti principi su dosljedno provedeni i u ostalim oblastima jezika.


Elementarne informacije iz morfologije poinju se uenicima davati od drugog
razreda i stupnjevito se iz razreda u razred proiruju i produbljuju. Od samog poetka
uenike treba navikavati na uoavanje osnovne morfoloke kategorije.
Programske sadraje iz akcentologije ne treba odraavati kao posebne nastavne
jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezine kulture, uenike treba u
svakom razredu uvoditi u programom predviene standardne akcentske norme a stalnim
vjebanjem uenika treba navikavati da uju pravilno akcentiranu rije.
Pravopis se savladava putem sistematskih vjebi, elementarnih i sloenih vjebi koje
se organiziraju esto, raznovrsno i razliitim oblicima pismenih vjebi. Pored toga uenike
vrlo rano treba upuivati na sluenje pravopisnim rjenikom.
U nastavi gramatike treba primjenjivati postupke:
- poticanje svjesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uenika;
- suzbijanje misaone inercije i uenikih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje teita nastave na temeljnim vrijednostima;
- uvaavanje situacijske uvjetovanosti jezinih pojava;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraajnosti jezinih pojava;
- sistematska i osmiljena vjebanja u govoru i pisanju;
- njegovanje primjerenog znanja i umijea;
- koritenje prikladnih ilustracija odreenih jezinih pojava.
U nastavi jezika nuno je promatrati jezine pojave u ivotnim jezinim okolnostima
koje su uvjetovale njihovo znaenje. Uenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne
situacije u kojima se odreena jezina pojava prirodno javlja i pokazuje. Tekstovi bi trebali
biti poznati uenicima, treba ih proitati i o njima razgovarati s uenicima.
Nastavnik uvijek treba imati na umu presudnu ulogu vjebanja tj. nastavno gradivo
nije savladano dok se dobro ne uvjeba.
Metodika nastave jezika upuuje na nastavu materinskog jezika u kojoj to prije
treba prevazii razine prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovati vie
oblike znanja i umijea - primjenjivost stvaralatva u nastojanjima u nastavnoj praksi
udovoljavati takvim zahtjevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanje iz
gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta, ime se ono uzdie od prepoznavanja i
reprodukcije na razinu umijea i praktine primjene.
Uenike kontinuirano treba poticati da svoja znanja o jeziku povezuju s
komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike
jesu vjebanja utemeljena na koritenju primjera iz izravne govorne prakse, to nastavu u
gramatici pribliava ivotnim potrebama u kojima se primijenjeni jezik pojavljuje kao
svestrana motivirana ljudska aktivnost.
Situacije u kojima se ispoljavaju odreene jezine pojave, moe i sam nastavnik
postaviti uenicima, te ih spretno podsjeati na njihovo iskustvo, a oni e kazivati ili pisati
kako u izazovnim prilikama govorno reagiraju.
Obradba novih nastavnih jedinica podrazumijeva primjenu sljedeih metodikih
radnji:
- koritenjem pogodnog polaznog teksta na kojemu se uvia i objanjava
odgovarajua jezina pojava;
- koritenje iskaza govornih situacija;
- poticanje uenika na doivljaj polaznog teksta i shvatanje u cijelosti i u
pojedinostima;
- utvrivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezinim pojavama i pojmovima koji
izravno doprinose boljem i lakem shvatanju novog gradiva;
- upuivanje uenika na uoavanje primjera jezinih pojava u tekstu koja su predmet
spoznaje;


- spoznaja bitnih svojstava jezine pojave;
- sagledavanje jezinih injenica s raznih stanovita;
- ilustriranje i grafiko predstavljanje jezinih pojava i njihovih odnosa;
- definiranje jezinog pojma;
- prepoznavanje, objanjavanje i primjena spoznatog gradiva u novim okolnostima;
- utvrivanje, obnavljanje i primjena steenih znanja i umijea.
Navedene metodike radnje meusobno se dopunjuju i proimaju a ostvaruju se
sukcesivno i sinkronoj postavci.
Knjievnost
Uvoenje najmlaih uenika u svijet knjievnosti, ali i ostalih predstavlja iznimno
odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju kolovanja stjeu se osnovna i ne
malo vana znanja, umijea i navike od kojih e u dobroj mjeri ovisiti ne samo uenika
knjievna kultura ve i njegova opa kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje
svakog kolovanog ovjeka.
Lektira
Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podjela na domau i kolsku lektiru, pa tako
izvori za obradbu tekstova iz lektire, pored itanki, postaju knjige lektire za odreeni uzrast
i sva ostala pristupana literatura.
Dana je lektira za odreen uzrast, razvrstana po knjievnim rodovima - poezija,
proza i igrokazi, te se moe pratiti odgovarajua i razlona proporcija i imati uvid u to.
Uitelj ima naelnu mogunost ponuene tekstove prilagoavati nastavnim
potrebama u svojemu razredu, ali je obvezan i na slobodan izbor iz narodne usmene
knjievnosti i tzv. neknjievnih tekstova, prema programskim zahtjevima.
Razlike u ukupnoj umjetnikoj i informativnoj vrijednosti pojedinih tekstova utjeu
na odgovarajua metodika rjeenja (prilagodba itanja vrsti teksta, opseg tumaenja teksta
u zavisnosti od sloenosti njegove unutarnje strukture, povezivanje i grupiranje s
odgovarajuim sadrajima iz drugih predmetnih podruja - gramatike, pravopisa i druge
jezine kulture i sl.)
Uitelju je dana mogunost i dopunskog izbora tekstova u skladu s nastavnim
potrebama i interesima konkretnog akog kolektiva s kojim ostvaruje program.
itanje teksta
Tumaenje teksta zasniva se na njegovom itanju, doivljavanju i razumijevanju. Pri
tome je kakvoa shvatanja poruka i izravno uvjetovana kakvoom itanja. Zato su razni
oblici usmjerenog itanja preduvjet da uenici u nastavi stjeu saznanja i uspjeno se
uvode u svijet knjievnog teksta.
Izraajno itanje njeguje se sustavno, uz stalno poveanje zahtjeva i nastojanje to
bolje iskoristiti sposobnosti uenika za postizanjem visoke kvalitete u vjetini itanja.
Vjebanja u izraajnom itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i uenikovo
pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik pravovremeno odabira pogodan tekst i
studiozno prouava one njegove osobenosti koje utjeu na prirodu izraajnog itanja.
Izraajno itanje uvjebava se na tekstovima razliite sadrine i oblika. Posebna
pozornost posveuje se emotivnoj dinamici teksta, njegovoj dramatinosti i govorenju iz
perspektive pisca i pojedinih likova.
U odjeljenju treba osigurati odgovarajue uvjete za itanje i kazivanje. U odjeljenju
stvoriti dobru sluateljsku publiku, zainteresiranu i sposobnu za kritiko i objektivno
procjenjivanje kakvoe itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimki uenicima treba
povremeno omoguiti da uju svoje itanje i kritiki osvrt na svoje umijee.
itanje u sebi je najproduktivniji oblik stjecanja znanja pa mu se u nastavi
poklanja posebna pozornost. Ono je uvijek usmjereno i istraivako; pomou njega se
uenici osposobljuju za svakodnevno stjecanje informacija i za uenje.


Vjebe itanja u sebi izravno se uklapaju u ostale oblike rada i uvijek su u funkciji
svestranijeg stjecanja znanja i razumijevanja ne samo knjievnog djela, ve i svih
osmiljenih tekstova.
Kakvoa itanja u sebi potie se ranijim usmjeravanjem uenika na tekst i davanjem
odgovarajuih zadataka, a potom i obvezatnim provjeravanjem razumijevanja proitanog
teksta, odnosno ostvarenja dobivenih zadataka. Informativno, produktivno i analitino
itanje najuspenije se potiu samostalnim istraivakim zadatcima koji se uenicima daju
u pripremnom postupku za obradbu teksta ili obradbu saraja iz gramatike i pravopisa. Tim
putem se unapreuju logika i brzina itanja, a osobito brzina shvatanja proitanog teksta,
ime se uenici osposobljuju za samostalno uenje.
Izraajno kazivanje naizust nauenih tekstova i ulomaka u prozi ili stihu znaajan
je oblik rada u razvijanju govorne kulture uenika. Valja imati u vidu da je uvjerljivo
govorenje proznog teksta polazna osnova i nuan uvjet za prirodno i izraajno kazivanje
stihova. Zato je poeljno da se povremeno, na istom satu naizmjenino uvjebava i
usporeuje govorenje tekstova u prozi i stihu.
Uspjeh izraajnog kazivanja znatno zavisi od naina uenja i logikog savlaivanja
teksta. Ako se mehaniki ui, kao to to ponekad biva, stjeeni automatizam se prenosi i na
nain kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika uenike navikavati na osmiljeno i
interpretativno itanje teksta napamet.
Tumaenje teksta
S odbradbom teksta poinje se poslije uspjenog itanja naglas i itanja u sebi.
Knjievnoumjetniko djelo se ita, prema potrebi i vie puta, sve dok ne izazove
odgovarajue dojmove i doivljaje koji su nuni za daljnje upoznavanje i prouavanje
teksta. Razni oblici ponovljenog i usmjerenog itanja djela u cjelini ili njegovih odlomaka,
obvezatno e se primjenjivati u obradbi lirske pjesme i krae proze.
Pri obradbi teksta primjenjivat e se u veoj mjeri jedinstvo analitikih i sintetikih
postupaka i gledita. Vane pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mjesta i stilsko jezini postupci nee se promatrati kao usamljene vrijednosti, ve ih treba sagledavati kao
funkcionalne dijelove viih cjelina i tumaiti u prirodnom meusobnom djelovanju s
drugim umjetnikim faktorima. Knjievnom djelu pristupa se kao sloenom i
neponovljivom organizmu u kojemu je sve uvjetovano uzrono - posljedinim vezama
potaknuto ivotnim iskustvom i uoblienom stvaralakom matom.
Uenike treba revnosno navikavati da svoje dojmove, stavove i sudove o knjievnom
djelu podrobnije dokazuju injenicama iz samog teksta i tako ih osposobljavati na
samostalan iskaz, istaivaku djelatnost i zauzimanje kritikih stavova prema proizvoljnim
ocjenama i zakljucima.
Nastavnik e imati u vidu da je tumaenje knjievnih dijela u naelu predteorijsko te
nije uvjetovano poznavanjem strune terminologije. To, svakako ne smeta struno
zasnovanom razgovoru i izvedenom s puno inventivnosti i istraivake radoznalosti.
Obradba knjievnog djela treba biti protkana rjeavanjem problemskih pitanja koja
su potaknuta tekstom i umjetnikim doivljajem. Na taj nain stimulira se uenika
radoznalost, svjesna aktivnost i istraivaka djelatnost, svestranije e se upoznati djelo i
pruati mogunost za afirmaciju uenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi zahtjevaju lokalizaciju, esto i viestruku. Situiranje teksta u
vremenske, prostorne i drutvenopovijesne okvire, davanje nunih podataka o piscu i
nastanku dijela, kao i obavjetenja o bitnim sadrajima koji prethode ulomku - sve su to
uvjeti bez kojih se u brojnim sluajevima tekst ne moe intenzivno doivjeti i pravilno
shvatiti.
Metodika nastave knjievnosti, ve nekoliko desetljea, teorijski i praktino, razvija i
stalno usavrava nastavnikov i uenikov istraivaki, pronalazaki i stvaralaki odnos


prema kjievnoumjetnikom djelu. Knjievnost se u koli ne predaje i ne ui, ve ita,
prihvaa, u njoj se uiva i o njoj raspravlja. To su naini u nastavi knjievnosti koja
razvija uenike istraivake i stvaralake sposobnosti, kritiko miljenje i umjetniki
ukus, pojaava i kultivira literarni, jezini i ivotni senzibilitet.
Moderna suvremena organizacija nastave podrazumijeva aktivnu ulogu uenika u
nastavnom procesu. Uenik ne smije biti pasivan sluatelj koji e u odreenom trenutku
reproducirati naueno gradivo, odnosno nastavnikova predavanja, ve on mora biti aktivan
subjekt koji istraivaki i stvaralaki sudjeluje u prouavanju knjievnoumjetnikih
ostvarenja.
Uenika aktivnost treba prolaziti kroz sve tri radne etape: prije sata, tijekom i
poslije. U svim etapama uenik se mora sustavno navikavati na samostalna rjeavanja
brojnih pitanja i zadataka tijekom itanja i prouavanja djela, koji e ga u punoj mjeri
angairati, pruiti mu zadovoljstvo i probuditi istraivaku radoznalost. Takvi zadatci bit
e najbolja motivacija za rad, to je osnovni uvjet u ostvarivanju predvienih
interpretativnih dometa. Nastavnik postavlja zadatke koji uenika potiu na uoavanje,
otkrivanje, istraivanje, procjenjivanje i zakljuivanje. Nastavnikova uloga je u osmiljenoj
pomoi ueniku koja ga potie i usmjerava, nastojei razviti i razvijati njegove
individualne sklonosti i sposobnosti, kao i adekvatno vrednovanje uenikih napora i
rezultata u svim oblicima tih aktivnosti.
Prouavanje knjievnoumjetnikog djela je sloen proces koji zapoinje
nastavnikovim i uenikovim pripremanjem (motiviranje uenika za itanje, doivljavanje i
prouavanje umjetnikog teksta, itanje, lokaliziranje, istraivaki pripremni zadatci) za
tumaenje djela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretiranju knjievnog djela na
nastavnom satu, a u oblicima funkcionalne primjene stjeenih znanja i umijea nastavlja se
i poslije sata: u produktivnim ponavljanjima znanja o obraenom nastavnom gradivu, u
poredbenim izuavanjima knjievnoumjetnikih djela i istraivako interpretativnim
pristupima novim knjievnoumjetnikim ostvarenjima. Sredinje etape procesa
prouavanja knjievnoumjetnikog djela u nastavi jesu metodoloko i metodiko
zasnivanje interpretacije i njezino razvijanje na nastavnom satu.
U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije knjievnoumjetnikog djela
osnovno metodoloko opredjeljenje treba biti preteita usmjerenost interpretacije prema
umjetnikom tekstu.
Uz
navedena
metodoloka
opredjeljenja
nastavna
interpretacija
knjievnoumjetnikog djela treba udovoljiti zahtjevima koje joj postavlja metodika
nastavne knjievnosti: biti originalna, estetski motivirana, svestrano usklaena s nastavnim
ciljevima i znaajnim didaktikim naelima, imati vlastitu koherentnost i postupnost, a
metodoloka i metodika postupanja na svakoj dionici interpretiranja ostvaruje jedinstvo
analize i sinteze.
U okviru osnovnog metodolokog orjentiranja, nastavno interpretiranje knjievno
umjetnikog djela u najveoj mjeri treba biti usmjereno prema umjetnikom tekstu, primat
pripada opredjeljenju da se dinamika interpretiranja usklauje s vodeim umjetnikim
vrijednostima knjievnog ostvarenja, tako to e one biti faktori objedinjavanja
interpretativnih tokova kroz svijet djela. Jedno od najvanijih naela koje potiva tako
zasnovana i opredijeljena nastava interpretacije jest udovoljavanje zahtjevu da se
tumaenjem vodeih vrijednosti obuhvati, odnosno proui, djelo u cjelosti. Budui da su
objedinjena postavka i odnosi svestranih meusobnih proimanja prirodne danosti
umjetnikih imbenika u djelu, tumaenjem vodeih umjetnikih vrijednosti obuhvataju se
i upoznaju i svi bitni drugi imbenici umjetnike strukture meu kojima svaki u
interpretiranju dobija onoliko mjesta koliko mu pripada u skladu s udjelom koji ima u
opoj umjetnikoj vrijednosti djela. U nastavnoj interpretaciji knjievnoumjetnikog djela


objedinjavajui i sintetiki imbenici mogu biti: umjetniki doivljaji, tekstovne cjeline,
vani strukturni elementi (tema, motivi, umjetnike slike, fabula, sie, knjievni likovi,
poruke, motivacijski postupci, kompozicija) jezino-stilski postupci i literarni problemi.
Knjievni pojmovi
Knjievne pojmove uenici e upoznavati uz obradbu odgovarajuih tekstova i
pomou osvrta na ranije ueniko iskustvo.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obrauju posebno, ve se tijekom nastave ukazuje na
njihovu primjenu znaenja. Uenici ih spontano savladavaju u procesu rada, u tekuim
informacijama na satovima, a uz paralelnu nazonost rijei i njome oznaenog pojma.
Potrebno je samo poticati uenike da navedene rijei razumiju i shvate i da ih primijenjuju
u odgovarajuim situacijama. Ako, naprimjer, na zahtjev uoe i objasne okolnosti koje
utjeu na ponaanje nekog lika i uenik navede te okolnosti, onda je to znak i provjera da
je taj pojam i odgovarajuu rije shvatio u potpunom znaenju.
U usmenom i pismenom izraavanju uzgredno e se provjeravati shvataju li uenici
pravilno i upotrebljuju rijei: uzrok, uvjet, situacija, poruka, odnos i sl. Tijekom obdradbe
knjievnih dijela, kao i okviru govornih i pismenih vjebi, nastojat e se da uenici
otkrivaju to vie osobina, osjeanja i duevnih stanja pojedinih likova, pri emu se te
rijei biljee i tako spontano bogati rjenik funkcionalnim pojmovima.
JEZIKA KULTURA
Operativni zadaci za relizaciju nastavnih sadraja ovog podruja jasno ukazuju da je
kontinuitet u svakodnevnom radu na bogaenju uenike jezine kulture jedna od
primarnih metodikih obaveza. Pravilna artikulacija svih glasova i grafiki uzorna uporaba
pisma, naputanje lokalnog govora i navikavanje na standardni knjievni jezik u govoru,
itanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepriavanje, prianje i opisivanje i uz
funkcionalnu primjenu savladanih i pravopisnih pravila, raznovrsna usmena i pismena
vjebanja koja imaju za cilj bogaenje uenikog rjenika, sigurno ovladavanje reenicom
kao osnovnom govornom kategorijom i ukazivanje na stilske vrijednosti uporabe jezika u
govoru i pisanju i dr. - osnovni su nastavni zadatci u ostvarenju programskih sadraja iz
jezine kulture.
Do trajnog i funkcionalnog usvajanja jezinih pojmova put vodi preko brojnih i
raznovrsnih usmenih i pismenih jezinih ispoljavanja uenika, a to su najee: jezine
igre, vjebe, zadatci, tekstovi i sl. Uenika valja osposobiti za samostalno, uvjerljivo i
dopadljivo opisivanje one ivotne pojave jezinim opisom (deskripcijom) koje postaju
najprepoznatljivije (predmeti, biljke, ivotinje, ljudi, pejza, enterijer i dr.). Zato se
opisivanje kao programski zahtjev javlja u sva etiri razreda. A ostvaruje se, prihvaa kao
znanje i umijee primjenom onih oblika koji e efikasnim, ekonominim i funkcionalnim
postupanjima u nastavnim okolnostima uenika i jezinu kulturu uiniti pouzdanom i
trajnom. A to su: govorne vjebe, pismene vjebe (ili osmiljeno konbiniranje govora i
pisanja), pismeni radovi, izraajno kazivanje umjetnikih opisnih tekstova, autodiktat i sl.
A to vrijedi, u manjoj ili veoj mjeri, i za sve ostale vrste umjetnikog jezinog
izraavanja.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja u mlaim razredima predstavljaju
temeljne programske sadraje za stjecanje, usavravanje i njegovanje valjane i pouzdane
jezine kulture najmlaeg uenika.
Prepriavanje raznovrsnih sadraja predstavlja najjednostavniji nain uenikog
jezinog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. Sadraje koje e uenici prepriavati
obuhvaaju tekstove iz itanki i iz dragih medijskih oblasti. Potom uenike treba


pravovremeno motivirati, poticati i usmjeravati na ovaj vid jezinog izraavanja, a to znai
omoguiti im da se samostalno pripreme za prepriavanje, ali u koje e istovremeno biti
integrirani i odgovarajui programski zahtjevi. Valja, zatim, voditi rauna o tome da se
prepriavaju samo oni sadraji koji su ranije protumaeni/analizirani ili o kojima se s
uenicima vodio makar pristupni razgovor. Prepriavanje, kao i sve ostale vidove
uenikog izraavanja, treba na odgovarajui nain vrednovati (najbolje u razredu i uz
svestrano sudjelovanje uenika i uz podrku uitelja).
Prianje u odnosu na prepriavanje jest sloeniji oblik jezinog izraavanja uenika,
jer dok je prepriavanje uglavnom reproduciranje proitanog, odsluanog ili vienog
sadraja, prianje predstavlja osoben vid stvaralatva koji se oslanja na ono to je uenik
doivio ili proizveo u svojoj stvaralakoj mati. Zato prianje trai poseban intelektualni
napor i jezinu izgraenost, te uenika svestrano angaira: u izboru tematske grae i
njezinih vanih pojedinosti, u komponiranju odabranih detalja i u nainu jezinog
uobliavanja svih strukturnih elemenata prie. Metodiki pristup ovom znaajnom obliku
usavravanja i njegovanja uenike jezine kulture u osnovi je isti kao kod prepriavanja
(valjano funkcionalno lokaliziranje u planovima rada, osmiljeno povezivanje sa srodnim
sadrajima iz ostalih predmetnih podruja, a osobito s itanjem i tumaenjem teksta,
osmiljeno i inventivno motiviranje, usmjeravanje i poticanje uenika na prianjem ostvare
to svestrajniju misaonu i jezinu perspektivu, umjeno vrednovanje uenikih domaaja u
prianju i dr,). Posebno treba voditi rauna da prianje u funkciji itanja i tumaenja teksta
(u tzv. uvodnom dijelu sata) ne preraste u shematizirano i povrno nabrajanje/imenovanje
odreenih pojavnosti a pritom se ne zanemari individualni pristup uenika danoj
predmetnosti, te izostane stvaranje prie kao cjelovite mentalne predstave, dostatno
prepoznatljive i valjano, misaono i jezino uobliene.
Opisivanje je najsloeniji oblik jezinog izraavanja na razini najmlaih razreda.
Dok je za prepriavanje osnova odreen sadraj, za prianje neko dogaanje, doivljaj, za
opisivanje nisu nune neke posebne okolnosti jer se ono koristi kad god se doe u dodir s
pojavnostima koje u svakodnevnom jezinom komuniciranju mogu skrenuti pozornost na
sebe. Uenike treba osposobiti na paljivo promatranje, uoavanje, otkrivanje, zapaanje,
usporeivanje, pa tek tada danu predmetnost misaono zaokruiti i jezino uobliiti.
Uenike treba poticati i usmjeravati da iz sloenog procesa opisivanja najprije savladaju
neka opa mjesta kojima se mogu sluiti dok se ne osposobe za samostalni i individualni
pristup ovom zahtjevnom jezinom obliku. Uenici tebaju nauiti lokalizirati ono to
opisuju (vremenski, prostorno, uzrono), uoavati, izdvajati i zaokruivati vana
svojstva/osobine (vanjske i uvjetno unutarnje) i odrediti se prema promatranoj
predmetnosti (prvi pokuaji formiranja osobnog stava/odnosa prema danoj pojavi). Isto
tako, nuna je pouzdana procjena planiranja vjebi u opisivanju s
usmjerenjima/poticanjima u odnosu na ona vjebanja u kojima moe doi do izraaja
uenika samostalnost i individualnost. Kako se opisivanje dovodi vrlo esto u vezu s
itanjem i tumaenjem teksta, potrebno je stalno usmjeravati ueniku pozornost na ona
mjesta koja obiluju opisnim elementima, a posebice kada se opisuju predmeti, enterijer,
biljke i ivotinje, knjievni likovi, pejza i sl., jer su to i najbolji obrasci za spontano
savladavanje opisivanja kao trajne vjetine u jezinom komuniciranju. Budui da je za
opisivanje potreban vei misaoni napor i dulje vrijeme za ostvarenje zamisli treba prednost
dati pismenoj formi opisivanja nad usmenom. Ostali opi metodiki pristupi ovom
znaajnom obliku jezinog izraavanja isti su ili slini kao i kod prepriavanja i kod
prianja (od planiranja, preko realiziranja planiranih aktivnosti, do vrednovanja
postignutog i funkcionalnog povezivanja sa srodnim sadrajima kakvi su usmena i pismena
vjebanja za stjecanje, usavravanje i njegovanje jezine kulture uenika).


Usmena i pismena vjebanja, zamiljena su kao dopuna osnovnih oblika jezinog
izraavanja, poevi od najjednostavnijih, preko sloenijih (leksike, semantike,
sintaksike vjebe, ostale vjebe za savladavanje uzornog govora i pisanja), do
najsloenijih (domae pismene zadae i njihovo itanje i vrednovanje na satu). Svaka od
programiranih vjebi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kojemu se javlja
potreba za funkcionalnim savladavanjem dane jezine pojave ili utvrivanja, obnavljanja
ili sistematiziranja znanja i primjene tih znanja u konkretnoj jezinoj situaciji. To znai da
se ove vjebe ne realiziraju na posebnim nastavnim satima, ve se planiraju u sklopu
osnovnih oblika jezinog izraavanja (prepriavanje, prianje, opisivanje) ili odgovarajuih
programskih sadraja ostalih predmetnih podruja (itanje i tumaenje teksta, gramatika i
pravopis, osnove itanja i pisanja).



,
,
.
:
-
2000/3000/1 ;
- ;
- ;
- ;
-
;
- ;
- ;
- ;
-
, ;
-
.


:
- 250/400/
;
- (
: , , , , , .);
-

;
- (
III );
-
;
- ;


-
;
-
.

: , , , ;
; , , ;
;
; .
: ,
; , , ;
, ; , , .
: ; ; .
: , ,
, ; .
: ,
; , , , , ;
; .


.
.
.
-.
:
.
.
( ) .
.
.
/
-, -, .
:
.
.
.
() .
( ) .
( ) .

.
,
.
.
.
- ,
.
( ,
+ ).



.
:
.
.
.
.
.
.
.
.
.
(, , , , .) .
(, .) .

.
.

: , , , .

; + .
:
.
.
.
.
.
.
.
.

. -
.
.

(, ).
:
.
.
.
.
.
.
.
().
.
/ .
.
:
.


.
.
().
().

.

.
:
.
() .
.
.
.
.
.
() .

(
): , . : ,
, , ( , ).
:
.
.
( ).
.
.
.
.
/ :
( ).
:
.
/.
,
,
.
:
.
.
/ + .
:
.

.
: , , , ,
. (, ,
).
:
.


.
.
().
.
.

,
+ .
:
.
.
/ :
, , .
/ ( ).
:
.
.
.
.
.
.
.
.
.
/.

.
.
:
.
.
.
(, ) .

.
.
:
( ).
.
.
.

.
(
; ; ,
; ; ,
, ).
(
, ).

.
.
.
, .
.
: : ., ., ., .
.

.

.
, ( ):
.
.
, .
,
.
.

.

. .
.
.
.
.

,
.

.
,
.

: , - , ,
, , ,
( II ).
.
: ,
.

.

.

. : , ,
, , , ,


.

.
(, , ,
, )
, .
.
.
.
.
.

. ,
(VII VIII)
.
, ,
.

, .
,
.
, , ,
:
- ,
- ,
- .
-
:
, ,
,
.
, (
, , , , .),
.

.
,
.
. , ,

. ,
. ,
( )
, . ,

"
,
". ,
, ,
.



- , -,
, , , , , , , , , , - .

(, ,
.).
,
, , , ,
.

. , ,
.
I VIII ,
: I-II, III-VI, VII-VIII .
.
I (I II )
.
- , , - ,
, ,
, 500 600
( )
;
, ,

,

.

,
.
II (III-VI )
: , ,
, (900/1600) );
;
- ( ,
, III , IV );
( IV )
, ;

;
,
, ,
( V ),
,
( V ).
.
.
, ,
, ,


. ,
,
,
, .

.

.
.
(.
)
.
, , .
.
, ,
,
- , , , ., .
,
, ,
,
.
,
(. ,
, .).
( )
, .:
,

... ,
.
.
,
. ,
,
, .
(,
) (, )
( ,
, .).

.
,
,
= , +
.
= / = + .
, .
.
, . .
,


.
, .

(. -
)

.

- - , ,
"" ""
, ,
, .

,
= / = + /, (,
, ),
( ,
, ,

).
, ,
,
, ,
.
. ,

.
,
,
.
I , , , ,
, , , ,
(, , , ),
, .


.
, .

. , ,
.
II ,
, . ,
( ) ,
(, , , ),
( .).
III
IV ,
, ,
.


. ,
, , , . IV
. ,
(III) , :
, /
, , ,
,
, , ,
.
,
,
.
,
.
.
. : , ,
. ,

.
, ,
-
,
. , ,
, , .
,
. ,
, I :
, , ,
.
. ,
.
,
( ) ,
, .

, ,
,
. ,
.
.
.
, ,
. ,
.
, .
. I VIII
-
, ,
,
.


.
, ,
,
, .

.

, ,
. ()
,
.
.
.
,
. II
,
. ,
, III
.
, ,
,
.

. , ,
: ,
, , , ,
, .
,
, .

( ),
. ,

.
2-3 ,
10-12
.

.
, .
,
.

. ,
. .
.

,
( )
. .


, ,
. 2-3 ,
.
,
. (, ).
.
, ,
,
.
. III .
II II ,
,

. ,
. ,
, . ,
.
, , ,
.
( ), .

. III ,

, .
III IV :
) ( ,
, );
)
( );
)
.



( )

.


,
.

(, , ). ,
, ,
,
.

. ,
:
-
;
- ;
- , ;
- .

,
.
,
.


.


.

.

,
.

.
1

.


:
-
;
- ( 5 / ),
, ,
(, , , , ...);
-
( , , ,
.).

:
- ( 50 ),
(
);


-
;
-
( , , ,
.).

:
- , , ;
- ;
- ,
,
.

:
-
, ,
( ),
;
- ;
- ( , .)
( , , ...);
- , .

:
- ( 5 , 20 ),

,
;
- , , , .;
- (, , ,
, ).
2
:
- ( :
, ,

);
- ;
-
(. );
-
.
___________
1
,

.
__________
2
,

.





:
- , ,
:
- , , (
/, , , )
:
- ,
-
- ;
:
- ( , ,
...)
:
- (, ,
...)
:
- (, , ...)
:
- ( )
-
:
-
- ,
:
-
-
- 1.000
- ()
-

.
.

(, , ).

.
,

.

1. ;
2. ;
3. , , , , ,
. ( );
4. ;


5. ;
6. ;
7. / ;
8. /;
9. ;
10. ( );
11. (, ..., ,
, , ...);
12. ;
13. ;
14. ;
15. ;
16. ;
17. ;
18. ;
19. /;
20. .


1. (
) - :
I have a new book.
The book is very interesting.
2. (
) - :
I speak, you speak, he/she/it speaks, etc.
Do you speak English? Does she speak English?
3. - (
):
I, you, he/she/it, we, you, the, me, you, him/her/it, us ,you, them
4. ) :
- The Simple Present Tense, the present Continuous Tense
She goes to school every day. They are watching TV now.
- ,
, (
:
The past Simple Tense, the Present Perfect Tense
She made a cake yesterday. She has never been in London.
- going to the Future Tense:
I am going to see my grandparents.
They will come tomorrow.
) - :
I am hungry. he is cold. They are feeling thirst.
I like cooking.
) - (
):
must, can, may
I must go. You mustn`t touch it! Can I sit here? I had to go earlier.
) - (
)


Come in. Stop talking. Let`s go.
)
It is important to study English.

1. , , ,
( ) - :
la/una bella casa, un libro molto interessante, il mio amico, la cugina di Pietro ...
2. (
) - :
io parlo, tu parli, lui, lui/lei parla, Pietro e cecilia parlano, ecc.
3. - (
):
io, tu, lui, lei, noi, voi, loro, me, te
4. :
) Presente Indicativo
(essere, avere, andare, fare, bere, mangiare ...) (
);
) Passato Prossimo -
, , (
): ho finito, ho dimenticato il mio
quaderno, sono andato () da mia nonna (essere, avere, stare, avere, andare, fare,
scrivere, leggere, giocare, viaggiare, studiare, mangiare, bere, vivere, ecc).
)
Stasera vado al cinema. Domani sto a casa tuttlo ili giorno.
) - : aver
fame/sete/caldo/freddo/mal di testa/paura...
) ( potere, dovere, volere,
sapere), piacere - (
): posso uscire? dobbiamo tornare, non sa nuotare, mi
piace mangiare il gelato.
) - (
) (2.
, 2. 3.
, )
Scrivi!
Apri la porta!
Non chiudere la finestra!
Fate silenzio!
Mi dia, per favore, un po` d` acqua.
Mi dica, per favore, sche ore sono?
)
importante studiare lingue straniere.
necessario dormire bene.
bello avere tanti amici.

1. , , (
) (
) - :
Er liest einen Roman. Ich habe sie vor zwei Jahren kennen gelernt. Was machst du
mit diesem Koffer? Mein Kleid ist gelb. Sie wird braun.


2. (
) - :
ich lerne ... du lernst ... er lernt ... Paul und Birgitt lernen ...
3. ( ) -
( ):
ich, er, wir, ihr, ihm, uns, dich, euch, Ihnen ...
4. - :
) (sein, haben, werden, gehen,
fahren, lesen, geben, helfen, nehmen, sprechen, sehen, gefallen)
) -
(
) Ich habe es gemacht. Ich habe mein Heft vergessen. Ich bin ans Meer
gefahren. Mir hat es nicht gefallen.
) - (
)
In den Ferien werden wir unsere Freunde in der Schweiz besuchen.
)
Wann kannst du zu mir kommen? Ich muss zum Arzt gehen.
)
Kommt! Setzt euch! Nehmen Sie Platz!
)
Angst haben. Spass haben. Hunger/Durst haben.

1. - :
, , , , ...
2. - :
. ...
3. :
, , (, ), , , ,
...
4. -
:
- :
, , ...
- :
, , , ...
5. -
( );
, , ,
...
6. - (
):
/, / ...
7. - (
):
---, ...

1. , , ,
( ) - :
la/une belle maison, un livre trs intressant, mon ami, la cousine de Pierre, ...


2. (
) - :
je parle, tu parles, il parle, Pierre et Ccile parlent, etc ...
3. - (
)
je, tu, il, elle, on, nous, vous, ils, elles, moi, toi, lui, elle, nous, vous, eux, elles ...
4. ) :
-
(tre, avoir, aller, faire);
- - ,
, (
): j`ai fini! j`ai oubli mon cahier, je suis all
- aller +
infinitif: demain nous avons un contrle en maths; ce soir, je vais regarder un film la tl.
) - : avoir
faim/soif/sommeil/chaud/froid/peur/envie de ...
) ( ): pouvoir, devoir,
savoir, aimer - (
): est-ce que je peux sortir? nous devons rentrer; il ne
sait pas nager; j`aime dessiner.

1. , ,
( ) -
la/una casa bonita, el/un libro muy interesante, mi hermano,
2. (
) -
hablo, hablas, habla, etc ...
3. -
( )
yo, t, l, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, a mi, a ti, a l, ... me, te, se
4. :
. Presente del indicativo -
(
)
. Pretrito perfecto simple (pretrito indefinido -
(ser, estar, tener, ir, pensar, trabajar, escribir, leer,
jugar, viajar, estudiar, comer, beber, vivir, etc ...) -
(
)
El fin de semana pasado visit a mis abuelos.
Ayer estuve en casa toda la tarde.
Lo siento, se me olvid la tarea en casa.
. ( ) -
(
),
: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
Puedo salir?
Quiero viajar a Mxico.
Teno que estudiar mucho.


. -
( )
(, 2. ,
)
Levntate
Escribid en la pizarrra
No hables en serbio
Digame, por favor, que hora es?
.
Es importante estudiar lenguas extranjeras.
Es necesario dormir bien.
Es interesante viajar a lugares nuevos.
. ir +
Qu vas a hacer maana por la tarde?
. -
tener sed/frio/calor/sueo ...

.

:
-
, ;
- ;
-
, ;
- ;
-
;
-
;
- ,
;
,
(, , -)

, ;
-
.
-
:
-
;
- ,
;
- ;
- , ,
;


-
;
-
;
-
;
-
.
()
/
15 .
1. (, ,
, , : , , ,
/ .);
2. , (-, ,
.);
3. ( , , ,
.);
4. (
, , ,
, .);
5. ;
6. ;
7. ( , , , ,
/ , ...);
8. " " , . -;
9. , ;
10. "" ;
11. ,
, , ;
12. ;
13. (/ , ,
);
14. :
)
(, , , ...)
)
) , /,

)
14. : , ,
, ;
15. :
)
)
) ( , "",
, , )
) /
) ( , .,
)


)
) .


. ,
, .

.
,
.
:
-
-
-
-
-
-
-
-
- (, ).
,
,
.

:

;
,
;
,
.
:
-
,
;
-
(
), ;
- , ,
, ;
- , , ,
;
-
;
-
;
- , :
, , , , , ,
;


-

;
- ,
;
- ,
;
- , ,
, ;
-
;
- ,
.


:
-
;
- ;
- ;
-
;
- (
);
-
;
- , ;
- ( )
;
- ;
- ( ), , ,
;
- ;
-
, , .


.
.
a (a<b

b10).
b

( ).
, .
.
.


.

.

. .
:
(8 ).


( ; ,
).
(132; 50 + 82)
(10; 4 + 6)
(30; 12 + 18)

, .
. - ,
, .

, ,
.
, ,
.
, ,
.

( ) :
, " "
. ,
, .
- ,
.

, ,
.
,
.
. -
, IV
.
, ,
:
.
, ,

.
, , ,
.


,
. ,

. :
, ,
, ,
.
;
. , ,
,
,
.
,

. , ,
8 x 39,
8 x 40, 8.
.

.


. , .
, ,
, ,
.

.
, .

.
. -
, . , .
,
.
.
.
,
,

.

.
, ,
.

.
.
"" . ,
,


.
, .


.
( )
, ""
("") , .

. ,
,
.
. - ,
.
(. , ,
.).
.

,
.


() , , .

. , : " 10, 15, 20 ...
() ? 45 (
44)? 55 ( 70)?"
. -
,
, -
:
.

.
.
.

(
). ,
: , , , .
.

.
: ,
.

.
, ,
. , ,
.


; ,
.
. ,
, ,
.
. -
,
( ).
.
; ,
.


.
. -
( ,
, .). ,
(. , .),
.

, , .

, .
,
,
,

.

:
- ;
- ;
- ;
- ;
- , , ;
:
- , ;
- ;
-
;
- ;
-
;
- ;
- ( );
- ;


- ,
;
- ( ,
);
- , , ;
- ( );
- .




, ,
, ,
, .
,
,
. , ,
.
, .
-
. ,

, , .
,
, ,
. ,
,
.
,

.

,
.
:
-
;
- ,
;
- ;
- ,
;
- ;
-
;
- ;


-
;
- .

- ;
- ;
- ,
;
- , ,
;
- ;
- ,
;
- ;
- ;
- ,
;
- , ,
;
- .


- (, , ...).
- (, , ,
, ).
- ( ).
- - - - (
, , ).
- - : , .
( , , -
, ) ( , , ,
) ( ).
- ( ,
).
- : (,
, ); (, ; ,
, ...).
- (
).
-
( ,
, ).
- - (, ,
, " "...).


- ( );


- (, , ; ,
, , );
- (, , ;
, , , );
- (, ;
);
- , : , ,
(, ,
, - , ...).

- , - .
- , .
- - (,
, , , ...).
- (, ,
, , ...).

- , ,
,
- (, ,
...); .
- ;
; ; ?
- ?
- ( ) ?

- : , , , ,
.
- () ,
. ?
- ?
- .
- ?
- (
, ).
- - ( ,
, , ...).
- ,
(, , ...).

- .
- ,
(, , , ...).
- - (),
.
- , ;
, .
:
, , , ,


, ,
- - (
).
- .
- (, , ,
, , ).
- : , , , , ,
.
- - : ( , , ...).
- - , , ...
.
- , , - .
- , , - , .
- .
- (, ,
-; ).
- , , ,
().
- , , (
, ).
-
- ( : ,
- ).
- ( ,
).
- - ( :
, ; , ;
,
()
(
, , , , ...).
- (
).
- -
: - ,
(, , , , , , ...).
- (
: , ,
...).
- (
...).
-
.
- (
) ,
.


.
,
.
, , ,

- .


.
, , ,
.
:
I ( )
II ( )
III ( , )
IV ( , ).

,
.
,
,
.

72 , 2 ,
.
, ,
,
.

, ,
, . ,

,
.

, .
, , - ,
.
:
- -
- - ,
.

, ,
, .
.
""
. ,
,


.
, ,
, : ,
, .
,
. / ,
,
- -
.
,
, ,
, , , ,
.
,
,
.

,

.



.
:
; ; ; , ,
- .
I : - ,

. :
" ?"
, .
,
- (
- ).


.

, , .

.
""
.
II : -
,
.
- , , ,


-
.
.

,
.
, ,
, .

.
.

. :
, , , , ...
- ,
.
,
.
III : - *
.
- , ,

.
, ,

.

,
(
,
- II - .
IV - , , ...).
IV : , , -
" ".
()
,
.
, .
""
,
.
.
,
.

(, ... , , ).

, .
" " .



. , ,
, .
.

( )
.
V : - -
.
(, )
(
, ).
-
.
- .
()
- .

, (, ...)
(, ... )
(, )
- .
,
.

.
-
.


(,
, , , ...).

. ,
,
, .

,
, .

.

, - ,
, .
,
,
, ,
.
,


.
, ,
,
.
(, ),
.

( , ,
, , ...)
.

. ,
( ),
.

.

,

.
, .
, ,
,
.
-
.
,
, ,
. ( )
.
.
:
-
( );
- -
;
- - ;
- - ;
- - ;
- - , ,
;
- - , ;
- - ,
;
- - , -
;
- - , ,
;
- - ;


- - - ,
.


.



.
.
- .

, ,
- .
- ,
.

, .
, ,

.
( )
, .

.

.
: , , ,
, ,
, .

,
: , ;
, ,
.
- ,
,
.
- , -
, ,
.
,
, . ,
(, ,
) .


(" ", . 58/04 62/04)
(" ", . 93/04 92/05).

,
.


, .



-

.
:
-
, , , , ;
- , ,
;
- ;
-
- ;
- , ,
;
- ,
;
-
;
- , ,
;
- ,
;
- ;
- .

:
- ;
- ,
;
- ,
;
- (, ,
);
- .

I , ,
( ) (6+4)


1. ( - )
: , , ,
2. ( )
3. (, , ...)
4. ( , , ...)
II
(6+4)
,



: , ,
III (6+4)

( )

:
IV (6+4)
+ =
+ =
+ =
: ,
V , , , , (16+8)
1. -
2. -
3. -
4. -
5. , , , -
:
VI - (6+4)
1.
2.
3.
4. , ,
5.
6.
:

I , ,

,
. ,
,

.

.
. ,


.
, , , ,
.

.
.


( ). ,
.
,

.
.
. ,

.
II
,
,
. ,
.

. , ,
.
, - .

. ,
, , .
, .
,
,
.
III
4. , 4. ,
,
, .
, ,
. ,
, ,
- ,
.
. ,
.
.
IV
,
, , .


, ,
,
.
.
V , , , ,

, .
,
.
.
, ,
,
.
,
. ,
,
.
VI -
,
.
, , , ,
... , , ,

. , ,
, , ,
. ,
,
, , , ...

- , ;
- ;
-
.

- (/);
- ,
;
-
(, , );
- ;
- ;
-
.

:


- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- , ;
- ;
- ;
- .


)
- ( )
, ,
.
( , ,
, , , ...).
- ( , ).
-
.
)
- , ,
.
- .
- , .

- -
, ,
.
- .
(
), , ,
, ,
.
.

- ,
, , , ,
(, , ).
- .
- , ,
, ,
.
- .
-
.




.

.
, .

.

:
- , ,
;
- ;
- .
,
, .
,
.
,
.
.

, ,

- .
- .
- /: p (piano)
/, mf (mecoforte) , /, f (forte)
/.
- /: crescendo
() /, decrescendo
() /.
- ()
: Adagio () Andante;
Moderato; Allegro ().
- .
- : ;
; ; ; ; ;
; , ;
.

-
.
- .
- ( ,
).

- ( ,
);
- ;


- ;
- .

- ;
-
;
- (
);
-
;
- ;
- .
-

,
, .

, ,
.

. , ,
, .
, ,
.

, .
,
, .
. ,
.
, ,
.

.
:
- ;
- ;
- ;
- .


.
, ,
.
,
:


- - , , ,
,
, : , , ...;
- -
.
;
- -
, .

, ,
.
- .
,
;
- -
. ,
,
.
.
.
, ,
;
- -
, , .
.
, .
,
;
- ,
-
, .
;
- -
, .
. ,
, .
, ,
. ,
.
. ,
.
pp mf .

.
, , ,
. , ,

;
- -
,


.
;
,
, ,
.
,
, , ,
. , ,
,

.

,
. ,
,
, ,
...
:
- , , , ;
- , .

.
:
- ,
- ,
- ,
.

.
, ,
,
.

-
.

.

.
(, , ,
.).
: , ,
, .
,
, :
- ,
- ,
- -.




.
, ,
.
-
.

;
.


.

,
.


,
. ,
,
, ,
.
.

.
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- .

1.
2.
3.

1.
2.
3.
4.
5.
6.


7.
8.
9.
10.
11. ,

1. - .
2. , - .
3. - .
4. - .
5. - .
6. - .
7. - .
8. - .
9. -
10. - .
11. - .
12. -
13. - .
14. - .
15. - .

1. - .
2. - .
3. - .
4. -
5.
6. - .

1. - .
2. - .
3. - .
4. - .

1. - .
2. , -.
3. - .
4. - .
5. -
6. - .
7. , - .
8. - .
9. - .
10. - .
11. - .
12. -
13. - .
14. - .
15. - .
16. - .


17. - .
18. - ( . )
19. - .
20. -
21. - .
22. -
23. - .
24. , , - .
25. - .
26. - , .
27. - , .
28. - .
29. - , .
30. - . , .
31. -
32. - .
33. -

1.
2.
3.

1. -
2. -
3. -
4.
5. -
6. -

1. -
2. -
3. -
4. - IX
5. -
6. -
7. -
8. -

1. - - (; ; ;
; )
2. -
3. -
4. - ( ; ; ; )
5. -
6. - . 1
7. - ( ;
)


8. -
9. -
10. - . 94 . 3 (f-moll)
11. - ( )
12. -
13. - , " " ( I ;
II )
14. -
15. -




, - ,
(, ,
), , ,
,
.
:
- , ;
- ;
-
;
-
- ;
- - ;
- ,
;
- ,
.
:
- ,
;
-
;
- , ( ,
.);
- ,
. ;
- ;
- .


, () ,
.


.
(, , 5 10 cm ).
. ,
( ). : ,
. (
).
(, .)
.
(2 3 30-40 m).
. 50 m.
,
(. 800 100 m
, 100 m , 5 10 ).

.

.

200 ,
. 2 kg.
(, ).

, 20 m ( , , ).


, , ,
, . ,
( , ,
).
, .
( ): 1) ( )
; 2) , 180 (
.) ; 3)
; 4) ; 5) ; 6)
( -
); 7) . 8.
( , ,
.
, , :
; ( ); ;
.
( ): 1) ,
; 2) 110 cm.
: .
( ,
, ,
): 1) . ; 2)
, ( );
() ;
; ()


90, . :
.
():
. ,
; 90 ().
;
. : , ,
).
(): 1) ; 2)
; ()
(); 180 ( ),
, 2) ;
; .
.
: 2) ; ;
.
(): : :
( ),
.
.
( ): : 1)
, , ; 2. : : ,
.
.
( ): 1) ; 2)
; 3) ; 4. :
() -
- (). :
(),
.
:
: , 180
; ;
.
: .
- , : , (
) , , 180, , ,
90, , .
- : , .

.

. ,
.
.
180 360 .
: - .
:
.


: ,
.
:
(, ).
: . .


.
: , .
;
; - ( ). 3:3
.
:
"";
;
; ( ). 3:3
.
: ;
: ;
. () 2:2
3:3
.
: ;
; ; ;
.
:
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
:
: 40 m ( ).
. , 15 m.
500 m () 400 m ().
: , ; :
: , : .
: ( 2 - 3
).
: -
. .
: ,
, , .


.

, .
, ,


,
.
-
, ,
: - (
).
-

, , ,
, - .

,
. 12
.
. ,
20 m .

12
,
( ,
, ,...).
, .
-
-
.


, :
:
- ( ),
- ( ),
- ( ).


.
-
-
4 8 (). -
, , ,
. ,
, .
.
.
( ) .
.
-
(
- . .).



- ,

.
- , :
; ( , ,
, , ).
-
, ,
,
.
- (
) .


1.
, ,
.
2.
,
, ,
. ,
,
: ;
;
; ; ;
.
3. , ,
, , ,
, , , - , ,
.
4.
, ,
,

.
5.

, ,
.

.
,
.
6. , ,
,
, - ,
.


7.

( , , ,
, , ).

, . , ,
, ,
.
8. ,
,

.
-
:
- ,
- , ,
- .
,

.
1. - , , ,
, , ,
, ()
,
, ,
.
2. , ,
.

.

2.1.
,
:
- ;
- - ;
- ;
- ;
- ;
- .


.
, :
, ,
() , .


.


( )
,
.
,
, .

, ,
, , . ,
,
.
-
( ).
, ,
.
.
, - , ,
. ,
.
, ,
, , .
6
. .
.
,
, .
. ,
.
, .

.
,
.
(, ...).
,
.
.
-

. ,
.
.

,
,
-

. ,
,
, -


,
.
3.

, , ,
.
, ,
.

(
) .
,
.
-
, ,
.
-
:
; ,
; ;
; -
;
- ;
.
,
,
. ,
,
. ,
, ,
,
, .
,
, ,
-. , ,

.
. ,
,
,
,
.
,
, , ,
,
(, , )
.
(,
, );



, (),
,
, , ,

(),
( ).
,
.
, .

,
.

.
-
3 .
:
- ,
,
;
- ,
.
,
;
- - ,
,
(,
) .
, ,
. :
- ,
- ,
- ,
- (
),
- (2+2) .

, ,
.
(. ,
), (.
, ).

,
.
,
.
1. ;
2. - ;


3. ,
;
4. .
1.


-, , , ,
.
2. - ,

.
3.
,
.
4.
, .
,

.

:
1. , ,
,
.
2. : , , ,
.
3. :
( ,
), ( ,
).
4. :
,
.
5. : ,
.
6. : , , - ,
,

.





,

,
.
,


,
,
.
:
- ,
, ,
,
;
-
, , ,
, ,
, ;
-
,
, , ,

, , , ;
-
,
;
- ,
,
.
()

() IV
.
:
, .
, ,
.
() :
- ;
- ;
- ,
;
- ;
- , .

( )
- .

-
- (, , ).

- ,
( );


- (
).

IV
. ;
, .
,
, .
:
-

, ;
- ;
-

;
- , , ,
, ,
,
, .

,
. ,
,
, . , ,
, . , ,
,
.
. ,
,
.
, ,
.
,
,
.
, ,
,
.
:
, : ,
, , , ; ,
... ;
.
() ,
, ,

, ,


.
, ,
, , , .
.
, ,
,
. ,
,
, .
: . ,
, ).
: ...
, ,
, , ,
, , : "
. " . (
: . , ,
).

. ,
, ,
. ,
, .
, ,
, ,
.

: . , . , .

( , ,
, , ,
).
, ,
, ,
. ( : . , , ,
).
()

()

, ..
.
() :
-
;
- ,
;
- .



- ;
- ;
- ;
- ;
- ( );
- ;
- .. ;
- .;
- .
..
- .;
- ;
- ;
- .. " ";
- ( ) ,
;
- ;
-
;
- , ;
- ;
- .. ;
- ;
- .;
- ;
- .. ;
- .. ;
- ..
()
- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

, ,

, .
. ,
,
.

.



, .
.
. , ,
. , ,
. : " ".

.
, , .
,
,
.
,

, .
, , ""
.

()

- IV
.

- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( ).

- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( ).

- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( );
- ( ).

- ( );
- ( );
- ( );


- ( ).

- ( );
- ( );
- ( ).

()
(). .
, .
: ( ),
(), , .
. ,
. , : :
- , , , ,
, ,
...
- , : , ,
, , .
,
,
.
,
: ,
. (?
?), (. ,
), , "
", .
. , , .
(? ? ?).
, .
, .
.
.
-
..

-
..
.

, ,
.
-
.. :
- - ;
- , ;


-
,
;
-
;
- ;
- , .


- : 1-3. ;
- : 4-10. ;
- (. 22, 37).

- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- - ;
- .
-
- ?
:
- ;
- ;
- .
:
- ;
- ;
- ;
- ;
-
- .

: ..


,
.
, .
. (
, , , ,
, , , , ...).

, ()
. ,
. , .
.
-
.. IV .
:
- - 4 .
- - 11 .
- - 8 .
- - - 12 .
IV :
: ,
. (10
.).
- (10 .).
- (15 .).
- : , ,
(5 .).
- , (5 .).
, , :
, .
,
. ,
- , ...
25
, 4, , , , , ...
:
- Milo Klatik kolektiv PRAMEN uebnica evanjelickeho naboanstva pre 3. a 4.
ro. Zakladych skol. Slovenske pedagogicke nakladatelstvo.
- Marta Bednarova Metodicka priruka na vuuovanie evanjelickeho naboanstva pre
1 ' 4. ron k zaladych kol. Tranoscius 1999.


,
, , .
, , ,
. ,
.

,
, , .

-
IV .

- ;
- ;
- ;
- : ;
- .

- ;
- ;
- ;
- , ;
- .

- : ;
- , ;
- , ;
- .

: ,
.
,
.
.
, (4. )
, , .
" , , ".
:
, , .

, . , ,
, ,
.
..

.
, , , ;
. , ?
,
.
.. :
- ,
- , ,


-
,
- ;
- ,
- , .

?
:
:
,
.

:
-

- ? - . ?
-
- -
?
- ?

:
- ,
- 12
,
- ,
- .

:
-
,
- ,
- , ,

.

:

" ,
";
:
- .
, , .
. 3.
- ?
43,1?
?

:
""
,
- ,
- ?
-

:

.

"
"

:
12 .

: .
?
-
-
?
-
-

:
?
? ,
.

:
.
,
?
:
" ..."?

10. :
:

:

.

: ,

:
. 4,
23-24. :
- . 2, 1-12.
?

. 6, 115.
:

"",

" ".

:
?

?
. 14, 23 . 6,
46.
" "!
:
.
?

. 8,5-13.
:
:
"

:

? ,
.

"

?
?

!
:

:


.
- . 8, 22-25.
-
?
- .
?
.
- - . 14, 22-33.
- ,

- . 16, 13-20.
,
.

- . 16,16.
- . 9, 28-36.
- .
9, 35.

:

-
- ?
- .
10 .
-
- " !"

- .
13,35.
:

:
- . 13, 1-9.
-
?
- ?
- - . 13, 18-23.
: ?
- . 18,21-35.
- (
)
- . 18, 9-14.
- ,

? - . 10, 25-37.
-
-
-

" !"- . 10,21.

:

:

- . 10, 17-27.
- ?
- ?
- ?
- . 10, 46-52.
- ?
-
- ?
- . 19, 1-10.
- : "
."
-

. 11,25.
:

:
- . 11, 1-44.
-
-
- :
( )
- . 11,25-26.

" !" . 1, 11.

:
:

!

:
.
: ,
,
- . 11, 45-47.
,
,
.

- . 21, 1-11.
:
: ?

:

. 12, 12-19.
:
- , .
?
- ?

:
,
, .
,
, .

.

:
. 22, 34-40.
: ,

:

?
?

? 1. .
13.13.
?
. 3, 16.

:
- - . 14, 12-25.
?
?
? - . 22, 19.

?
:,

:
- . 26, 30-46.
" " :
" ,"
- ?
- ?
. 26,47-56
- ?

:
- . 26, 57-68.
- ?
- ?
- ?
- . 26, 69-75.
- .
- ? ?

:
- . 23-1-12.
-
?
- ?
- . 27, 32-56.
- ?
- :
" !"

:
:
- .
- ?
- ?
-
.

:
" ?" - . 24,

5.
- ?
- ?
- ?
- ? "
."

:
" , !" - .
20-29.
- ,
?
- :
- ?
- .
.

.
:

:
. 24, 13-35. "
,...?"
- ?
-
?

.
:

.

:
. 21, 1-20. - .
- " ",
?
:
" "
?

:
. 28, 18-20., . 24, 44-53.
:
.

:
- ?
- ?
- ?
- ?
- "", ?
.

:
- .
2, 1-13.
- ?
-
- ?
- ?
- ?

:
.

:

.

:

.

.
:

.

.
- .
-
.
- .
- ,
. .
- :
-
.
- , .
- ,
.
- .
- , .
-


, ,
, , .

,
, .

:
-
- -
-
-
-
-
-
-
:


( )
( )

:
( ),
:
(, , )

.


. ,
, .

: .
-



IV .
,
, ,
, , ,
, .
:
-
:
,
:
- - ,
,
, ,
, ;
- - ,
, ,
, ;


- - ,
, , ;
- -
,
,
, ,
;
- - , ,
, ;
- - ,
;
,
;
- , - ,
,
, ;
- -
.
:
- - ;
- - ,
;
- ;
- -
;
- - , ,
, ;
- - , ,
;
- -
;
- - , ,
, ;
- -
;
- - .
:
- - ,
, , , , ,
;
- ,
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ,
.


I : ,

1. - , .
, , ,
,
2. - .
II : ,
1. - ,
.
2. -
, ,
. ,
.
3. - -

4. ... - .

.
5. - ;

III : ,
1. , , -
, ,
, ,
2. , -
/ ; , ,
. : ...
3. -
, , . .
.
4. , - ,
, ,
, ...
5. -
/ .


.
IV : ,
1. , -
,
.
2. -
, , .
3. -
, , ...
4. -
,


5. -
/, ,
6. ... -

V : ,
1. - , , -
2. -
3. -
,
VI :
1. , -
, .
2. .

,

.
, .
.
,
, , .
- :
- , . ,
;
- , .
;
-

,
.
-

,
.

:
- (, ),
- (, , , , ,
, ),
- ( , ,
),
- (, , ),
- ( , ,
, , ).
-
,


, :
- ,
- ,
- - ,
- ,
- .


:
-
. ,
.

, ;
-
;
-
.
;
-
- 4.
, ,
.
.

, ,
.
:
- ,
,
,
-
/ .

,
, .
, .
,
,
() .

:
) ,
) ,
) .


: ,
.
: ,
, , .
,
, ,
( 4 6 ).
/

.
: 30 4
, 20 ,
, .
:
" - 4",
, 2004.
:
, , , 1995.
,
., , , 2002.
, ,
, , 1986.
, 101 , , 2004.




,

, . ,
,
,
.

,
, ,
.
:


.
:
:
, :
- (, , ,
, );


- (
, , .);
- (
);
, :
- ;
- ;
- - ;
- ;
- - .
, ,

,
.
:
- , , , ;
-
;
-
;
- (,
);
- .

,
/
.
. :
,
. ,

.
, ,
,
,
, .
-. :
:
- ( , ,
);
- , ;
- (, - ...);
- ;
- ( , - , ...);
- ( , , , , , ...)
:


- (, , ,
, , , ""
, , ...);
- ;
-
( ) (, , ,
).
:
- (,
);
- ;
- ,
;
-
.
,

: () , ,
.

.
,
.

,

. , ,

( ).
, ,

.
,

. ,
,
, , , , ,
, , , - , .
, ,

.

.
:
. , , 1997.
. , , 1976.
,
, /


, ,
. /


.


, ,
, , .

-
, ,
. , (
) , ,
.

-
,
,
.
- - ,
,
,
, .

-
,
.
-
-
.
,
,
.

.

. , ,
. ,
.

.
. .
-
,

.


,
.
:
- ;
- ;
- ;
-
;
- , .


-
;
-
;
- ;
- (),
;
- ,
;
- ;
- -
,
;
- -, ;
- , ,
, ;
-
;
- ;
- .

:
.

( , ).
.
( ).
.
.
.
.

(, , ).
.
.
.


.

.
.
"" .
.
().
( ).
.
.
( ).
- .

-
:
-
;
- : ,
, ,
, .
:
- ;
- -,
;
- , .
;
-
, .
,
. ,
.


.


: ,
, , , ,
(), , ,
, ,
,
.

:
, ,
.

, , , ,


(, ,
...). , -
( , /...)
.


:
- ;
- - ;
- ;
- -
;
- ;
-
;
- ;
- ;
- , ;
- /;
- .


- ( , ,
).
- - (, ,
).
-
.

- ().
- ( ).
- .
- .

-
(, , ...).
- .
- , .
- .
- ,
, ...


; ,


; ,
.
,
,
.

,
, .

,
( , , , ,
...).



- , ,
;
- , ;
-
;
- ;
- ;
- .


-
-

-

-
-
-

-
-

- web -
-
-
-
,
- CD - web - , ,
,
- , , ,


- ( , , ) ,
, , , , , ...
(, , .).


.
, ,
.
.
,
.
, .
(),
( ) .
,
.
, . , .
""
(, , , ,
, , , , , )
. , ,
.

,
.,
, .

, .
.
.
web
, ,
.
web -
CD - , ,
, , , .
, ,
, . ,
, , , ...
(, , .) ,
, web - , , .
,

.
,
(36) .


A MAGYAR NYELV A NEMZETI KULTRA ELEMEIVEL
Bevezets
Az anyanyelv szerepe a gyermek rzelmi, rtelmi s szocilis fejldsben rendkvl
nagy. A kommunikci ma mr nehezen kpzelhet el a verblis megnyilatkozs formi
nlkl. Az egyn rvnyeslse a trsadalomban nagymrtkben fgg a nyelvi
kifejezkszsg minsgtl, trtnjen az akr anyanyelven, vagy a trsadalmi krnyezet
nyelvn, illetve idegen nyelven.
Az anyanyelv megfelel szinten val alkalmazsa lehetv teszi az identitstudat
kialaktst, a msokkal val kapcsolatteremtst, nveli az nbizalmat.
A gondolkods s a nyelv szorosan kapcsoldik egymshoz. A nyelvi
kifejezkszsg fejlesztse kzvetlen kapcsolatban ll az egyn megismer kpessgnek a
fejldsvel, valamint a gondolkods fejldsvel ltalban. A nyelvtanuls
eredmnyesebb, ha a nyelvet a kommunikci szolglatba lltott termszetes eszkzknt
kezeljk, ezrt nem elszigetelten, a kontextustl elidegentve kell azt tantani.
Fontos, hogy a tanul felismerje anyanyelvnek rtkeit, szpsgt, mert
anyanyelvnek helyes s szabatos hasznlata hozzjrul szemlyisgnek gazdagtshoz
s kiteljestshez.
A magyar nyelv tanulst a gyerekek szmra lvezetess kell tenni, amit
tudomnyosan s mdszertanilag jl megalapozott mdszerekkel lehet elrni.

4. osztly
A trgy clja: Az anyanyelvi nevels alapvet feladata az rtelmes, kifejez
beszdkszsg, a beszdmegrts s az anyanyelven foly kommunikcis kpessgek
fejlesztse, a tanulk magyar nyelvi tudsnak tovbbfejlesztse, melynek sorn meg kell
ismerkednik a magyar nemzeti kultra elemeivel, a npkltszet s a gyermekirodalom
nhny alkotsval. Legyenek kpesek anyanyelvkn az letkoruknak megfelel mdon
kommuniklni, helyesen s szabatosan megfogalmazni megnyilatkozsaikat. Aktv
szkincsket j szavakkal, szkapcsolatokkal kell bvteni, hogy minl knyebben
bekapcsoldhassonak a mindennapi kommunikciba. Fejleszteni kell rs- s olvassi
kszsgeiket magyar nyelven, meg kell alapozni a magyar nyelvtani tudsukat s
megismertetni velk a magyar helyesrs alapelveit. Fokozatosan be kell vezetni a magyar
s a szerb nyelv grammatikjnak kontrasztv megkzeltst, sszehasonltva az
elsajttott nyelvtani mdszeres egysgeket a kt nyelvben.
A f feladatok a kvetkezk:
Fejleszteni kell a tanulk beszdrtst, hogy teljes mrtkben megrtsk a
szvegeket, irodalmi mveket, de ms, a korosztlyukhoz ill, egyb forrsbl szrmaz
szvegeket is.
Gyakoroltatni kell a helyes artikulcit, hogy beszdk tagolt, rthet legyen,
klns tekintettel a hossz s rvid magn-, illetve mssalhangzk kpzsre, a
beszdhangok idtartamnak rzkeltetsvel. Rvidebb verseket, szerepeket tanttatni
meg velk.
Fejleszteni kell a magyar nyelven val rst, a magyar helyesrsi alapelvek
lnyegnek ismertetse.
El kell sajtttatni a tmondattal kapcsolatos tudnivalkat: a tmondat fogalmt,
rszeit. Alapismereteket kell szereznik az igrl, a fnvrl s a mellknvrl.
Tovbb kell fradozni a folyamatos szkincsbvtskn.


A tanulk aktv rszvtelt kell biztostani a kommunikcis gyakorlatok sorn, hogy
meg tudjk fogalmazni mondanivalikat, tudjonak elbeszlni, lerni valamit, meslni
valamirl s rtesteni valakit valamirl, gy szban, mind rsban.
A tanulkat ktetlen beszlgetsre kell sztnzni, mondjk el vlemnyket
valamirl, egy-egy velk trtnt esemnyt, fejezzk ki rzelmeiket valamivel kapcsolatban,
figyeljk meg s rjk le egyes llnyek s trgyak jellegzetessgeit.
Tmakrk s tartalmak:
SZVEGRTST FEJLESZT GYAKORLATOK (kb. 12 ra)
az elolvasott irodalmi mben szereplk tetteivel kapcsolatos vlemnnyilvnts, a
szereplk gondolatainak, nzeteinek feltrsa s magyarzata
az okok s kvetkezmnyek feltrsa az irodalmi mben
a mvek zenetnek, tanulsgnak a megrtse a szveg rszletei alapjn
az irodalmi m tolmcsolsa, ms szavakkal val elmondsa
megtanulni minl tmrebben elmondani a szveg tartalmt gy, hogy minden
lnyeges mozzanat benne legyen
a tanulk prbljk meg sajt llspontjaikat a szvegbl vett pldkkal
altmasztani
OLVASST FEJLESZT GYAKORLATOK (kb. 10 ra)
az j szavak, kifejezsek betsort minl rvidebb id alatt ismerje fel a tanul
azonostsa egy rtekintssel az egymstl tvolabb es szavakat
nma olvass technikjnak tovbbfejlesztse, a dik tudjon szvegrszeket kikeresni
megadott krdsek alapjn
a szvegek szmukra legszebb vagy a legtanulsgosabb rszeinek a hangos
flolvassa
NYELVTANTANTS (kb. 15 ra)
a tmondattal kapcsolatos alapvet ismeretek ismertetse: a tmondat fogalma s
rszei (az alany s az lltmny)
az ige, a fnv s a mellknv
a szerb nyelv rin tanult azonos nyelvtani fogalmak sszehasonltsa a magyar
szfajokkal (mit fejez ki az ige a szerbben s mit a magyarban, milyen a szerb s milyen a
magyar fnv, van-e klnbsg a szerb s a magyar mellknevek kztt, mindezt
pldkkal tmasszuk al)
a fnv egyes s tbbes szma
helyesrstants: a kiejtstl eltr hangkapcsolatos igk helyesrsnak gyakorlsa,
a felszlt md igk helyesrsnak gyakorlsa
a nagy kezdbetk hasznlata a magyarban s a szerbben (klns tekintettel a
fldrajzi nevek rsra)
IRODALOMSIMERET (kb. 15 ra)
az irodalomismeret keretben be kell mutatni a magyar gyermekirodalom nhny
alkotst, valamint nhny, a korosztlyhoz ill vilgirodalmi szveget
meg kell ismerkednik az alapvet irodalmi mfajokkal: a vers, a prza, a drma, a
szveg
meg kell tudniuk klnbztetni s fel kell ismernik az albbi fogalmakat: vers,
verssor, versszak, trtnet, elbeszls, mese, llatmese, szveg, rszlet, szakasz, bekezds
a verstani ismereteket bvteni kell mg a ritmus, a rm, a hangslyos s
hangslytalan sztagok vltakozsra vonatkoz alapvet tudnivalkkal
KIFEJEZKPESSG FEJLESZTSE (kb. 20 ra)
az rs rje el az automatizltsg kezdeti fokt, melynek felttele a gyakorlottsg
rsbeli s szbeli kifejezsi kszsgek fejlesztse, a tanul megismerkedik a
szerkeszts alapismereteivel


a terjengsg helyett a tmrsgre val trekvs
a tanulk megimerkednek az anyaggyjts legegyszerbb mdjaival (a megfigyels,
emlkezs, elkpzels, olvass)
kpesek legyenek rvidebb szvegek alkotsra (lmnybeszmol, egy szveg
tartalmnak elmeslse...)
ksrni kell a tanulkkal egytt a magyar gyermeksajtt, legyen mdjukban
letkorukhoz megfelel zent, irodalmi alkotsokat tartalmaz CD-ket hallgatni meg az
rn
A tmakrk s azok feldolgozsnak szintje feleljen meg a gyermek letkornak. A
szvegek, amelyeket a tanr olvas fel az rn, vagy pedig k maguk hziolvasmnyknt,
legyenek rvidek, rthetek, egyrtelmek. A vlogats a magyar gyermekirodalom
klasszikusaira, vagy pedig az ismert, vilgirodalmi rk, gyermekeknek sznt mvein
alapuljon.
A TANTERV MEGVALSTSNAK MDJA:
A tanulk tevkenysge
Jtk a szavakkal
szfejtseket vgez,
talls krdseket fejt meg, tall ki nllan
kprejtvnyeket old meg
Olvassfejleszts
az rtelmes olvass fokozatos kialaktsa
a nma, a szveg termszetnek megfelel, hangslyos olvass begyakorlsa
fokozzuk az olvass temt
megadott krdsek alapjn gyorsan ki kell keresnie egy-egy szvegrszletet
Szvegrts
megklnbzteti a f- s mellkszereplket, azoknak egymshoz val viszonyt
a szveg lnyegnek megrtse
a szveg elmeslse, a lnyeges mozzanatokra val sszpontosts segtsgvel,
vzlatkszts
a tanul ismerje fel az ok-okozati viszonyokat a szvegben
rtkelje a szereplk tetteit s magatartst
fogalmazza meg egy-kt mondatban a szveg zenett
Szvegalkots
bevezetjk a tanult az rsbeli dolgozat elksztssnek mdszerbe,
elsajttjk az rsbeli kzls alapvet formit
a szveg hrom f rsznek tiszteleletben tartsval egyszer szvegek alkotsa
ktetlen beszlgetsek, nll megnyilatkozsok az elolvasott irodalmi mvekrl
megnyilatkozsok az irodalmi mvek ltal kivltott rzelmi hatsokrl
szitucis beszdgyakorlatok a tanul egyni llsfoglalsnak kifejezsvel
alapvet informcikat tartalmaz naplt vezessen a tanul a tli sznid folyamn
A szvegek mfajval kapcsolatos gyakorlatok
a vers, az elbeszls a drma megfigyelse
a levl mfaja
Szkincsbvts
a szvegben felbukkan ismeretlen kifejezsek kiemelse,
sz- s kifejezsgyjts megadott tmval kapcsolatban
mondatokat alkotnak a begyjttt szavakkal
a begyjttt szavak rokon- s ellenttes jelents szavainak megkeresse
vlogatott kifejezsek kiemelse a szvegkrnyezebl s a mindennapi beszdben
val alkalmazsuk


Elbeszls
a dikok rvid trtneteket tallnak ki s mondanak el
a dikok kzvetlen krnyezetnek megfigyeltetse s elmondatsa
A kommunikcis kszsgek fejlesztse
rvidebb 10-12 mondatos fogalmazsok rsa
a levlrs formja, a bortk megcmezse
szituatv beszdhelyzetek dramatizlsa
Hzi feladatok
idnknt a tanulk hzi feladatokat kapnak: rvidebb fogalmazs az rn
feldolgozott tmkrl
Helyesrstants
a mondaton belli nagy kezdbets szavak gyakorlsa
felhvni a tanulk figyelmt a szerb s a magyar helyesrs kztti klnbsgekre a
nagy kezdbetkkel kapcsolatban
az egyes s tbbes szm megfigyeltetse a mondatban
a kiejtstl eltr hangkapcsolatos igk helyesrsnak gyakorlsa, a felszlt md
igk helyesrsnak gyakorlsa
A felsorolt tevkenysgeken kvl alkalmazni lehet a ms trgyak keretben ppen
aktulis tevkenysgeket is (pl. a szerb nyelvi rkon, vagy az idegen nyelvi rkon stb.)
A tant tevkenysge
A tantnak szem eltt kell tartania a gyerekek letkort, eltudst, a klnbz
dikok klnbz nyelvi szintjt. A tant szabadon dnthet a tantsi tmk s tartalmak
megvlasztsrl s azokat sszekapcsolhatja ms tantrgyak tmival. A tanr nemcsak
informcikat tovbbt, hanem irnytja a tantsi folyamatot, megszervezi a tantsi
tevkenysget.
Irodalom
A dikok nyelvtudsnak szintjtl fggen a tant megvlasztja a legmegfelelbb
knyveket s egyb segdeszkzket, amelyek az elrt eredmnyek megvalstshoz
szksgesek. Hasznlhatja mr a meglev knyveket, munkalapokat s gyakorlfzeteket,
amelyek az anyanyelvpolsra kszltek, de a harmadik osztlyos magyar nyelv
olvasknyvet is, valamint a gyermek-folyiratokat. Esetleg sokszorostott formban is
kioszthatja a tmakrnek megfelel konstrult szvegeket.

ROMANI HIB E ELEMENTJENCA NACIONALNO KULTURA
Siljovibasko plani va barjaripe romana dajaka hibjako gatisardo sito va odola
sikljovne ano fundone skole, savengo dajaki hib romani, a nakhena ano klase e srpsko
sikljovibasko hibja jase hibja aver nacionalno minoritetjengo. Buti edukaciako kotar
dajaki hib akate siton jekha-jekh e bukja edukaciako kotar srpsko sar dajaki hib ano
sikljovibe, e specifikane karaktcristika savc si ola romani hib.
Reso programi e bukjako sito barjaripe dajaka hibjako thaj gatisaripe sikavnengo te
hraminen, drabaren thaj ukar te vakharen dajaki hib. Uzo odova, reso sito o sikljovne te
pendarenpe e fundone kanunenca pere dajaka hibjake, te sikljon olen thaj te
istemalkeren. Jekha-jekh manglape te baravalakaren poro alavari, bajakaren haaribe
prekal laho thaj te pendarenpe e kultura thaj istoria Romengi.

IV KLASA


Operativno bukja
Sikljovne manglape te danen kontinuirimo, haardo thaj semnikano drabaripe
tekstjengo.
Planea te bajakarolpe vakheribaske kvalifikacie e sikljoveske.
Materia savi dendili ano rami pendjaribe hibjako sikljovne manglape te phagen ano
niveli pendjaripasko thaj suksesno istemalkeribe.
Planea te bajakorlpe alavari sikljovnengo, te kerolpe buti va ukar formiribe
laforuntako.
Sikljovne manglape te sikljon te vakharen phande kana mothavena pere keribe thaj
odova so si ano teksti.
Te istemalkerenpe ortografsko kanunja save dendile ano sikljovibasko planja.
Te djanenpe ortografsko kanunja.
Te danelpe hibjaki struktura thaj pae 250-400 neve lafja thaj fraze.
Te lolpe gramatikaki terminologia e romana hibjake.
Te sikavenpe sikljovne sar te istemalkeren alavari.
Te lenpe te sikljolpe avazjengo prmibe ani romani hib.
Laforutni thaj ulavibe laforutnako pedo kompozicia.
Anglune djene laforutnake (subjekti thaj predikti).
TEMATIKA
Familia: Kheresko rndo ani familia. Ulavibe bukjengo makar djenutne familiake.
Sikavibe paavibe thaj paiv prekal aver. Todinipe, sankcioniibe.
Skola: Kheresko rndo ani skola. Neve sabdjektja. Sikavne. Kupate keribe, piknik,
skolake manifestacie, skolako mukljipe.
Direktno trujalipe, gav thaj diz divea thaj rakja. Agronomiake bukja.
Natura: Agronomiake produktja. Ve thaj veeske bijanimate, naturake kerdipe.
Gendja: Fundone gendja, rndomo gendo, phaglogendo.
KULTURA MOTHAVIBASKI
Mujesko mothavdipe
Sikavibe aikano vakheribe.
Reprodukcia odolesko so si ano harne dijafilmja thaj tekstja ulaviba role.
Sikljovibe te recitinolpe thaj laho vakheribe (retorika).
Korkoro agorisibe jekh poangle dendo teksti (paramisi).
Dikhljraipe natura thaj naturake keribe (nizia, arjaki umal, alindj, plajna, dorjav, len,
atmosferake peribe) thaj mujesko mothovipe akalengo.
Dikhibe thaj deskripcia e animaljengo thaj e manuengo.
Te delpe djevapi pedo puibe (pobut djevapja pedo jekh puibe).
hibjaki kelibe (te ivolpe puibe thaj te delpe djevapi).
Ano tarto klasa te kerolpe adjahar sar ano trito, istemalkeriba odola ajipe save dena
tematsko kotora. Manglape te kerolpe transformacia tekstjengi, te lungarolpe e paramisi
thaj aver.
Hramibasko mothavdipe
Repeticia djanipaski kotar hramibe tekstjengo. Hramibe tekstjengo pedo fundo
piltako jase jekh rndo piltjengo.
Ulavibe po kotora o teksti. Poangle keribe, korkoro keribe thaj konsekvence
keribaske.
Kvalifikuibe va deskripcia. Leibe fundone noja deskripciake (arakhibe deskripciake
kotora kotar pustik). Dikhibe - te astarolpe dikhibe: sito mi deskripcia pedi natura, ej,
persona jase keribe. Kupate dikhljaribe, kupate formiribe laforutnako (va tabla, sevli va
bunite, banka, thaj aver.) thaj hramibe laforutne kotar e tabla.


Deskripcia: Mujea, palo odova hramiba; kupate dikhljaribe ano piknik, palo odova
mothovdipe kotar odova ano skolako sahati. Lafja: adjektivi, sinonimi, istemalkceribe
purane lafja save sikavena komparacia.
Deskripcia karakteristikano ej: majangle kerelape kupate dikhljaripe. Hramibasko
deskripcia khere pedo fundo kupate dikhljaribasko (miri kukla, moro djuklo, miri kamlji
khelutni, thaj aver.)
Dikhljaripe thaj deskripcia manuengi: sar dikhona thaj so kerena. Karakteristike:
baripe, muj, urjavibe; andrune karakteristike save dikhljona pedo fundo olesko keribe thaj
aktivibe.
PENDJARIBE HIBJAKO THAJ ORTOGRAFIA
Komparativno leibe djanibasko kotar hibja (hibjaki struktura srpsko hibjako).
Sikavibe pedo paibe thaj diference kana dikhenape srbjengi thaj romani hib.
Laforutni (erutne kotora laforutnake, nounsengo thaj verbjengo kotora).
Nouns (semnibe thaj ulavibe).
Adjektivi (semnibe thaj ulavibe).
Prononimi (istemalkeribe personalno prononimja).
Gendja (fundono semnibe thaj ulavibe).
Verbja (fundono semnibe).
Verbjenge vakhtja (prezent, perfekt thaj ftitur).
Istemalkeribe thaj hramibe bare grafemengo (personalno anava, anava ratrengo,
anava dizutnengo - djenutnipe, anava pustikjengo, nevipengo, magazinenjengo...)
Ani tarti klasa te kerolpe horipe djanipasko phando e formenca laforutnengo, thaj te
nakholpe pedo anglune duj kotora laforutnake. Kotar relacie sabdjekti thaj predikti ani
laforutni na manglape bute vakharolpe, ve te bajakarolpe aipasko vakheribe - bufljaripe
uavne laforutnengo.
Drabaripe - hramibe semnja interpunkciengo
Sikavno manglape te drabarol majlahe, majukar, majedukuimaske kotora
paramisjake. Kana gilavnape manglape te vakharolpe uo thaj aikane lafja, sintagme
thaj laforutne. Siljovipe laho drabaripe giljengo.
Sikljovibe drabaripasko kana ulavenape o role. Drabaripe anda peste. Sikavipe va
korkoribasko drabaripe.
Drabaripe tekstjengo ani drabarutni, thaj adekvatno artiklja kotar havorenge lila.
Ani tarti klasa manglape pana podur te sikavolpe "sar pani" drabaripe, te
mothavolpe po jekhipe lafjengo save but drom istemalkerinape ano vakharibe. Sikljovnen
manglape te sikavenpe pedo fonetsko ukar vakheribe. Ani akaja klasa aj te drabarinenpe
paramisja pedo role. ukar sito te unenpe artistikane mothovdipe save siton pedo kompakt
diskja.
Pustikja
Drabarutni (itanka)
Gramatika thaj lekhipe
Themutno thaj artistikano lilavnipe Romengo ani Srbia
Bukjako lil
Alavari
ORIENTACIONO RNDIPE BERESKO GENDO SAHATJENGO
Buti pedo teksti - 20
Vakheribaske sikljovipe - 8
hibjake (hramibaske) sikljovipe - 12
Gramatika thaj lekipe - 16
Lektira - 10
Istoria romano hibjako - 6


Sistematizacia - 2
FORME RALIZUIBASKE E PROGRAMSKE
Akava siklovibasko plani va bararipe dajako romano hibjako gatisarimo sitoj va
odola siklovne fundone skolengo, savengo dajaki hib sito romani,a nakhena ano klase e
srbikane siklovibaska hibja jase hibja aver nacionalno minoritetjengo. Reso edukaciako
kotar dajaki hib akate, naturalno jekha jekh e resoa edukuibasko kotar srpsko sar dajaki
hib ano siklovibe, e specifikane karakteristika savi siola romani hib. Oficielno lil romana
hibjako sito latinca.
Reso programesko bukjako sito barjaripe dajaka hibjako thaj kvalifikuibe
siklovnengo te hraminen, drabarinen thaj aikane vakharena dajaki hib. Uzo odova, reso
sito o sikolovne pendjarenape e fundone decizijenca pere dajaka hibjake, te siklon thaj te
astaren olen. Ano jekh vakhti manglape te baravakeren poro alavri, bajakarna haaribe
prekal lao thaj te pendjarenpe e kultura thaj istoria Romengi. Va odova, reso barjaripe
dajako hibjako sito kvalififikuibe siklovnengo, savenge dajaki hib romani, a nakhena ani
skola pi srpsko hib, kaj poro djanibe, gndipe thaj haaribe mothavena (mujea thaj
hramiba) pi romani hib.
Programi bukjako va barjaripe dajaka hibjako ano disave segmentja dikhlarela o
programi bukjako srpsko hibjako (gramatika, lilavnipe, teoria).
Drabaripe
Jekh kotar fundono reso laaribe dajako hibjako sito barjaripe lokhe thaj
semnibasko drabaripe.
Ano tarto klasa, kana bajrola tehnika drabaripaski ko sikljovne, manglape te dolpe
paiv po odova haljovena mi o teksti savo drabaren thaj haarena mi olen.
Ulavdi paiv manglape te dikholpe pedo vakheribe romano avazjengo: aspiratja,
diftongja, dujavazja, sar ini ulavipe vakheribasko ano dijalektija ani romani hib.
Analiziribe tekstesko
Kotar tarto klasa, manglape te analizirinenpe literalno tekstja sikljoviba e
drabaripasko thaj mothaviba odova so drabarisalo.
havore manglape te mothaven drabarutno teksti, te keren ole dramatizacia, te
sikljon poereste harne prozne thaj poetsko tekstja. Lahariba literarno keribasko ko
sikljovne te bajakarolpe zoralipe gndipasko thaj te anenpe klidutnipe, barvalipe olengo
emocionalno lumija, alavari thaj kvalifikuibe mothavibasko.
Elementja kultura Romengi
Pendjaribe elementjenge kulturake, istoriake thaj tradiciake ko Roma, ano te luni
klase majangle realizuinlape pendjariba thaj paariba kotor tradicionalno lilavnipe thaj
istoria prekal adaptirimo paramisja.
Sikljovne sikljona poero aver-aver gilavne, puutne, gendutne, themeske gendja,
thaj aver te keljen thaj te gilaven.
Barjaripe kvalifikuibe va semnibasko vakheribe
Ano tarto klasa, sikljovelpe mothavipe thaj dramatizacia teksteski pedo poangle
ulavde role. Manglape te mothavenpe save siton o eja te kerolpe komparacia, te
vakharolpe va fragmentja thaj piltja. Kana phanenape laforutne te truminenpe o sikljovnen
te iven disave lafja thaj odolea te pheren gndipe laforutnako so poaikane.
Gramatika
Ano tarto klasa, sikljovne pendjarenape e sa formenca laforutnenge.
Sikljovibe verbjengo (bukjako). Sikljovibe manginutne, leibaske thaj kupatne
anavutne. Te dolpe paiv kaj ani romani hib anglo anavutni ajte ovol partikula (o); (e)
jase (i). Manglape te dikholpe poloke te lolpe ini djanibe kotar aikano ulavibe lafjengo


po agor mdosko. Manglape te dikholpe sar ajipe ini hramibe diktatjengo po angle
lafjengo, a palo odova ini sa laforutnengo.



,
.

,
.

, . ,
.
,
.


,
.
.

.
, .

.
.
.
250-400 .
.
.
.
.
( ).

: . .
. , .
: . . .
, , , .
, . .
: . , .
: , , .


.

.
().
() ().


(, , ,
, , , ) .
.
( ).
( ).
,
.
, .

.
. . , .
.
( ). - :
, , . ,
( , , .)
.
: , ; ,
. : , ,
.
: , ; ,
. : , ,
.
:
. (
, , .).
: . : ,
, ;
.

( ).
.
( , ).
( ).
( ).
( ).
( ).
( ).
(, ).
( , ,
- , , , ...)
,
.
, -
.
-
, ,
. ,
. .
. .
.


.
,
.
. .
.

- 20
- 8
() - 12
- 16
- 10
- 6
- 2


, ,
.
,
, .
.

, .
,
, . ,
.
, ,
, , ,
( ) .

(, , ).

.
, ,
,
.
: ,
, ,
.

,
.


, ,
. ,
, ,
.

, ,

.
, , , , .


. , ,
, .
,
.

.
(). ,
.
(); () ().
.
.

LIMBA ROMN CU ELEMENTE DE CULTUR NAIONAL

CLASA A IV-A
eluri
elul predrii limbii romne cu elemente de cultur naional n clasa a patra este de
a dezvolta la elevi capacitatea de receptare a mesajului oral i scris, capacitatea de
exprimare oral i scris, lrgirea propriei experiene i dezvoltarea atitudinilor empatice
culturale i interculturale.
Sarcini operative
La sfritul clasei a IV-a elevii trebuie:
s citeasc cursiv cu voce tare i n sine textele cunoscute i necunoscute
s respecte regulile de punctuaie n citire i recitare
s scrie cite i corect dup copiere i dup dictare
s exprime corect mesajul citit
s neleag un text i s fac rezumatul acestuia n scris i oral
s nsueasc propoziia simpl
s nvee noiunile de baz din domeniul morfologiei
s fie capabili s-i exprime ideile referitor la subiecte din conversaia cotidian
s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi
s nsueasc treptat metodologia lucrrilor scrise
s nsueasc formele de baz ale literaturii (poezie, poveste...)
s nsueasc obiceiurile legate de tradiia poporului romn
LIMBA (gramatic, ortografie)


Repetarea noiunilor nvate n clasa a III-a. Introducerea treptat a noiunilor de
baz din domeniul morfologiei: cuvntul ca parte de vorbire, substantivul, adjectivul,
pronumele, verbul. Felurile substantivului, timpurile principale ale verbului - prezent,
trecut, viitor. Propoziia simpl - noiunea de propoziie simpl i prile ei. Subiectul i
predicatul. Ortografie. Scrierea corect a cuvintelor cu m naintea lui p i b. Actualizarea
scrierii corecte a diftongilor. Scrierea corect a cuvintelor ntr-o, ntr-un, dintr-o, dintrun, printr-o, printr-un, s-au, i-au, I-a, s-a etc. Folosirea corect a semnelor de punctuaie
(punct, virgula, semnul ntrebrii, semnul exclamrii, dou puncte, liniua de unire).
LITERATURA
Lectur colar
1. Somnoroase psrele - Mihai Eminescu
2. Cu sniua - Mihail Sadoveanu
3. Lupul, calul i puiul de vulpe - poveste popular romneasc
4. Toamna - George Cobuc
5. Fata moului i fata babei - Petre Ispirescu
6. Bunicul - Barbu tefnescu Delavrancea
7. Poezii i povestiri ocazionale (Crciun, Anul Nou, Colinde, Pati, 8 Martie, 1 Mai)
8. Zictori, proverbe, poveti hazlii ...
9. La scldat - Ion Creang
10. Omul de zpad - Gellu Naum
11. Cheia - Mihail Sadoveanu
12. Vara - Otilia Cazimir
13. Iarna - Nicolae Labi
14. Primvara - Mihail Sadoveanu
15. Cine este cel mai puternic pe pmnt - Alexandru Mitru
16. Nu e voie - Tudor Arghezi
17. Mama - tata - Ion Milo
18. Cum cresc anii - Miodrag Milo
Lectur
1. Poezii, poveti, povestiri din literatura romn
2. Basme romneti
Citire
Citirea contient, cursiv i expresiv a textului cunoscut i necunoscut.
Evidenierea corespunztoare a ritmului, intonaiei cu respectarea semnelor de
punctuaie, respectarea pauzei. Citirea pe roluri.
Analiza textului
nelegerea textului citit cu ajutorul analizei personajelor (portret, caracteristici,
sentimente). Observarea mesajului operei n baza situaiilor concrete i detaliilor din text.
Rspunsul la ntrebrile puse n legtur cu textul citit. Reproducerea textului;
reproducerea textului cu schimbarea sfritului. Diferenierea textelor epice de cele lirice.
Analiza unor poezii pentru copii mai scurte.
Noiuni literare
Lirica - ritmul poeziei, rima
Epica - legtura evenimentelor cu locul, timpul i personajele
Personajul literar - nfiarea, caracteristici
Poezii i poveti populare
Fabul
CULTURA EXPRIMRII


Exprimarea oral
Reproducerea coninuturilor textelor citite - prescurtarea sau lrgirea textului,
schimbarea sfritului textului. Povestire dup ilustraii care reprezint un eveniment,
povestirea ntmplrilor personale (prin expunerea gndurilor i sentimentelor proprii),
povestire dup unele cuvinte date. Descrierea fiinelor i evenimentelor (portretul fizic,
caracteristicile de baz, descrierea naturii). Scurte autobiografii. Povestirea unor
evenimente sociale, despre munca n clas, la coal ... Exerciii de mbogirea vocabularului prin jocuri i situaii de comunicare. Memorarea poeziilor scurte.
Exprimarea n scris
Copierea textelor mai scurte (pn la 100 de cuvinte) cu scopul de a se perfeciona
tehnica i ritmul scrisului. Dictare, dictare de control. Reproducerea textului - ca i n
exprimarea oral. Introducerea elevilor n procesul de alctuire a compunerilor n scris:
analiza temei, alegerea materiei, elementele de baz ale compoziiei (introducerea, tratarea,
ncheierea), scrierea compunerilor. Povestirea evenimentelor din viaa elevilor, din
excursii, din vacane, din coal i din localitatea n care triesc. Exerciii de alctuire a
propoziiilor simple (locul subiectului i predicatului). Teme pentru acas i analiza lor la
ore.
Elemente de cultur naional:
Folosirea termenilor n limba romn referitoare la srbtori i obiceiuri
calendaristice. Descrierea obiceiurilor legate de srbtori, precum i unele obiceiuri legate
de nunt i botez din localitatea unde triesc.
nvarea poeziilor ocazionale, colindelor i a altor poezii tradiionale din folclorul
romnesc.
Audierea unor cntece romneti pentru copii. Instrumente muzicale romneti.
Dansuri populare romneti.
Prezentarea unor obiceiuri tradiionale la ore i serbrile colare.
Portul romnesc.
Cunoaterea elevilor cu datele eseniale despre formarea poporului romn i a limbii
romne.
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Prin realizarea coninutului programului expus, se folosesc metodele de combinare
corespunztoare. Prin aceasta, trebuie avut n vedere c la capitolul acordat gramaticii,
situaia de la care se pornete n lucrul cu elevul trebuie s fie cunoaterea limbii ca un
sistem, innd cont c, cuvntul are funcia sa deplin abia n propoziie i din acest motiv
trebuie analizat n cadrul propoziiei.
n domeniul literatuii, este vorba despre iniierea elevilor n nelegerea operei
literare, ceea ce subnelege i nelegerea i deosebirea texiului poetic, prozei i a textului
dramatic, nelegerea construciei textului precum i a introducerii, cuprinsului i ncheierii.
Elevul trebuie s neleag textul poetic ca o imagine poetic n care sunt exprimate
sentimentele. Trebuie avut n vedere permanent c noi pregtim elevii pentru nelegerea
mesajelor transmise, ca baze pentru viitoarea nelegere a simbolului i a metaforei, pe care
se bazeaz, de fapt, fiecare text artisitc.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint
baza oricrei comunicri calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat pe
mbogirea fondului lexical i pe lrgirea coninutului semantic al cuvntului, la fel ca i
folosirea aceluiai cuvnt n situaii diferite.

2

( ). ,

.

-
,
- .

- .
- .
, ,
, .
- , , , - ,
, , ,
, ,
,
.
- , ,
, , .
- , .
- , ,
, , (
, , .
.
. ,
, , .
. . .
. .

,
, , , , . ,
, ,
. ,
, .
, , ,
.
,
.
, ,
, , , , .



.

.

- .
- .
- , .

, :
- ,
- , ,
,
- ,
- ,
- ,
- ,
-
,
- ,
.


. ,
,
.

. ,
.


, . .
, .
, , ,
. .

.

.

SLOVENSK JAZYK A LITERATURAS PRVKAMI NARODNEJ
KULTRY

4. RONK
CIE
iaci maj dosiahnu tak stupe rozvoja komunikatvnych zrunost v rmci
predpsanho uiva, aby vedeli samostatne uplatni osvojen reov zrunosti v


tandardnch i v obdobnch komunikatvnych situcich (v slade s tematickm
minimom)
V tvrtom ronku iaci si osvojuj zkladn pravidl slovenskho pravopisu a
zskavaj zrunos a nvyk poda osvojench pravidiel pravopisn sprvne psa.
Zskavaj zrunos sprvne a plynul ta. Aj alej obohacuj svoju slovn zsobu a
pestuj kultru vyjadrovania.
IASTKOV LOHY
lohou 4. ronka je prehlbovanie a rozirovanie reovch zrunost zskanch v
predchdza -jcich ronkoch. iaci maj zska viu pohotovos, samostatnos a istotu
v tematickch a obsahovo ohraniench prejavoch.
Z reovch zrunost vo vyuovan prevauje stny prejav, ktor je stymulovan
povanm a tanm.
Psomn prejav je menej zastpen. Systematicky sa upevuj nvyky sprvnej
vslovnosti.
Uschopova iakov aby vedeli:
- samostatne odpoveda na otzky a aj sami vedeli tvori jednoduch otzky;
sprvne reagova na partnerovu repliku;
samostatne opsa znmy obrzok alebo situciu;
formulova hlsenie, prosbu, ospreavedlnenie, poakovanie;
aktvne a sprvne vyui osvojen slovn zsobu;
asto sa zapja do reovej innosti, do dialgov i svislch prejavov a kvalitatvna
rove tchto sa m zvi.
KULTRA STNEHO A PSOMNHO VYJADROVANIA
Rozprvanie - o zitkoch, o tom o videli, o by si priali. Tvorenie skupiny slov pre
uren tmu. Tvorenie viet zo zoskupench slov. Maj vedie vyjadri svoj nzor o
pretanom texte (o sa mi pilo a preo). Maj sa vedie predstavi, poakova sa za
pomoc. Maj vedie samostatne rozprva o lenoch rodiny a svojich priateoch, o ivote
v kole, vyrozprva nejak udalos alebo pomocou danch slov innos (napr. Jarn prce
v zhrade. Boli sme na prechdzke at.)
Reprodukcia - poutho textu pomocou otzok alebo samostatne. Memorova
mikrodialgy. Opsa obrzok, reprodukova rozprvku alebo postupn dej poda lenenej
ilustrcie. Vedie hovori krtkymi vetami o deji detskho filmu, divadelnej scnky alebo
slvnosti.
Opis - exteriru a enteriru, ud, zvierat, prrodnch javov.
Dialg - rozprvanie o udalosti prostrednctvom vynechania slov opisu; priama a
nepriama re. Maj poveda samostatne a svisl 5 - 6 viet o obrzku, precvienej tme a
vies dialg.
Dva draz na interpunkciu (bodka, iarka, vkrink, otznik)
Dramatizcia - textu poda vberu alebo ako reprodukcia udalosti; tanie poda loh
a striedanie loh.
Rozhovor - tmy z kadodennho ivota, slovnk obvyklej konverzcie,
obohacovanie aktvnej slovnej zsoby, frazeolgia. Frekventn vety z kadodennho
ivota. Rozlin tvary vyjadrovania, vznachdzavos, dvtip. Cvienia so zmenou a
dopanm viet.
Slovnk - neznmych a menej znmych slov a vrazov, obmena cudzch slov slovami
materinskho jazyka, kalk, vysvetovanie vznamu slov v kontexte. Rozlinos vznamu
slov vyplvajceho z kontextu; synonym, homonym, antonym. Obohacovanie slovnej
zsoby iakov prostrednctvom didaktickch hier z jazyka. Psanie vlastnho slovnka
menej znmych slov a vrazov.


tanie - prispsobovanie tnu opsanej situcii v texte ( tanie hlasn a tich, rchle
a pomal). Prispsobenie tnu posluchovi. Sprvne tanie odlinch hlsok, hlskovch
skupn, slov, v ktorch nastva spodobovanie hlsok.
Odpisovanie - kratch viet, psanie charakteristickch slov a vrazov, odpisovanie
poda lohy (obmena rodu, sla, asu, slabk). Psanie krtkej slohovej prce na zklade
otzok v rozsahu 5 - 6 viet; psanie pozdravu a blahoelania.
Maj vedie naspam aspo 3 bsne, spieva 4 piesne, 2 krtke przy v rozsahu 6 8 riadkov a 4 krtke dialgy.
iaci si maj osvoji aktvne pribline 250 - 300 slov a frazeologickch spojen.
Pasvna slovn zsoba m by na kadej rovni vyia ako aktvna.
Diktt.
Mimouebnicov tanie - asopisy, slovensk detsk literatra.
PRCA S TEXTOM
Rozliovanie - rozprvky, bjky, bsne, prslovia, hdanky.
tanie - kratch slovenskch udovch rozprvok, bjok, piesn. Nacviovanie
plynulho tania rchlosou, ktor je priblin prrodnmu hovoru s porozumenm textu.
Pri spracovan bsn nacviovanie umeleckho prednesu.
Vypozorova priebeh udalosti, hlavnch a vedajch postv; zaiatok, zauzlenie a
rozuzlenie; opis okolia a ud; posolstvo prslov; ma na zreteli nielen ponauenie bjok
ale aj monch udalost zo ivota. Vma si prvky fantastick v rozprvkach a prenesen v
bjkach.
Viacvznamov slov.
Populrne detsk a udov piesne.
Sledova detsk asopisy. Psanie kratch literrnych prc.
Spolon pozeranie a rozhovor aspo o jednom divadelnom predstaven pre deti v
materinskom jazyku.
GRAMATIKA A PRAVOPIS
Rozdelenie hlsok (upevovanie, vyhadvanie v texte).
Rozdelenie spoluhlsok na tvrd, mkk, obojak.
Psanie y, vo vybranch slovch.
Zvyka iakov sprvne pouva pdy podstatnch mien a inch ohybnch slov s
osobitnm drazom na pravopis. Pomenovanie zkladnch ohybnch slov: podstatn
men, prdavn men, zmen, slovky, sloves.
Stupovanie prdavnch mien a prsloviek.
Veta - zkladn rozdelenie. Jednoduch veta a svetie. Podmet a prsudok.
Rozvjacie vetn leny.
Vety s tvarmi prdavnch mien rd, rada, radi, rady.
Podstatn men a sloves vo vete - ich funkcia. Psanie vlastnch podstatnch mien.
Slabika a rozdelenie slov na slabiky.
Vslovnos - nacviovanie vslovnosti jednotlivch hlsok a slov.
Zmen - ukazovacie zmen, opytovacie zmen.
Vyjadrenie asu a miesta deja predlokami a prslovkami. Pouvanie prsloviek na
vyjadrenie asovej nslednosti.
Pravopis prdavnch mien, zmen, sloviek a slovies.
ODPORAN LITERATRA
Vber krtkych a veselch textov z udovej slovesnosti: vytanky, reovanky,
hdanky, prslovia, detsk udov hry a piesne, bjky.
udov piesne - vber.
Vytanky - vber.
Vber z pozie a przy vojvodinskch autorov


Ivan Popovi: Z maminch a tatkovch o
Josef Koek: Star jablo
Zoroslav Jesensk: Kysl rozprvka so sladkm koncom
Juraj Barto: Prv prestvka
Tom elovsk: Rd chodm do koly
Michal Babinka: Prde na psa mrz
Daniel Hevier: Ako Daniela stretla anjela
Mria urkov: Tabua
Juraj Tuiak: O tyroch usilovnch opiciach
Jozef Pavlovi (vber)
Reprodukcia spracovanch textov systematicky poda sledu udalost.
Obmena zakonenia rozprvky.
Poda uiteovho nzoru iaci sa mu naui vybran bse naspam a nacviova
umeleck prednes.
PRVKY NRODNEJ KULTRY A TRADCIE
- Zoznamovanie det so zkladmi dejn slovenskej meniny vo Vojvodine a
Srbsku (dosahovanie, kultrne, vzdelanostn, cirkevn a hospodrske
snahy, vrcholn kultrne vsledky, relevantn organizan formy a intitcie ...).
- Sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emonho vzahu k tradcii, kultre,
obyajom a zvykom slovenskej meniny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na celej Dolnej zemi
(folklr, remesl, udov slovesnos, divadlo, literatra, hudba, tradin detsk hry,
obyaje, demnolgia ...), no nie v zmysle romantickho tradicionalizmu a paseizmu, ale
vdy v relcii k budcnosti, rozvoju a modernizcii. Na minulos sa opiera, do budcnosti
sa pozera.
- Sprostredkova deom poznatky o slovenskej komunite vo Vojvodine a Srbsku
(osady, intitcie a organizcie, osobnosti, men, priezvisk, pvod ...), ale i stykoch s
inmi etnickmi skupinami a kultrami, o prnosoch Slovkov tunajiemu prostrediu (v
kolstve, kultre, umen, architektre ...).
- Snai sa slovensk identitu a sebactu pestova subtlne, nie prostrednctvom
hesiel a frz, ale na konkrtnych prkladoch, spja pritom poznatky s emonm
nasadenm, vdy ale so zreteom na meninov a udsk prva, na eurpsky kontext, tie
na interetnick ctu, toleranciu a interakciu.
DIDAKTICK POKYNY
Ke ide o tento predmet, mus sa ma na zreteli podstatn loha: naui iakov
pekne rozprva po slovensky, pekne ta, psa a zska zrunos v jazykovej sprvnosti.
Musia sa ma vdy na zreteli predvedomosti iakov a na ne sa mus vdy sstavne
nadvzova.
Gramatika sa m podva v implicitnej podobe, namiesto opravovania chb sa
vyuva modelovanie sprvneho reovho variantu. Neodmysliten je vytvorenie
prjemnej atmosfry, ktor predpoklad partnersk vzah medzi uiteom a iakom a m
pomc prekona psychick bariru pri aktivizcii zskanch reovch zrunost,
schopnost a nvykov. Kad jazykov prostriedok sa demontruje v uritom kontexte, nie
izolovane. V ncviku reovch zrunost maj dominova rozlin formy provej
konverzcie v interakcii uite - iak a iak - iak. K poiadavkm na spsob vyjadrovania
sa patr jednoduchos, prirodzenos, spontnnos a jazykov sprvnos.

HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE


ETVRTI RAZRED
CILJ nastave hrvatskoga jezika s elementima nacionalne kulture je da uenici
ovladaju hrvatskim standardnim jezikom u okviru predvienih sadraja te upoznaju
elemente hrvatske kulture.
Uenici trebaju upoznati, doivjeti i umjeti tumaiti odabrana knjievna djela,
kazalina, filmska i druga umjetnika ostvarenja.
Operativni zadaci:
- upoznavanje i njegovanje kulture bunjevakih Hrvata;
- posebnosti kulturno - spomenike batine;
- upoznavanje prirodnih osebujnosti zaviaja;
- stupnjevito i sustavno upoznavanje hrvatskog standardnog jezika u usmenoj i
pismenoj uporabi;
- primjena jezika u razliitim komunikacijskim situacijama;
- razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izraavanja;
- bogaenje rjenika, jezinog i stilskog izraza;
- navikavanje na koncizno i jasno usmeno i pismeno izraavanje.
SADRAJI PROGRAMA
1. HRVATSKI JEZIK
GRAMATIKA
- pojam subjekta, predikata, prilonih oznaka
- glagolska vremena - prezent, perfekt, futur;
- smjenjivanje ije / je / e / i
PRAVOPIS, PRAVOGOVOR
- upravni i neupravni govor
- pisanje brojeva i datuma
- pisanje kratica - itd., sl., npr. i kratica koje oznauju imena drava
2. KNJIEVNOST
- Zvonimir Balog, Pravi tata
- Gustav Krklec, Telegrafske basne
- Tin Kolumbi, Mjeseev poklon
- Vladimir Nazor, Halugica
- Luko Paljetak, Djetinjstvo
- Sunana krinjari, Veernja haljina za jesen
- Narodna knjievnost: Igrokaz, Balint Vujkov, dribac zlatne grive, Bajke za laku
no, Balint Vujkov.
3. JEZINO IZRAAVANjE
- pripovijedanje o dogaajima i doivljajima, stvarnim i izmiljenim;
- nastavljanje prie potaknute danim poetkom;
- prepriavanje tekstova, kazalinih predstava, filmova, TV emisija za djecu;
- izgovaranje skupova ije/je;
- izvoenje monologa i dijaloga;
- izvjee, saeto informiranje o sebi;
- vjebe u iznalaenju i zamjeni sinonima;
- izraajno itanje i recitiranje.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Glazba
- Radujte se narodi - boina pjesma
- Bunjevka sam


- iro - ples
- Tee, tee, bistra voda
- Sretna Nova godina, Arsen Dedi
Filmska umjetnost
- Vlak u snijegu;
- udnovate zgode egrta Hlapia;
- Tko pjeva zlo ne misli
Predmeti od slame: izrada predmeta od slame
Povijest: hrvatska kulturno-spomenika batina, prie i legende iz hrvatske povijesti,
prvi hrvatski narodni vladari
Zemljopis: posebnosti nizinskog, planinskog i primorskog krajolika domovine
Obiaji o blagdanima: upoznavanje obiaja i njihov scenski prikaz: Sv. Nikola,
Materice, Oci, Boi, Poklade, Uskrs
etveni obiaji: "Duijanca"- blagoslov ita, kosidba-ris, banda i bandaica,
zahvala
NAIN OSTVARENJA PROGRAMA
Znaajne su metode koje podrazumijevaju igru - metajezine igre, zamjene mjesta,
glasovne igre, ples. Vrlo je vano metodama, koje e biti primijenjene, angairati uenika i
bazirati te metode na aktivnostima uenika.

BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

IV RAZRED
Cilj nastave bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture za etvrti razred
jeste da uenici ovladaju bosanskim standardnim jezikom u okviru predvienog sadraja,
te da upoznaju i gaje elemente bonjake nacionalne kulture.
Operativni zadaci:
- upoznavanje i njegovanje kulturne batine Bonjaka;
- upoznavanje i korienje bosanskog standardnog jezika u usmenoj i pismenoj
upotrebi;
- pravilna upotreba jezika u razliitim komunikacijskim situacijama;
- razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izraavanja;
- njegovanje i bogaenje jezikog i stilskog izraza;
- bogaenje rjenika bonjakom leksikom;
- razvijanje sposobnosti za interpretaciju teksta;
- osposobljavanje uenika da sami tumae knjievni tekst i da razvijaju sopstvene
stavove prema sadraju teksta;
- razvijanje sposobnosti stvaralakog miljenja;
- razvijanje sposobnosti uoavanja i doivljavanje ritma i razvijanje pjesnikog
sluha;
- osposobljavanje za dramsko izraavanje teksta po ulogama i uivljavanje u
vrijednosti knjievnog lika;
- osposobljavanje za shvatanje i razumijevanje cjeline umjetnikog teksta.
SADRAJI PROGRAMA


PREDMETNE CJELINE
Bosanski jezik
Jeziko izraavanje
Knjievnost
Elementi nacionalne kulture
BOSANSKI JEZIK
Gramatika
vrste rijei;
zamjenice (line, prisvojne, pokazne);
reenice po sastavu (prosta, proirena, sloena).
Pravopis
upotreba je i ije;
upotreba glasova: h, j;
distinkcija: -, l-lj, -d;
pisanje vlastitih imenica, naziva kola, asopisa;
upotreba interpunkcijskih znakova.
JEZIKO IZRAAVANjE
usmeno izraavanje;
prianje o dogaaju na rijeci;
pismeno izraavanje (pismo s mora ili planine);
leksike vjebe;
opis lika sa slike;
monolog i dijalog (razlika);
razgovor sa drugom (intervju);
prepriavanje prie (opirno i saeto);
izraajno itanje teksta;
recitovanje stihova;
razgovor o slikama sa izlobe.
KNJIEVNOST
Sait Orahovi: Jesenji pastel (pjesma)
Enes Kievi: uvar Parka (pjesma)
Hasan Kiki: Provalija u pozadini (pria)
Salih Ali: Golub (pjesma)
Rizo Dafi: Mlin na rijeci Uni (pria)
Irfan Horozovi: Slovo A (pria)
Ibrahim Hadi: Vjetrovi koji duvaju iznad mog rodnog mjesta (pjesma)
Bisera Sulji: San (pjesma)
Hamza Humo: Prvi snijeg (pjesma)
Ethem Mulabdi: Bajram (pria)
ukrija Pando: Meava (pjesma)
Skenerer Kulenovi: arenka (pria)
Ahmet Hromadi: Okamenjeni vukovi (pria)
Ismet Bekri: Domovina nije rije iz spomenara (pjesma)
Nasiha Kapidi Hadi: April (pjesma)
Rabindrat Tagora: Papirnati brodovi (pjesma u prozi)
Nafija Sarajli: umareva Zorka (pria)
Murat Balti: Kosa (pjesma)
Husein Bai: Izlazak na sunce (pria)
Mustafa Smailov: Sehara (prie)
amil Sijari: Koza (pria)


Maruf Fetahovi: Jabuka pazarka (pjesma)
ukrija Pando: Samo jo kosovi zviduu (pria)
Zaim Azemivi: Moji zemljaci (pjesma)
Advan Hozi: udo od djeteta (pria)
Refik Liina: Bivolica (pria)
Azra Alii: Glas dobre due (pria)
Pjetlji, Skaro i proljee (odlomak iz drame)...
Irfan Horozovi: O knjievnosti (biblioteka)
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE (KULTURNO NASLJEE)
a) Lirska narodna pjesma - sevdalinka
Lirska narodna pjesma - sevdalinka
Lirska narodna pjesma - sevdalinka sa notnim zapisom
Lirska narodna pjesma - sevdalinka sa notnim zapisom
b) Epska narodna pjesma - krainica (odlomak)
c) Narodno prozno stvaralatvo:
Hiaje
Bajke
aljive prie
Basne
Anegdote, izreke, pitalice, zagonetke
d) istorija Bonjaka Sandaka (steci, legende)
e) stanovnitvo, stanovanje i nacionalna kuhinja
f) geografske specifinosti Sandaka (rijeke, planine, visoravni)
g) obiaji o blagdanima i nacionalni simboli
h) likovna umjetnost, ukrasi, leuhe i arabeske, rukotvorine
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U realizaciji programa preporuuju se sljedee metodike radnje:
- Sistemske vjebe i uvjebavanje kroz igru vrlo su znaajan metod u realizaciji ovog
programa. Na taj nain uenici se angauju i lake usvajaju gradivo kako jezikog, tako i
knjievnog sadraja.
- Takoe se preporuuje dijaloka metoda radi razvijanja sposobnosti komuniciranja
kod djece.
- Korienje pogodnog teksta na kome se uoava i objanjava odgovarajua jezika
pojava.
- Inudkacija jezikih pojava od primjera ka pravilu.
- Grafiko predstavljanje jezikih pojava i njihovih odnosa u definisanju jezikog
zadatka.
- Pravljenje rjenika karakteristine bonjake leksike.
- Sistematsko praenje, provjeravanje i utvrivanje gradiva jezika i knjievnosti.



IV

` ,
.


.

, -
.

:
- ` ;
- ` ;
- 300
,
, .

, , :
- ;
- /, /;
- , ;
- [] [],
, ;
- ,
;
- ;
- .
:
.
:
.
: .
.
: 100 ( ). 20.
: - . (-) - ,
- ( ).

.


.

, !

, (

, , !

, , !

. .

, !

`: ( , ); ; ;
;
: ( );
: ( , ); ;
: , (); .

, , , `
`.
( ,
). .
. .
. .
.
.
( ).
. (
-).
3. -

-
,
.
4.
4.1.

,
.
4.2.

, , , ,
.
4.3.


,
.
4.4.

:
-
;
- ;
-
, ;
- ;
- ;


-
;
-
,
.
4.5.


:
- ;
- , ,
;
-
;
- ,
, , ,
;
-
,
.
5.
,
.
, ,
,
.
,
,
.
.

, ,
.
,
- ,
.

- , .
,
, :
-
- - .

,
.
, ,

,
. ,
.


6.

, .

.


.
.
,

.
,
, ,
, .

(,
, , , ...).
20 , 23
.
5
( , ).

.


.
52
.
. ,
, : ,
, ,
.

, , .

, .
" "
.
. ,
-
,
.



, , ,
.

,

.
:
-
, ,
- ,
- ,
- , ,
,
- ,
- , ,
-
,
- ,
- ,
-
,
- , , ,
, ,
-
,
- ,
- , :
,
- , .


I - -
, , , , , ,
, . .
.
II -
? .
- , , .
III -
.
. . .
, .
.
IV -
, . -
.
- .


- , , .
- , ,
, , .
- ,
.
. .
V -
, , .
, , .
-
.
VI -
, , -

.
, .

-

.

. ,
, .
,
,
.

,
.
.
( ,
, , , ), ,
-, , ,
.
:
- , . -
,
- - ,
, ,
,
- ,
,
.
,

.

.



.

.
,
,
.
- ,
, .

.
,
.

.
.
,
,
.

,
,
.
: , , , ,
.

, , ,
.

, .
.

.
.
,
, , ...

, .

.

.
, ,
.


.

, (,
, ...).



( )

.

. ()
.
:
- ,
- ,
- .
.
, ,
. ,
, ,
.
.
I IV ,
3 .
.

capella .
.

,
.

.
,
.

, .
.

(. , , , ).
(3 )
.

,
.