Analiza 3

ANALIZA 3
materijali za studente I smera

skripta sa zbirkom rexenih zadataka
(preliminarna verzija)
Maxa Vukovi i Jelena Kati
Sadraj
GLAVA 1. Funkcije vixe promen ivih
1. Prostor R
2. Nizovi u R
3. Funkcije sa domenom R , limes i neprekidnost
4. Preslikavaa sa vrednostima u R
5. Zadaci
GLAVA 2. Diferencijalni raqun funkcija vixe promen ivih
1. Parcijalni izvodi i izvodi u pravcu
2. Diferencijabilnost
3. Preslikavaa sa vrednostima u R
4. Izvod sloene funkcije
5. Izvodi vixeg reda
6. Lokalni ekstremumi
7. Zadaci
GLAVA 3. Dvostruki i trostruki integrali
1. Dvostruki integrali
2. Trostruki integral
3. Smena promen ive u vixestrukim integralima
4. Zadaci
GLAVA 4. Krivolinijski i povrxinski integrali
1. Krivolinijski integrali
2. Povrxinski integrali
3. Stoksova i Gausova formula
4. Zadaci
GLAVA 5. Diferencijalne jednaqine
1. Diferencijalne jednaqine prvog reda - neki sluqajevi koji se neposredno rexavaju
2. Linearna diferencijalna jednaqina vixeg reda
3. Zadaci
GLAVA 6. Dodatak
GLAVA 7. Rexea zadataka
1. Funkcije vixe promen ivih
2. Diferencijalni raqun funkcija vixe promen ivih
3. Dvostruki i trostruki integrali
4. Krivolinijski i povrxinski integrali
5. Diferencijalne jednaqine
Literatura
n
5
5
7
8
10
11
13
13
14
18
19
22
25
32
35
35
41
42
48
51
51
59
64
68
71
71
77
82
83
89
89
93
105
116
131
133
4
Indeks
0. Sadraj
135
GLAVA 1
Funkcije vixe promen ivih
Na predmetu Analiza 1 smo prouqavali nizove realnih brojeva i neka svojstva funkcije jedne
realne promen ive (neprekidnost, limes, diferencijabilnost). U ovoj glavi emo ove pojmove
da uopxtimo na sluqaj nizova u R i funkcija vixe realnih promen ivih.
n
1. Prostor Rn
1.1. R kao vektorski prostor sa skalarnim proizvodom
n
Skup R je skup svih ntorki realnih brojeva

n
Rn := {(x1 , , xn ) | xi R, i = 1, . . . , n}.
Za n = 2, R je ravan, a za n = 3, R je prostor.
Napomena 1. Qesto emo za oznaqavae taqke u R , umesto ureene ntorke (x , , x ),
koristiti samo jedno slovo, ali, ili veliko ili masno (npr. x).

Na R moemo da definixemo sabirae:
(x , , x ) + (y , , y ) := (x + y , , x + y )
kao i mnoee skalarom (realnim brojem) :
(x , , x ) := (x , , x ).
Posmatran zajedno sa ovim operacijama, skup R je jedan vektorski prostor. Na emu moemo
da definixemo i skalarni proizvod:
n
(x1 , , xn ) (y1 , , yn ) :=
n
X
xi yi .
Svaki skalarni proizvod definixe duinu vektora ili normu (ovo smo spomiali i na
Analizi 2): ako je u vektor u proizvo nom vektorskom prostoru sa skalarnim proizvodom,
tada egovu duinu definixemo kao:
i=1
kuk :=
u u.
Masno slovo e uvek oznaqavati taqku (ili vektor) u Rn .

Videti dodatak za opxtu definiciju skalarnog proizvoda.
Videti dodatak za opxtu definiciju norme.
1
2
3

Svaka norma definixe rastojae izmeu dve taqke ili metriku kao
4
d(u, v) := ku vk.
U R i R ovako definisano rastojae je standardno euklidsko (kako smo uqili u xkoli ili
na kursu iz Analitiqke geometrije):
p
d((x , y ), (x , y )) = (x x ) + (y y ) u R
p
d((x , y , z ), (x , y , z )) = (x x ) + (y y ) + (z z ) u R ,
dok se u R rastojae izmeu taqaka (x v, , x ) i (y , , y ) raquna kao
2
u n
uX
t (xi yi )2 .
i=1
Primetimo da se, u sluqaju n = 1, rastojae u R svodi na apsolutnu vrednost razlike:

d(x, y) = |x y|.
1.2. Neka (metriqka) svojstva skupova u R

Definicija 1. Otvorena kugla ili otvorena lopta sa centrom u x
k
je skup
Zatvorena kugla ili
polupreqnika r > 0
B(x0 , r) := {x Rk | d(x, x0 ) < r}.

zatvorena lopta
x0
sa centrom u polupreqnika r > 0 je skup
B[x0 , r] := {x Rk | d(x, x0 ) 6 r}.
Definicija 2. Neka je A R .
Kaemo da je taqka a R rubna ili graniqna taqka

skupa A ako za svako > 0 postoje
taqka x koja pripada skupu A koja je uda ena od a za mae od > 0 i
taqka y koja ne pripada skupu A koja je uda ena od a za mae od > 0.
Skup rubnih taqaka zovemo rubom ili granicom skupa A i oznaqavamo sa A.
Primer 1. Rub otvorene i zatvorene lopte je isti skup taqka koji se naziva sfera:
k
B(x0 , r) = B[x0 , r] = {x Rk | d(x, x0 ) = r}.
Definicija 3. Neka je A R . Kaemo da je skup A zatvoren ako sadri sve svoje rubne
taqke, a da je otvoren ako ne sadri ni jednu svoju rubnu taqku.
Primer 2. Skup A = {(x, y) | x + y < 1} je otvoren, a skup B = {(x, y) | x + y 6 1}

zatvoren u R . Rubne taqke oba skupa qine parabolu {(x, y) | x + y = 1}. Otvorena kugla je
otvoren, a zatvorena zatvoren skup. Sfera je zatvoren skup.
X
Primetimo da postoje skupovi koji nisu ni zatvoreni ni otvoreni, to su oni skupovi koji
sadre neke, ali ne i sve svoje rubne taqke.
Zadatak 1. Dati (ili nacrtati) primer skupa koji nije ni otvoren ni zatvoren.
X
Definicija 4. Skup A R je ograniqen ako postoji r > 0 takvo da je za svako x A,
d(x, 0) 6 r.
Videti dodatak za opxtu definiciju metrike.
1.3.
7
Primer 3. Skupovi A i B u Primeru 2 jesu ograniqeni, a skup C := {(x, y) | x 6 y} nije
ograniqen u R .
Definicija 5. Zatvoren i ograniqen skup u R nazivamo i kompaktnim.
Zadatak 2. Koji su od skupova iz prethodnih primera kompaktni, a koji nisu?

X
Definicija 6. Neka je A R . Kaemo da je taqka a R taqka nagomilavaa skupa A
ako za svako > 0 postoji taqka x 6= a koja pripada skupu B(a, ) A.
Zadatak 3. Neka je
2
A := {(x, y) R2 | x2 + y 2 < 1} ({0} (1, 2)) {(2, 3), (0, 7)} R2 .
Nacrtati skup A. Koje taqke su taqke nagomilavaa skupa A?
2. Nizovi u Rn
Pod nizom taqaka a u ravni podrazumevamo niz ureenih parova (x , y ), n N, gde su x i

realni brojevi. Sliqno, niz taqaka a u prostoru je niz ureenih trojki (x , y , z ), n N,
za x , y , z R. Analogno, niz u R je niz ureenih ktorki (x , x , . . . , x ). Mi emo
uglavnom raditi sa nizovima u R ili R .
Definicija 7. Kaemo da niz a = (x , y , z ) R tei ili konvergira ka taqki
a R , kad n , ako niz rastojaa d(a , a) (xto je niz realnih brojeva) tei nuli u R.
Kao i u realnom sluqaju, pixemo lim a = a. Drugi naqin da se ovo zapixe je
n
yn
1n
2n
kn
a = lim an ( > 0) (n0 ) (n > n0 d(an , a) < ) .
Kao i u sluqaju realnih nizova, taqku a zovemo graniqnom vrednoxu ili limesom niza a .
Tvree 1. Niz a = (x , y , z ) tei ka taqki a = (x, y, z) ako i samo ako je
lim x = x, lim y = y, lim z = z.
(1)
Dokaz. Kako je
p
d(a , a) = d(x , x) + d(y , y) + d(z , z) ,
to je d(a , a) > d(x , x), d(a , a) > d(y , y) i d(a , a) > d(z , z). Zato, ako niz a tei ka a, onda
vai (1). Za dokaz drugog smera primetimo
da, za svaka tri pozitivna broja , , , vai
p
n
2 + 2 + 2 6 + +
(ova nejednakost se dokazuje

kvadriraem obe strane), tako da imamo
p
d(an , a) =
d(xn , x)2 + d(yn , y)2 + d(zn , z)2 6 d(xn , x) + d(yn , y) + d(zn , z).
Iz poslede nejednakosti sledi drugi smer Tvrea.

Zadatak 4. Definisati graniqnu vrednost niza u R . Formulisati i dokazati Tvree 1
u sluqaju R .
X
2
Strogo govorei, niz u Rk je preslikavae : N Rk .
8
3. Funkcije sa domenom R , limes i neprekidnost
U ovom poglav u se bavimo limesom i neprekidnoxu funkcija dve ili tri promen ive.
Pre nego xto uvedemo ove pojmove, navodimo par zadataka koji imaju za ci da qitaocu priblie pojam funkcije vixe promen ivih.
Zadatak 5. Nai domen (podskup od R ) i skup vrednosti (podskup od R) sledeih funkcija
dve promen ive: p
a) f (x, y) = y x ;
b) f (x, y) = ;
v) f (x, y) = sin(xy).
Skicirati u ravni skupove f (x, y) = c, za razne (mogue) vrednosti c R.
X
Zadatak 6. Naip domen i skup vrednosti sledeih funkcija tri promen ive:
a) f (x, y, z) = y x z ;
b) f (x, y, z) = ;
v) f (x, y, z) = log(1 x y 2z ).
Da li su ovi skupovi otvoreni, zatvoreni ili ni jedno ni drugo? Da li su ograniqeni? Da
li su kompaktni?
X
n
1
xy
z
xy
3.1. Limes funkcije
Definiciju limesa funkcija vixe promen ivih dobijamo kada u definiciji u sluqaju
jedne promen ive izraz |x x | zamenimo sa d(x, x ).
Definicija 8. Neka je f funkcija tri promen ive i taqka x R taqka nagomilavaa
skupa definisanosti D funkcije f . Kaemo da je L R graniqna vrednost ili limes
funkcije f kad x x ako vai
( > 0) ( > 0) (0 < d(x, x ) < , x D |f (x) L| < ) .
(2)
Kao i u realnom sluqaju, pixemo lim f (x) = L.
xx0
Zadatak 7. Nai lim x4x+ yy ako on postoji.

Tvree 2. Neka su f i g dve funkcije tri promen ive i taqka x
2
(x,y)(0,0)
taqka nagomilai lim g(x). Tada
vaa skupova definisanosti D i D . Pretpostavimo da postoje

je
1) lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x);
2) lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x);
lim f (x)
f (x)
3) Ako je lim g(x) 6= 0, onda je lim g(x) = lim g(x) .
Dokaz prethodnog tvrea je potpuno analogan dokazu odgovarujuih tvrea u sluqaju
jedne promen ive. Na strani 84, u Dodatku, dat je (radi ilustracije ove analogije) dokaz
taqke 1).
Zadatak 8. Formulisati prethodnu definiciju i tvrea u sluqaju funkcije dve promen ive.
X
f
xx0
xx0
xx0
xx0
R3
lim f (x)
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
Xto je prirodno, jer je u R rastojae bax dato kao d(x, y) = |x y|.
xx0
1.3.
9
Zadatak 9. Neka funkcija f ima limes u x . Dokazati da je ona onda ograniqena na nekoj
kugli sa centrom u x .
X
0
3.2. Neprekidnost funkcije

Definicija 9. Funkcija f (dve ili tri promen ive) je neprekidna u taqki x
vai
Df
( > 0) ( > 0) (d(x, x0 ) < , x Df |f (x) f (x0 )| < ) .
ako
(3)
Pitae 1. Zaxto u jednaqini (2) stoji 0 < d(x, x ) < , a u jednaqini (3) samo d(x, x ) < ?
Zadatak 10. Dokazati da su projekcije , : R R, (x, y) = x, (x, y) = y neprekidne
0
na R .
X
Primetimo da je f neprekidna u taqki x ako i samo ako je lim f (x) = f (x ). Iz ovoga i
Tvrea 2 direktno sledi sledee tvree.
Tvree 3. Neka su f i g neprekidne u taqki x . Tada su i funkcije f g i f g neprekidne
u x . Ako je jox i g(x ) 6= 0, onda je i funkcija neprekidna u taqki x .

1
xx0
f
g
3.3. Limes i neprekidnost funkcije na jeziku nizova

Tvree 4. Neka je x taqka nagomilavaa funkcije f (dve ili tri promen ive). Tada je
ako i samo ako, za svaki niz x taqaka razliqitih od x koji tei ka x , vai
lim f (x ) = A.
Dokaz Tvrea 4 je potpuno analogan odgovarajuem tvreu u sluqaju funkcije jedne
promen ive i dat je u Dodatku, na strani 84.
Iz Tvrea 4 direktno sledi sledee.
Tvree 5. Funkcija f (dve ili tri promen ive) je neprekidna u taqki a ako i samo za
svaki niz taqaka x koji tei ka x , vai lim f (x ) = f (x ).
Sledee tvree govori o neprekidnosti sloene funkcije.
Tvree 6. Neka su u(x, y), v(x, y) neprekidne u taqki (x , y ) i neka je u(x , y ) = u R,
v(x , y ) = v R. Ako je funkcija f neprekidna u taqki (u , v ), onda je i kompozicija
g(x, y) := f (u(x, y), v(x, y)) neprekidna u taqki (x , y ).
Dokaz. Neka je g(x , y ) = f (u , v ) = A R i neka je (x , y ) niz koji tei ka (x , y ). Kako su
u i v neprekidne, to iz Tvrea 5 sledi da je niz u(x , y ) tei ka u , a niz v(x , y ) ka v . Iz
Tvrea 1 sledi da niz (u , v ) := (u(x , y ), v(x , y )) tei ka (u , v ), pa, zbog neprekidnosti
funkcije f imamo da je
0
lim f (x) = A
xx0
lim f (u(xn , yn ), v(xn , yn )) = lim f (un , vn ) = f (u0 , v0 ) = A,
ali to znaqi da je lim g(x , y ) = A. Iz Tvrea 5 sledi da je g neprekidna u (x , y ).

Zadatak 11. Formulisati tvree analogno prethodnom u sluqaju kada su:
u i v funkcije jedne promen ive;
u i v funkcije tri promen ive;
f funkcija jedne promen ive;
f funkcija tri promen ive.
n
10

X
Sledee globalno svojstvo neprekidnih funkcija je analogija Vajerxtrasove teoreme za

neprekidne funkcije jedne promen ive. Navodimo ga bez dokaza (videti [2, 3, 4]).
Teorema 1. (Vajerxtrasova teorema) Neprekidna funkcija na kompaktnom skupu dos-
tie svoj maksimum i minimum. Preciznije, ako je K

neprekidna, tada postoje xmin K i xmax K takvi da vai
f (xmin ) 6 f (x) 6 f (xmax ),
Rn
komaktan i
f : K R
x K.
4. Preslikavaa sa vrednostima u Rk
Preslikavae F : A R se sastoji od k koordinatnih funkcija, tj. ima oblik

k
F (x) = (f1 (x), f2 (x), . . . , fk (x)).
Ovakva preslikavaa ponekad zovemo vektorskim ili vektor funkcijama jer imaju vrednosti
u vektorskom prostoru.
Zadatak 12. Navesti primer preslikavaa F : R R , G : R R , H : R R . X
Pojam limesa i neprekidnosti vektorskih funkcija nije suxtinski drugaqiji u odnosu na
funkcije sa vrednostima u R. Videemo da se, zapravo, ova svojstva svode na odgovarajua
svojstva koordinatnih funkcija f .
Definiciju limesa i neprekidnosti prenosimo iz Analize 1 i na ovaj sluqaj, tako xto
apsolutnu vrednost zamenimo sa rastojaem.
Definicija 10. Neka F : R R . Taqka y R je graniqna vrednost ili limes
preslikavaa F kad x x ako vai
3
( > 0) ( > 0) (0 < d(x, x0 ) < d(F (x), y0 ) < ).
Preslikavae F je neprekidno u taqki x ako vai

0
( > 0) ( > 0) (d(x, x0 ) < d(F (x), F (x0 )) < ).
Dokaz sledeeg tvrea je sliqan dokazu Tvrea 1 i ostav amo qitaocu da sam proba da
ga izvede.
Tvree 7. Neka je F = (f , . . . , f ). Tada je
1
lim F (x) = y0 = (y1 , . . . , yk ) lim fj (x) = yj , j = 1, , k.
Preslikavae F je neprekidno ako i samo ako su sve funkcije f , j = 1, , k neprekidne.

Zadatak 13. Dati primer neprekidnog i prekidnog preslikavaa iz R u R ,
X
Zadatak 14. Neka F : R A R , G : R B R , F (x ) = y B, F neprekidno u
x , G neprekidno u y . Dokazati da je G F (xta je domen, a xta kodomen ovog preslikavaa?)
neprekidno u x .
X
xx0
xx0
1.5.
11
5. Zadaci
1. Odrediti domen sledeih preslikavaa:
a) f (x, y, z) = ln (1 x 1 y z ) ;
b) f (x, y, z) = x +1 y + z;
v) f (x, y) = px + y a , a > 0;
g) f (x, y) = xy1 ;
d) f (x, y) = arcsin yx .
2. Neka je f (x, y) = xx + yy . Izraqunati lim lim f (x, y) i lim lim f (x, y), a pokazati da
lim f (x, y) ne postoji.
3. Neka je f (x, y) = x y +x (xy y) . Dokazati da je lim lim f (x, y) = lim lim f (x, y), a da
lim f (x, y) ne postoji.
4. Neka je f (x, y) = x + y sin x1 . Dokazati da postoje lim lim f (x, y) i lim f (x, y), a da
ne postoji lim lim f (x, y).
+y
5. Izraqunati lim x x xy
.
+y
6. Izraqunati lim (x + y )e .
7. Neka je f (x, y) = x e
. Izraqunati limes ove funkcije du proizvo ne poluprave
sa poqetkom u koordinatnom poqetku kada .
8. Neka je f (x, y) = xx yy . Da li se f (x, y) moe dodefinisati tako da bude neprekidna
na celom R ?
2xy
9. Dokazati da je f (x, y) = x + y , x + y 6= 0 neprekidna po svakoj promen ivoj
0,
x +y =0
posebno, ali da nije neprekidna po (x, y).
2
x0 y0
y0 x0
(x,y)(0,0)
2 2
2 2
x0 y0
y0 x0
(x,y)(0,0)
x0 y0
(x,y)(0,0)
y0 x0
x+
y+
(x+y)
x+
y+
2 (x2 y)
10. Dokazati da je
x2 y
, x2 + y 2 =
6 0
f (x, y) =
x4 + y 2
0,
x2 + y 2 = 0
neprekidna du svake poluprave sa

poqetkom u koordinatnom poqetku , ali da nije neprekidna u (0, 0).
11. Ispitati neprekidnost funkcije
2x2 y + y 3
, (x, y) 6= (0, 0)
f (x, y) =
x2 + y 2
0,
(x, y) = (0, 0)
na R .
2
GLAVA 2
Diferencijalni raqun funkcija vixe promen ivih
1. Parcijalni izvodi i izvodi u pravcu
Na kursu Analiza 1 smo definisali izvod funkcije jedne promen ive kao
(4)
Ova definicija nema smisla kad je f funkcija vixe promen ivih, jer ne znamo xta je ako
je h vektor. Moemo, meutim da fiksiramo jednu promen ivu, a da variramo drugu (tako
dobijamo parcijalni izvod), ili da fiksiramo pravac i posmatramo promenu funkcije po tom
pravcu (tako dobijamo izvod u pravcu). Evo preciznih definicija.
Definicija 11. Neka je f funkcija dve promen ive. Parcijalni izvod funkcije f po x
u taqki (x , y ) je
lim
h0
f (x0 + h) f (x0 )
.
h
1
h
f (x0 + h, y0 ) f (x0 , y0 )
,
h0
h
lim
ako gori limes postoji. Sliqno, parcijalni izvod funkcije f po y u taqki (x , y ) je limes
0
f (x0 , y0 + h) f (x0 , y0 )
,
h0
h
lim
ako postoji.
Oznaka za parcijalni izvod po x u taqki (x , y ) je (x , y ) ili f (x , y ). Sliqno, za

parcijalni izvod po y koristimo oznake (x , y ) ili f (x , y ).
Napomena 2. Primetimo da je f (x , y ) obiqan izvod funkcije (x) := f (x, y ) u taqki x .
Funkcija je funkcija jedne promen ive koja nastaje kad drugu promen ivu (y) fiksiramo
(y = y ). To znaqi da parcijalni izvod po x traimo kao obiqan izvod po x, ako y shvatimo
kao konstantu.

Primer 4. Izraqunajmo f i f funkcije f (x, y) = sin(xy) + x (y + y) e . Imajui u
vidu Napomenu 2, dobijamo:
2,
f = cos(xy)y + 2x(y + y) e
i
0
f
y
0
x
0
y
f
x
0
x
0
x
0
y
0
x
2x3y
2x3y
fy0 = cos(xy)x + x2 (2y + 1) e2x3y (3).
U ovom poglav u emo uglavnom raditi sa funkcijama dve promen ive, da bismo pojednostavili zapis.
13
14

Primer 5. Izraqunajmo f i f u taqki (0, 0), gde je
(
0
x
0
y
f (x, y) =
x3 y 3 ,
x2 +y 2
0,
(x, y) 6= (0, 0)
(x, y) = (0, 0).
Ovde ne moemo da fiksiramo jednu promen ivu i primenimo pravila diferenciraa na

drugu (kao xto smo radili u prethodnom primeru), jer je funkcija definisana na razliqite
naqine u razliqitim taqkama (zapravo, na prvi pogled mi ni ne vidimo da li parcijalni
izvodi postoje). Zato radimo po definiciji:
Sliqno:
fx0 (0, 0)
f (h, 0) f (0, 0)
= lim
= lim
h0
h0
h
f (0, h) f (0, 0)
= lim
fy0 (0, 0) = lim
h0
h0
h
h3 03
h2 +02
03 h3
02 +h2
h3
= 1.
h0 h3
= lim
h3
= 1.
h0 h3
= lim
Definicija 12. Neka je v = (, ) proizvo an vektor razliqit od nula vektora. Izvod
u pravcu vektora v funkcije f u taqki (x0, y0) definixemo kao
f (x0 + h, y0 + h) f (x0 , y0 )
f ((x0 , y0 ) + hv) f (x0 , y0 )
= lim
,
h0
h0
h
h
lim
ako on postoji.
Za izvod u pravcu vektora v funkcije f u taqki (x , y ) koristimo oznake (x , y ) ili

f (x , y ).
Primer 6. Izraqunajmo izvod u taqki (0, 0) u pravcu vektora v = (1, 2) funkcije f iz
Primera 5:
0
0
v
f
v
f (0 + h 1, 0 + h 2) f (0, 0)
=
h0
h
h3 (2h)3
7h3
0
f (h, 2h) f (0, 0)
7
2
h2 +(2h)2
lim
= lim
= lim 5h = .
h0
h0
h0 h
h
h
5
fv0 (0, 0) = lim
3 Ako za vektor v izaberemo vektor (1, 0) dobijamo da je f = f , a ako izaberemo

, dobijamo
.

Zadatak 15. Formulisati sve definicije iz ovog poglav a u sluqaju funkcije tri ili
vixe promen ivih.
X
0
v
Napomena .
(0, 1)
fv0 = fy0
0
x
2. Diferencijabilnost
U Analizi 1 smo uqili da je funkcija diferencijabilna u taqki x ako ima izvod u oj,
tj. ako postoji limes (4). Drugi naqin da se (4) zapixe je
f (x + h) = f (x ) + f (x )h + o(h), h 0
(5)
U sluqaju funkcije dve promen ive preslikavae h 7 f (x )h u uslovu diferencijabilnosti (5) emo zameniti linearnim preslikavaem iz R u R.
0
Xto nije neobiqno, jer je i h 7 f 0 (x0 )h linearno.
2.2.
Definicija 13. Neka je f definisana na nekom otvorenom skupu U R
15
i taqka x =
. Kaemo da je funkcija f diferencijabilna u taqki x ako postoji linearno
preslikavae L : R R takvo da vai
f (x + h) = f (x ) + L(h) + o(h), kad h 0,
(6)
pri qemu pod o(h) podrazumevamo neku funkciju oblika (h) khk, takvu da (h) 0 kad
h 0.
Napomena 4. Funkcija g(h) = o(h) kad h 0 ako

0 kad h 0, ili u koordinatama,
za h = (h, k):
(x0 , y0 ) U
g(h)
khk
g(h, k)
= 0.
(h,k)(0,0)
h2 + k 2
lim
Napiximo jednaqinu (6) u koordinatama:

f (x0 + h, y0 + k) = f (x0 , y0 ) + L(h, k) + o(h, k), (h, k) (0, 0).
Kako su sva linearna preslikavaa L : R
oblika
L : (h, k) 7 ah + bk,
uslov diferencijabilnosti postaje:
(7)
f (x0 + h, y0 + k) = f (x0 , y0 ) + ah + bk + o(h, k), (h, k) (0, 0).
Da bismo otkrili nexto vixe o a i b, stavimo da je k = 0 u jednakosti (7). Imamo:

f (x0 + h, y0 ) = f (x0 , y0 ) + ah + o(h, 0) = f (x0 , y0 ) + ah + (h, 0)k(h, 0)k, (h, k) (0, 0).
U posledoj jednakosti prebacimo na levu stranu izraz f (x , y ) i podelimo obe strane sa h.

Dobijamo
(h, 0)k(h, 0)k
f (x + h, y ) f (x , y )
=a+
, (h, k) (0, 0).
(8)
h
h

Leva strana posledeg oqigledno tei ka f (x , y ). Kako je k(h, 0)k = |h|, to je izraz
ograniqen, i kako (h, 0) tei nuli kad h 0, imamo da je
0
0
x
k(h,0)k
h
(h, 0)k(h, 0)k

= 0,
h0
h
lim
pa desna strana u (8) tei ka a. Dobijamo da je
a = fx0 (x0 , y0 ),
i na isti naqin b = f (x , y ). Ovim smo dokazali sledee tvree.

Tvree 8. Ako je f diferencijabilna u (x , y ), tada postoje parcijalni izvodi f (x , y )
i f (x , y ).

Iz prethodne priqe zak uqujemo sledee: ako hoemo da ispitamo diferencijabilnost
neke funkcije u (x , y ) (a ne moemo da zak uqujemo na neki posredan naqin - koristei neku
teoremu), prvo treba da potraimo parcijalne izvode u toj taqki. Ako neki od ih ne postoji,
funkcija nije diferencijabilna. Ako postoje oba, onda proverimo da li izraz
f (x + h, y + k) f (x , y ) f (x , y )h f (x , y )k
(9)
h +k
tei nuli kad (h, k) (0, 0). Ako to jeste sluqaj, funkcija jeste diferencijabilna u (x , y ),
a ako nije, onda nije.
0
y
0
y
0
x
0
x
0
y
16

Primer 7. Ispitajmo da li je funkcija f iz Primera 5 diferencijabilna u taqki (0, 0).
Kako smo parcijalne izvode ve izraqunali:
fx0 (0, 0) = 1,
fy0 (0, 0) = 1,
ostaje da proverimo da li izraz (9) tei nuli kad (h, k) (0, 0). U ovom konkretnom primeru,
izraz (9) je jednak:
h+k
f (h, k) f (0, 0) 1 h (1) k
h k hk
.
(10)
=
=
h +k
h +k
(h + k )
Ali ako izaberemo niz taqaka , koji tei (0, 0) i zamenimo ga (umesto (h, k)) u (10),
dobijamo konstantan niz koji oqigledno ne tei nuli. Zak uqujemo da (10) ne tei nuli
(Tvree 4), pa f nije diferencijabilna u (0, 0).
X
Napomena 5. (Terminologija:) Linearno preslikavae L (za koje smo videli da je oblika L : (h, k) 7 f (x , y )h + f (x , y )k) zovemo diferencijalom ili izvodom funkcije f u
taqki (x , y ) i oznaqavamo ga sa df (x , y ) (ili, ree, sa f (x , y )). Ako linearna preslikavaa (x, y) 7 x i (x, y) 7 y oznaqimo sa dx i dy, imamo
h3 k3
h2 +k2
3
2
2 1
n n
2
53
0
x
0
y
df (x0 , y0 ) = fx0 (x0 , y0 )dx + fy0 (x0 , y0 )dy.
Vektor (f (x , y ), f (x , y )) zovemo gradijentom funkcije f u taqki (x , y ) i oznaqavamo ga sa

f (x , y ). Iz ove definicije je oqigledno da je
0
x
0
y
df (x0 , y0 )(v) = f (x0 , y0 ) v,
gde je skalarni proizvod, za svaki vektor v.

Tvree 9. Ako je f diferencijabilna u taqki (x , y ), tada postoji izvod f (x , y ) u
svakom pravcu v funkcije f u taqki (x , y ) i jednak je df (x , y )(v).
Dokaz. Neka je v = (, ). U jednaqini (7) stavimo da je (h, k) = tv = (t, t). Oqigledno je
da (h, k) (0, 0) kad t 0. Primetimo i da je
0
0
v
o(h, k) = (h, k)k(h, k)k = (t, t)|t| = o(t),
jer (t, t) 0, kad t 0. Imamo:
f (x0 + ta, y0 + tb) = f (x0 , y0 ) + t(a + b) + o(t),
odnosno
f (x0 + ta, y0 + tb) f (x0 , y0 )

= a + b + o(1),
t
t0
Ako u posledem izrazu pustimo da
, dobijamo
t 0,
t 0.
f (x0 + ta, y0 + tb) f (x0 , y0 )

= a + b = fx0 (x0 , y0 ) + fy0 (x0 , y0 ) = df (x0 , y0 )(v).
t0
t
fv0 (x0 , y0 ) = lim
6 Obrnuto ne mora da vai: funkcija f iz Primera 5 ima izvod u svakom

pravcu (proveriti da je, za v = (, ), f = ), ali nije diferencijabilna (Primer 7).
vixe promen ivih.
X
Napomena .
0
v
3 3
2 + 2
2.2.
17
2.1. Diferencijabilnost i neprekidnost

Tvree 10. Ako je f diferencijabilna u taqki (x , y ), tada je ona i neprekidna u taqki
(x0 , y0 )
Dokaz. Ako u jednaqini (7) izraqunamo
da je
lim
lim
, na desnoj strani dobijamo f (x , y ). To znaqi

0
(h,k)(0,0)
f (x0 + h, y0 + k) = f (x0 , y0 ),
a to upravo znaqi da je f neprekidna u (x , y ).

Napomena 7. Obrnuto ne mora da vai: pokazati da je funkcija iz Primera 5 neprekidna
u (0, 0). Xtavixe,
neprekidna funkcija ne mora da ima ni parcijalne izvode: dokazati da je
p
(x, y) 7 x + y neprekidna u (0, 0) ali da ne postoje parcijalni izvodi u (0, 0).

vixe promen ivih.
X
(h,k)(0,0)
2.2. Dovo ni uslovi diferencijabilnosti
U prethodnim poglav ima smo videli da ako je funkcija diferencijabilna (u nekoj taqki),
tada je ona i neprekidna, ima parcijalne izvode i izvode u svakom pravcu (u toj taqki),
ali da obratno ne mora da vai, tj. da svi ovi uslovi ne obezbeuju da funkcija bude i
diferencijabilna. Zato navodimo jedan dovo an uslov za diferencijabilnost.
Tvree 11. Ako u nekoj otvorenoj kugli sa centrom u taqki (x , y ) funkcija ima parcijalne izvode f i f , i ako su oni neprekidni u taqki (x , y ), tada je f diferencijabilna u
taqki (x , y ).
Dokaz. Treba da dokaemo da je
0
0
x
0
y
f (x0 + h, y0 + k) f (x0 , y0 ) fx0 (x0 , y0 )h fy0 (x0 , y0 )k = o(h, k), (h, k) (0, 0).
Ako levoj strani poslede jednakosti oduzmemo i dodamo izraz f (x , y + k) i primenimo

Lagranevu teoremu o sredoj vrednosti na funkcije (x) := f (x, y + k) i (y) := f (x , y),
dobijamo:
0
f (x0 + h, y0 + k) f (x0 , y0 + k) + f (x0 , y0 + k) f (x0 , y0 ) fx0 (x0 , y0 )h fy0 (x0 , y0 )k =

fx0 (x0 + , y0 + k)h + fy0 (x0 , y0 + )k fx0 (x0 , y0 )h fy0 (x0 , y0 )k =
[fx0 (x0 + , y0 + k) fx0 (x0 , y0 )]h + [fy0 (x0 , y0 + ) fy0 (x0 , y0 )]k
gde je izmeu 0 i h, a izmeu 0 i k. Poxto su funkcije f i f neprekidne u (x , y ), i

poxto (x + , y + k) i (x , y + ) tee ka (x , y ), kad (h, k) (0, 0), veliqine
(h, k) := f (x + , y + k) f (x , y ) i (h, k) := f (x , y + ) f (x , y )
tee nuli kad (h, k) (0, 0). Zato imamo

0
x
0
x
0
x
0
y
0
y
0
y
[fx0 (x0 + , y0 + k) fx0 (x0 , y0 )]h + [fy0 (x0 , y0 + ) fy0 (x0 , y0 )]k 1 (h, k)h + 2 (h, k)k

=
6

h2 + k 2
h2 + k 2
|1 (h, k)|
|h|
|k|
+ |2 (h, k)|
6 |1 (h, k)| + |2 (h, k)| 0, (h, k) (0, 0).
h2 + k 2
h2 + k 2
U posledoj jednakosti smo koristili da je
|h|
h2 +k2
61
|k|
h2 +k2
61
18

Zadatak 18. Dokazati da je funkcija
(
1
(x2 + y 2 ) sin x2 +y
(x, y) 6= (0, 0)
2,
0
(x, y) = (0, 0)
f (x, y) =
diferencijabila u taqki (0, 0), ali da parcijalni izvodi f i f nisu neprekidni u (0, 0),
odnosno, da ne vai obrat Tvrea 11.
X
vixe promen ivih.
X
0
x
0
y
3. Preslikavaa sa vrednostima u Rn
Kao i u sluqaju limesa i neprekidnosti, i diferencijabilnost vektor funkcije se svodi
na diferencijabilnost koordinatnih funkcija. Interesantno je, meutim, da vidimo xta u
ovom sluqaju predstav a izvod i xta je izvod kompozicije preslikavaa.
Definicija 14. Neka je A R otvoren i x A. Vektor funkcija F : A R je
diferencijabilna u taqki x ako postoji linearno preslikavae L : R R takvo da vai
F (x + h) = F (x ) + Lh + o(h), h 0,
(11)
pri qemu pod o(h) podrazumevamo vektor funkciju o(h) = ( (h), . . . , (h)), tako da je =
o(h), za j = 1, . . . , n.
Setimo se da je svako linearno preslikavae L : R R dato sa Lh = A h, gde je

A matrica reda n m. Neka je A = [a ] i h = (h , . . . , h ). Zapiximo jednakost (11) u
koordinatama (tj. preko koordinatnih funkcija F = (f , . . . , f )):
m
ij
f1 (x0 + h)
f1 (x0 )
a11
f2 (x0 + h) f2 (x0 ) a21
=
+
fn (x0 + h)
fn (x0 )
an1
a1m
h1
o(h)
a2m h2 o(h)
+
, h 0.
..
..
.. ..
..
a
h
Vidimo da je uslov diferencijabilnosti (11) ekvivalentan uslovu
nm
..
(12)
o(h)
h 0, j = 1, . . . , n
fj (x0 + h) = fj (x0 ) + Lj h + o(h),
koji predstav a uslov diferencijabilnosti funkcija f . I vixe, u Poglav u 2 videli smo

xta su matrice linearnih preslikavaa A :
j
Lj
ALj =
a kako je iz (12)
A
imamo da je matrica A jednaka
fj
(x0 )
x1
Lj
AL =
aj1 aj2
f1
(x0 )
x1
f2
(x0 )
x1
..
fj
(x0 )
x2
f1
(x0 )
x2
f2
(x0 )
x2
..
fn
fn
(x0 ) x2 (x0 )
x1
fj
(x0 )
xm
ajm
f1
(x0 )
xm
f2
(x0 )
xm
..
fn
(x0 )
xm
(13)
2.4.
19
Definicija 15. Matricu A iz jednaqine (13) zovemo matricom izvoda vektor funkcije F
u taqki x0 ili Jakobijevom matricom vektor funkcije F u taqki x0. Linearno preslikavae
L iz (11) nazivamo izvodom vektor funkcije F u taqki x0 i oznaqavamo sa dF (x0 ) ili F 0 (x0 )
ili
dF
(x0 )
dx
u
taqki (2, 1) i preslikavaa
u taqki
.
Definicija 16. Ako je m = n, onda se determinanta Jakobijeve matrice (13) naziva
jakobijan presliikavaa F u taqki x i oznaqava sa J (x ). Dakle
Zadatak 20. Nai Jakobijevu matricu preslikavaa F (x, y)
:= (x2 + 2y, e2x+3y , 3 xy)

G(x, y, z) := (xz 3y + 1, sin(x + 2z) + cos(xz))
(, 3, 0) X
0

JF (x0 ) = det dF (x0 ) =

f1
(x0 )
x1
f2
(x0 )
x1
..
f1
(x0 )
x2
f2
(x0 )
x2
..
f1
(x0 )
xm
f2
(x0 )
xm

.

fn
(x0 )
xm
(14)
..
fn
fn
(x
)
(x
)
0
0
x1
x2
Primer 8. Naimo jakobijan prelikavaa

F (r, ) := (r cos , r sin ).
Kako je f (r, ) = r cos , a f (, ) = r sin , to je

1
pa je
f1
= cos ,
r
f1
= r sin ,
f2
= sin ,
r

cos r sin
JF =
sin r cos
f2
= r cos ,

= r.

X
4. Izvod sloene funkcije

U sluqaju funkcija jedne promen ive, izvod kompozicije je bio proizvod izvoda (u odgovarajuim taqkama):
(g f )0 (x0 ) = g 0 (f (x0 ))f 0 (x0 ).
U sluqaju vektor funkcija vixe promen ivih, izvod u taqki je linearno preslikavae, pa
e izvod sloene funkcije biti kompozicija odgovarajuih linearnih preslikavaa. Ako
linearno preslikavae poistovetimo sa matricom, dobijamo da je izvod kompozicije proizvod
odgovarajuih matrica.
Teorema 2. Neka su A R , B R otvoreni, F : A R , G : A R , x
0 A, F (x0 ) =
y0 B . Ako je preslikavae F diferencijabilno u x0 , a preslikavae G diferencijabilno u
y0 , onda je i preslikavae G F : A Rk diferencijabilno u x0 i egov izvod se raquna po
m
pravilu:
d(G F )(x0 ) = dG(y0 ) dF (x0 ).
(15)
20

Dokaz. Oznaqimo sa k := F (x + h) y , tj. neka je F (x + h) = y + k. Zbog neprekidnosti
funkcije F u x , imamo da k 0, kad h 0. Napiximo razliku priraxtaja preslikavaa
G F:
0
G F (x0 + h) G F (x0 ) = G(F (x0 + h)) G(F (x0 )) =

()
G(y0 + k) G(y0 ) = dG(y0 )k + o(k) =
dG(y0 )[F (x0 + h) y0 ] + o(F (x0 + h) y0 ) =
(16)
()
dG(y0 )[F (x0 + h) F (x0 )] + o(F (x0 + h) F (x0 )) =

dG(y0 )[dF (x0 )h + o(h)] + o(dF (x0 )h + o(h)) =
dG(F (x0 ))dF (x0 )h + dG(y0 )o(h) + o(dF (x0 )h + o(h)),

|
{z
}
h 0.
a(h)
Jednakost () vai jer je G diferencijabilna u y , a jednakost () jer je F diferencijabilna

u x . Ostalo je da proverimo da je izraz a(h) = o(h). U to nije texko poverovati, jer
su dG(y ) i dF (x ) linearna preslikavaa (ovo je analogija pravila c o(f (x)) = o(f (x)) i
o(c f (x)) = o(f (x)) u realnom sluqaju). Zato ovaj tehniqki deta dokazujemo u Dodatku, na
strani 84.

Napomena 8. Posmatrajmo Jakobijeve matrice koje odgovaraju linearnim preslikavaima
d(G F )(x ), dG(y ), dF (x ). Kako je matrica koja odgovara kompoziciji linearnih preslikavaa jednaka proizvodu odgovarajuih matrica, imamo:
J (x ) = J (F (x )) J (x ).
(17)
0
GF
Posledica 1. (Izvod inverzne funkcije) Neka je F
ena inverzna funkcija (definisana u nekoj okoliki

diferencijabilne, tada je
: U Rn Rn
taqke y0 = F (x0)).
i neka je G =
Ako su F i G
dG(F (x0 )) = dF (x0 )1 .
Dokaz. Neka je F (x ) = y . Kako je F G = G F = Id, gde je Id(x) = x, i kako je J
je E jediniqna matrica, to, zbog Teoreme 2 imamo

0
dF (x0 )dG(y0 ) = Id,
Id
=E
, gde
dG(y0 )dF (y0 ) = Id,
odakle sledi dokaz.

Primer 9. Neka f : R R i : R R , (t) = (x(t), y(t), z(t)) i neka je g(t) := f :
R R. Izvedimo formulu za izvod funkcije g iz formule (17). Ovde je
3
Jf =
fx0 fy0 fz0
x0t
J = yt0 ,
zt0
pa je
g (t) = f x + f y + f z .
Formula (18) se zove i pravilo lanca.
Zadatak 21. Napisati formulu (pravilo lanca) za g , g , ako je g : R
0
0 0
x t
0 0
y t
(18)
0 0
z t
0
u
0
v
F : R2 R3 , F : (u, v) 7 (x(u, v), y(u, v), z(u, v)),
R g =f F
, za
f : R3 R.
X
2.4.
21
4.1. Tangente i tangentne ravni

Definicija 17. Neka je r : I R
diferencijabilno prelikavae, gde je I R neki

interval. Preslikavae r(t) = (x(t), y(t), z(t)) se zove i kriva u prostoru. Nekad pod krivom
podrazumevamo i skup u R koji je slika pri preslikavau r. Neprekidno diferencijabilne
krive zovemo i glatkim krivama. Kaemo da je prava t tangenta na krivu r u taqki a = r(t )
ako prolazi kroz a, a vektor pravca joj je r (t ) = (x (t ), y (t ), z (t )). Da bi ova definicija
imala smisla, neophodno je da je izvod r (t ) bude razliqit od nula vektora. Krive za koje ovo
vai nazivamo i regularnim u taqki t .
Zadatak 22. Neka je r(t) = (cos t, sin t, 2t). Ova kriva je regularna
u svakoj taqki jer je
r0 (t) = ( sin t, cos t, 2),
Jednaqina tangente u taqki t
kr0 (t)k =
5 6= 0.
je data jednaqinom:
x+1
y
z 2
=
=
.
0
1
2
Definicija 18. Regularna povrx u prostoru je skup

P = {(x, y, z) | f (x, y, z) = 0},
gde je funkcija f : R R regularna na skupu P , xto (po definiciji) znaqi da je f (a) 6= 0,

za svako a P .
Kasnije emo videti jox neke opise regularnih povrxi.

Primer 10. Jediniqna sfera S := {x + y + z = 1} je regularna povrx: primetimo da
je S = {(x, y, z) | f (x, y, z) = 0}, pri qemu je f (x, y, z) = x + y + z 1. Kako je
f (x, y, z) = (2x, 2y, 2z) = (0, 0, 0) (x, y, z) = (0, 0, 0),
a taqka (0, 0, 0) ne pripada sferi S , to je f regularna na S , pa je sfera regularna povrx. X
Definicija 19. Neka je P regularna povrx. Unija svih tangenti na sve krive r koje
prolaze kroz taqku a P i koje pripadaju povrxi P nazivamo tangentnom ravni u taqki A
na povrx P .
Iako unija taqaka pravih koje prolaze kroz istu taqku ne mora obavezno da qini ravan, ispostav a se da to jeste sluqaj sa unijom tangentnih pravih na krive koje pripadaju regularnoj
povrxi.
Tvree 12. Neka je P = {f (x, y, z) = 0} regularna povrx, i neka je a = r(t ), a kriva r
pripada povrxi P . Tada je f (a) r (t ).
Dokaz. Uslov da kriva r pripada povrxi P se izraava jednakoxu
f (r(t)) = 0, t.
Naimo izvod poslede jednakosti u t = t , pomou pravila lanca (18):
3
fx0 (a)x0t (t0 )
fy0 (a)yt0 (t0 )
+ fz0 (a)zt0 (t0 ) = 0.
Primetimo da je leva strana poslede jednakosti upravo skalarni proizvod f (a) r (t ),

odakle sledi tvree.

Iz prethodnog tvrea sledi da tangente u a na sve krive koje pripadaju povrxi P lee
u ravni kroz a sa normalom f (a). Moe se dokazati i da, u sluqaju regularne povrxi,
unija svih ovakvih tangenti zaista qini ravan (ovde to neemo raditi). Dakle, vai sledee
tvree.
0
Gradijent funkcije tri promen ive je f = (fx0 , fy0 , fz0 ).
22

Tvree 13. Ako je povrx P = {f (x, y, z) = 0} regularna u taqki a, onda je ena tangentna
ravan u a zaista ravan, qiji je vektor normale f (a).

Napomena 9. Tangentnu ravan na P u taqki a oznaqavamo i sa T P .

Zadatak 23. Koje od povrxi drugog reda imaju tangentu ravan u svakoj taqki, a koje nemaju,
i u kojim taqkama?
X
Zadatak 24. Dokazati da je vektor normale na tangentnu ravan na sferu S u taqki a
kolinearan sa vektorom a. Nai jednaqinu tangentne ravni na sferu S u taqki a , , .X
Napomena 10. Nekada je kriva u prostoru zadata kao presek dve povrxi P P (npr. krug
je presek ravni i sfere). Na koji naqin moemo da naemo jednaqinu tangente u nekoj taqki
a, ako ne umemo da naemo eksplicitnu jednaqinu krive? Poxto traena tangenta pripada
obema tangentnim ravnima T P i T P , to je ona jednaka ihovom preseku (pod pretpostavkom
da se tangentne ravni seku po pravoj) t = T P T P .

Primer 11. Naimo jednaqinu tangente na krivu koja se dobija kao presek paraboloida
P = {x + y = z} i sfere S = {(x 1) + y + z = 1} u taqki a = (0, 0, 0). Neka je
f (x, y, z) := x + y z , a g(x, y, z) := (x 1) + y + z 1. Tada je
a
2
3
2 1
3 3
f = (2x, 2y, 1), g = (2(x 1), 2y, 2z), f (a) = (0, 0, 1), g(a) = (2, 0, 0).
Kako je vektor preseqne prave ortogonalan na normale obe ravni, to ega moemo da izraqunamo kao vektorski proizvod tih normala: t = (0, 0, 1)(2, 0, 0) = (0, 2, 0). Zato je jednaqina
traene tangente data sa = = .
X
y
2
x
0
z
0
5. Izvodi vixeg reda

5.1. Definicije i primeri
Neka je f (x, y) funkcija dve realne promen ive. Tada su to i funkcije f (x, y) i f (x, y),
pa ima smisla govoriti i o parcijalnim izvodima ovih funkcija.
Definicija 20. Parcijalni izvodi drugog reda funkcije f su parcijalni izvodi funkcija
f (x, y) i f (x, y), u oznaci:

0
x
0
x
0
y
0
y
f
,
x x

f
0 0
:= (fy )x =
,
x y
f
,
y x

f
0 0
:= (fy )y =
.
y y
00
fxx
:= (fx0 )0x =
00
fxy
:= (fx0 )0y =
00
fyx
00
fyy
Koriste se i oznake , , , . Izvodi f i f se zovu mexoviti parcijalni

izvodi.
Jasno je kako bismo definisali parcijalne izvode treeg i vixeg reda, kao i parcijalne
izvode vixeg reda funkcije od vixe od dve promen ive.
Primer 12. Neka je f (x, y) = x (2y + 1) + e y, naimo izvode drugog reda funkcije f .
Kako je
2f
x2
2f
xy
2f
yx
2f
y 2
00
xy
00
yx
2x
fx0 = 2x(2y + 1) + 2e2x y,
fy0 = 2x2 + e2x ,
2.5.
to je
23
00
00
fxx
= 2(2y + 1) + 4e2x y, fxy
= 4x + 2e2x ,
00
00
fyx
= 4x + 2e2x ,
fyy
= 0.
X
Primetimo da je f = f (ovo nije sluqajnost).
Zadatak 25. Nai mexovite izvode treeg reda funkcije f iz prethodnog zadatka: f ,
f ,f ,f ,f
i f . Koji su meu ima jednaki?
X
Tvree 14. Ako funkcija f ima definisane mexovite parcijalne izvode f i f u nekoj
otvorenoj kugli sa centrom u taqki (x , y ) i ako su oni neprekidni u taqki (x , y ), tada su
oni i jednaki u toj taqki.
Dokaz prethodnog tvrea se izvodi pomou Lagraneve teoreme o sredoj vrednosti, dva
puta primeene na pogodno izabrane funkcije. Poxto smo sliqnu ideju ve videli u dokazu
dovo nog uslova diferencijabilnosti (Tvree 11), dokaz dajemo u Dodatku, na strani 85.
Komutativnost mexovitih izvoda ne mora da vai uvek. Primer funkcije za koju je f 6=
f dajemo u Dodatku, na strani 86.
Napomena 11. Jasno je kako definixemo izvode vixeg reda funkcija vixe od dve realne
promen ive: ako je f funkcija od n realnih promen ivih
(x , . . . , x ), tada je

00
yx
00
xy
000
xyx
000
yxx
000
xyy
000
yxy
000
xxy
000
yyx
00
yx
00
xy
00
xy
00
yx
:=
xj xi
xj
Osim ovih, koristimo i oznake f ili samo f .

Definicija 21. Kvadratnu matricu
f
xi
00
ij
00
xi xj
fx001 x1 (A) fx001 x2 (A)

fx002 x1 (A) fx002 x2 (A)
..
..
fx001 xn (A)
fx002 xn (A)
..
(A)
f
(A) f
(A) f
nazivamo matricom drugog izvoda funkcije f u taqki A ili hesijanom funkcije f u taqki
A i oznaqavamo sa d f (A), D f (A) ili Hf (A).
Primetimo da je, ako f zadovo ava uslove Tvrea 14, matrica d f (A) simetriqna.
00
xn x1
00
xn x2
...
00
xn xn
5.2. Tejlorov polinom

Definicija 22. Neka funkcija f
neprekidne funkcije.
(po h i k):
dve promen ive ima sve izvode do reda n koji su

stepena n funkcije f u taqki (x , y ) je polinom
Tejlorov polinom

f
f
Pn (x0 , y0 )(h, k) :=f (x0 , y0 ) +
(x0 , y0 )h +
(x0 , y0 )k +
x
y

1 2f
2f
2f
2
2
(x0 , y0 )h + 2
(x0 , y0 )hk + 2 (x0 , y0 )k + . . . +
2! x2
xy
y

n
1 X n
nf
(x0 , y0 )hnj k j .
n! j=0 j xnj y j
Zadatak 26. Napisati trei i qetvrti qlan Tejlorovog polinoma.

Zadatak 27. Napisati Tejlorov polinom stepena tri funkcije f (x, y)
taqke (1, 1).
= xy
u okolini
24

Definicija 23. Razlika R (x , y )(h, k) := f (x + h, y + k) P (x , y )(h, k) se naziva
ostatkom u Tejlorovoj formuli.
Teorema 3. Neka funkcija f dve promen ive ima neprekidne sve parcijalne izvode do
reda n + 1 u nekoj otvorenoj kugli B((x0, y0), r) sa centrom u taqki4 (x0, y0). Tada je ostatak
Tejlorovog polinoma
Rn (x0 , y0 )(h, k) = o(k(h, k)kn ),
kad (h, k) (0, 0).
Dokaz. Neka je (h, k) dovo no malo tako da je (x , y ) + t(h, k) B((x , y ), r) za svako t [0, 1].
Iz uslova teoreme sledi da funkcija

: [0, 1] R;
(t) := f ((x0 , y0 ) + t(h, k)) = f (x0 + th, y0 + tk)
ima neprekidne izvode do reda n + 1. Primenimo na u Tejlorovu formulu u okolini taqke

t = 0 sa ostatkom u Lagranevom obliku (videti [3] ili [1]):
1
1
1
(t) = (0) + (0)t + (0)t + . . . + (0)t +
(c)t ,
(19)
2!
n!
(n + 1)!
za neko c (0, 1). Primetimo da je (kao izvod sloene funkcije):
0
00
(n)
(n+1)
n+1
0 (t) = fx0 (x0 + th, y0 + tk)h + fy0 (x0 + th, y0 + tk)k,
pa je:
00
00
(x0 + th, y0 + tk)h2 + fxy
(x0 + th, y0 + tk)hk+
00 (t) = fxx
00
00
fyx
(x0 + th, y0 + tk)kh + fyy
(x0 + th, y0 + tk)k 2
00
00
00
= fxx
(x0 + th, y0 + tk)h2 + 2fxy
(x0 + th, y0 + tk)hk + fyy
(x0 + th, y0 + tk)k 2 .
Indukcijom po m se moe dokazati daje
(m)
Odavde sledi
(n+1)
(c) =
(20)
m
X
m
mf
(x0 + th, y0 + tk)hmj k j .
(t) =
mj y j
x
j
j=0

n+1
X
n+1
j=0
n+1 f
(x0 + ch, y0 + ck)hn+1j k j = o(k(h, k)kn ).
xn+1j y j
Posleda jednakost vai jer je svaki od sabiraka u sumi
n+1
n+1 f
(x0 + ch, y0 + ck)hn+1j k j = o(k(h, k)kn ).
j
xn+1j y j
(21)
Da bismo ovo videli, dovo no je da pokaemo da je svaki h k = o(k(h, k)k ), jer su parcijani izvodi po pretpostavci neprekidni, dakle i ograniqeni na nekoj kugli sa centrom u
(x , y ). Napiximo taqku (h, k) u polarnim koordinatama
j n+1j
Kako je r =
h = r cos ,
, to vai
h2 + k 2 = k(h, k)k
k = r sin .
(h, k) (0, 0) r 0.
Teorema vai i pod slabijim pretpostavkama.

Pokuxati, za vebu. Uputstvo: videti dokaz binomne formule.
Videti Zadatak 9.
Videti i stranu 42.
4
5
6
7
2.6.
Imamo
25
kad (h, k) (0, 0),

pa je
,
. Ako u jednaqinu (19) ubacimo (20) za t = 1, i
iskoristimo (21), dobijamo tvree Teoreme.

Napomena 12. Na sliqan naqin se definixe Tejlorov polinom funkcije m promen ivih.
Neka je x , h R i h = (h , . . . , h ). Definiximo

j n+1j j

h k
r (cos )j rn+1j (sin )n+1j

r 0,
k(h, k)kn =

rn
hj k n+1j = o(k(h, k)kn ) (h, k) (0, 0)
m
n
X
1
Pn (x0 )(h) = f (x0 ) +
j!
j=1
pri qemu
je

h1
+ . . . + hm
x1
xm
f (x0 ),
(22)
Koeficijenti
u prethodnoj formuli su isti kao i koeficijenti u izrazu (a +. . .+a ) ,
odatle i oznaka na levoj strani (22). Moe se dokazati, isto kao i u sluqaju funkcije dve
promen ive, da je, pod odreenim pretpostavkama, ostatak u Tejlorovoj formuli:
h1
+ . . . + hm
x1
xm
j
f (x0 ) :=
1 +...l =j
j f
j!
(x0 ).
h1 1 hmm 1
1 ! m !
x1 xmm
j!
1 !m !
Rn (x0 )(h) := f (x0 + h) Pn (x0 )(h) = o(khkn ).
Zadatak 28. Napisati Tejlorov polinom stepena tri funkcije tri realne promen ive.X
6. Lokalni ekstremumi
Lokalni maksimum ili minumum funkcije vixe promen ivih se definixe sliqno kao u
sluqaju jedne.
Definicija 24. Neka je f funkcija vixe promen ivih definisana na skupu A R
i x B(x , r) A za neko r. Kaemo da je x taqka lokalnog maksimuma (minimuma) ako
postoji > 0 takvo da je f (x) 6 f (x ) (f (x) > f (x )) za svako x B(x , ). Kaemo da je x
taqka lokalnog ektremuma ako je taqka lokalnog maksimuma ili minimuma (videti Sliku 2.1
na strani 28).
6.1. Lokalni ekstremumi i diferencirae
U sluqaju diferencijabilne funkcije f jedne promen ive, ako je taqka x taqka lokalnog
ekstremuma (u unutraxosti intervala), tada vai f (x ) = 0. U sluqaju funkcija vixe
promen ivih, izvod emo zameniti gradijentom.
Tvree 15. Neka su f i x kao u Definiciji 24 i neka je f diferencijabilna u x . Tada
je f (x ) = 0, tj. f (x ) = 0 za svako j = 1, . . . , n.
Dokaz. Radi jednostavnosti zapisa, dokazaemo tvree za sluqaj funkcije tri promen ive
(u sluqaju vixe promen ivih dokaz je potpuno isti). Ako je u taqki x = (x , y , z ), npr,
lokalni maksimum funkcije f , tada je f (x) 6 f (x ) za svako x B(x , ), pa je, specijalno i
f (x, y , z ) 6 f (x , y , z ), za x (x , x + ), tj. funkcija jedne promen ive
0
0
xj
(x) := f (x, y0 , z0 )
26
ima lokalni maksimum u x . Kako je diferencijabilna u x , to je (x ) = 0. Ali
(x ) = f (x , y , z ) = 0,
i time je tvree dokazano.

Definicija 25. Taqka x za koju vai f (x ) = 0 se zove kritiqna ili stacionarna
taqka.
Prethodno tvree nam daje potrebne, ali ne i dovo ne uslove da taqka bude lokalni
ekstremum: npr, za f (x, y) = x + y taqka (0, 0) jeste stacionarna, ali nije taqka lokalnog
ekstremuma (isto kao xto je, u sluqaju funkcije jedne promen ive, nula stacionarna, ali ne
i taqka ekstremuma funkcije x 7 x ). Kao i u sluqaju funkcija jedne promen ive, postoji
kriterijum koji uk uquje i drugi izvod, i koji daje dovo ne uslove da taqka bude lokalni
ekstremum. Da bismo ga formulisali, potrebno je prvo da uvedemo neke pojmove.
Definicija 26. Kvadratna forma je preslikavae q : R R oblika
0
0
x
q(x1 , . . . , xn ) =
n
X
aij xj xi .
i,j=1
,
,
,
su primeri kvadratnih formi dve ili tri promen ive.
Primer 14. Svakoj simetriqnoj kvadratnoj
matrici A = [a ] moemo da pridruimo
P
a x x . I obratno, svakoj kvadratnoj formi q =
kvadratnu formu
q , q (x , . . . , x ) :=
P
(x , . . . , x ) =
a x x moemo pridruiti simetriqnu matricu koeficijenata A = [ ],
gde je := a , a = := (a + a ). Ovu matricu zovemo matricom kvadratne forme q.
Napomena 13. Svaka kvadratna forma je odreena svojim vrednostim na jediniqnoj sferi:
S
:= {x R | kxk = 1}.
Zaista, za svaki nenula vektor x = (x , . . . , x ), vektor je jediniqni, pa, kako je =

,...,
, to je
Primer 13. q (x, y) = x
+ 2xy + y 2 q2 (x, y, z) = x2 xy + 2yz + z 2 q3 (x, y) = x2 + y 2

q4 (x, y, z) = (x + y) x (z y)2
X
1
ij
ii
i,j
ii
ij j i
i,j
ij j i
ij
1
2
ji
ij
ji
n1
x1
kxk
ij
x
kxk
x
kxk
xn
kxk
q(x) =
X
i,j
aij xi xj = kxk
X
i,j
xi xj
aij
= kxk2 q
kxk kxk
x
kxk

.

Definicija 27. Kvadratna forma q je:
pozitivno poludefinitna ako je q(x1, . . . , xn) > 0 za svako (x1, . . . , xn);

negativno poludefinitna ako je q(x1, . . . , xn) 6 0 za svako (x1, . . . , xn);
pozitivno definitna ako je q(x1, . . . , xn) > 0 za svako (x1, . . . , xn) 6= (0, . . . , 0);
negativno definitna ako je q(x1, . . . , xn) < 0 za svako (x1, . . . , xn) 6= (0, . . . , 0);
promen ivog znaka ako je q(x1, . . . , xn) < 0 za neko (x1, . . . , xn), a q(y1, . . . , yn)
> 0 za
neko (y , . . . , y ).
Primer 15. Kvadratna forma q iz Primera 13 je pozitivno poludefinitna jer je q (x, y) =

(x+y) > 0, a q (1, 1) = 0. Forma q je promen ivog znaka jer je q (1, 2, 0) = 1, a q (1, 0, 0) = 1.
Kvadratne forme q i q su (strogo) definitne, i to q pozitivno, a q negativno.
X
Navodimo sada dovo ne uslove za lokalni ekstremum.
Tvree 16. Neka funkcija f ima neprekidne parcijalne izvode do reda 2, u nekoj kugli
sa centrom u x i neka je x stacionarna taqka. Oznaqimo sa q kvadratnu formu pridruenu
matrici drugog izvoda u taqki x , d f (x ). Tada vai:
1
2.6.
27
(1) Ako je q pozitivno definitna, tada je taqka x taqka lokalnog minimuma;

(2) Ako je q negativno definitna, tada je taqka x taqka lokalnog maksimuma;
(3) Ako je q promen ivog znaka, tada u taqki x nije lokalni ektremum.
Dokaz. Razvijmo f u Tejlorov polinom drugog stepena u okolini taqke x . Neka je h =
(h , . . . , h ). Imamo:
0
f (x0 + h) = f (x0 ) +
n
X
fx0 i (x0 )hi
i=1
Kako je taqka x stacionarna, tj. f

0
0
xi (x0 )
n
1 X 00
fxi xj (x0 )hi hj + o(khk2 ),
+
2 i,j=1
, bie:
h 0.
=0
f (x0 + h) f (x0 ) =
n
1 X 00
f (x0 )hi hj + o(khk2 ).
2 i,j=1 hi hj
Primetimo da, kao u Napomeni 13, izraz na desnoj strani prethodne jednakosti moemo da
napixemo kao
!
khk
n
1 X 00
hi hj
+ o(1) ,
fxi xj (x0 )
2 i,j=1
khk khk
pri qemu je vektor , . . . , element jediniqne sfere S . Kako je S zatvoren i

ograniqen skup (dakle kompaktan), a funkcija q neprekidna, to, na osnovu Teoreme 1, funkcija
q dostie svoj maksimum i minimum na S . Oznaqimo sa

h1
khk
hn
khk
n1
n1
n1
m = min
f = f (xmin ),
n1
M = max
f = f (xmax ).
n1
(1) Ako je q pozitivno definitna, onda je m = f (x

S
f (x0 + h) f (x0 ) = khk
min )
, pa imamo
>0
!
n
1 X 00 hi hj
(x0 ) + o(1)
f
2 i,j=1 xi xj khk khk
> khk

1
m + o(1) > 0,
2
za dovo no malo khk, jer o(1) tei nuli kad h 0. Zak uqujemo da je u x lokalni
minimum.
(2) Isto kao prethodno.
(3) Neka su h i k takvi da je
0
a := q(h) > 0,
b := q(k) < 0.
Primetimo (isto kao u Napomeni 13) da je tada, za svako , q(h) = a > 0, i sliqno
q(k) = b < 0. Imamo
f (x + h) f (x ) = a + o( ) = (a + o(1)) > 0, za dovo no malo ,
i, sliqno
f (x + k) f (x ) < 0, za dovo no malo .
Odavde sledi da ne postoji kugla na kojoj je f (x ) vee, a ni mae, od f (x), tj. x nije
lokalni ekstremum.

Definicija 28. Ako je ispuen uslov (3) prethodne teoreme, tj. ako je x stacionarna
taqka, ali u svakoj enoj okolini postoje taqke u kojima f uzima i vee i mae vrednosti od
f (x ), onda x nazivamo i taqkom sedla ili sedlom (videti Sliku 2.1).
8Setimo se izgleda hiperboliqkog paraboloida z

sedlo.
= f (x, y) = x2 y 2 ,
kojem je, stacionarna taqka (0, 0)
28
Slika 2.1. Minimum (a) i sedlo (b)
U sluqaju kvadratne forme dve promen ive, navodimo jedan operativni test definitnosti
kvadratne forme.

a b
Tvree 17. Neka je A = b c simetriqna matrica pridruena kvadratnoj formi q.
Tada vai:
(i) ako je a > 0, det A = ac b > 0, forma q je pozitivno definitna;
(ii) ako je a < 0, det A > 0, forma q je negativno definitna;
(iii) ako je det A < 0, forma q je promen ivog znaka.
Dokaz. Neka je a 6= 0. Imamo:
!

q
q
q
q(h, k) = ah2 + 2bhk + ck 2 = a h2 + 2h
bk b2 k 2
+ 2
a
a
b2 k 2
+ ck 2 = a
a2
h+
bk
a
ca b2 2
k .
a2
(23)
(i) i (ii) Ako je det A = ca b > 0, tada je oqigledno, gora kvadratna forma definitna, i
to pozitivno ako je a > 0, a negativno ako je a < 0.

(iii) Ako je ac b < 0, tada su vrednosti forme q u taqkama , 1 i (1, 0) suprotnog znaka
(proverava se ubacivaem u (23)).
Ako je a = 0 i ac b < 0, onda je b 6= 0. Kvadratna forma ima oblik q(h, k) = 2bhk + ch . Ako
je c = 0, ona je oqigledno promen ivog znaka, a ako je c 6= 0, imamo da je q(b, c) = 3b c, dok je
q(b, c) = b c.

Zadatak 29. Pronaimo lokalne ekstremume funkcije f (x, y) = xy x y 2x 2y + 1
na R . Kako su stacionarne taqke reqea sistema:
q
b
a
fx0 = y 2x 2 = 0,
fy0 = x 2y 2 = 0,
dobijamo samo jednu stacionarnu taqku, (2, 2). Matrica drugog izvoda u taqki (2, 2) je
d2 f (2, 2) =
2 1
1 2
tj. a = c = 2, b = 1. Na osnovu Tvrea 17, kako je a < 0, ac b = 3 > 0, zak uqujemo da je

forma drugog izvoda negativno definitna, pa f ima lokalni maksimum u (2, 2).
X
Napomena 14. Primetimo da u sluqaju u kom je forma d f (x ) poludefinitna, prethodno
tvree ne daje odgovor. Zaista, neka je f (x, y) = x +y . Stacionarna taqka je rexee sistema
f = f = 0, tj. to je taqka (0, 0), dok je matrica drugog izvoda u (0, 0):

2
0
x
0
y
d2 f (0, 0) =
2 0
0 6y
2 0
0 0
oj pridruena forma je q(h, k) = 2h koja je pozitivno poludefinitna. Meutim f ne

dostie ni maksimum ni minimum u (0, 0), jer je f (0, ) = > 0, f (0, ) = < 0, za
proizvo no malo > 0.
(x,y)=(0,0)
(x,y)=(0,0)
2.6.
29
Na isti naqin proveramo da funkcija g(x, y) = x + y ima (0, 0) za stacionarnu taqku, kao
i da je kvadratna forma drugog izvoga u (0, 0) pozitivno poludefinitna. Meutim, funkcija
g oqigledno u taqki (0, 0) dostie strogi minimum.

Navodimo, bez dokaza, kriterijum za ispitivae definitnosti kvadratne forme u sluqaju
vixe promen ivih, poznat i kao Silvesterov kriterijum.
Tvree 18. Neka je A = [a ] simetriqna kvadratna matrica i a , . . . , a eni glavni
minori:
ij
a1 = a11 ,
Tada je
a2 = det
a11 a12 a13
a3 = det a21 a22 a23 , . . . an = det A.

a31 a32 a33
a11 a12
a21 a22
forma q pozitivno definitna ako i samo ako su svi glavni minori pozitivni:
A
a1 > 0, a2 > 0, . . . , an > 0;
forma q negativno definitna ako i samo ako glavni minori naizmeniqno meaju
znak, s tim da je prvi negativan:
A
a1 < 0, a2 > 0, a3 < 0, . . . , (1)n an > 0.
Zadatak 30. Nai lokalne ekstremume funkcije tri promen ive f (x, y, z) = 2x
3
2xz y y + z

2
xy +
X
6.2. Uslovni ekstremumi. Lagranevi mnoioci
Posmatrajmo funkciju f definisanu na nekom podskupu S R , koji je definisan sistemom jednaqina

n
S := {1 (x1 , . . . , xn ) = 2 (x1 , . . . , xn ) = . . . = k (x1 , . . . , xn ) = 0}.
Ci nam je da naemo lokalne ektremume restrikcije f | .

Primer 16. (1) Prava u ravni R je definisana jednom jednaqinom (x, y) = 0, gde je
(x, y) = y kx n.
(2) Elipsa u ravni je definisana jednom jednaqinom (x, y) = 0, gde je (x, y) = + 1.
(3) Ravan u R je definisana jednom jednaqinom (x, y, z) = 0, za (x, y, z) = ax+bx+cz +d.
(4) Jediniqna sfera u R je definisana jednom jednaqinom (x, y, z) = 0, gde je (x, y, z) =
x + y + z 1.
(5) Prava u prostoru je definisana dvema jednaqinama (x, y, z) = (x, y, z) = 0, za
(x, y, z) = a x + b x + c z + d , (x, y, z) = a x + b x + c z + d .
Primetimo da su jednodimenzioni objekti (prave, krive) definisani jednom jednaqinom
u ravni, a dvema jednaqinama u prostoru, dok su dvodimenzioni objekti (ravni, povrxi) u
prostoru definisani samo jednom jednaqinom. Ovo je uglavnom pravilo: broj jednaqina k+
dimenzija objekta = broj promen ivih n. Ovde dimenziju objekta moemo da shvatimo broj
parametara koji uqestvuju u parametarskoj jednaqini objekta: znamo da pravu i krivu i u ravni
i u prostoru moemo da parametrizujemo jednim parametrom, dok ravan i povrxi drugog reda
moemo da parametrizujemo pomou dva parametra. O ovome e jox biti reqi kasnije. X
Definicija 29. Funkcija f ima uslovni lokalni maksimum (minimum) na skupu S u
taqki x ako postoji > 0 takvo da je f (x) 6 f (x ) (f (x) > f (x )) za svako x B(x , ) S.
S
x2
a2
Ako su funkcije j nezavisne u svakoj taqki pomenutog skupa, videti Definiciju 30.
y2
b2
30

Definicija 30. Kaemo da su diferencijabilne funkcije : R R, j = 1, . . . , k,
nezavisne u taqki x ako su vektori (x ), j = 1, . . . , k, linearno nezavisni.
Sledea teorema nam daje neophodne uslove pod kojima je taqka lokalni ekstremum restrikcije f | .
n
Teorema 4. Neka je skup S definisan jednaqinama
(24)
S := {1 (x1 , . . . , xn ) = 2 (x1 , . . . , xn ) = . . . = k (x1 , . . . , xn ) = 0}
i neka su funkcije j diferencijabilne i nezavisne u svakoj taqki x S . Neka je funkcija

f diferencijabilna na nekom otvorenom skupu koji sadri S i neka je x0 taqka lokalnog
ekstremuma restrikcije f |S . Tada postoje realni brojevi 1, . . . k , takvi da je
(25)
Dokaz. Dokazaemo teoremu u sluqajevima n = 3, k = 1 (povrx u prostoru) i n = 3, k = 2
(kriva u prostoru), zbog pojednostav ivaa zapisa, kao i zato xto ove dve slike moemo da
zamislimo (ili nacrtamo). Dokaz u opxtem sluqaju se ne razlikuje suxtinski.
Neka je povrx S u prostoru data jednaqinom (x, y, z) = 0. Uslov linearne nezavisnosti
ovde znaqi da vektor (x, y, z) 6= (0, 0, 0) za svako (x, y, z) S, tj. da je povrx regularna.
Neka je x = (x , y , z ) taqka lokalnog ekstremuma funkcije f | i neka je r : (t , t + ) R
regularna kriva na povrxi S (tj. r(t) S) koja prolazi kroz x , r(t ) = x . Iz definicije
uslovnog lokalnog ekstremuma, i qienice da je r(t) S sledi da realna funkcija f r ima
lokalni ekstremum u taqki t = t . Kako je f r diferencijabilna, to je (f r) (t ) = 0. To
znaqi da je
0 = (f r) (t ) = f (r(t )) r (t ) = f (x ) r (t ),
tj. da su vektori f (x ) i r (t ) ortogonalni. Kako ovo vai za svaku regularnu krivu r
koja pripada povrxi S i prolazi kroz x , zak uqujemo da je f (x ) ortogonalan na tangentnu
ravan T S. Ali, kako je (x ) vektor normale na ravan T S (videti Tvree 13), i kako je
ovaj vektor rezliqit od nula vektora, to postoji R takvo da je f = .
Neka je sada S kriva u prostoru R definisana jednaqinama = = 0 i neka je r(t)
ena regularna parametrizacija, tj. regularna kriva koja pripada povrxima = 0 i = 0.
Tada je r (t ) (x ) i r (t ) (x ) (Tvree 13). Pretpostavimo da je r(t ) = x taqka
lokalnog esktremuma. Kako diferencijabilna realna funkcija f r ima lokalni esktremum
u taqki t = t , to je, isto kao i malopre, f (x ) r (t ). To znaqi da su vektori (x ),
(x ) i f (x ) linearno zavisni (budui da su svi ortogonalni na isti vektor), ali, kako
su (x ) i (x ) linearno nezavisni, to postoje , R takvi da vai:
f (x0 ) = 1 1 (x0 ) + . . . + k k (x0 ).
x0
x0
f (x0 ) = 1 1 (x0 ) + 2 2 (x0 ).
15. Brojevi , . . . iz prethodne teoreme se nazivaju Lagranevi mnoioci.

Napomena 16. Uslove
f = + . . . + ,
Napomena

1
1
(x
,
.
.
.
,
x
1 1
n ) = 0,
2 (x1 , . . . , xn ) = 0,
...
(x , . . . , x ) = 0
k 1
n
moemo da zamenimo jednim:

F = 0,
gde je F nova, pomona funkcija n + k promen ivih, koju definixemo sa
F (x1 , . . . , xn , 1 , . . . , k ) := f (x1 , . . . , xn ) (1 1 (x1 , . . . , xn ) + . . . + k k (x1 , . . . , xn )).
(26)
(27)
2.6.
31
Vektorska jednaqina (26) je ustvari sistem od n + k jednaqina po n + k nepoznatih: x , . . . , x ,
, . . . , . Prvih n jednaqina (parcijalni izvodi po x ) predstav aju jednaqinu (25), a posledih k (parcijalni izvodi po ) - uslov (24). Rexavaem sistema (26) po x , , dobijamo
potencijalne taqke lokalnih uslovnih ektremuma.

Primer 17. Elipsa E je data kao presek ravni x + y + z = 1 i cilindra x + y = 1. Naimo na oj taqku koja je najblia koordinatnom poqetku i taqku koja je od ega najuda enija.
Funkcija qiji maksimum i minimum traimo
je rastojae
p
1
d(x, 0) =
x2 + y 2 + z 2 =: g(x, y, z),
meutim, kako je koren monotona funkcija, to funkcije g i
f (x, y, z) := g 2 (x, y, z) = x2 + y 2 + z 2
imaju zajedniqe taqke maksimuma i minimuma (a lakxe emo traiti nule izvoda ako nemamo
koren). Kako je elipsa E ograniqen i zatvoren skup, a funkcija f neprekidna, to se maksimum
i minimum dostiu (Teorema 1). Pronaimo, metodom Lagranevih mnoilaca, potencijalne
taqke lokalnih ekstremuma. Funkcije i koje definixu skup su ovde:
1
1 (x, y, z) = x + y + z 1,
pa je pomona funkcija F iz (27):
2 (x, y, z) = x2 + y 2 1,
F (x, y, z, , ) := x2 + y 2 + z 2 (x + y + z 1) (x2 + y 2 1),
a en gradijent
F = (2x 2x, 2y 2y, 2z , (x + y + z 1), (x2 + y 2 1)).
Potencijalne taqke ekstremne vrednosti dobijamo rexavaem sistema:

2x 2x = 0,
2y 2y = 0,
2z = 0,
x + y + z 1 = 0,
x2 + y 2 1 = 0.
Dobijamo qetiri
taqke na elipsi
koje zadovo avaju
ovaj sistem:
!
!

2 2
2
2
,
,1 2 , B
,
,1 + 2 ,
2 2
2
2
f (A) = 4 2 2 f (B) = 4 + 2 2 f (C) = f (D) = 1

C D
A
C(1, 0, 0),
D(0, 1, 0).
Kako je
,
,
, i kako se (kao xto smo objasnili),
maksimum i minimum dostiu, to su taqke i najblie koordinatnom poqetku, a taqka B
je najuda enija.
X
Na kraju, navodimo bez dokaza i jedan kriterijum pomou kojeg moemo proveriti da li je
stacionarna taqka zaista taqka uslovnog lokalnog ekstremuma (dokaz se moe nai u [2]).
Tvree 19. Neka je x S stacionarna taqka, tj. rexee sistema (26). Posmatrajmo
kvadratnu formu n k promen ivnih
0
q(hk+1 , hk+2 , . . . , hn ) :=
n
X
2F
hi hj ,
x
x
i
j
i,j=1
pri qemu se, zapravo, na desnoj strani gore jednaqine jav aju samo h
promen ive h , . . . , h izraavaju preko h , . . . , h iz sistema
k+1 , . . . , hn
Tada vai:
k+1
dj (x0 )(h1 , . . . , hn ) = 0,
j = 1, . . . k.
, dok se
32

Ako je forma q pozitivno definitna, tada je x taqka uslovnog lokalnog minimuma
funkcije f .
Ako je forma q negativno definitna, tada je x taqka uslovnog lokalnog maksimuma
funkcije f .
Ako je forma q promen ivog znaka, tada x nije taqka uslovnog lokalnog ekstremuma
funkcije f .

0
7. Zadaci
1. Odrediti sve parcijalne izvode prvog reda sledeih funkcija:
a) f (x, y) = 5xy + 6y 10;
b) f (x, y) = e ;
v) f (x, y, z) = 2y x + 3y z .
2. Dokazati da z = y ln (x y ) zadovo ava jednaqinu x1 z + y1 z = yz .
q
3. Neka je f (x, y) = x + (y 1) arcsin . Odrediti f (x, 1) po definiciji kada taqka
(x, 1) pripada domenu funkcije.
x2 y 2
0
x
0
x
x
y
4. Neka je
0
y
xy 3
, (x, y) 6= (0, 0)
f (x, y) =
x4 + y 2
0,
(x, y) = (0, 0)
f
0
fx (x, y) fy0 (x, y)
f
R2
2x2 y + y 3
, (x, y) 6= (0, 0)
f (x, y) =
x2 + y 2
0,
(x, y) = (0, 0)
f
f
(0, 0)
f R2
f
( 21 , 23 )
(1, 1)
F (x, y) = (x2 + 2y, e2x+3y , 3 xy)
a) Ispitati neprekidnost funkcije .

.
i
b) Nai parcijalne izvode
v) Ispitati diferencijabilnost funkcije na .
5. Neka je
.
a) Ispitati neprekidnost funkcije .
b) Nai izvod funkcije u svakom pravcu kroz .
v) Ispitati diferencijabilnost funkcije na .
g) Nai izvod funkcije u pravcu vektora
kroz .
6. Odrediti Jakobijevu matricu preslikavaa
u taqki
(2, 1).
7. Transformisati jednaqinu 2z + z z + z + z = 0 uzimajui da je u = x + 2y + 2,
v = x y 1 i z = z(u, v).
8. Neka je z(x, y) implicitno zadata jednaqinom x + yz 3xy = 3. Odrediti z , z i
z u taqki (1, 1, 1).
9. Odrediti jednaqinu tangentne ravni na elipsoid xa + yb + zc = 1 u taqki (x , y , z ).
10. Odrediti jednaqinu tangentne ravni na povrx z = x + 4y u taqki (2, 1, 8).
00
xx
00
xy
00
yy
0
x
0
y
0
x
00
xx
0
y
2.7.
11. Neka je f (x, y)
33
sin (3y). Nai Tejlorov polinom treeg reda u okolini taqke
.
12. Neka je z = z(x, y) implicitno zadata jednaqinom 2x y z 2xy + yz = 0, z > 0.
Nai Tejlorov polinom drugog reda funkcije z(x, y) u okolini taqke A(0, 2).
13. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) = 3xy x y .
14. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) = x + y 2x .
15. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) = x y (6 x y).
16. Odrediti najmau i najveu vrednost funkcije f (x, y) = x xy + 2y + 3x + 2y + 1 na
skupu D = {(x, y) R |x 6 0, y 6 0, x + y + 5 > 0}.
17. Odrediti najmau i najveu vrednost funkcije f (x, y) = sin x + sin y sin (x + y) na
skupu D = [0, ] [0, ].
18. Odrediti najmau i najveu vrednost funkcije f (x, y) = x + xy + y 3x 3y na skupu
D = {(x, y) R |x > 0, y > 0, x + y 6 4}.
19. Odrediti najmau i najveu vrednost funkcije f (x, y, z) = x + y + z na skupu D =
{(x, y, z) R |x + y 6 z 6 1}.
20. U datu kupu (r i H su zadati) upisati kvadar najvee zapremine tako da jedna strana
lei u osnovi kupe.
= e2x
A(0, 0)
2 3
GLAVA 3
Dvostruki i trostruki integrali
U Analizi 2 smo definisali integral funkcije na intervalu [a, b], kao graniqnu vrednost
zbira povrxina malih pravouganika, koji su za osnovicu imali x = x x , a za visinu
vrednost f ( ) funkcije f u nekoj taqki [x , x ]. Dvostruki i trostruki integral emo
definisati sliqno. Dvostruki integral e biti definisan za funkcije dve promen ive,
a trostruki za funkcije tri promen ive. Duinu osnovice malog pravouganika koji je uqestvovao u definiciji jednostrukog integrala emo zameniti povrxinom malog pravougaonika
u sluqaju dvostrukog, tj. zapreminom malog kvadra u sluqaju trostrukog integrala.
j
j1
j1
1. Dvostruki integrali
1.1. Integral na pravougaoniku, definicija i izraqunavae
Neka je funkcija f dve promen ive definisana na pravougaoniku := [a, b] [c, d] (sa
vrednostima u R).
Definicija 31. Podela P pravougaonika je skup brojeva P = {x , x , . . . , x , y , y , . . . , y }
gde je
a = x < x < < x = b, c = y < y < < y = d.
Dijametar podele P je vrednost
0
(P) := max{|xi xi1 |, |yj yj1 |, i = 1, . . . , n, j = 1, . . . , m}.
pravougaonika je podela P zajedno sa skupom taqka

A [x , x ] [y , y ].
Ponekad emo pravougaonik [x , x ] [y , y ] skraeno oznaqavati sa .

Definicija 32. Integralna suma funkcije f koja odgovara podeli P sa uoqenim taqkama
je veliqina
X
Podela sa uoqenim taqkama
ij
i1
j1
(P, A)
i1
gde je
povrxina pravougaonika .
ij
j1
S(f, P, A) :=
ij
f (Aij )ij ,
i,j
:= P (ij ) = (xi xi1 )(yj yj1 )
ij
35
36

Definicija 33. Ako postoji broj I R takav da za svako > 0, postoji > 0, takvo da,
za proizvo nu podelu sa uoqenim taqkama za koju vai (P) < , vai |S(f, P, A) I| < ,
tada kaemo da je funkcija f integrabilna na pravougaoniku , a broj I zovemo dvostrukim
integralom funkcije f na pravougaonikuZ Z i pixemo
I=
f (x, y)dxdy.
Broj I zovemo i limesom u prostoru podela.
Napomena 17. U Analizi 2 smo uqili da su sve neprekidne funkcije integrabilne, kao i
da su integrabilne one koje , nemaju mnogo taqaka prekida" i qiji su prekidi samo prve vrste.
Za dvostruki integral vai sliqno: ograniqena funkcija je integrabilna ako i samo je en
skup taqaka prekida povrxine nula.

Napomena 18. Geometrijska interpretacija dvostrukog integrala je sledea. Neka je f
pozitivna funkcija. Tada je integralna suma na pravougaoniku S(f, P, A) jednaka zbiru zapremina malih kvadara koji za osnovicu imaju povrxinu , a za visinu f (A ). Zato je
dvostruki integral zapremina ispod grafika funkcije f definisane na pravougaoniku
(videti Sliku 2.1).

ij
ij
Slika 2.1 Dvostruki integral je zapremina ispod grafika
Ako je funkcija f integrabilna na pravougaoniku , tada je integral RR

limesu niza
X
f (x, y)dxdy
jednak
Sn (f, , A) =
(b a)(d c)
f (Aij )
n2
i,j=1
jer za podelu moemo uzeti pravougaonike koji su dobijeni de eem dui [a, b] i [c, d] na n
jednakih delova (dijametar ove podele oqigleno tei nuli). Iz linearnosti limesa niza
slede sledea svojstva integrala.
Tvree 20. (Linearnost i monotonost integrala) Ako su funkcije f i g integrabilne
na pravougaoniku Z, iZ R, tada suZ Zi funkcije f +Z Zg i f integrabilneZ Z i vai:
ZZ
(f (x) + g(x))dxdy =
f (x)dxdy +
g(x)dxdy,
(f (x))dxdy =
f (x)dxdy.
Ovde nismo dali preciznu definiciju povrxine. Jasno je xta je povrxina pravougaonika ili nekih
pravilnih skupova u ravni. Meutim, opxtija definicija povrxine (ili Lebegove mere), koja bi nam
omoguila da merimo veliku klasu skupova (u uqujui veoma neobiqne i nepravilne), jeste dosta sloena
i ovde je ne navodimo, smatrajui da je intuitivno shvatae povrxine dovo no. Definicija skupa povrxine
nula je ipak nexto jednostavnija, i moe se videti u [2] ili [4].
2i qienice da je skup taqaka prekida funkcije f + g sadran u uniji skupova taqaka prekida funkcija
f ig
1
3.1.
37
Ako je f (x, y) 6 g(x, y), tada je RR f (x, y)dxdy 6 RR g(x, y)dxdy.

Kao i u sluqaju jedne promeni ve, integral retko izraqunavamo pomou definicije. Vixestruke integrale raqunamo tako Rxto ih svodimo na ponov ene (ovo je sadraj sledee teoreme).
Pre svega, primetimo da izraz f (x, y)dx ima razne vrednosti,
za razne vrednosti y, tj. da
R
ga moemo shvatiti kao funkcijuZ od y i sliqno za izrazZ f (x, y)dy. Oznaqimo
f (x, y)dy.
(28)
f (x, y)dx, (x) :=
(y) :=
b
a
d
c
d
Teorema 5. (Fubinijeva teorema na pravougaoniku) Neka je funkcija f neprekidna
na pravougaoniku . Tada su, za fiksirane y i x funkcije

y (x) := f (x, y),
x (y) := f (x, y)
neprekidne na intervalima [a, b] i [c, d], a funkcije

intervalima [c, d] i [a, b]. Pri tom vai:
i definisane u (28) neprekidne na
(29)
Napomena
19. Desne
integrale u jednakosti (29) shvatamoR kao ponov ene, npr. u inte
R R
gralu R f (x, y)dx dy prvo raqunamo unutraxi integral f (x, y)dx, za y fiksirano, tj.
raqunamo (x)dx. Rezultat je funkcija po y, tj. (y), koju zatim integralimo od c do d (i
tako dobijamo broj kao rezultat).

Napomena 20. Formula (29) vai i pod slabijim pretpostavkama, kada je funkcija f samo
integrabilna na .

Dokaz Teoreme 5 dajemo u Dodatku, na strani 86. Intuitivni dokaz Fubinijeve teoreme u
opxtijem sluqaju (kada oblast RRintegracije nije pravougaonik) dat je na strani 38.
Primer 18. Izraqunajmo (1 6x y)dxdy, gde je = [0, 2] [1, 1] i proverimo da se
vrednost
integrala ne meaZ pri
zameni poretka integracije.
S jedne strane: Z
Z
ZZ
Z
d
Z b Z
ZZ
b
a
b
a
Z
f (x, y)dx dy.
f (x, y)dy dx =
f (x, y)dxdy =
d
c
b
a
(1 6x2 y)dxdy =
(1 6x2 y)dy dx =
AkoZizraqunamo
integralZ u drugom
poretku, imamo: Z
Z
Z
(1 6x y)dxdy =
(1 6x y)dx dy =

1
y 3x2 y 2 y=1 dx =

2
x 2x3 y x=0 =
2dx = 4.
0
(2 16y)dy = 4.
1.2. Integral po proizvo nom (mer ivom) skupu
Neka je D R neki ograniqen skup. Hoemo da definixemo integral funkcije f po skupu

D. Posmatrajmo egovu karakteristiqnu funkciju, tj. funkciju definisanu sa
(
2
D (x, y) :=
1, (x, y) D,
0, (x, y) 6 D.
Nije texko videti da su prekidi ove fukcije upravo taqke koje pripadaju rubu D. Kao xto
smo spomenuli u Napomeni 17, nisu samo neprekidne funkcije integrabilne, ve sve one koje
imaju , malo" taqaka prekida. Zato, ukoliko je rub skupa D povrxine (mere) nula, i ako je D
sadran u nekom pravougaoniku , funkcija e biti integrabilna na pravougaoniku .
Ovakve skupove zovemo mer ivim.
D
38

Primer 19. Skupovi {x + (y 1) < 5}, { + (y + 1) 6 4}, {|x| + |y| 6 1}, [0, 5] [2, 1]
su mer ivi jer im je rub povrxine nula.
X
Ako je funkcija f neprekidna na pravougaoniku , i D mer iv, tada je skup taqaka
prekida funkcije f sadran u D, dakle povrxine nula, pa je funkcija f integrabilna
na pravougaoniku . Primetimo da je
(
2
x2
9
f (x, y), (x, y) D,

0,
(x, y) 6 D.
f (x, y) D (x, y) :=
Zato je prirodno definisati integral po D na sledei naqin.

Definicija 34. NekaZ Zje D mer ivZiZ f neprekidna. Tada je
f (x, y)dxdy =
f (x, y)D (x, y)dxdy.
Na isti naqin se definixe integral po mer ivom skupu D integrabilne funkcije f .

Napomena 21. Moe se pokazati da je gora definicija ekvivalentna sledeoj. Neka je
P podela pravougaonika sa uoqenim taqkama A. Integralna suma na D je
X
S(f, P, A, D) :=
pri qemu je
(ij )f (Aij )ij ,
i,j
(
0, ij D = ,
(ij ) =
1, ij D 6= ,
tj. u integralnoj sumi S(f, P, A) brojimo samo one f (A j) , za koje pravougaonici seku
D. Ako je I limes ovakvih integralnih
suma, definisan kao i do sad (tj. limes u prostoru
podela), moe se pokazati da je I = RR f (x, y)dxdy, u smislu Definicije 34.

i
ij
ij
Teorema 6. (Fubinijeva teorema) Neka je oblast D R definisana na sledei naqin:

2
D = {(x, y) | a 6 x 6 b, (x) 6 y 6 (x)}.
Tada je
ZZ
f (x, y)dxdy =
f (x, y)dy dx.
Dokaz
sledi iz Teoreme
5. Naime,
ZZ
ZZ
Dokaz.
f (x, y)dxdy =
(x)
(x)
Z b Z
D (x, y)f (x, y)dxdy =

D (x, y)f (x, y)dy dx.
Za fiksirano x , podintegralna funkcija u unutraxem integralu R (x , y)f (x , y)dy je jednaka f (x , y), za (x , y) D, a nuli, za (x , y) 6 D. Kako, za fiksirano x , (x , y) D
y [(x ), (x )], to je
Z
Z
d
c
(x0 )
f (x0 , y)dy,
(x, y)f (x , y)dy =
odakle sledi dokaz.

Navodimo jedno intuitivnije objaxee Fubinijeve teoreme. Po Kavalijerijevom
prinR
cipu zapremina oblasti T R moe da se izraquna kao integral A(x)dx, gde je A(x)
povrxina preseka (x) T , gde je (x) ravan normalna na x osu, koja prolazi kroz taqku
(x, 0, 0). Broj a je najmaa vrednost x za koju ravan (x) seqe telo T , a b najvea. Zaista, ako
interval [a, b] podelimo na n jednakih delova, i oznaqimo x := a+i , zapreminu V (T ) moemo
(x0 )
b
a
ba
n
3.1.
39
aproksimirati sumom V zapremina malih va kova koji za osnovu imaju oblast (x ) T , a za
visinu . Kako je zapremina va ka jednaka povrxini baze pomnoenoj s visinom (V = B H ),
dobijamo
Z
n
ba
n
baX
n
Vn =
A(xi )
n i=1
R
y
x0 A(x0 ) = y12 f (x0 , y)dy
(videti Sliku 2.2), i kako je y
Kako je, za fiksirano ,

(x ), dobijamo:
0
A(x)dx.
a
Z
V (T ) =
= (x0 ) y2 =
(x)
A(x)dx =
f (x, y)dy dx.
(x)
Slika 2.1 Zapremina je integral povrxine
Napomena
22. Ako je oblast D opisana sa:
D = {(x, y) | c 6 y 6 d, (y) 6 x 6 (y)},
onda je
ZZ
(y)
f (x, y)dxdy =
f (x, y)dx dy.
Ukoliko je oblast D mogue napisati na dva naqina:

D
onda je
(y)
D = {(x, y) | a 6 x 6 b, (x) 6 y 6 (x)} = {(x, y) | c 6 y 6 d, (y) 6 x 6 (y)},

ZZ
f (x, y)dxdy =
D
(x)
f (x, y)dy dx =
a
(x)
Primer 20. Izraqunajmo integral
(y)
f (x, y)dx dy.

c
(y)
kao ponov eni u oba poretka, gde je D

trougao sa temenima (0, 0), (1, 0), (1, 1). Primetimo da je
RR
(x + y)dxdy
D = {(x, y) | 0 6 x 6 1, 0 6 y 6 x} = {(x, y) | 0 6 y 6 1, y 6 x 6 1}
(nacrtati
sliku!). ZatoZ je,Zs jedne strane
ZZ
1
(x + y)dxdy =
D
(x + y)dy dx =
0
y2
xy +
2
x
Z
dx =
y=0

x2
1
2
x +
dx = ,
2
2
40
odnosno
ZZ
Z
(x + y)dx dy =
(x + y)dxdy =
0
x2
+ xy
2
1
dy =
0
x=y

1
1
y2
2
+y
y dx = .
2
2
2
Tvree 21. (Svojstva integrala) Neka su funkcije f i g integrabilne na i neka su
D, D1
ZZ
(1) Z Z
mer ivi. Tada vai
ZZ
ZZ
(f (x, y) + g(x, y))dxdy =

f (x, y)dxdy +
g(x, y)dxdy
D
D
ZZ
f (x, y)dxdy =
f (x, y)dxdy
D
D
ZZ
ZZ
f (x, y)dxdy 6
g(x, y)dxdy
f (x, y) 6 g(x, y)
(x, y) D
D
D
ZZ
1dxdy = P (D)
P
D
ZZ
f (x, y)dxdy = 0
P (D) = 0
(linearnost);
(2)
(3)
(4)
(5)ZDZ D
za svako
(gde je povrxina);
;
ili P (DZZD ) = 0
(monotonost);
(aditivnost po skupu).
Dokaz. Svojstva (1) i (2) slede iz odgovarajuih svojstava integrala na i jednakosti:
f (x, y)dxdy =
ZZ
f (x, y)dxdy +
DD1
f (x, y)dxdy
D1
f 6 g f D 6 gD .
(f + g)D = f D + gD , (D f ) = (D f );
Taqka (3) je oqigledna.

Dokaz taqke (4): poxto je f integrabilna na , tada je ona i ograniqena , tj m 6 f (x, y) 6 M .
Iz taqke (2) je
ZZ
ZZ
ZZ
3
mdxdy 6
f (x, y)dxdy 6
RR
M dxdy.
RR
Iz
taqaka
(1)
i
(3)
i
uslova
P
(D)
=
0
,
imamo
da
je
mdxdy
=
M dxdy = 0, pa je i
RR
f (x, y)dxdy = 0.
Dokaz
taqke (5): Ako ZjeZD D = , onda je (x, y) = Z(x,Z y) + (x, y), ZpaZ je
ZZ
D
f (x, y)dxdy =
DD1
D1
(D (x, y) + D1 (x, y))f (x, y)dxdy =
f (x, y)dxdy +
zbog ve dokazanih svojstava. Ako je P (D D ) = 0, onda je D D

je D (D \ D) = Z,Zpa je
ZZ
ZZ
DD1
f (x, y)dxdy =
Meutim RR
D1 \D
f (x, y)dxdy +
DD1
f (x, y)dxdy =
RR
D1
f (x, y)dxdy
jer je
D1 = (D1 \ D) (D1 D),
f (x, y)dxdy
D1
f (x, y)dxdy.
D1 \D
(D1 \ D) (D1 D) = ,
Jer ako to ne bi bilo taqno, onda bi za svaku podelu P (proizvo nog dijametra) postojao i j koji seqe
na kom je f neograniqena, pa bi bilo:
3
, pri qemu
= D (D1 \ D)
0 0
S(f, P, A, D) = f (Ai0 j0 )P (i0 j0 ) +
ij f (Aij )P (ij ) = f (Ai0 j0 )P (i0 j0 ) + const.
(i,j)6=(i0 ,j0 )
Kako izborom taqke Ai j izraz f (Ai j )P (i j ) moemo napraviti biti proizvo no velikim, to S(f, P, A, D)
moe biti proizvo no veliko, pa ne postoji limes integralnih suma.
0 0
0 0
0 0
3.2.
pa je Z Z
41
ZZ
ZZ
f (x, y)dxdy =
ZZ
f (x, y)dxdy +
jer je P (D D) = 0.
f (x, y)dxdy =
D1 \D
D1
f (x, y)dxdy + 0,
D1 D
D1 \D
2. Trostruki integral
Trostruki integrali se definixu potpuno analogno dvostrukim. Prvo posmatramo kvadar
u prostoru, na kojem je definisana funkcija (tri promen ive), i na isti naqin kao kod
dvostrukog integrala definixemo integralne sume, s tim da req , pravougaonik" zameujemo
reqju , kvadar", a req , povrxina" reqju , zapremina". Oznaka za trostruki integral po kvadru
K je
ZZZ
f (x, y, z)dxdydz.
Fubinijeva
teorema za trostruki
integral glasi(K = [a, b] Z [c,d]Z [e,Z f ]):
ZZZ
Z Z Z
K
f (x, y, z)dxdydz =
f (x, y, z)dz dy dx =
Zadatak 31. Napisati preostala qetiri poretka u kojima integral

K
f (x, y, z)dy dz dx.

RRR
f (x, y, z)dxdydz
K
X
moe da se napixe kao ponov eni.

Zatim definixemo mer iv skup kao skup qija granica ima zapreminu nula, i integral po
mer ivom skupu DZZ ZK kao
ZZZ
f (x, y, z)dxdydz :=
D (x, y, z)f (x, y, z)dxdydz.
Svojstva trostrukog integrala su analogna svojstvima dvostrukog, navedenim u Tvreu 21,

s tim da se povrxina P zameuje zapreminom V .
Zadatak 32. Napisati svojstva (1) (5) iz Tvrea 21 za trostruki integral.
X
Navedimo, na kraju, kako glasi Fubinijeva teorema u sluqaju trostrukog integrala.
Teorema 7. (Fubinijeva teorema) Neka je oblast D R definisana na sledei naqin:
3
Tada je
D = {(x, y, z) | a 6 x 6 b, (x) 6 y 6 (x), (x, y) 6 z 6 (x, y)}.

ZZZ
(x)
f (x, y, z)dxdydz =
D
(x,y)
f (x, y, z)dz
a
(x)
!
dy dx.
(x,y)
Primer 21. Izraqunajmo zapreminu tela T koja ograniqavaju koordinatne ravni i ravan
. Primetimo da T moemo da opixemo kao

T = {(x, y, z) | 0 6 x 6 2, 0 6 y 6 2 x, 0 6 z 6 2 x y}
(ovo se najlakxe vidi takoZ Zxto
se nacrta slika).
KakoZ je

Z
Z Z
x+y+z =2
V (T ) =
Z 2 Z 2x
0
2x
1dxdydz =
T
0
0

Z
(2 x y)dy dx =
2xy
1dz dy dx =
0
2
(2 x)2
8
dx = .
2
6
42

X
3. Smena promen ive u vixestrukim integralima

Kod integrala funkcije jedne
promen iveZsmena se vrxi pomou pravila
Z
b
(b)
f ((t))0 (t)dt.
f (x)dx =
U sluqaju funkcija vixe promen ivih, preslikavae e imati onoliko koordinatnih

funkcija koliko i promen ivih (tj. bie : R R ), a izvod zamenie jakobijan. Teoremu o smeni promen ive neemo dokazati u punoj opxtosti, ali hoemo u neki specijalnim
(i za nas najvanijim) sluqajevima.
(a)
3.1. Polarna smena
Polarne koordinate u ravni su odreene jednom polupravom p (polarnom osom) i enim
poqetkom O (polom). Svaka taqka P u ravni, osim centra, na jedinstven naqin je odreena
parom (r, ), gde je r rastojae od taqke do centra, a [0, 2) usmeren ugao izmeu poluprave p i
poluprave OP . Duina r se zove radijalna koordinata ili radijus, a ugao ugaona koordinata
ili azimut. Ako u Dekartovom koordinatnom sistemu izaberemo koordinatni poqetak za
centar, a pozitivan deo xose za polupravu p, tada je veza izmeu Dekartovih i polarnih
koordinata data sa
x = r cos , y = r sin
(videti Sliku 3.1.)
Slika 3.1. Polarne koordinate
Primetimo da su koordinatne linije u sluqaju polarnih koordinata (tj. krive r = const,

= const) krugovi i poluprave.
Napomena 23. Nije texko proveriti (videti Dodatak, stranu 87) da u definiciji integrala neprekidne funkcije, umesto podele skupa na pravougaonike, moemo uzeti podelu na
proizvo ne mer ive skupove koji se seku eventualno po granici:
D=
n
[
Di ,
Di Dj (Di Dj ),
s tim da dijametar podele definixemo kao

i
(P) := max{diam(Di ) | i = 1, . . . , n}.
tj. egova apsolutna vrednost
3.3.
Oznaka diam je oznaka za dijametar skupa, koji se definixe kao
43
diam A := sup{d(x, y) | x, y A}.
Neka je
S := {(r, ) | r 6 r 6 r , 6 6 )}
deo krunog iseqka pode en na konaqno mnogo delova linijama r = r i = , za j = 1, . . . , n,
gde je
1
r2 r1
;
n
2 1
j := 1 + (j 1), :=
.
n
ri = r1 + (i 1)r,
Imamo
S=
n
[
Sij ,
r :=
Sij := {(r, ) | ri1 6 r 6 ri , j1 6 6 j }
i neka je D S (videti Sliku 3.2).

Primetimo da je povrxina dela ravni (presek krunog prstena i iseqka)
i,j=1
{(r, ) | r0 6 r 6 r0 + r, 0 6 6 0 + }
na Slici 3.2 jednaka
1
((r0 + r)2 r02 ) =
2
pa je
r
r0 +
2

r,

r
r.
P (Sij ) = ri +
2
Slika 3.2. Podela skupa D polarnim koordinatnim linijama
Imajui u vidu Napomenu 23 i Napomenu 21, integral RR f (x, y)dxdy moemo da izraqunamo
kao lim X f (A )P (S ), pri qemu brojimo samo one S koji se seku sa D. Izaberimo taqku

A qije su polarne koordinate r + , gde je bilo koji ugao izmeu
i (r + je
oqigledno izmeu r i r ). Imamo
D
ij
ij
ij
i,j=1
ij
i1
ZZ
r
2
0
j
0
j
j1
n
X

r 0
r
f (x, y)dxdy = lim
f ri +
, j
ri +
r
n
2
2
D
i,j=1
r
2
44
pri qemu se, kao i pre, u goroj sumi pojav uju samo oni sabirci po i, j za koje S D 6= .
Meutim, posledi limes je oqigledno
jednak
ZZ
ij
f (r cos , r sin )rdrd,

D1
gde je skup D definisan sa

1
(r, ) D1 (r cos , r sin ) D
(drugim reqima, D je skup svih (r, ) koje opisuju D kao polarne koordinate). Ovime smo
dokazali sledeu teoremu.
1
Teorema 8. Neka polarna smena x = r cos , y = r sin slika mer iv skup D1 na mer iv
skup D i f neprekidna na D. Tada je
ZZ
(30)
ZZ
f (x, y)dxdy =
f (r cos , r sin )rdrd.
D1
24. Primetimo da je r koje se pojavilo u podintegralnoj funkciji na desnoj

strani jednakosti (30) jakobijan preslikavaa
Napomena
F : (r, ) 7 (r cos , r sin )
(videti Primer 8).

Primer 22. Izraqunajmo zapreminu
p tela izmeu paraboloida z = x + y i konusa z =
x + y , tj. skupa T := {x + y 6 z 6 x + y }. Kako se ove dve povrxi seku po krunici
z = x + y = 1, to je projekcija tela T na Oxyravan skup D : {x + y 6 1}. Zato je, zbog
Fubinijeve teoreme
2
Z x2 +y2
ZZ
dxdydz =
V (T ) =
!
dz
ZZ
(
dxdy =
x2 +y 2
ZZZ
p
x2 + y 2 (x2 + y 2 ))dxdy.
Preimo na polarne koordinate u posledem integralu. Kako je skup D u polarnim koordinatama opisan sa {1 6 r 6 1}, i px + y = r, x + y = r , to je posledi integral jednak
2
Z
0
Z
0
1
2
(r r )rdr d =
Z
0
1 1
3 4

d =
.
6
X
3.2. Cilindriqne koordinate
Neka je u prostoru zadata ravan i u oj poluprava. Cilindriqne koordinate taqke P u

prostoru su (r, , z), gde su (r, ) polarne koordinate projekcije Q taqke P na datu ravan, a z
rastojae izmeu taqaka P i Q ili visina (koja moe biti i negativna, u zavisnosti od toga
sa koje strane ravni je taqka P ).
Ako u Dekartovom koordinatnom sistemu za ravan izaberemo Oxyravan, i, kao malopre,
pozitivan deo xose za polupravu, tada je veza izmeu Dekartovih i cilindriqnih koordinata
data sa
F : (r, , z) 7 (r cos , r sin , z),
(31)
videti Sliku 3.3.
3.3.
45
Slika 3.3. Cilindriqne koordinate
Koordinatne cilindriqne povrxi (tj. povrxi koje se dobijaju ako fiksiramo jednu cilindriqnu koordinatu), su cilindri, poluravni koje sadre zosu i ravni paralelne Oxy ravni
u prostoru. Sliqnim postupkom kao u sluqaju polarnih koordinata, tj. de eem oblasti T
na skupove
S := {(r, , z) | r 6 r 6 r ,
66 , z
6z6z }
kao na Slici 3.4, dobijamo
formulu za cilindriqnu
smenu u trostrukom integralu:
ZZZ
ZZ
ijk
i1
j1
Zadatak 33. Dokazati

da je zapremina
skupa S

V (Sijk ) =
k1
f (r cos , r sin , z)rdrddz.
f (x, y, z)dxdydz =
D
F (D)
r
ri +
2
rz =
ijk
ri ri1
ri +
2

(ri ri1 )(j j1 )(zk zk1 ).
X
Slika 3.4. Podela skupa T cilindriqnim koordinatnim povrxima
Primetimo da je J (r, , z) = r, za F iz (31).

Primer 23. Ako opixemo telo T iz Primera 22 u cilindriqim koordinatama, dobijamo
F
pa je
T = {(r, , z) | 0 6 r 6 1, 0 6 6 2, r2 6 z 6 r},
ZZ
V (T ) =
Z
Z
dxdydz =
T
rdz dr d =
0
r2
.
6
X
46

3.3. Sferne koordinate
Neka je u prostoru fiksirana jedna ravan i poluprava t normalna na u, tako da je

t = {O}. Neka je p poluprava koja prolazi kroz O u ravni . Sferne koordinate taqke P u
prostoru su ureena trojka (, , ), gde je rastojae izmeu taqka O i P , ugaona koordinata
projekcije P na ravan , a usmeren ugao izmeu polupravih t i OP . Koordinata se zove
radijalna koordinata ili radijus, azimut, a zenitni ugao. Ako sa r oznaqimo radijalnu
polarnu koordinatu u ravni , a polupravu t izaberemo za pozitivan deo zose u Dekartovim
koordinatama, tada je, oqigledno:
r = sin ,
z = cos .
Poxto ve znamo vezu izmeu Dekartovih i polarnih kooridanata, zak uqujemo da je veza
izmeu Dekartovih i sfernih koordinata data sa
x = cos sin ,
y = sin sin ,
z = cos
(videti Sliku 3.5).
Slika 3.5. Sferne koordinate
Koordinatne povrxi kod sfernih koordinata su: sfere ( = const.), polukonusi ( = const.)
i poluravni koje sadre zosu ( = const.).
Zadatak 34. Dokazati da je zapremina skupa
S := {(, , ) | [
1 , 2 ], [1 , 2 ], [1 , 2 ]}
jednaka
1 3
V (S) = (
31 )(2 1 )(cos 1 cos 2 )
3 2
0 0
(videti Sliku 3.6). [Uputstvo: za fiksirane , , izraqunati zapreminu skupa {(, , ), |

0 6 , 0 6 6 }. Ova se zapremina moe izraqunati pomou formule za zapreminu
rotacionog tela, i to rotacijom dela D ravni Oxz, zadatom u polarnim koordinatama sa
D = {(, ), | 0 6 , 0 6 6 }, oko zose. Formula za zapreminu u ovom sluqaju je
R
V = 2 xf (x)dx.]
X
0
b
a
3.3.
47
Slika 3.6. Deo prostora izmeu sfernih koordinatnih povrxi
Kao u prethodnim situacijama, neka je skup T po kojem integralimo funkciju f sadran u

skupu S iz prethodnog zadatka, za neke , , , , i . Podelimo skup S na skupove
1
gde je := + i
i
Sijk := {(, , ) | [i1 , i ], [j1 , j ], [k1 , k ]}
2
1
n
, itd. Iz Zadatka 34 sledi da je
1
V (Sijk ) = (3i 3i1 )j (cos k1 cos k ),
3
a iz Lagraneve teoreme o sredoj vrednosti primeene na funkcije x 7 x i x 7 cos x sledi

da je
1
3
za neke
V (Sijk ) = 3(0i )2 i j ( sin 0k )(k ),

3
0i (i1 , i ) 0k (k1 , k )
. Imamo dakle
V (Sijk ) = sin 0k (0i )2 i j k .
Rezonojui kao u sluqaju polarne smene, imajui u vidu Napomenu 21, izvodimo sledeu teoremu.
Teorema 9. Neka je
F : (, , ) 7 ( cos sin , sin sin , cos ),
mer iv skup u R3 i f neprekidna na T . Tada je

ZZZ
ZZZ
f ( cos sin , sin sin , cos )2 sin ddd.
f (x, y, z)dxdzdz =
F (D)
Zadatak 35. Xta je jakobijan preslikavaa F iz prethodne teoreme?
Navodimo Teoremu o smeni promen ive u trostrukom integralu u opxtem sluqaju.

Teorema 10. Neka su D, D

X
mer ivi ograniqeni skupovi i F : D D D1 D1

bijekcija skupova D na D1 takva da i F i F 1 imaju sve neprekidne parcijalne izvode na
D D i D1 D1 . Tada je
1
R3
ZZZ
ZZZ
f (x, y, z)dxdzdy =
D1
f (F (u, v, w))|JF (u, v, w)|dudvdw.

D
48

Zadatak 36. Formulisati prethodnu teoremu za sluqaj dve promen ive.
X
Nije texko dokazati Teoremu o smeni promen ive u sluqaju kada je F = L linearno preslikavae. Naime, Jakobijeva matrica J linearnog preslikavaa L je ista kao i matrica
polaznog preslikavaa L (zaxto?), a odnos povrxina slike L() i originala pravougaonika
(tj. zapremine slike L(K) i originala kvadra K ) je jednak apsolutnoj vrednosti determinante prelikavaa L. Ako F nije linearno, potrebno je dokazati da se, prilikom izraquvaa
povrxina, tj. zapremina novih malih oblasti (dobijenih kao F (), tj. F (K)), u procesu
sumiraa i raqunaa integrala, F moe zameniti svojim izvodom. Ovde to neemo raditi
(videti [2, 4]).
Primer 24. Naimo zapreminu dela lopte x + y + z 6 2 izvan cilindra x + y =
1. Koordinata oqigledno uzima sve vrednosti iz [0, 2]. Koordinata najmau i najveu
vrednost ima na presecima sfere i cilindra, tj,tamo gde je z = 1, tj. = , = ,
pa , . Gora granica za je oqigledno 2, dou granicu odreujemoiz jednaqine
cilindra x + y = 1, tj, u sfernim koordinatama: sin = 1, dakle 6 6 2. Dobijamo
L
3
4
3
4 4
2
ZZZ
V (T ) =
3
4
3
4
1
sin
r2 sin dr d d =
1dxdydz =
T
1
sin
!

Z
3
3
1
1 2
4
1
4
4
d =
2
2(
cos
)|
.
2 2
sin
d
d
=
+ ctg |
3
4
4
3
3 0
3
sin
X
4. Zadaci
1. Izraqunati integral
, ako je skup D ograniqen krivama xy = 1 i x + y = 52 .

ZZ
2. Odrediti granice za oba poretka integracije u integralu f (x, y)dxdy, ako je D
trougao sa temenima O(0, 0), A(1, 0) i B(1, 2).
ZZ
xydxdy
3. Zameniti poredak integracije u integralu
Z1
dx
0
4. Zameniti poredak integracije u integralu

Z2a
(x+y)dxdy
f (x, y)dy
2xx2
Z2ax
f (x, y)dy a > 0
dx
0
ZZ
Z1
2axx2
, ako je skup D ograniqen krivama y
i x + y = 12.
ZZZ
zdxdydz , ako je A = {(x, y, z) R |x + y
= 2x x+y = 4
+ z 2 6 1, z > 0}
3.4.
49
7. Odrediti zapreminu tela T koje je ograniqeno povrxima z = x + y , y = x , y = 1 i
z = 0.
ZZ
8. Izraqunati integral e dxdy, ako je
2
x2 +y 2

x
2
2
2
2
2
D = (x, y) R | a 6 x + y 6 b , x > 0, y >
.
3
ZZ
1
dxdy
2
2x + y 2
, ako je
D = {(x, y) R2 |1 6 x2 + y 2 6 4, 0 6 y 6 x}.
ZZ
(x + y)dxdy
D = {(x, y) R2 |x2 + y 2 6 x + y}
, ako je
.
ZZ
11. Izraqunati integral ydxdy, ako je D = {(x, y) R |x + y + 6x 4y + 9 6 0, y > 2}.
ZZ
12. Izraqunati integral xy1 dxdy, ako je D = {(x, y) R |a 6 x + y 6 b, x 6 y 6 x}.
p
13. Odrediti zapreminu tela T = {(x, y, z) R | 6 z 6 x + y }, a > 0.
14. Izraqunati zapreminu tela T = {(x, y, z) R |x + y > z , x + y 6 2x, z > 0}.
15. Izraqunati zapreminu tela T = {(x, y, z) R |x + y + z 6 9, z > , z > 0}.
ZZZ p
x + y + z dxdydz , ako je D unutraxost sfere
3 x2 +y 2
a

2
1
1
x +y + z
= .
2
4
2
x2 +y 2
3
GLAVA 4
Krivolinijski i povrxinski integrali
1. Krivolinijski integrali
Neka je kriva C R data jednaqinom r : I R , C = r(I) gde je I R interval, a r
glatko preslikavae. Preslikavae r nazivamo i parametrizacijom krive, a argument t R
preslikavaa r parametrom. Ako je r(a) = r(b), gde su a i b krajevi intervala I , onda se kriva
C naziva zatvorenom. Kriva bez samopreseka je ona za koju je r 11 preslikavae, osim moda
u krajevima. Ovakve krive zovemo i prostim.
Hoemo da uopxtimo pojam integrala po [a, b] R na integral po krivoj C, tako da ako je
C R, dobijamo obiqan Koxijev integral. Posmatraemo dva sluqaja:
integral skalar funkcije du C , f : C R;
integral vektorske funkcije F : C R du C .
Napomena 25. Vektorske funkcije koje imaju isti broj promen ivih i dimenziju kodomena, tj, funkcije oblika:
F:R DR
nazivamo vektorskim po ima.

3
1.1. Krivolinijski integral skalar funkcije
Neka je funkcija f definisana na krivoj C = r([a, b]) i neprekidna. U definiciji Koxijevog (ili Rimanovog) integrala pojav ivao
se izraz oblika
X
2
f (j )tj ,
koji smo nazivali integralnom sumom. Primetimo da je t duina dela intervala [t

Ovde emo postupiti na sledei naqin. Izaberimo n + 1 taqku na krivoj C,
A , . . . , A C, A = r(t ) = (x(t ), y(t ), z(t )), za a = t < t < . . . < t = b.
Oznaqimo prethodnu podelu intervala [a, b] sa X
P i posmatrajmo integralnu sumu
j1 , tj ]
S(f, C, P) :=
f (Cj )sj ,
(32)
Primetimo da skup taqaka C u prostoru ne mora da bude definisan jedinstvenom jednaqinom (to moemo
videti ve na primeru prave), zato naziv parametrizacija podvlaqi da je kriva data kao skup zajedno sa
preslikavaem koje je definixe.
2Krivolinijski integral se moe definisati i za xiru klasu funkcija.
1
51
52
gde je s duina dela krive C od taqke A do A , a C proizvo na taqka na krivoj C , izmeu"
A
iA.
Definicija 35. Ako postoji broj I takav da za svako > 0, postoji > 0 takvo da je
|S(f, C, P) I| < kad god je max{s | j = 1,R. . . , n} < , tada I nazivamo krivolinijskim
integralom funkcije f du C i oznaqavamo sa f (x, y, z) ds.
Napomena 26. Duina dui A A je jednaka

j
j1
j1
j1
q
()
(x(tj1 ) x(tj ))2 + (y(tj1 ) y(tj ))2 + (z(tj1 ) z(tj ))2 =
q
x0 (aj )2 (tj tj1 )2 + y 0 (bj )2 (tj tj1 )2 + z 0 (cj )2 (tj tj1 )2 =
q
x0 (aj )2 + y 0 (bj )2 + z 0 (cj )2 tj
(33)
za neke a , b , c (t , t ). Jednakost () je Lagraneva teorema o sredoj vrednosti. Iz

jednaqine (33) nije texko izvesti formulu za duinu parametarski zadate krive:
Z p
Z
kr (t)k dt.
(34)
l=
x (t) + y (t) + z (t) dt =
j
j1
Vratimo se integralnoj sumi (32). Imamo

S(f, C, P) =
f (Cj )sj =
tj
f (Cj )
tj1
kr0 (t)k dt =
f (Cj )kr0 (j )ktj ,
pri qemu posleda jednakost vai za neko (t , t ), po Teoremi o sredoj vrednosti za

integrale. Ako krivolinijski integral funkcije f du C postoji, mi moemo izabrati da
taqke C u svakoj podeli budu bax r( ), tako da dobijemo
X
S(f, C, P) =
f (r( ))kr ( )kt ,
(35)
i da gora suma tei (u opisanom smislu) ka R f (x, y, z) ds. Ako je parametrizacija r jox i
regularna, nije texko proveriti da max{s | j = 1, . . . , n} tei nuli ako i samo ako diam P
tei nuli. Kako je izraz (35) integralna suma funkcije f (r (t))kr (t)k (koja je oqigledno
integrabilna, budui neprekidna) na intervalu [a, b] dobijamo formulu iz sledeeg tvrea.
Tvree 22. Ako je f neprekidna, a r regularna parametrizacija krive C , tada krivolinijski integral f du C postoji i raquna se po formuli
Z
Z
f (x, y, z) ds =
f (r(t))kr (t)k dt.
(36)
j
j1
Dokaz da R f (x, y, z) ds postoji pod navedenim pretpostavkama izostav amo (videti, npr. [2]).
Formula (36) moe da se uzme i za definiciju krivolinijskog integrala.
C
To znaqi da je Cj = r(j ), za neko j [tj1 , tj ].

R p
Ovaj dokaz je sliqan dokazu formule za duinu luka dela grafika l = ab 1 + f 0 (x)2 dx, iz Analize 2,
videti i [1].
5Dokazati, za vebu. Uputstvo: ako je m := min kr0 k > 0, M := max kr0 k, onda je mt 6 s 6 M t.
C
C
6Ili, r je regularna kriva.
3
4.1.
53
27. Iz formule (34) vidimo da, za proizvo no c (t , t ), veliqina kr (c )kt

aproksimira duinu dela krive s , i da je ova aproksimacija taqnija, xto je podela guxa
(tj. xto su t mai). Zaista:

Napomena
j1
Z tj

|sj kr (cj )ktj | =
kr0 (t)k dt kr0 (cj )k tj = |kr0 (j )k kr0 (cj )k| tj ,
tj1

0
pri qemu posleda jednakost vai zbog Teoreme o sredoj vrednosti za integrale.
Primetimo jox i da je
r (t) = dr(e),
gde je e (jediniqni) bazni vektor u R, tako da duinu dela krive (koji odgovara delu t)
moemo da aproksimiramo veliqinom
kdr(te)k.
(Sliqnu stvar emo raditi kod povrxinskih integrala.)

Napomena 28. Izraz kr (t)k dt oznaqavamo sa ds i nazivamo elementom duine.

Napomenap
29. Ako je kriva data sa r(t) = (x(t), y(t), z(t)), onda je r (t) = (x (t), y (t), z (t)),
pa je kr (t)k = Zx (t) + y (t) + zZ(t) , i
0
p
f (x(t), y(t), z(t)) x0 (t)2 + y 0 (t)2 + z 0 (t)2 dt.
f (x, y, z) ds =
Izraz
r (t) dt = (x (t), y (t), z (t)) dt = (dx, dy, dz)
oznaqavamo sa dr, a kr (t)k dt i sa kdrk (tj ds = kdrk).
Napomena 30. Ako je kriva C R , tj. z(t) = 0, onda je
Z
Z
C
(37)
p
f (x(t), y(t)) x0 (t)2 + y 0 (t)2 dt.
f (x, y) ds =
C
Primer 25. Izraqunaemo krivolinijski integral funkcije f (x, y) = x + y
1 du
jediniqnog kruga u ravni C = {x + y = 1}. Parametrizacija kruga je x(t) = cos t, y(t) = sin t,
za t [0, 2), pa jeZdr = ( sin t, cos t) dtZ , a ds = kdrk = 1 dt. Zato je
2
(x + y 2 1) ds =
(cos t + sin2 t 1) dt = 2 = .
Sledea svojstva krivolinijskog integrala slede neposredno iz formule za izraqunavae

krivolinijskog integrala.Z
Z
Z
Tvree 23. (1) (f + g) ds = f ds = g ds;
Z
Z
(2) Z (f ) ds = f ds;
(3) 1 ds = l(C), gde je l(C) duine krive C;
(4) ako je f (x, y, z) 6 g(x, y, z), za svako (x, y, z) C, onda je R f ds R g ds;
(5) ako se krive C i C , nadovezuju" jedna na drugu, tj. ako je C = C C , gde je presek
krivih C i C jedna taqka,Z tada je Z
Z
C
f ds =
C
f ds +
C1
f ds.
C2
C
1
54

(6) (Teorema o sredoj vrednosti) R f (x, y, z) ds = f (x , y , z )l(C) za neko (x , y , z ) C.

Neka kriva C nije glatka, ve je samo deo-po-deo takva, tj. neka je C = C . . . C , gde je
C = r ([a , b ]), C C
= {A }, gde je A = r (b ) = r (a )
i gde su r glatke krive. Definiximo krivolinijski integral funkcije f du krive C kao:
0
j+1
j+1
j+1
f (x, y, z) ds :=
C
f (x, y, z) ds + . . . +
C1
f (x, y, z) ds.
Ck
Oqigledno je da i ovako definisan integral zadovo ava svojstva iz Tvrea 23.

1.2. Krivolinijski integral vektorskog po a
Neka je na regularnoj krivoj C definisano neprekidno vektorsko po e F(x, y, z). Oznaqimo

sa T jediniqni vektor tangente na krivu (koji je dobro definisan jer je kriva regularna):
T :=
r0
.
kr0 k
Definicija 36. Krivolinijski integral vektorskog po a F du krive C definixemo
kao krivolinijski integral skalar funkcije f (x, y, z) := F T (gde je skalarni proizvod)

koja je definisana (i neprekidna) na krivoj C.
Oznaka za krivolinijski integral vektorskog

po a F du krive C je
Z
Kako je
F(x, y, z) dr.
F T ds =
(F(r) T) kr0 k dt,
a Tkr k = r , to je formula za raqunae krivolinijskog integrala vektorskog po a F (x, y, z) =

(P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z)):
C
F(x, y, z) dr =
[P (x(t), y(t), z(t))x0 (t) + Q(x(t), y(t), z(t))y 0 (t) + R(x(t), y(t), z(t))z 0 (t)] dt.
Osim pomenute, koristimo

i oznaku:
Z
C
F(x, y, z) dr =
Z
C
F r ds =
Z
P dx + Qdy + Rdz.
C
Primetimo da je posleda oznaka u skladu sa oznakom (37), tj.

F dr = P dx + Qdy + Rdz.
Ako je kriva C zatvorena (tj. ako je r(a) = r(b)), onda krivolinijski integral nazivamo i
cirkulacijom vektorskog po a F du C i pixemo
I
C
F dr.
Iz same definicije integrala vektorskog po a vidimo da svojstva (1), (2) i (5) vae i u ovom
sluqaju.
4.1.
55
Napomena 31. (Orijentacija) Primetimo da svaku krivu C moemo da orijentixemo na
dva naqina. Ako je r regularna parametrizacija date krive, tj. ako je C = r([a, b]), tada je
7
r(t) : [a, b] R3 ,
r(t) := r(a + b t),
takoe regularna parametrizacija. Pri tom vai r([a, b]) = C i ova kriva je suprotno orijentisana u odnosu na r (ako je A := r(a) poqetna taqka, a B := r(b) kraja, pri prvoj
parametrizaciji,
tada jeR B = r(a), a A = r(b), tj. kod druge parametrizacije je obrnuto).
R
Izrazimo F dr preko F dr Iz formule za izraqunavae krivolinijskog integrala imamo
C
F(
r(t))
r0 (t) dt =
a
C
Z b
Z b
Z
()
0
0
F(r(a + b t)) (r (a + b t)) dt =
F(r(s)) r (s) ds = F dr.
F d
r=
Jednakost () se dobija smenom s = a + b t u integralu. Dakle, ako promenimo orijentaciju

krive, integral promeni znak.

R
Primer 26. Izraqunajmo F dr, gde je C preseqna kriva cilindra x + y = 12 i ravni
2x + 3y z = 0 orijentisana pozitivno kad se gleda sa pozitivnog dela zose, a F(x, y, z) =
(x, y, x). Ako znamo parametrizaciju kruga x +y = 12 u ravni, lako dobijamo parametrizaciju
krive C:
x=
12 cos t,
y=
12 sin t,
z = 2x + 3y = 2 cos t + 3 sin t,
t [0, 2].
Pod pozitivnom orijentacijom se podrazumeva kretae po krivoj (kako parametar t raste) u

smeru suprotnom od smera kretaa kaza ke na satu. Vidimo da ovako izabrana parametrizacija
daje traenu orijentaciju.
Da e raqunamo:

dr = r0 (t) dt = 12 sin t, 12 cos t, 2 sin t + 3 cos t dt,

h

i
F(r(t)) dr = cos t 12 sin t + sin t 12 cos t + cos t(2 sin t + 3 cos t) dt =
Zato je
(2 sin t cos t + 3 cos2 t) dt.

Z
C
F dr =
(2 sin t cos t + 3 cos2 t) dt = 3.
1.3. Grinova formula
Neka je D R i F vektorsko po e definisano na D. Grinova formula nam daje vezu

izmeu krivolinijskog integrala F du granice oblasti D, i dvostrukog integrala po D
funkcije f koja e biti neka vrsta izvoda po a F . Ovo nije prvi put da dovedemo u vezu izvod
i granicu skupa, naime, utn-Lajbnicova formula
2
f 0 (x)dx = f (b) f (a)
nam daje upravo vezu tog tipa: taqke a i b su granica intervala [a, b] po kom raqunamo integral
od f .
a
7Intuitivno je jasno xta ovo znaqi, npr, izbor poqetne i kraje taqke izmeu A i B , gde je {A, B} = r({a, b})
nam zadaje orijentaciju, ukoliko kriva nije zatvorena, tj. ukoliko nije A = B .
56

Teorema 11. (Grinova formula). Neka je D
R2 kompaktan skup, takav da mu je

granica C := D prosta regularna kriva, i neka je F (x, y) = (P (x, y), Q(x, y)) vektorsko po e
definisano na D takvo da su P , Q, Py0 i Q0x neprekidne funkcije na D. Neka je C orijentisana
tako da, prilikom obilaska krive, oblast D ,,ostaje" sa leve strane. Tada vai formula:
I
ZZ
P dx + Qdy =
(Q0x Py0 )dxdy.
C
Dokaz. Dokazaemo formulu u sluqaju kada je C = C
grafik funkcije y = f (x), x [a, b],

C grafik funkcije x = (y), y [c, d],
videti Sliku 4.1. Pre svega, imamo
C1
3
I
Fdr =
Dokazaemo da je
I
C
, pri qemu je
C grafik funkcije y = g(x), x [a, b],
C grafik funkcije x = (y), y [c, d].
1
C 2 = C3 C 4
((P, 0) + (0, Q)) (dx, dy) =
P dx =
ZZ
Px0
(38)
I
P dx +
ZZ
dxdy,
Q0y dxdy,
Qdy =
C
Qdy.
C
odakle sledi dokaz (zapravo, dokazaemo samo prvu jednakost, druga se dokazuje analogno).
y=g(x)
d
x=k(y)
D
D
x=h(y)
y=f(x)
c
Slika 4.1. Oblast D i kriva C kao unija dva grafika na dva naqina
Jedna parametrizacija krive C je (t, f (t)), kad t [a, b], a krive C je (t, g(t)), t [a, b] (videti
Sliku 4.1). Oznaka oznaqava istu krivu, samo suprotno orijentisanu. Zato je
I
I
I
Z
Z
Z
P dx =
P dx+
P dx =
P (t, f (t)) dt
P (t, g(t)) dt =
(P (t, f (t)P (t, g(t)) dt. (39)
S druge strane, iz Fubinijeve teoreme imamo
!
ZZ
Z
Z
Z
P dxdy =
P (x, y)dy dx =
(P (x, g(x)) P (x, f (x))dx.
(40)
H
Jednakost
()
je
utn-Lajbnicova
formula.
Iz
jednakosti
(39)
i
(40)
sledi
da
je
P dx =
RR
P dxdy .
Na isti naqin se dokazuje da formula vai i u sluqaju kada je C unija grafika i horizontalnih i vertikalnih linija, kao xto su oblasti D , D , D i D na Slici 4.2 (dokazati
za neki od navedenih sluqajeva za vebu).
C1
C2
g(x)
0
y
0
y
f (x)
()
0
x
4.1.
57
D1
D2
D3
D4
Slika 4.2. Oblast D kao unija qetiri oblasti na koje primeujemo ve dokazanu formulu
Ako oblast D nije ovakvog oblika, ali jeste unija konaqno mnogo oblasti na koje moemo da
primenimo dokazano (videti Sliku 4.2), tada, zbog aditivnosti dvostrukog i krivolinijskog
integrala dobijamo (38). Npr, u sluqaju prikazanom na Slici 4.2 bismo imali (C = D ):
j
()
P dx + Qdy =
P dx + Qdy +
P dx + Qdy +
P dx + Qdy +
P dx + Qdy =
C
C1
C2
C3
C4
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
0
0
0
0
0
0
(Qx Py ) dxdy +
(Qx Py ) dxdy +
(Qx Py ) dxdy +
(Q0x Py0 ) dxdy =
D2
D3
D4
Z ZD 1
(Q0x Py0 ) dxdy.
Jednakost () je taqna jer se svaka od dodatih uspravnih i horizontalnih linija u integralima

du C , C , C , C pojav uje taqno dva puta i to suprotno orijentisana, pa se skrauje, dakle,
ostaje samo integral po spo axim konturama koje zajedno saqiavaju C.

D
1.4. Nezavisnost integracije od putae
U ovom poglav u daemo jox jedno uopxtee utn-Lajbnicove formule: R f (x)dx = f (b)
f (a). Naime, ona nam kae da, ako integralimo izvod neke funkcije, onda integral zavisi
samo od vrednosti funkcije u krajevima, xtavixe, samo od razlike tih vrednosti. Sliqna
stvar vai i kod krivolinijskog integrala, u sluqaju kada je vektorsko po e koje integralimo
gradijent neke funkcije.
Definicija 37. Ako je vektorsko po e F gradijent funkcije f , F = f , tada se ono
naziva konzervativnim ili gradijentnim po em, a funkcija f se naziva potencijalom po a
F.
Prvo emo dokazati jedno jednostavno tvree.

Tvree 24. Neka je F neprekidno vektorsko po e u nekoj oblasti D. Tada su sledea
dva tvrea ekvivalentna:
(1) Za svake dve taqke A, B D, integral du svake deo-po-deo glatke krive u D koja
spaja A i B ima istu vrednost;
(2) Za svaku zatvorenu deo-po-deo glatku krivu C u D vai H F dr = 0.
Dokaz. (1) (2): Neka je C zatvorena kriva i A 6= B proizvo ne dve taqke na oj. Oznaqimo
sa C i C delove krive C koje spajaju
taqke A i B , sa razliqitih strana" (videti Sliku 4.3).
Kako je, zbog pretpostavke (1), R F dr = R F dr, to je
b
a
C1
I
C
F dr =
Z
C1
F dr +
C2
Z
C2
F dr =
Z
C1
F dr
Z
C2
F dr = 0.
58

C2
A
b
C1
Slika 4.3. C = C
C2
: Neka su C i C dve krive koje spajaju A i B i neka je C := C

oqigledno zatvorena, paI je, zbog pretpostavke
(2):
I
I
I
I
(2) (1)
0=
C
F dr =
C1
F dr +
C2
F dr =
C1
F dr
C2
C2
. Kriva C je
F dr.
Sledee tvree je pomenuto uopxtee utn-Lajnicove formule.

Tvree 25. Neka je neprekidno vektorsko po e F konzervativno, tj. neka je F = f u
oblasti D R . Tada je integral po a F du proizvo ne krive C koja spaja taqke A i B
jednak:
Z
tj. ne zavisi od putae C.

Dokaz. Ako je F = (P, Q, R), tada je
F dr = f (B) f (A),
P = fx0 ,
Q = fy0 ,
R = fz0 .
Neka je r parametrizacija krive C i neka je r(a) = A, r(b) = B. Imamo

Z
C
F dr =
(P (x(t), y(t), z(t))x0 (t) + Q(x(t), y(t), z(t))y 0 (t) + R(x(t), y(t), z(t))z 0 (t)) dt =
(fx0 (x(t), y(t), z(t))x0 (t) + fy0 (x(t), y(t), z(t))y 0 (t) + fz0 (x(t), y(t), z(t))z 0 (t)) dt =
Z
a
d
(f (r(t))) dt = f (r(b)) f (r(a)) = f (B) f (A).
dt
Sledea teorema nam daje potrebne i dovo ne uslove da neko vektorsko po e bude konzervativno.
Teorema 12. Neka je F neprekidno vektorsko po e u oblasti9 D R . Tada su sledea

3
dva uslova ekvivalentna:

1
(1) FH je konzervativno;
(2) C F dr = 0 za svaku zatvorenu deo-po-deo glatku krivu C D.
Primetimo da ovakvih pojava nemamo u R: svaka neprekidna funkcija je primitivna funkcija neke
funkcije.
9Ovde pod oblaxu podrazumevamo otvoren skup u kojem svake dve taqke mogu da se spoje glatkom krivom.
8
4.2.
59
Dokaz. (1) (2): Ovo sledi direktno iz Tvrea 24 i 25. Ako je F konzervativno, tada, iz
Tvrea 25 sledi da su za svake dve taqke, svaka dva krivolinijska integrala du krivih koje
ih spajaju jednaka, pa iz Tvrea 24 sledi da je integral du svake zatvorene krive jednak
nuli.
H
(2) (1) : Neka je F dr = 0 za svaku zatvorenu deo-po-deo glatku krivu C D. Fiksirajmo
taqku A (x , y , z ) D. Za drugu, proizvo nu, taqku A(x, y, z) D definiximo funkciju f
kao
Z
C
F dr,
f (x, y, z) :=
gde je C proizvo na glatka kriva u D koja spaja A i A. Pre svega, primetimo da ova definicija funkcije f ne zavisi od izbora krive C, jer po pretpostavci je integral po a F du
svake zatvorene krive jednak nuli, a iz Tvrea 24 sledi da integral du proizvod ne krive
od A do A ne zavisi od izbora same krive.
Dokaimo jox da je f = F. Dokazaemo da je f = P , dokaz preostalih dveju jednakosti
f = Q i f = R je isti. Imamo
R
R
F dr
F dr
f (x + h, y, z) f (x, y, z)
f (x, y, z) = lim
= lim
,
(41)
h
h
gde je C proizvo na kriva koja spaja A i A(x, y, z), a C proizvo na kriva koja spaja A
i A (x + h, y, z). Spojimo taqke A i A krivom koja je du AA , tj. krivom koja ima
parametrizaciju
(t) = (x + th, y, z), t [0, 1].
Kako je kriva
C C
zatvorena, to je integral po a ZF du e jednak
nuli,Zpa je
Z
C
0
y
0
x
0
z
C1
0
x
h0
C2
h0
C1
F dr
C2
F dr =
F dr.
Kako je (t) = (1, 0, 0), to je, du , dr = (dx, dy, dz) = (1, 0, 0) dt, pa imamo
0
Zato, iz (41) imamo

R1
fx0 (x, y, z)
= lim
F dr =
P (x + th, y, z) dt.
0
P (x + th, y, z) dt ()
P (x + ch, y, z)h
()
= lim
= lim P (x + ch, y, z) = P (x, y, z).
h0
h0
h
h
c [0, 1]
P
Jednakost () vai za neko

, zbog Teoreme o sredoj vrednosti za integrale, dok
jednakost () vai jer je funkcija neprekidna.
h0
2. Povrxinski integrali
Definicija 38. S je parametrizovana povrx ako je S = r(D), gde je r : D R 1 1
preslikavae, neprekidno zajedno sa svojim parcijalnim izvodima, a D R otvoren skup
(dakle r je sada funkcija od dve promen ive, koje nazivamo parametrima). Kaemo da je
parametrizacija r regularna ako su vektori r (u, v) i r (u, v) linearno nezavisni za svako
(u, v) D.
0
u
0
v
60

Napomena 32. U Poglav u 4.1 definisali smo regularnu povrx kao skup rexea jednaqine S := {f (x, y, z) = 0}, gde je f regularna na S , tj. f 6= 0 na S . Moe se dokazati da su
ove dve definicije (lokalno ) ekvivalentne.

Primer 27. Grafik bilo koje glatke funkcije z = (x, y) je regularna povrx. Zaista,
jedna ena parametrizacija je
x = u, y = v, z = (u, v),
pa je
r = (1, 0, ), r = (0, 1, ),
a ova dva vektora su oqigledno linearno nezavisna. S druge strane, ako hoemo da grafik
zapixemo kao skup nula funkcije f , tada je f (x, y, z) := (x, y) z, pa je f = ( , , 1) 6= 0.
X
Primer 28. Navedimo neke parametrizacije povrxi drugog reda:
(1) sfera polupreqnika R, data jednaqinom x + y + z = R :
10
0
v
0
v
0
u
0
u
0
x
x(u, v) = R cos u sin v,
y(u, v) = R sin u sin v,
(2) elipsoid definisan jednaqinom

x(u, v) = a cos u sin v,
x2
a2
y2
b2
y(u, v) = b sin u sin v,
z2
c2
z(u, v) = c cos v,
1
cos
y(u, v) = b sin u tg v,
(5) konus definisan jednaqinom

x(u, v) = au cos v,
x2
a2
y2
b2
x2
a2
a2
y2
b2
y2
b2
z(u, v) = c sec v,
z2
c2
y(u, v) = bu sin v,
z(u, v) = cu,
(6) hiperboliqki cilindar definisan jednaqinom

x(u, v) = a sec u,
x2
z2
c2
y(u, v) = b tg u,
x2
a2
y2
z(u, v) = v,
b2
u [0, 2), v [0, ];
=1

u [0, 2), v ,
2 2
z(u, v) = c tg v,
y(u, v) = b sin u sec v,
u [0, 2), v [0, ];
=1
(sec = je funkcija sekans);

(4) dvograni hiperboloid definisan jednaqinom
x(u, v) = a cos u tg v,
z(u, v) = R cos v,
(3) jednograni hiperboloid definisan jednaqinom

x(u, v) = a cos u sec v,
0
y
z2
c2
= 1

u [0, 2), v ,
;
2 2
u R, v [0, 2);
=1
u [0, 2), v R;
(7) eliptiqki cilindar definisan jednaqinom + = 1:

x(u, v) = a cos u, y(u, v) = b sin u, z(u, v) = v, u [0, 2), v R;
(8) paraboliqki cilindar y = 2px:
x2
y2
a2
b2
x(u, v) =
u2
,
2p
y(u, v) = u,
z(u, v) = v,
u, v R;
(9) paraboloidi z = + (eliptiqki) i z = (paraboliqki) su grafici, pa je

ihova parametrizacija objaxena u prethodnom primeru.
X
Zadatak 37. Koje su od navedenih parametrizacija regularne? One koje nisu, u kojim
taqkama to nisu? Kolika je povrxina skupa taqaka u kojima se eventualno naruxava regularnost datih parametrizacija?
X
Hoemo da definixemo integral po regularnoj povrxi. Kao i u sluqaju krivolinijskog
integrala, razlikovaemo integral funkcije i integral vektorskog po a.
x2
a2
y2
b2
x2
a2
y2
b2
10Ako je S regularna u smislu jedne od ove dve definicije, onda svaka taqka ima okolinu koja zadovo ava
drugu od te dve definicije.
4.2.
61
2.1. Povrxinski integral funkcije
Podsetimo se da smo duinu dela krive parametrizovane sa r aproksimirali veliqinom

kdr(te)k, gde je t (odgovarajui) deo duine intervala (dakle, domena preslikavaa r),
e jediniqni vektor u R (videti Napomenu 27). Dakle, duinu smo aprokismirali slikom
duine u domenu, pri preslivau dr. U sluqaju povrxine emo uraditi istu stvar, ako je
ij D
ij = ui vj = P (ij ),
povrxina pravouganika sa stranicama u i v , povrxinu dela povrxi r( ) S emo

aproksimirati povrxinom S paralelograma P razapetim vektorima
dr(A )(u e) i dr(A )(v f ),
gde su e i f bazni vektori u R , a A proizvo na taqka iz pravougaonika . Kako je
i
ij
ij
ij
ij
ij
ij
dr(Aij )(ui e) = ui dr(Aij )(e) = ui r0u (Aij ),
imamo
ij
dr(Aij )(vj f ) = vj dr(Aij )(f ) = uj r0v (Aij ),
P (r(ij )) Sij = P (Pij ) = kui r0u (Aij ) uj r0v (Aij )k = kr0u (Aij ) r0v (Aij )kij .
P
S
Sij
X
X
P (S) := lim
Sij = lim
kr0u (Aij ) (Aij )r0v (Aij )kij .
Povrxinu povrxi definixemo kao limes (u prostoru podela)
Kako je posledi izraz integralna suma za dvostruki integral funkcije kr

formulu
ZZ
0
u
P (S) =
D
r0v k
kr0u r0v k dudv.
, dobijamo
(42)
33. Izraz kr r k dudv oznaqavamo sa dS i nazivamo elementom povrxine.

Primer 29. Izraqunajmo dS , tj. izvedimo formulu za raqunae povrxinskog integrala
po povrxi koja je grafik funkcije z = (x, y), (x, y) D. Kao xto smo ve videli, za
parametre moemo uzeti x i y (i neemo uvoditi nova slova u i v). Imamo
0
u
Napomena
dS =
pa je
kr0x
r0y k dxdy
0
v
i j k
q
0
0
0
1
0
k dxdy = k(x , y , 1)k dxdy 1 + (0x )2 + (0y )2 dxdy,

= k det
x
0
0 1 y
ZZ
ZZ
q
f (x, y, (x, y)) 1 + (0x )2 + (0y )2 dxdy.
f (x, y, z) dS =
P
Primer 30. Izraqunajmo dS u sluqaju sfere polupreqnika R parametrizovane kao u

Primeru 28. Imamo
r(u, v) = (R cos u sin v, R sin u sin v, R cos v),
pa je
odnosno
r0u = (R sin u sin v, R cos u sin v, 0),
r0v = (R cos u cos v, R sin u cos v, R sin v),
r0u r0v = R2 ( cos u sin2 v, sin u sin2 v, sin u cos v), kr0u r0v k = R2 sin v,
dS = R2 sin v dudv.
Zadatak 38. Izraqunati dS za ostale parametrizacije iz Primera 28.
X
X
62

Sliqno krivolinijskom, povrxinski integral skalar funkcije definixemo kao limes u
prostoru podela integralne sume:
X
gde je P
ij
S(f, S, P) :=
,aA
= r(ij )
ij D
ij
f (r(Aij ))P (Pij ),
proizvo na
taqka. Koristimo oznaku
ZZ
f (x, y, z) dS.
Kao kod krivolinijskog integrala, koristei Teoremu o sredoj vrednosti za dvostruke integrale, dobijamo formuluZ Zza izraqunavaeZpovrxinskog
integrala:
Z
P
f (x, y, z) dS =
f (r(u, v))kr0u r0v k dudv,
gde je na desnoj strani gore jednakosti dvostruki integral. Navodimo svojstva povrxinskog
integrala koja su direktna posledica, ili definicije, ili gore formule za izraqunavae.
Tvree 26. Neka su f i g neprekidne na regularnoj parametrizovanoj povrxi P . Tada
vai
ZZ
ZZ
ZZ
(1) RR(linearnost) (f (x, y, z) + g(x, y, z)) dS = f (x, y, z) dS + g(x, y, z) dS;
(2) 1 dS = P (P);
(3) (aditivnost po skupu) ako je P = P P , pri qemu se povrxi P i P seku po regularnoj
krivoj (tj. skupu
povrxine nula),
onda je
ZZ
ZZ
ZZ
P
f (x, y, z) dS =
f (x, y, z) dS +
f (x, y, z) dS;
P1
P2
ZZ
ZZ
f (x, y, z) 6 g(x, y, z)
f (x, y, z) dS
g(x, y, z) dS
P
P
ZZ
f (x, y, z) dS = f (x0 , y0 , z0 )P (P)
P
(4)
;
za neko (x , y , z )
(5) (Teorema o sredoj vrednosti)
P.

Ponovo, ako je povrx P unija konaqno mnogo parametrizovanih regularnih povrxi P koje
seRR meusobno seku PpoRRregularnoj krivoj, povrxinski integral po P definixemo kao zbir
f (x, y, z) dS :=
f (x, y, z) dS .
0
Pj
2.2. Povrxinski integral vektorskog po a
Oznaqimo sa dS := r r dudv. Veza izmeu prethodnih i ove oznake je, kao i kod krivolinijskog integrala: kdSk = dS.
Primetimo da veina povrxi ima dve strane, npr. sfera, elipsoid i hiperboloid imaju
unutraxu i spo axu stranu, paraboliodi imaju goru i dou, itd. . Primetimo takoe
je da vektor r r normalan na tangentnu ravan T P u svakoj taqki, jer je normalan na dva
linearno nezavisna vektora r i r T P . Oznaqimo sa n jediniqni vektor normale na povrx:
0
u
0
v
11
0
u
0
v
0
u
0
v
n :=
r0u r0v
.
kr0u r0v k
Moemo da definixemo stranu povrxi koja je indukovana parametrizacijom r kao onu na koju
vektor n , pokazuje". Ovu stranu povrxi nazivamo stranom indukovanom datom parametrizacijom r. Primetimo da zamena mesta parametara u i v mea smer vektora n.
12
Sve regularne povrxi imaju dve strane.

Ili, ako zamislimo vektor n kao qoveka kome je strelica glava, onda je ova strana povrxi ona po kojoj
qovek hoda.
11
12
4.3.
63
Definicija 39. Neka je F neprekidno vektorsko po e na P . Povrxinski integral ili
fluks vektorskog po a F du parametrizovane povrxi P je povrxinski integral funkcije
f := F n. Koristimo oznaku
ZZ
ZZ
kao i (ree)
F dS :=
(F n) dS,
ZZ
P dydz + Q dzdx + R dxdy,
ako je F = (P, Q, R).

Primetimo da je
dS = kdSkn = dSn =
r0u r0v
kr0u r0v kdudv = r0u r0v dudv,
0
0
kru rv k
pa se povrxinski integralZ Zvektorskog Zpo a

raquna kao
Z
P
pa je
Napomena
F dS =
F(r(u, v)) (r0u r0v ) dudv.
34. Ako je P deo regularne povrxi {(x, y, z) | (x, y, z) = 0}, onda je n =

ZZ
P
F dS =
ZZ
P
F
kk
kk

dS.

Ako je neparametrizovana povrx zadata zajedno sa izborom jedne strane, onda kaemo da je
ona orijentisana. Ako treba da integralimo vektorsko po e po zadatoj strani orijentisane
povrxi, onda biramo parametrizaciju r takvu da strana koja dolazi sa r bude ona zadata. Iz
prethodne diskusije vidimo da je Z Z
ZZ
F dS =
F dS,
gde je P ista povrx, samo sa izabranom suprotnom stranom (tj. suprotno orijentisana).
Primer 31. Izraqunajmo integral vektorskog po a F (x, y, z) = (x, y, z) po spo axoj
strani sfere sa centrom u (0, 0, 0) polupreqnika 2. U Primeru 30 smo videli da je
P
13
dS = 4( cos u sin2 v, sin u sin2 v, sin u cos v) dudv =
4 sin v(cos u sin v, sin u sin v, cos v) dudv = 2 sin v F dudv,
(jer je F = 2(cos u sin v, sin u sin v, cos v)) pa je
F dS = 2 sin v (F F) dudv = 8 sin v dudv.
Primetimo da ovaj izbor parametara ne daje traenu orijentaciju.

Zaista,
ako, npr, stavimo

, tj. da ne pokazuje na
u = v = , dobijamo da je dS usmeren kao i vektor 4 2 , ,
spo axost sfere, pa emo,
u nastavku zadatka,
integral raqunati sa znakom . Imamo
ZZ
ZZ
1 1
2 2
S2
F dS =
2
2
(8 sin v) dudv = 32.
[0,2][0,]
X
13Iako parametrizacija iz Primera 28 nije regularna u svakoj taqki, ona to jeste svuda sem na skupu
povrxine nula, koji nema uticaja na povrxinske i dvostruke integrale.
64

Kao i za povrxinski integral skalar funkcije, moemo definisati povrxinski integral
vektorskog po a po povrxi koja je unija regularnih koje se seku po regularnim krivama.
Takoe, linearnost i aditivnost po skupu vae i u ovom sluqaju.
3. Stoksova i Gausova formula
U ovom poglav u emo dokazati jox dve integralne formule koje, poput Grinove i utnLajbnicove, daju vezu izmeu (nekog) integrala prelikavaa F po rubu skupa D i (nekog)
integrala po skupu D neke vrste izvoda Zpreslikavaa
F. Kratak naqin da se ovo zapixe je
Z
=
(ova formula pravi dualnost izmeu i ). Pre svega, treba da objasnimo xta sve operator
moe da predstav a.
D
3.1. Operator (nabla)
Mi smo se sa operatorom ve susreli, kad smo definisali gradijent funkcije. Dakle
ako deluje na skalar funkciju f , rezultat je vektorsko po e, i to:
(43)
f (x, y, z) = (f (x, y, z), f (x, y, z), f (x, y, z)).
Ako uvedemo oznaku

0
x
0
y

, ,
x y z
0
z
tada formulu (43) moemo da uporedimo sa mnoeem skalara i vektora, s tim da funkciju
f shvatamo kao skalar, a kao vektor:

f

, ,
x y z
f, f, f
x y z
= (fx0 , fy0 , fz0 ).
Ako vektorsko po e F, u skladu sa prethodnim komentarom, shvatimo kao vektor, tada

sparivae operatora i po a F moemo da definixemo na dva naqina: jedan koji e po
svom obliku odgovarati skalarnom mnoeu vektora i drugi koji e odgovarati vektorskom
proizvodu.
Definicija 40. Ako operator deluje na vektorsko po e F = (P, Q, R) po pravilu
F := Px0 + Q0y + Rz0 ,
tada se rezultat (koji je skalar funkcija) zove divergencija po a F. Koristi se i oznaka

(osim gore) div F.
Primetimo da, usluqaju divergencije,

operator dejstvuje kao skalarni proizvod:

F=

, ,
x y z
(P, Q, R) =
P+
Q + R = Px0 + Q0y + Rz0 .
x
y
z
Definicija 41. Ako operator deluje na vektorsko po e F = (P, Q, R) po pravilu

F := (Ry0 Q0z , Pz0 Rx0 , Q0x Py0 ),
tada se rezultat (koji je vektorsko po e) zove rotor po a F i ponekad se (osim gore oznake)
oznaqava i sa rot F.
4.3.
U sluqaju rotora, operator dejstvuje kao vektorski proizvod:
F = det
R Q, P
R, Q
P
y
z z
x x
y
65

= (Ry0 Q0z , Pz0 Rx0 , Q0x Py0 ).
Primer 32. Dokaimo da, za skalar funkciju f vai (f ) = 0, tj. rot grad = 0
(ovo odgovara osobini vektorskog proizvoda u (u) = 0). Imamo

(f ) =
R Q, P
R, Q
P (fx0 , fy0 , fz0 )
y
z z
x x
y
00
00
00
00
00
00
= (fzy fyz , fxz fzx , fyx fxy ) = (0, 0, 0),
ako je f , dovo no glatka".

X
Zadatak 39. Dokazati da je ( F) = 0 (tj. div rot = 0). Kom svojstvu vektorskog
proizvoda odgovara ova formula?
X
3.2. Stoksova formula
Teorema 13. Neka je prosta regularna zatvorena kriva C granica povrxi P , tako da je
povrx P := P C parametrizovana regularnom parametrizacijom r. Neka je C orijentisana

tako da prilikom obilaska po C , ona strana povrxi P koja je indukovana parametrizacijom
r ostaje sa leve strane. Ako je F glatko vektorsko po e14 na P , tada vai formula
I
C
F dr =
ZZ
P
(44)
( F) dS
(Stoksova formula). Integral po desnoj strani se vrxi po onoj strani povrxi P koju indukuje parametrizacija r.
Dokaz. Iz linearnosti oba integrala u (44) sledi da je dovo no da okaemo da formula (44)
vai ako je F oblika (P, 0, 0), (0, Q, 0) ili (0, 0, R). Mi emo to uraditi za sluqaj F = (P, 0, 0),
ostala dva sluqaja se dokazuju na isti naqin i ostav amo ih za vebu.
Pretpostavimo, dakle, da je F = (P, 0, 0).
Neka je D R skup parametara, tj. r(D) = P . Oznaqimo krivu L := D orijentisanu tako
da D ostaje s leve strane. Tada je r(C) = C i ova parametrizacija nam daje orijentaciju iz
formulacije teoreme.
U nastavku dokaza emo svesti krivolijski integral u (44) na krivolinijski po L, a povrxinski u (44) svesti na dvostruki po D i videti da su, po Grinovoj formuli (38) ova dva
integrala jednaka.
Neka je L R parametrizovana sa (u(t), v(t)), t [a, b]. Kako je C parametrizovana kao deo
povrxi P , to je parametrizacija krive C data sa
2
Imamo:
I
r(u(t), v(t)) = (x(u(t), v(t)), y(u(t), v(t)), z(u(t), v(t))),
(P (x, y, z), 0, 0)
=
P (x(u(t), v(t)), y(u(t), v(t)), z(u(t), v(t))x0t dt =
C
a
a
Z b
I
P ( )x0u du + P ( )x0v dv.
P ( )(x0u u0t + x0v vt0 ) dt =
F dr =
(x0t , yt0 , zt0 ) dt
t [a, b].
Tj. F = (P, Q, R), i parcijalni izvodi funkcija P , Q i R su neprekidni.
14
66
Ako na posledi
izraz primenimo Grinovu
formulu, dobijamo:

I
ZZ
P ( )x0u du + P ( )x0v dv =
ZZ
Z ZD
Z ZD
(P ( )x0v )
(P ( )x0u )
u
u
dudv =
[(Px0 x0u + Py0 yu0 + Pz0 zu0 )x0v + P x00uv (Px0 x0v + Py0 yv0 + Pz0 zv0 )x0u P x00uv ] dudv =
[(Py0 yu0
Pz0 zu0 )x0v
(Py0 yv0
Pz0 zv0 )x0u ] dudv
(45)
[Py0 (yu0 x0v yv0 x0u ) + Pz0 (zu0 x0v zv0 x0u )] dudv.
Xto seZ Ztiqe povrxinskogZ Zintegrala u (44) imamo:

D
Z ZP
( F) dS =
[Pz0 (x0v zu0
x0u zv0 )
[(0, Pz0 , Py0 ) (yu0 zv0 yv0 zu0 , x0v zu0 x0u zv0 , x0u yv0 x0v yu0 )] dudv =
Py0 (x0u yv0
x0v yu0 )] dudv.
(46)
Iz jednakosti podintegralnih funkcija u posledim integralima u (45) i (46) sledi dokaz

teoreme.

H Primer 33. Neka je C prosta zatvorena kriva u ravni : 2x + 2y + z = 2. Dokazaemo da
2ydx + 3zdy xdz zavisi samo od povrxine oblasti D u ravni koju ograniqava C , a ne od
oblika krive C. Iz StoksoveI formule je
ZZ
D
2ydx + 3zdy xdz =
(3, 1, 2) dS.
Poxto je dS = kdSk, to je dS = n dS, gde je n jediniqna normalna na ravan usmerena kao i

dS. Kako je, na ravni , dS = (2, 2, 1) dxdy (videti Primer 29), a n = (2, 2, 1) to je
ZZ
ZZ
ZZ
C
1
3
(3, 1, 2) dS =
(3, 1, 2) n dS = 2
dS = 2P (D).
D
Zadatak 40. Dokazati da se u ravnom sluqaju, tj. u sluqaju F(x, y, z) = (P (x, y), Q(x, y), 0),
C = P R2
, Stoksova formula svodi na Grinovu.
3.3. Konzervativna po a u prosto-povezanim oblastima
Podsetimo se da smo u Primeru 32 videli da je (f ) = 0, xto znaqi da ako je F = f

(ovakvo vektorsko po e smo zvali konzervativnim), onda obavezno vai F = 0. Meutim,
ako oblast D u R ima neka posebna svojstva, tada je ovaj uslov ( F = 0) i dovo an da po e
bude konzervativno, i to je posledica Stoksove formule i Teoreme 12.
Da bismo definisali pojam prosto-povezane oblasti, pre svega primetimo da zatvorena
kriva C, tj. ona za koju postoji parametrizacija r : [a, b] R tdj. r(a) = r(b), ima to svojstvo
da je slika jediniqnog kruga S = {x + y = 1} pri nekom preslikavau.
Definicija 42. Neka je D R oblast sa sledeim svojstvom: za svaku neprekidnu
zatvorenu krivu r : S D postoji neprekidno preslikavae d : D D takvo da je restrikcija d| = r, gde je D := {x + y 6 1}. Kaemo da je oblast D prosto-povezana.
15
S1
15I to, neprekidna zatvorena kriva je neprekidna slika jediniqnog kruga, a deo-po-deo glatka zatvorena
kriva je deo-po-deo glatka slika jediniqnog kruga. Ovde nismo precizno definisali neprekidna ili glatka
preslikavaa iz kruga u Rn , ali intuitivno je jasno xta to znaqi.
4.3.
67
Neformalno govorei, prosto povezana oblast je ona kod koje svaka zatvorena kriva moe
da se , popuni" neprekidnom povrxi. U ravni, prosto povezane oblasti su one koje , nemaju
rupa". Npr. {x + y < 1} je prosto povezana u R , a R \ {(0, 0)} i {1 < x + y < 2} nisu. U
R , R \ {(0, 0, 0)} jeste prosto povezana, R \ {(0, 0, z) | z R} nije prosto povezana.
Mi emo ovde podrazumevati nexto jaqu definiciju, naime, pretpostaviemo da se svaka
deo-po-deo glatka zatvorena kriva moe proxiriti na povrx koja je takoe glatka.
Sledea teorema je posledica Stoksove formule i Teoreme 12.
2
Teorema 14. Neka je D R prosto-povezana i F glatko vektorsko po e definisano u D.

3
Tada su sledei uslovi ekvivalentni

(1) F je konzervativno;
(2) F = 0.
Dokaz. (1) (2) je Primer 32.
(2) (1): Neka je C proizvo na deo-po-deo glatka zatvorena kriva i P glatka povrx qija je
granica C. Iz Stoksove teoreme
imamo
I
ZZ
ZZ
F dr =
( F) dr =
0 dr = 0,
a kako je C proizvo na, iz Teoreme 12 sledi da je F konzervativno.

Primer 34. Za vektorsko po e F(x, y, z) = , , 0 vai F = 0. Meutim,
integral po krugu x = cos t, y = sin t, z = 0, t [0, 2], po a F nije jednak nuli, ve 2. Ovo
nije u kontradikciji sa Teoremom 14, jer je oblast u kojoj je definisano po e F skup R bez
zose, koja nije prosto povezana.
X
C
y
x2 +y 2
x
x2 +y 2
3.4. Gausova formula

Teorema 15. Neka je regularna parametrizovana povrx S granica kompaktog skupa T R
i F glatko vektorsko po e na ZT Z. Tada vaiZ Zformula:

Z
S
F dS =
F dxdydz,
pri qemu se na levoj strani integrali po spo axoj strani povrxi P .
Dokaz. Dokaz je sliqan dokazu Grinove formule, samo u jednoj dimenziji vixe. Pretpostaviemo,
kao i tamo, da je S mogue napisati kao uniju dva grafika, i to na tri naqina:
S =P Q=P Q =P Q ,
gde je P = {(x, y, z) | z = f (x, y)}, Q = {(x, y, z) | z = g(x, y)}, (x, y) D
1
P1 = {(x, y, z) | x = f1 (y, z)},
Q1 = {(x, y, z) | x = g1 (y, z)},
P2 = {(x, y, z) | y = f2 (z, x)}, Q2 = {(x, y, z) | y = g2 (z, x)},

T
T = {(x, y, z) | (x, y) D, f (x, y) 6 z 6 g(x, y)}
tj. da je skup opisan kao
(y, z) D1
(z, x) D2
= {(x, y, z) | (y, z) D1 , f1 (y, z) 6 x 6 g1 (y, z)}
= {(x, y, z) | (z, x) D2 , f2 (z, x) 6 y 6 g2 (z, x)}.
Primer ovakve povrxi je sfera ili elipsoid. Neka je

F = (P, Q, R) = (P, 0, 0) + (0, Q, 0) + (0, 0, R).
Dovo no je da dokaemo da tvree vai ako F ima jedan od navedena tri oblika, zbog linearnosti povrxinskog i trostrukog integrala. Neka je, zato F = (0, 0, R) (preostala dva
68
sluqaja se dokazuju sliqno, samo xto se biraju preostala dva razlagaa povrxi S ). Tada
je F = (0, P , P ). U Primeru 29 smo videli da je na povrxi Q (budui grafiku),
dS = (g , g , 1) dxdy . Za povrx P e biti dS = (f , f , 1) dxdy (ovde smo uzeli suprotan
znak zbog orijentacije, jer hoemo da integralimo po spo axosti povrxi, xto za dou povrx
znaqi da dS treba da bude usmeren , na dole", odnosno, da z koordinata vektora dS bude negativna). Imamo:
0
y
0
z
0
x
0
x
ZZ
ZZ
F dS +
ZZ
F dR =
ZZ
ZZ
0
0
(0, 0, R)(gx0 , gy , 1) dxdy =
(0, 0, R) (fx , fy , 1) dxdy +
D
Z ZD
[R(x, y, g(x, y) R(x, y, f (x, y)] dxdy.
S
F dF =
0
y
S druge strane, imamo F = R , pa je, zbog Fubinijeve teoreme i utn-Lajbnicove formule:

0
z
ZZZ
T
ZZ
F dxdydz =
Z
ZZZ
g(x,y)
Rz0 (x, y, z)dz
Rz0 (x, y, z) dxdydz =

T
!
ZZ
dxdy =
f (x,y)
[R(x, y, g(x, y) R(x, y, f (x, y))] dxdy.

4. Zadaci
1. Izraqunati
Z
z ds
ako je kriva parametrizovana na sledei naqin:
x = t cos t,
y = t sin t,
z = t,
za 0 6 t 6 t .Z
2. Izraqunati (x + y) ds, gde je c rub trougla 4OAB: O(0, 0), A(1, 0), B(0, 1).
Z p
3. Izraqunati x + y ds ako je : x + y = ax, a > 0.
0
4. Izraqunati
ako je F(x, y) =
i pozitivno orijentisan
rub kvadrataZ ABCD, gde je A(1, 0), B(0, 1), C(1, 0) i D(0, 1).
5. Izraqunati Fdr ako je F(x, y, z) = (y z , z x , x y ) i kontura koja ograniqava
deo sfere x + y + z = 1 u prvom oktantu, pri qemu je smer obilaska krive suprotan
smeru kaza ke na satu.

F dr
1
1
,
|x| + |y| |x| + |y|
2
4.4.
69
6. Neka je kriva c presek povrxi S : z = 1 x i S : z = x + y , orijentisana suprotno
odZ smera kaza ke na satu ako se posmatra iz taqke (0, 0, 2013). Izraqunati integral
F dr ako je F(x, y, z) = (y, z, x).
Z
7. Izraqunati F dr ako je pozitivno orijentisana krunica x + y = a i F(x, y) =
(x y, xy ). Z
8. Izraqunati F dr ako je pozitivno orijentisana granica oblasti
D = {(x, y) ZR |0 < x < , 0 < y < sin x} i F(x, y) = (e (1 cos y), e (y sin y)).
9. Izraqunati (e sin 2y + x + y) dx + (e (2 cos 2y + sin 2y) + 2x) dy ako je kriva
y = 2x x , pri qemu se integracija vrxi od taqke A(2, 0) do taqke B(0, 0).

Z
10. Izraqunati integral x dx + y dy.
2
x+y
x+y
(3,4)

12. Izraqunati
(0,1)
(1,2)
Z
y dx x dy
x2
du putae koja ne seqe yosu.
(2,1)
gde je S = {(x, y, z) R |x + y + z = a , z > 0}, a > 0.

ZZ
13. Izraqunati z dS ako je povrx S parametrizovana na sledei naqin:
ZZ
(x + y + z) dS
x = u cos v,
y = u sin v,
z = v,
,
14. Izraqunati
0<u<a 0<
Z Zv < 2 a > 0
(xy +yz +zx) dS
gde je S deo konusa z = px + y ograniqen cilindrom

2
x2 + y 2 = 2axZ Za > 0
15. Izraqunati
gde je S granica tela T = {(x, y, z) R |px + y 6 z 6 1}

.
16. Izraqunati Zpovrxinu
sfere {(x, y, z) R |x + y + z = R }.
Z
17. Izraqunati FdS gde je S spo axa strana sfere S : x +y +z = a i F(x, y, z) =
(x, y, z).
ZZ
18. Izraqunati F dS gde je S spo axa strana elipsoida S : xa + yb + zc = 1 i

1 1 1
F(x, y, z) =
, ,
.
x y z
(x2 + y 2 ) dS
70

ZZ
19. Izraqunati F dS gde je S spo axa strana granice tela x + y + z 6 2az,
x + y 6 z , ZaZ> 0 i F(x, y, z) = (x + y, y + z, z + x).
20. Izraqunati F dS gde je S spo axa strana konusa S : z = x + y , 0 6 z 6 h i
F(x, y, z) = (yZ Z
z, z x, x y).
21. Izraqunati (x y + z) dy dz + (y z + x) dz dx + (z x + y) dx dy gde je S spo axa
strana povrxiZ Z |x y + z| + |y z + x| + |z x + y| = 1.
22. Izraqunati y dx + z dy + x dz, gde je krunica x + y + z = 4, z = 3. Smer
kretaa je suprotan
od kretaa kaza ke na satu ako se gleda iz taqke (0, 0, 2013).
ZZ
23. Izraqunati (y z ) dx + (z x ) dy + (x y ) dz, gde je presek omotaqa kocke
3a
0 6 x, y, z 6 a i ravni x + y + z =
, a > 0. Smer kretaa je suprotan od kretaa
2
kaza ke na satu ako se gleda iz taqke (50, 50, 50).
2
GLAVA 5
Diferencijalne jednaqine
Diferencijalna jednaqina je jednaqina u kojoj je nepoznata funkcija f , a u kojoj se pojav uju
izvodi funkcije f . Ako je f funkcija jedne promen ive, tada se diferencijalna jednaqina
naziva obiqnom, a ako je f funkcija vixe promen ivih (pa se u jednaqini pojav uju parcijalni
izvodi), tada se jednaqina zove parcijalnom diferencijalnom jednaqinom. Npr, jednaqina:
F (x, x0 , t) = mx00
(Drugi utnov zakon), u kojoj je x = x(t) nepoznata funkcija, jeste obiqna diferencijalna, a
jednaqina u kojoj je u = u(x, y, z, t) nepoznata funkcija
u0t = a(u00xx + u00yy + u00zz )
(jednaqina provoea toplote) je parcijalna diferencijalna jednaqina. Red diferencijalne

jednaqine je red najveeg izvoda koji se u oj pojav uje. Tako je red diferencijalnih jednaqina
iz navedenih primera dva. Rexiti diferencijalnu jednaqinu znaqi odrediti sve funkcije f
koje je zadovo avaju. Veinu diferencijalnih jednaqina je texko ili nije mogue rexiti. Mi
emo se ovde baviti samo obiqnim diferencijalnim jednaqinama, i to nekim najjednostavnijim
oblicima, koji mogu neposredno da se rexe.
1. Diferencijalne jednaqine prvog reda - neki sluqajevi koji se
neposredno rexavaju
Obiqna diferencijalna jednaqina prvog reda je jednaqina po y = y(x) (tj. y je nepoznata
funkcija) oblika
F (x, y, y ) = 0.
Ovde emo objasniti nekoliko situacija u kojima ova jednaqina moe da se rexi. Pretpostaviemo da su sve funkcije koje se pojav uju u jednaqini neprekidne, i gde god je potrebno
dovo no puta diferencijabilne, tako da svi izrazi koje napixemo imaju smisla (pa se u da em
tekstu neemo zadravati na ovim pretpostavkama).
0
1.1. Jednaqina koja razdvaja promen ive
Ovo je jednaqina oblika

y = f (x)g(y).
Jednaqinu rexavamo tako xto zapixemo y kao i dx i dy tretiramo kao nezavisne izraze:
0
dy
dx
71
72
dy
dy
= f (x)g(y)
= f (x)dx
dx
g(y)
dy
=
g(y)
xto nam zadaje vezu izmeu y i x.

Primer 35. Reximo jednaqinu y = (1 + yZ)e . ImamoZ
0
Z
f (x)dx,
dy
dy
= (1 + y 2 )ex
= ex dx
dx
1 + y2
dy
=
1 + y2
ex dx arctg y = ex + c,
tj. y = tg (e + c).
X
Treba jox da obrazloimo zaxto smo izraze dx i dy tretirali kao brojeve i xta smo
zapravo na taj naqin uradili. Naime, ako krenemo od integrala R i u emu napravimo
smenu promen ive y = y(x)
, kako jeZ dy = y dxZ, imamo: Z
Z
x
dy
g(y)
dy
=
g(y)
y 0 dx
=
g(y)
f (x)g(y)dx
=
g(y)
Ovo opravdava postupak koji smo objasnili.

Zadatak 41. Rexiti jednaqinu (x + 1)y = x(y
1) + c).]
0
f (x)dx.
. [Rexee: y = tg (x ln(x +
+ 1) x > 1
1.2. Linearna diferencijalna jednaqina prvog reda
Linearna jednaqina je jednaqina oblika
(47)
y 0 + P (x)y = Q(x).
Primer 36. Naimo rexee jednaqine
(48)
za x > 0 koje zadovo ava uslov y(1) = 2. Ako podelimo jednaqinu (48) sa 3x dobijamo
jednaqinu:
1
ln x + 1
y y=
.
(49)
3x
3x
Pokuxaemo da reximo jednaqinu (49) na sledei naqin. Odrediemo pomonu funkciju u(x)
kojom emo da pomnoimo obe strane jednaqine (49), tako da posle toga na levoj strani bude
izvod proizvoda y(x)u(x). To znaqi da je
3xy 0 y = ln x + 1,
uy 0 + u0 y = uy 0 u
pa zato traimo u kao rexee jednaqine

Odavde dobijamo da je ln u =
dobijamo
(x
31
u0 = u
1
3
ln x
1
,
3x
du
dx
= .
u
3x
, pa je u = x . Da e, mnoeem jednaqine (49) sa u = x ,
1
1 4
1
y) = x 3 (ln x + 1) x 3 y =
3
3
tj.
1
y,
3x
13
13
x 3 (ln x + 1)dx = x 3 (ln x + 1) 3x 3 + c,
pa je
y = ln x 4 + cx .
Da bismo naxli rexee za koje vai y(1) = 2, u posledoj jednaqini zameniemo vrednosti
x = 1, y = 2:
13
2 = ln 1 4 + c1 3 c = 2,
5.1.
pa je traeno rexee
73
1
y = ln x 4 + 2x 3 .
Izvedimo formulu za rexee diferencijalne jednaqine (47) u opxtem sluqaju, ponava ui
postupak iz prethodnog primera. Hoemo da odredimo pomonu funkciju u(x) kojom emo da
pomnoimo obe strane jednaqine (47), tako da posle toga na levoj strani bude izvod proizvoda
y(x)u(x). Ako ovo uspemo, imamo:
(y(x)u(x))0 = Q(x)u(x),
pa je
1
y(x) =
u(x)
Z

Q(x)u(x)dx + c .
Da bismo eksplicitno odredili ovakvo u, napisaemo kako smo do ega doxli:
(50)
y 0 u + P yu = (yu)0 = y 0 u + u0 y P yu = u0 y,
a ovo e biti taqno ako je

Pu = u .
Ovo je jednaqina koja razdvaja promen ive i rexavamo je kao xto smo opisali u prethodnoj
sekciji:
Z
Z
Z
du
du
du
0
= Pu
= P dx
= P dx ln u =
dx
u
u
u(x)
R
u(x) = e P (x)dx ,
tako da biramo da bude

pa ubacivaem u (50) dobijamo:
P dx,
(51)
Napomena 35. Svaka konstanta c u izrazima (50) i (51) odreuje jedno rexee diferencijalne jednaqine (47). Konkretno rexee, odnosno, konkretnu vrednost broja c najqexe
odreujemo iz uslova
y = y(x ),
(52)
kao xto smo radili u prethodnom primeru. Uslov (52) se zove poqetni uslov.

Zadatak
42. Nai jednaqine cos x y + sin x y = 2 cos x sin x 1, 0 6 x < , koje zadovo ava

uslov y = 3 2. [Rexee: y = cos x cos(2x) sin x + c cos x, c = 7.]
X
y(x) = e
P (x)dx

Z R
P (x)dx
Q(x)dx .
c+ e
1
2
1.3. Bernulijeva jednaqina
Bernulijeva jednaqina je diferencijalna jednaqina oblika
(53)
gde je R. Pre svega, primetimo da je, za = 0 ili = 1, jednaqina (53) linearna, zato
pretpostavimo da je 6= 0, 1. Mnoeem (53) sa y dobijamo:
y y + P (x)y
= Q(x).
(54)
Uvedimo smenu z(x) = y (x). Imamo z = (1 )y y , pa jednaqina (54) postaje
1
z + P (x)z = Q(x), ili z + (1 )P (x)z = (1 )Q(x),
1
tj. linearna, koju znamo da reximo.
y 0 + P (x)y = Q(x)y ,
74
(55)
za x > 0, koje zadovo ava poqetni uslov y(2) = 1. Posle mnoea sa y , jednaqina (55)
postaje
4
y 0 + y = x3 y 2 ,
x
Uvedimo smenu y
, pa problem svodimo na linearnu jednaqinu

4
4
z + z = x , tj. z z = x .
x
x
Posledu jednaqinu rexavamo postupkom opisanim u prethodnoj sekciji, i dobijamo z = cx
x ln x. Odavde nalazimo da je
1
=z
, imamo
4
y 2 y 0 + y 1 = x3 .
x
0
2 0
z = y y
0
1
.
cx4 x4 ln x
y(x) =
Konkretno rexee sa zadatim poqetnim uslovom, tj. konstantu c, nalazimo zameivaem

x = 2, y = 1 u prethodno rexee, pa imamo
1 =
Traeno rexee je, dakle:
c24
y(x) =
1
1
c = ln 2 .
4
2 ln 2
16
ln 2
Zadatak 43. Nai rexee

jednaqine y
[Rexee: y =
15x
ce
3 2x
e
17
1
3
, c = .]
1
16
1

.
x4 x4 ln x
= 5y + e2x y 2
139
17
, koje zadovo ava uslov y(0) = 2.

X
1.4. Totalni diferencijal
Posmatrajmo jednaqinu
M (x, y) + N (x, y)
(56)
dy
= M (x, y) + N (x, y)y 0 = 0.
dx
Ako postoji funkcija f = f (x, y) za koju vai

fx0 (x, y) = M (x, y),
(57)
fy0 (x, y) = N (x, y),
tada nam jednaqina

f (x, y) = c = const.
daje implicitno rexee jednaqine (56), tj. daje nam vezu izmeu y i x. Zaista, ako je
f (x, y(x)) = c, i ako vai (57), imamo
1
0=
d
d
dy
c=
f (x, y(x)) = fx0 + fy0 y 0 = M (x, y) + N (x, y) .
dx
dx
dx
Primer jedne veze izmeu y i x je x2 + y2 = 1. Funkcija y(x) je lokalno definisana u okolini svake
taqke kruice k, osim dve: (1, 0) i (1, 0). Oqigledno, za svaku taqkuA sa krunice, osimza te dve, postoji
kugla B(A, r) tako da za svaku taqku (x, y) iz B(A, r) k vai y(x) = 1 x2 ili y(x) = 1 x2 . Meutim,
ne postoji funkcija y = (x) za koju vai x2 + (x)2 = 1, qiji bi grafik bio cela krunica.
1
5.1.
75
Napomena 36. Izraz f dx + f dy (koji bismo dobili formalnim mnoeem leve strane
jednaqine (56) sa dx), se naziva totalnim diferencijalom funkcije f . Ovo je upravo izvod
funkcije f , ako dx i dy shvatimo kao linearna preslikavaa
0
x
0
y
dx : (h, k) 7 h,
dy : (h, k) 7 k,
tj. projekcije. Zato ga i oznaqavamo sa df . tj:
df = fx0 dx + fy0 dy.
Mi znamo da, ako je F dva puta neprekidno diferencijabilna, vai F
00
xy
00
= Fyx
, pa je
00
00
Fxy
= My0 , Fyx
= Nx0 My0 = Nx0 ,
odnosno, ako uslov M = N nije ispuen, ne moemo oqekivati da emo nai rexee u
opisanom obliku.
2
0
y
0
x
2xy 9x2 + (2y + x2 + 1)
dy
=0
dx
koje zadovo ava poqetni uslov y(0) = 3. Ovde je M (x, y) = 2xy 9x , a N (x, y) = 2y + x + 1,
pa je
2
My0 = 2x = Nx0 ,
tj. moemo da traimo funkciju f sa opisanim svojstvima. Kako je f

to je
Z
f (x, y) =
0
x
= M (x, y) = 2xy 9x2
(2xy 9x2 )dx = x2 y 3x3 + (y).
(Ovde treba da pazimo da kod integrala ne dodajemo konstantu c, ve konstantu po x, xto moe
biti funkcija po y, jer je f funkcija dve promen ive x i y.) Kako je f = N (x, y), imamo
0
y
fy0 =
d 2
(x y 3x3 + (y)) = x2 + 0 (y) = N (x, y) = 2y + x2 + 1,
dy
odakle je (y) = 2y + 1, pa je (y) = y
. Odavde je implicitno rexee zadatka

f (x, y) = x y 3x + y + y + c = c , tj. x y 3x + y + y = c.
Konkretno rexee traimo ubacivaem x = 0, y = 3 u prethodnu jednaqinu:
0
+ y + c1
1
02 (3) 303 + (3)2 3 = c c = 6,
tj.
x2 y 3x3 + y 2 + y = 6.
Zadatak 44. Nai rexee jednaqine 2xy
y(1) = 8
. [Rexee: x y
2 2
.]
6y + 4x = c c = 12
, koje zadovo ava uslov
+ 4 2(3 x2 y)y 0 = 0
Ako su M i N neprekidno diferencijalne na R2 , ili na nekoj drugoj prosto-povezanoj oblasti na kojoj

rexavamo problem, tada je uslov My0 = Nx0 i dovo an za postojae funkcije f za koju vai fx0 = M , fy0 = N .
Zaista, ovo je sadraj Teoreme 14, u sluqaju F(x, y, z) = (M, N, 0), pri qemu funkcije M i N ne zavise od z.
2
76
1.5. Smene promen ivih
Navexemo dve smene koje nam, u nekim sluqajevima, mogu svesti datu jednaqnu na jednostavniji oblik koji znamo da reximo. Prvi sluqaj
je ako je jednaqina oblika
y
.
(58)
y =f
x
Tada uvodimo smenu z(x) := (z nam je nova nepoznata funkcija). Imamo
0
y
x
y = xz(x) y 0 = z(x) + xz 0 (x),
pa jednaqina (58) postaje
z + xz 0 = f (z),
z0 =
1
(f (z) z),
x
a ovo je jednaqina koja razdvaja promen ive.

Primer 39. Odredimo rexee jednaqine xyy + 4x + y
y(2) = 7. Kako je
0
y0 =
, sa poqetnim uslovom
=0 x>0
4x2 + y 2
x y
= 4 ,
xy
y x
uvodimo smenu z := , tako da nam zadatak postaje:

1 4
1
+ 2z
tj.
z + xz = 4 z, tj. z =
z
x z
Odavde integra eem dobijamo
y
x
zdz
dx
=
.
2z 2 + 4
x
c2
c
c
1
4
ln(z 2 + 2) = ln x + c1 z 2 + 2 =
z 2 = 4 2 y 2 = x2 z 2 = 2 2x2 .
4
x
x
x
x = 2 y = 7 c = 228
228
y 2 = 2 2x2 .
x
Kako je za
, dobijamo da je traeno rexee
Zadatak 45. Nai rexee jednaqine xy
= y(ln x ln y) x > 0
koje zadovo ava uslov
. [Rexee: y = xe .]
Druga smena koju emo ovde spomenuti je z := ax + by, u sluqaju jednaqine oblika
1+ln 4
1
x
y(1) = 4
y 0 = f (ax + by),
. Tada je z = a + by , tj. y = , pa jednaqina postaje

0
a, b R
z 0 a
b
z0 a
z0
dz
= f (z)
=1
= dx,
b
a + bf (z)
a + bf (z)
a ovo je jednaqina koja razdvaja promen ive.

Primer 40. Reximo jednaqinu y = (4x y + 1) i naimo rexee koje zadovo ava poqetni
uslov y(0) = 2. Ako je z = 4x y + 1, onda je z = 4 y , pa je y = 4 z = z , tj.
0
dz
1 z+2
z2
ce4x + 1
3 + ce4x
4x
=
dx
ln
=
x
+
c
=
ce
z
=
2
y
=
4x
+
.
1
4 z2
4 z2
z+2
ce4x 1
1 ce4x
x=0 y=2
c = 13
Zamenom
dobijamo da je
, pa je rexee:
9 e4x
y = 4x +
.
3 + e4x
5.2.
Zadatak 46. Nai ono rexee jednaqine y
ee: y =
1
(x
9
.]
= e9yx
ln(9 8e ))
77
, koje zadovo ava uslov y(0) = 0. RexX
2. Linearna diferencijalna jednaqina vixeg reda

U ovom poglav u posmatramo jednaqinu reda n:
y (n) + an1 (x)y (n1) + . . . + a1 (x)y 0 + a0 (x)y = b(x).
Ova jednaqina se zove linearna diferencijalna jednaqina reda n jer je preslikavae
(59)
L : y 7 y (n) + an1 (x)y (n1) + . . . + a1 (x)y 0 + a0 (x)y
linearno po y (budui da je izvod linearan), tj. vai
L(y1 + y2 ) = L(y1 ) + L(y2 ),
za , R. Ako je b(x) = 0, tada jednaqina (59) postaje
(60)
y (n) + an1 (x)y (n1) + . . . + a1 (x)y 0 + a0 (x)y = 0
i zove se homogena linearna jednaqina.
2.1. Homogena linearna jednaqina
Primetimo da, poxto je operator L linearan, vai:

L(y1 ) = 0, L(y2 ) = 0 L(y1 + y2 ) = 0;
L(y) = 0 L(y) = 0,
tj. da skup rexea homogene jednaqine (60) qini vektorski prostor. Vai i vixe, tj. vai
sledea teorema koju navodimo bez dokaza.
Teorema 16. Skup rexea jednaqine (60) qini ndimenzioni vektorski prostor. Ako
imamo n rexea jednaqine (60): y1(x), . . . yn(x) tada skup {y1(x), . . . yn(x)} qini bazu ovog prostora ako i samo ako je
y1
y10
...
W (y1 . . . , yn ) := det
(n1)
y1
Definicija 43. Determinanta W (y
y2
y20
...
...
...
(n1)
(n1)
y2
yn
yn0
6= 0.
(61)
yn
se zove determinanta Vronskog ili vronskijan. Skup rexea {y , . . . , y } za koji vai (61) se zove fundamentalni sistem rexea.
Rexee
y(x) = c y (x) + . . . + c y (x)
(a sva rexea su ovog oblika, za neke konstante c ) zovemo i opxtim rexeem.
Ako su funkcije a (x) u (60) konstantne, tj. a (x) = a R, tada jednaqinu

y +a y
+ ... + a y + a y = 0
(62)
zovemo homogenom linearnom diferencijalnom jednaqinom sa konstantnim koeficijentima.
Potraimo rexee jednaqine (62) u obliku y(x) = e . Kako je y = e , imamo
1
. . . , yn )
1 1
n n
(n)
n1
(n1)
(k)
k x
n en + an1 n1 ex + . . . + a1 ex + a0 ex = 0 n + an1 n1 + . . . + a1 + a0 = 0,
78
tj. je nula polinoma
(63)
P (t) = tn + an1 tn1 + . . . + a1 t + a0 .
Polinom (63) se naziva karakteristiqnim polinomom jednaqine (62).

Ako hoemo da naemo sva rexea jednaqine (62), dovo no je da odredimo n rexea y , . . . , y
koja zadovo avaju (61).
Metod traea ovakvih n rexea zavisi od nula karakteristiqnog polinoma (63), odnosno
od toga da li su egove nule realne ili kompleksne, jednostruke (meusobno razliqite) ili
vixestruke. Razlikujemo sledee sluqajeve.
1. Sve nule karakteristiqnog polinoma (63) su realne i razliqite. U ovom sluqaju
se moe pokazati da
1
{yj (x) = ej x ,
j = 1, . . . , n}
qini fundamentalni sistem rexea, gde su nule karakteristiqnog polinoma. Zato su sva
rexea jednaqine (62) oblika
3
y(x) = c1 e1 x + . . . + cn en x ,
za neke konstante c , . . . , c R.
Primer 41. Odredimo sva rexea jednaqine y 5y 22y + 56y = 0, a zatim odredimo ono rexee koje zadovo ava poqetni uslov y(0) = 1, y (0) = 2, y (0) = 4. Kako je
karakteristiqni polinom jednaqine
1
000
00
00
P (t) = t3 5t2 22t + 56 = (t + 4)(t 2)(t 7),
to je opxte rexee
y(x) = c1 e4x + c2 e2x + c3 e7x .
Rexee sa zadatnim poqetnim uslovom nalazimo iz sistema

tj. c
14
33
,c
13
15
,c
y(0) = 1 =
c1 + c2 + c3
y 0 (0) = 2 = 4c1 + 2c2 + 7c3
y 00 (0) = 4 = 16c1 + 4c2 + 49c3 ,
= 16
55
. Traeno rexee je
y(x) =
14 4x 13 2x 16 7x
e
+ e e .
33
15
55
Zadatak 47. Odrediti ono rexee jednaqine y
koje zadovo ava poqetni

uslov y(0) = 0, y (0) = 7. (Rexee: y =
.)
X
Napomena 37. Ako traimo jdeno konkretno rexee jednaqine (60), za to nam je potrebno
n uslova, jer se u rexeu pojav uje n konstanti koje treba da odredimo. Ako je tih n uslova
oblika
0
7 8x
(e
5
00
+ 11y 0 + 24y = 0
e )
3x
y(x0 ) = d0 , y 0 (x0 ) = d1 , . . . , y (n1) (x0 ) = dn1 ,
tada se ovi uslovi zovu poqetni ili Koxijevi uslovi, a problem nalaea takvog rexea se
zove i Koxijev problem.

Dokazati u sluqaju n = 2.
5.2.
79
2. Sve nule karakteristiqnog polinoma (63) su razliqite, ali meu ima i kompleksno-konjugovanih = i . U ovom sluqaju realnim nulama , kao i ranije, pridruu-
jemo rexee y (x) = e . Kompleksno konjugovanoj nuli

imaginarni deo rexea
j x
= k ik
pridruujemo realni i
ek x = ek x eik x = ek (cos(k x) i sin(k x)),
tj. dva rexea

y (x) = e cos( x) i y (x) = e sin( x).
Moe se pokazati da i u ovom sluqaju funkcije y , j = 1, . . . , n, (primetimo da ih ima taqno
n) qine fundamentalan sistem rexea.
Primer 42. Reximo Koxijev problem y 8y + 17y = 0, y(0) = 4, y (0) = 1. Karakteristiqni polinom je t 8t + 17 i egove nule su 4 i. Zato je opxte rexee oblika
k x
k1
k x
k2
00
y(x) = c1 e4x cos x + c2 e4x sin x.
Rexee konkretnog Koxijevog problema, odnosno konstante c i c , nalazimo iz sistema

1
Odavde je c
y(0) = 4 =
c1
0
y (0) = 1 = 4c1 + c2 .
, pa je traeno rexee
= 4 c2 = 15
y(x) = 4e4x cos x + 15e4x sin x.

X
3. Neke nule karakteristiqnog polinoma (63) se jav aju sa vixestrukoxu 2.
Ako je realna nula vixestrukosti k, tada oj pridruujemo k rexea

y1 = ex , y2 = xex , . . . , yk = xk1 ex .
Ako je = i kompleksna nula vixestrukosti k onda oj pridruujemo 2k rexea:

y11 = ex cos(x),
y21 = xex cos(x),
y12 = ex sin(x),
y22 = xex cos(x),
..
..
y = x e cos(x), y = x e sin(x).
Ova rexea (kojih ima taqno n) zadovo avaju uslov (61), pa qine fundamentalni sistem
rexea.
Primer 43. Naimo opxte rexee jednaqine 2y + 11y + 18y + 4y 8y = 0. Karakteristiqni polinom je 2t + 11t + 18t + 4t 8 = (2t 1)(t + 2) , pa je opxte rexee
k1
k1 x
k2
k1 x
(4)
00
(3)
y(x) = c1 e 2 + c2 e2x + c3 xe2x + c4 x2 e2x .
Zadatak 48. Nai opxte rexee jednaqine y
(Rexee:
15y (4) + 84y (3) 220y 00 + 275y 0 125y = 0

y(x) = c1 ex + c2 e5x + c3 xe5x + c4 e2x cos x + c5 e2x sin x
X
(5)
.)
Primetimo da, ako je y = u + iv rexee jednaqine (62), pri qemu su koeficijenti aj realni, onda su i u
i v rexee jednaqine (62).
5Dokazati u sluqaju n = 2.
6Proveriti za n = 2.
4
80
2.2. Nehomogena linearna jednaqina
Neka je y proizvo no (konkretno) rexee jednaqine (59). Tada je y rexee jednaqine (59)
ako i samo ako je y y rexee homogene jednaqine (60). Zaista
0
L(y) = b(x) L(y) = L(y0 ) L(y y0 ) = 0.
Zato, da bismo odredili sva rexea jednaqine (59), dovo no je da odredimo sva rexea homogene jednaqine (60) i samo jedno konkretno rexee y jednaqine (59).
Ve smo videli kako odreujemo sva rexea (tj. opxte rexee) homogene linearne jednaqine sa konstantnim koeficijentima. Posmatrajmo sada jednaqninu
y +a y
+ . . . + a y + a y = b(x).
(64)
Zbog malopre reqenog, da bismo naxli opxte rexee jednaqine (64), dovo no je da pogodimo
samo jedno y (jer homogenu znamo da reximo). Evo nekoliko situacija u kojima znamo oblik
rexea y . Neka + i nije koren karakteristiqnog polinoma (63).
(1) Ako je b(x) = Ae , rexee y traimo u obliku y (x) = ae .
(2) Ako je b(x) = A cos(x) + B sin(x), rexee y traimo u obliku y (x) = a cos(x) +
b sin(x).
(3) Ako je b(x) = P (x), gde je P (x) polinom stepena n, rexee y traimo takoe u obliku
polinoma stepena n: y (x) = Q (x).
(4) Ako je b(x) = P (x)e , gde je P (x) polinom stepena n, rexee y traimo u obliku
y = Q (x)e , gde je i Q (x) polinom stepena n.
(5) Ako je b(x) = P (x)(a cos(x)+b sin(x)), rexee traimo u obliku y = Q (x) cos(x)+
R (x) sin(x), gde su Q (x) i R (x) polinomi stepena n.
(6) Ako je b(x) = P (x)e (a cos(x) + b sin(x)), rexee y traimo u obliku y (x) =
e (Q (x) cos(x) + R (x) sin(x)).
Primetimo da su taqke (1) (5) specijalni sluqajevi taqke (6).
Ako + i jeste koren karakteristiqnog polinoma, onda rexee traimo u ve navedenim
oblicima, pomnoenim sa x , gde je k vixestrukost korena + i.
Primer 44. Odredimo jedno konkretno, a potom i opxte, rexee jednaqina
(1) y 4y 12y = xe ;
(2) y 4y 12y = 3e + sin(2x) + xe ;
(3) y 4y 12y = e .
Kako je karakteristiqni polinom svih jednaqina t 4t12 = (t6)(t+2), to je opxte rexee
homogene jednaqine y 4y 12y = 0 oblika y = c e + c e .
(1) Kako je b(x) = xe , i 4 nije koren karakteristiqnog polinoma, potraimo y u obliku
Q (x)e , gde je Q polinom stepena 1 (sluqaj (4), za = 4, = 0). Neka je, zato
0
(n)
n1
(n1)
0
x
n
x
00
00
00
4x
5x
4x
6x
00
6x
2x
4x
4x
y0 (x) = (ax + b)e4x y00 (x) = (4ax + a + 4b)e4x y000 (x) = (16ax + 8a + 16b)e4x ,
pa je
1
1
y000 4y00 12y0 = (12ax + 4a 12b)e4x = xe4x a = , b = .
12
36
4x
1
1
y0 (x) = 12 x 36 e
Zato je
, pa je opxte rexee jednaqine
y(x) = c1 e6x + c2 e2x
(2) Ovde imamo sluqaj kada je
1
(3x + 1)e4x .
36
b(x) = b1 (x) + b2 (x) + b3 (x),
5.3.
81
gde su situacije kad je nehomogeni deo jednak b , b ili b razmatrane. Primetimo da,
ako naemo po jedno konkretno rexee y jednaqina
L(y) = b (x), za j = 1, 2, 3,
imamo jedno konkretno rexee jednaqine L(y) = b(x). Zaista, to je y (x) := y (x) +
y (x) + y (x), jer je
1
L(y0 ) = L(y1 ) + L(y2 ) + L(y3 ) = b1 (x) + b2 (x) + b3 (x) = b(x).
Pronaimo, zato, po jedno rexee jednaqina
y 00 4y 0 12y = 3e5x ,
()
y 00 4y 0 12y = sin(2x),
()
y 00 4y 0 12y = xe4x .
()
Kako 5 nije nula karakteristiqnog polinoma, jedno rexee jednaqine () traimo u

obliku y = ae . Imamo y = 5ae i y = 25ae , pa je
0
0
0
5x
00
0
5x
5x
3
y000 4y00 12y0 = 25ae5x 20ae5x 12ae5x = 7ae5x = 3e5x a = .
7
()
2i
a cos(2x) + b sin(2x)
(3)
y00 = 2a sin(2x) + 2b cos(2x)
00
y0 = 4a cos(2x) 4b sin(2x)
Xto se tiqe jednaqine , kako nije koren karakteristiqnog polinoma, rexee

traimo u obliku
(sluqaj ). Imamo
,
, pa je
y000 4y00 12y0 = (16a 8b) cos(2x) + (8a 16b) sin(2x) = sin(2x)
1
1
a = 40
, b = 20
.
Kako smo jednaqinu () ve rexili u prethodnoj taqki, imamo da je opxte rexee
3
1
1
1
y(x) = c1 e6x + c2 e2x e5x +
cos(2x)
sin(2x) (3x + 1)e4x .
7
40
20
36
6
1
6x
y0 = axe
y00 = a(6x + 1)e6x y000 = 6a(6x + 2)e6x
(3) Kako je koren, i to vixestrukosti , karakteristiqnog polinoma, potraimo jedno

rexee rexee u obliku
. Kako je
,a
, to
je
1
y000 4y00 12y0 = 8ae6x = e6x a = ,
8
pa je opxte rexee
1
y(x) = c1 e6x + c2 e2x + xe6x .
8
X
Zadatak 49. Nai opxte rexee jednaqina
(1) y 4y 12y = x cos x 5x sin x;

(2) 4y + 16y + 17y = e sin + 6x cos ;
(3) y + 8y + 16y = e (x + 6);
(4) y 100y = 9x e + cos x x sin x;
(5) y 12y + 48y 64y = 12 32e + 2e [Rexee: y = c e + c xe + c x e
e
+ x e ];
(6) y 2y 21y 18y = 3 + 4e [Rexee: y = c e + c e + c e xe ].
00
00
00
4x
00
000
1 8x
54
000
2x
x
2
x
2
2 10x
00
1 3 4x
3
00
0
8x
4x
3x
4x
6x
4x
1
6
2
7
2 4x
3
16
82
3. Zadaci
1. Rexiti diferencijalnu jednaqinu y xy = 2xy.

+2
2. Odrediti rexee jednaqine cos xy 2y sin x = cos x koje prolazi kroz taqku 4 , 4 .
3. Rexiti diferencijalnu jednaqinu 3xy 3x ln xy y = 0.
4. Rexiti diferencijalnu jednaqinu x(y r
+ 1) dx + (x y + 2y ) dy = 0.
5. Rexiti diferencijalnu jednaqinu y = xy , x > 0.
0
GLAVA 6
Dodatak
GLAVA 1
Poglav e 1.1.
Definicija 44. Neka je V
vektorski prostor. Skalarni proizvod je funkcija definisana na na skupu V V (dakle, na ureenim parovima (u, v)), sa vrednostima u R, koja ima
sledea svojstva:
( u + u ) v = (u v) + (u v), za sve skalare i (linearnost);
v u = u v (simetriqnost);
u u > 0 (pozitivnost);
u u = 0 ako i samo ako je u = 0, gde je 0 nula - vektor (nedegenerisanost).
Tvree 27. Za svaki skalarni proizvod vai
|u v| 6 kukkvk
(65)
(Koxi-Xvarcova nejednakost)
Dokaz. Posmatrajmo kvadratnu funkciju
(i)
(ii)
(iii)
(iv)
1 1
2 2
(x) := (u + v) (xu + v) = x2 kuk2 + 2(u v)x + kvk2 .
Iz aksiome pozitivnosti skalarnog proizvoda sledi da je (x) > 0 za svako x R, a to je, za

kvadratnu funkciju mogue samo ako je diskriminanta jednaqine D = b 4ac 6 0. U naxem
sluqaju to znaqi:
4(u v) 4kuk kvk 6 0,
odakle, kad prebacimo 4kuk kvk na desnu stranu, podelimo sa 4 i korenujemo obe strane,
dobijamo nejednakost (27).

Definicija 45. Norma je funkcija definisana na vektorskom prostoru, sa vrednostima
u R, koja ima sledea svojstva:
kuk > 0 (pozitivnost);
ku + uk 6 kuk + kvk (nejednakost trougla);
kuk = ||kuk za svaki skalar ;
kuk = 0 ako i samo ako je u = 0 (nedegenerisanost).
Vektorski prostor sa normom se zove normiran (vektorski) prostor.
Definicija 46. Neka je M proizvo an skup. Metrika na M je funkcija d definisana

na skupu M M (dakle, na ureenim parovima (a, b), gde su a, b M ), sa vrednostima u R, koja
zadovo ava sledea svojstva:
d(a, b) > 0 (pozitivnost);
2
(i)
(ii)
(iii)
(iv)
(i)
83
84
6. Dodatak
(simetriqnost);
(nejednakost trougla);
ako i samo ako je a = b (nedegenerisanost).
Skup na kome je zadata metrika se zove metriqki prostor.
Primetimo da se norma definixe na vektorskim prostorima, dok se u aksiomama metrike

ne spomiu strukture vektorskog prostora (sabirae i mnoee skalarom). Metrika moe
da se definixe i na skupu koji nije vektorski prostor, a, s druge strane, svaki normiran
prostor jeste i metriqki. Zato je pojam metriqkog prostora opxtiji od pojma normiranog
prostora. Sliqno, kako svaki vektorski prostor sa skalarnim proizvodom zadaje normu, a nije
svaka norma nastala od skalarnog proizvoda, to je pojam norme opxtiji od pojma skalarnog
proizvoda.
Poglav e 3.1. Dokaz taqke 1.) Tvrea 2: Neka je
lim f (x) = A R i lim g(x) = B R.
Neka je > 0 dato, i neka su i izabrani tako da vai:
(ii)
(iii)
(iv)
d(a, b) = d(b, a)
d(a, c) 6 d(a, b) + d(b, c)
d(a, b) = 0
xx0
xx0
Neka je
0 < d(x, x0 ) < 1 |f (x) A| < ,

2
= min{1 , 2 } 0 < d(x, x0 ) <
to je
0 < d(x, x0 ) < 2 |g(x) B| < .

2
. Kako je
|f (x) + g(x) (A + B)| 6 |f (x) A| + |g(x) B| 6

+ = ,
2 2
lim (f (x) + g(x)) = A + B.
xx0
Poglav e 3.3.
Dokaz Tvrea 4. () Neka je

lim f (x) = A
xx0
i neka je x
6= x0
niz takav da je
(66)
lim xn = x0 .
Za dato > 0, izaberimo > 0 takvo da je
(67)
Iz (66) sledi da za n > n vai 0 < d(x , x ) < , a iz (67) sledi da za n > n vai
|f (x ) A| < . Ali to upravo znaqi da je lim f (x ) = A.
() Da bismo dokazali drugi smer, pretpostavimo suprotno, tj. da nije lim f (x) = A. To
znaqi da postoji > 0 takvo da za svako > 0 postoji x 6= x za koje vai
0 < d(x, x ) < , ali |f (x) A| > .
(68)
Za ovakvo , birajmo da bude , a odgovarajue x koje zadovo ava (68) za = oznaqimo sa
x . Konstruisali smo niz taqaka x 6= x koji tei ka x , takav da niz f (x ) ne tei ka A,
xto je u kontradikciji sa pretpostavkom.

0 < d(x, x0 ) < |f (x) A| <
xx0
1
n
1
n
GLAVA 2
Poglav e 2.2.
Dokaz ove qienice zahteva vixe vremena i produb ivaa od onoga xto je predvieno na ovom kursu.
6.0.
85
Dokaz da je a(h) = o(h) u Teoremi 2. Kako je o(h) = ( (h, . . . , (h)), a dG(y ) linearno
preslikavae, to je izraz dG(y )o(h) vektor funkcija qije su koordinatne funkcije linearne
kombinacije funkcija (h) = o(h), pa su i same o(h). Time smo dokazali da je
1
dG(y0 )o(h) = o(h),
h 0.
Xto se tiqe drugog sabirka u jednakosti (16) pretpostavimo da je H = o(dF (x )h + o(h)).

To znaqi da je H = ( , . . . , ) gde su funkcije oblika
0
j = j (dF (x0 )h + o(h))kdF (x0 ))h + o(h)k,
pri qemu (dF (x )h + o(h)) tei nuli kad dF (x ))h + o(h) 0. Kako
j
h 0 dF (x0 )h + o(h) 0,
to (dF (x )h + o(h)) tei nuli kad h 0. Da bismo zavrxili dokaz tvrea, dovo no je da
dokaemo da vai
kdF (x )h + o(h)k 6 ckhk
(jer je tada | | 6 |c |khk, tj. = o(h).) Ali za svako linearno preslikavae
L:R R
P
vai kLhk 6 ckhk. Zaista Lh je vektor qije je jta koordinata oblika a h , gde je h =
(h , . . . , h ). Iz Koxi-Xvarcove nejednakosti (videti Tvree 27) sledi da je
v
v
j
j
i i
i=1
m
u m
u m
X
uX
uX

j
j
h2i = cj khk.
ai hi 6 t (ai )2 t

i=1
i=1
i=1
Ako je svaka koordinata vektora maa od c khk, tada je i egova norma maa od
ckhk. Ostav amo qitaocu da sam proveri da je i ko(h)k 6 constkhk.
j
qP
n
2
j=1 cj khk
Poglav e 5.1.
Dokaz Tvrea 14. Za fiksirane h i k, posmatrajmo funkciju realne promen ive
=
(t) := f (x0 + th, y0 + k) f (x0 + th, y0 )
na intervalu t [0, 1] i primenimo Lagranevu teoremu o sredoj vrednosti na u:

(1) (0) = 0 (c) = [fx0 (x0 + ch, y0 + k) fx0 (x0 + ch, y0 )]h,
za neko c (0, 1). Oznaqimo, sada, sa (t) funkciju f (x

primenimo Lagranevu teoremu. Dobijamo:
0
x
, za t [0, 1] i na u
+ ch, y0 + tk)h
00
[fx0 (x0 + ch, y0 + k) fx0 (x0 + ch, y0 )]h = (1) (0) = 0 (d) = fxy
(x0 + ch, y0 + dk)hk
za neko d (0, 1), pa je

(1) (0) = [f (x + ch, y + dk)]hk,
za neke c, d (0, 1). Na potpuno isti naqin, primeujui dva puta Lagranevu teoremu na
funkciju:
(t) := f (x + h, y + tk) f (x , y + tk),
dobijamo
(1) (0) = f (x + ah, y + bk)kh,
za neke a, b (0, 1). Meutim, primetimo da je
00
xy
00
yx
(1) (0) = (1) (0) = f (x0 + h, y0 + k) f (x0 , y0 + k) f (x0 + h, y0 ) + f (x0 , y0 ),
pa imamo
tj.
00
00
fxy
(x0 + ch, y0 + dk)hk = fyx
(x0 + ah, y0 + bk)kh,
00
00
fxy
(x0 + ch, y0 + dk) = fyx
(x0 + ah, y0 + bk).
86
6. Dodatak
Kako su i f i f neprekidni u (x , y ), kad u posledoj jednakosti pustimo da (h, k) (0, 0),
dobijamo
00
xy
00
yx
00
00
fxy
(x0 , y0 ) = fyx
(x0 , y0 ).
Primer funkcije sa razliqitim (mexovitim izvodima: Neka je

2
Tada imamo da je, za (x, y) 6= (0, 0):

dok je
x4 y 4 + 4x2 y 2
,
(x2 + y 2 )2
f (h, 0) f (0, 0)
= 0,
h0
h
fx0 (0, 0) = lim
Zato je
y
(x, y) 6= (0, 0)
xy (xx2 +y
2) ,
.
0,
(x, y) = (0, 0)
f (x, y) =
fx0 = y
fy0 = x
x4 y 4 4x2 y 2
,
(x2 + y 2 )2
f (0, h) f (0, 0)
= 0.
h0
h
fy0 (0, 0) = lim
h h4 0
f 0 (0, h) fx0 (0, 0)
=
= lim x
= lim h
= 1,
h0
h0
h
h
4
fy0 (h, 0) fy0 (0, 0)
h hh4 0
00
0 0
fyx (0, 0) = (fy )x (0, 0) = lim
= lim
=1
h0
h0
h
h
00
fxy
(0, 0)
(fx0 )0y (0, 0)
Glava 3
Poglav e 1.1.
Dokaz Teoreme 5.
Funkcije i su oqigledno neprekidne. Za nastavak dokaza nam je

potrebno sledee pomono tvree qiji dokaz izostav amo (videti [1, 3]):
Tvree 28. Neprekidna funkcija f na pravougaoniku je i ravnomerno neprekidna, xto
znaqi da vai: za svako > 0, postoji > 0 takvo da, za sve z ,z vai
x
d(z1 , z2 ) < |f (z1 ) f (z2 )| < .
Iz Tvrea 28 sledi
da su i neprekidne:
Z
Z
b

|(y1 ) (y2 )| =
f (x, y1 )dx
Z b

f (x, y2 )dx 6
|f (x, y1 ) f (x, y2 )|dx < (b a),
za y , y dovo no blizu. Na isti naqin se dokazuje da je neprekidna.

Dokaimo formulu (29). Iz nejednakosti
trougla, imamo:

1
Rb Rd
RR

f (x, y)dxdy a c f (x, y)dy dx 6
RR
P

R b R d
P

f
(x,
y)dxdy
f
(z
)
+
f
(z
)
f
(x,
y)dy
dx

ij
ij
ij
ij
ij
ij
a
c
P

R b R d

6 3 + ij f (zij )ij a c f (x, y)dy dx
za neku podelu P dovo no malog dijametra. Primetimo da je

ij = P (ij ) = xi yj ,
pa je
!
X
ij
f (zij )ij =
X X
i
f (zij )yj
xi .
(69)
6.0.
Procenimo
da e drugi sabirak u posledem
redu
u (69) (neka je z

):
87
= (xi , yj )

R b R d
Rb Rd

P P
P
f
(x,
y)dy
dx 6
f
(z
y
)
x
ij f (zij )ij a c f (x, y)dy dx = i

ij
j
i
j
c
a
P P
P

R b R d
P

f
(x,
y)dy
dx .
f
(z
)y
x
(x
)x
+
(x
)x
i
i
ij
j
i
i
i
i
i
j
i
c
a
ij
(70)
Ostalo je da dokaemo da su posleda dva sabirka u izrazu (70) maa od , za podelu dovo no
malog dijametra.
Xto se tiqe
prvog sabirka, imamo:

P
P P
P P

i
j f (zij )yj xi
i (xi )xi =
i
j f (zij )yj (xi ) xi =
P P

P P

Rd

f
(z
)y
(x
,
y)dy
x
6
(f
(z
)y
(x
))

i
ij
j
i
i
ij
j
i xi =
j
i
j
c

Rd
Rd
P P
P R d

i
j f (zij )yj c (xi , y)dy xi =
i c g(x, y)dy c f (xi , y)dy xi ,
gde je g(x, y) funkcija definisana sa g(x, y) := f (x , y ), za y [y , y ]. Izaberimo dijametar

podele tako da vai: |y y | < |f (x, y ) f (x, y )| <
, za sve x [a, b] (ovo moe
zbog Tvrea 28). Imamo

i
i1
3(ba)(dc)
Rd
P R d
P Rd

i c g(x, y)dy c f (xi , y)dy xi 6
i c |g(x, y) f (xi , y)|dyxi <
P Rd
P
i c 3(ba)(dc) dyxi = (d c) 3(ba)(dc)

i xi = 3 .
Ostalo je da procenimo drugi sabirak u (70). Imamo

X
Z b
Z b Z d

X

(x)dx .
(xi )xi
f (x, y)dy dx =
(xi )xi

a
a
c
i
i
P
i (xi )xi
je podeona suma za funkciju , za koju smo pokazali da je neprekidna

Ali izraz
(dakle integrabilna), tako da goru razliku moemo napraviti proizvo no malom, smaujui
dijametar podele P . Dokazali
smo da je za svako > 0:

xto je mogue samo ako je

ZZ
ZZ
f (x, y)dxdy
f (x, y)dxdy
Z b Z
Druga jednakost u (29) se dokazuje na isti naqin.

f (x, y)dy dx <

f (x, y)dy dx = 0.

Poglav e 3.1. Dokaz da se u definiciji integrala moe uzeti proizvo nija

podela. Sledea lema (Teorema o sredoj vrednosti za dvostruki integral) se dokazuje isto
kao i u sluqaju Koxijevog integrala.

Lema 1. Neka je f neprekidna na mer ivom skupu D. Tada postoji c D takvo da vai:
ZZ
f (x, y)dxdy = f (c)P (D),
gde je P (D) povrxina skupa D.

Neka je f neprekidna na kompaktu D i > 0 proizvo no. Kako je f i ravnomerno neprekidna
(Tvree 28) na D, to postoji > 0 za koje vai
D
x, y D, d(x, y) < |f (x) f (y)| <
.
P (D)
88
6. Dodatak
Neka je P podela skupa D na proizvo ne mer ive skupove D = S D , koji se seku eventualno
po granici D D (D D ), takva da je dijametar podele mai od . Kako je skup preseqnih
taqaka D D mere nula, toZ Zje
ZZ
n
i
f (x, y)dxdy =
pa je
n
X
i=1
f (x, y)dxdy,
Di

Z Z
X
ZZ
n

X

n

=
f
(x,
y)dxdy
S(f,
P,
z,
D)
f
(x,
y)dxdy
f
(z
)P
(D
)
ij
i 6

D
D
i=1
Z Z
i=1 n i
n
X
() X

|f (cij )P (Di ) f (zij )P (Di )| =
f
(x,
y)dxdy
f
(z
)P
(D
)
ij
i =

i=1
n
X
Di
()
i=1
X
P (Di ) = .
|f (cij ) f (zij )|P (Di ) 6
P (D) i=1
Jednakost () sledi Leme 1, a nejednakost () iz ravnomerne neprekidnosti.

i=1
GLAVA 7
Rexea zadataka
1.
a) Zbog oblasti definisanosti logaritamske funkcije mora biti 1 x y z > 0, tj.

x + y + z < 1. Jox treba uzeti u obzir da je funkcija zadata kao razlomak, odnosno
ln (1 x y z ) 6= 0. Odavde dobijamo da je x + y + z 6= 0. Konaqno, domen date
funkcije je unutraxost jediniqne sfere sa centrom u koordinatnom poqetku, ali ne
uk uqujui tu taqku.
b) Izraz pod korenom mora biti nenegativan, tj. x+y+z > 0. Dakle, domen je poluprostor
qija je granica ravan x + y + z = 0.
v) Zbog korene funkcije koja uqestvuje u definiciji funkcije f , i jox je u imeniocu,
mora biti x + y a > 0, odnosno x + y > a . Traeni domen je spo axost kruga
sa centrom u (0, 0) polupreqnika a ne uk uqujui samu krunicu.
g) Funkcija f je dobro definisana ako je imenilac razliqit od nule, tj. xy 6= 0. Domen
je cela ravan bez koordinatnih osa.
d) Funkcija arcsin (t) je definisana za 1 6 t 6 1. Dakle, 1 6 yx 6 1, odnosno
y 6 x 6 y . Jox treba odbaciti taqke qija je druga koordinata jednaka nuli, jer je
izraz yx dobro definisan za y 6= 0.
2
X
89
90
7. Rexea zadataka
2.
xy
= lim 1 = 1
x0 y0 x + y
x0
xy
lim lim
= lim (1) = 1
y0 x0 x + y
y0
lim lim
Dovo no je nai dva niza u R koji tee ka taqki (0, 0), a da ihove slike pri preslikavau
f ne tee ka istim vrednostima. U tom sluqaju dvojni limes nee postojati. Uzmimo sledea
dva niza:

2
1 1
,
(0, 0),
n n

1 2
,
(0, 0).
(zn , dn ) =
n n
(xn , yn ) =
U tom sluqaju je f (x , y ) = f ( ,
n
1 1
)
n n
3.
, a f (z , d ) = f ( ,
=0
1 2
)
n n
= 31
, pa limes ne postoji.
x2 y 2
= lim 0 = 0,
x0 y0 x2 y 2 + (x y)2
x0
x2 y 2
lim lim 2 2
= lim 0 = 0.
y0 x0 x y + (x y)2
y0
lim lim
Kao i u prethodnom zadatku, pogodno odaberimo

nizove u R . Neka je:

2
1 1
,
(0, 0),
n n

1
1
,
(0, 0).
(zn , dn ) =
n n
(xn , yn ) =
Tada je f (x , y ) =
postoji.
n
f ( n1 , n1 )
4.
, a f (z , d ) =
= 1
f ( n1 , n1 )
1
n4
1
n4
4n2
n4
, pa dvojni limes ne

1
lim lim x + y sin
= lim x = 0
x0 y0
x0
x
lim f (x, y)
nee postojati, jer ne postoji ni

. To, opet, moemo pokazati preko
nizova, ali
e to sada biti nizovi u R (funkciju f (x, y) posmatramo kao funkciju od x). Neka
1
je x = n . Tada je
lim lim f (x, y)
y0 x0
x0
f (xn ) =
Uzmimo sada y
1
2n +
. Tada je
f (yn ) =
1
+ y 0 0.
n
1
2n +
+ y 1 y,
pa zaista ne postoji lim f (x, y).

Postojae dvojnog limesa dokazaemo uz pomo teoreme "o dva policajca". Naime, vai
x0
7.1.
sledei niz nejednakosti:
91
1
0 6 |x + y sin | 6 |x| + |y|,
x
|x| + |y| 0

1
sin 6 1
x
pa konaqan zak uqak izvodimo na osnovu toga xto

smo nejednakost trougla, kao i
.)
kada (x, y) (0, 0). (Koristili

X
5. Vai sledei niz nejednakosti:

x + y
x
+
y
6
6 1 + 1 .
0 6 2
x xy + y 2 xy |y| |x|
Kada x + i y +, onda |y|1 + |x|1 0, pa je traeni limes jednak nuli na osnovu

teoreme "o dva policajca".
X
6. Vai sledea nejednakost:
jer za x, y > 0 vai da je e , e

y +. Sada imamo:
x
x2 + y 2
x2
y2
x2 y 2
=
+
6
+ ,
ex+y
ex+y ex+y
ex ey
. Moemo smatrati da su x i y pozitivni jer x + i
>1
06
x2 + y 2
x2 y 2
6
+ ,
ex+y
ex ey
a kako je eksponencijalna funkcija "bra" od stepene, xe + ye 0 kada x + i y +.

Dakle, traeni limes je jednak nuli (na osnovu teoreme "o dva policajca").
X
7. Ove poluprave moemo zgodno opisati sledeim jednaqinama (preko polarnih koordinata):
2
x = cos ,
y = sin ,
za fiksirano . Nakon "uvoea smene", dobijamo
f (x, y) = f ( cos , sin ) =
2 cos2
2
cos2 sin
Dobijenu funkciju posmatramo kao funkciju jedne promen ive (, jer je fiksirano) i
traimo en limes kada .
Ako je cos 6= 0, onda je traeni limes oblika , pa moemo primeniti Lopitalovo pravilo
(dva puta). Nakon druge primene dobiemo da je traeni limes jednak nuli.
Ako je cos = 0, tj. = , k Z, (poluprave odreene koordinatnim osama), onda je f 0.
I u ovom sluqaju je traeni limes trivijalno jednak nuli.
Napomena: Ovo ne znaqi da je limes po svakom pravcu jednak nuli. Uzmimo, na primer,
(x , y ) = (n, n ) (+, +). Tada je f (x , y ) = n +.
X
2
k
2
92
7. Rexea zadataka
8. Funkcija f nije definisana na pravoj y = x (jer je tada imenilac jednak nuli), a svuda van
te prave je neprekidna kao kompozicija neprekidnih funkcija. Dakle, od interesa su taqke

oblika (x , x ), za x R. Kako je
0
1
1
xy
=
lim
=
,
(x,y)(x0 ,x0 ) x2 + xy + y 2
(x,y)(x0 ,x0 ) x3 y 3
3x20
lim
za x
6= 0
funkciju f moemo dodefinisati da bude neprekidna:

f (x0 , x0 ) =
Ipak,
lim
f (x, y) =
(x,y)(0,0)
lim
1
.
3x20
(x,y)(0,0) x2
1
= +,
+ xy + y 2
pa se data funkcija ne moe dodefinisati da bude neprekidna na celom R .

X
9. Dokazaemo da je data funkcija neprekidna po promen ivoj x, a sliqno se radi za promen ivu
y . Zadatak je ekvivalentan ispitivau da li za proizvo no x R vai jednakost:
2
lim f (x, y) = f (x0 , y).
Razlikujemo nekoliko sluqajeva:

1 x 6= 0, y 6= 0:
lim
2 x0 6= 0 y = 0
xx0
xx0
lim f (x, 0) = lim 0 = 0 = f (x0 , 0);
xx0
3 x0 = 0 y 6= 0
2xy
2x0 y
=
= f (x0 , y);
x2 + y 2
x20 + y 2
lim
xx0
2xy
0
= 2 = 0 = f (0, y);
2
+y
y
x0 x2
4 x0 = 0 y = 0
lim f (x, 0) = lim 0 = 0 = f (0, 0).
Data funkcija je neprekidna u svim taqkama osim u (0, 0) kao kompozicija neprekidnih. Za niz
(x , y ) = ,
(0, 0) vai da f (x , y ) 1 6= 0 = f (0, 0), pa funkcija f nije neprekidna
po (x, y).
X
x0
1 1
n n
x0
7.2.
93
10. Neprekidnost funkcije f du svake poluprave sa poqetkom u koordinatnom poqetku ekvivalentna je sa:
cos2 sin
= 0 = f (0, 0).
0 2 cos4 + sin2
0
0 + sin2
lim f ( cos , sin ) = lim
Ako je sin 6= 0, posledi limes je oblika

, xto je jednako nuli.
Ako je sin = 0, onda je f 0, pa je traeni limes svakako jednak nuli.
Zak uqujemo da je f neprekidna du svih
ovih
polupravih. Meutim, funkcija f nije neprekidna
1 1
u (0, 0), jer ako uzmemo niz (x , y ) = n , n (0, 0), vidimo da je f (x , y ) = 21 6= 0. X
11. Data funkcija je neprekidna u svim taqkama kao kompozicija neprekidnih osim u taqki
x
y
(0, 0). Vai sledei niz nejednakosti (koristimo nejednakost trougla,
61i
6
x +y
x +y
1):

n
2x2 |y|
2x2 y + y 3
y 2 |y|
6
+
6 3|y|,
0 6 2
x + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2
(x, y) (0, 0)
lim f (x, y) = 0 = f (0, 0)
xto tei nuli kada

. Zak uqujemo da je
f jeste neprekidna i u taqki (0, 0).
(x,y)(0,0)
, pa funkcija
X

1.
a) f = 5y, f = 5x + 6;
b) f = e 2x, f = e (2y);
v) f = 2yx , f = 2x + 6y z , f = 2yz .
Napomena. U delu v) jasno je da prva formula ne vai za taqke oblika (0, y, z), a posleda
za taqke oblika (x, y, 0), y, z R, x R . Moe se pokazati po definiciji da ne postoje
odgovarajui parcijalni izvodi u ovim taqkama.
X
2. Izraqunajmo parcijalne izvode prvog reda z i z jer se oni pojav uju u datoj jednaqini:
0
x
0
x
0
y
x2 y 2
0
y
x2 y 2
0
x
0
y
0
z
0
x
zx0 =
2xy
,
x2 y 2
zy0 = ln (x2 y 2 )
Sada je
1 0
1
1 2xy
1
+
zx + zy0 =
2
2
x
y
xx y
y
0
y
2y 2
.
x2 y 2
2y 2
ln (x y ) 2
x y2
2

=
y ln (x2 y 2 )
z
= 2.
2
y
y
X
94
7. Rexea zadataka
3.
f (x + h, 1) f (x, 1)
x+hx
= lim
= 1.
h0
h0
h
h
fx0 (x, 1) = lim
4.
a) Data funkcija je neprekidna u svim taqkama kao kompozicija neprekidnih osim eventualno u taqki (0, 0). Vai sledei niz nejednakosti (koristimo x + y > y ):
4

xy 3 |xy 3 |

6
06 4
= |xy|,
x + y2
y2
xto tei nuli kada (x, y) (0, 0). Zak uqujemo da je lim f (x, y) = 0 = f (0, 0), pa
funkcija f jeste neprekidna i u taqki (0, 0).
b) Za sve taqke (x, y) 6= (0, 0) parcijalne izvode funkcije f po promen ivama x i y moemo
izraqunati koristei pravila diferenciraa:
(x,y)(0,0)
fx0 =
3y 3 x4 + y 5
,
(x4 + y 2 )2
fy0 =
xy 4 + 3x5 y 2
.
(x4 + y 2 )2
U taqki (0, 0) odgovarajue parcijalne izvode raqunamo po definiciji:

f (0 + h, 0) f (0, 0)
0
= lim = 0,
h0
h0 h
h
0
f
(0,
0
+
h)
f
(0,
0)
= lim = 0.
fy0 (0, 0) = lim
h0 h
h0
h
fx0 (0, 0) = lim
v) Funkcija f je diferencijabilna u svim taqkama kao kompozicija diferencijabilnih

osim u taqki (0, 0).
p
f je diferencijabilna u(0, 0) f (x, y) = f (0, 0) + 0 x + 0 y + o( x + y ), (x, y) (0, 0)
Dakle, treba ispitati da li je f (x, y) = o(px + y ), (x, y) (0, 0), odnosno da li je
y
f (x, y)
6 |y | =
= 0. Vai sledei niz nejednakosti (koristimo
lim p
x +y
y
x +y
|x|
|y| i p
6 1):
x +y
2
(x,y)(0,0)

3

xy
6 p|x||y| 6 |y|,
p
0 6
(x4 + y 2 ) x2 + y 2
x2 + y 2
xto tei nuli kada (x, y) (0, 0). Zak uqujemo da je f diferencijabilna na celom
R.
Napomena: Diferencijabilnost se moe pokazati i tako xto se pokae neprekidnost
parcijalnih izvoda f i f .
X
2
0
x
5.
0
y
a) V. zadatak 3 sa ovog qasa.

b) Neka je l = (l , l ) 6= (0, 0) proizvo an pravac, odnosno vektor. Tada je:
1
f (tl1 , tl2 ) f (0, 0)

t2 (2l2 l2 + l23 )
2l12 l2 + l23
f
(0, 0) = lim
= lim 2 12
=
.
t0
t0 t (l1 + l22 )
l
t
l12 + l22
7.2.
95
v) Da bismo ispitali diferencijabilnost funkcije f u taqki (0, 0) prvo je potrebno da
izraqunamo parcijalne izvode prvog reda u taqki (0, 0).
0
f (0 + h, 0) f (0, 0)
= lim = 0,
h0 h
h0
h
f (0, 0 + h) f (0, 0)
h3
0
fy (0, 0) = lim
= lim 3 = 1.
h0
h0 h
h
f (x, y) y
p
lim
=0
(x,y)(0,0)
x2 + y 2

(xn , yn ) = n1 , n1 (0, 0)
fx0 (0, 0) = lim
Sada se zadatak svodi na ispitivae da li je

. Nakon sreivaa
funkcija unutar limesa tei ka 21 2 6= 0.
vidimo da za niz
Dakle, limes ne moe biti jednak nuli, pa funkcija nije diferencijabilna u (0, 0).
g) Funkcija f je diferencijabilna u taqki (1, 1), pa moemo upotrebiti formulu za
izvod funkcije f u pravcu vektora v u taqki a:
f
(a) = hf (a), vi.
v
f
1 f
1
3 f
3
(1, 1) =
(1, 1) +
(1, 1) = +
1.
v
2 x
2 y
4
2
U naxem sluqaju je
6. Koordinatne
funkcije preslikavaa F : R R su f (x, y) = x
f (x, y) = xy . Parcijalni izvodi prvog reda su:

2
(f1 )0x = 2x,
(f1 )0y = 2;
(f2 )0x = 2e2x+3y ,
3 y
0
,
(f3 )x =
3
3 x2
(f2 )0y = 3e2x+3y ;
3
x
0
;
(f3 )y = p
3
3 y2
Jakobijeva matrica u taqki (2, 1) je:
4
JF (2, 1) = 2e
334
+ 2y f2 (x, y) = e2x+3y
2
3e
.
2
3
7. Na osnovu pravila lanca za funkcije vixe promen ivih vai:
zx0 = zu0 u0x + zv0 vx0 = zu0 + zv0 ,
zy0 = zu0 u0y + zv0 vy0 = 2zu0 zv0 .
Da bismo izrazili z , z , z , primeniemo osnovna pravila diferenciraa, kao i pravilo

lanca na funkcije z i z :
00
xx
0
u
00
xy
0
v
00
yy
00
00
00
00
+ 2zuv
+ zvv
,
zxx
= (zx0 )0x = (zu0 + zv0 )0x = zuu
00
00
00
00
zxy
= (zx0 )0y = (zu0 + zv0 )0y = 2zuu
+ zuv
zvv
,
00
00
00
00
zyy
= (zy0 )0y = (2zu0 zv0 )0y = 4zuu
4zuv
+ zvv
.
Ako dobijene izraze zamenimo u polaznu jednaqinu, dobiemo jednaqinu ekvivalentnu polaznoj:
00
00
+ 2zvv
+ 3zu0 = 0.
9zuv
96
7. Rexea zadataka
8. Diferenciraem x
+ yz 2 3xy 2 = 3
po x dobijamo
3x2 + 2yzzx0 3y 2 = 0 zx0 =
pa je z (1, 1, 1) = 0. Diferenciraem x + yz
0
x
3y 2 3x2
,
2yz
3xy 2 = 3
z 2 + 2yzzy0 6xy = 0 zy0 =
po y dobijamo
6xy z 2
,
2yz
pa je z (1, 1, 1) = 72 . Drugi parcijalni izvod z moemo dobiti diferenciraem eksplicitnog izraza za z (izvod koliqnika) ili implicitnog izraza za z , tj. 3x + 2yzz 3y = 0.
Na drugi naqin dobija se
0
y
00
xx
0
x
0
x
0
x
00
00
6x + 2y((zx0 )2 + zzxx
) = 0 zxx
(1, 1, 1) = 3.
9. Kako je elipsoid zadat jednaqinom F (x, y, z) = 0, gde je

F (x, y, z) =
x2 y 2 z 2
+ 2 + 2 1,
a2
b
c
imamo da su koordinate vektora normale tangentne ravni

Fx0 (x0 , y0 , z0 ) =
Jednaqina tangentne ravni je
2x0
,
a2
Fy0 (x0 , y0 , z0 ) =
2y0
,
b2
Fz0 (x0 , y0 , z0 ) =
2z0
.
c2
2x0
2y0
2z0
(x x0 ) + 2 (y y0 ) + 2 (z z0 ) = 0.
2
a
b
c
Kada iskoristimo qienicu da taqka (x , y , z ) pripada elipsoidu, tj. zadovo ava egovu
jednaqinu, dobijamo da je xa + yb + zc = 1. Jednaqina tangente na elipsoid u proizvo noj
taqki je
0
2
0
2
2
0
2
2
0
2
xx0 yy0 zz0

+ 2 + 2 = 1.
a2
b
c
10. Povrx je zadata jednaqinom F (x, y, z) = 0, gde je

F (x, y, z) = x2 + 4y 2 z,
pa su koeficijenti vektora normale tangentne ravni
(Fx0 , Fy0 , Fz0 )|(2,1,8) = (4, 8 1).
(Kod eksplicitno zadate povrxi uvek e biti F (x , y , z ) = 1 u proizvo noj taqki (x , y , z ).)
Jednaqina tangentne ravni u taqki (2, 1, 8) je
0
z
4x + 8y z = 8.
X
7.2.
11. Lako se dobija da je:
Dakle,
97
f (0, 0) = 0,
fx0 (0, 0) = 0,
fy0 (0, 0) = 3;
00
fxx
(0, 0) = 0,
00
fyy
(0, 0) = 0,
00
fxy
(0, 0) = 6;
000
(0, 0) = 0,
fxxx
000
(0, 0) = 12,
fxxy
000
(0, 0) = 0,
fxyy
000
(0, 0) = 27.
fyyy

1
0 (x 0)2 + 2 6(x 0)(y 0) + 0 (y 0)2
2

1
3
+ 0 (x 0) + 3 12(x 0)2 (y 0) + 3 0(x 0)(y 0)2 + (27)(y 0)3
6
9
= 3y + 6xy + 6x2 y y 3 .
2
f (x, y) = g(x)h(y)
g(x)
T3 (x, y) = 0 + 0 (x 0) + 3(y 0) +
Primetimo da je zadata funkcija oblika

. Ako funkcije
i h(y) (kao funkcije jedne promen ive) razvijemo u Tejlorov polinom treeg stepena i pomnoimo, dobiemo isti rezultat.
X
12. Ako u jednaqinu zamenimo da je x = 0 i y = 2, i uzmemo u obzir da je z > 0, dobijamo prvi
qlan u Tejlorovom razvoju: z(0, 2) = 2. Diferenciraem jednaqine po x i po y, dobijamo
Napomena.
4x 2zzx 2y + 2yzzx = 0,
0
2y 2zzy 2x + z 2 + y 2zzy = 0.
Zameujui da je x = 0, y = 2 i z(0, 2) = 2, imamo z (0, 2) = 1, z (0, 2) = 0. Jox je

3
00
zxx (0, 2) = ,
2
1
00
zxy (0, 2) = ,
2
1
00
zyy (0, 2) = .
2
A(0, 2)
Tejlorov polinom drugog stepena zadate funkcije

u taqki

je

1
1
1
3
2
2
T2 (x, y) = 2 + 1 (x 0) + 0 (y 2) +
(x 0) + 2( )(x 0)(y 2) + (y 2) .
2
2
2
2
Nakon sreivaa je
1
1
3
T2 (x, y) = 3 + 2x y x2 + y 2 xy.
4
4
2
13. Potraimo stacionarne taqke:
fx0 = 3y 3x2 = 0,
fy0 = 3x 3y 2 = 0.
Zameujui u drugu jednaqinu da je y = x , dobijamo x(1 x ) = 0, odnosno dobijamo dve

stacionarne taqke M (0, 0) i M (1, 1). Za utvrivae da li su one i ekstremne vrednosti bie
nam potrebni parcijalni izvodi drugog reda:
2
00
fxx
= 6x,
00
fxy
= 3,
00
fyy
= 6y.
M1 (0, 0)
Kako je 4
d f (M1 ) =
0 3
3 0
, nije taqka lokalnog ekstremuma.
= 9 < 0 M1
98
7. Rexea zadataka
M2 (1, 1)
Kako je 4
d f (M1 ) =
= 6 < 0
i4
6 3
3 6
, je taqka lokalnog maksimuma i f (M ) = 1.
= 27 > 0 M2
14. Stacionarne taqke dobiemo rexavaem sistema:

fx0 = 4x3 4x = 0,
fy0 = 4y 3 = 0.
Kandidati za taqke lokalnih ekstremuma su M (0, 0), M (1, 0) i M (1, 0). Izraqunajmo i
parcijalne izvode drugog reda:
1
00
fxx
= 12x2 4,
00
= 0,
fxy
00
fyy
= 12y 2 .
M1 (0, 0)
d f (M1 ) =
4 0
0 0
Kako je 4 = 0, Silvesterov kriterijum nam ne daje odgovor. Posmatraemo priraxtaj

funkcije f (x, y) u taqki M (0, 0):
2
f (0 + h, 0 + k) f (0, 0) = h4 + k 4 2h2 = h2 (h2 2) + k 4 .
Pokaimo da prethodni izraz mea znak.

za pravac k = 0 : f (h, 0) f (0, 0) = h 2h = h (h 2) < 0 za |h| < 2
za pravac h = 0 : f (0, k) f (0, 0) = k > 0
Zak uqujemo da M nije taqka lokalnog ekstremuma.
4
M2 (1, 0)
2
Kako je 4
d f (M2 ) =
8 0
0 0
, posmatraemo priraxtaj funkcije f (x, y) u taqki M (1, 0):
=0
f (1 + h, 0 + k) f (1, 0) = (1 + h)4 + k 4 2(1 + h)2 1 + 2 = ((1 + h)2 1)2 + k 4 > 0.
Zak uqujemo da je M (1, 0) taqka lokalnog minimuma i f (1, 0) = 1.

2
M3 (1, 0)
2
Kako je 4
d f (M3 ) =
8 0
0 0
, posmatraemo priraxtaj funkcije f (x, y) u taqki M (1, 0):
=0
f (1 + h, 0 + k) f (1, 0) = (1 + h)4 + k 4 2(1 + h)2 1 + 2 = ((1 + h)2 1)2 + k 4 > 0.
Zak uqujemo da je M (1, 0) taqka lokalnog minimuma i f (1, 0) = 1.

3
7.2.
99
15. Stacionarne taqke su rexea sistema:
fx0 = xy 3 (3x 2y + 12) = 0,
fy0 = x2 y 2 (3x 4y + 18) = 0.
Ukrxtaem rexea prve jednaqine i rexea druge jednaqine dobijamo familije taqaka M (0, t)
i N (t, 0), t R, kao i taqku S(2, 3). Izraqunajmo i druge parcijalne izvode kako bismo formirali kvadratnu formu d f :
t
00
fxx
= 2y 3 (6 y 3x),
00
fxy
= xy 2 (36 8y 9x),
00
= 6x2 y(6 x 2y).
fyy
S(2, 3)
Kako je 4
162 108
108 144
d f (M1 ) =
f (S) = 108
= 162 < 0
i4
, je taqka lokalnog maksimuma i
= 162 144 1082 > 0 S
iN
U sluqaju obe familije taqaka M i N , Silvesterov kriterijum ne daje odgovor
jer je 4 = 0. Zadatak se moe rexiti ispitivaem priraxtaja kao u prethodnom
zadatku. Meutim, moe se lepo iskoristiti qienica da je f (M ) = f (N ) = 0, jer
je dovo no ispitati znak funkcije u okolini ovih taqaka. Naime, ako je funkcija
pozitivna u okolini neke M , a znamo da je f (M ) = 0, onda je M taqka lokalnog
minimuma. Sliqno kada je funkcija negativna u okolini neke od ovih taqaka - u tom
sluqaju je u pitau taqka lokalnog maksimuma.
Znak funkcije f (x, y) = x y (6 x y) zavisi od znaka izraza y i 6 x y, i to:
Mt
t0
t0
t0
2 3
Sada je jasno da su za t > 6 i t < 0 taqke M taqke lokalnog maksimuma, a za 0 < t < 6
taqke lokalnog minimuma. Za t = 0 i t = 6 oqigledno nemamo lokalnu ekstremnu
vrednost, jer ma koliko malu okolinu ovih taqaka uzeli, funkcija f tu uzima i pozitivne i negativne vrednosti. Sliqno se zak uquje da nijedna od taqaka N nije taqka
lokalnog ekstremuma.
X
16. Dati skup je zatvoren i ograniqen, pa je kompaktan. Funkcija f (x, y) je neprekidna na
celom R , samim tim i na D, pa dostie svoju najmau i najveu vrednost.
t
100
7. Rexea zadataka
Unutraxost D:
Rexee sistema
fx0 = 2x y + 3 = 0,
fy0 = x + 4y + 2 = 0,
je stacionarna taqka M (2, 1) (pripada intD X).

Du AB: y = x 5, 5 < x < 0
1
(x) = f (x, x 5) = 4x2 + 26x + 41,
0 (x) = 8x + 26 = 0,
pa je M ( , ) stacionarna taqka (pripada dui AB X).

Du BC : x = 0, 5 < y < 0
2
13
4
7
4
(x) = f (x, 0) = 2y 2 + 2y + 1,
0 (x) = 4y + 2 = 0,
pa je M (0, ) stacionarna taqka (pripada dui BC X).

Du AC : y = 0, 5 < x < 0
1
2
(x) = f (x, 0) = x2 + 3x + 1,
0 (x) = 2x + 3 = 0,
pa je M ( , 0) stacionarna taqka (pripada dui AC X).

Temena A, B, C
Najmaa vrednost funkcije f na skupu D je f (M ) = 3, a najvea f (B) = 41.
X
4
3
2
7.2.
101
Unutraxost D:
Stacionarne taqke su rexea sistema:
fx0 = cos x cos (x + y) = 0,
fy0 = cos y cos (x + y) = 0
Oduzimajui ove jednaqine dobijamo da je cos x = cos y, odakle da e sledi da za x, y

[0, ] mora biti x = y . Zameujui x = y u prvu jednaqinu i koristei identitet
cos 2x = cos x sin x, dobijamo 2 cos x cos x 1 = 0. Ako stavimo da je t = cos x i
reximo kvadratnu jednaqinu, dobiemo dva rexea, odnosno dve taqke (0, 0) i ( , ).
Kako prva taqka ne pripada unutraxosti kvadrata D, odbacujemo je, pa je za sada
jedina stacionarna taqka M ( , ).
Du AB : y = 0, 0 < x <
2
2 2
3
3
2 2
3
3
(x) = f (x, 0) = sin x sin x = 0,
pa je ovde i najmaa i najvea vrednost jednaka nuli.

Du BC : x = , 0 < y <
(x) = f (, y) = sin y sin (y + ) = 2 sin y,
0 (x) = 2 cos y = 0,
pa je M (, ) stacionarna taqka (pripada dui BC X).

Du CD: y = , 0 < x <
2
(x) = f (x, ) = sin x sin (x + ) = 2 sin x,
0 (x) = 2 cos x = 0,
pa je M ( , ) stacionarna taqka (pripada dui AC X).

Du AD: x = 0, 0 < y <
3 2
(x) = f (0, y) = sin x sin x = 0,
pa je ovde i najmaa i najvea vrednost jednaka nuli.

Temena A, B, C, D
Najmaa vrednost funkcije f na skupu D je f (A) = 0, a najvea
3 3
f (M1 ) =
2
102
7. Rexea zadataka
2
Unutraxost D:
Rexee sistema
fx0 = 2x + y 3 = 0,
fy0 = x + 2y 3 = 0,
je stacionarna taqka M (1, 1) (pripada intD X).

Du OA: y = 0, 0 < x < 2
1
g(x) = f (x, 0) = x2 3x,
g 0 (x) = 2x 3 = 0,
pa je M ( , 0) stacionarna taqka (pripada dui OA X).

Du OB : x = 0, 0 < y < 2
3
2 2
h(y) = f (0, y) = y 2 3y,

h0 (y) = 2y 3 = 0,
pa je M (0, ) stacionarna taqka (pripada dui OB X).

d: y = 4 x , 0 < x < 2
Luk AB
3
3
2
l(x) = f (x,
4 x2 ) = 4 3x + (x 3) 4 x2
Stacionarne taqke su one qije su x- koordinate rexea jednaqine:
2
4
+
3x
2x
3
4 x2
l0 (x) =
= 0,
4 x2
odnosno nule polinoma 2x 6x + x + 12x 10 = (x 2)(2x 6x + 5). Uslov 0 < x < 2

zadovo ava taqka M (2, 2).
U ovom sluqaju je, kao xto vidimo, zadatak mogue rexiti bez korixea Lagraneve
funkcije, ali nije jednostavno. Reximo sada koristei Lagranevu funkciju F (x, y, ) =
4
7.2.
103
x2 + xy + y 2 3x 3y + (x2 + y 2 4)
Fx0 = 2x + y 3 + 2x = 0,
Fy0 = x + 2y 3 + 2y = 0,
F0 = x2 + y 2 4 = 0,

M4 ( 2, 2)
pa je jedina stacionarna taqka

. Ovaj sistem se svakako lakxe rexava nego
xto se odreuju nule polinoma qetvrtog stepena.
Temena O, A, B
Najmaa vrednost funkcije f na skupu D je f (M ) = 6 62, a najvea f (O) = 0.
X
19. Dati skup je zatvoren i ograniqen, pa je kompaktan. Funkcija f (x, y, z) je neprekidna na
4
Unutraxost "qaxe" (bela): x + y

2
fx0 = 1,
<z<1
fy0 = 1,
fz0 = 1,
pa nema stacionarnih taqaka u intD.

Unutraxost "poklopca" (svetlo zelena): z = 1, x + y < 1
Zadatak se svodi na traee najmae i najvee vrednosti funkcije g(x, y) = f (x, y, 1) =
x + y + 1 na skupu x + y < 1.
2
fx0 = 1,
fy0 = 1,
pa ovde nema kandidata.

Granica "poklopca" (crvena): z = 1, x + y = 1
Zadatak se svodi na traee najmae i najvee vrednosti funkcije g(x, y) = f (x, y, 1) =
x + y + 1 pri uslovu x + y = 1. Formirajmo Lagranevu funkciju:
2
F (x, y, ) = x + y + 1 + (x2 + y 2 1).
Fx0 = 1 + 2x = 0,
Fy0 = 1 + 2y = 0
F0 = x2 + y 2 1 = 0.
Lako se vidi da je x = y, pa su M ( , , 1) i M ( , , 1) stacionarne taqke.

"Qaxa" (zelene pruge): z = x + y , x + y < 1
Zadatak se svodi na traee najmae i najvee vrednosti funkcije g(x, y) = f (x, y, x +
2
1
1
1 2 2
2
2
2
1
2
1
2
104
sistema:
y 2 ) = x + y + x2 + y 2
na otvorenom skupu x
+ y2
7. Rexea zadataka
< 1. Stacionarne taqke su rexea
gx0 = 1 + 2x = 0,
gy0 = 1 + 2y = 0,
pa dobijamo i posledu taqku M ( , , ).

Najvea vrednost funkcije je f (M ) = 2 + 1, a najmaa f (M ) = 12 .
X
20. Ako sa r oznaqimo polupreqnik osnove, sa H visinu kupe i sa a, b, c stranice
kvadra, iz
H
r
sliqnosti trouglova dobijamo "vezu" H c =
, odnosno 2r(H c) = H a + b .
3
1
2
1 1
2 2
a2 +b2
2
Uvedimo funkciju f (x, y, z) = xyz (formula za zapreminu kvadra). Potrebno je nai en
maksimum pri uslovu 2r(H z) = H px + y . Formirajmo Lagranevu funkciju:
2
F (x, y, z, ) = xyz + (2r(H z) H
p
x2 + y 2 ).
x
Fx0 = yz H p
= 0,
x2 + y 2
y
Fy0 = xz H p
=0
x2 + y 2
Fz0 = xy 2r = 0,
p
F0 = 2r(H z) H x2 + y 2 = 0.
Ako prvu jednaqinu pomnoimo sa x, drugu sa y i oduzmemo, dobiemo da je x = y (x, y >

0). Iz treejednaqine sledi da je x = y = 2r, dok zameujui u qetvrtu dobijamo da je
H( r )
4
z=
.
Na
kraju
je
jox
= r. Za ove vrednosti dobija se maksimalna zapremina
9
kvadra: r
Vmax = xyz =
8r2 H
.
27
7.3.
105
Da bismo odredili granice za x i y potrebno je da naemo preseqne taqke ove dve krive,
kao i da skiciramo skup D.
1.
Zameujui y = 52 x u xy = 1, dobijamo kvadratnu jednaqinu po x:

2x2 5x + 2 = 0,
qija su rexea x = 21 i x = 2. Dakle, D = {(x, y) R | 6 x 6 2, 6 y 6 x}. Sada

moemo prei na raqunae dvojnog integrala, svodei ga na ponov eni integral:
1
2 1
2
1
x
5
2
ZZ
D
5 x

Z2
Z2 Z2 x
y 2 2
xydy dx =
xydxdy =
x
dx = ...
2 1
1
x
1
2
1
2
2.
Oblast D izgleda kao na slici:
Sada se lako vidi da vae sledee jednakosti:

Z1 Z2x
ZZ
f (x, y)dxdy =
D

Z2 Z1
f (x, y)dy dx =
f (x, y)dx dy.
0
y
2
106
7. Rexea zadataka
X
3. Svedimo
da je 0 6 x 6 1,
prvo dati integral na dvojni, odnosno odredimo skup D. Jasno je
dok je 2x x 6 y 6 1. Nakon kraeg sreivaa dobijamo da je y = 2x x zapravo

doa polukrunica kruga (x 1) + y = 1. Sada moemo skicirati skup D:
2
Ako pokuxamo da odredimo granice za x kao funkcije od y, videemo da to ne moemo uqiniti

u jednom koraku, ve moramo u dva (jer se kriva obojena u crveno ne moe opisati jednom
jednaqinom):
1 6y 6 0,
p
1 1 y 2 6x 6 1;
0 6 y 6 1,
0 6 x 6 1.
Preostaje samo da zapixemo dobijeno:

Z1
Z1
Z0
dx
0
f (x, y)dy =
2xx2
Z1
dy
Z1
f (x, y)dx +
1y 2
4.Sliqno prethodnom
zadatku, skicirajmo prvo skup D.
2ax
x2
6y6
2ax
Z1
dy
f (x, y)dx.
0
Znamo da je 0 6 x 6 2a, dok je
Ako pokuxamo da zamenimo poredak integracije, videemo da se skup D mora podeliti na

(bar) tri dela:
7.3.
107
0 6y 6 a,
0 6y 6 a,
p
y2
6x
6
a
a2 y 2 ;
2a2
a+
a 6y 6 2a,
y2
6x 6 2a;
2a2
p
a2 y 2 6x 6 2a;
Dakle, dati integral bi nakon zamene poretka bio jednak zbiru tri integrala sa granicama
koje smo upravo odredili.
X
5. Skup D je ograniqen parabolom y = 2x i dvema paralelnim pravama x + y = 4, x + y = 12.
Preseqne taqke parabole i pravih dobijaju se zamenom x = 4 y, tj. x = 12 y u y = 2x
i rexavaem odgovarajuih kvadratnih jednaqina. Te taqke su (8, 4) i (2, 2) sa prve prave,
odnosno (18, 6) i (8, 4) sa druge prave. Zbog toga moemo skup D podeliti na dva podskupa
D i D , kao na slici, i raqunati odvojeno odgovarajue integrale.
2
ZZ
ZZ
(x + y)dxdy =
ZZ
(x + y)dxdy +
D1
8Z
(x + y)dxdy
D2
2x
(x + y)dy dx +
2
4x
18
Z
12x
2x

(x + y)dy dx
= ...
6. Skup A je dat na slici:
108
7. Rexea zadataka
Datiptrojni integral jednak je dvojnom integralu po projekciji A tela A, pri qemu je

06z 6 1x y :
1x2 y 2
ZZ
ZZZ
zdxdydz =
1
zdz dxdy =
2
ZZ
(1 x2 y 2 )dxdy.
Kako se gora polukrunica opisuje jednaqinom y = 1 x , a doa y = 1 x ,

moemo prei na ponov eni integral:
2
ZZZ
1
zdxdydz =
2
Z1x2
Z1
1 1x2
2
(1 x y )dydx =
3
2
Z1
(1 x2 ) 2 dx.
Primetimo da je podintegralna funkcija u posledem integralu parna i uvedimo smenu x =

,
:
A
sin t t [0, 2 ]
2
3
Z1
1
(1 x2 ) 2 dx =
4
3
Z2
0
cos4 tdt =
4
3
Z2
0
1 + cos 2t
2
2

Z2
1 + cos 4t
1
dt =
1 + 2 cos 2t +
dt = .
3
2
4
0
7.3.
Napomena. Ovaj zadatak se prirodnije i lakxe rexava uvoeem polarnih koordinata.
Zapremina tela T je trojni integral V (T ) =

odreujemo granice za x i y.
7.
ZZZ
dxdydz
109
X
. Na osnovu projekcije tela
Iako nije lako skicirati trodimenzionalnu sliku, jasno je da je 0 6 z 6 x

traene granice su:
+ y2
. Dakle,
1 6x 6 1,
x2 6y 6 1,
0 6z 6 x2 + y 2 .
Preostaje jox da izraqunamo traeni integral:

ZZ
2 +y 2
xZ
Z1 Z1
dz dxdy =
V (T ) =
Te
(x2 + y 2 )dydx =
88
.
105
1 x2
8. Skup D je skiciran na slici ispod.
Zbog "oblika" skupa D, zadatak je pogodno rexavati uvoeem polarnih koordinata. Ako
stavimo da je
x = cos ,
y = sin ,
110
7. Rexea zadataka
potrebno je jox odrediti granice za i . Sa slike vidimo da je a 6 6 b, dok je =
arctg
6 6 . Kako je Jakobijan J = i x + y = (cos + sin ) = , imamo:
1
3
ZZ
e
x2 +y 2
Z2 Zb
dxdy =
Z2
e dd =
b
2
1 2
2
e d = (eb ea ).
2
6
a
X
9. Oblast D je xrafirana na slici:
Ako uvedemo polarne koordinate

x = cos ,
y = sin ,
sa slike moemo videti da je 1 6 6 2, dok je 0 6 6 arctg 1 = . Kako je 2x 1+ y

1
, to je:
(1 + cos )
ZZ
1
dxdy =
2x2 + y 2
Z4 Z2
0
d
d =
2 (1 + cos2 )
Z4
0
2
Z4

1
1
d = ln 2
ln
d.

1 + cos2
1 + cos2
1
0
Kako je podintegralna funkcija parna po cos , uvexemo smenu t = tg . Tada je cos = 1 +1 t

i d = 1 +1 t dt, pa se integral, nakon kraeg sreivaa, svodi na:
2
Z4
ln 2
0
Kako je x
kao na slici:
10.
+ y2 6 x + y
1
d = ln 2
1 + cos2
Z1
1
ln 2
1
dt = arctg .
2
2+t
2
2
ekvivalentno sa (x
1 2
)
2
+ (y 12 )2 ( 12 )2
, vidimo da je D krug
7.3.
111
Poxto centar kruga po kome integralimo nije koordinatni poqetak, uvexemo translirane
polarne koordinate, kako bismo lakxe odredili granice za i . Dakle, ako stavimo da je
1
+ cos ,
2
1
y = + sin ,
2
6 6
x=
granice e biti 0 6 6 i
1
2
, dok Jakobijan J = ostaje isti.

1
ZZ
Z Z 2
((cos + sin ) + 1)dd = .

(x + y)dxdy =
2
11. Kako je x
ekvivalentno sa (x + 3) + (y 2)
skup po kome integralimo polukrug kao na slici:
2
+ y 2 + 6x 4y + 9 6 0
Ako uvedemo translirane polarne koordinate:

x = 3 + cos ,
y = 2 + sin ,
sa slike se moe videti da su granice za i date sa:

Preostaje samo jednostavan raqun:
0 6 6 2,
0 6 6 .
, zak uqujemo da je
64
112
7. Rexea zadataka
Z Z2
ZZ
(2 + sin )dd = 4 +
ydxdy =
0
16
.
3
12. Skup D je ograniqen sa qetiri prave i predstav a jedan trapez u ravni kao na slici:
Jedan naqin rexavaa ovog zadatka jeste de eem skupa D na vixe maih, ali se ovaj
naqin ne preporuquje jer je komplikovaniji i ostav a mnogo mogunosti za grexke. Umesto
toga, primetimo da je:
y
6 ,
x
a 6 x + y 6 b.
Sada moemo uvesti nove koordinate:
u = x + y,
y
v= ,
x
za koje ve znamo granice (zato smo ih ovako i odabrali). Preostaje da izraqunamo Jakobijan
za ovu smenu, xto nije texko uraditi kada izrazimo x i y preko u i v:
u
,
v+1
uv
y=
.
v+1
x=
Nakon odreivaa
parcijalnih izvoda prvog reda po u i v i raqunaa determinante, dobija
u
se da je J = (v + 1) , pa je:
2
ZZ
D
1
dxdy =
xy
Zb Z
a
u
1
dvdu =
u
uv
(v + 1)2
v+1 v+1
Zb Z
a
1
b
dvdu = ln ln .
uv
a
13. Dato telo je sa gore strane ograniqeno konusom, a sa doe paraboloidom.
7.3.
113
Projekciju tela moemo videti sa slike ili dobiti raqunskim putem (treba znati oba naqina,
jer nekada ne moemo zak uqiti sa slike xta je taqno projekcija). Ako potraimo presek ove
dve povrxi, dobiemo da je:
p
x2 + y 2 p 2
= x + y 2 x2 + y 2 = a,
a
odnosno, presek je krug x + y

Sada je
2
= a2
ZZZ
V (T ) =
ZZ
dxdydz =
Te
na visini z = a, pa je projekcija Te : x + y
2
= a2
2
2

Zx +y
Z Z p
2
2
x
+
y
(
dz)dxdy =
x2 + y 2
dxdy.
a
x2 +y 2
a
Te
Kako je Te krug sa centrom u koordinatnom poqetku polupreqnika a, uvoeem obiqnih polarnih koordinata, dati integral se svodi na:

Z Za
Z Z p
2
2
x
+
y
2
a3
2
2
x +y
dxdy =
dd =
.
a
a
6
0
Te
14. Kako je 0 6 z 6
ravni.
x2 + y 2
i (x 1) + y
2
, telo T ograniqeno je konusom, cilindrom i
61
114
7. Rexea zadataka
Projekcija na ravan z = 0 je krug Te : (x 1) + y

2
ZZ
ZZZ
dxdydz =
V (T ) =
T
=1
i vai
2
2
ZZ p
Zx +y
dz dxdy =
x2 + y 2 dxdy.
0
Te
Te
Uvedimo obiqne polarnepkoordinate (sa transliranim bismo dobili komplikovanije podintegralne izraze). Tada je x + y = , granice za su 6 6 , a granice za dobijaju se
iz uslova
2
2 = x2 + y 2 = 2x = 2 cos ,
tj. 0 6 6 2 cos . Traena zapremina je
Z2 2Zcos
Z2
Z2
Z1
8
16
16
32
d d =
cos3 d =
cos3 d =
(1 t2 )dt = .
3
3
3
9
Napomena. Iako moda tako deluje na crteu, telo T nije kupa!

15. Dato telo T ograniqeno je sferom x
+y +z =9
i konusom z =
X
q
x2 +y 2
3
7.3.
115
Prvi naqin (preko projekcije)
Presek sfere i konusa je krunica x + y = u ravni z = , pa je projekcija tela T na

xyravan krug Te : x + y = . Uvedimo obiqne polarne koordinate (, ) u projekciji.
Oqigledno su granice 0 6 6 , 6 6 , pa je traena zapremina
2
9x2 y 2
V (T ) =
Te
3
2
27
4
3 3
2
ZZ
27
4
r

Z Z p
x2 + y 2
2
2
9x y
dz dxdy =
dxdy
3
x2 +y 2
3
Te
3 3

Z Z2 p
1
2
( 9 )d d
=
3
3 3
Z2 p

Z2
1
2
2
= 2
9 d
d
3
0
= 9.
Drugi naqin (preko sfernih koordinata)
Uvedimo sferne koordinate (, , ). Veza sa Dekartovim koordinatama data je formulama

x = sin cos ,
y = sin sin ,
z = cos ,
dok je Jakobijan kod ove smene J = sin . Sledei korak je odreivae granica za sva tri
parametra. Jasno je da vai 6 6 . Iz jednaqine sfere dobijamo 0 6 6 3, dok iz
jednaqine konusa i preseka sa sferom dobijamo 0 6 6 arccos = .
2
3
2
116
7. Rexea zadataka
Traena zapremina iznosi
Z Z3 Z3
V (T ) =
0
2 sin ddd = 18
Z3
sin d = 9.
0
Jasno je da za uglove vae granice 6 6 , 0 6 6 , dok granice za dobijamo iz

jednaqine sfere
= x + y + z = z = cos ,
tj. 0 6 6 cos . Vrednost integrala je
16.

ZZZ p
Z
Z Z2 cos
3
2
2
2
sin d dd =
x + y + z dxdydz =
0
1
4
Z Z
1
sin cos d d =
4
4
Z Z1
t dt d = .
10
4

1. Traeni integral je krivolinijski integral skalar funkcije po krivoj (t) = (t cos t, t sin t, t)
i jednak je Rimanovom integralu
Zt0
Z
zds =
Kako je
tk 0 (t)kdt.
0 (t) = (cos t t sin t, sin t + t cos t, 1),

p
k 0 (t)k = (cos t t sin t)2 + (sin t + t cos t)2 + 12 = t2 + 2,
7.4.
vrednost integrala je
Z
117
t0
Zt0
3
3
1
1
2
zds = t t2 + 2dt = (t + 2) 2 = ((t20 + 2) 2 2 2).
3
3
0
0
2. Kako se kriva po kojoj integralimo sastoji od tri dui (stranice trougla), zadati integral
emo izraqunati kao zbir tri krivolinijska integrala du stranica datog trougla:
Z
Z
(x + y)ds +
(x + y)ds =
Nakon jednostavne parametrizacije dobija se:

c
BO
AB
OA
Z
(x + y)ds =
(x + y)ds.
(x + y)ds +
1
1
+ 2 + = 2 + 1.
2
2
Jednaqina krive u Dekartovim koordinatama je (x ) + y = ( ) , pa je u pitau

krunica sa centrom u taqki ( , 0) polupreqnika . ena parametrizacija je
3.
a
2
a
2
a
a a
(t) = ( + cos t, sin t),
2 2
2
pa je
a 2
2
p
k (t)k = (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 =
0
Vrednost integrala je
a 2
2
6 t 6 ,
r
2 a
2 a
a
sin t +
cos t = .
2
2
2
Z r
Z p
2
2 a
a a
a
2
2
x + y ds =
+ cos t +
sin t dt
2 2
2
2
a2
=
4
=a
2 + 2 cos tdt

cos t dt

2

t
= 2a sin
2 0
2
= 2a2 .
X
Kriva je orijentisana pozitivno, xto znaqi da oblast koju ograniqava ostaje sa leve
strane kada se kreemo po oj, i sastoji se od qetiri razliqite krive , i = 1, 2, 3, 4 kao na
slici:
4.
118
7. Rexea zadataka
Krive su delovi pravih, pa ih moemo lako parametrizovati:

i
1 : x = t,
2 : x = t,
3 : x = t,
4 : x = t,
y = t 1, 0 6 t 6 1;
y = 1 t, 0 6 t 6 1;
y = t + 1, 1 6 t 6 0;
y = 1 t, 1 6 t 6 0;
Jox treba obratiti pau na orijentaciju. Rast parametra odgovara zadatoj orijentaciji
u sluqaju krivih i , dok je suprotan kod krivih i , pa moramo dodati minus ispred
odgovarajuih integrala. Sada moemo prei na izraqunavae integrala:
1
F dr =
Z1
0
F dr =

1
1
1+
1 dt = 2
|t| + |t 1|
|t| + |t 1|
Z1
Z0
F dr =
Z
4
F dr =
Z1
0

1
1
1+
(1) dt = 0
|t| + |1 t|
|t| + |1 t|

1
1
1+
1 dt = 2
|t| + |t + 1|
|t| + |t + 1|

1
1
1+
(1) dt = 0
|t| + | 1 t|
|t| + | 1 t|
Konaqan rezultat jednak je zbiru ova qetiri integrala, odnosno
5. Kriva sastoji se od tri razliqite krive , i = 1, 2, 3 kao na slici:

i
F dr = 0
7.4.
119
Svaka kriva je deo jediniqnog kruga u odgovarajuoj koordinatnoj ravni, pa ih na osnovu

toga moemo parametrizovati:
i
1 : x = cos t,
2 : x = 0,
y = sin t,
06t6
3 : x = cos t,
y = cos t,
z = 0;
06t6
y = 0,
z = sin t;
06t6
z = sin t;
Orijentacija krivih i slae se sa rastom parametra, dok to nije sluqaj kod krive , pa
moramo dodati minus ispred odgovarajueg integrala.
1
F dr =
Z2
Z2
(sin3 t + cos3 t)dt
F dr =
Z2
(sin3 t + cos3 t)dt
F dr =
(sin3 t + cos3 t)dt
Kako je sin t = sin t sin t = (1 cos t) sin t i, sliqno, cos t = (1 sin t) cos t, uvoeem smena
u = cos t, odnosno s = sin t dobijamo:
3
F dr = 3
Z2
(sin3 t + cos3 t)dt = 4.
6. Ako potraimo presek datih povrxi:

1 x2 = x2 + y 2 2x2 + y 2 = 1
vidimo da je projekcija krive c elipsa.
x2
y2
+
= 1,
1
( 12 )2
120
7. Rexea zadataka
Dakle, parametrizacija krive c data je sa:

1
c : x = cos t
2
y = sin t,
6 t 6
1
z = 1 cos2 t.
2
t

1
1
F(r(t)) = sin t, 1 cos2 t, cos t ,
2
2

1
dr = r0 (t)dt = sin t, cos t, cos t sin t dt,
2
1
1
F(r(t)) dr = (sin2 t + cos t cos3 t + sin t cos2 t)dt
2
2
Z
Z
1
1
2
F dr = (sin2 t + cos t cos3 t + sin t cos2 t)dt =
.
2
2
2
Zadata orijentacija slae se sa rastom parametra . Sada je

pa je
. Konaqno, traeni integral je
7. Zadata kriva je krunica, pa je

r(t) = (a cos t, a sin t),
6 t 6 ,
dr = (a sin t, a cos t)dt,

F(r(t)) dr = 2a4 cos2 t sin2 tdt.
Konaqno je
F dr =
2a4 cos2 t sin2 tdt =
a4
.
2
Kako je zadata kriva zatvorena (ograniqava oblast D ) i pozitivno orijentisana, i kako su

P (x, y) = x y , Q(x, y) = xy , P i Q neprekidne na D, moemo primeniti Grinovu formulu:
0
y
F dr =
0
x
ZZ
Z Za
(x + y )dxdy =
D
3 dd =
a4
.
2
7.4.
121
X
8. Kriva je prikazana na slici ispod.
Jasno je da su ispueni uslovi Grinove teoreme, pa je
F dr =
ZZ
ex ydxdy
D
sin x
Z Z
=
ex ydydx
0
1
2
ex
1 cos 2x
dx
2
e 1
=
.
5
Ovaj zadatak bi se mnogo tee (ako ikako) rexavao po definiciji, jer P (x, y) i Q(x, y)
u kombinaciji sa parametrizacijom date krive daju previxe komplikovane podintegralne
funkcije.
X
Nakon kraeg sreivaa jasno je da je kriva y = 2x x zapravo doa polukrunica
orijentisana kao na slici:
9.
122
7. Rexea zadataka
Funkcije P (x, y) i Q(x, y) nisu jednostavne i ako bismo pokuxali, brzo bismo uvideli da je
ovaj zadatak vrlo neprijatno rexavati po definiciji. Meutim, zadata kriva nije zatvorena
i za sada ne moemo primeniti Grinovu formulu. Xto se tiqe ostalih uslova neophodnih
za primenu Grinove teoreme, ispueni su, jer su P , Q, P i Q neprekidne svuda. Dakle,
preostaje samo da nekako zatvorimo datu krivu, pa da posle oduzmemo ono xto smo dodali.
Najjednostavniji naqin (posle treba integraliti po ovoj krivoj) za to je da polukrunici
dodamo du c(t) = (t, 0), 0 6 t 6 2 na x osi kao na slici. Ona mora biti i orijentisana kao
na slici, jer nam to indukuje ve zadata orijentacija krive .
Sada je jasno da kriva c ograniqava oblast D, ali da je negativno orijentisana. Dakle
0
y
P (x, y)dx + Q(x, y)dy =
ZZ
(Q0x
Py0 )dxdy
0
x
ZZ
dxdy = P (D) = .
2
Povrxinu skupa DZznamo da izraqunamo bez upotrebe integrala jer je u pitau polukrug.
Sada smo izraqunali , a kako vai "linearnost integrala po skupu po kom se integrali",
imamo:
c
=
2
Z
P dx + Qdy =
Z
P dx + Qdy +
P dx + Qdy
P dx + Qdy =
2
Z
P dx + Qdy.
Preostaje da izraqunamo krivolinijski integral po krivoj c. Ako je F = (P, Q), vai da

je F(r(t)) dr = tdt, pa je konaqno
c
(ex+y sin 2y + x + y)dx + (ex+y (2 cos 2y + sin 2y) + 2x)dy =
2.
2
Prvo xto treba primetiti u formulaciji zadatka jeste da kriva po kojoj integralimo
uopxte nije zadata. Zadate su samo poqetna i kraja taqka. Kako je P = Q u prosto povezanoj
10.
0
y
0
x
7.4.
123
oblasti (na primer [25, 25] [25, 25]), ispuen je uslov za nezavisnost integracije od puta,
odnosno, svejedno je po kojoj krivoj sa zadatim krajim taqkama emo integraliti. Najlakxe
je da se kreemo paralelno koordinatnim osama, jer e se tada neki delovi anulirati:
Neka je l (t) = (0, t), 4 6 t 6 1 i l (t) = (t, 4), 0 6 t 6 3, pri qemu se kod prve krive ne
slae orijentacija, a kod druge se slae. Sada je
1
(3,4)
Z
xdx + ydy =
Z
xdx + ydy +
l1
(0,1)
xdx + ydy = 12.

l2
Kako ovaj integral nije teak, moemo zadate taqke spojiti i jednom krivom, na primer,
dui.
Drugi naqin, na osnovu teoreme o nezavisnosti integracije
od puta, jeste da pronaemo u tako
1
da je du = xdx + ydy. Jasno je da je u ovom sluqaju u = 2 (x + y ) + C , pa je opet
2
(3,4)
Z
xdx + ydy = u(3, 4) u(0, 1) = 12.
(0,1)
Kao i u prethodnom zadatku, vai da je P = Q u prosto povezanoj oblasti (bilo kojoj

koja ne sadri taqke y ose), pa integral ne zavisi od krive po kojoj integralimo, a kojoj su
poqetna i kraja taqka redom (2, 1) i (1, 2). Biramo krive kao na slici:
11.
0
y
0
x
124
7. Rexea zadataka
Nakon parametrizacije se lako dobije

(1,2)
Z
ydx xdy
3
= .
2
x
2
Zadatak moemo rexiti iy na drugi naqin, tako xto emo odrediti u za koje je du =
. Jasno je da je u = x + C , pa je
(2,1)
ydx xdy
x2
(1,2)
Z
ydx xdy
3
.
=
u(2,
1)
u(1,
2)
=
x2
2
(2,1)
12. Nax zadatak je da izraqunamo povrxinski integral funkcije po povrxi koja predstav a
goru polusferu. Data

p povrx moe se parametrizovati kao grafik funkcije (za razliku od
cele sfere) sa z = a x y , (x, y) D, pri qemu je D oblast po kojoj se kreu parametri
x i y , a dobija se kao projekcija povrxi. Ovde je D = {(x, y) R |x + y 6 a }. Na osnovu
pokazane formule znamo daqje
2
dS =
pa je
a
1 + (zx0 )2 + (zy0 )2 dxdy = p
dxdy,
a2 x 2 y 2
ZZ
ZZ
(x + y + z)dS =
(x + y +
D
p
a
dxdy.
a2 x 2 y 2 ) p
a2 x 2 y 2
Ako uvedemo obiqne polarne koordinate i iskoristimo da je

dobiemo da je
Za
ZZ
(x + y + z)dS = 2
Z
cos d =
sin d = 0
d = a2 .
13. Data povrx je ve parametrizovana:
pa je
r(u, v) = (u cos v, u sin v, v),
dS = ||r0u r0v ||dudv = u2 + 1dudv
. Sada moemo prei na izraqunavae integrala:
ZZ
ZZ
zdS =
(u, v) (0, a) (0, 2),
Za Z2
2
v u + 1dudv =
v u2 + 1dvdu = 2 (a a2 + 1 + ln (a + a2 + 1)).
0
Integral I =
Za
0
u2 + 1du
rexava se smenom u = sinh t ili parcijalnom integracijom.
7.4.
125
14. Povrx po kojoj integralimo je, dakle, deo konusa, pa je tako moemo parametrizovati:
z=
p
x2 + y 2 ,
(x, y) D.
Skup D je projekcija povrxi na xy ravan, a kako je u pitau deo konusa unutar cilindra
(x a) + y = a , jasno je da je projekcija D bax krug (x a) + y = a .
2
Jox je
dS =
pa je
ZZ
1 + (zx0 )2 + (zy0 )2 dxdy =
2dxdy,
p
Z
(xy + yz + zx)dS = 2 (xy + (x + y) x2 + y 2 )dxdy.
Zbog "oblika" podintegralne funkcije, uvodimo obiqne polarne koordinate, a kako je centar kruga po kome integralimo u (a, 0), granice za i su:
S
0 6 6 2a cos
6 6 .
2
2
Ako iskoristimo da su funkcije sin cos i sin cos neparne i da su ihovi integrali
po simetriqnom skupu ( , ) jednaki nuli, dobiemo:
4
ZZ
S
2 2a cos
Z Z
62 2 4
3
(xy + yz + zx)dS = 2
(cos + sin )dd =
a.
15
2
15. Granica tela T sastoji se od "omotaqa" S :

1
p
z = x2 + y 2 ,
(x, y) D,
i "poklopca" S :
z = 1, (x, y) D,
pri qemu je D projekcija tela T , odnosno krug x + y
raqunati kao zbir dva:
2
. Zato emo traeni integral
6 1
126
7. Rexea zadataka
ZZ
ZZ
ZZ
(x + y )dS +
(x + y )dS =
(x2 + y 2 )dS.
Kako smo ve parametrizovali date povrxi, moemo prei na izraqunavae integrala:
S
ZZ
ZZ
(x + y )dS =
Konaqno je
Z Z1
2
3
(x + y ) 2dxdy =
,
dd =
2
2
Z 1Z
S2
S1
(x2 + y 2 )dS =
ZZ
(x2 + y 2 ) 1dxdy =
.
2
S2
ZZ
( 2 + 1)
(x + y )dS =
.
2
2
Povrxina povrxi S jednaka je povrxinskom integralu P (S) =

parametrizovati datu sferu:
16.
r(, ) = (R cos sin , R sin sin , R cos ),
ZZ
dS
, pa prvo moramo
(, ) (, ) (0, ).
Sada je dS = R sin dd, pa je konaqno, kao xto ve znamo, povrxina date sfere
2
Z Z
P (S) =
R2 sin dd = 4R2 .
17. Kako se sfera ne moe predstaviti kao grafik jedne funkcije, moramo podeliti povrx po
kojoj integralimo na dva dela - na goru i dou polusferu. Ovaj zadatak se, izmeu ostalog,
moe rexiti i prelaskom na sferne koordinate
(ostav a se za vebu).
p
Za goru polusferu S vai da je z = a x y , pa je vektor normale dat sa
1
x
y
dS = (zx0 , zy0 , 1)dxdy = ( p
,p
, 1)dxdy.
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
Sada je, poZ ZdefinicijiZ Zpovrxinskog integrala vektorskog po a:

F dS =
S1
p
x
y
(x p
+y p
+ a2 x2 y 2 )dxdy.
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
Orijentacija indukovana parametrizacijom je saglasna sa zadatom orijentacijom. Ovo se moe

videti na vixe naqina. Na primer, u taqki (0, 0, a) je ~n = (0, 0, 1), odnosno vektor normale je
usmeren ka spo a, kao xto i treba. Oblast D je projekcija gore polusfere na xy ravan,
7.4.
127
odnosno, to je krug polupreqnika a sa centrom
u koordinatnom poqetku.
Za dou polusferu S vai da je z = pa x y , pa je sliqno vektor normale dat sa
2
x
y
dS = (zx0 , zy0 , 1) = ( p
, p
, 1)dxdy.
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
Integra eem po S dobijamo:

2
ZZ
F dS =
p
x
y
(x p
+y p
a2 x2 y 2 )dxdy.
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
ZZ
Znak minus je dodat jer indukovana orijentacija nije saglasna sa zadatom. U taqki (0, 0, a)
vektor normale je (0, 0, 1), odnosno usmeren je ka unutra, a trebalo bi ka spo a. Konaqno
imamo:
D
S2
ZZ
F dS =
ZZ
ZZ
ZZ
=2
p
x2
y2
(p
+p
+ a2 x2 y 2 )dxdy.
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
Uvoeem obiqnih polarnih koordinata u prethodni integral dobija se

S
S1
S2
2a2
ZZ
p
a2 x 2 y 2
= 2a2
Z2 Za
a2 2
dd,
a nakon uvoea smene t = a dobija se konaqan rezultat 4a .

D
18. I ovaj zadatak se moe rexiti tako xto bismo elipsoid podelili na dva dela. Ovog puta
zadatak emo rexiti prelaskom na nove (elipsoidne) koordinate:

x = a cos sin ,
y = b sin sin ,
z = c cos ,
pri qemu je 0 6 6 i 6 6 . Nakon kraeg raquna dobija se da je vektor normale dat

sa:
dS = (bc sin2 cos , ac sin2 sin , ab sin cos )dd.

1
1
bc ac ab
1
FdS =
,
,
dS =
sin dd
a cos sin b sin sin c cos
a
b
c
Sada imamo da je
pa je Z Z
dydz dzdx dxdy

+
+
=
x
y
z
ZZ
bc ac ab
F dS =
a
b
c
Z Z
sin dd.
Znak minus je dodat zbog orijentacije. U taqki = 0, = vektor normale je (bc, 0, 0).
Kako je prva koordinata vektora negativna, on je usmeren ka unutra, a trebalo bi ka spo a.
Na kraju je
S
ZZ

dydz dzdx dxdy
bc ac ab
+
+
= 4
+
+
.
x
y
z
a
b
c
128
7. Rexea zadataka
19. Zadato telo sastoji se iz dva dela - doi deo je konus, a gori deo je gora polulopta
(kao kornet i sladoled). Dakle, integral moramo raqunati kao zbir dva integrala. Prvo
emo integraliti po polusferi sferi S , a zatim po goroj polovini konusa S . Ne moemo
raditi odjednom, jer su u pitau dve razliqite povrxi. I S i S moemo parametrizovati
kao grafike funkcija:
p
1
S1 : z = a + a2 x2 y 2 , (x, y) D,
p
S2 : z = x2 + y 2 , (x, y) D,
gde je D projekcija povrxi na xy ravan, odnosno krug sa centrom u koordinatnom poqetku

polupreqnika a. Vektori normale
dati su sa:

x
y
p
,p
, 1 dxdy,
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2

x
y
S2 : dS = p
,p
, 1 dxdy,
x2 + y 2
x2 + y 2
S1 : dS =
Orijentacija indukovana parametrizacijom slae se sa zadatom u sluqaju povrxi S (uzeti,

na primer, taqku (0, 0, 2a) i videti da je ~n = (0, 0, 1)), dok se u sluqaju povrxi S ne slae
((0, 0, 1) ~n = > 0, a ugao izmeu ova dva vektora je, zbog zadate orijentacije, tup). Sada je:
1
1
2
ZZ
p
y
x
+ (y + a + a2 x2 y 2 ) p
=
(x + y) p
a2 x 2 y 2
a2 x 2 y 2
S1
D

p
2
2
2
+ (x + a + a x y ) 1 dxdy,

ZZ
ZZ
p
p
x
y
2
2
2
2
=
(x + y) p
+ (y + x + y ) p
+ (x + x + y ) 1 dxdy,
x2 + y 2
x2 + y 2
ZZ
S2
pa bi trebalo prei na polarne koordinate i rexiti date integrale (integrali nisu texki,
ali ima posla dok se sve izraquna). Meutim, zadatak se moe jednostavnije rexiti primenom formule Gaus-Ostrogradskog (teorema o divergenciji). Kako su ispueni svi uslovi za
primenu teoreme, imamo da je:
ZZ
ZZZ
(x+y)dydz+(y+z)dzdx+(z+x)dxdy =
3

a 2a3
(1+1+1)dxdydz = 3V (T ) = 3
+
= 3a3 .
3
3
Konus je parametrizovan kao grafik funkcije z = px + y , pri qemu zbog uslova 0 6

z 6 h parametri pripadaju skupu
20.
Vektor normale je dat sa
(x, y) D = {(x, y) R2 | x2 + y 2 6 h2 }.
dS =
p
, p
, 1 dxdy,
x2 + y 2
x2 + y 2
pa je ugao izmeu ovog vektora i zose oxtar (skalarni proizvod ovog vektora i vektora (0, 0, 1)
je pozitivan). Kako se integrali po spo axoj strani konusa, orijentacija indukovana datom
7.4.
129
parametrizacijom se ne poklapa sa zadatom (inaqe bi pomenuti ugao trebalo da bude tup) i
zatoZ Z je dodat predznak
minus kod raqunaa integrala:
ZZ
[(y
F dS =
= 2
ZZ
p
x
y
x2 + y 2 ) p
+ ( x2 + y 2 x) p
+ (x y) 1]dxdy
x2 + y 2
x2 + y 2
(x y)dxdy = 0.
21. Data povrx ograniqava telo T : |x y + z| + |y z + x| + |z x + y| 6 1. Ispueni su svi
uslovi
pa je:
ZZZ
Z Z za primenu teoreme Gaus-Ostrogradskog (teoreme o divergenciji),
(x y + z)dydz + (y z + x)dzdx + (z x + y)dxdy = 3
Uvodei nove koordinate u prethodni integral:

S
dxdydz
T
u = x y + z,
v = y z + x,
w = z x + y,
dobijamo da je RRR dxdydz = RRR |J|dudvdw, gde je J Jakobijan date smene, a telo T : |u| +
1
|v| + |w| 6 1. Nakon jednostavnog raquna dobija se da je J = . Jox bi trebalo izraqunati
4
trojni integral po telu T, a to je zapravo zapremina tela T.Ako
primetimo da je dato telo
simetriqno u odnosu na koordinatne ravni i oznaqimo sa T deo tela u prvom oktantu (u
pitau je ortogonalni
tetraedar), dobiemo da je
ZZ
T
(x y + z)dydz + (y z + x)dzdx + (z x + y)dxdy = 8
3
V (T1 ) = 1.
4
22. Krunica zadata je kao presek sfere i ravni. Ovaj zadatak se moe rexiti na dva
naqina - po definiciji i pomou Stoksove teoreme. Krivu moemo parametrizovati na
sledei naqin:
r(t) = (cos t, sin t, 3), 6 t 6 .

Kako se orijentacija krive slae sa rastom parametra, zadati integral jednak je
ZZ
ydx + z dy + x dz =
(sin2 t + 3 cos t)dt = .
Ako bismo hteli da primenimo Stoksovu formulu i tako reximo zadatak, prvo bi trebalo
da odaberemo jednu povrx qija je granica kriva . Odabir nije jedinstven, a bilo bi dobro
izabrati povrx po kojoj e se kasnije lako integraliti.
U ovom sluqaju najbo i izbor je
ravan, jer zadata kriva lei u jednostavnoj ravni z = 3. Primeujui Stoksovu formulu,
sa krivolinijskog integrala prelazimo na povrxinski i dobijamo da je:
ZZ
ZZ
ydx + z dy + x dz =
S
(2zdydz 2xdzdx dxdy),
130
7. Rexea zadataka
pri qemu je K : z = 3, (x, y) D, D : x + y 6 1. Vektor normale je ~n = (0, 0, 1), pa je
orijentacija povrxi K saglasna sa pravilom desne ruke. Preostaje da reximo jednostavan
povrxinski integral:
2
ZZ
(2zdydz 2xdzdx dxdy) = P (D) = .
Odreujui presek sa svakom od ravni x = 0, x = a, y = 0, y = a, z = 0, z = a , dobijamo

da se kriva sastoji od xest dui. Iako je mogue rexiti zadatak tako xto bi se kriva
podelila na xest delova i raqunalo xest integrala, bre je primeniti Stoksovu
formulu.
3a
Za povrx S qija je granica zadata kriva izabraemo deo ravni x + y + z = 2 koji ograniqava
kriva . Zadati krivolinijski integral se, nakon primene Stoksove formule, svodi na:
23.
ZZ
(2y 2z)dydz + (2z 2x)dzdx + (2x 2y)dxdy.
Povrx S parametrizujemo kao grafik funkcije z = 3a2 x y, pri qemu se (x, y) kreu po
projekciji D na xy ravan xestougla koji ograniqava kriva .
Vektor normale povrxi S je dat sa dS = (1, 1, 1)dxdy, pa je orijentacija saglasna sa pravilom desne ruke. Nakon jednostavnog raquna dobijamo da je
ZZ
(2y 2z)dydz + (2z 2x)dzdx + (2x 2y)dxdy) = 6aP (D) =
9a3
.
2
7.5.
131
1. Data diferencijalna jednaqina je sa razdvojenim promen ivama jer se moe napisati u
obliku
dy
= xdx.
Integracijom obe strane ove jednakosti

dobijamo
r
y 2 + 2y
x2
y
= ,
C = const,
y+2
2
r
y
= C1
,
C1 = eC > 0.
y+2
C + ln
x2
e2
Nakon kvadriraa prethodne jednakosti, lako se dobija opxte rexee date jednaqine
2
y=
C2
ex2
1
.
C1
y = 0 y = 2
C2 =
Primetimo da neki od izraza nisu definisani za

i
. Funkcija y = 0 jeste
rexee polazne diferencijalne jednaqine (proverava se direktnom zamenom), ali nije deo
opxteg rexea jer se ne dobija ni za jednu vrednost konstante C . Takvo rexee naziva se
singularno rexee. Funkcija y = 2 takoe jeste rexee date diferencijalne jednaqine, ali
se moe dobiti za konkretnu vrednost parametra C = 0.
X
2
2. Data diferencijalna jednaqina je linearna diferencijalna jednaqina jer je (nakon de ea
sa cos x) oblika
y + P (x)y = Q(x),

gde je P (x) = 2tg x, Q(x) = 1. Pri tome se, zbog cos x 6= 0, ograniqavamo na x 2 , 2 .
Koristei formulu

Z
0
y(x) = e
P (x)dx
P (x)dx
Q(x)dx + C
i qienicu da je R tg xdx = ln | cos x| , dobijamo opxte

rexee date jednaqine

y(x) =
1
cos2 x
Rexee odreeno uslovom y( ) =
+2
4
x sin 2x
+
+C ,
2
4
C = const.
oqigledno se dobija za C = 0.
Data diferencijalna jednaqina je Bernulijeva diferencijalna jednaqina jer je (nakon

de ea sa 3x) oblika
y + P (x)y = Q(x)y ,
6= 0, 1,
1
pri qemu je P (x) = 3x , Q(x) = ln x, = 4.
Ovakva jednaqina se smenom z(x) = y (x) svodi na linearnu diferencijalnu jednaqinu. U
naxem sluqaju je z = y , z = 3y y , pa jednaqina postaje
3.
4 0
1
z 0 + z = 3 ln x.
x
132
Koristei formulu datu u rexeu
prethodnog zadatka, dobijamo

3
1
x2 (2 ln x 1) + C ,
x
4
r
x
,
y(x) = 3 3 2
4 x (2 ln x 1) + C
C = const
z(x) =
i konaqno
7. Rexea zadataka
C = const.
X
4. Data diferencijalna jednaqina je jednaqina sa totalnim diferencijalom jer je oblika

M (x, y)dx + N (x, y)dy = 0,
pri qemu je M (x, y) = x(y + 1), N (x, y) = x y + 2y i postoji diferencijabilna funkcija

f (x, y) za koju je f (x, y) = M (x, y), f (x, y) = N (x, y).
Ovakva funkcija postoji uvek kada su M , N , M , N neprekidne funkcije, pri qemu M i N
nisu istovremeno jednake 0, oblast u kojoj se rexava jednaqina je prosto povezana i vai M =
N . U naxem sluqaju je M (0, 0) = N (0, 0) = 0, pa je oblast R \{(0, 0)} i vai M = 2xy = N .
Iz uslova f = x(y + 1) dobijamo
2
0
y
0
x
0
y
0
x
0
y
0
x
0
y
0
x
0
x
f (x) = (y 2 + 1)
x2
+ (y),
2
gde je (y) nepoznata neprekidno-diferencijabilna funkcija. Diferenciraem dobijamo da

je
x y + 2y = f = x y + ,
odakle je (y) = + C i
2
0
y
y4
2
f (x, y) =
x2 2
y4
(y + 1) +
+ C,
2
2
C = const.
Implicitno rexee ovakve diferencijalne jednaqine je dato sa f (x, y) = C , odnosno

x2 y 2 + x2 + y 4 = C,
C = const.
X
5. Data
diferencijalna jednaqina
je oqigledno homogena jer je desna strana glatka funkcija
y
y
od x . Uvoeem smene z(x) = x , tj. y = xz, dobijamo y = z + xz i jednaqina se svodi na

diferencijalnu jednaqinu koja razdvaja promen ive. U naxem sluqaju dobija se
0
odakle nakon integracije sledi

(1 z)
Opxte rexee date jednaqine je
dz
dx
=
,
x
zz
= |x| C = x C,
y = ( x C)2 ,
C > 0.
C > 0.
X
Literatura
[1] D. Adnaevi, Z. Kadelburg, Matematiqka analiza I, Matematiqki fakultet u Beogradu, 2008.
[2] D. Adnaevi, Z. Kadelburg, Matematiqka analiza II, Matematiqki fakultet u Beogradu, 2008.
[3] D. Milinkovi, Matematiqka analiza 1 (skripta),
http://poincare.matf.bg.ac.rs/milinko// skripta/analiza1.pdf
[4] D. Milinkovi, Matematiqka analiza 2 (skripta),
http://poincare.matf.bg.ac.rs/milinko// skripta/Analiza2.pdf
[5] . F. Tomas, R. L. Fini Tomasova matematiqka biblija, Graevinska kiga, 2007.
133
Indeks
dvostruki na pravougaoniku, 36
dvostruki po mer ivom skupu, 38
krivolinijski
skalar funkcije, 52
krivolinijski
vektorskog po a, 54
povrxinski
skalar funkcije, 62
vektorskog po a, 63
trostruki, 41
Integralna suma, 35
Izvod
parcijalni, 13
drugog reda, 22
u pravcu, 14
vektor funkcije, 19
Izvodi
parcijalni
mexoviti, 22
Jakobijan, 19
Jediniqna sfera, 26
Karakteristiqni polinom, 78
Koordinate
polarne, 42
sferne, 46
Koxijev problem, 78
Koxijevi uslovi, 78
Kriva
glatka, 21
prosta, 51
regularna, 21
u R3 , 21
zatvorena, 51
Kugla
otvorena, 6
zatvorena, 6
Kvadratna forma, 26
negativno definitna, 26
negativno poludefinitna, 26
pozitivno definitna, 26
pozitivno poludefinitna, 26
promen ivog znaka, 26
Lagranevi mnoioci, 30
Limes
funkcije, 8
Azimut, 42
Cirkulacija vektorskog po a, 54
Diferencijabilnost, 15
Diferencijalna jednaqina, 71
Bernulijeva, 73
koja razdvaja promen ive, 71
linearna
homogena, 77
prvog reda, 72
reda n, 77
obiqna, 71
parcijalna, 71
Dijametar podele, 35
Dijametar skupa, 43
Divergencija vektorskog po a, 64
Element
duine, 53
povrxine, 61
Fluks vektorskog po a, 63
Formula
Gausova, 67
Grinova, 56
Stoksova, 65
Fundamentalni sistem rexea, 77
Funkcija
diferencijabilna, 15
integrabilna, 36
karakteristiqna, 37
neprekidna, 9
ravnomerno neprekidna, 86
regularna, 21
vektor, 10
diferencijabilna, 18
neprekidna, 10
Gradijent funkcije, 16
Granica skupa, 6
Graniqna vrednost
funkcije, 8
niza, 7
vektor funkcije, 10
Hesijan funkcije, 23
Integral
135
136
niza, 7
u prostoru podela, 36
vektor funkcije, 10
Lokalni ekstremum, 25
uslovni, 29
Lopta
otvorena, 6
zatvorena, 6
Matrica
drugog izvoda funkcije, 23
Jakobijeva, 19
kvadratne forme, 26
Metrika, 6, 84
Nejednakost
Koxi-Xvarcova, 83
Nezavisnost funkcija, 30
Norma, 6, 83
Oblast, 58
Operator , 64
Orijentisana povrx, 63
Ostatak Tejlovog reda, 24
Parametrizacija
krive, 51
Poqetni uslov, 73
Poqetni uslovi, 78
Podela pravougaonika, 35
sa uoqenim taqkama, 35
Potencijal vektorskog po a, 57
Povrx
parametrizovana, 59
regularna, 21, 59
Povrxina parametrizovane povrxi, 61
Pravilo
lanca, 20
Proizvod
skalarni, 5, 83
Prosto-povezana oblast, 66
Prostor
metriqki, 84
normirani vektorski, 83
Prostor Rn , 5
Radijalna koordinata
sferna, 46
Radijalni koordinata
polarna, 42
Radijus
polarni, 42
sferni, 46
Red diferencijalne jednaqine, 71
Rexee diferencijalne jednaqine
opxte, 77
Rotor vektorskog po a, 64
Rub skupa, 6
Sedlo, 27
Sfera, 6
7. Indeks
Silvesterov kriterijum, 29
Skup
kompaktan, 7
mer iv, 37, 41
ograniqen, 6
otvoren, 6
zatvoren, 6
Smena promen ive
cilindriqna u trostrukom integralu, 45
Taqka
kritiqna, 26
nagomilavaa, 7
rubna, 6
sedla, 27
stacionarna, 26
Tangenta, 21
Tangentna ravan, 21
Tejlorov polinom, 23
Teorema
Fubinijeva, 38, 41
na pravougaoniku, 37
o smeni promen ive
opxta, 47
polarnoj u dvostrukom integralu, 44
sfernoj u trostrukom integralu, 47
Vajerxtrasova, 10
Totalni diferencijal funkcije, 75
Ugaona koordinata, 42
Vektorsko po e, 51
gradijentno, 57
konzervativno, 57
Visina, 44
Vronskijan, 77
Zenitni ugao, 46

Analiza 3 - Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza 3 - Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

materijali za studente I smera

Maxa Vukovi i Jelena Kati

Skup R je skup svih ntorki realnih brojeva

Masno slovo e uvek oznaqavati taqku (ili vektor) u Rn .

1. Funkcije vixe promen ivih

Primetimo da se, u sluqaju n = 1, rastojae u R svodi na apsolutnu vrednost razlike:

1.2. Neka (metriqka) svojstva skupova u R

Zatvorena kugla ili

B(x0 , r) := {x Rk | d(x, x0 ) < r}.

sa centrom u polupreqnika r > 0 je skup

B[x0 , r] := {x Rk | d(x, x0 ) 6 r}.

Kaemo da je taqka a R rubna ili graniqna taqka

B(x0 , r) = B[x0 , r] = {x Rk | d(x, x0 ) = r}.

taqke, a da je otvoren ako ne sadri ni jednu svoju rubnu taqku.

Primer 2. Skup A = {(x, y) | x + y < 1} je otvoren, a skup B = {(x, y) | x + y 6 1}

Videti dodatak za opxtu definiciju metrike.

Zadatak 2. Koji su od skupova iz prethodnih primera kompaktni, a koji nisu?

A := {(x, y) R2 | x2 + y 2 < 1} ({0} (1, 2)) {(2, 3), (0, 7)} R2 .

Nacrtati skup A. Koje taqke su taqke nagomilavaa skupa A?

Pod nizom taqaka a u ravni podrazumevamo niz ureenih parova (x , y ), n N, gde su x i

a = lim an ( > 0) (n0 ) (n > n0 d(an , a) < ) .

(ova nejednakost se dokazuje

Iz poslede nejednakosti sledi drugi smer Tvrea.

Strogo govorei, niz u Rk je preslikavae : N Rk .

3.1. Limes funkcije

Zadatak 7. Nai lim x4x+ yy ako on postoji.

taqka nagomilai lim g(x). Tada

vaa skupova definisanosti D i D . Pretpostavimo da postoje

Xto je prirodno, jer je u R rastojae bax dato kao d(x, y) = |x y|.

3.2. Neprekidnost funkcije

( > 0) ( > 0) (d(x, x0 ) < , x Df |f (x) f (x0 )| < ) .

3.3. Limes i neprekidnost funkcije na jeziku nizova

lim f (u(xn , yn ), v(xn , yn )) = lim f (un , vn ) = f (u0 , v0 ) = A,

ali to znaqi da je lim g(x , y ) = A. Iz Tvrea 5 sledi da je g neprekidna u (x , y ).

1. Funkcije vixe promen ivih

Sledee globalno svojstvo neprekidnih funkcija je analogija Vajerxtrasove teoreme za

Teorema 1. (Vajerxtrasova teorema) Neprekidna funkcija na kompaktnom skupu dos-

tie svoj maksimum i minimum. Preciznije, ako je K

Preslikavae F : A R se sastoji od k koordinatnih funkcija, tj. ima oblik

F (x) = (f1 (x), f2 (x), . . . , fk (x)).

( > 0) ( > 0) (0 < d(x, x0 ) < d(F (x), y0 ) < ).

Preslikavae F je neprekidno u taqki x ako vai

( > 0) ( > 0) (d(x, x0 ) < d(F (x), F (x0 )) < ).

lim F (x) = y0 = (y1 , . . . , yk ) lim fj (x) = yj , j = 1, , k.

Preslikavae F je neprekidno ako i samo ako su sve funkcije f , j = 1, , k neprekidne.

neprekidna du svake poluprave sa

11. Ispitati neprekidnost funkcije

Oznaka za parcijalni izvod po x u taqki (x , y ) je (x , y ) ili f (x , y ). Sliqno, za

fy0 = cos(xy)x + x2 (2y + 1) e2x3y (3).

2. Diferencijalni raqun funkcija vixe promen ivih

Ovde ne moemo da fiksiramo jednu promen ivu i primenimo pravila diferenciraa na

Definicija 12. Neka je v = (, ) proizvo an vektor razliqit od nula vektora. Izvod

u pravcu vektora v funkcije f u taqki (x0, y0) definixemo kao

Za izvod u pravcu vektora v funkcije f u taqki (x , y ) koristimo oznake (x , y ) ili

fv0 (0, 0) = lim

3 Ako za vektor v izaberemo vektor (1, 0) dobijamo da je f = f , a ako izaberemo

Xto nije neobiqno, jer je i h 7 f 0 (x0 )h linearno.

Definicija 13. Neka je f definisana na nekom otvorenom skupu U R

Napomena 4. Funkcija g(h) = o(h) kad h 0 ako

Napiximo jednaqinu (6) u koordinatama:

Kako su sva linearna preslikavaa L : R

uslov diferencijabilnosti postaje:

f (x0 + h, y0 + k) = f (x0 , y0 ) + ah + bk + o(h, k), (h, k) (0, 0).

Maxa Vukovi i Jelena Kati

Masno slovo e uvek oznaqavati taqku (ili vektor) u Rn .

Primetimo da se, u sluqaju n = 1, rastojae u R svodi na apsolutnu vrednost razlike:

Kaemo da je taqka a R rubna ili graniqna taqka

taqke, a da je otvoren ako ne sadri ni jednu svoju rubnu taqku.

Nacrtati skup A. Koje taqke su taqke nagomilavaa skupa A?

Pod nizom taqaka a u ravni podrazumevamo niz ureenih parova (x , y ), n N, gde su x i

Iz poslede nejednakosti sledi drugi smer Tvrea.

Strogo govorei, niz u Rk je preslikavae : N Rk .

Zadatak 7. Nai lim x4x+ yy ako on postoji.

vaa skupova definisanosti D i D . Pretpostavimo da postoje

Xto je prirodno, jer je u R rastojae bax dato kao d(x, y) = |x y|.

ali to znaqi da je lim g(x , y ) = A. Iz Tvrea 5 sledi da je g neprekidna u (x , y ).

Sledee globalno svojstvo neprekidnih funkcija je analogija Vajerxtrasove teoreme za

tie svoj maksimum i minimum. Preciznije, ako je K

Preslikavae F : A R se sastoji od k koordinatnih funkcija, tj. ima oblik

Preslikavae F je neprekidno u taqki x ako vai

Preslikavae F je neprekidno ako i samo ako su sve funkcije f , j = 1, , k neprekidne.

neprekidna du svake poluprave sa

Ovde ne moemo da fiksiramo jednu promen ivu i primenimo pravila diferenciraa na

Kako su sva linearna preslikavaa L : R

U posledoj jednakosti prebacimo na levu stranu izraz f (x , y ) i podelimo obe strane sa h.

pa desna strana u (8) tei ka a. Dobijamo da je

i na isti naqin b = f (x , y ). Ovim smo dokazali sledee tvree.

Ako u posledem izrazu pustimo da

6 Obrnuto ne mora da vai: funkcija f iz Primera 5 ima izvod u svakom

Ako levoj strani poslede jednakosti oduzmemo i dodamo izraz f (x , y + k) i primenimo

gde je izmeu 0 i h, a izmeu 0 i k. Poxto su funkcije f i f neprekidne u (x , y ), i

U posledoj jednakosti smo koristili da je

Setimo se da je svako linearno preslikavae L : R R dato sa Lh = A h, gde je

Primer 8. Naimo jakobijan prelikavaa

4. Izvod sloene funkcije

Jednakost () vai jer je G diferencijabilna u y , a jednakost () jer je F diferencijabilna

ena inverzna funkcija (definisana u nekoj okoliki

diferencijabilno prelikavae, gde je I R neki

Kasnije emo videti jox neke opise regularnih povrxi.

Primetimo da je leva strana poslede jednakosti upravo skalarni proizvod f (a) r (t ),