*

*
*

* *
*
*
**

e.u'!I - s.rblil

ProBioCBl
Promoting Sustainable Energy Utilization

lPA Cro,s-,,,boftt,,t
Progrll'llrtl-'

of Biomass in the Cross Border Region

PROMOVISANJE ODRZIVOGKORISCENJA
BIOMASE ZA DOl}IJANJEENERGIJEU
PREKOGRANICNOM PODRUCJU
PROJEKAT2007CB16IP0006-20112-27

BIOMASA ZA ENERGIJU
U PREKOGRANICNOJ OBLASTI
CETIRI INVESTICIONE STUDIJE
OVA) PROJEKAT SE KOFINANSIRA OD STRANE EVROPSKE UNIJE KROZ IPA PROGRAM PREKOGRANICNE
SARADNJE BUGARSKA-SRBIJA.

UNIVERZITET U NISU,
FAKULTET ZASTITE NA RADU U NISU

REPUBLIKA SRBIJA
Carnojevica lOA, 18000 Nis,
milan.protic@znrfak.ni.ac.rs
Telefoni: +38118 529 701 i +38118 529 755

www.znrfak.ni.ac.sr

Ova publikacija je napravljena uz pomoe sredstava Evropske unije kroz "IPA Program prekogranicne saradnje
Bugarska-Srbija" pod brojem CCI No 2007CB16IP0006.
Jedinstveno odgovorno lice za sadriaj ove publikacije je Cernomorski izsledovatelski energien centr i Fakultet zastite na radu u Niu i ni na koji nactn ne mofe biti tumacen kao
stav Evropske unije iii Upravljackog tela programa.

SADRAJ
INVESTICIONA STUDIJA ISKORIENJA UMSKE BIOMASE
BRIKETIRANJEM
(PILOT PODRUJE PIROT)
................................................................................................................ 2
IZVRNI REZIME
.............................................................................................................................
.......... 2
1. UMESTO UVODA
............................................................................................................................
....... 3
2. ANALIZA TRITA
............................................................................................................................
18
3. REPROMATERIJAL ANALIZA I SNABDEVANJE
................................................................. 21
4. IZBOR LOKACIJA, LOKACIJA I EKOLOKI ASPEKT INVESTICIJA
................................. 28
5. INENJERING I TEHNOLOGIJA
.................................................................................................... 30
6. ORGANIZACIJA I REIJSKI TROKOVI
..................................................................................... 39
7. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA
.................................................................................. 39
8. ZAKLJUAK
............................................................................................................................
.............. 47
INVESTICIONA STUDIJA ISKORIENJA UMSKE BIOMASE
PELETIRANJEM
(PILOT PODRUJE PIROT)
............................................................................................................. 48
IZVRNI REZIME
.............................................................................................................................
....... 48
1. UMESTO UVODA UMSKA BIOMASA ENERGENT
....................................................... 50
2. ANALIZA TRITA PELETA
.......................................................................................................... 53
3. REPROMATERIJAL ANALIZA I SNABDEVANJE
................................................................. 66
4. IZBOR LOKACIJA, LOKACIJA I OKOLINA
................................................................................. 83
5. INENJERING I TEHNOLOGIJA
.................................................................................................... 85
6. ORGANIZACIJA I REIJSKI TROKOVI
..................................................................................... 99
7. FINANSIJSKA ANALIZA I PROCENA ULAGANJA
............................................................... 100
1

8. ZAKLJUAK
............................................................................................................................
........... 108
LITERATURA ........................................................................................................
................................. 109
VRTI ALEN MAK, GR. TRN
..................................................................................................... 110
1. Izbor objekta i trenutno
stanje................................................................................................. 110
2. Projektni predlog
...........................................................................................................................
114
3. Ocena potroene toplotne energije
........................................................................................ 121
4. Izbor parnog kotla i njegovog sistema
.................................................................................. 124
5. Ekonomska ocena projekta
....................................................................................................... 126
6. Ekoloki uticaj korienja obnovljivih izvora energije i smanjivanje
emisija
gasova staklene bate
.......................................................................................................................
127
7. Prednosti realizacije projekta
.................................................................................................. 128
8. Zakljuci
............................................................................................................................
................. 129
KOLA GEO MILEV, gr. Trn
...................................................................................................... 130
1.Izbor objekta. Analiza stanja
...................................................................................................... 130
2. Projektni predlog
...........................................................................................................................
133
4. Izbor parnog kotla i njegovog sistema
.................................................................................. 136
5. Ekonomska ocena projekta
....................................................................................................... 138
6. Ekoloki uticaj korienja obnovljenih izvora energije i smanjenje emisija
parnih
gasova. ...............................................................................................................
...................................... 139
7. Prednosti realizacije projekta
.................................................................................................. 141
8. Zakljuci
............................................................................................................................
................. 141

INVESTICIONA STUDIJA ISKORIENJA

UMSKE
BIOMASE BRIKETIRANJEM (PILOT PODRUJE
PIROT)
IZVRNI
REZIME
Celokupna ideja o formiranju pogona za briketiranje na lokaciji GJ
Topli do i u mestu Topli do se iskristalisala iz njene dislocirnosti u
odnosu na preostale tri gazdinske jedinice G Pirot (Arbinje, iroke
luke, Prelesje) i na mogunost koriena potencijala umske uprave
Babunica ili Srednjeg Poniavlja, s obzirom da sam Topli do ne bi
mogao svojim potencijalom da podmiri projektovani racionalni uinak
postrojenja. Na lokaciji Dojkinac bi bio oformljen pogon za peletiranje
koji bi vukao sirovinski konzum sa navedene tri GJ.
U rezimeu ovkvog poslovnog poduhvata u ovoj studiji je
zakljueno sledee:
1. Analiza okruenja, industrijske grane i konkurencije ukazuje
na injenicu da je re o vrlo atraktivnoj industriji (niska pregovaraka
mo i dobavljaa i kupaca), te da na ciljnom tritu (Srbije i zemlje
regiona) i nema ozbiljnijih konkurenata.
2. Iz ekonomskofinansijske analize se takoe izvlae sledei zakljuci:

Poslovni poduhvat je finansijski opravdan jer su i

pokazatelji profitabilnosti (set statikih pokazatelja) i
pokazatelji likvidnosti (Gotovinski tok) zadovoljavajui
i prihvatljivi

Poslovni poduhvat je i drutveno opravdan

po osnovi:
o

znaajne

supstitucije

energenata, o
ekoloke

uvoza

izrazito

opravdanosti

drugih
visoke

projekta,

otvaranja novih radnih mesta i

o
velike predispozicije u
aranmanima.
3. Takoe nisu uoeni rizici u realizaciji ovog
projekta.

izvoznim

1.
UMESTO
UVODA
Tehnologija prerade umske biomase zavisi od vrste i svojstava
biomase, raspoloivih maina i opreme, metoda, tehnike i organizacije
rada. Kod izbora tehnologije
polazi
se
od
tehniko

tehnolokih,
ekonomskih,
ekolokih, ergonomskih i energetskih
zahteva.
Tehnologija u umarstvu definisana je mestom izrade, tako da se
razlikuju
izrade sortimenata
na:
mestu see (seini),
pomonom stovaritu i
centralnom stovaritu.
Metod rada oznaava oblik i veliinu sortimenta koji se
transportuje iz ume, pa se moe govoriti o sledeim metodama:
sortimentni, poludeblovni, deblovni, stabalni, metod delova stabala i
metod iveranja.
Za izbor optimalnog tehnikog reenja potrebno je poznavati
raspoloivu
koliinu drvne biomase, energetski konzum, koliinu energenata koji
bi zadovoljili
potrebe i tehnologije izrade goriva na bazi biomase. Kod izbora
tehnologije mora se odgovoriti na vei broj pitanja: najprikladnija
tehnologija see i privlaenja, oblik i svojstva goriva, maine i mesto
prerade goriva, vrsta transporta, skladitenje, mesto i nain suenja,
nain korienja primarnih i sekundarnih energenata itd. Od pravilnog
izbora tehnologije zavisi kvalitet energenta i ekonominost
snabdevanja, a izabrana tehnologija je efkasna samo ako obezbeuje
maksimalnu iskorienost energije akumulirane u drvetu uz minimalne
trokove po jedinici proizvoda.
Tehnoloki proces izrade energenata na bazi umske biomase se
moe
podeliti na radove koji se obavljaju u umi i van nje. Sea stabala
uglavnom se vri motornim lananim testerama, a ukoliko uslovi
dozvoljavaju mogu se koristiti i razliite vienamenske maine
(harvesteri, procesori) koje pored see obavljaju i kresanje grana,
koranje, prerezivanje itd. Faza privlaenja tj. transporta od mesta see
do kamionskog puta moe se obavljati na vie naina. U naim
uslovima uglavnom se koriste ivotinjske zaprege i traktori, a izvoz
drveta iz ume vri se razliitim tipovima kamiona.
1.1 Drvni ostaci u umarstvu i industriji
prerade drveta
Drvni
ostaci
u
umarstvu
Iz bruto zapremine poseenog drveta izrauju se dve grupe
sortimenata:

tehniko oblo drvo i "prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja

se ostatak koji
ostaje u umi. Moe se raunati da se u proseku dobija 82% do 88
% tehnikog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ini 12%
do 18 % od bruto drvne zapremine. Pored ovog ostatka, u umi na
svakih 100 m3 krupnog drveta ostane i
15 m3 sitne granjevine i oko 25 30 m3 panjevine i korenja. To znai
da je gubitak
samo u primarnoj sei negde oko
53 m3.
Na osnovu reenog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija
drveta: tehniko (oblo) drvo 24%, prostorno drvo 34%, kora
oblovine 4%, umski ostatak sa korom 9%, sitna granjevina sa korom
11% i panjevina sa ilama 18%. Prilikom
pravljenja
bilansa
zanemareni su lie i etine, ije se uee kree u granicama od
1,5 4% od bruto zapremine poseenog drveta.

82

drvneGubitak
mase

15

30

m3

Panjevin
a

100

seivo
Bruto

120
100
80
60
40
20
0

Slika 1.1 Prikaz specifinih gubitaka kod bruto see 100 m3

Iz navedenih podataka se vidi da u ukupnoj zapremini stabla
tehniko oblo i prostorno drvo uestvuju u proseku sa 58%, a da
ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u umi i neiskorieni deo
grana i panja ine 42%, ali se taj gubitak moe kretati i do 52 %.
Radi se o sirovoj umskoj biomasi razliitog oblika i veliine. Ova
drvna zapremina bi se, obzirom na kvalitet i druge karakteristike,
mogla iskoristiti kao izvor energije u izvornom ili transformisanom
obliku, naravno ukoliko bi se stvorili odgovarajui uslovi. Na namenu i
obim eventualnog korienja umskog ostatka utiu razliiti faktori
tehnikotehnoloke i ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog
ostatka i u kojoj koliini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od terenskih,
sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generie. U intenzivnim
ravniarskim umskim zasadima tehniki je mogue iskoristiti gotovo
100% drveta iz kategorije drvnog ostatka, dok je to u brdsko
planinskim podrujima (kao to je Stara
planina)
praktino
nemogue. Stvarni obim iskorienja zavisi i od ekonomskih
faktora. Ukoliko bi jedinina cena drvnog ostatka bila odgovarajua,
tehnikotehnoloki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih
delova stabla drveta posle see mogao bi se reiti na zadovoljavajui
nain.
Potencijalna koliina drvnih ostataka iz naih uma namee
pitanje
mogunosti i naina njegovog korienja. Primera radi, samo krupnog
umskog ostatka pri izradi umskih sortimenata (iseci, gule, kratice,
obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u umi 2,8% od ukupno
izraene neto drvne zapremine umskih sortimenata bukve.
U jednom drugom prikazu strukture potencijalnog umskog ostatka
koji
obuhvata i lie i etina imamo sledei sastav: lie i iglice
4,7%, panjevina i
korenje 41,2%, sitna granjevina 24,6% i okrajci (i
piljevina) 29,5%.
50
41.2
0
40
30
20
10

29.5
25
Lie i etine Panjevina i korenjeSitna granjevina okrajci i piljevina
Slika 1.2 Prikaz strukture potencijalnog umskog ostatka

Slika 1.3 Svenjevi snopova bala pripremljenih za transport na

dalju preradu
Drvni ostatak u preradi
drveta
Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i
cepanom
obliku. Prema moguoj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za
mehaniku preradu i drvo za hemijsku preradu. Mehanika prerada
drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu
mehanikih sredstava (pila, noeva i sl.). Hemijska svojstva drveta pri
tome ostaju nepromenjena. Ulazni materijali za mehaniku preradu su
trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice. Proizvodi
mehanike prerade drveta dele se na dve velike grupe:
proizvodi primarne prerade i proizvodi fnalne prerade drveta.
U primarnoj preradi oblovina se prerauje u pravougaone
bazirane oblike. To su proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za
izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice, furnir,
ploe na bazi drveta i sl.). Pod finalnom mehanikom preradom
podrazumevamo preradu primarno obraenog drveta u predmete
namenjene direktnoj upotrebi (nametaj, ambalaa, graevinska
stolarija i sl.).
Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i
hemijski
sastav i svojstva drveta. Sirovinu za hemijsku preradu ine
oblice, cepanice i deo
otpadaka iz umarstva i prerade drveta. Proizvodi hemijske
prerade drveta se
mogu svrstati u etiri odvojene
grupe:
proizvodi dobijeni termikim razlaganjem drveta kao to su: drveni
ugalj,
generatorski gas i
sl.
proizvodi dobijeni dejstvom razliitih hemikalija: celuloza i sl.
proizvodi ekstrakcije drveta kao to su: terpentinska ulja, tavne
materije
i sl.
drvnoplastine mase: lignoston, lignofol i sl.
Upotrebljeni termin otpadak odnosi se na onaj deo drveta koji
se ne
moe koristiti u daljoj preradi za iste svrhe. Meutim, drvo ima toliko
razliitih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti, tako da se
termin otpadak moe samo uslovno koristiti. Otpadak ostatak u
preradi drveta deli se prema veliini na:
a) Krupan
Odrubci (pri kraenju trupaca),
Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju),
Odseci (pri obradi dasaka po duini) i

 Porupci (pri obradi dasaka po irini).

b) Sitan
Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju),
uka:
krupnija (nastaje pri runom struganju),
sitnija (nastaje glodanjem, buenjem ili sl.),
Piljevina (nastaje pri struganju piljenju),
Praina i
Drveno brano.
c) Koru
Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prerauju
zajedno
sa korom ona poveava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde
se trupci
prerauju. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni, onda je kora
posebno na
raspolaganju, to olakava njenu eventualnu primenu.
Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta.
Oni mogu biti u vrstom, tenom i gasovitom stanju. Nastaju u
postupku pripreme i u procesu prerade. U fazi pripreme drvo se guli i
usitnjava, pa se otpadak pogodan za korienje, ako se uopte
pojavljuje, javlja u vidu kore, iverja ili uki ujednaenih dimenzija. U
samom procesu javljaju se lug i isparenja.

Slika 1.4 Orahova oblovina spremna za transport

Slika 1.5 Drvni otpad u proizvodnji gajbica i paleta

d) ikare i ibljaci
ikare i ibljaci predstavljaju klimatogene pojave biocenoza uz
znaajan
antropogeni faktor nastajanja. Iako nemaju veliku ekonomsku vrednost
one imaju

veliki uticaj u ouvanju tankog pedolokog pokrivaa i sa te strane im

je znaaj nemerljiv. Ipak, im se vrednost poe valorizovati kod
periodinih istih sea na velikim povrinama, s obzirom da ime je
uee u obrasloj povrini znaajno. Karakteristina
mala
masa
smetena u velikoj zapremini sloga znaajno se popravlja
iveranjem i dobija se sirovinski materijal za briketiranje.

Slika 1.6 Tipino

krenjakoj podlozi

ipraje

belog

graba

na

Slika 1.7 Danas se ipraje i ibljaci najee koriste kao energent

za primitivni
oblik
proizvodnje
krea
1.2 Bilansi u preradi
drveta
Svaka mehanika ili hemijska prerada drveta usmerena je na
proizvodnju odreenih sortimenata i proizvoda i ima svoj bilans
proizvodnje, odnosno bilans korienja ulazne sirovine.
Pilanska
prerada
Trupci dovezeni iz ume se obino pre piljenja odkoravaju. Glavni
proizvod
pilanske prerade je rezana graa. Uee, karakteristike i
struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca,
odnosno plana rezanja. Graa se pre isporuke, ukoliko za to postoji
zahtev ili potreba, hidrotermiki obrauje (pari i/ili sui).

Slika 1.8 Karakteristini pilanski otpad sirovina za briketiranje

U tabeli 1.1 dati su odvojeno bilansi zapreminskog korienja
dve razliite grupe drvea. U prvu grupu su svrstani tvrdi liari,
a u drugu meki liari i etinari.
Tabela 1.1 Bilans utroenog drveta u pilanskoj preradi
Procentualno uee (%)
Ulazna sirovina: pilanski
Tvrdi liari
Meki liari i
trupci
etinari 65
Glavni proizvod: Rezana graa
50
Otpadak
50
35
Ukupno (rezana graa i
100
100
otpadak)
Kora
14
14
Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, moe se
iskoristiti u
proizvodnji ploa iverica ili vlaknatica. Ostatak, piljevina, praina,
kora i krupan
otpadak sa korom, moe se upotrebiti za
loenje.
Proizvodnja furnira i furnirskih
ploa
Pri izradi furnira koriste se dve meusobno razliite tehnologije:
seenje i
ljutenje
furnira.
Seenjem se dobija plemenit furnir za oblaganje nametaja. Za ovu
namenu
se koriste tvrdi liari (hrast, orah, bukva, vokarice...) i to
najkvalitetniji tzv.
furnirski
(F)
trupci.
Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za seenje i
hidrotermiki
pripremaju pare. Seeni furnir se nakon izrade sui, see u
formate i pakuje, prema odreenom planu, u pakete spremne za
isporuku. Za izradu ljutenog furnira koriste se uglavnom topolovi i
bukovi trupci (za koji je bilans prikazan u tabeli 1.2, ali i druge vrste
kao to su breza, jela, smra i sl.). Trupci se pre ljutenja mogu, ali i ne
moraju hidrotermiki pripremiti. Ljuteni furnir je namenjen za
oblaganje
neizloenih
povrina
kod
nametaja,
za
izradu
furnirskih ploa i ambalae.

Slika 1.9 Generisanje otpada u proizvodnji furnira

Tabela 1.2 Zapreminski bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnira
Ulazna sirovina:
Zapreminsko uee (%)
furnirski
Seeni furnir
Ljuteni
trupci
furnir
hrast
orah
bukva
Glavni proizvod: furnir
39,7
36,2
55
Otpadak
60,3
63,8
45
Ukupno (furnir i
100
100
100
otpadak)
Kora
16
14
14
U tabeli 1.2 dat je bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnirskih
ploa.
Bilans iskorienja osnovne sirovine kod izrade ploa je nii nego kod
ljutenog
furnira (55% prema 41%).
Tabela 1.3 Bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnirskih ploa
Ukupna sirovina: furnirski trupci
Zapreminsko uee
(%)
Glavni proizvod: furnirske ploe
41
Otpadak
59
Ukupno (furnir i otpadak)
100
Kora
14
Krupni otpadak od trupaca i furnira moe se koristiti za izradu
ploa
iverica, vlaknatica i celuloze uz uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak,
koji nije za
dalju preradu, je na raspolaganju za energetske svrhe.
Proizvodnja ploa iverica
Osnovna sirovina za izradu ploa iverica je prostorno drvo i
krupni
otpadak iz mehanike prerade drveta. U tabeli 1.4 dat je bilans utroka
drveta u
proizvodnji ploa iverica.
Za izradu m3 potrebno je 2 2,2 m3 topolovog drveta ili 1,1
1,3 m3
bukovog drveta.
Utroci za ostale navedene vrste nalaze se negde izmeu ovih
vrednosti. Ploe iverice se u Srbiji i u Vojvodini, izrauju
iskljuivo od bukovog
drveta Prosean otpadakgubitak iznosi 23%, od ega 7% ini utezanje
.
ivera pri
suenju, a 15,3% praina od bruenja i mlevenja, te krupan
otpadak kod formatiranja ploa. Drvo se pre iveranja obino ne
odkorava, obzirom da se u ploama ivericama tolerie uee
kore od 7% do 10%. Kod drugih vrsta drvea ti

odnosi su neto drugaiji i u korelaciji su sa gustinom drveta u

apsolutno suvom
stanju.
Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih ploa se vraa u
proces, a
ostatak je na raspolaganju za energetske potrebe.
Tabela 1.4. Zapreminski bilans utroenog drveta u proizvodnji ploa iverica
Vrsta drveta
Potronja drveta
m3/m3

Topola Smra Bor

2,02,2 1,61,8 1,51,7

Jova
Hrast
1,21,4 1,11,4

Bukva
1,11,3

Finalna
prerada
drveta
U fnalnoj preradi drveta se osuena rezana graa
odgovarajuim
postupcima
pretvara
u
fnalni
proizvod.
Bilans
utroenog
materijala i otpatka
ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i karakteristika
primenjene tehnologije. U tabeli 1.5 dat je bilans utroka drveta za
uslovni proizvod tipian za domau fnalnu preradu. Ulazni materijal je
rezana graa merena u m3.
Tabela 1.5: Zapreminski bilans utroenog drveta u finalnoj preradi
drveta
Ukupna sirovina: piljena graa Zapreminsko uee /%/
Uslovni proizvod
35
Otpadak
65
Ukupno (proizvod i otpadak)
100
Od ukupne koliine 35,8% otpada na krupan otpadak, 18,0% na
uku i
11,2% na piljevinu i drvnu prainu. Gubitaka na utezanje nema,
jer je drvo pre
fnalne obrade osueno na konanu
vlagu.
Hemijska
prerada
drveta
Proizvodi hemijske prerade drveta dele se, kako je to ve ranije
reeno, na
etiri odvojene grupe prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za
preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehanikih prerada
drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na
vrste, tene i gasovite. Ovde e panja biti usmerena na koliinu i
strukturu vrstih otpadaka.
Tena i gasna faza otpadaka reavaju se u okviru osnovne
tehnologije
prerade i nee biti predmet ovih
razmatranja.
Termikim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni
ugalj,
10

10

generatorski gas i sl.), koji su namenjeni za energetske

potrebe, tako da
raspoloivog ostatka praktino
nema.
U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su
razliite
organske materije, koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj
industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se moe koristiti za
energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju
zapreminsku masu i niu toplotnu mo od polaznog drveta.
Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i
sl. Kao
sirovine za preradu koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao vrsti
otpadak ostaje kora i to do 10% od preraene zapremine drveta.
Problem otpadnih voda, koje u sebi sadre neizreagovane hemikalije,
derivate lignina i celulozna vlakanca, reava se u okviru osnovne
tehnologije.
Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi
korienja
drveta nisu od vanosti za razmatranu
problematiku.

11

11

1.3 Korienje
energenta

drveta

kao

Korienje drveta kao energenta naroito je znaajno u

sluajevima kada je drvo loeg kvaliteta ime je onemoguena njegova
upotreba u tehnike svrhe. Drvo se kao energent moe koristiti u vie
oblika, kao primarni energent (bez promene karakteristika) ili se vri
njegova obrada (sitnjenje, sabijanje) u preraene energente. Tako se
umska biomasa sa minimalnom preradom koristi u obliku: ogrevnog
drveta (cepanica i oblica), gorive seke (Fuel chips), ivera (Chips),
briketa i peleta.
Pelete
i
briketi
Za okrupnjavanje finih estica drveta (poput drvene praine i
strugotine) u
praktine kompaktne oblike i proizvodnju homogenog vrstog
biogoriva sa velikom energetskom gustinom primenjuju se postupci
briketiranja i peletiranja. Pelete su cilindri dimenzija 620 mm dok su
briketi dimenzija 20100 mm. Briketi se uglavnom koriste umesto
ogrevnog drveta za runo loenje pei u domainstvima. Pelete mogu
da se koriste za pei i kotlove sa automatskim doziranjem zbog svojih
dobrih transportnih svojstava, uniformnog sadraja vlage, veliine
komada i elementarnog sastava.
Slika 1.10 Izrada briketa od

Piljevina b u k v e
b u k v e nekonvencionalnom
W=42,1%
metodom kada je sadraj vlage

42,1 % tzv. mokri postupak

Mlevena kotica ljive

50 mm

Slika 1.11 Briket

dobijen od
mlevene kotice
ljive

Slika 1.12 Namenski

kaminski

briket na test sagorevanju

U skladu sa ovakvim svojstvima peletirane i briketirane

biomase, pei i kotlovi za njihovo sagorevanje pruaju mogunost
jednostavnog rukovanja koje je slino rukovanju sistemima koji koriste
naftu kao gorivo. U vedskoj se pelete prvenstveno koriste kao
zamena za ugalj u velikim termoelektranama. Iz tih razloga se
piljevina peletira jedino zbog redukcije transportnih i skladinih
trokova jer se pelete ponovo usitnjavaju pre procesa sagorevanja.
Pregled celokupnog procesa briketiranja je prikazan na slici 1.15.
Proces se sastoji od pet proizvodnih operacija:
1.
Suenje: u zavisnosti od vrste drveta koje se koristi, sadraj vlage
sirovog
materijala pre nego to ue u pelet presu mora da bude izmeu 8
i 12% svedeno na radnu masu. Zbog injenice da na kvalitet
peletiranja utie trenje izmeu matrice i sirovog materijala
konstantni sadraj vlanosti je od sutinskog znaaja. Ako je
materijal suvie suv, povrina estica karbonizira tako da
lignocelulozni materijal koji ima funkciju vezivnog sredstva sagori
pre nego to je proces zavren. Ako je drvo suvie vlano, vlaga
sadrana u materijalu ga ini mehaniki nepostojanim.
2.
Usitnjavanje: veliina estica sirovog materijala mora da bude
smanjena i
homogenizovana u zavisnosti od prenika peleta koje se proizvode. Za ovu
svrhu se koriste mlinovi ekiari.
3.
Kondicioniranje: se vri parom. estice se pokrivaju tankim slojem
tenosti
kako bi se poboljala adhezija.
4. Briketiranje: za briketiranje drveta se koristi ravna ili
prstenasta matrica. Uinak presa za briketiranje se kree u
rasponu od 100 kg/h do oko 10 t/h.
5.
Hlaenje: temperatura peleta raste u toku njihovog formiranja. Zato je
neophodno paljivo hlaenje briketa koje naputaju presu kako bi se
osigurala
odgovarajua vrstoa.

Slika 1.13 Briketi u domaoj proizvodnji

Slika 1.14 Briketi proizvedeni u hobi varijanti spremljeni za isporuku

Ukupna energetska potronja procesa briketiranja je oko 2,5%

od donje toplotne moi goriva (bez suenja i kada je materijal suva
drvna praina). Ako je potrebno suenje sirovog materijala energetska
potronja za proizvodnju peleta raste na otprilike 20% donje toplotne
moi goriva. Proizvodni kapaciteti postojeih postrojenja za peletiranje
u vedskoj, Danskoj i Austriji variraju u irokom opsegu izmeu 100 i
100000 tona godinje.

Slika 1.15 Uproena tehnoloka ema postrojenja moe biti

istovetna i za
briketiranje i za peletiranje.

Slika 1.16 Ekscentar klipna

presa sa
predsabijanje
m

Slika 1.17 Maina za

briketiranje postavljena u
tandemu zbog dupliranja uinka

Danas samo nekoliko evropskih zemalja ima nacionalne

standarde za pelete i brikete (Nemaka, Austrija i vedska). Na
Evropskom nivou postoji samo izvestan broj standarda. Primer
elementarne analize i fzikih svojstava peleta i briketa po
austrijskom standardu (NRM M 7135) je prikazan u tabeli 1.6.
Za poveanje vrstoe peleta i njihove otpornosti na abraziju
neophodna
su dalja istraivanja. Za domau upotrebu je vrlo vano smanjenje
emisije praine u toku manipulacije na uskladitenju. Dodavanje
aditiva poput crnog likvora moe reiti problem ali moe pokvariti
svojstva goriva (npr. poveati sadraj sumpora).

Iz tih razloga je upotreba hemijskih aditiva za proizvodnju peleta

zabranjena u
nekoliko zemalja (Austrija, Nemaka, Danska).
Tabela 1.6 Fizika svojstva i sadraj nekih elemenata peleta i
briketa po
austrijskom standardu (NRM M 7135)
Parametar
Prenik
Duina
Gustina
pelete
Vlanost
Sadraj
pepela
Donja
toplotna
mo
Sadraj
sumpora
Sadraj
azota
Sadraj hlora
Sitne estice
Bioloki
aditivi
Objanjenje:

Jedinica
mm
mm
t/m3
(%
mass)
(s.r.m.)
(%
mass)
(s.s.m.)
MJ/kg
(%
mass)
(s.s.m.)
(%
mass)
(s.s.m.)
(%
mass)
(s.s.m.)
(%
mass)
(s.s.m.)
(%
mass)
(s.r.m.)
%
1

Drvo
Pelete
Briketi
drveta
drveta
410
40120
< 5 x D1
< 400
> 1,12
> 1,00

Komprimovana kora
Pelete
Briketi kore
kore
drveta
drveta
410
40120
< 5 x D2
< 400
> 1,12
> 1,10

< 10

< 10

< 18

< 18

< 0,5

< 0.52

<6

<6

> 18,0

> 18,0

> 18,0

> 18,0

< 0,04

< 0,04

< 0,08

< 0,08

< 0,30

< 0,30

< 0,60

< 0,60

< 0,20

<0,02

< 0,04

< 0,04

< 2,3

< 2,3

<

<

<

<2

2 za maksimum od
prenik do 2< 7.5 x D2je dozvoljen

20 w (% mass)
peletiranog drveta ili kore, 2 sadraj pepela od 0.8 % je dozvoljen
ako prirodno
netretirano drvo ve ima vii sadraj pepela, s.r.m. svedeno na
radnu masu, s.s.m.
svedeno na suvu
masu.
Osnovne tehnologije za proces briketiranja su prikazane na
slici 1.16. Neophodan je konstantan sadraj vlage sirovog materijala
izmeu 12 i 14 % zapr.
svedeno na radnu masu, konstantni pritisak u presi za briketiranje i
odgovarajue
hlaenje
nakon
proizvodnje.

Slika 1.18 Briketiranje klipom i zavojnim puem promenljivog

prenika
Filozofija
investicione
studije
U ovoj investicionoj studiji iskorienja umske biomase briketiranjem
(pilot podruje Pirot), sa ire definisanim zadatkom Bimasa za
energiju sa prikazom ekonomske
opravdanosti
ulaska
u
poslovni poduhvat proizvodnje drvenog

briketa na jedinstven nain se elaboriraju svi relevantni

aspekti vezani za
realizaciju
ovakvog
poslovnog
poduhvata.
Cilj investicone studije Bimasa za energiju je sagledavanje
mogunosti obezbeivanja nedostajuih finansijskih sredstava putem
kreditnih aranmana usmerenih na finansiranje ovog poslovnog
poduhvata. Investicona studija je uraena na takav nain da moe
biti podloga za aplikaciju na bilo koju dostupnu kreditnu liniju ili
Evropski fond.
Metodoloki posmatrano, u okviru nje je opisana biznis ideja,
kroz oblikovanu poslovnu viziju i poslovnu misiju, kao i sam nosilac
biznis ideje. Zatim je predoena poslovna strategija kroz postupak
sagledavanja okruenja i analize sopstvenih resursa i sposobnosti, kao
i prodajni asortiman.
U sklopu investicone studije su predoeni tehniko
tehnoloki aspekti
poslovnog poduhvata: od opisa tehnolokog postupka, preko ulaganja
u objekte i opremu, sa osvrtom na ljudske resurse i organizaciju
rada. Takoe je izvreno sagledavanje
aspekata
makro
i
mikrolokacije objekata i ekolokog aspekta investicije.
U
centralnom
delu
investicone
studije
izvrena
je
ekonomskofinansijska
analiza poduhvata, na takav nain da je kroz projektovan
bilans
uspeha (proft&loss statement) i projektovani gotovinski tok
(cashflow) sagledan aspekt profitabilnosti (set statikih pokazatelja) i
likvidnosti biznisa. Istovremeno je izvrena i interna ekonomska analiza
kroz analizu osetljivosti projekta i analizu praga rentabilnosti. Poslovni
rizici i garancije za kredit od strane nosioca biznisa date su u
posebnim delovima investicone studije.
U poslednjem, zakljunom delu investicione studije
rezimiraju se
krucijalne
konstatacije
vezane
za
projekat,
izkazana
je
zakljuna ocena o
opravdanosti finansiranja naznaenog poslovnog
zahvata.
Poslovna vizija i
misija
Ovu biznis ideju treba sagledati u kontekstu ne samo
energetske krize koja
je prisutna u svetu i globalnog zagaenja prouzrokovanog
dugogodinjom upotrebom fosilnih goriva, ve i u kontekstu
ouvanja
umskih
resursa
i biodiverzitetskih vrednosti Stare
planine.
Nosioc projekta stoji kod stava da se kod proizvodnje bilo
briketa, bilo peleta ne sme koristi niti zdravo tehniko niti
metrovsko drvo, ve da se kod njegove izrade treba koristi
sirovinskom bazom koju ini prvenstveno
:
kora
oblovine,
umski
ostatak
sa
korom,
sitna
granjevina sa korom,
panjevina sa ilama, ikare i ibljaci, kao i sekundarni
otpad u drvno
preraivakoj industriji. Kod prvog izvora sirovine izuzimajui
ikare i ibljake (sa poetka ovog poglavlja) se vidi da kolliina
materijala moe da iznosi i vie nego to je to koliina osnovnog
oblog tehnikog drveta.
U avgustu 2005. godine Evropska Komisija je usvojila akcioni
plan dizajniran da povea upotrebu energenata dobijenih od drveta i
drvenog otpada u Evropi. Realizacijom ovog plana do 2010. godine

bi
se
poveala upotreba
ovih goriva na 150 Mtoe godinje
(poreenja radi u 2003. godini je bilo 69 Mtoe). Upotreba ovih goriva bi
smanjila emisiju tetnih gasova za 209 Mtoe CO2 godinje. Plan
ukljuuje preglede mogunosti koji pokazuje: kako se standardna
goriva mogu zameniti obnovljivim gorivima u cilju ohrabrivanja
korisnika da upotrebljavaju goriva iz biomase za transport, grejanje
i
proizvodnju
el.
energije,
mogunosti investiranja i razvoja
tehnologija, proizvodnje tenih goriva od drveta i biomase.

Prema ovom planu je takoe defnisano da e EU raditi na

poboljanju zakonske
regulative
da
bi
ohrabrila
upotrebu
obnovljivih izvora energije za grejanje. Ovakav globalni stav o
buduim potrebama za drvenim briketom u Evropi nedvsmisleno
pokazuje da e ova proizvodnja imati obezbeen plasman u dugom
vremenskom periodu.
Poslovna vizija investitora, kao nosioca biznisa, u domenu
delatnosti
proizvodnje drvenog briketa izraena u formi poslovne misije je:
biti najvei
proizvoa drvenog briketa u regionu (Srbija) stavljajui u prvi plan
kvalitet proizvoda i zadovoljstvo kupaca. Poslovna vizija je da e
investitor biti prisutan na inotritima u svim domenima svog
delovanja.
U ovakvim uslovima investitor ima nameru da gradei stabilne
odnose sa
kupcima istovremeno eli da ostvari i harmonine odnose i sa
svim ostalim interesnim grupama (stakeholdersima):
dobavljaima, kroz blagovremeno plaanje svih obaveza i
negovanje
dobrih poslovnih odnosa baziranih na poverenju i meusobnom
uvaavanju;
drutvenom zajednicom, blagovremeno izmirujui sve vrste
drutvenih obaveza, i potovanje svih zakonodavnih
regulativa koje tangiraju na biznis na prostorima na
kojima imamo nameru da budemo prisutni,
zapoljenima, stvarajui pretpostavke da budu zadovoljni radei
kod
investitora.
Trokovi korienja umske
biomase
Ekonomski i finansijski parametri brojnih programa vezanih za
umsku
biomasu pokazuju da upotreba biomase kao energenta moe biti
unosan posao. Danas u svetu postoje institucije (berze itd.) koje se
bave prodajom i transportom biomase, uz defnisane cene razliitih
tipova biomase (piljevina, kora, iver, itd.).
Kod planiranja tehnologija privlaenja, izrade i korienja umske
biomase
potrebno je poznavati neposredne trokove see, privlaenja i
izrade drvnog
goriva. Ovim trokovima treba dodati trokove pretvaranja
jednog oblika energenta u drugi (primarnog u sekundarni), odnosno
trokove transformacije energije goriva u njen konaan oblik (toplotna
i elektrina energija). Kalkulacijom treba da budu obuhvaeni i
mogui
prihodi
od
prodaje
izraenog
goriva, proizvedene
energije itd.

Slika 1.19 Pomean pilanski i konvencionalni drvni otpad

Kod ocene rentabilnosti korienja biomase kao energenta vrlo

znaajan parametar je vreme, jer se radi o dugoronim investicijama. S
obzirom na velike poetne investicije, za ekonomsku opravdanost
prelaska na biomasu kao izvor energije, vano je uspostaviti sistem
subvencija i pogodnih kredita. Ekonominost proizvodnje energije iz
biomase zavisi i od cena drvnog otpada i ogrevnog drveta. U sluaju
kogeneracije (istovremene proizvodnje i toplotne i elektrine
energije) uticaj poveanja cena drugih energenata nije toliko izrazit.
Kalkulacija neposrednih trokova privlaenja i izrade goriva
na bazi umske biomase sadri neposredne trokove maina koje
uestvuju u tehnolokom procesu (motorna testera, traktor, ivera,
maina za cepanje itd.) i trokove radne snage. Trokove maina
sainjavaju izdaci za gorivo i mazivo, rezervne delove, amortizaciju,
redovno odravanje, osiguranje i kamate na uloeni kapital.
Grupisanjem i sumiranjem trokova dobijaju se neposredni
trokovi see, privlaenja i izrade.
S obzirom da je upotreba savremenih sistema za grejanje
biomasom u Srbiji u poetnoj fazi, jo uvek ne postoje precizni podaci
o trokovima izrade pojedinih oblika drveta kao energenta. Ilustracije
radi, bie prikazani podaci iz studije raene u Sloveniji u tabeli 1.7.
Trokovi prikazani u tabeli 1.8 izraunati su uz pretpostavku da su
iverai
i procesor tokom godine radili najmanje 100 dana.
Cena energije dobijene iz razliitih energenata su razliite.
Orijentacioni
odnos navedenih cena prikazan je u tabeli 1.9.
Iz svega navedenog vidi se da pri analizi trokova
korienja biomase drveta u svrhu dobijanja energije treba uzeti u
obzir veliki broj faktora. Pravilnom procenom lokalnih energetskih
potreba, izborom tehnolokog reenja, kao i podsticajnim merama od
strane drave (donoenje neophodnih zakonskih i podzakonskih akata,
subvencioniranje, kreditiranje, garantovanje otkupa proizvedene
elektrine energije itd.) biomasa drveta moe postati konkurentna
fosilnim gorivima (to trenutno nije sluaj, jer npr. cena elektrine
energije u Srbiji jo uvek nije na ekonomskom nivou).
Tabela 1.7 Trokovi proizvodnje biomase
Radne faze u proizvodnji biomase
Gazdovanje umama
(pretkomercijalne i
komercijalne
Sea i izrada prirode)
Iveranje
Transport
Sakupljanje drvnog otpada
Suma svih trokova

ume

Drvni otpad

/m3

/m3

10,8
9,3
2,6
0,9
23,6

Ostala drvna
biomasa
/m3
9,0
4,7
2,2
1,0

2,3
1,0
6,8
10,1

16,8

Tabela 1.8 Direktni trokovi maina

Motorna testera
Poljoprivredni traktor
Mali ivera pogonjen
traktorom
Srednji ivera pogonjen
traktorom
Veliki ivera
Procesor za ogrevno drvo

Jedinica
m3
m3
(nasutih) m3
(nasutih) m3
(nasutih) m3
(sloenih) m3

Uinak
0,8 m3/h
1,6 m3/h
5,1 m3/h
12,1 m3/h
30,0 m3/h
5,0 m3/h

/ h
0,77
7,20
7,50
9,36
27,15
7,89

/jedinica
0,96
4,23
1,50
0,78
0,91
1,14

Tabela 1.9 Cene energije dobijene iz razliitih energenata

Energent
Jedinica

Pelete
kg

Cena jedinice, 0,158

Cena, /kWh 0,355

Plin
m3

Lo ulje
L

Iver
m3

0,301

0,358

12,782

0,347

0,598

0,192

2. ANALIZA TRITA
Prodajni asortiman
Prodajni asortiman predstavljaju visoko kvalitetni drveni briketi
prenika
90 mm. Prodajni asortiman i nain njegove proizvodnje projektvan je na
osnovama
planiranih kapaciteta proizvodnje. Planirani prodajni asortiman za prvu
poslovnu
godinu je:
Naziv
proizvoda/usluge
Jedinica
mere
Obim proizvodnje/usluga
Prodajna cena

Koliin
a Tona
11.088
80

Ukupna koliina proizvedenog briketa u prvoj poslovnoj godini

je 11.088 tona, s tim da prva poslovna godina podrazumeva i tri
meseca probnog rada u kojima se ostvaruje 30% mesene proizvodnje
u normalnim uslovima. U drugoj polovini prve poslovne godine
predvieno je proirenje proizvodnje i dupliranje kapaciteta tako da
e ukupna koliina proizvedenog briketa biti 22.766 tona.
Sagledavajui strukturu kupaca, prepoznaje se nekoliko kategorije
kupaca
i tri vrste
prodaja.
Oblici prodaje prera]enog goriva u vidu briketa:
Klasifkacion Oblik prodaje
a
grupa
I
Prodaja kompletne proizvodnje poznatom kupcu
(distributeru) uz
potpisivanje
ugovora opoznatih
plasmanu kupaca
na minimalan
period od 5po
II
prodaja
nekolicini
(distributera)
principu
veleprodaje
na mesenom
nivou
III
prodaja krajnjim
kupcima po
principu maloprodaje.

Jedan od vidova iskorienja sekundarnih umskih biomasa je

njihovo
pretvaranje u preraena goriva u obliku briketa i peleta, pa je ovde za
takav alternativni oblik proizvodnje uraen biznis plan iz koga su
prezentirani najvaniji detalji.
Danas su energetski briketi (briketi proizvedeni prema
evropskim
standardima), postali energent kojim se trguje na berzama, uvoze se u
razvijene
zemlje za korienje u domainstvima ali i kao energent u krupnoj
energetici u
velikim toplanama za centralizovanu distribuciju toplotne energije.
Kao takvi energetski briketi imaju svoje trite i to kao energetski
briketi
na domaem tritu i u izvozu, i kao kaminski briketi.
Zavisno od naina korienja vri se i pakovanje briketa.
Energetski briketi koji slue kao kaminsko gorivo ili gorivo za
pei na
vrsto gorivo pakuju se na nekoliko naina:
Nain pakovanja briketa:
I
II
III

paketi od 8 kg/paketu u PE foliju na paletama

plastine vree od 25 kg na paletama
kartonske kutije od 10 kg na paletama (jedino ekoloko pakovanje).

Pakovanje ovih proizvoda je neophodno radi bre manipulacije pri utovaru

i istovaru u transportna vozila.
Prodaja briketa se vri preko sistema prodaje drugih ogrevnih
materijala ili u specijalizovanim robnim kuama u sistemima hobi
programa, sve za vau kuu i sl.
Transport briketa vri se drumskim vozilima i eleznicom kada za
to
postoje
uslovi.
Analiza prodaje i
tranje
Energetski briketi kao specifino gorivo prodaju se na domaem
tritu u
okviru veih urbanih centara ili se izvoze za kupce koji brikete
koriste kao gorivo u
svojim kaminima, ako su tehnolokim postupkom napravljeni za ove
potrebe. Zbog specifinosti domaeg trita, domae ekonomske
politike, obima i vidova zatite uma, ne postoji izraziti vid trenda
prodaje briketa, ali je postepen i siguran tako da proizvoai nemaju
zalihe proizvoda. Ipak je sve vie pogona malih kapaciteta za
proizvodnju briketa, kao i pogona koji se uvoze kao polovni i
rekonstruiu se u cilju proizvodnje
energetskih
peleta.
Takoe
raste i interesovanje za njihovu proizvodnju.
Sa druge strane standardizacijom i razvojem kompletnih tehnolokih
linija za
proizvodnju energetskih briketa u Zapadnoj Evropi, oni postaju
veoma traeni
energent. Oni se kupuju tokom cele godine (ali postoje i
sezonske oscilacije).
U ovom trenutku postoji velika tranja za energetskim
briketima i peletama u Evropi (Italija, Austrija, Nemaka) tako da bi se
bilo koja ozbiljna proizvodnja u zemlji mogla prodati u izvozu. To se
moe uoiti po aktivnostima mnogih firmi iz Italije, Austrije i eke na
tritima Srbije, BiH i Hrvatske.
Ako se zna da je Evropska zajednica zacrtala da obnovljivi energenti
ve u
narednim godinama (do 2020. god.) treba da uestvuju sa 30 % u
ukupnoj energetskoj potronji i kad se zna da u klimatima Evrope
(posebno Zapadne i Severne) sem energije vetra nema drugih
znaajnih izvora, onda energetski briketi i pelete od biomase ine
strateku obnovljivu energetsku sirovinu. To istovremeno ukazuje na
velike mogunosti izvoza ovih kvalitetnih peraenih goriva u
Evropu. Sa druge strane u podrujima (kao to je to Poniavlje, gde je
veoma mali stepen iskorienja poseene
umske
biomase,
proizvodnja
ovih
vidova
goriva
bi
mogla
popraviti uinak
iskorienja sa jedne strane, a sa druge popraviti sopstveni
energetski bilans.
Analiza potronje na domaem
tritu
Danas ne postoji ozbiljna proizvodnja energetskih briketa u Srbiji, pa
time ni
prodaja energetskih briketa na domaem ali i na
izvoznom tritu.
Domae trite energetskih briketa e rasti srazmerno podizanju
svesti o
njihovoj racionalnosti, ali i nacionalne strategije oko korienja
alternativnih i
obnovljivih
energetskih
izvora.
Izvoz

U ovom trenutku izvoz energetskih briketa je osnovni podsticaj i motiv

za
gradnju kapaciteta za ovu proizvodnju u Srbiji. Izvoz ovog energetskog goriva
trajae dotle do stabilizacije trita za isti na teritoriji Srbije.

Cena, nain prodaje i kanali

distribucije
Energetske Evro briketi imaju odreenu cenu na tritu Zapadne
Evrope
koja se formira na osnovu potranje. Potronja u oblasti iroke
potronje (pei i kotlovi u domainstvima) ima period oscilacije
(leto i zima) pa je cena ovog energenta od 80 200 Evra/toni.
Ugovaranje se vri za celokupnu proizvodnju pojedinog pogona tako
to se
dogovara dinamika isporuke, nain pakovanja i
ostali detalji.
Dalja distribucija se vri direktno velikim energetskim
kapacitetima ili se prodaja vri preko hiper marketa, specijaliziranih
robnih kua (Bauhaus) kao i preko benzinskih pumpi.
2.1
ANALIZA
PONUDE
Nivo
i
dinamika
proizvodnje
Potencijali proizvodnje lignoceluloznih briketa otvaraju velike anse
za
izgradnju kapaciteta za proizvodnju energetskih briketa kako za trite
Srbije tako
i
za
izvoz.
Kapacitet od 1.400 (kg/h) moe kod normalnih uslova rada
proizvesti oko
11.088
tona
briketa
godinje.
Kretanje
uvoza
Za sada nema uvoza energetskih briketa u Srbiju.
Mogunosti razvoja proizvodnje i
plasmana
Na supstituciju fosilnih goriva u energetskim potrebama Srbije
obnovljivim i
alternativnim presudno moe i treba da utie nacionalna
energetska strategija.
Dok se ne razvije domae trite obnovljivih energenata, izvoz
je potpuno realan i mogu jer su zemlje sa usvojenom nacionalnom
strategijom u supstituciji energenata spremne i mogu da plate
preraena obnovljiva goriva.
Razvoj kapaciteta proizvodnje sigurno ima odreenu dinamiku koja
polazi
prvenstveno
od
ekonomske
isplativosti
odreenog
projekta.
Najisplativije je
preraivati drvni
otpad
koji
nastaje
iz
vie
velikih
drvopreraivakih, a koji se nalaze u okviru ekonomski isplativog
radijusa transporta. Sledei po vanosti su sirovinski potencijali
nastali u eksploataciji uma, pa plantaa topola i vrba.
Svaka regija i svaki konkretni lokalitet ima svoje preduslove za
izgradnju i
ekonominu proizvodnju. Dobrom organizacijom i energetskom
strategijom u Srbiji
bi se moglo izgraditi postrojenja za proizvodnju briketa i peleta
kapaciteta do
1.000.000
tona
godinje.
Neka orijentaciona vizija plasmana ovih energenata u buduoj
strategiji

razvoja energetike u Srbiji mogla bi bi da bude onakva kako je

to prikazano u
narednoj
tabeli:
Mogui plasmani biobriketa i biopeleta

I Domainstva (urbani centri)

II Fabrike cementa (posebno su prihvatljive pelete od
penine
slame)
III Vei
termoenergetski
blokovi

oko 50 %,
oko 30 %
oko 20 %.

Izvoz je nunost koja moe da traje maximalno 10 godina. Posle tog

vremena
svaka bolje organizovana zemlja uvae svoje energetske resurse i
potencijale.

3. REPROMATERIJAL ANALIZA I SNABDEVANJE

Osnovna sirovina za proizvodnju energetskih briketa je
lignocelulozni otpadak (otpad) od prerade drveta ili u poljoprivrednoj
proizvodnji. Vrsta, oblik, kvalitet i druge osobine ovih sirovina su veoma
razliite i specifine. Iz tog razloga se tehnoloki postupak proizvodnje
prilagoava vrsti sirovine sa ciljem proizvodnje standardnog i
trino prihvatljivog kvaliteta energetskog briketa.
Za potrebe ove analize je predvieno da se sirovine mogu
obezbediti iz
izvora kako je to prikazano u narednoj tabeli:
Tabela 3.1 Izvori sirovina za proizvodnju energetskih briketa
1. Primarni umski otpad u obradi oblovine, sitna granjevina, panjevina i
korenov sistem,
ipraje
i ibljaci.
Koliina
oko
7.000
raunato
na radnu
masu.
2. Sitni
i krupni
pilanski
otpad
iz 6
pilana
sa tona
uinkom
od 50.000
m3 to
iznosi
oko 10 12.000
tona sirovine raunato na radnu masu. Ta sirovina nastaje na pilanama koje
su udaljene
od
Sve sirovine
su vlane (sirovo drvo) pa je sadraj vlage u njima izmeu

40
60 %, max. 80 % raunato na radnu masu. Za potrebe suenja ivera u
procesu
prerade utroi se od 1320 % od ukupne koliine sirovine koja se
unosi u
proizvodnju.
Osnovna strategija obezbeenja sirovine se sastoji u
nabavci sirovina visokog kvaliteta (sa to niim sadrajem vlage) i
to niim trokovima transporta.
Za proces pakovanja proizvoda koriste se:
1.
2.
3.
4.

PE kese 1/15 sa reklamnom tampom,

Jumbo vree od 1000 kg za rinfuzno pakovanje
nepovratne ili povratne drvene palete
stre folija za obmotavanje paletizovanog
proizvoda.
Ovi, ambalani,
materijali nabavljaju se u zemlji i to najee lokalno.

Za proces proizvodnje neophodni su sledei energenti:

1.
2.
3.
4.

elektrina energija za elektromotorni pogon maina

obezbeuje iz
elektrodistributivne
nafta D2 za pogonmree
interne mehanizacije pogona i za
sirovine do
pogona
se nabavlja
sa lokalnioh
pumpnih stanica
suvi
iverkoja
drveta
za potrebe
rada energetskih
agregata
koji se obezbeuje
izdvajanjem
dela sirovine
koja
slui za proizvodnju
peleta
voda
za tehnoloki
proces
(kondicioniranje
ivera)
i za
hidrantsku mreu,
koja
se obezbeuje
Iz ovog
pregleda iz
selokalne
vidi davodovodne
se najveimree.
deo sirovine i

koja se

transport
suare,
PPZ

energenata
obezbeuje
lokalno i da ne postoji potreba nabavke nekih specijalnih sirovina.
Najvei struni i organizacioni napor predstavlja nabavka
osnovne sirovine drvnog
otpada
po
ravnomemoj
dinamici,
eljenom
kvalitetu
i
po
ekonominim trokovima pripreme i
transporta.
3.1 Dostupnost sirovina na pilot podruju umskog gazdinstva Pirot
Konkretni podaci o potecijalu umskog gazdinstva Pirot izvueni
su iz poglavlja 6.4. ZAKLJUNA RAZMATRANjA O STANJU
POTENCIJALA GORNJEG PONIAVLJA i ovde su citirani bez
veih intervencija. Ovde je to uinjeno tako da bi se shvatilo i
tendecionalno prikazala loa efkasnost eksploatacije.
Dobijena vrednost seivog etata za G Pirot od 20.453 prm
predstavlja
stvarno potencijal mogunost da se see navedena koliina drveta.

Tabela 3.2Pregled raspoloive drvne mase za seu na teritoriji Gornjeg

Poniavlja (GJ
Pirot)
Gazdin
s ka
jedinic
a
Topli do

P
ha
3.948,4
2

V
m3

V*
Zv
Zv*
SE
Otp
NS
m3/ha m3/god m3/god.h m3/god m3/god m3/god
a
592.796 150,1 11.092 2.809
40%
887 3549,5
5
4436,8

rbinje

1912,80 419.501 219,4 6.726

3,516

54%
3632

726

2905,6

iroke
luke

3.004,2
6

662.534 220,5 9.794

3,26

40%
3914

783

3131

Prelesje 2.291,1
1

378.991 165,4 7.646

3,337

45%
3441

688

2753

35.25
8

43%
15424

3084

12339

26.750

43%
2340
11.702

9362

62.00
8

43%
27.12
6

21701

Svega
11156,5 2.053.82
9
2
dr.
ume
Privatno 17536 1.882.75
3
Sveuk
up no

28692

3.936.57
5

5425,
2

P (ha)
Povrina gazdinske jedinice
V (m3)
Ukupna raspoloiva masa drveta izraena
zapreminski
V* (m3/ha)
Raspoloiva masa drveta izraena zapreminski i
svedena
na povrinu
Zv (m3/god)
Godinji
zapreminski prirast Zv* (m3/god.ha)
Specifni godinji prirast
SE (m3/god)
Seivi etat (bruto sea, mogua dobit)
Otp (m3/god)
Otpad (priblino 20% od
seivot etata) NS (m3/god)
Neto sea
*S obzirom na podatak o ukupnoj obrasloj povrini od 39.366
ha, tj. pod umom 28.692 ha i neobraslom povrinom od 10.674 ha
dolazi se do podatka o umama u privatnom vlasnitvu od (28692
11156,59 = 17536 ha, od ega je pod enklavama u okviru umskih
gazdinstava (Prelesje 51,4+Topli do 254,14+ iroke luke 188,70+
Arbinje 39,57= 534,24 ha). S obzirom da je ukupna raspoloiva masa
drveta izraena zapreminski u optini Pirot (sajt Srbijaume od
3.936.575 m3) proizilazi da je u privatnom vlasnitvu 1.882.753 m3.
Kako 1 m3 sadri 1,45 prm (prostornih metara), to znai da
21701 m3
sadre 31466,45 prm. Zbog nepristupanosti terena(nema puteva)
obino se koristi maksimum 65 %, to znai da je u raspoloivo za
dalju upotrebu 14.106 m3 ili 20.453 prm.
Detaljan prikaz stvarnog stanja u eksploataciji ukazuje da je
stvarno deo
neto see dopremljen do distributera odnosno da je raspoloivo za
prodaju 14.106
m3 tj.
20.453,7 prm, odnosno da je ukupan gubitak od
momenta see do dopremanja na stovarite 13.020,55 m3 tj.
18.879,798 prm, Ukoliko bi se ovaj gubitak bar prepolovio i sveo
na 6.000 m3 tj. 8.700 prm, to bi znailo da je ostvarena
uteda priblino od 7.000 m3 tj. 10.150 prm. Dalje to, takoe, znai
da se iskoristivi deo seivog etata podie na 21.106 m3 tj. 29.153,7
prm.

Tabela 3.3 Pregled bruto i neto seivog etata i nastalih gubitaka od momenta
primarne umske see do sagorevanja kod korisnika u konvencionalnim
peima
Sea, gubitak
Potencijal uma umarskog podruja Pirota (bruto
seivi etat,
ostvareni
prinos,
dobitsea)
Neto
seivi
etat (neto
Gubitak u sei
Gubitak u izvlaenju iz ume
Stvarno dopremljeni deo neto see dopremljen do
distributera, Raspoloivo za prodaju
Ukupan gubitak od momenta see do dopremanja na
stovarite
Ostvarena
efkasnost
korienja
umskog
potencijala
od
momenta uprimarne
umske
see do dopremanja
Gubitak
efkasnosti
sagorevanja
raunajuina na
koefcijenat
iskorienja od
maksimalno
na 40
% pri sagorevanju
Iskorieno
dopremljenog
goriva
Ostvarena
efkasnost
korienja
umskog
potencijala
od
momenta primarne umske see do dopremanja na

m3

prm

27.126
21701
5425,2
7595,35

39332,7
31.466
7.595,28
11.013,258

14.106
20.453,7
13.020,5 18.879,798
5
48 %
8463,6
5642,4
20,8 %

12272,22
181,48

Izvucimo sada odavde samo prikaz potencijala GJ Topli do.

V
Gazdinsk P
a
ha
m3
jedinica
Topli do 3.948,4 592.796
2

V*
Zv
m3/ha m3/go
d
150,1 11.092
5

Zv*
m3/god.h
a
2.809

SE
Otp
NS
m3/go m3/god m3/god
d
40%
887
3549,5
4436,8

i potencirajmo saznanja elaborirana sa poetka ove studije o moguem

iskorienju
otpada u primarnoj sei, zatim, granjevine, panjevine,
ibljaka, ipraja... Pozabavimo se moguim utedama i
sistematizujmo ih:
Poboljanje efkasnosti eksploatacije. Mogui koraci:
I
II

III

Poboljanje efkasnosti u primarnoj obradi koji je ovde evidentiran sa 80

% na 95 %. sitne granjevine, panjevine, u smislu zakljuka sa sl 1.1
Iskorienje
ove investicione studije: prikaz specifnih gubitaka kod bruto see 100
m3
Poveanje
efkasnosti u izvlaenju sa sadanjih 65 % na bar 90%

Seivi etat, bruto sea godinja

Poboljanje efkasnosti u primarnoj obradi koji je ovde
evidentiran
sa 80 % na 95
%. granjevine, panjevine, u smislu
Iskorienje
sitne
zakljuka sa sl 1.1
ove investicione studije: prikaz specifnih gubitaka
kod bruto see
100
m3. sada
taj gubitak
iznosi
65%,
Doprinos
ibljaka
i ikara
do cca
nivoa
od Neka
50% se
u on
odnosu
na startnu
bruto masu drvna masa sa racionalizovanim dobitkom
Raspoloiva
Raspoloiva drvna masa sa racionalizovanim dobitkom

m3/god 4436,8
4214,96
m3/god

2218,4

m3/god

2000,0

m3/god

8433,3
cca
Sa ovakvom analizom racionalizacije se moe raunati7000
na 7000 t/god
t/god

iz GJ
Topli do.

3.2 KVANTITATIVNA ANALIZA SIROVINA

Za sagledavanje raspoloivih resrsa a proizvdnju lociranu u
Toplom dolu predvien je Potencijal GJ Topli do viak resursa iz GJ
Arbinje, Prelesje i iroke luke, potencijal U Babunica kao i potencijal
Srednjeg Poniavlja.

Iz Toplog dola se moe ranati sa sadanjim stanjem

eksploatacije na
3549,5 m3/god odnosno 5146,7 prm, odnoso priblino
3860 t/god.
Sem raspoloive koliine izvedene iz predstavljenih prorauna
za podruje Gornjeg Poniavlja sasvim je realno raunatai i podruje
Srednjeg Poniavlja i njegove resurse s obzirom da se ono geografski
i saobraajno naslanja na Gornje Poiavlje.
Energetski potencijal uma srednjeg Poniavlja izvren je na bazi
uraenog
materijalnih bilansa i analize stanja potencijala i mogunosti
eksploatacije uma srednjeg Poniavlja) i iskustava umarskih
strunjaka o stvarnom iskorienju poseene mase. Konani rezltati
analize su sublimirani u tabeli 3.4.
Tabela 3.4 Pregled raspoloive drvne mase za seu godinje na
teritoriji Optine Bela Palanka [*Podatke obradio vii savetnik
Ministarstva za poljoprivredu,vodoprivredu i umarstvo dipl. ing.
Vidanovi dr Rajko]
Neto
Dube God.
Otpadak sea
Bruto
a
priras
20 % (m3/go
sea
masa t (m3)
(m3)
3
d
(m /god)
(m3)
)
Dravn
G.j.
3.833,2 3.727,5 234.54 7.82
3.22
645 2.583
e
Rako
4
8
5
6
8
ume
Dravn
G.j.
Trem
1.880,1
1.489,8
246.43
4.62
2.93
587 2.349
e
1
6
1
4
6
ume G.j.
Dravn
1.942,3 1.850,2 26.66 1.07
433
87
346
e
ljivov.
4
6
2
1
ume
vis
Dravn G.j.
2.064,3 1.821,6 30.27
1005
545
109
436
e
Rinjske
6
9
5
ume Svega
pl.
Svega
9.720,0 8.889,3 535.91 14.52
7.14
1428 5.714
5
9
3
6
2
S.O. B.
PrivatnoPalank
11.414,0 10.279,9 646.57 17.28
7.10
1420 5.680
0
5
0
0
0
a
Sveukupno
21.134,0 19.169,31.184.48 31.80
14.24
2848 11.394
4
6
2 metara), to znai
*Napomena: 1 5m3 sadri
1,453 prm (prostornih
Vlasni
Povrina Obrasl
Komplek
tvo
(ha)
o (ha)
s

da 11.394 m3
sadre 16.521 prm. Zbog nepristupanosti (nema puteva)
obino se koristi
maksimum 65 %, to znai da se u snabdevanju ogrevom
moe raunati na 7.
406 m3 ili 10.739
prm.
U sluaju Srednjeg poniavlja gubitak u sei i izvlaenju iznosi 3.988
priblino 4000
m3 ili 5800 prm. Ove kliine se u ukupnom bilansu iskrienja
mogu pridruiti
koliinama proraunatim za Gornje poniavlje, ali je pitanje da li je
ekonomski isplativ radijus transporta u podruje Gornjeg Poniavlja ili
je racinalnije podii pogon zapreradu na lokaciji gde nastaju te
sirovine. To bi moglobiti predmet posebne investicione studije.
3.3
KVALITATIVNA
SIROVINA

ANALIZA

Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo, sadraj

volatila (isparljivih sastojaka drveta), IR (odnos masenog uea
volatila i koksnog ostatka), koliina i sastav pepela, gustina, vlanost
drveta, itd.
Upotrebna vrednost drveta kao goriva moe se dobro proceniti ukoliko
se
zna ili moe izraunati njegova gornja toplotna mo. U tabeli 3.5
date su gornje

toplotne moi ksilema domaih vrsta

drvea.

Tabela 3.5 Gornje toplotne moi ksilema i kore nekih domaih vrsta drvea
Vrsta drveta
Bukva
Hrast
Crna topola
Smra
Jela
Bor

Gornja toplotna mo (MJ/kg)

Drvo
Kora
18,82
18,00
18,36
19,70
17,26
18,00
19,66
21,20
19,46
21,00
21,21
20,62

Zapreminska masa (kg/m3)

Drvo
Kora
680
580
650
425
410
412
430
340
410
460
580
300

Iz tabele 3.5 se vidi da se gornja toplotna mo drveta (u

apsolutno suvom
stanju) razlikuje od vrste do vrste. Ove razlike su u korelaciji sa ueem
osnovnih
komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Opte uzevi, etinari
imaju veu
toplotnu mo od liara to zavisi od koliine smolastih materija u drvetu.
Iskustveni normative autora studeja pokazuje da je u eksploataciji
sirovina i pripremi materijala za proces proizvdodnje energetskih
briketa i peleta dozvoljen odnos listopadnih I etinarskih sirovina u
odosu 60/40 %
Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika,
vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih elemenata u sastav drveta u
manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji
su
osnovni
sastojci
pepela
nakon sagorevanja drveta.
Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta, starosti
drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl.
U tabeli 3.5 dati su podaci za elementarni sastav najzastupljenijih
vrsta
drveta. Gornja toplotna mo drveta se moe dovoljno tano izraunati, kada
znamo
elementarni hemijski sastav drveta, uz pomo posebno
prilagoenog obrasca. Hg = 340 C + 1.420,5 (H O/10),
(kJ/kg)
gde su: C, H i O procentualna masena uea ugljenika, vodonika i
kiseonika u apsolutno suvom drvetu.
Tabela 3.6 Elementarni hemijski sastav nekih vrsta drveta
Red.br.
1.
2.
3.
4.
5.

Vrsta drveta
Bukva
Hrast
Topola
Jela
Smra

Ugljenik, C (%)
48,5
49,4
49,7
50,0
49,6

Kiseonik, O (%)
45,2
44,5
44,0
43,6
44,0

Vodonik, H (%)
6,4
6,1
6,3
6,4
6,4

U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u

okviru
ugljovodoninih jedinjenja. Vodonik, ije je prisustvo utvreno
elementarnom
analizom, pored toga to ulazi u sastav uvek prisutne vlage,
spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoninih jedinjenja, u
hidroksilne (OH) grupe. Takoe, deo kiseonika je hemijski vezan za
ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi to
je klasini obrazac nemakog strunog udruenja VDIa modifikovan i
umesto 8 (kako je to u osnovnom obrascu) u jednainu uvren
delilac 10.
Osnovne komponente koje ine strukturu drveta su celuloza,
hemiceluloza,
i lignin. Drvo sadri i male koliine ekstraktiva, koji mogu imati velikog
uticaja na toplotnu vrednost i gorive karakteristike drveta.
Procentualno uee pomenutih komponenata u drvnoj supstanci
menja se od vrste do vrste, ali i za razliite delove stabla koje se
analizira. U suvom drvetu liara celuloza proseno uestvuje sa 43

45%, lignin sa 19 26%, heksozani 3 6% i pentozani 21

26%. Kod etinara

celuloze ima izmeu 53 54%, lignina 26 29%, heksozana 13% i pentozana

10
12%.
Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su
uvek manji od energetskog potencijala i zavise od vie faktora. Na
prvom
mestu
je
svakako vlanost potencijalnalnog biogoriva.
Toplotni potencijal drveta direktno zavisi od njegove vlanosti. Drveni
otpadak iz procesa prerade moe imati:
Spoljnu navlaenost, ako je lealo u vodi, ili zalivano vodom,
snegom ili
ledom. Ova navlaenost se reava otapanjem i ceenjem. Obino
se primenjuje
ceenje
pod
dejstvom
gravitacije.
Sopstvenu vlanost, u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i
sudovima elija tzv. slobodnu vodu i vodu higroskopno vezanu za
zidove elije, tzv. vezanu vodu. Sopstvena vlanost se otklanja
prirodnim ili industrijskim suenjem. Obe vrste suenja imaju svoje
prednosti i mane.
Osnovne mane su kod prirodnog suenja vreme potrebno za suenje, a
kod
industrijskog suenja veliki utroak energije. Konana vlanost
drveta, do koje se
drvo sui, zavisi od mesta njegove dalje
upotrebe.
U nauci o drvetu je uobiajeno da se relativno uee vlage u drvetu
rauna
u odnosu na apsolutno suvu materiju, dok je u proraunima mainskih
inenjera termotehnike uobiajeno tzv svoenje na radnu odnosno
vlanu masu o emu treba voditi rauna.
Vlanost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je
otpadak
nastao, odnosno od vlanosti sirovine u momentu
obrade: Vlanost umskih ostataka se kree
izmeu 40% i 60%;
U pilani ostaci imaju vlanost koja odgovara vlanosti trupaca i
kree se
izmeu 40 % i 50
%;
Furnirski ostaci imaju:
u fazi mokrog tretmana 60% do 70% vlage i
u fazi suvog tretmana 8% do 10% vlage;
Ostaci pri izradi ploa iverica imaju od 7% do
9% vlage; Ostaci u fnalnoj preradi:
u proizvodnji nametaja od 6% do 9% vlage i
u proizvodnji graevinske stolarije oko 12%
vlage; U hemijskoj preradi drveta:
u mehanikoj pripremi vlaga se kree izmeu 40% i 50% i
posle pranja i koranja, a nakon ceenja vlanost kore moe biti
i preko
100%. Drvo poveane vlanosti ima niu toplotnu mo i manju
efikasnost pri
sagorevanju. Vlaga pri sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak
koji dodatno
smanjuje toplotnu mo
drveta.
Deo toplote osloboene sagorevanjem drveta koristi se za
isparavanje
vlage i pregrevanje vodene pare do temperature u loitu. U loitu
kotla troi se priblino 2.500 kJ/kg za isparavanje vode i neto manja
koliina toplote za njeno pregrevanje. Na ovu koliinu osloboene vode
treba dodati i vodu nastalu sagorevanjem vodonika iz goriva. Na sve

ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za oslobaanje vezane

vode iz drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu, iznosi 314 kJ po
kilogramu isparene vode.
Donja topotna mo goriva Hd realnije odraava energetski
potencijal
goriva. Veza izmeu gornje i donje toplotne moi moe se
korelisati izrazima:

1w 2500w

H gr H ga 1w gr
H dr H da

gr

gr

gde je:

w vlanost drveta u procentima;

Hg, Hd gornja i donja toplotna mo.
Indeksi r i a definiu radnu i analitiku masu.
U tabeli 3.7 uporedo su dati podaci o koliini toplote koja se
realno moe iskoristiti iz 1 kg drveta za razliite vlanosti. Pri tome
su uzeti u obzir i vlanost drveta i odgovarajui stepen iskorienja
loita pri sagorevanju drveta.
Tabela 3.7 Uticaj vlanosti na energetski efekat drveta
Vlanost

Gorivo

%
0
10
40
70

Drvo

Gornja
toplotna
mo
MJ/kg
19,8
17,8
14,5
12,0

Stepen
iskorienja
loita
%
80
78
74
72

Korisna
toplota
MJ/kg
15,8
13,9
12,1
8,6

Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom laki

ugljovodonici.
Maseno uee volatila u drvetu odreuje se merenjem vrstog
ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pei, na
temperaturi od 900oC i to bez prisustva kiseonika. Srednje maseno
uee volatila u domaim vrstama drveta je oko 75%, koksnog
ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0,6%, Navedene vrednosti se
razlikuju za razliite vrste drvea i delove stabla odakle se uzima
uzorak.
Najei elementi koji ostaju nakon sagorevanja drveta u obliku
pepela su: kalijum, natrijum, magnezijum koji ine od 0,5 do 4% mase
drveta. U kori obavezno ima vie mineralnih materija nego u samom
drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike, jer na koliinu i sastav
mineralnih materija ima velikog uticaja i stanite, odnosno sastav
zemljita na kome je drvo raslo. U tabeli 3.7 dati su okvirni sadraji
mineralnih materija drveta.
Navedeni podaci su vani pri izboru loita kotla
namenjenog za
sagorevanje
drvnog
otpatka.
Tabela 3.8 Sadraj mineralnih materija u apsolutno
suvom drvetu
Sadraj u
%
Na2O
MgO
CaO
P2O3
SO3
SiO2
Bukva
0,02
0,06
0,31
0,03
0,01
0,03
Hrast
0,02 Gornja
0,02 toplotna
0,37
0,03Donja0,02
0,01
toplotna
Bor
0,04
0,03
0,14
0,02
0,01
0,04
mo
mo
Tabela 3.9
Analitiki
izrazi
za
gornju
i
donju
toplotnu
mo
ispitivanih
biomasa
[MJ/kg]
[MJ/kg]
Bukva piljevina
Hg = 17,752 0,178W Hd = 16,413 0,189W
Hrast piljevina
Hg = 17,928 0,179W Hd = 16,592 0,191W
Jasen piljevina
Hg = 18,384 0,184W Hd = 17,051 0,196W
Jela piljevina
Hg = 19,606 0,196W Hd = 18,269 0,208W
Topola granjevina
Hg = 18,799 0,179W Hd = 18,996 0,215W
Hrast granjevina
Hg = 19,574 0,196W Hd = 18,248 0,207W
Hrast granjevina sa liem Hg = 19,025 0,190W Hd = 17,734 0,202W
Bor iarka
Hg = 19,571 0,196W Hd = 18,155 0,206W
Bor iglice
Hg = 21,739 0,219W Hd = 19,962 0,225W
Vrsta drveta

K2O
0,09
Biomas
0,05
a
0,04

Jela iarka
Bagrem granjevina
Vrba granjevina
Jabuka granjevina
Malina orezina
Vinova lozakomina
Vinova orez.

Hg
Hg
Hg
Hg
Hg
Hg
Hg

=
=
=
=
=
=
=

20,107
19,988
19,383
18,857
18,955
19,898
18,218

0,201W
0,200W
0,194W
0,188W
0,190W
0,199W
0,182W

Hd
Hd
Hd
Hd
Hd
Hd
Hd

=
=
=
=
=
=
=

18,691
18,667
18,074
17,547
17,618
18,651
16,874

0,212W
0,212W
0,206W
0,200W
0,201W
0,212W
0,194W

4. IZBOR LOKACIJA, LOKACIJA I EKOLOKI

ASPEKT
INVESTICIJ
A
4.1.
lokacije

Analiza

Makro
lokacija
Selo Topli do se nalazi na nadmorskoj visini proseno oko 800 m.
To je
jedno od najudaljenijih sela od Pirota (na 33 km i 55 minuta
automobilske vonje) na putnom pravcu: PirotTemskaTopli do i
KnjaevacKalnaTemskaTopli do. Najblie je od svih sela najviem
vrhu Stare planine Midoru (2.169 m) i na samo 7 km od vrha Babin
zub (1.759 m). Nalazi se u parku prirode. Samo selo je zadralo u
mnogome svoj izgled i arhitekturu od pre 100 godina i kao
takvo sigurno predstavlja jedno od najautentinijih sela na Staroj
planini. Do samog sela se dolazi iz pravca Temske kroz kanjon reke
Temtice (Mali Kolorado) sigurno jedan od najlepih i
najatraktivnijih kanjona ovakvog tipa u Srbiji. Kroz njega protie
Toplodolska reka koja nastaje od potoka, izvora i manjih reica koji
izviru na prostoru izmeu arkove uke, Tupanara, Midora i Dugog
Bila (Javorska reka, Poarska reka ). To je tipina planinska reka koja
tee kroz ivopisan i atraktivan kanjon u duini od oko 19,8 km.
Lociranje pogona za briketiranje je izvreno u skladu sa poslovnim
planom
da pogon za peletiranje bude smeten sa zaleinskom bazom tri
meusobno saobraajno i funkcionalno povezane gazdinske jedinice
Prelesje, Arbinje i iroke luke, a da etvrta dislocirana iz ove mree
Topli do bude iskoriena za podizanje pogona za briketiranje.
Opravdanje za ovakvu odluku lei u injenici da je Topli do
saobraajnicom direktno povezan sa Pirotom i povezan je na
elektrodistributivnu mreu. Takoe bi mogao zaposliti lokalnu radnu
snagu ili bi se moglo otvaranjem pogona za briketiraje u izvesnoj meri
umanjiti demografsko osipanje stanovnitva.
Mikro
lokacija
Izbor mikrolokacije bi se izvrio nakon donoenja odluke o
gradnji fazi projektovanja. U ovom trenutku bi se konkretniji
predlog ostavio za izradu u strukovnim projektima.

Slika 4.1 Prikaz

saobraajnih veza
administrativnog urbanog
centra Pirota i Toplog dola

Slika 4.2
Lokacija naselja Toplog
dola na kojoj se vidi
zalee sa umama koje
pripadaju GJ topli do kao
i vizuelna veza sa
administrativnim
centrom Pirotom

Slika 4.3 Panorama

sela Topli do

4.2.
Ekoloka
komponenta
Investicija nema negativan uticaj na okolinu zbog primene
najmodernijh
svetskih
dostignua
u
ovoj
proizvodnji.
Sa druge strane pokretanje ove proizvodnje e imati veliki uticaj na
zatitu
i ouvanje okoline. Prema sporazumu u Kjotu sve zemlje potpisnice
sporazuma su se obavezale da e smanjiti emisiju CO2 i drugih tetnih
gasova u cilju prevencije globalnog zagrevanja i ouvanja klime. Jedan
jako bitan efekat u ouvanju uma je i mogunost
substitucije
ogrevnog drveta briketom. Ako znamo da jedna tona briketa po
toplotnoj moi moe zameniti 4 m3 ogrevnog drveta i znamo da je u
toku prole godine za potrebe ogrevnog drveta eksploatisano 688.000
m3 drveta niske ume onda dobijemo da je za istu koliinu ogrevnog
drveta potrebno 172.000 tona briketa. Ouvanjem ovog resursa u
odreenom periodu ove niske ume se pretvaraju u visoke ume
ime se njihova vrednost poveava te se od ovakve vrste drveta mogu
ostvariti vei ekonomski efekti. Zbog trenutne nemogunosti
iskoriavanja svih koliina drvnog ostataka koji se stvara u prosecu
proizvodnje jedan broj firmi pribegava nelegalnom skladitenju ovog
otpada na za to ne predviena mesta kao to su: reke i obale reka,
livade, ume, itd. Ovaj drveni otpad je jako tetan za okolinu zbog svog
jako dugog period raspada.

Slika 4.4 Zaleina Toplog dola kao izvor sirovina i ekoloki zdrava sredina

5.
INENJERING
TEHNOLOGIJA

5.1
Polazne
predpostavke
Kod usvajanja odluke o potrebnom uinku postrojenja za
briketirannje vodilo se rauna o tome da sirovina ima dovoljno,
ali i o najmanjem moguem ekonomski isplativom uinku
postrojenja. Tako je izveden zakljuak o potrebnom teorijskom
uinku postojenja za briketiranje od 1,5 t/h.
Dalje predpostavke o eksploataciji su sledee:

Faktor iskorienja instaliranog kapaciteta i proizvodnog

vremena je 0,71,

Godinji broj radnih dana je

254,

Rad se odvija u tri

smene,

pa e to dati:
Efektivni asovni uinak prese 1,065 t/h.

 Dnevni uinak postrojenja sa jednom presom u

tri smene
(podrazumevajui da se efikasno radi 21 h) 22,365 t/dan.
Dnevni uinak postrojenja sa dve prese 44,73 t/dan.
Godinji uinak sa jednom presom i trosmenskim radom 5680,71
t/god.
Godinji uinak sa dve prese 11 361,42 t/god.
Neophodna sirovinska baza za ovakve uinke mora u tom
sluaju da
obezbedi:
Potrebnu sirovinu za tri smene sa radom jedne prese 12 780
t/god.
Potrebnu sirovinu za tri smene sa radom dve prese 25562,25
t/god.
Rekapitulirajmo mogunosti Toplog dola

Gazdinsk P
a
ha
jedinica
Topli do 3.948,4
2

V
m3

V*
Zv
Zv*
SE
Otp
NS
m3/ha m3/god m3/god.h m3/god m3/god m3/god
a
40%
592.79 150,1 11.092 2.809
887 3549,5
4436,8
6
5

Materijal
m3/god Prm/go
t/god
Bruto seivi etat
4436,8 d 6432
4824
Neto seivi etat
3549,5
5147
3860
Raspoloiva koliina godinjeg seivog etata s
2307
3345,55 2509
obzirom na
efkasnost
izvlaenja
od
65
%
Neto seivi etat s obzirom na poveanje
3993,1
5790
4342,5
efkasnosti
2
eksploatacijekoliina
za 50%godinjeg seivog etata s
Raspoloiva
3593
5211
3908
obzirom na
efkasnost
izvlaenjamaterijala
za 50 % sa predpostavkom
Koliina sirovinskog
6467
9377
7033
o
korienju granjevine, panjevine, ipraja i

Na osnovu ovakve analize se moe zakljuiti da

potencijal Toplog dola moe da obezbedi sirovinsku bazu
(sa predpostavkom o korienju granjevine, panjevine, ipraja i
ibljaka) za sluaj rada:
Postrojenja sa jednom presom i trosmenskim radom kada
je
potrebna koliina sirovine 5680,71 t/god. (tada bi preostala koliina od
(7033
5680 = 1353 t/god.)
Ukoliko bi postrojenje radilo sa sa dve prese i uinkom
od 11
361,42 t/god. Tada bi nedostajala koliina od (11 361,427033 = 4328
t/god), i
ona bi morala da se dovozi sa lokacije Dojkinaca, druge U
Babunica, gazdinstva Pirot ili iz Srednjeg Poniavlja.
Ovakve predpostavke vae za sluaj da se sirovinski materijal
ostavi
na mestu izvlaenja dok se ne postigne kod njega stanje
goriva suvog na vazduhu. Ukoliko bi se koristio vlaan sirovi
materijal, tada bi potrebne koliine enormno porasle (iz
prorauna se vidi da bi tada one iznosile za tri smene sa
radom jedne prese 12 780 t/god, odnosno za tri smene sa
radom dve prese 25562,25 t/god).
U ovom sluaju se treba rukovoditi iskustvima iz Austrije
koja je intenzivirala centralizovana daljinska grejanja u
ruralnim sredinama na ips. Upravo iz injenice da e ips
suv na vazduhu dati znatno veu koliinu toplote, tamonji
stanovnici ostavljaju slogove izvuene drvne mase na rubu
ume da se prosue pa je tek nakon toga ipuju. Takva
iskustva bi smanjila i u ovom sluaju utroak sirovinskog

materijala za suenje i obaranje vlage u sirovini za vie od

50%

O ovakvim
upoznat
investito
r.

odlukama

svakom

sluaju

mora

da

bude

5.2 Tehnikotehnoloke karakteristike

projekta
U okviru ovog dela Biznis plana ukratko e sagledati sledei
relevantni tehnikotehnoloki
aspekti
poslovnog
podhvata.
Tehniko tehnoloki aspekti podhvata sagledani su kroz sledee
dimenzije:
opis tehnolokog procesa,
objekti i
oprema,
normativi utroaka,
organizacija radaljudski resursi,
terminski plan
i
ekonomski vek trajanja projekta.
Opis
tehnolokog
postupka
Tehnoloki postupak proizvodnje briketa sastoji se od
sledeih
tehnolokih
faza.
Kolekcioniranje drvenog otpada
Drveni otpad nastaje na nekoliko mesta i to: kod eksploatacije
ume, u
primarnoj i fnalnoj preradi drveta i ostali drveni optad (drvo za
pakovanje, drvo sa
gradilita, stari nametaj, itd.). Ovaj drveni otpad je potrebno prikupiti
i dopremiti na mesto za preradu. Najbolji nain za prikupljanje
je
upotreba
mobilnih kontejnera (zapremina cca 70 m3) koji se
dostavljaju na mesta za prikupljanja i nakon njihovog punjenja
zamenjuju praznim. Ovaj nain omoguava da se drveni otpad
sauva od uticaja atmosferalija.
Usitnjavanje drvenog otpada
Prikupljeni drveni otpad je raznog oblika i dimenzije tako da
ga je
potrebno usitniti na traenu granulaciju (cca. 15x15x5 mm). Ovaj
proces se obavlja
uz pomo specijalnih drobilica i mlinova namenski raenih za ovu
vrstu materijala.
Transport usitnjene drvene mase
Usitnjena drvena masa je jako teka za manipulaciju pa je
potrebno obezbediti cevovode i pneumatske transportere za
ubacivanje drvene mase u sistem proizvodnje. Ova masa se ubacuje
u predsilose za vlanu drvenu masu.
Suenje drvene mase
Usitnjena drvena masa u sebi sadri cca. 45 55% vlage.
Da bi se
pristupilo procesu proizvodnje briketa nivo vlage u drvenoj masi ne
sme prelaziti
15%. Ovaj nivo vlage se postie u specijalnoj rotacionoj suari
koja je sledea u
proizvodnom nizu. Karakteristika ove suare je da ona kao
energent koristi istu
drvenu masu radi uteda u proizvodnji i smanjenja
zagaenja okoline.
Skladitenje osuene drvne mase

Usitnjena i osuena drvena masa se smeta u silose na kojima

se nalaze ciklonski odvajai za odvajanje dimnih gasova od drvne
mase kako bi se smanjio pritisak na opremu za proizvodnju briketa.
Oprema za proizvodnju briketa
Iz silosa osuene drvne mase uz pomo specijalnih transportera i
dozatora
sirovina se doprema u mainu za briketiranje (briket presu) u kojoj se
proizvodi briket. Nakon izlaska iz prese briket je zagrejan na
temperaturu od cca 120 170 stepeni tako da ge je radi dalje
manipulacije potrebno ohladiti. Ovaj postupak se odvija na specijalnoj
liniji za hlaenje ija duina je cca 30 m.
Pakovanje briketa

U zavisnosti od zahteva kupaca briket se moe pakovati na

nekoliko naina i
to: umotavanje u termoskupljajuu foliju, u
kartonsku ambalau i u velike industrijske vree (cca 1.000 kg). U
ovom procesu proizvodnje bie predviena sva tri naina pakovanja.
Prodaja briketa
Briketi se prodaju poznatom kupcu i ostalim kupcima. Za
ostale kupce
e
se
organizovati
posebna
poslovna
komunikacija
posredstvom svojih
prodajnih menadera. Osmiljenom marketinkom kampanjom,
baziranoj na profliranom
poslovnostratekom
ponaanju,
stvorie se pretpostavke za plasman briketa.
Objekti
i
oprema
Objekti
Za organizaciju prikupljanja, pripreme i proizvodnje investitor mora
da
planira izgradnju novog namenskog objekta na lokaciji Topli do na
kojem e biti uraeni svi neophodni graevinski i drugi radovi koji e
omoguiti instalaciju opreme i nesmetan rad proizvodnje. Tana
specifikacija svih radova e biti predstavljena predmerom radova
nakon zavretka.
Oprema
Ulaganja u opremu su detaljno specificirana u prilogu
biznis plana a prema ponudama dobavljaa. Sva oprema je mobilnog
karaktera tako da se u relativno kratkom roku moe dislocirati na bilo
koju drugu lokaciju ako to bude potrebno.
U donjoj tabeli data je gruba specifikacija predvienih ulaganja
u opremu
po
fazama.
Tabela 5.1 Specifikacija predvienih ulaganja
u opremu
Faze
investicije
Faza
1
Faza 2
Ukupno

Investicija
1.104.000
201.840

1.305.840

5.3
Tenhiki
postrojenja

opis

Postrojenje

za
proizvodnju
drvnog
obuhvaeno
ovom
sastoji se iz etiri

briketa

investicionom studijom
osnovne celine:
Prijem i priprema goriva
U ovom delu postrojenja prihvata se gorivo, piljevina, seka i
vri se
njegova mehanika priprema za dalju obradu. Priprema poinje
drobljenjem krupnog otpada i njegovim transportom u suaru kao i
prosejavanjem doveenog usitnjenog otpada. Na situ se vri izdvajanje
suvie krupnih komada koji bi mogli smetati u daljem procesu dorade i
oni se vraaju na usitnjavanje. estice zadovoljavajue krupnoe
prolaze kroz magnetno polje gde se vri izdvajanje eventualnih
metalnih ukljuaka. Zatim drvni otpad ulazi u prihvatni bunker suare.
Suenje usitnjenog drvnog ostatka
Ovaj deo postrojenja poinje prihvatnim bunkerom iz
koga se vri doziranje drvne mase u rotacionu suaru model SRS.
Prosuena masa se izdvaja u bunkeru ispod ciklonske baterije.

Sastavni deo ovog dela postrojenja je generator dimnih gasova

potrebni kanalski razvod, nuna mernoregulaciona oprema i

upravljaki ormar. Iskorieni produkti sagorevanja se nakon

ciklonske baterije
odvode u atmosferu kroz elini
dimnjak.
Prihvat prosuene mase, uskladitenje i doziranje
Trei deo postrojenja poinje usisnom stranom transportnog
ventilatora
koji masu primljenu ispod ciklonske baterije podie u jedan od dva
silosa drvne mase. U sklopu transportnog cevovoda je rava koja
omoguuje naizmenino punjenje silosa. Zavisno od potrebe
investitora da eventualno odvaja masu po vrsti drveta moe se vriti
odabir silosa za pojedinu vrstu. Iz jednog od silosa vri se dotur
drvne mase koja slui kao gorivo. Iz svakog od silosa vri se i
posluivanje
briket
presa
posredstvom
ugraenog
punog
transportera.
Proizvodnja i pakovanje briketa
Trei
deo
postrojenja
je
proizvodni
deo
koji
poinje
punim
transporterima koji dovode masu do briket prese i koji obuhvata
briket prese, liniju za hlaenje, ureaj za rezanje briketa, potrebne
transportere i mainu za pakovanje.
5.4
Specifikacija
opreme

1. Usitnjiva komadnog otpada model AZR 2000

2. S
Pripremna grupa za sirovu masu
model GPSP
3. Prihvatni
ko5000
za usitnjeni drveni otpad model DSS

Komplet
1
Komplet
3000 sa
Komplet
4. Postrojenje suare model SRS projektovani uinak 12.840
Komplet
kg/hvode
1
5. Grupa sa transport i skladitenje suve
Komplet
mase
1
za proizvodnju briketa i
Komplet
6. Postrojenje
pakovanje
1
Komplet
7. Prikljuni i upravljaki ormari za svu
opremu
1
Detaljna specifikacija opreme sa tehnikim karakteristikama
1. Usitnjiva komadnog otpada model AZR 2000 S
Otvor usipnog koa:
2000 x
1500 mm
Prenik rotora:
368 mm
Broj noeva:
100
Izlazni otvor:
250 mm
Kapacitet:
max. 3.500 kg/h
2. Pripremna grupa za sirovu masu model GPSP 5000
Usipni ko za piljevinu
Vibraciono sito
Transportna traka za krupne komade
Transportna traka za usitnjene komade
Vibraciona platforma sa metal detektorima
3. Prihvatni ko za usitnjeni drveni otpad model DSS 3000 sa
transporterom
Otvor usipnog koa 4000 x 3000 mm
Puni izvlaka na dnu usipnog koa
Z transporter za doziranje u bubanj suare
4. Postrojenje suare model SRS projektovani uinak 2.840
kg/h
vode
elijski dozator

Bubanj suare (3300 x 11500 mm teina 18 tona)

Izlazni cevovod
Dvostruka cikonska baterija
Cevovod za odvod dimnih gasova
Odsisni ventilator
Dimnjak
Cevovod za transport zagrejanih dimnih gasova do izmenjivaa
toplote
elijski dozator termo bloka
Ventilatori za uduvavanje sveeg vazduha
Termo blok (3500 x 5000 mm teina 20 tona)
5. Grupa sa transport i skladitenje suve mase
Spiralni dava suve mase ispod ciklona
Razdelna skretnica suve mase
Transportni ventilator (800/500 2 komada)
Projektovani cevovod ( 500 mm)
Cikonska baterija na silosima (2 komada)
Silos suve mase (zapremina 120 m3 2 komada)
Rotacioni elijski izuzima horizontalni (2 komada)
Pripremni rotacioni dava (3 komada)
6. Postrojenje za proizvodnju briketa i pakovanje
Puni dozator za briket presu
Briket presa BP 6000 (kapacitet 1,5 t/h)
Linija za hlaenje briketa (30 metara)
Ureaj za lomljenje briketa (hidraulini)
Linija za sortiranje briketa
Ureaj za slaganje briketa i umotavanje u foliju
Termo tunel
Transportna traka
7. Prikljuni i upravljaki ormari za opremu
Komandni ormar za napajanje delova postrojenja za pripremu mase
Komandni ormar postrojenja za suenje
Razvodni ormar za napajanje dela postrojenja za suvu masu, briket
prese i
rasvetu
Komandni ormar birket prese, ureaja za lomljenje briketa i
pakirnice
Specifikacija potrebne opreme po fazama
Faza 1 kapacitet proizvodnje 12.500 tona
briketa godinje
Br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

Vrsta
opreme
Usitnjiva komadnog
otpada
Priremna grupa za sirovu masu
Vibroplatforma sa metal detektorima
Prihvatni ko sa suarom
Spiralni dava suve mase ispod ciklona
Razdelna skretnica suve mase
Transportni ventilator
Transportni cevovod
Ciklonska baterija
Silos za piljevinu

JM
kom
komplet
kom
komlet
kom
kom
kom
komplet
kom
kom

Koliina
1
1
1
1
1
1
2
1
2
2

11 Rotacioni elijski izuzima

12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25

Pripremni rotacioni dava

Puni dozator za briket presu
Briket presa BP 6000
Ureaj za hlaenje glave prese
Ureaj za hlaenje ulja prese
Ureaj za automatsko podeavanje
kapaciteta
Dodatna linija za hlaenje
Ureaj za lomljenje briketa hidraulini
Senzori nivoa za montau u silos
Automatski sistem pakovanja u foliju
Sistem za umetanje labele u pakovanje
Upravljaki i elektro ormari
Utovariva
Viljukar

kom

kom
kom
kom
kom
kom
kom
m
kom
kom
komplet
kom
komplet
kom
kom

3
1
1
1
1
1
30
1
6
1
1
1
1
1

Faza 2 kapacitet proizvodnje 25.000 tona briketa godinje

Br.
1
2
3
4
5
6
7

Vrsta
Puni dozator za opreme
briket presu
Briket presa BP 6000
Ureaj za hlaenje glave prese
Ureaj za hlaenje ulja prese
Ureaj za automatsko podeavanje
kapaciteta
Dodatna linija za hlaenje
Ureaj za lomljenje brketa hidraulini

JM
kom
kom
kom
kom
kom
m
kom

Koliina
1
1
1
1
1
30
1

5.5 Potrebni objekti

Za svu opreme koja je planirana za proizvodnju u obe faze
najbolje je obezbediti jedan zajedniki objekat kako bi se lake
organizovala priprema, prerada i proizvodnja. Potrebni objekat treba
da bude jednostavna montana hala od elinih konstrukcija sa
zidovima od rebrastog lima ili od betonskih elementa. Hala ne treba da
bude grejana jer veina opreme proizvodi vlastitu toplotu to je
dovoljno za zagrevanje kompletnog prostora. Pored proizvodne hale
potrebno je obezbediti i kancelarijski prostor kao i prostor za radnike.
Uz halu je potrebno obezbediti dovoljno otvorenog prostora sa
pripremljenom podlogom za skladitenje krupnog drvenog otpada.
Pored hale je predvieno da se izgradi nadstrenica koja bi se
koristila za skladitenje usitnjenog drvenog otpada. U jednom delu
hale predvien je prostor za skladitenje gotovih proizvoda i
distribuciju.
Specifikacija prostora:
Zatvorena hala za smetaj opreme ukupno: 25 x 55 m = 1.357 m2 visina
6m
Kancelarije: 4 x 4 m = 16 m2 broj prostorija 3
Svlaionica za radnike: 4 x 10 m = 40 m2 broj prostorija 1
Tuevi i mokri vor: 4 x 10 m = 40 m2 broj prostorija 1

Skladite rezervnih delova i servis: 4 x 10 m = 40 m2 broj prostorija 1

Skladite ambalae i ostalih materijala: 4 x 9 m = 36 m2 broj prostorija 1
Prostorija za obezbeenje: 4 x 4 m = 16 m2 broj prostorija 1
Otvoreno skladite krupnog drvenog otpada: 25 x 80 m 2.000 m2
Pokriveno skladite za sitni drveni otpad (piljevina): 25 x 25 m = 625 m2
Skladite gotovih proizvoda unutar hale za cca. 240 euro paleta
Opis pozicija:
1.
Ulaz sirovine
2.
Mlin za usitnjavanje krupne sirovine
3.
Transportna traka usitnjene sirovine
4.
Usipni ko za sitni drveni otpad (piljevina) sa vibracionim sitom
5.
Transportna traka za vraanje krupnijeg otpada u mlin
6.
Detektor i odvaja metala
7.
Dozirni ko suare
8.
Z transporter za usipanje materijala u suaru
9.
Bubanj suare
10. Ciklonska baterija suare sa cevima
11. Odsisni ventilator
12. Dimnjak
13. Transport zagrejanih gasova do izmenjivaa toplote
14. Termo blok suare sa elijskim dozatorima
15. Spiralni dava suve mase sa ventilatorom i razdelnom skretnicom
16. Silos sa sa elijskim izuzimaima
17. Briket presa sa punim dozatorom
18. Linija za hlaenje briketa
19. Ureaj za lomljenje briketa
20. Transportna traka
21. Transportna traka sa senzorima kvalitete briketa i usmerivaima
22. Komora za slaganje briketa i umotavanje u foliju
23. Termo tunel
24. Transportna traka gotovog proizvoda
25. Mesto za slaganja na paleta
26. Servisni prostor
27. Izlaz gotovih proizvoda
28. Kancelarija direktora
29. Kancelarija logistike i finansija
30. Kancelarija rukovodioca proizvodnje
31. Skladite rezervnih delova
32. Svlaionica za radnika
33. Mokri vor i kupatilo
34. Skladite ambalae i ostalih materijala
35. Prostorija za uvara
36. Prikljuni i upravljaki ormari
Napomena:
Za izgradnju kompletnog postrojenja potrebno je obezbediti sledee:
Izraditi idejni projekat kompletnog postrojenja
Urbanistiku saglasnost
Izraditi izvoaki projekat objekata
Graevinsku dozvolu

Elektro prikljuak minimalne snage 1,5 MW

Izraditi tendersku dokumentaciju za objekte i opremu
Izraditi elaborate o zatiti na radu i zatiti od poara

Ukupno vreme koje je potrebno da se objekat i sva oprema stavi u

funkciju
je cca 200 dana od dana donoenja odluke o
investiciji i to:
Izrada idejnog projekta 15 dana
Dobijanje urbanistike saglasnosti 15 dana
Izrada izvoakog projekta 30 do 50 dana
Dobijanje graevinske dozvole 15 do 30 dana
Izrada elektro prikljuka 30 do 50 dana
Izrada tenderske dokumentacije 10 do 20 dana
Izgradnja objekta 60 do 90 dana
Nabavka i isporuka opreme 180 dana
Poto se pojedine faze vremenski preklapaju dovoljno je cca 200 dana
za
stavljanje u funkciju kompletnog postrojenja.
Skla diste krupnog drve nog otpa
da
2
80 x 25 m = 2.000 m

Proizvodni pog on
2
25 x 55 m = 1.375 m

Skla diste sitnog

drve nog otpa
da
2
25 x 25 m = 625 m

Skla diste gotovih

proizvoda - 240 pa le
ta
36
2

17

10

16

15

18

19

18

19

20
12
11

16

17

25

24

23

22

21

13
6

14
7

27

26
8

28

29

30

31

32

33

34

35

6. ORGANIZACIJA
TROKOVI

REIJSKI

1. Organizacija rada Ljudski

resursi
Organizacija rada
Rad u osnovnoj delatnosti organizovan je u tri smene.
Ljudski resursi
Potrebni ljudski resursi za obavljanja poetnog poslovnog
procesa u prvoj godini predstavljeni u ovoj investicionoj studiji. Od
ukupno 12 zapoljenih, njih 9 je angaovano
u
neposrednom
proizvodnom procesu. Naknadnim poveavanjem obima proizvodnje
srazmerno e se i poveavati broj zapoljenih.
2.
Termin
plan
Termin plan za realizaciju projekta je 5, odnosno 8 meseci. U
prvih pet
meseci bi se obavili sledee aktivnosti: izgradnja objekta, nabavka i
instaliranje opreme, nabavka potrebnih inputa za probni rad i obuka
(trening) proizvodnih radnika. Probni rad bi otpoeo nakon 5 meseci i
trajao bi 3 meseca. Kao to je ve naznaeno, tokom probne
proizvodnje proizvodni kapacitet bio bi na nivou od 30% od kapaciteta
nakon isteka probnog rada. Nakon toga, odnosno nakon 8 meseci
otpoeo bi rad punim kapacitetom na ranije predstavljeni nain.
3. Predvieni ekonomski vek trajanja
projekta
Iako angaovana oprema i nema vremenskih ogranienja, previeni
vremenski vek trajanja opreme je 10 godina. Vremenski horizont koji
je sagledan Biznis planom je 5 godina.

7. EKONOMSKO FINANSIJSKA
ANALIZA
Polazei od napred obraenih aspekata poduhvata u okviru ove
take Investicione
studije
i
biznis
plana
INVESTICIONE
STUDIJE
ISKORIENJA UMSKE BIOMASE BRIKETIRANJEM
(PILOT PODRUJA PIROT) analitiki se razrauje ekonomsko
fnansijska strana Biznis plana, te trina ocena projekta primenom
osnovnih kriterijuma ocene investicijskih projekata u vidu seta
statikih pokazatelja, uz pokazatelje profitabilnosti i likvidnosti. Svi
fnansijski pokazatelji izraeni su u .
7.1.
Projektovana
investicije
Vrsta troka
1

vrednost
JM

Investicija u opremu
Oprema za proizvodnju Faza komplet
1
Oprema
za proizvodnju Faza komplet
2 UKUPNO

1.305.840

2 Ostali trokovi
Carina za Fazu 1
Carina za Fazu 2
PDV za Fazu 1
PDV za Fazu 2
UKUPNO

komplet
komplet
komplet
komplet

Koliina

Cena KM

UKUPNO

1
1

1.104.000
201.840

1.104.000
201.840

1
1
1
1

70.280

12.800

199.700
36.500

70.280

12.800

199.700
36.500

319.280

UKUPNA OSNOVA INVESTICIJA (1+2)

1.625.120
Vrsta troka
1 Investicija u opremu
Oprema za proizvodnju Faza
1
Oprema za proizvodnju Faza
2 UKUPNO
1.305.840

2 Ostali trokovi
Carina za Fazu 1
Carina za Fazu 2
PDV za Fazu 1
PDV za Fazu 2

JM

Koliina

komplet
komplet

komplet
komplet
komplet
komplet

Cena KM

UKUPNO

1
1

1.104.000
201.840

1.104.000
201.840

1
1
1
1

70.280

12.800

199.700
36.500

70.280

12.800

199.700
36.500

319.280

UKUPNO
UKUPNA OSNOVA INVESTICIJA (1+2)

1.625.120
Napomena: vrednost carine i PDVa su izraunati prema trenutnim

uslovima ili su
procenjeni

Predlog investicija po fazama u novoj fabrici

Faza 1 kapacitet proizvodnje 12.500 tona briketa godinje
Br
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24

Vrsta opreme
Usitnjiva komadnog otpada
Priremna grupa za sirovu masu
Vibroplatforma sa metal
detektorima
Prihvatni ko sa suarom
Spiralni dava suve mase ispod
ciklona skretnica suve mase
Razdelna
Transportni ventilator
Transportni cevovod
Ciklonska baterija
Silos za piljevinu
Rotacioni elijski izuzima
Pripremni rotacioni dava
Puni dozator za briket presu
Briket presa BP 6000
Ureaj za hlaenje glave prese
Ureaj za hlaenje ulja prese
Ureaj za automatsko podeavanje
kapaciteta
Dodatna linija za hlaenje
Ureaj za lomljenje brketa
hidraulini
Senzori nivoa za montau u silos
Automatski sistem pakovanja u
foliju
Sistem za umetanje labele u
pakovanje
Upravljaki i elektro ormari
Utovariva

JM
Koliin Jed.
a 1
cena
kom
105.230

komplet
1
51.130

kom
1
25.560

komlet
1
318.000
4.600
kom
1
kom
1
3.600
kom
2
10.250
8.200
komplet
1

kom
2
9.970
kom
2
12.300

kom
2
11.300
2.600
kom
3
kom
1
6.000
kom
1
148.400
2.520
kom
1

kom
1
2.520

kom
1
5.900
m
30
120
kom
1
12.900
650
kom
6
komplet
1
78.000

kom
1
12.500

komplet
1
46.000

kom
1
50.000

Ukupno
105.230
51.130

25.560

318.000
4.600
3.600
20.500
8.200
19.940

24.600

22.600
7.800
6.000
148.400
2.520

2.520
5.900
3.600
12.900
3.900
78.000

12.500

46.000

50.000

25 Viljukar

1
2
3

kom

20.000
20.000

UKUPNO ZA OPREMU 1.004.000

Montaa celokupne opreme i

putanje u
rad
Transport celokupne opreme

paual
paual
paual

65.000
65.000
15.000
15.000

20.000
20.000

UKUPNO OSTALO
100.000

SVE UKUPNO FAZA 1 1.104.000

Inenjering za opremu

1
1
1

Faza 2 kapacitet proizvodnje 25.000 tona briketa godinje

Br
1
2
3
4

Vrsta opreme
Puni dozator za briket presu
Briket presa BP 6000
Ureaj za hlaenje glave prese
Ureaj za hlaenje ulja prese
Ureaj za automatsko podeavanje
5 kapaciteta
6 Dodatna linija za hlaenje
7 Ureaj za lomljenje brketa
hidraulini

1 Montaa opreme i putanje u rad

2 Transport opreme
3 Inenjering za opremu

JM
kom
kom
kom
kom

Koliin
a 1
1
1
1

Jed.
cena
6.000

148.400
2.520

2.520

kom
1
5.900
120
m
30
kom
1
12.900

UKUPNO ZA OPREMU
paua
1
9.000
lpaua

1
3.000
lpaua

1
8.000
l

UKUPNO OSTALO

Ukupno
6.000
148.400
2.520

2.520

5.900
3.600
12.900

181.840
9.000
3.000
8.000

20.000

SVE UKUPNO FAZA 2 201.840

UKUPNA INVESTICIJA U OPREMU ZA OBADVE FAZE

1

Faza 1

1.104.000

Faza 2

201.840

UKUPNO

1.305.840

7.2 Planirani meseni trokovi

Vrsta troka

JM

Drvna masa
m3
Prevoz piljevine (kamion 70 kom
3)
m
Telefon
mj.
El. energija
mj.
Ostale komunalije
mj.
Investiciono odravanje
mj.

Koliina
6.468
93
1
1
1
1

Cena
2,5
70
500

13.068
200

200

200

Ukupno
16.170
6.510
500
13.068
200
200

Osiguranje
mj.
1

Poslovne takse
mj.
1
200

Ostali trokovi
mj.
1
500

UKUPNO
37.548

Napomena:
trokovi su procenjeni na osnovu trenutnog

200
200
500

stanja

7.3. Trokovi upoljenih

Shodno planu broja upoljenih i planiranim naknadama
proraunali
smo mesene trokove kako sledi.
Pozicij
a
Direktor
Menader prodaje
magacioner
Radnik na presi
Radnik na pakovanju
Radnik na suari
UKUPNO

JM
mj.
mj.
mj.
mj.
mj.
mj.

Broj
1
1
1
3
3
3
12

Bruto plata
1.000
800

500

400

400

400

Ukupno
1.000
800
500
1.200
1.200
1.200
5.900
stanja
Napomena: trokovi su procenjeni na osnovu trenutnog

7.4. Potrebna poetna obrtna sredstva

Da bi smo obezbedili nesmetanu proizvodnju nakon isteka prva
tri meseca probne proizvodnje potrebno je obezbediti poetna obrtna
sredstva kojima e se fnansirati probna proizvodnja i period
uhodavanja.
Vrsta troka
Drvna masa
Prevoz piljevine
Telefon

JM
mj.
mj.
mj.

El.energija
Ostale komunalije
Investiciono odravanje
Osiguranje opreme
Poslovne takse
Ostali trokovi
Plate i doprinosi uposlenih
UKUPNO
130.344

mj.
mj.
mj.
mj.
mj.
mj.
mj.

Koliina
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3

Cena
16.170
6.510
500

13.068
200

200

200

200

500

5.900

Ukupno
48.510

19.530
1.500
39.204
600
600
600
600
1.500

17.700

7.5. Ukupna investicija u projekat

Ako na vrednost investicije u opremu dodamo iznos potrebnih
obrtnih
sredstava dobiemo vrednost ukupne investicije kako sledi:
Vrsta troka

Investicija u
opremu
Obrtna sredstva
UKUPNO

UKUPNO
1.625.120
130.344

1.755.464

7.6. Izvori finansiranje

Razmatranju finansiranja kompletnog projekta nije predmet

razmatranja ove studije, ali kao predlog bi se mogao uzeti Fond za
razvoj, dravne subvencije i podsticaj, zeleni krediti i privatna
inicijativa.

7.7. Formiranje ukupnog prihoda i njegova raspodela

Vei deo opreme (usitnjavanje, suenje, skladitenje) je
predvien za vei kapacitet nego to oprema za briketiranje moe
proizvesti. Razlog za ovakvo predimenzioniranje je plan za dodatnu
nabavku jo jedne briket prese koja e omoguiti dupli kapacitet.
Dalje izlaganje je bazirano na stvarnom kapacitetu oprema koja e biti
nabavljena. Ovaj kapacitet daje sledee pokazatelje mogunosti
proizvodnje.
Kapacitet
opreme
(kg/h)
1.400

Dnevna
proizvodnja
(t)
31

Mesena
proizvodnja
(t)
924

Godinja
proizvodnja
(t)
11.088

Poznavajui trite i trenutna kretanja cena briketa (za ovu vrstu

briketa
cca 80 Euro/t) dobijemo kalkulaciju potencijalnog prihoda u periodima.
Prodajna cena
briketa80

Dnevni
prihod
2.464

Meseni
prihod
73.920

Godinji
prihod
887.040

Uzimajui u obzir probnu proizvodnju koja e biti na nivou

30%
maksimalne proizvodnje i njeno trajanje od tri meseca dobijamo tabelu
koja nam
pokazuje realno oekivan prihod u prvih 12 meseci projekta.
Mesec
Koliina
(t)
Prihod
Mesec
Koliina
(t)
Prihod

277
22.160

7
924
73.920

277
22.160

8
924
73.920

277
22.160

9
924
73.920

Ukupno
6
mesec
3.603

924
924
924
73.920 73.920
73.920 288.240

Ukupno
6
10
11
12
mesec
924
924
924
5.544
73.920 73.920
73.920 443.520
UKUPNO
ZA Tona

9.14
7
12
Prihod 731.760
MESEC

7.8 Projekcija gotovinskog toka u prvoj godini poslovanja

UKUP
NO
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Gotovina 22.16 22.16 22.16 73.92 73.92 73.92 147. 147. 147. 147. 147. 147. 1.175
od
0
0
0
0
0
0 8
8
8
8
8
8
.
prodaje
40
40
40
40
40
40 1.755
280
1.504
251.
.
1
.
Investicija
324 22.16 22.16 73.92 73.92 73.92 398.
40 147. 147. 147. 147. 147. 2.930
464
UKUPNO 1.526
.
0
0
0
0 9
8
8
8
8
8
.
ULAZ
484 0
80
40
40
40
40
40 744
IZDACI
Trokovi
251.
1.625
investicije 1.373
.
1
u opremu
.
980
40
Trokovi
70.80
5.900
5.900
5.900
5.90
5.90
5.90
5.90
5.90
5.90
5.90
5.900
5.900
plata
0
0
0
0
0
0
0
0
16.17
16.17
16.17
32.34
32.34
32.34
32.34
32.34 32.34 257.
4.851 4.851 4.851
0
0
0
0
0
0
0
0
0 1
Piljevina
03
Prevoz
13.02 13.02 13.02 13.02 13.02 13.02 117.
6.510
6.510
6.510
6.51
6.51
6.51
piljevine
0
0
0
0
0
0 1
0
0
0
80
500
500 500 500 500 500 500 500
Telefon
13.06 13.06 13.06 26.13 26.13 26.13 26.13 26.13 26.136.000
207.
8
8
8
6
6
6
6
6
6 7
El.energija 3.902 3.902 3.902
26
200
200 200 200 200 200 200 200
Komunalij
e
2.400
ULAZ

Investicio
no
200
200 200 400 400 400 400 400
odravanj
3.600
200
200
200
400
e
Osiguranje 200
200 200 400 400 400 400 400
200 200 200
400 3.600
Poslovne
takse
200
200 200 200 200 200 200 200
Ostali
200 200 200
200 2.400
trokovi
500
500 500 500 500 500 500 500
22.96500
22.96500
43.44 43.44 43.44 330. 79.59 79.59 79.59 79.59500
79.596.000
2.301
UKUPNO 1.396500
.
3
8
8
8 7
6
6
6
6
6
.
IZDACI
943 3
36
929
129.
30.47 30.47 30.47 68.24 68.24 68.24 68.24 68.24 68.24 628.
NETO
5
2
2
2
4
4
4
4
4
4 8
PRIMITCI
803 803
41
15
129. 128. 127. 158. 188. 219. 287. 355. 424. 492. 560. 628. 628.
5
7
9
4
8
3
5
8
0
3
5
8
8
DOBIT
38 est
35
07
79
51
95
39
83
27
71 planirano
15
15
Na 41nakon
meseci
prve
godine
poslovanja

je
dodatno
ulaganje samo u opremu za proizvodnju briketa kako bi se duplirao
kapacitet
proizvodnje.
7.9. Projekcija gotovinskog toka u drugoj godini poslovanja

UKUP
NO
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
295. 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295.6 295.6 295.6 295.6 295.6 3.548
6
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8
.
80 80 80 80 80 80 80
0
0
0
0
0 160
Investicija
0
295. 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295.6 295.6 295.6 295.6 295.6 3.548
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8
.
UKUPNO ULAZ 6
80 80 80 80 80 80 80
0
0
0
0
0 160
IZDACI
Trokovi
investicije
u opremu
0
Trokovi plata 7.5007.5007.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.500 7.50
0
0
0
64.6 64.6 064.6 064.6 064.6 064.6 064.6 0
90.000
776.1
6
8
8
8
8
8
8
8 64.68 64.68 64.68 64.68
Piljevina
0
0
0
0
64.680
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0
26.0
312.4
8
4
4
4
4
4
4
4 26.04 26.04 26.04 26.04
Prevoz
0
0
0
0
26.040
0
0
0
0
0
0
0
piljevine
500
500 500 500 500 500 500 500 500
Telefon
500 6.000
57.5 57.5 57.5 57.5 57.5 57.5 57.5
690.8
6
El.energija
7
7
7
7
7
7
7 57.57 57.57 57.57 57.57
2
2
2
2
57.572
2
2
2
2
2
2
2
400
400 400 400 400 400 400 400 400
Komunalije
400 4.800
Investiciono
800
800 800 800 800 800 800 800 800
odravanje
800 9.600
800 800
Osiguranje
800
800 800 800 800 800 800 800 800
Poslovne
400800 800
400 400 400 400 400 400 400 400800 9.600
ULAZ
Gotovina od
prodaje

takse
400 400
400 4.800
Ostali trokovi 1.0001.0001.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.000 1.00012.00
159. 159. 159.
0
0
159.
159.
0
159.
0
0
159.
159.6
0
159.6
0
159.6
0
159.6 159.6 01.916
6
6
6
6
6
6
6
9
9
9
9
9
.
UKUPNO
92 92 92 92 92 92 92
2
2
2
2
2 304
IZDACI
135. 135. 135. 135. 135. 135. 135. 135.9 135.9 135.9 135.9 135.9 1.631
9
9
9
9
9
9
9
8
8
8
8
8
.
NETO
88 88 88 88 88 88 88
8
8
8
8
8 856
PRIMITCI
135. 271. 407. 543. 679. 815. 951. 1.087 1.223 1.359 1.495 1.631 1.631
9
9
9
9
9
9
9
.
.
.
.
.
.
DOBIT
88 76 64 52 40 28 16 904 892 880 868

7.10. Projekcija gotovinskog toka u treoj godini poslovanja

Ulaz

10

11

12

UKUP
NO

Gotovina od
prodaje

295 295 295 295 295 295 295 295. 295. 295. 295. 295. 3.548
.
.
.
.
.
.
.
6
6
6
6
6
.

Investicija
UKUPNO
ULAZ

0
295 295 295 295 295 295 295 295. 295. 295. 295. 295. 3.548
.
.
.
.
.
.
.
6
6
6
6
6
.

IZDACI
Trokovi
investicije
u opremu
Trokovi
plata
Piljevina
Prevoz
piljevine
Telefon
El.energija
Komunalije
Investiciono
odravanje
Osiguranje
Poslovne
takse

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

7.50
0
64.6
80
26.0
40
500
57.5
72
400

0
7.50
90.00
7.50 7.50 7.50 7.500 7.500
0
0
0
0
0
64.6 64.68 64.68 64.68 64.68 64.68 776.
80
0
0
0
0
0 1
26.0 26.04 26.04 26.04 26.04 26.04 312.
40
0
0
0
0
0 4
500 500 500 500 500 500 6.000
57.5 57.57 57.57 57.57 57.57 57.57 690.
72
2
2
2
2
2 8
400 400 400 400 400 400 4.800

800 800 800 800 800 800 800

800

800

800

800

800 9.600

800 800 800 800 800 800 800

800

800

800

800

800 9.600

400

400

400

400

Ostali
trokovi
UKUPNO
IZDACI

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400
1.00
0
159
.

400 4.800
12.00
1.00 1.00 1.00 1.000 1.000
0
0
0
159. 0
159. 159.
159. 159. 1.916
6
6
6
6
6
.

NETO
PRIMITCI

135 135 135 135 135 135 135 135. 135. 135. 135. 135. 1.631
.
.
.
.
.
.
.
9
9
9
9
9
.

DOBIT

135 271 407 543 679 815 951 1.087 1.223 1.359 1.495 1.631 1.631
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

7.11. Projekcija gotovinskog toka u etvrtoj godini poslovanja

UKU
P
ULAZ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
NO
Gotovina od 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295.6 295.6 295.6 295.6 295.6 3.548
prodaje
6
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8.
80 80 80 80 80 80 80
0
0
0
0
0 160
Investicija
0
UKUPNO
295 295. 295. 295 295 295 295 295. 295. 295. 295. 295. 3.548
ULAZ
.
68 68 .
.
.
.
6
6
6
6
6
.
680 0
0
680 680 680 680
80
80
80
80
IZDACI
Trokovi
investicije
u opremu
0
90.0
7.5007.5007.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.500 7.50
0
Trokovi plata
0
0
0
0
64.6 64.6 064.6 064.6 064.6 064.6 064.6 0
64.68
64.68
64.68
64.680
64.68
8
8
8
8
8
8
8
776.1
Piljevina
0
0
0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
00
60
Prevoz
26.0
piljevine
4
4
4
4
4
4
4 26.04 26.04 26.04 26.04026.04 312.4
0
0
0
0
0
0
0
0
0
00
80
500
500 500 500 500 500 500 500 500
Telefon
57.5500
57.5500
57.5 57.5 57.5 57.5 57.5
6.000
7
7
7
7
7
7
7 57.57 57.57 57.57 57.57257.57 690.8
El.energija
2
2
2
2
2
2
2
2
2
22
64
400
400
400
400
400
400 400 400 400
Komunalije
400 400
4.800
Investiciono
800
800 800 800 800 800 800 800 800
odravanje
800 800
800 9.600
Osiguranje
800
800 800 800 800 800 800 800 800
800 800
800 9.600

45

Poslovne
takse
Ostali
UKUPNO
trokovi
IZDACI

400
400 400 400 400 400 400 400 400
400 400
400 4.800
12.00
0
1.0001.0001.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.000 1.000
159 159.0159.0159 0159 0159 0159 159.
159.
159.
159. 159. 1.916
0
0
0
.
69 69 .
.
.
.
6
6
6
6
6
.
692 2
2
692 692 692 692
92
92
92
92

NETO
PRIMITCI

135 135. 135. 135 135 135 135 135. 135. 135. 135. 135. 1.631
.
98 98 .
.
.
.
9
9
9
9
9
.
988 8
8
988 988 988 988
88
88
88
88

DOBIT

135 271. 407. 543 679 815 951 1.087 1.223 1.359 1.495 1.631 1.631
.
97 96 .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
988 6
4
952 940 928 916 904 892 880 868

7.12 Projekcija gotovinskog toka u petoj godini poslovanja

UKU
P
ULAZ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
NO
Gotovina od 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295. 295.6 295.6 295.6 295.6 295.6 3.548
prodaje
6
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8.
80 80 80 80 80 80 80
0
0
0
0
0 160
Investicija
0
UKUPNO
295 295. 295. 295 295 295 295 295. 295. 295. 295. 295. 3.548
ULAZ
.
68 68 .
.
.
.
6
6
6
6
6
.
680 0
0
680 680 680 680
80
80
80
80
IZDACI
Trokovi
investicije
u opremu
0
90.0
7.5007.5007.50
7.50
7.50
7.50
7.50
7.50
7.50
7.50
7.500
7.50
Trokovi plata
0
0
0
0
0
64.6 64.6 064.6 064.6 064.6 064.6 064.6 0
Piljevina
8
8
8
8
8
8
8 64.68 64.68 64.68 64.68064.68 776.1
0
0
0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
0 26.0
00
60
Prevoz
26.0
piljevine
4
4
4
4
4
4
4 26.04 26.04 26.04 26.04026.04 312.4
0
0
0
0
0
0
0
0
0
00
80
500
500 500 500 500 500 500 500 500
Telefon
500
500
57.5 57.5 57.5 57.5 57.5 57.5 57.5
6.000
7
7
7
7
7
7
7 57.57 57.57 57.57 57.57257.57 690.8
El.energija
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
64
400
400 400 400 400 400 400 400 400
Komunalije
400
400
Investiciono
4.800
800
800 800 800 800 800 800 800 800
odravanje
800 800
800 9.600
Osiguranje
800
800 800 800 800 800 800 800 800
Poslovne
400800 800
400 400 400 400 400 400 400 400800 9.600
takse
Ostali
trokovi
UKUPNO
IZDACI

400 400
400 4.800
12.00
0
1.0001.0001.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.000 1.000
0
0
0
159 159.0159.0159 0159 0159 0159 159.
159.
159.
159. 159. 1.916
.
69 69 .
.
.
.
6
6
6
6
6
.
692 2
2
692 692 692 692
92
92
92
92

NETO
PRIMITCI

135 135. 135. 135 135 135 135 135. 135. 135. 135. 135. 1.631
.
98 98 .
.
.
.
9
9
9
9
9
.
988 8
8
988 988 988 988
88
88
88
88

DOBIT

135 271. 407. 543 679 815 951 1.087 1.223 1.359 1.495 1.631 1.631
.
97 96 .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
988 6
4
952 940 928 916 904 892 880 868

7.13 Formiranje i raspodela ukupnog prihoda za period

U narednoj tabeli data je struktura ukupnog prihoda sa elementima
raspodele za 5 poslovnih godina na osnovu elemenata predoenih u
ostalim tabelama vezanim za strukturu trokova.
Elementi
A. UKUPAN
PRIHOD

46

1.godina

2.godina

3.godina

4.godina

1.175.280

3.548.160

3.548.160

3.548.160

5.godina

UKUPNO
15.367.920

3.548.160

46

Materijalni
trokovi

374.283 1.088.640

Ostali trokovi
231.726
737.664

Plate
70.800
90.000

Amortizacij
a (5%)
81.256
81.256

B. UKUPNI
TROKOVI
758.065 1.997.560

C. DOBIT
417.215 1.550.600
Porez na dobit

30%
125.165
465.180

D. PROFIT
292.051 1.085.420

Na osnovu pokazatelja

1.088.640 1.088.640 1.088.640 4.728.843

737.664
737.664
737.664 3.182.382

90.000
90.000
90.000
430.800

81.256
81.256
81.256
406.280

1.997.560 1.997.560 1.997.560 8.748.305

1.550.600 1.550.600 1.550.600 6.619.615

465.180
465.180
465.180 1.985.885

1.085.420 1.085.420 1.085.420 4.633.731

iz Finansijskog toka moe se zakljuiti

je ovaj
projekat u celini i u svim godinama ekonomskog veka trajanja likvidan.
Rizici
Rizik u realizaciji ovog projekta vezan je za ambijent, tzv.
sistemski rizik (politiki rizik). Rizici vezani za samu realizaciju projekta
nisu uoeni.

da

8. ZAKLJUAK
Investiciona studija iskorienja umske biomase briketiranjem
na lokaciji Toplog dola (pilot podruje Pirot) se unekoliko razlikuje od
one koja se odnosi na PELETIRANJE i ija je gradnja predviena u
Dojkincima. Pre svega re je o koliini sirovine koja se moe obezbediti
iz zalea. U ovom sluaju sirovina bi mogala biti obzbeena za rad u
jednoj smeni i to sa suvim materijalom (analitikm uzorkom, tj gorivom
suvim na vazduhu). Za trosmenski rad nedostajua koliina bi
bila dovoena iz Dojkinaca ili Srednjeg Poniavlja, a ukoliko se
radi sa sirovim materijalam ovaj uslov je obavezan.
Rezimirajui prezentirani poslovni poduhvat moe se zakljuiti sledee:
1. Analiza okruenja, industrijske grane i konkurencije
ukazuje na
injenicu da je re o vrlo atraktivnoj industriji (niska
pregovaraka mo i
dobavljaa i kupaca), te da na ciljnom tritu (Srbije i zemlje
regiona) i nema
ozbiljnijih konkurenata.
2. Rezultati ekonomskofnansijske analize upuuju na sledee
zakljuke:
- Poslovni poduhvat je fnansijski opravdan jer su i pokazatelji
profitabilnosti (set statikih pokazatelja) i pokazatelji
likvidnosti (Gotovinski tok) zadovoljavajui i prihvatljivi
- Poslovni poduhvat je i drutveno opravdan, i to po vie osnova:
znaajna supstitucija uvoza drugih
energenata,
jako visoka ekoloka opravdanost projekta
otvaranje novih radnih mesta,
velike predispozicije u izvoznim
aranmanima
3. Nisu uoeni rizici u realizaciji ovog projekta

4. Rezimirajui izreeno: Preporuuje se proizvodnje drvenih

potencijanim
kreditorima da ga putem raspoloivih kreditnih linija podre.

INVESTICIONA STUDIJA ISKORIENJA

UMSKE
BIOMASE PELETIRANJEM (PILOT PODRUJE
PIROT)
IZVRNI
REZIME
U ovoj investicionoj studiji iskorienja umske biomase
peletiranjem (raenoj za pilot podruje Pirot) se polo od
zakljuka istraivanja potencijala uma Gornjeg Poniavlja (Studija
Potencijal umske biomase G Pirot) da je nedozvoljiivo niska
efikasnost iskorienja drvne mase poseene u umi. Brojani podaci
o toj efikasnosti su sledei:
* Realni potencijal umskog regiona Pirota izraen u vidu podatka o
zapremini raspoloivog seivog etata drveta od 21701 m3 i
preraunatog na prm (prostorni metar) od 31466,45 prm otvara
mogunosti za analizu i trasiranje puta ka energetski efikasnijem
korienju ove mase.
* Na te mogunosti ukazuje ve injenica da ovaj podatak predstavlja
tzv. neto seu ili neto seivi etat, dok je bruto seivi etat 27.126
m3. To znai da je ve u umi, na mestu see napravljen gubitak od
5425,2 m3. Gubitak u izvlaenju umskog drveta iznosi (21701
14.106) = 7595 m3 ili 35 % od neto seivog etata
(0,3521701) =
7595
m 3.
U rezimeu se izvodi
da je:

Raspoloivo za prodaju 14.106 m3 tj. 20.453,7 prm.

Ukupan gubitak od see do dopremanja na stovarite 13.020,55 m3

tj.
18.879,798 prm.
Ukoliko bi se ovaj gubitak bar prepolovio i sveo na 6.000 m3 tj. 8.700
prm.

Ostvarila bi se uteda priblino od 7.000 m3 tj. 10.150 prm,

a iskoristivi deo seivog etata bi se podigao na 21.106 m3 tj.

29.153,7 prm.
Putevi za poveanje ukupnog energetskog iskorienja umske
biomase se sami
ukazuju nakon ove
analize.
Prikazani rezultati se odnose na ukupan potecijal umskog gazdinstva.
Sledei korak u ovoj studiji predstavlja pokuaj da se ostvarena

efikasnost korienja umskog potencijala od momenta primarne

umske see do dopremanja na skladite od svega
48 % primereno povea i tako ostvari znaajna uteda umskog
drveta. Ova studija se
bavi upravo tim problemom i ona pokuava da da
odgovor na pitanje:
Kako preostalih 52 % neiskorienog, a poseenog drveta
pretvoriti u efikasan
energen
t?
Kao jedno od moguih reenja je naeno da se celokupna
granjevina (i koliko je to
mogue panjevina) ipuje delimino na terenu mobilnim iperima, a
delimino na definisanoj lokaciji fabrike za peletiranje i pretvori u
efikasan i racionalan energent u vidu peleta. Jedan deo ipsa koji po
svom kvalitetu zbog udela okorka ne bi mogao da da visoko kvalitetan
pelet (definisan ISO standardima) bi se sagorevao u objektu fabrike za
peletiranje i koristio za sopstvene potrebe kao i potrebe urbanog
mesta u kome je fabrika podignuta.
Kod donoenja odluke o racinalnom uinku postrojenja za
peletiranje i njegovu gradnju polo se od izvedenog podatka
da je iskoristivi deo seivog etata 21.106 m3 tj. 29.153,7 prm.
Umanje li se ove koliine za potencijal Toplog dola (3549,5 m3 tj.

5146,775 prm), a sa predpostavkom da nije racionalno dopremanje

materijala sa ovog podruja na potes Dojkinaca dobie se raspoloive
koliine za projektovanje postrojenja u Dojkincima od 17556,5 m3
odnosno 25.456,9 prm. Dalje, neka se sadraj vlage u drvetu kree u
opsegu od 40 do 65% svedeno na radnu masu, kao i neka je vsta
drveta razliita, tako da se njegova gustina kree od 650 do 850
kg/m3. To e znaiti da raspoloiva masena koliina seivog etata
svedeno na godinji nivo iznosi
16 546 do 21
638 t.
Vodei
rauna
o
nephodnosti
postojanja
rezervi
sirovina i najmanjem moguem ekonomski isplativom uinku
postrojenja izveden je zakljuak o potrebnom uinku
postojenja za peletiranje od 2,2 tone na sat (t/h) (sa faktorom
iskorienja instaliranog kapaciteta i proizvodnog vremena od 0,71)
koji e dati kod rada pogona od 254 dana u 3 smene i asovnog
uinka od 1.559 t/sat, dnevni uinak od
31,681 t/dan i godinji uinak od 9.504,001
t/godinu.
Ekonomski pokazatelji efekata ovakve proizvodnje se mogu
rekapitulirati sledeim
podacim
a:

U pogonu za proizvodnju energetskih peleta, u prvoj godini

proizvodnje, moe se ostvariti proizvodnja 9.504 tona
peleta, koje se mogu prodati na izvoznom tritu Zapadne
Evrope.

U pogonu za ovu proizvodnju utroi se oko 10.900 tona raznih

vrsta
otpadnog drveta sa vlagom od 15 % raunato na radnu masu.

U pogonu rade u direktnoj proizvodnji 24 radnika i u obezbeenju i

transportu sirovina 15 radnika ukupno 39 radnika.

Ulaganja za opremanje pogona savremenom tehnolokom

opremom,
mehanizacijom i prilagoavanje prostora predviena ulaganja iznose
70.032.000 din odnosno 109.839 Eura.
Za normalno odvijanje proizvodnje planiraju se trajna obrtna
sredstva u
visini od: 8.791.432 dinara odnosno 109.893 Eura.

Projektovana ulaganja po radnom mestu iznose: 2.021.114 dinara

odnosno 25.264 Eura.

Prodajom peleta u izvozu se ostvaruje ukupan prihod od

97.318.400
dinara odnosno 1.216.480 Eura.

Neto dobit iz takvog ukupnog prihoda iznosi 22.272.717 dinara

odnosno 278.409 Eura, odnosno 22,89% na ukupan prihod.

 Uloena sredstva u ovaj projekat vraaju se u treoj godini rada

pogona
sa proizvodnjom od 9.504 tone peleta godinje.
Program nije osetljiv na rizike pa je kritina taka projekta na 64,24
%
kapaciteta proizvodnje.

1. UMESTO UVODA UMSKA BIOMASA

ENERGENT
Cena goriva danas dostie do jue nezamislive vrednosti, sve
vie panje se usmerava ka obnovljivim izvorima energije. Visoke
cene goriva jednostavno ine da obnovljiva goriva budu fnansijski
dostupnija, jer su korisnici u potrazi za najekonominijim izvorom
enegrije meu dostupnim gorivima nali da to mogu biti obnovljivi
izvori energije.
Do par godina unazad proizvodnja peleta od drveta nije
postojala u Srbiji, ali u ovom trenutku ve ima nekoliko znaajnijih
objekata (meu kojima su od posebnog znaaja u oni u Boljevcu uinka
5 t/h i Doljevcu 4 t/h, kao i vei broj u Vojvodini i Podrinju. Prema
najnovijim informacijama u toku su izgradnje postrojenja za peletiranje
umske biomase tako da se procenjuje da e uskori postojati
proizvodni potencijali sa procenjenom proizvodnjom do 250.000 tona.
Ipak, postoji jo dosta potencijala za dalji rast industrije poto je
mogue da se koliina otpadnih drvenih materijala iz uma i pilana
udvostrui.
Ostaci drvene grae imaju prilini energetski potencijal u Srbiji,
gde ume pokrivaju oko dva miliona hektara ili vie od jedne
etvrtine totalne povrine Srbije. Ustvari, 28 razliitih oblasti imaju
vie od 40% povrine prekrivene umom.
Preduzea drvnopreraivake industrije su uglavnom privatizovana
ili su
u procesu privatizacije. Velika preduzea su privatizovana i imaju
prvenstveni
problem da se uopte pokrenu, pa tek onda da dostignu projektovani
nivo proizvodnje. Zato se u ovom momentu moe raunati na otpad
samo iz primarne obrade drveta.
Ukupna sea drveta u umama Srbije iznosi 204 miliona m3.
Ukratko,
postoji velika koliina drvea u Srbiji ali je stepen iskorienja
uma, koji se
izraava kao odnos see i prirasta uma, u Srbiji manji od 50%. Taj isti
problem je uoen i verifikovan i na pilot podruju za koju je raena
ova
investiciona studija iskorienja umske biomase
peletiranjem (za pilot podruje Pirot) i na ovoj injenici je
bazirana celokupna ideja studije.
Ukupna koliina drvnog ostatka u umama (na nivou Srbije) posle
see je
procenjan na oko 1,1 miliona m3. Ostaci pri sei umskog drveta se
sastoje od kore koja je skinuta sa oblovine, okrajak sa korom pri
rezanju trupaca, tanke grane sa korom, i panj sa korenjem.
Meutim, jedan deo umskog ostataka se ve sada koristi za
razliite svrhe, panjevi se obino ostavljaju u zemljitu, tako da je
realno raspoloiva koliina ostatka drveta u umi oko 0,6 miliona m3.
Potencijal za proizvodnju je nedovoljno iskorien jer se samo
mali deo drvenog otpadnog materijala koristi ali na neadekvatan
nain u zastarelim kotlovima i peima. Glavni sastojak drvenih peleta
su ostaci iz pilana i od obrade drveta. Otpadni materijali od drugih

manipulacija drvenom graom koja se koriste za proizvodnju pulpe i

papira mogu se, takoe, koristiti za proizvodnju peleta, ali veina
kompanija se trudi da efikasno iskoristi resurse pa su pilane
najprikladniji dopunski izvor sirovog materijala koji se koristi za
proizvodnju peleta.
Sadanje korienje biomasa u podruju Poniavlja se svodi
iskljuivo na
korienje umske biomase u obliku deblovine. Nikakvi drugi
preraeni vidovi
umske biomase nisu u
primeni.
Biomasa drveta moe se koristiti za izradu preraenih vidova
vrstih,
tenih ili gasovitih goriva ili konvertovanje u energiju, termohemijskim,
fiziko hemijskim ili biohemijskim tehnologijama. Najei se,
meutim, koristi u sistemima za:

- Dobijanje toplotne energije sagorevanjem u razliitim loinim

ureajima za
potrebe grejanja;
- Istovremenu proizvodnju toplotne i elektrine energije tzv.
kogenerativnom proizvodnjom;
- Pirolitiku preradu kojim se dobijaju preraeni vidovi goriva
vee vrednosti. Tada su iskoristivi razni oblici biomase pri emu se
najvei prinos dobija od celulozne sirovine. Proizvedeno ulje moe
zameniti lo ulje i dizel gorivo, ali je bolja alternativa etanol;
- Gasifikaciju kojim se dobija kao preraeno gorivo gasovito gorivo koje
se
moe koristiti za direktno sagorevanje, pogon motora, gasne turbine itd.;
- Fermentaciju koji predstavljaju biohemijski proces kojim se mogu
proizvesti
brojna goriva (pre svega etanol).
Korienje drveta kao energenta naroito je znaajno u
sluajevima kada je drvo loeg kvaliteta ime je onemoguena njegova
upotreba u tehnike svrhe. Drvo se kao energent moe koristiti u vie
oblika, kao primarni energent (bez promene karakteristika) ili se vri
njegova obrada (sitnjenje, sabijanje) u preraene energente. Tako se
umska biomasa sa minimalnom preradom koristi u obliku: ogrevnog
drveta (cepanica i oblica), gorive seke (Fuel chips), ivera (Chips),
briketa i peleta.
Klasino ogrevno drvo ima svoje prednosti i nedostatke. Prednosti
su
poznate; to je jednostavna tehnologija rada sa tradicionalnim vidom
korienja drveta kao energenta. Sem toga najee vlasnik sam sebe
snabdeva. Nedostaci su to se klasina tehnologija izrade karakterie
velikim gubicima vremena i fiziki je naporna, sagogrevanje nije
potpuno automatizovano a za skladitenje je potreban veliki, suv i
prozraan prostor.

Slika 1.1

Od vremena dezintegracije socijalistike Jugoslavije urbani centri

Poniavlja su oslonjeni iskljuivo na sopstveno umsko drvo kao energent. Poev
od avgusta meseca pred domainstva Poniavlja se dovoze ogromne koliine
ogrevnog drveta i na ulicama pripremaju za zimu.

Slika 1.2 Ogrevno drvo u pripremi za predstojeu zimu

Slika 1.3 Goriva seka drvo

Slika 1.4 Iver drvo (preuzeto iz
(preuzeto iz
reference)
reference)
Prednost korienja ivera u sistemima za grejanje je mogunost
automatizacije sistema i to se za izradu ivera moe koristiti drvo loeg
kvaliteta. Nedostaci su veoma velike investicije u ovakve sisteme za
grejanje na iver, a za samostalno snabdevanje iverom neophodno je
raspolaganje specijalnom mainom. Takoe je za skladitenje
neophodno imati posebne, namenske, prostorije.
Proizvodnja briketa (Briquets) i peleta (Pellets) uglavnom se
vezuje za
drvnu industriju a za cilj ima celovito i racionalno korienje drvne
sirovine (naroito u primarnoj preradi drveta) upotrebom zaostale
piljevine, blanjevine, kore i sl. U oba sluaja sirovina se
kompaktira pritiskom i sabijanje se vri u odgovarajue oblike,
praktine za dalju upotrebu.
U poreenju sa cepanicama i iverom briketi imaju veu
zapreminsku
toplotnu mo (kJm3). Kao nedostatak postupka briketerinja moe da
bude to to su
relativno
skupi.

Slika 1.5
Nekoliko raznih oblika Slika
1.6
Briket
izraen
i dimenzija
briketa mokrim postupkom od okorka
dobijenog kao
(preuzeto
iz reference)
otpad iz fabrike kartona u aku

Slika 1.7 Serija briketa

Slika 1.8 Pelet od slame prenika 20
uraenih u Laboratoriji
mm; Laboratorija Fakulteta ZNR u Niu
Fakulteta ZNR u Niu
Peletiranje (izrada briketa manjih od 20 mm) bazira se na
istom
postupku kao i briketiranje i moe biti sa i bez upotrebe vezivnih
sredstava. Radi

poboljavanja vezivnih svojstava i vrstoe u sirovinu za proizvodnju se

moe
dodavati 1 3% skroba.

Slika 1.9 Pelete prenika 8 mm

Za potrebe realizacije investicione studije iskorienja
umske biomase peletiranjem (raenoj za pilot podruje Pirot)
korienjem umske biomase na podruju Poniavlja dolo se
do zakljuka da u sadanjem trenutku dostignutog razvoja
eksploatacije, zaposednutosti povrina stanovnitvom i
finansijskim mogunostima lokalne samouprave, najracionalniji
vid podizanja nivoa utede u eksploataciji umske biomase
predstavljaju postupci peletiranja i briketiranja.

2. ANALIZA TRITA PELETA

Uz predpostavku da se ostvare tehniko tehnoloki uslovi za
bolje iskorienje seivog etata i da se racionalizuje onaj
katastrofalan podatak o efikasnosti iskorienja umske biomase
(koji je u najboljem sluaju moe da iznosi
48%, a svakako je manji) kao i da poboljani uslovi mogu da postanu
norma,
sledee pitanje je:
Gde je trite
biomase?
Dodue sporo, ali u ovom trenutku u Srbiji trite biomase se ve
formira
iako ova poizvodnja do sada nije naila na
podrku drave.
Takoe, se u privatnoj inicijativi pojavio vei broj proizvoaa
malih
kotlova (do 300 KW) sa dodatnom opremom, koji su na dosta
loem energetskom
nivou iskorienja peleta, ali se oekuje da e tu doi do neminovne
selekcije kvaliteta. Javni objekti nisu motivisani na korienje
jeftinijeg goriva kao to je biomasa.
Glavni motiv za izgradnju ovih fabrika i proizvodnju peleta
dolazi iz EU. Visoka cena peleta na tritu EU, koja prelazi 150
po toni je vrlo privlana za
proizvoae u Srbiji. Niske plate, niska cena elektrine energije i
raspoloivost drvnog ostatka nude primamljive finansijske uslove
za proizvodnju peleta od drveta u Srbiji.
53

53

Pretpostavljajui izgradnju fabrike peleta sa kapacitetom od 20000

tona
godinje, fnansijska analiza pokazuje da je minimalna prodajna
cena za pelete od
drveta koji se prodaju u Srbiji 51 /t, dok za one koji bi se
prodavali u EU ona iznosi 81 /t. Investicioni trokovi za fabriku koja bi
proizvodila pelete su relativno niski i na istom su nivou sa godinjim
operativnim trokovima. Glavni operativni trokovi se odnose na
trokove nabavke sirovine i energije, dok trokovi za plate radnika u
Srbiji nemaju veliki udeo u ukupnim operativnim trokovima. Uz
operativne trokove i trokovi transporta su veoma znaajni. Da
bi trokovi energije bili manji potrebno je da fabrika peleta radi bar u
dve smene.

54

54

Poreenje tekuih cena razliitih goriva na domaem tritu

podazuje da ogrevno drvo u manjim mestima je najjeftinije gorivo za
grejanje prostora. U gradovima, gde je finansijska sposobnost
graana vea, ogrevno drvo je skuplje, tako da su drveni peleti sa
cenom od 80 /t najjeftinije gorivo. Cena peleta je dinamika
veliina, tako da je tokom zime 2012/2013 dostizala vrednosti i 110
do
150 Evra. Razliite vrste uglja koje se obino koriste u Srbiji imaju
cene vrlo bliske
ogrevnom drvetu. Jedna tona drvenih peleta moe da zameni dve
tone domaeg
lignita, jednu tonu uvoznog kvalitetnijeg mrkog uglja, ili neto manje
od pola tone lo ulja. Za zadovoljenje svojih potreba Srbija uvozi vie
od 80% tenog goriva i vie od 85% prirodnog gasa. Vanost
korienja drvnog otpada nije samo zbog istije proizvodnje energije,
ve i zbog smanjenja uvoza fosilnih goriva. Energetski potencijal
mogue budue proizvodnje drvenih peleta od 500 000 tona godinje
moe da zameni 35% finalne potronje uglja ili 35% finalne
potronje
tenog goriva. To su koliine potroene na lokalnu
proizvodnju toplotne energije, iskljuujui termoelektrane i sisteme
daljinskog grejanja. Jasno je da je energetski potencijal drvenih peleta
znaajan za energetski sektor Srbije. Korienje drvenih peleta e
doneti
koristi
lokalnim
zajednicama
umskih
regiona
kroz
zapoljavanje na aktivnostima see, prikupljanja, transporta drvnog
ostatka kao i proizvodnje drvenih peleta. Poto optine u umskim
regionima spadaju u najsiromanije optine u Srbiji, onda e
zapoljavanje lokalnog stanovnitva na poslovima iskorienja
drvnog ostatka doneti zanaajne ekonomske koristi.
Potencijal za trgovanje sa biogorivima (peleti i briketi) u Evropi je
istraen
i procenjen. Najvaniji faktori za razvoj evropskog trita biogorivima
(peletima i briketima) su ponuda, potranja, cena i standardi
kvaliteta. Takvo trite nee samo poveati konkurentnost peleta u
Evropi, ve i podrati stvaranje novih trita kroz uvoz/izvoz u ranoj
fazi njihovog razvoja.
Skandinavske drave i Austrija predstavljaju drave pionire u
korienju
bioenergije. Najvei obim trgovine biogorivima ostvaruju Baltike
drave (Estonija, Latvija, Litvanija) sa skandinavskim dravama
(posebno vedskom i Danskom, ali takoe i sa Finskom). Odreen
obim trgovine odvija se izmeu Finske i ostalih skandinavskih drava i
izmeu susednih drava u centralnoj Evropi, posebno sa Holandijom,
Nemakom, Austrijom, Slovenijom i Italijom. Znaajno mesto u ovoj
oblasti pripada Poljskoj, kao dravi koja poseduje obimne sirovinske
resurse i preraivake kapacitete za pelete i brikete. Trgovina
biogorivima ukljuuje najee preraena goriva od drveta (peleti i
briketi) i industrijske nusproizvode (piljevina,
iver)
u
centralnoj
Evropi, kao takoe i drvni ostatak. Ukupna proizvodnja peleta u
Evropi procenjuje se na oko 1,21,3 miliona tona. Odreenom
koliinom biogoriva trguje se na meunarodnom nivou, vedska uvozi
biogoriva iz Kanade, a takoe uvozi i ogrevno drvo iz severne Afrike.

Nemaka izvozi odreene koliine ogrevnog drveta na Srednji i Daleki

Istok (Turska, Arapski Emirati, Japan i Hong Kong).
Danska predstavlja drugo po veliini trite vrstim biogorivima u
Evropi
sa potronjom peleta od 700.000 t/god., dok proizvodnja ne prelazi
300.000 t/god. Proizvodni kapaciteti za proizvodnju peleta u vedskoj
iznose 1.000.000 t/god. U Norvekoj kapaciteti za proizvodnju peleta
iznose cca. 800.0001.100.000 t sirovog materijala raspoloivog za
proizvodnju peleta i briketa. Kapaciteti Italije u pogledu proizvodnje
peleta procenjuju se na 240.000 t/god, a potrebe za potronjom
prevazilaze 350.000 t/god.
Iz navedenih pokazatelja o proizvodnji i potronji vrstih
biogoriva u Evropi,
proizilazi
zakljuak
da
zapadnoevropske
drave poseduju ogromnu

potrebu za ovom vrstom proizvoda (peleti i briketi) i u ovom momentu

vei deo
svojih potreba podmiruju uvozom iz istonoevropskih (Poljske) i baltikih
drava.
2.1 Naini korienja goriva od drvne mase u Evropi
U Evropi se biomase koriste kao obnovljivi izor energije na
nekoliko naina i to: proizvodnja bio dizela, proizvodnja briketa,
proizvodnja peleta, direktnim loenjem u kogeneracijska postojanja,
direktnim loenjem u toplanama, itd. U biomase spada i drvni ostatak
koji nastaje prilikom eksploatacije uma i u primarnoj i fnalnoj
preradi drveta kao i drvni otpad nastao odlaganjem na
deponjama otpada.
Veina zemalja Evropske Unije ima, ili je u toku izrada
palnova za poveanje korienja obnovljivih izvora energije od ega
velika veina otpada na biomasu. Od interesa je ukratko upoznati
planove samo nekih od zemalja lanica EU.
Danska je napravila energetski plan fokusiran iskljuivo na
korienju
biomase i vetra sa tendencijom da uvea uee ovih izvora
energije sa trenutnih
11% na 30% do 2030. godine. Finska i vedska imaju planove
fokusirane iskljuivo
na upotrebu biomase, vetra i hidro energije. panija je renovirala
svoj postojei
plan u kojem je naglaeno da e oni uveati korienje ovih
obnovljivih izvora
energije sa trenutnih 6% na 12% do 2010.
godine.
U Holandiji se trenutno koristi ogromna koliina biomase od
ega se
proizvodi 132 MWe elektrine energije i 83 MWth toplotne energije za
to se potroi cca 620.000 tona biomase od ega na drvni ostatak
otpada 370.000 tona. est malih sistema koji koriste drvni ostatak
proizvode cca 10 MWe elektrine energije i 45 MWth toplotne energije
za ta koriste cca 100.000 tona drvnog ostatka. Bazirani na drvenom
ostatku iz uma i odravanja parkova dva sistema proizvode 26,1 MWe
elektrine energije i 6,5 MWth toplotne energije i za to upotrebljavaju
cca 310.000 tona drvnog ostatka. Ukupno cca 1.000.000 tona biomase
upotrebljava se za proizvodnju elektrine energije i toplote. Planirano
je da se u budunosti obezbedi dodatnih 2.000.000 tona godinje
biomase za ove svrhe. Trenutno je u Holandiji mogue obezbediti cca
1.000.000 tona biomase godinje. Da bi se dostigao plan od
3.000.000 tona biomase godinje potrebno je obezbediti ovu
koliinu iz uvoza.

Slika 2.1 Izvoz i uvoz biogoriva u Evropi (Izvor: Alakagnus, et al.,

2002).

Nemaka planira da uvea proizvodnju energije od biomase za

12,6% do
2010. i za 20% do 2020 godine. Trenutno se u Nemakoj cca
65% energije
proizvodi iz biomase. Da bi stimulisali proizvodnju energije iz drvnog
ostatka oni stimuliu proizvoae elektrine energije koji koriste ovo
gorivo sa 6 centi/KWh za proizvodnju do 500 KW i 2,5 centi/KWh za
proizvodnju preko 500 KW. Za poreenje sve proizvoae koji
proizvode energiju od ostalih biomasa oni stimuliu sa 2 centa/KWh
to energiju proizvedenu od drvnog ostatka ini
mnogo
konkurentnijom. Na ovaj nain oni stimuliu i znaajno poveanje
prerade drveta.
Najvie primarne energije dobijene iz umske biomase
proizvodi se u Francuskoj, a to je u 2000. godini iznosilo 9,8 Mtoe,
zatim slede vedska (8,3 Mtoe)
i Finska (7,5 Mtoe). Premda je toplotna potronja (grejanje kua,
grejanje vode)
preteni deo proizvodnje energije, deo energije drveta pretvara se
u elektrinu
energiju. Na primer, u 1989. godini na taj nain u Evropskoj
Uniji proizvedeno je
17,3 TWh elektrine energije. U planu je da se 2010. godine
proizvede 100 Mtoe
energije iz drva, a trenutni pokazatelji ukazuju na to da e biti
ostvareno 62 Mtoe.
Tabela 2.1 Proizvodnja primarne energije iz drveta u dravama
Evropske Unije (EU
15),
izraena
u
milionima
toe.
(Izvor:
EurObservER 2004).
2002
2003
Francuska
8.50
9.28
vedska
7.40
7.92
Finska
6.25
6.31
Nemaka
4.33
4.81
panija
3.60
3.73
Austrija
2.84
3.19
Portugal
2.45
2.41
Italija
1.46
1.46
Danska
1.01
1.09
Velika Britanija
0.74
0.94
Grka
0.87
0.85
Holandija
0.54
0.46
Belgija
0.38
0.40
Irska
0.14
0.14
Luksemburg
0.01
0.01
15 drava EU
40.52
43.00
U Austriji su peleti istaknuti kao gorivo budunosti iz drvne
mase. Drvna
biomasa u obliku kore, ivera i piljevine je heterogeno gorivo. Razlike u
sadraju vlage, granulatu, nasipnoj teini i toplotnoj moi oteavaju
standardiziranje kotlovskih postrojenja koja su preduslov za iru

primenu izvan drvne industrije, na primer za grejanje porodinih kua,

hotela, kola i bolnica. Tehnika primene peleta usporediva je s
kotlovima na tekue i gasovito gorivo, a proces doziranja i sagorevanja
peleta potpuno je automatizovan. Bitno je istaknuti da je stabilnost
cena vana karakteristika toga goriva.
Proizvodnja elektrine energije iz biomase prema pokazateljima iz
2002.
godine u zemljama EU15 u TWh je: Belgija 5,3; Danska 11,1;
Nemaka 64,8; Finska
67,2; Francuska 67,2; Grka 11,1; Velika Britanija 11,9; Irska 1,9;
Italija 23,4; Luksemburg 0,2;
Holadnija
6,7;
Austrija
37,8;
Portugalija 30,3; vedska 61,1;
panija 45,1. Ukupno za sve zemlje lanice EU15 to iznosi 487,2
TWh energije, a
zajedno sa ostalim pridruenim lanicama (EU25) ukupna
koliina ovako
proizvedene energije je 572,8
TWh.

U totalu, proizvodnja biomase koja se koristi za proizvodnju

energije bila je 2001. godine 56 Mtoe. Da bi se dostigli planirani
pokazatelji poveanja upotrebe obnovljivih izvora energije za 12%
potrebno je obezbediti dodatnih 74 Mtoe biomase do 2010 godine.
Svaki sektor treba da obezbedi odreenu koliinu biomase i to: za
elektrinu energiju 32 Mtoe, toplotnu energiju 24 Mtoe i biogorivo
18 Mtoe. Ovo e omoguiti ukupnu akumulaciju biomase za
planiranu koliinu
energije od 130 Mtoe u 2010.
godini.
Na osnovu izvetaja iz 2003. godine da bi se postiglo poveanje
uea
obnovljivih izvora energije za 12% do 2010. godine, potrebno je
investirati izmeu
10 i 15 milijardi evra svake
godine.
Posebno je bitno napomenuti da su peleti kao i ostala drvna
biomasa
energent koji najmanje zagauje vazduh i ivotnu sredinu uopte.
Naime, emisije CO, Nox i letee praine znatno su nie od
dozvoljenih graninih vrednosti, a
sumpor i hlor uopte ne
sadre.
Domau potranju za gorivom od otpadnog drveta u ovom
momentu nije mogue proceniti jer ne postoji proizvodnja koja bi
mogla zadovoljiti i minimalne potrebe.
Lanac isporuke biomase se sastoji iz nekoliko faza.
Glavne faze u proizvodnji biomase su sadnja, uzgoj i
prikupljanje energetskih resursa. Pojedne operacije i njihov
redosled mogu da se razlikuju u zavisnosti od tipa
materijala (usitnjavanje pre ili nakon uskladitenja), prisutnosti
primesa, strategije
isporuke.
umski
ostaci
Danas su razvijene razliite tehnologije za efikasnu i ekonominu
seu
umskog
drveta.
Priprema umske biomase sledi nakon see drvea. Postoje
brojne tehnoloke mogunosti koje kao proizvod daju ips u
granulaciji i obliku poput onog u industriji pulpe i furnirskih ploa.
umski ostaci mogu da budu sakupljeni i uskladiteni u umi pre nego
to se usitne ili mogu da se direktno usitnjavaju prilikom ubiranja.
Druga opcija je baliranje i transport ostataka do centralne lokacije
gde
se
materijal
usitnjava
velikim
iperima.
Sistemi
za
usitnjavanje se uobiajeno koriste i kada se umsko drvo prerauje
rezanjem.
Integrisani sistemi ubiraju energetske komponente (npr.
kronje i

granjevinu) istovremeno sa seom stabla. Kompletna stabla se

obaraju i onda se radi separacija oblica na obroncima uma.
Energetske komponente se odvajaju od stabla drveta i usitnjavaju
najee u istoj ili u drugoj operaciji koja je vrlo bliska operaciji
seenja. Na ovaj nain se cena isporuke znaajno smanjuje.
Za svaku od ovih tehnologija se mogu koristiti razliiti nivoi
operacije i
opreme. Glavni problemi u izboru tehnologije proistiu iz vrste i
veliine drveta, vrste terena (ravan ili postoje veliki usponi), uinka
tehnologije, individualnog kvaliteta opreme i strukture ukupnog
sistema. Otud se prilikom kalkulacije cena umskih energenata moe
dobiti veliki opseg cena za isti proizvod. Integrisani sistemi za
prikupljanje su vrlo zahvalni za isporuku relativno homogenih
proizvoda po prihvatljivoj ceni. Operacije kod integrisanih sistema za
ubiranje (koji podrazumevaju rezanje grae ili obaranje drveta) se
mogu definisati na sledei nain:
obaranje,
ekstrakcija (odvajanje stabla od granjevine i ostataka korenovog
sistema),

procesuiranje (koje ukljuuje otklanjanje kore i luenje) i

usitnjavanje (ipsovanje ili iveranje ostataka).

Goriva
od
zeljaste
biomase
Ubiranje ratarske biomase poput slame, celih biljaka i trave
poinje
koenjem
(etvom)
sirovine.
Pregled
razliitih
operacija
prilikom ubiranja je
prikazan na slici
2.2.
Slama kao nusprodukt etve nephodno zahteva baliranje. Nakon etve
bale
se skladite na polju ili transportuju do skladita ili postrojenja za
sagorevanje. Ako se koristi cela stabljika itarice, operacija etve moe
da bude kombinovana sa baliranjem ili operacijom usitnjavanja kako
bi se podigao kvalitet u jednoj operaciji. Ako se ove operacije ne
kombinuju mogue je ostaviti itarice u polju kako bi se kiom isprale
od nepoeljnih komponenata.
Meu zeljastim energetskim biomasama najpoznatiji je
miskantus. Miskantus moe da se gaji sa malim ueem ubriva i
pesticida i daje prinose biomase od 15 tona suve materije godinje.
Negativan aspekt zeljastih biljaka u poreenju sa drvenastim je visoka
koncentracija elemenata koja utie na proces sagorevanja pre svega
na topivost pepela, emisiju i koroziju. U toku su istraivanja koja e
omoguiti gajenje biljaka za razliite klimatske i ekoloke zone u
Evropi, optimizirati prinos biomase i obezbediti odgovarajua svojstva
biogoriva.

Slika 2.2 Tehnoloke operacije u energetskom lancu eksploatacije

zeljaste biomase

Drvenaste biljke sa velikim vegetativnim

prinosom
Sa energetskog stanovita su interesantne drvenaste biljke sa
velikim
vegetativnim
prinosom
i
istovremeno
kratkim
vegetativnim
periodom. Takva je
vrba (Salix) koja je glavni predstavnik ove kategorije umske biomase
koju treba uzeti u razmatranje. U vedskoj je vrba poumljena
na 17000 ha u svrhu izuavanja. Mogue je ostvariti 15000 do
20000 seenja po hektaru, a eksploatacija

je mogua tokom 20 godina. Izdanci se ubiraju svakih 45 godina sa

godinjim srednjim prinosom od oko 10 t/ha. Pored testova sa vrbom
rade se i istraivanja koja se odnose na topolu, jovu i brezu u okviru
IEA Bioenergy Agreement.
U uzgoju ovih kultura neophodna su istraivanja primene
vetakih
ubriva, otpadnih voda i organskih muljeva, pepela biomase i uticaja
tetoina. Jo uvek nije dostignuto postizanje visokouinskog ubiranja
biljaka sa kratkim vegetativnim periodom
na zadovoljavajuem
nivou. Veina mainske opreme je razvijena,
a
neka
je
i
komercijalno dostupna. Meutim, njen rad obino nije efikasan jer
dovodi do naruavanja vizure podruja na kojima se vri eksploatacija
na dui rok.
Maine za ubiranje biomase se sastoje od komponenata za seu,
vezivanje
u
svenjeve
bunastih
mladica
ili
elemente
za
seu
i
ipsovanje, iveranje ili
oblikovanje u cepanice. Upotrebom modifkovanih maina za etvu
stone hrane, eerne trske ili kukuruza moe se u veoj meri
sniziti cena ubiranja biomase. Nakon prikupljanja ove vrste biomase
u obliku mladica (izdanaka) one mogu da se skladiraju u snopovima ili
mogu da se nakon toga dodatno usitnjavaju.

Slika 2.3 Deo energetskog lanca eksploatacije biomase kratkog

vegetativnog ciklusa (seenje i ipsovanje; seenje i pravljenje
snopova)
Na potranju za briketima i peletama (u peridu nakon ratnih
godina koje se povezuju sa NATO delovanjem u Srbiji) uticala je cena i
dostupnost ogrevnog drveta, naroito iz ilegalne see. Pojaane
kontrole u sei ume dovele su do porasta cene ogrevnog drveta i
posebno preraenih vidova ovog energenta u vidu peleta i briketa
procenjuje se da e nakon trenutnog zastoja u porastu cena

ogrevnog drveta tokom 2013. g. doi do pomanjkanja povrina pod

umom to e dovesti do daljeg porasta i cene ogrevnog drveta i
preraenih goriva na njegovoj sirovinskoj osnovi.

2.2 Potranja za proizvodima od drvnog ostatka u Evropi

Potranja za proizvodima od drvnog otpada kao i za
ostalim bio obnovljivim gorivima u Evropi stalno raste. Na to svakako
utie porast cena fosilnih goriva, ali i zakoni o zatiti ivotne sredine,
te porast svesti o potrebi korienja alternativnih goriva.
Maksimalni potencijali umskih resursa u EU su oko 543 miliona
m3 drveta (1100 TWh) od kojeg je oko 50% drvni ostatak. Zbog
problema kod eksploatacije
uma tj. zbog teke pristupanosti, prema pretpostavkama Finskog
instituta za
istraivanje uma, stvarni potencijali su cca 140 miliona m3 drveta ili 280
TWh. Od
ove koliine samo je 5% trenutno iskorieno. Najvei potencijali su
u vedskoj, Francuskoj, Finskoj i Nemakoj.

Slika 2.4 Relevantne organizacije u Evropi za podruje peleta i

briketa.(Izvor: Altener, 2004).
Proizvodnja peleta u 2004. godini bila je cca 3 miliona tona (14
TWh), a najvei proizvoai su vedska, Danska i Austrija. Najvei
problem
za
poveanje
proizvodnje
je
nedovoljna
koliina
repromaterijala. Oekuje se poveanje potreba za peletom kod svih
vrsta potroaa i verovatno e dostii 10 miliona tona u 2014. godini.
Ovo nam pokazuje da e za dostizanje planirane proizvodnje biti
potrebno uvoziti iz ostalih zemalja cca 44 miliona m3 drvnog ostatka.
U svim evropskim zemljama postoje asocijacije proizvoaa i
prodavaca
bioobnovljivih goriva koje deluju internacionalno, ime uveliko smanjuju
trokove i
omoguuju kontinuirano snabdevanje.
Primer takve asocijacije je www.carmenev.de preko koje
se
mogu ostvariti kontakti sa veinom najveih evropskih
prodavaca eko goriva. Primer berze razliitih vrsta eko goriva je
www.energieholzboerse.de gde se moe vriti kupovina i prodaja svih
vrsta eko goriva.
U Tabelama 2.2, 2.3 i 2.4. prikazane su neke uporedne cene
biobriketa i
biopeleta u zemljama EU.
vrsta biogoriva kao to su drvni ostatak, peleti i piljevina dostigli su
obim

trgovinske razmene unutar Evrope od skoro 50 PJ/god (Izvor: Altener,

2004). Najvei proizvoai peleta u Evropi su vedska, potom
Danska, i na treem
mestu Austrija.
Izvan Evrope znaajna trita su Severna Amerika,
Kina
i
Japan. Proizvodnja peleta za 2002. godinu u vedskoj je
iznosila cca. 766. 000 t/god., dok u isto vreme u Danskoj cca. 182.
000 t/god i Austriji cca. 150.000 t/god. U 2002. godini potronja
peleta u Danskoj iznosila je preko 400. 000 t/god.

Potronja peleta u Danskoj veoma brzo e dostii vrednost od

850.000 t/god., ime bi Danska postala najvee trite peletima u
Evropi. Procene govore u prilog tvrdnje da e potronja trita peleta u
Austriji do 2014. godine narasti do vrednosti od 900.000 t/god. U 2004.
godini poizvodnja peleta iznosi cca. 160.000 t/god, dok u isto vreme
potronja dostie 350.000 t/god. Trite panije je izuzetno malo i
proizvodnja peleta i briketa zajedno u 2003. godini nije prela
vrednost 50 60 000 t/god.
Finska godinje koristi 127 PJ vrstih goriva dobijenih od drveta,
a u 2002. godini proizvodnja peleta u Finskoj dostigla je 220 000 t/god,
dok je izvoz peleta iz Finske u Dansku i vedsku iznosio 80.000
t/god. Vrednost uvoza trupaca za potrebe umarske industrije u
Finskoj za 2002. godinu iznosila je 13 miliona m3. Cena drvnih briketa u
Finskoj je 43 EUR/ton, a transportni trokovi su 6 EUR/ton. Energetska
vrednost dobijena iz drvnih briketa iznosi 4.8 MWh/t, sa pripadajuom
cenom energije od 10.2 EUR/MWh. Cena energije dobijene od
drvnih briketa u Finskoj iznosi cca. 10,22 EUR/MWh (15. februar, 2004,
Altener).
Nakon 2012. godine procenjuje se sledei poredak prvih
10 drava u Evropi prema obimu proizvodnje peleta: vedska,
Danska, Nemaka, Norveka,
Austrija, Velika Britanija, Italija, panija, drave Beneluksa, Francuska.
Tabela 2.2 Pregled cene peleta po toni na meunarodnom tritu.
Destinacija u Austriju
u Dansku
u Nemaku u
u V.
vedsku
Britaniju
iz Grke
136
134
136
135
135
iz panije
160
163
160
164
157
iz Italije
176
176
181
178
175
Lokalna
171
208
205
185
170
cena
Tabela 2.3 Dodatni trokovi za izvoz peleta, izraeno u EUR/toni.
Destinacija
Austrija
Danska
Nemaka
vedska
V. Britanija
Grka
26
24
26
25
25
panija
20
23
20
24
17
Italija
28
28
33
30
27

Najvei bum u potronji peleta od svih Evropskih drava

postigla je
Danska. Od potronje koja je prevazilazila 400.000 t/god iz 2002.
godine, Danska je na putu da dostigne potronju peleta od preko
850.000 t/god. Proizvodnja peleta u Danskoj je oko 150 000 t/god., u
zavisnosti od veliine izvoza proizvoda od drveta iz Danske u druge
drave.
Italija predstavlja znaajnog uesnika na Evropskom tritu peleta.
Prema
poslednjim podacima, u Italiji postoji 44 registrovana proizvoaa
peleta (oko 80% proizvoaa je locirano na severu zemlje, a
pojedinano najznaajnija podruja su regije Veneto i Lombardija) sa
proizvodnjom cca. 160 000 t/god, dok potronja uveliko prevazilazi
350.000 t/god. Postoje dva izvora biomase koji su prisutni u Italiji, i to:
umski resursi i biomasa iz poljoprivrede. Prisutni proizvodni kapaciteti
u Italiji kreu se od malih sa oko 300 t/god do onih velikih sa
instalisanim vrednostima proizvodnje od 2530.000 t/god. Prema
poslednjim raspoloivim informacijama u Italiji je prisutno 8

proizvoaa opreme za proizvodnju peleta (najpoznatiji su: Larus,

Kemix, Bollareto, La Meccanica) .
Tabela 2.4 Trokovi proizvodnje i cene peleta proizvedenih u Italiji.
(Izvor: ETARenewable Energies, 2004).
Cena peleta
Trokovi proizvodnje (ukljuujui sirovinu)
Veleprodajna cena
Maloprodajna cena

Evro/kg
0.070.10
0.150.25
0.250.40

2.3 Potranja u pogledu konkurentnosti briketa i

peleta
Ova dva proizvoda iskljuivo se koriste kao ogrevni materijal,
odnosno ekoloki izvor energije tj. zamena za dosadanje izvore
energije kao to su: elektrina energija, zemni gas, nafta i dr.
Plasman ovakve vrste proizvoda je neogranien i potranja za njima
iz dana u dan raste.
Osnovna upotreba briketa je u peima na vrsto gorivo,
kaminima, mini
kotlarnicama
i
velikim
kotlovskim
postrojenjima.
Nain
njegovog pakovanja i
distribucije prilagoen je irokoj potronji i mogue ga je prodavati u
svim trgovinama i trgovakim objektima. Vrlo je lak za manipulaciju i
upotrebu kao i za skladitenje.

Slika 2.5

Proizvoai peleta u Italiji

Slika 2.6 Glavni vedski proizvoai briketa, peleta i piljevine

Osnovna upotreba peleta je u mini kotlarnicama i velikim

kotlovskim postrojenjima, s tim da ova postrojenja moraju imati
specijalne pune dozatore za loenje. Nain pakovanja i distribucije
prilagoen je samo odreenim potroakim skupinama koje imaju
prilagoene sisteme loenja na pelet. Vrlo je zahtevan kod
manipulacije i upotrebe i za njegovo skladitenje moraju
se obezbediti odgovarajui silosi.

Slika 2.7 Lokacija pogona za proizvodnju peleta u Finskoj 2002.

Iz navedenih uporeenja vidimo da je jedna vrsta goriva
puno vie
prilagoena irokoj potronji dok druga vrsta ima suen krug
potroaa. Sa druge strane, pelet je puno lake upotrebljavati u
automatizovanom sistemu loenja dok za
briket,
ipak,
treba
upotrebiti manuelno loenje, to donekle stvara minimlni dodatni
troak.
Zbog ovakvih karakteristika i situacije na lokalnom tritu
kao i
neposedovanja odgovarajuih dozirnih sistema za loenje peleta
dolazimo do zakljuka da je iskljuivo briket interesantan za plasman
na trite Srbije, a pelet iskljuivo za izvoz u druge zemlje.
U donjim tabelama emo predstaviti neke uporedne cene na tritu
briketa
i
Tabela 2.5 Cene vrstih biogoriva (Domae trite).
peleta.

Vrsta
proizvoda
Briket
Pelet

Jedinica mere
1T
1T

Cena
100 150 Evro
180200 Evro

*Podaci dobijeni od trgovakih kua koje prodaju ovu vrstu

ogrevnog
materijal
a
Tabela 2.6 Cene vrstih biogoriva (Inostrano trite).
Vrsta
Briket
Pelet

Jedinica mere
1T
1T

Cena
100 200 Evro
150 300 Evro

*Podaci dobijeni sa berze bio obnovljivih goriva

(Energieholzboerse)
Gore navedene cene su veleprodajne i imaju velike oscilacije,
u zavisnosti
od pakovanja.
Maloprodajne cene imaju trgovaku dodatnu maru od cca 30%
do 40% te
dodatne trokove transporta, pogotovu ako se radi o izvozu.

2.4 Uporedne karakteristike raznih vrsta goriva

Da bi smo predstavili karakteristike i kalorinu mo briketa i
peleta u odnosu na ostale energente, posluili smo se tabelama
koje su izradile neke inostrane frme.
Tabela 2.7 Uporedni prikaz kalorine moi pojedinih goriva
Vrsta
Briketgoriva
Pelet
Drvena praina
Drvena seka
Lo ulje
Ugalj

Gustina
3
kg/m
550
650
600 700
cca 200
250 350
830
830

Koliina
vlage
%
10
9
8
50
0
5

Koliina
pepela
0,4% 0,6
0,6 0,8
0,4 0,6
0,4 3,0
0
35

Toplotna
mo
MWh/Mt
4,65
4,75
4,75 4,8
4,80 4,90
2,25 2,35
9,90
9,90

*Izvor informacija: Bogma vedska

Iz gornje tabele moe se zakljuiti da i briket i pelet imaju
zavidne energetske potencijale, s tim to se mora uzeti u obzir da
su oni puno laki za manipulaciju nego to je to drvena piljevina ili
seka.

Slika 2.8 Prikaz promene zapremine pri procesu transformacije

razliitih
goriva (Izvor: Altener, 2005.)
Tabela 2.8 Poreenje kalorine vrednosti i lo ulja
Koliina Kcal Koliina
Koliina lo ulja
briket
410.000
100 kg
42
kg
*Izvor informacija DIPIU Italija
Tabela 2.9 Uporedne karakteristike izmeu peleta i lo ulja
Koliina
Teina
Toplotna mo Koliina lo
peleta
ulja 300 kg
1 m3
650 kg
18.000 kJ/kg
*Izvor informacija Okowarme GmbH, Austrija
Tabela 2.10 Isplativost upotrebe briketa i peleta u poreenju sa klasinim
ogrevnim
drvetom.
Vrsta
energent
a

Briket
Pelet
Ogrevno
drvo

1T

180 Eu 180 Eu

0 Eu

0 Eu

1T

240 Eu 240 Eu

0 Eu

0 Eu

Posebno
Sve
skladite
ukupno
nj e
Nije
180 Eu potrebno
240 Eu Potrebno

50 Eu

15 Eu

60 Eu

260 Eu

Koliina

m3

Cepanje Ukupno
Jedinin
Ukupn
i
rezanje dodatni
a MPC
o
po m3
troak

200 Eu

Potrebno

Pomenuta kalkulacija raena je na osnovu prikupljenih podataka i

aktuelnih cena.
2.5 Odnosi potroaa prema industriji biogoriva
Razvojem industrije biogoriva, implementacijom zakonskih i
podzakonskih akata iz oblasti umarstva i ekologije doi e i do
promene svesti o potrebi veeg korienja bioobnovljivih goriva. Na
stavove potroaa znaajno utie porast cena ostalih dostupnih
goriva. Pored toga, bie neophodno razliitim vrstama edukativnih i
promotivnih kampanja uticati na potroae da u veoj meri ponu
koristiti ovu vrstu goriva.
Kao primer konkurentnosti i stavova potroaa prema
korienju otpadnog drveta kao energenta za proizvodnju navodimo
kako u Austriji, koja je bogata umama, podstiu uvoenje grejanja
drvetom podizanjem ekoloke svesti graana i odreenim
subvencijama i kreditiranjem izgradnje kotlarnica za sagorevanje
biomase. Za poetak su u neke javne zgrade, kole i ambulante
ugraene kotlarnice za drvnu masu. Zatim se u manjim mestima
uvodilo centralizovano daljinsko snabdevanje toplotnom energijom. To
je uticalo i na ostale graane da se odlue na taj oblik grejanja.
Da se takav sistem korienja energije isplati, dokaz
su
razliita postrojenja podignuta bez uea budueg vlasnika.
Postrojenje se isplauje prodanom energijom i nakon odreenog
vremena prenosi u vlasnitvo imaoca. Ako postrojenje koristi biomasu,
a za to, zbog smanjenog zagaivanja sredine, dobija premije od
drave (iz fonda zatite sredine), isplativost je dostignuta i za 4
5 godina.
Tako, na primer, u tajerskoj 925 godina stari manastir Admont, s
okolnim
vlastitim imanjimaa, ima novu kotlarnicu na biomasu kojom
zamenjuju 600.000
litara ulja za loenje. Kotlarnica slui i za grejanje najvee privatne
kole u Austriji sa 870 uenika i za grejanje 150 porodinih zgrada koje
su u blizini. Predvieno je poveanje kapaciteta sa sadanjih 2,4 MWh
na 3,5 MWh. Struju u manastiru proizvode u novom postrojenju koje
koristi sistem ORC48, za pogon turbine. Projektovan u Grazu, a izraen
u Italiji. Ovaj prvenac u Evropi projektovan je za uinak od 400 kW
elektrine energije. U probnom radu ostvaren je uinak od 500 kW.
ORC postupak koristi u kotlu, umesto vode jedan organski medij koji
ima povoljnije osobine kod niskih temperatura u odnosu na vodu.
Termo uljem iz kotla, koji se greje biomasom, u izmenjivau se greje
organski medij koji isparava i ije pare pogone turbinu za proizvodnju
elektrine energije. Nakon izvrenog rada u turbini, para kondenzira.
Toplota dobijena hlaenjem kondenzatora koristi se za grejanje
vode u
sistemu daljinskog toplovoda. Dimni gasovi iz kotla u kojem sagoreva
biomasa se proiavaju, a njihova toplotna energija se koristi za
grejanje vode. Konani toplotni uinak ovog postrojenja je dostigao
neverovatnih 97% . Investicije za ovaj pogon iznosile su 105 miliona
ATS, od ega na toplovodno grejanje okolnih kua otpada 11 miliona.
Biomasa za grejanje kotlova je otpad iz vlastitog pogona za preradu
drveta i drvo za loenje iz oblinjih uma. Lokalno stanovnitvo je
ponosno na ist vazduh u okolini i reklamiraju se kao vazduna banja.

Slika 2.9 Prikaz polazne sirovine (drveta) i gotovog proizvoda

(pelete) biogoriva (Izvor: E.V.A. Austrian Eneergy Agency, 2005.)

3. REPROMATERIJAL ANALIZA I
SNABDEVANJE
3.1 Generalni osvrt na analizu snabdevanja primarnom biomasom
Sa teritorijom od 77474 km2 i 7,4 miliona stanovnika (bez
teritorije Kosova i Metohije) Srbija pripada grupi evropskih zemalja
srednje veliine. Severni deo teritorije Srbije je ravniarsko
poljoprivredni region, dok je juni deo planinski region
bogat
umama, ali znatno skromniji u mogunostima proizvodnje agro
biomase.

Slika 3.1 Udeo povrine pod umom u ukupnoj teritoriji optine

(Statistiki godinjak, 2007, Republiki zavod za statistiku)

Potencijal umskog drveta u Srbiji

ume u Srbiji pokrivaju povrinu od 1,98 miliona ha, to
predstavlja oko
25,6% ukupne teritorije
Srbije.
Jedan veliki region sa optinama koje imaju veliku pokrivenost
svoje
teritorije umom nalazi se na istoku Srbije (slika 3.1 i 3.2.). Taj region
sainjavaju optine
Majdanpek
(preko
80%),
zatim
Kuevo,
agubica, Despotovac, Bor i Baljevac (sve sa po 4160%). Drugi
veliki region bogat umom se nalazi na jugozapadu Srbije, i sainjavaju
ga optine Prijepolje (preko 80%), Priboj i Kurumlija (6180%), i
nekoliko susednih optina sa udelom povrine pod umom izmeu 41 i
60% od teritorije optine. Analizirajui podatke o optinama moe se
videti da to je optina bogatija umom ona je siromanija u
stanovnitvu i manje je ekonomski razvijena. Ova injenica bi mogla
da bude prepreka za sprovoenje projekata korienja drvnog
ostataka, ali istovremeno i motivacija za njegovo pokretanje.
Od 146 optina u Srbiji u 28 optina je povrina pod umom
vea od 40% teritorije optine. ume u Srbiji su uglavnom listopadne
(tabela 3.1). Listopadne ume pokrivaju oko 1,235 miliona ha, dok
etinarske ume pokrivaju oko 0,182 miliona ha. Meana stanita u
umama, sa listopadnim i etinarskim drveem, pokrivaju oko
0,567 miliona ha.
Tabela 3.1 Vrste uma, njihova povrina i
vlasnitvo

Povrina (ha)
Listopadne
etinarske
Meana
Ukupno
ume1,23
ume0,18
stanita
u Srbiji
0,56
1,984
5
2
7
Dravne
0,62
0,12
0,27
1,021
7
0
4
Privatne
0,60
0,06
0,29
0,963
9
2
2
Pokrajina
0,093
0,001
0,069
0,163
Vojvodin
a
Podaci za Pokrajinu Vojvodinu su obuhvaeni u ostalim podacima ove tabele

Tabela 3.2 Glavni parametri uma u Srbiji

Bukva*
Hrast*
Topola*
Smreka*
Crni bor*
Ostalo
Ukupno

Ukupna drvna
masa
u m3
milion
80,35
30,81
1,39
4,51
4,09
83,46
204,6

Godinji
prirast
drveta
milion
m3/god.
1,83
2
0,82
1
0,09
4
0,10
8
0,08
5
2,22
8
5,22
8

Sea drveta Sea /

poveanje
milion
%
m3/god.
1,00
55,1
9
0,24
30,3
9
0,42
(a) 448
0,03
35,2
8
0,04
51,9
4
0,82
36,1
5
2,58
49,4
5

(*) samo ista stanita

(a) Poslednji popis uma u Srbiji je bio 1979. U meuvremenu je veliki broj
drveta
topole posaen i izrastao

Slika 3.2 Vlasnitvo nad umama u optinama Srbije (zeleno dravne

ume,
crveno privatne ume)
(Okruzi: 0Beograd, 1SevernoBaki, 2CentralnoBanatski, 3Severno
Banatski,
4JunoBanatski, 5ZapadnoBaki, 6JunoBaki, 7Sremski, 8
Mavanski, 9 Kolubarski, 10Podunavski, 11Branievski, 12
umadijski, 13Pomoravski, 14 Borski, 15Zajearski, 16Zlatiborski,
17Moravski, 18Raki, 19Rasinski, 20 Niavski, 21Topliki, 22
Pirotski, 23Jablaniki 24Pinjski, 25Kosovski, 26Peki,
27Prizrenski, 28Kosovsko Mitrovaki, 29Kosovo Pomoravski)
Glavne vrste umskog drvea su: bukva, topola i hrast kao
predstavnici listopadnog drvea, a crni bor i smreka kao
predstavnici etinara. Meutim ubedljivo najvei udeo u umama
Srbije ima bukva sa preko 40% (tabela 3.2).
Prema popisu uma u Srbiji iz 1979. godine, topola je bila
malo
zastupljena. Meutim u poslednjoj deceniji drva topole su zasaena
posebno u
ravniarskim regionima pored reka. Iz tog razloga postoji nesaglasnost
u zvaninim izvetajima izmeu zapremine drvne mase topole u
umama i see drveta topole u umama. U pilot podruju ove studije
topola ima znaaj kao tehniko drvo i drvo za proizvodnju paleta i
gajbica, pa se moe raunati sa otpadom iz ove proizvodnje. Naalost
ne postoje precizni podaci o potencijalu ove vrste drveta. Inae je
ona veoma pogodno drvo za uzgajanje kao energetska sirovina,
poto je njen godinji

zapreminski prirast mase mnogo vei nego to je to sluaj sa drugim

vrstama
drvea u Srbiji.
Za sada u Srbiji ne postoji uzgajanje energetskih biljnih kultura,
ali istraivanja i analize pokazuju da bi ono zemljite koje nije pogodno
za uzgajanje konvencionalnih poljoprivrednih kultura moglo biti
pogodno za uzgajanje brzorastuih energetskih umskih kultura.
I na kraju najvaniji zakljuak u vezi sa potencijalnim
snabdevanjem
sirovinom:
Odnos izmeu zapremine poseenog drveta i zapreminskog
prirasta drveta u umama Srbije je manji od 50%. Zemlje sa
razvijenom infrastrukturom u umama, sa dobrim upravljanjem
umama imaju koeficijenat iskorienosti do 75% od
godinjeg prirasta drveta u umama. Pod pojmom dobra
infrastruktura glavno znaenje je dobro razvijena mrea
kvalitetnih umskih puteva koja pokriva sve delove ume. Sa
poboljanjem infrastrukture u umama Srbija bi mogla
poveati potencijal za odrivo korienje drva u umama.
3.2 Dostupnost sirovina na pilot podruju umskog
gazdinstva Pirot
Kao uvod u obrazloenje neophodnosti efkasnije
eksploatacije uma Srbije generalno (pa i pilot podruja naveemo
sledei podatak:
Poreenje osnovnih podataka meu zemljama bive
Jugoslavije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna & Hercegovina)
pokazuje da Srbija ima najmanji
potencijal umskog drveta. Teritorija Srbije je najmanje pokrivena
umom svega
25,6%, dok okolne zemlje imaju preko 43% do 52,7%. Meu ovim
zemljama Srbija
je najgue naseljena, tako da je povrina ume po glavi
stanovnika u Srbiji svega
0,264 ha, jo izraenija i nia nego u ostalim zemljama, odnosno
vie nego duplo
manja. Ova najnia vrednost potencijala po stanovniku dovodi do
najnieg obima see po stanovniku takoe, samo 0,345 m3 u odnosu
na preko 1 m3 u drugim zemljama regiona. ak i sa optimalnom
poumljenou od 41% teritorije Srbije, ova vrednost nee dostii
vrednosti pokrivenosti umom teritorija drava regiona.
Prema podacima iz Studije kojom je ocenjivan potencijal
umske biomase G Pirot (koja je raena za potrebe ovog
Projekta), ukupna povrina uma i
umskog zemljita Niavskog podruja, kojima gazduje umsko
gazdinstvo iz Pirota (sadanje dravne ume) iznosi 39.366 ha od
ega je:
obraslo
28.692 ha ili 73%
neobraslo 10.674 ha ili 27%
Navedeni podaci govore o znaajno boljem stanju uma
Niavskog
umskog podruja od proseka za
Srbiju.
Konkretni podaci o potencijalu umskog gazdinstva Pirot izvueni
su iz poglavlja
6.4.
ZAKLJUNA
RAZMATRANJA
O
STANjU
POTENCIJALA
GORNJEG
PONIAVLJ
A:
Dobijena vrednost seivog etata za G Pirot od 20.453 prm
predstavlja

stvarno potencijal mogunost da se see navedena

koliina drveta.

Tabela 3.3 Pregled raspoloive drvne mase za seu na teritoriji Gornjeg

Poniavlja (GJ
Pirot)

Gazdinsk
a
jedinica

P
ha

V
m3

V*
Zv
m3/ha m3/god

Zv*
SE
Otp
NS
m3/god m3/god m3/god m3/god
. ha
40%
Topli do
3.948,4 592.796 150,1 11.092
2.809
887
3549,5
4436,8
2
5
54%
rbinje
1912,80 419.501 219,4 6.726
3,516
726
2905,6
3632
40%
iroke
3.004,2 662.534 220,5 9.794
3,26
783
3131
3914
luke
6
45%
Prelesje
2.291,1 378.991 165,4 7.646
3,337
688
2753
3441
1
Svega
2.053.8
43%
11156,5
35.258
dr.
2
15424 3084 12339
9
ume
2
1.882.7
43%
Privatno
17536
26.750
9362
5
11.702 2340
3
3.936.5
43%
Sveuku
28692
62.008
7
27.12 5425, 21701
pn o
2
5
6
P (ha)
Povrina
gazdinske jedinice
3
V (m )
Ukupna raspoloiva masa drveta izraena zapreminski
V* (m3/ha)
Raspoloiva masa drveta izraena zapreminski i
svedena na povrinu Zv (m3/god)
Godinji zapreminski prirast
Zv* (m3/god.ha) Specifni godinji prirast
SE (m3/god)
Seivi etat (bruto sea,
mogua dobit) Otp (m3/god)
Otpad
(priblino 20% od seivot etata) NS (m3/god)
Neto sea

*S obzirom na podatak o ukupnoj obrasloj povrini od 39.366

ha, tj. pod umom 28.692 ha i neobraslom povrinom od 10.674 ha
dolazi se do podatka o umama u privatnom vlasnitvu od (28692
11156,59 = 17536 ha, od ega je pod enklavama u okviru umskih
gazdinstava (Prelesje 51,4+Topli do 254,14+ iroke luke 188,70+
Arbinje 39,57= 534,24 ha). S obzirom da je ukupna raspoloiva masa
drveta izraena zapreminski u optini Pirot (sajt Srbijaume od
3.936.575 m3) proizilazi da je u privatnom vlasnitvu 1.882.753 m3.
Kako 1 m3 sadri 1,45 prm (prostornih metara), to znai da
21701 m3
sadre 31466,45 prm. Zbog nepristupanosti terena (nema
puteva) obino se koristi maksimum 65 %, to znai da je u
raspoloivo za dalju upotrebu 14.106 m3 ili 20.453 prm.
Detaljan prikaz stvarnog stanja u eksploataciji ukazuje da je
stvarno deo
neto see dopremljen do distributera odnosno da je raspoloivo za
prodaju 14.106
m3 tj.
20.453,7 prm, odnosno da je ukupan gubitak od
momenta see do dopremanja na stovarite 13.020,55 m3 tj.
18.879,798 prm. Ukoliko bi se ovaj gubitak bar prepolovio i sveo
na 6.000 m3 tj. 8.700 prm, to bi znailo da je ostvarena
uteda priblino od 7.000 m3 tj. 10.150 prm. Dalje to, takoe, znai
da se iskoristivi deo seivog etata podie na 21.106 m3 tj. 29.153,7
prm.
Tabela 3.4 Pregled bruto i neto seivog etata na podruju G Pirot i nastalih
gubitaka od momenta primarne umske see do sagorevanja kod korisnika u
konvencionalnim peima
Sea, gubitak
Potencijal uma umarskog podruja Pirota (bruto
seivi etat,
ostvareni prinos, dobit

m3

prm

27.12
6

39332,7

Neto seivi etat (neto sea)

2170
31.466
1
Gubitak u sei
5425,
7.595,2
2
8
Gubitak u izvlaenju iz ume
7595,3
11.013,25
5
8
Stvarno dopreljeni deo neto see dopremljen do
14.106
20.453,
distributera,
3
m
7
raspoloivo
za prodaju
Ukupan
gubitak
od momenta see do dopremanja na
13.020, 18.879,79
stovarite efkasnost korienja umskog potencijala
55
8
Ostvarena
48 %
od
momenta
umske
see do
dopremanja
Gubitak
u primarne
efkasnosti
sagorevanja
raunajui
na na
8463,6
12272,22
koefcijenat
iskorienja
maksimalno
na
40
%
Iskorieno od dopremljenog goriva pri sagorevanju
5642,4
181,48
Ostvarena efkasnost korienja umskog potencijala
20,8 %
od
momenta
primarne
umskekoliine
see do izvedene
dopremanja
Sem
raspoloive
iz na
predstavljenih prorauna za

podruje
Gornjeg Poniavlja (odnosi se samo na Staru planinu) sasvim je realno
raunati i na podruje Srednjeg Poniavlja i njegove resurse s
obzirom da se ono geografski i saobraajno naslanja na Gornje
Poniavlje.
Energetski potencijal uma srednjeg Poniavlja izvren je na bazi
uraenog
materijalnih bilansa i analize stanja potencijala i mogunosti
eksploatacije uma
srednjeg Poniavlja) i iskustava umarskih strunjaka o stvarnom
iskorienju
poseene mase. Konani rezltati analize su sublimirani u
tabeli 3.5.

Slika 3.3 Detalj iz uma Stare planine

Tabela 3.5 Pregled raspoloive drvne mase za seu godinje na
teritoriji Optine Bela Palanka [*Podatke obradio vii savetnik
Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo dipl. ing.
Vidanovi dr Rajko]
Vlasnitvo
Dravne
ume
Dravne
ume
Dravne
ume
Dravne
ume
Svega
Privatno
Sveukupno

Kompleks
G.J. Rako
G.J. Trem
G.J. ljivov.
vis Rinjske
G.J.
pl.
Svega
S.O. B.
Palanka

Povrina Obrasl
(ha)
o (ha)
3.833,24
1.880,11
1.942,34
2.064,36
9.720,05
11.414,0
0
21.134,0
5 3

3.727,58
1.489,86
1.850,26
1.821,69
8.889,39
10.279,9
5
19.169,3
4

Dubea
mas
a
(m3)
234.545
246.431
26.662
30.275
535.913
646.570
1.184.48
3

God.
prirast
(m3)
7.826
4.624
1.071
1005
14.526
17.280
31.806

Bruto
sea
(m3/god
)
3.228
2.936
433
545
7.142
7.100
14.242

Otpadak Neto
20 %
sea
(m3) (m3/god)
645
2.583
587
2.349
87
346
109
436
1428
5.714
1420
5.680
2848
11.394

*Napomena: 1 m sadri 1,45 prm (prostornih metara), to znai da

11.394
m3 sadre 16.521 prm. Zbog nepristupanosti (nema puteva) obino se
koristi

maksimum 65 %, to znai da se u snabdevanju ogrevom

moe raunati na 7.
406 m3 ili 10.739
prm.
U sluaju Srednjeg Poniavlja gubitak u sei i izvlaenju iznosi
3.988 priblino 4000 m3 ili 5800 prm. Ove koliine se u ukupnom
bilansu iskrienja mogu pridruiti koliinama proraunatim za Gornje
Poniavlje, ali je pitanje da li je ekonomski isplativ radijus transporta u
podruje Gornjeg Poniavlja ili je racionalnije podii pogon za preradu
na lokaciji gde nastaju te sirovine. To bi moglo biti predmet posebne
investicione studije.
U raspoloivu drvnu masu su uraunati ibljaci i ikare.
Industrija prerade drveta u Srbiji i pilot
podruju
Industrija bazirana na umskom drvetu predstavlja znaajnu
privrednu granu u Srbiji sa relativno visokim udelom u bruto
nacionalnom proizvodu (1,24%) i obimu industrijske proizvodnje
(3,63%). U Srbiji postoji oko 2 760 preduzea koja
se bave preradom drveta i proizvodnjom nametaja. Najvei broj
tih preduzea (2
360) su u sektoru prerade drveta, proizvodei rezano drvo,
drvene ploe, furnir,
stolariju, a preostalih 400 firmi se bavi proizvodnjom nametaja. to se
tie veliine preduzea za preradu drveta, najvei udeo imaju mala
preduzea inei oko 90% preduzea ove grane.
Ova grana privrede imala je pozitivan trgovinski bilans u
prolosti, sve do
1990. godine. Danas je taj bilans negativan, oko 82 miliona US$
(u 2004.), poto
postoji veliki uvoz proizvoda od drveta, koji je deset puta vei nego u
1990. godine. Glavni proizvodi od drveta koji se uvoze u Srbiju su
drvene ploe, rezano meko drvo i nametaj. Uprkos negativnom
trgovinskom bilansu, postoji pozitivan trend izvoza nametaja, poto
je u 2004. godini izvoz dostigao maksimalnu vrednost iz
1990. godine. Izvoz industrije prerade drveta iznosi oko 4,3%
ukupnog izvoza Srbije. Nametaj i rezano drvo su sa 72% udela u
ukupnom izvozu drvne industrije
dominantni proizvodi koji se izvoze. Najvanija trita za
proizvode od drveta iz
Srbije su: Italija, Bosna & Hercegovina, Grka, Nemaka,
Biva jugoslovenska
republika Makedonija i Francuska. Nametaj, rezano drvo i per ploa
se najvie izvoze u Italiju, nametaj, prozori i vrata u Bosnu i
Hercegovinu, a nametaj i drvena galanterija su glavni proizvodi koji
se izvoze u Nemaku.
Na podruju Gornjeg i Srednjeg Poniavlja su postojala dva vea
znaajna
drvno preraivaka preduzea Polet u Pirotu i Ukras u Beloj
Palanci. Polet je
bio proizvoa graevinske stolarije i tzv. univerzalni drvno
preraiva dok je
Ukras
bio
specijalizovani
proizvoa
stolica
i
evropski
znaajna firma sa
stabilnom proizvodnjom i znatnim izvozom. umsko gazdinstvo
Pirot je imalo
svoju primarnu obradu drveta na pilani u okviru GJ Prelesje, koje je
svoje proizvode uglavnom izvozilo. U eri tranzicije ove frme kao i
pilana Prelesje su zamrle sa svojom proizvodnjom. Sadanji
drvnopreraivai su sveli svoje obime na male pilane.

Proizvodnja
drveta
Odraslo drvo se sastoji od stabla, debelih grana, tankih grana, i
panja sa
korenom. Proizvodnja drveta u Srbiji je izraena kroz obim see
drveta. Pod pojmom "see drveta" u zvaninim statistikim biltenima
podrazumeva sve komercijalne sortimente drva a takoe i drvne
ostatke. Sea drveta u 2006. godini u Srbiji je bila 2,585 miliona m3 u
umama, i dodatnih 25 000 m3 van uma (parkovi u gradovima, drva
du puteva, kanala, mea) to daje ukupnu seu drveta u Srbiji od
2,61 milion m3. to se tie lica koja se bave seom, to su:
umska preduzea i

graani koji ine glavne kategorije koji se bave seom drveta u umi.
Industrija prerade drveta i druga preduzea imaju mali udeo u sei
drveta. Moe se videti da je obim see drveta obavljene od strane
preduzea za preradu drveta znaajno varirao, od maksimuma od 205
000 m3 u 2004. godini, do minimuma od 96 000 m3 u narednoj godini,
pa do ponovnog rasta do prilino visoke vrednosti od 162 000 m3 u
2006. godini. To moe biti objanjeno vlasnikom transformacijom
preduzea prerade drveta, poto su ta preduzea neposredno pre
privatizacije obino imale opadajui obim proizvodnje, a nakon
privatizacije poinjale su polako ili naglo da poveavaju obim
proizvodnje.
***************************************************

Kao to je ve reeno osnovna ideja investicione studije je da

repromaterijal za proizvodnjnju peleta predstavlja iz ume neizvueni
deo drveta, granjevina i delimino panjevina, i to onaj deo koji
predstavlja gubitak od 52% izgubljenog materijala. U ovoj analizi
poimo najpre od prikaza tih umskih ostataka.
3.3. Predtretman
biogoriva

vrstog

Predtretman vrstog biogoriva se obavlja sa ciljem da se

proizvede preraeno biogorivo poboljanih svojstava u odnosu na
sirovinu (drvena ili zeljasta biomasa, biomasa iz ratarske proizvodnje ili
iz razliitih vrsta otpadnog drveta).
Sve
operacije
su
usmerene ka:
smanjenju investicionih trokova i trokova odravanja
postrojenja, trokova osoblja za rukovanje upotrebom
homogenog goriva koje je pogodno za automatsko
doziranje u sistem,
smanjenju prostora za uskladitenje, transportnih i manipulativnih
trokova poveanjem energetske gustine (zapreminske toplotne moi) i
smanjenju balasta i drugih primesa sadranih u gorivu (kamenja,
peska,
metalnih delova, stakla, plastike) kako bi se poboljao
kvalitet goriva i efikasnost postrojenja za sagorevanje. To je
od posebne vanosti za otpadno drvo i vrsto biogorivo sa
razliitim primesama.
Usitnjavanje
biomase

umske

umsku biomasu predstavlja granjevina, grmlje, panjevina i

kora sve do oko 50 mm, pilanski otpad i razliito rinfuzno drvo.
Ovaj sirovi materijal je dostupan
u
razliitim
oblicima
i
dimenzijama komada. Smanjenje dimenzija komada moe da se
izvri na tri naina:
kraenjem 50250 mm po komadu;
iveranjem (ipsovanjem) 550 mm po komadu;
mlevenjem 08 mm po komadu.

Slika 3.4 Karakteristine zapremine umske biomase

a) specifina zapremina drveta Vs (m3)
b) zapremina ogrevnog drveta prostorni metar drveta (prm)
c) nasipna zapreminska masa rinfuznog drvenog materijala Vr (m3)

Tabela 3.6 Konverzioni faktori za preraunavanje zapremina drveta

Vs (m3)
prm
Vr (m3)

Vs (m3)
1
0,7
0,41

prm
1,43
1
0,59

Vr (m3)
2,43
1,7
1

Goriva seka (Fuel chips) se izrauje postupkom seckanja

drveta u
mainama za izradu seke i moe kao sekundarni energent biti konaan
umski
proizvod namenjen tritu.
Iver (Chips) se moe dobiti direktno iveranjem umskih ostataka
(ili namenskog drveta), kao i usitnjavanjem gorive seke u mainama
za iveranje. To su komadi seckanog drveta veliine do 50 mm. Slui
i kao sirovina u izradi ploa iverica.
Prednost korienja ivera u sistemima za grejanje je u
mogunostima
automatizacije sistema i to se za izradu ivera moe koristiti drvo loeg
kvaliteta. Nedostaci su veoma velike investicije u ovakve sisteme za
grejanje na iver, a za samostalno snabdevanje iverom neophodno je
raspolaganje specijalnom mainom. Takoe je za skladitenje
neophodno imati posebne prostorije.

Slika 3.5 ips (iver) u fazi predtretmana u pripremi za peletiranje

Najei principi iveranja (ipsovanja) su zasnovani na upotrebi
disk i doboastih ipera (sl. 3.6). Disk iperi se sastoje od tekog
rotacionog diska prenika oko 6001000 mm i dva do etri noa.
Veliina ipsa moe da bude modifkovana podeavanjem noa i
nakovanja. iperi prave ips koji je gotovo uniformnih dimenzija zato
to ugao seenja u odnosu na pravac vlakana drveta ostaje
nepromenjen bez obzira na debljinu komada sirovine.

Slika 3.6

Doboasti iperi u fabrici peleta u Boljevcu

Slika 3.7 Doboasti iperi detalji podsklopa hidraulikog

mehanizma eljusti za
uvlaenje materijala u
mainu
Doboasti iperi se sastoje od rotacionog doboa prenika od
oko 450600 mm sa ugraenim noevima u dva do etri
duinski postavljena leba na cilindrinoj povrini. Kao i kod disk
ipera, ips prolazi kroz fiksni nakovanj i veliina ipsovanih
komada drveta se modifikuje na isti nain. Kao rezultat krunog
kretanja doboastog ipera, ugao seenja prema pravcu prostiranja
vlakana drveta se u ovom sluaju menja sa veliinom prenika drveta.
Posledino ips koji nastaje je manje ujednaenih dimenzija nego
to je to sluaj kod disk ipera. Energija potrebna za ipsovanje
iznosi oko 13 % od toplotne moi drveta koje se obrauje. Ona je
manja za materijale sa veim sadrajem vlage, zbog nieg koeficijenta
trenja. Danas se iperi proizvode u razliitim veliinama i
mogu da budu pokretani integrisanim pogonom, dizel
agregatom ili traktorom. Doziranje materijala u mainu moe da
bude runo kod ipera manjih dimenzija, namenskim kranom ili
ureajem za doziranje. iperi mogu da budu lokalno utemeljeni kao
samostalne maine, postavljeni u okviru proizvodnog sistema ili
instalirani na
mobilnim mainama. Karakteristike razliitih klasa ipera su prikazane u tabeli
3.7
Tabela 3.7 Karakteristike razliitih tipova ipera
Veliina
Mali uinak
Srednji
uinak
Veliki uinak

Uinak
(m3/h)
325
2540
40100

Prenik
materijal
a (cm)
835
3540
4055

Nain
doziranja
goriva
runo, kran
kran
kran

Snag
a
(kW)
20100
60200
200550

Pri produkciji umskog drvenog ipsa, postoje razliiti

pristupi u
sniavanju trokova ipsovanja. Sve dok je u pitanju ipsovanje sirovog
materijala koji nastaje od ranog orezivanja drvea (to su stabla sa
prenikom 1520 cm i kronje), sea drvea i ipsovanje u jednoj
operaciji je mnogo bolje reenje zbog niih trokova. Kada se koriste
umski ostaci (grane i kronje u sluaju iste umske
see)
preporuljiva je upotreba velikih centralnih ipera na mestu
postrojenja za sagorevanje ili centralnih sistema za skladitenje.
Spiralni ivera se sastoji od punog noa postavljenog na
horizontalnom vratilu. Nagib reznih ivica pua je konstantan po osi
pua ali se njegov prenik kree od nule na poetku vratila do
maksimuma na kraju. Okretanjem vratila

spiralne
otrice
reu
materijal.
Ureaj
je
samodozirajui.
Prednost spiralnog
iveraa je mali utroak energije ali veliina ivera
znaajno varira.
Za proizvodnju ivera dimenzije manje od 5 mm, koriste se
mlinovi za mlevenje (ekiari). Mlinovi za fino mlevenje se sastoje
od vie noeva koji su montirani na dobo. Materijal se separie
kroz fiksnu reetku pod dejstvom centrifugalnih sila. Veliina
estica se odreuje perforacijom sita.
Mlin ekiar se sastoji od rotora koji se okree velikom
brzinom sa
plutajue postavljenim alatima za lomljenje (cementacijom ojaani
ekii). Usitnjavanje nastaje kao posledica udara vrha ekia o reetki
a materijal se nalazi izmeu njih. Mlinovi ekiari su veoma robusni i u
poreenju sa iperima su znatno manje osetljivi na manje metalne
delove (npr. eksere).

Slika 3.8 Usipni ko iper metrovskog ogrevnog drveta

Slika 3.9 Izvlaka ivera u iverau sa mehanizovanim doziranjem sirovine

Slika 3.10 Vibracioni sto za doziranje metrovskog drveta na

liniju iveraa

Slika 3.11 eljusti za uvlaenje metrovskog drveta u ivera

Slika 3.12
iper

Slika 3.13 Pogled na unutranjost pelet prese

3.4 Kvantitativna analiza sirovina
Na bazi rezultata Studije Potencijala umske biomase G Pirot
moe se izvui Rekapitulacija potencijala seivog etata, efkasnosti
see, izvlaenja i dopreme do distributera u umskom gazdinstvu Pirot
moe se svesti na sledee i to za:
Gornje Poniavlje
Raspoloivo za prodaju 14.106 m3 tj. 20.453,7 prm,
Ukupan gubitak od see do dopremanja na stovarite 13.020,55
m3 tj.
18.879,798 prm.
Ukoliko bi se ovaj gubitak bar prepolovio i sveo bar na 6.000 m3 tj.
8.700 prm.
Ostvarila bi se uteda priblino od 7.000 m3 tj. 10.150 prm.
Iskoristivi deo seivog etata podie na 21.106 m3 tj. 29.153,7
prm.
Srednje Poniavlje
Raspoloivo za prodaju 7. 406 m3 tj. 10.739 prm.
Ukupan gubitak od see do dopremanja na stovarite 3.988
priblino
4000 m3 tj. 5800 prm.
Ukoliko bi se ovaj gubitak bar prepolovio i sveo na 2.000 m3 tj.
2900
prm.
Ostvarila bi se uteda priblino od 1.988 m3 tj. 2882,6 prm.
Iskoristivi deo seivog etata podie na 9394 m3 tj.
13621,6 prm. Naravno da se o modalitetima utede moe
raspravljati po vie osnova i da
se mogu primeniti razliita inenjerska iskustva iz inostranstva.
Osnovni razlog za
ovakva razmiljanja treba traiti u odnosu izmeu zapremine
poseenog drveta i zapreminskog prirasta drveta u umama Srbije koji
iznosi oko 50%, a da zemlje sa razvijenom infrastrukturom u umama
i sa dobrim upravljanjem umama imaju do
75% iskorienost od godinjeg prirasta drveta u
umama.

3.5 Kvalitativna analiza sirovina

3.5.1 Fizika i energetska svojstva umskih biomasa
3.5.1.1 Nedostaci i prednosti biomasa kao goriva
U trenutno aktuelnim svetskim strategijama razvoja energetike
se poseban
akcenat stavlja na korienju biomasa odnosno biogoriva.
Zato biogorivo?
Ovo pitanje se samo po sebi namee kada se za biogoriva
zna da imaju
odreene nepogodnosti za primenu:
da bi se biomasa uopte mogla koristiti za bilo koji vid
primene, potrebno je nju najpre sakupiti, upakovati na
odreeni nain, uskladititi, ouvati i pripremiti za
konanu namenu. Dalje su tu i sledee nepogodnosti:
periodinost;
razuenost u prostoru;
esto vrlo nepovoljan oblik i visoka vlanost;
mala zapreminska masa;
visoko uee transportnih i skladinih trokova (prvenstveno
zbog male zapreminske mase) pa se mora voditi rauna o
ekonomskom radijusu transporta;
mala toplotna mo svedena na jedinicu zapremine (kJ/m3);
prema navodima iz reference, u poreenju sa klasinim fosilnim
gorivima postrojenja za sagorevanje biomasa su sloenija i
skuplja, problemi transporta i skladitenja su vei, investicioni
trokovi mogu biti vei iako je cena proizvedene energije nia,
regulacija energetskog postrojenja je tea;
najvei problem i najtea prepreka u korienju
biomasa kao goriva u industrijske svrhe za
proizvodnju energije je to takav gorivi ciklus ne
postoji i to ga treba stvoriti.
Osnovi razlog za aktueliziranje biogoriva je strateki, dugoroni
i u osnovi predstavlja ekoloki inilac. Naime, od svih goriva koja su
danas u upotrebi, jedino biogorivo zadovoljava kriterijum zatvorenog
sistema (bar u pogledu stvaranja ugljen dioksida i vrstih
materijalnih produkata sagorevanja).

S un~ e va e ne r gi j a

SO
C H

CO
B i l j ke

B i om a s a k a o g o r i v o

En e r g i j a

P r o c e s s a go r e v a n j a P e p e o

Slika 3.14 Primena biogoriva u procesima sagorevanja zatvoreni

sistem
Ulaz u proces sagorevanja predstavlja biomasa kao
gorivo i vazduh (odnosno kiseonik). Izlaz iz njega ine: dobijena
energija, pepeo i gasoviti produkti

sagorevanja sa ugljen dioksidom kao glavnim predstavnikom. ivi

biljni svet procesom fotosinteze vezuje taj ugljen dioksid i uz pomo
suneve energije izgrauje svoju masu. vrsti materijalni ostatak
pepeo kao ubrivo uestvuje u izgradnji nove biljne mase. Na taj
nain se vri recikliranje ugljen dioksida i vrstih produkata u
prirodi, tako da se pritom ne remeti postojea ravnotea, a za sistem
se kae da je zatvoren.
Sa ekolokog stanovita postoje jo dva preimustva primene
biogoriva:
ne sadre sumpor, pa u produktima nema sumpor dioksida
(to
je neizbean produkt kod sagorevanja fosilnih goriva) i
nema emisije ugljovodonika kao nepotpunih
produkata
sagorevanja.
Iz ovih razloga biomase, pored drugih obnovljivih izvora
energije (vetra, vode) i solarne energije, dobijaju na znaaju kao
resursi za dobijanje "iste energije".
Meutim, kada je u pitanju Poniavlje, nijedan od ovih
razloga nije
direktan
povod
za
korienje
umske
biomase.
To
su,
jednostavno, nepostojanje
drugih jeftinijih energenata, odsustvo ekoloke i domainske svesti,
pomanjkanje normativne regulative koja bi eksploataciju svela u
normalne okvire, mogunost da se na raun odsutnih i
nezainteresovanih vlasnika uma zaradi bez posebnih obzira na stanje
povrina koje e se ostaviti nakon see i potpuno odsustvo
drutvene brige o umskom potencijalu i zatiti drugih prirodnih
vrednosti koje e se uz ovu eksploataciju unititi.
3.5.1.2 Tehnike analize biomasa
Rezultati tehnikih analiza glavnih predstavnika umskih i
poljoprivrednih
biomasa Srednjeg Poniavlja su dati tabelarno u
daljem tekstu.
Pepeo
Sadraj pepela se kree u opsegu od 1 do 8 %. Najmanji sadraj
pepela ima
piljevina jele 1,0 %, a petoprocentni sadraj pepela premauju
penina slama (5,5
%), komina vinove loze (7,9 %), evar (6,1 %) i trska (6,5). Sadraj
pepela je relativno mali u biomasama pogotovu ako se uporeuje sa
sadrajem pepela u fosilnim vrstim gorivima. Istie se da je sadraj
pepela u biomasama iz ratarske proizvodnje uslovljen itavim nizom
faktora (lokacija, agrotehnika...) i da kao takav moe da varira kod iste
vrste. Kod nekih biomasa je usled prisustva alkalnih metala izraena
laka topivost pepela (ak i ispod temperatura od 800 oC). Ova pojava
moe da ima za posledicu zatvaranje otvora primarnog vazduha za
sagorevanje, kao i lepljenje na razmenjivakim povrinama i dimnim
kanalima.
Sadaj fiksnog ugljenika
Ovaj podatak ima za ispitivane biomase opseg sadraja
proseno 1018 %. Taj opseg premauju bukva (20,9 %), iarka
jele (20,6 %), komina (19,3 %) i
orezina vinove loze (23,5 %). Najvei sadraj fiksnog ugljenika
imaju orezina
vinove loze (23,9 %) i bukva (20,9 %) a najmanju granjevina topole
(10,073 %). Zajedno sa sadrajem pepela on ini koksni ostatak.
Koksni ostatak
I on je dosta nizak ( zbog malog sadraja pepela i fiksnog
ugljenika) i kree se u opsegu 11,8 26,5 % (najmanji sadraj

koksnog ostatka je kod granjevine kanadske topole 11,8 % a najvei

kod granjevine hrasta 26,4 %).
Vlaga
Sadraj vlage predstavlja jednu od glavnih mana za veu
primenu biomasa. Tako neprosuena slama moe da ima i do
30% vlage. U ovim analizama

prezentirani su rezultati svedeni na analitike uzorke tj. na

vazduhu suvom gorivu. Prosean sadraj higroskopske vlage je 68 %.
Najnii sadraj higroskopske vlage ima jasen i evar (6,3 %) a najvii
iarka bora (8,5 %). Sadraj higroskopske vlage u analitikom uzorku
ljuske suncokreta sa prainom (ak 25,3 %) treba tretirati kao netaan
podatak. Ovakva brojana vrednost je posledica injenice da u uzorku
postoji veliki udeo jezgra suncokreta koji u svom sastavu ima
veliki procenat isparljivih materija (ulja, prvenstveno masnih kiselina).
U postupku odreivanje higroskopske vlage deo tih isparljivih materija
naputa uzorak zajedno sa vlagom, tako da se stie pogrena
predstava o velikom sadraju higroskopske vlage. Slian uticaj imaju i
smolaste materuje u etinarima i njihovim otpadnim masama.
Volatili
U biomasama je dosta visok sadraj volatila od 70 do
80 %. Najvei sadraj volatila ima granjevina topole i stablo konoplje
(80,7 %), a ispod ovog proseka su iarka jele (69,0 %), orezina
vinove loze (68 %) i komina (66,0 %). Opet se pokazala kao
neadekvatna metodologija za odeivanje sadraja volatila u praini
suncokreta sa ljuskom upravo zbog visokog sadraja gorivih isparljivih
materija i njihove niske temperature paljenja. Po metodologiji
odreivanja volatila (JUS B.H8. 317) procenat isparljivih materija
izraunava se iz gubitaka u masi uzorka, prethodno umanjen za
iznos vlage. Zbog ve nainjene greke u odreivanju vlage
dobija se i jako minimizirana vrednost sadraja volatila.
Znaajno uee gorivih isparljivih materija predstavlja najvredniji
deo
energetskog potencijala biomasa. Sa druge strane uslovljava laku
upaljivost biomasa i zahteva briljivu konstrukciju loita koje e
omoguiti potpuno sagorevanje volatila. Ovako veliki sadraj volatila
moe da predstavlja problem kod neadekvatno projektovanih loita,
pogotovu tamo gde ne postoji dovoljna visina loita da oni mogu
potpuno sagoreti. Takoe mogu izazvati neravnomernu temperaturu u
loitu zbog intenzivnog izdvajanja i sagorevanja u gornjim zonama, pa
se o tome mora voditi rauna prilikom projektovanja.
Sagorljive materije
U skladu sa ovakvim rezultatima tehnike analize biomasa
uee sagorljivih materija u biomasama je dosta znaajno od
85 do 90 % (najvea vrednost je kod orezine vinove loze 91,9 %, dok
je najmanja kod komine 85,3 %).
Toplotna mo biomasa
Toplotna mo biomasa je, svakako, jedan od najbitnijih podataka
tehnike
analize koji odluuje o primenjivosti i upotrebnoj vrednosti neke
biomase kao biogoriva. Postoji izraena zavisnost toplotne moi od
sadraja vlage u gorivu. U ovom odeljku e biti prikazani rezultati
analiza toplotnih moi selektiranih biomasa Srbije svedeni na
analitike uzorke. Ukoliko se uporede toplotne moi biomasa sa
toplotnim moima nekih fosilnih goriva (rovni kolubarski lignit 7,3
MJ/kg; sueni lignit "Vreoci" 14,1 MJ/kg; uljni kriljac "Aleksinac" 5,6
MJ/kg), jasno je da se ona mogu vrednovati kao kvalitetna goriva.
Prema prezentiranim rezultatima donja toplotna mo za biomase, koje
se mogu tretirati kao biogoriva, se kreu u rasponu od 15 do 19 MJ/kg.
Eksperimentalni rezultati toplotnih moi ispitivanih biomasa sa
podruija Srbije (odreeni u Laboratoriji za sagorevanje i termotehniku
FZNR u Niu) prikazani su u tabeli 3.8 Ukoliko se uzorci 1 do 3 ne
okvalifkuju kao biogoriva, raspon za
donju toplotnu mo iznosi 15,1 19,3 MJ/kg i
gornju toplotnu mo iznosi 15,7 20,81 MJ/kg.

Slika 3.15 Crni grab, lokalno poznat

kao gabar (Ostyia
Carpinofolia), je u Poniavlju
omiljen kao ogrevno drvo zbog
svoje gustine i toplotne moi.

Tabela 3.8 Tehnike analize nekih umskih biomasa i biomasa iz

voarstva
WH (a) A (a ) Vola
(%) (%) (%)
umska
biomasa
11. Bukva piljevina
6,7
1,7
70,7
22. Hrast piljevina
6,5
2,5 77,2
33. Jasen piljevina
6,3
3,6 76,2
44. Jela piljevina
6,5
1,0 79,1
55. Kanadska topola
7,3
1,7 80,9
66. granjev.
Hrast granjevina
7,2
2,5 72,4
77. Hrast granjevina sa
6,9
4,9 72,9
88. liem
Bor iarka
8,4
2,6 72,2
99. Bor iglice (etine)
6,6
1,9 74,5
110. Jela iarka
8,3
1,9 69,1
111. Bagrem granje.
7,2
2,8 74,3
112. Iva granjevina
7,7
3,5 74,7
Biomasa iz voarstva
113. Jabuka granjev.
8,4
3,6 72,6
114. Malina
9,7
2,8 72,1
115. Vin. loza komina
6,7
7,9 66,0
116. Vin. loza orezina
6,7
1,3 68,0
117. ljiva granjevina

Uzorak

3.5.1.3 Analitike
umskih biomasa

zavisnosti

Cfx(a)
(%)

K.O.
(%)

Sagorlj Hg(a)
.
(MJ/kg)
(%)
20,9 22,6 91,6 16,6
13,9 16,4 91,0 16,7
13,9 17,5 90,1 17,2
13,3 14,3 92,5 18,3
10,1 11,8 90,9 18,8
17,8 26,4 90,2 18,2
15,2 20,1 88,2 17,7
16,8 19,4 88,9 17,9
16,8 18,8 91,3 19,9
20,6 22,5 89,7 18,4
15,6 18,4 88,9 18,5
14,0 17,5 88,7 17,9
i vinogradarstva
15,3 18,9 87,9 17,3
15,3 18,1 87,4 17,3
19,3 23,3 85,3 18,6
23,9 25,2 91,9 16,9
16,6

toplotnih

Hd(a)
MJ/kg)
15,2
15,4
15,8
16,9
17,4
16,7
16,3
16,4
18,4
16,9
17,1
16,5
15,8
15,9
17,2
15,5

moi

Toplotna mo svakog goriva pa i biomasa je izrazita funkcija

sadraja vlage u biomasi. Sa ciljem da se omogue praktini
inenjerski
prorauni
uraeni
su odgovarajui analitiki izrazi
prikazani u tabeli 3.9.
Za korienje analitikih zavisnosti (datih u tabeli 3.9) treba imati na
umu
da vlaga W u formulama predstavlja procentualne masene vrednosti
ukupne vlage u biomasama, kada je ona svedena na radnu (vlanu
masu). Potrebno je praviti razliku u odnosu na svoenje vlage na suvu
masu kako to rade umarski strunjaci. Ukoliko se porede rezultati
sa
njihovim
vrednostima,
potrebno
je
izvriti odgovarajua
preraunavanja.
Tabela 3.9 Analitiki izrazi za gornju i donju toplotnu
Biomas
Gornja toplotna
biomasa
a
mo
[MJ/kg]
Bukva piljevina
Hg = 17,752

0,178W
Hrast piljevina
Hg
= 17,928
0,179W
Jasen piljevina
Hg
= 18,384
0,184W

mo ispitivanih
Donja toplotna
mo
[MJ/kg]
Hd = 16,413
0,189W
Hd
= 16,592
0,191W
Hd
= 17,051
0,196W

Jela piljevina
Topola granjevina
Hrast granjevina
Hrast granjevina sa
liem
Bor
iarka
Bor iglice
Jela iarka
Bagrem granjevina
Vrba granjevina
Jabuka granjevina
Malina orezina
Vinova lozakomina
Vinova orez.

Hg = 19,606
0,196W
Hg = 18,799
0,179W
Hg = 19,574
0,196W
Hg = 19,025
0,190W
Hg
= 19,571
0,196W
Hg
= 21,739
0,219W
Hg
= 20,107
0,201W
Hg = 19,988
0,200W
Hg
= 19,383
0,194W
Hg
= 18,857
0,188W
Hg
= 18,955
0,190W
Hg
= 19,898
0,199W
Hg
= 18,218
0,182W

Hd = 18,269
0,208W
Hd = 18,996
0,215W
Hd = 18,248
0,207W
Hd
= 17,734
0,202W
Hd
= 18,155
0,206W
Hd
= 19,962
0,225W
Hd
= 18,691
0,212W
Hd
= 18,667
0,212W
Hd
= 18,074
0,206W
Hd
= 17,547
0,200W
Hd = 17,618
0,201W
Hd
= 18,651
0,212W
Hd
= 16,874
0,194W

4. IZBOR LOKACIJA, LOKACIJA I OKOLINA

Selo Dojkinci je udaljeno 37 kilometara od Pirota. Smeteno je
na nadmorskoj visini od 850900 metara na podruju zvanom Gornji
Visok, severoistono od Pirota u slivu Dojkinake reke, jednom od
najbogatijih slivova na Staroj planini. Sama reka izvire na mestu
zvanom ''Tri kladenca'' na nadmorskoj visini od 1900 m. U nju se sliva
oko dvadesetak veih i manjih potoka. Inae celo zalee obiluje
mnotvom izvora pitke vode, sa temperaturama od 4 do 7 stepeni
Celzijusa.

Slika 4.1 Saobraajne veze Dojkinaca sa lokalnim

administrativnim centrom Pirotom i meunarodnim
saobraajnicama
Selo Dojkinci je jedno od onih koje je, s obzirom na brdsko
planinski
prostor
na
kome
se
nalazi,
najvie
''pretrpelo''
uticaj
urbanizacije
i
industrijalizacije. Lokalna saobraajna veza sa administrativnim centrom u
Pirotu

je ostvarena (sem lokalnim automobilskim sredstvima) i autobuskom

vezom koji
saobraa na relaciji Pirot Dojkinci svakim danom, osim ponedeljka i srede.

Slika 4.2 Panorama Dojkinaca

Imajui u
vidu:
raspoloivu infrastrukturu (saobraajnice, elektrodistributivnu mreu,
vodotokove i razvodnu mreu vode),
potencijalnu ljudsku radnu snagu,
mogunosti zapolenja lokalnog stanovnitva i uticaj na demografsko
osipanje
lokalnog stanovnitva,
mogunosti transporta proizvoda i kao najbitnije
zaleinu sa raspoloivom umskom biomasom u okviru
ekonomski racionalnog radijusa dopremanja sirovine dolo
se do zakljuka da je najsvrsishodnija gradnja
o postrojenja za izradu briketa na lokaciji Topli do;
o postrojenja za izradu peleta na lokaciji Dojkinci i
o na poslednjoj lokaciji postrojenja za proizvodnju toplotne enegije od
ipsa i ivera loijeg kvaliteta od okorka za lokalne
potrebe.

Slika 4.3
Lokacije za gradnju postrojenja za peletiranje i izradu
briketa na
pilot podruju (Mogue lokacije: Dojkinci, Topli do, GJ Prelesje,
iroke luke, Arbinje i Topli do; izabrana lokacija za fabriku
peleta Dojkinci; izabrana
lokacija za fabriku briketa Topli do)

Slika 4.4 Zaleina Dojkinaca koja obezbeuje sirovinsku bazu

5. INENJERING I TEHNOLOGIJA
Kod
donoenja
odluke
o
racinalnom
uinku
postrojenja
za peletiranje i njegovu gradnju polo se od
izvedenog podatka da je iskoristivi deo seivog etata 21.106
m3 tj. 29.153,7 prm. Umanje li se ove koliine za potencijal
Toplog dola (3549,5 m3 tj. 5146,775 prm), a sa predpostavkom da nije
racionalno dopremanje materijala sa ovog podruja na potes Dojkinaca
dobie se raspoloive koliine za projektovanje postrojenja u
Dojkincima od 17556,5 m3 odnosno 25.456,9 prm. Dalje, neka se
sadraj vlage u drvetu kree u opsegu od 40 do 65% svedeno na
radnu masu, kao i neka je vrsta drveta razliita, tako da se njegova
gustina kree od 650 do 850 kg/m3. To e znaiti da raspoloiva
masena koliina seivog etata svedeno na godinji nivo iznosi 16 546
do 21 638 t.
Vodei rauna o neophodnosti postojanja rezervi
sirovina i najmanjem moguem ekonomski isplativom uinku
postrojenja izveden je zakljuak o potrebnom uinku
postojenja za peletiranje od 2,2 tone na sat (t/h) (sa faktorom
iskorienja instaliranog kapaciteta i proizvodnog vremena od
0,71) koje e dati kod rada pogona 254 dana u 3 smene i asovnog
uinka od 1, 559
t/sat, dnevni uinak od 31,681 t/dan i godinji uinak od 9.504,001 t/godinu.
5.1 Tehniko tehnoloke osnove
5.1.1 Asortiman i obim proizvodnje
Projekat proizvodnje energetskih peleta predvia sledeu proizvodnju:
energetskih EURO peleta po DIN 53731, d = 6 mm, l = 15 mm ili
energetske pelete d = 8 mm za kotlove za etana grejanja ili za
agregate tipa
Bioplam. Ovi proizvodi
se pakuju u:
PE dizajnirane, reklamno odtampane kese teine
pakovanja 15 kg (standard u Evropi) ili
Jumbo vree nosivosti od 1000 kg po vrei (rinfuzno
pakovanje). Instalirani kapacitet linije peletiranja je 2,2
tone na sat (t/h).

Proizvodni kapacitet pogona je, kod rada pogona 254 dana u 3

smene i kod
faktora iskorienja instaliranog kapaciteta i proizvodnog
vremena od 0,71:
na sat
1, 559 t
na dan
31,681 t
godinje
9.504,001 t.
Ovaj se kapacitet moe poveati ak za 16 20 % poveanjem
broja proizvodnih dana godinje odnosno poveanjem faktora sa 0,71
na 0,85 0,90. U takvim uslovima proizvodnja moe da se ostvari od
11 12.000 tona peleta godinje.
S obzirom na sadraj vlage u sirovinskom materijalu koji se
proseno
kree u granicama 40 65 % i neophodnost da se u
tehnolokom procesu ona
svede (pre uvoenja u pelet presu) na 10 13 %, bie
neophodno da se za
proizvodnju 1 t peleta utroi 2,25 t sirovog
materijala.

Slika 5.1 Pelete pakovane u dakovima od 30 kg, paletirane i

zatiene spremne za
transpor
t
Za uinak postrojenja izraen u tonama peleta svedeno na godinu od
9.504
t/god neophodna koliina sirovine bi morala iznositi 21384 t/god.
Upravo toliko bi
mogle obezbediti tri gazdinske jedinice planirane za snabdevanje
postrojenja (Prelesje, iroke luke, Arbinje). Meutim, poenta nije u
korienju oblog tehnikog i ogrevnog drveta ve u poboljanom
korienju bruto seivog etata koji sad iznosi
80%, i iskorienju seivog etata koji se kree od 50 do 65%
(to znai da je
ukupna efkasnost do momenta kada je drvo izvueno 0,8 x (0,5
0,65) = 0,4 0,52
%). Takoe, se akcenat stavlja na iskorienje granjevine i panjevine i
ibljaka i ipraja koji periodino mogu da idu na istu seu. Tek
time bi se moglo raunati na prave efekte efkasne eksploatacije

Slika 5.2
ipraje se danas retko koristi (izuzimajui retke
kreare i skromne
potrebe za peenje
rakije)

Slika 5.3 ipraje u pripremi za loenje u kreani

5.1.2 Osnove tehnolokog procesa
Ceo tehnoloki proces proizvodnje zapoinje na mestima koja
su izvor sirovina jer je ravnomerno obezbeenje sirovina osnovni
preduslov rada budueg pogona.
Pilanski otpaci
Na pilanama nastaje pilanski otpad u sledeim vidovima:
Piljevina od prereza trupaca sa gatera, trakastih testera ili cirkulara
za
prerez,
Krupni i sitni pilanski otpad (letve, okorci, okrajci i sl.),
Komadni otpad nastaje na svakoj pilani u koliini od 40
44 % od polazne mase. Otpadak je razliite strukture
to zavisi od plana rezanja, prenika i kvaliteta trupaca
i drugih faktora.
Pilanski otpad se, zavisno od opremljenosti pilane, izdvaja u krugu
pilane na
sledei nain:
piljevina u prijemni ko, silos, ciklon ili na gomile na zemlju uz objekat
pilane,
pilanski otpad, krupni i sitni, u gomilama kraj objekta pilane.

Slika 5.4 Pilanski otpad

Piljevina koja se nalazi u silosu ili ciklonu moe se redovno

prazniti tako to se vozilo pogona za peletiranje puni gravitaciono,
kada se vozilo nalazi ispod silosa. Treba teiti da se u svakoj pilani
napravi silos, makar od drveta, za prihvat piljevine.
Ako nema silosa a piljevina se nalazi na zemlji, utovar piljevine
vri se
utovarivaem (ult), traktor sa hidraulinom kaikom ili polip
hvataljkom. Transport piljevine vri se specijaliziranim
vozilom sa poveanom
zapreminom tovarnog sanduka ~ 20 25 m3 i sa mogunou
bonog kipovanja. Zbog brzine transporta i putne mree predlau
se kamioni kiperi nosivosti do 10
tona.
Krupni i sitni pilanski otpad koji nastaje u svakoj pilani,
najracionalnije je na licu mesta usitniti mobilnim usitnjivaem
iveraem. Ovaj ureaj, zbog mobilnosti, nosi jedan traktor srednje
snage (oko 55 KS) a pogon seckalice se ostvaruje preko kardana
traktora. Po potrebi traktor sa seckalicom dolazi u pilanu i na licu mesta
usitnjava pilanski otpadak. Seka iz usitnjivaa odmah se ubacuje
u kamion za prevoz piljevine odnosno ivera. Transport seke ivera je
racionalan jer masa 1 m3 seke je oko 350 380 kg to znai da kamion
sa sandukom zapremine od oko 20 25 m3 moe da ponese teret od 7
9 tona u jednoj turi.
Samo izuzetno, u sluaju da je pilana veoma blizu i ako postoji
mogunost
da se pilanski otpaci ubacuju, odmah iz proizvodnje u vozilo,
racionalno je prevoziti
otpad do pogona peletiranja. Pilanski otpaci su najvanija i najsigurnija
sirovinska osnova za rad pogona pa se sve pilane, u optimalnom
transportnom podruju, moraju detaljno snimiti i prilagoditi prihat
otpadaka stvarnoj produkciji u pilanama.
Kod svih operacija oko prikupljanja otpada iz pilane mora voditi
posebno
rauna
:
da se u vozilo uz piljevinu i seku ne ubaci kamen ili metalni
predmeti, da se na licu mesta sprovode propisane PPZ i tehnike mere
zatite postrojenja i ljudi (ne sme se u transportu rasipati piljevina i
seka po saobraajnicama).
Granjevina
Granjevina nastaje u toku gajenja, nege i see uma. Iz vie
razloga je neophodno da se ona ukloni iz ume. U svim dostupnim
umama granjevina se moe usitnjavati mobilnim iveraima.
Dostupnost i otvorenost uma definie se postojanjem umskih puteva i
mogunou da u umu ue traktor sa iveraem i kiper vozilo za
prevoz ivera. Tokom realizacije ovog projekta potrebno je sa lokalniom
umarskim strunjacima definisati sa kojim se umskim povrinama
moe raunati i kakva je pristupanost ovih uma. Usitnjavanje
granjevine na licu mesta trebalo bi da bude redovna mera u lokalnom
umarstvu, posebno to se ona tako usitnjena moe valorizovati.
Sem umske granjevine koja, kako se vidi, predstavlja sirovinski
potencijal,
moe se raunati i sa granjevinom nastalom usled see drvea i
grana pored puteva, drvoreda, parkova i drugim povrinama urbanih
centara. Do danas ovi sirovinski potencijali kod nas nisu korieni niti
valorizovani. Pogon za proizvodnju peleta treba da rauna i na ove
potencijale ali se za njihovo korienje treba dobro organizaciono i
tehniki pripremiti i njih koristiti tek onda kada su prikupljeni svi
otpaci od prerade drveta u pilanama.

Jo jedan vid umske biomase takoe predstavlja sirovinsku osnovu

to su
zajednice ibljaka koje su u ovom podruju predstavljene grabom,
jorgovanom i itavim nizom niskih umskih predstavnika. Ove
povrine se esto nalaze pod tzv. istom seom nakon ega su
ostavljene na otvorenom prostoru do razgradnje.

Slika 5.5 Prikupljanje umske granjevine

Transport sirovine
Kako sirovine ne nastaje u samom pogonu proizvodnje
energetskih peleta, ve se one transportuju do pogona, racionalnom
transportu sirovina treba posvetiti maksimalnu panju. U pogon se
dopremaju piljevina, seka drveta i krupni pilanski otpad. Njihove
zapreminske mase su navedene u tabeli 5.1.
Tabela 5.1 Zapreminske mase sirovina za peletiranje
Oblik sirovine
Vlana piljevina

Nasipna
gustina
(kg/m3)
280 300

Granulacija
Granulaciju kakva je dobijena kod piljenja
trupaca
ili kod krojenja
i krajenja
rezane grae
Granulaciju
odreuje
tip mobilne
seckalice
Najrazliitijih dimenzija

Seka
350 380
Krupni pilanski
170 200
otpadak (suvo na
vazduhu)Tei se da seka ima neto manje dimenzije 10 30 mm u

duinu, 4 mm
debljine da bi se u vozilo mogla utovariti vea teina seke a da pri
tome u pogonu ne
bude veeg optereenja na mlinu egalizeru. Nasipna zapreminska
masa vlane seke
iznosi oko 320
kg/m3.
Krupni pilanski otpad, ako nije vezan u snopove ili paletiran i ako se
ubacuje u
vozilo runo bez posebne panje ima manju nasipnu zapreminsku masu
koja iznosi od
170 200 kg/ prm (vlanog otpada po prostornom metru kako
se izraavaju
umarski strunjaci) i ovakav transport ini najvei troak za
budui pogon.
Detaljnom analizom treba proceniti da li se isplati postaviti
stabilne linije za usitnjavanje pilanskog otpada na lokaciji pogona za
peletiranje ili se isplati predvideti vie mobilnih seckalica. Kroz
ekonomsku analizu i kroz sagledavanje organizacije dopreme sirovina
moe se usvojiti ispravan tehniki i finansijski model postupanja sa
krupnim pilanskim otpadom koji ini skoro 60 % sirovinskih
potencijala za budui pogon.
Transport sirovina se vri:
kamionima sa povienim sandukom, sa grajfer utovarivaem
zapremine sanduka do 25 m3 i sa mogunou bonog
kipovanja,
traktorskim prikolicama za povremeni transport na krae
transportne
daljine sa mogunou bonog kipovanja, zapremine sanduka
oko 20 m3. Transportne daljine odreuju se prema lokaciji
pilane koje su izvor

sirovina u odnosu na lokaciju pogona za peletiranje. Optimalna daljina

transporta je u radijusu oko ovog pogona 25 30 km. Vea
udaljenost sirovina, odnosno dui transport mogu je samo u sledeim
sluajevima:

 kada postoje odreene stimulacije za prevoz i doradu drvnog

otpada, koji
moe da predstavlja zagaivae po sredinu u kojoj nastaje;
kada se prema racionalnom modelu prihvati i realizuje sistem
utovara
sirovina u vozila (poseban projekat),
kada se koriste posebna, namenska, vozila za
transport sirovina (piljevina, iver ili seka);
Skladitenje sirovina
Za rad pogona je potrebno obezbediti max. 2,7 t/h sirovine
odnosno oko
45,9 46 t/dan preraunato na 15 % vlage svedeno na radnu
masu. Ako u jedan
kiper kamion staje oko 6 tona sirovine, za pogon u toku jednog radnog
dana treba obezbediti dovoz sirovine od cca 7 tura. Prioritet istovara
sirovine mora da bude (ako je piljevina ili seka u pitanju) u prijemni
ko od 25 m3 to odgovara kontinualnom radu pogona od oko 2 sata.
Zbog oekivanih problema oko obezbeenja dovoza sirovine (posebno
u zimskim mesecima) potrebno je ispod nastrenice uskladititi
seke ili piljevine u koliinama od oko 18 t to iznosi oko 75 m3.
Za krupni pilanski otpad se mora obezbediti traka seckalice, kao i
skladitenje
krupnog pilanskog otpada u koliinama od oko 10 t to iznosi
oko 58 m3 prostorne
mase, ako se u I fazi postavi ivera u
sklopu pogona.
Koliinama sirovine na zalihi od ukupno 28 tona to je priblino 10 sati
rada
pogona obezbeuje se siguran i kontinuirani rad pogona u sve
tri smene uz
relativno malo poarno optereenje itavog
pogona.
Tehnoloki proces proizvodnje energetskih peleta
To je kontinuirani, relativno automatizirani proces od prijema
sirovina do
otpreme gotovih proizvoda peleta (dat je na
slici 5.6).
Kamion sa povienim stranicama i sa mogunou bonog
kipovanja (poz.
1.) vozi sirovinu do pogona i istovara kipuje je sa istovarne rampe u
prijemni ko (poz. 8.). U ovaj ko, odnosno na plato pod nastrenicom
istovara se i seka koja je
proizvedena od granjevine i krupnih komada okoraka mobilnim
usitnjivaem
(poz. 2.) i koji se transportuje specijalnim traktorskim prikolicama
(poz. 3.) (ako je
teren relativno nepristupaan) ili kamionima (poz. 1.). Ovu zalihu
piljevine ili seke u
ko (poz. 8.) po potrebi ubacuje traktor sa hidraulinom
kaikom (poz. 9.).
Pilanski otpad koji je skladiten u pogonu kontinuirano se
usitnjava, tako to radnici odlau pilanski otpad na ravni trakasti
transporter (poz. 4.). Otpaci ravnomerno ulaze u seckalicu (poz. 6.)
preko vibracionog dozatora (poz. 5.). Usitnjena seka transporterom
(poz. 7.) ubacuje se u ko (poz. 8). Dozirni ko je tako konstruisan da
moe ravnomerno da dotura piljevinu ili seku odnosno meavinu
piljevine i seke preko trakastog transportera (poz. 10.) u mlin ivera
(poz. 11.) koji sav materijal u vlanom stanju usitnjava do veliine
ivera manjeg od 4 mm. Ovaj mlin egalizer poseduje svoj vibro
dodava (poz. 11.1), magnet za hvatanje feromagnetnih komada
(poz. 11.2) kao i ureaj za izdvajanje tekih komada, kamena i

metalnih komada koje ne uhvati magnet. U ovakvom sistemu

neophodno je da se sigurno i bezbedno usitni sva sirovina na
granulaciju pogodnu za suenje i peletiranje to je meavina ivera sa
granulacijom ispod 4 mm. Usitnjavanje sirovine u vlanom stanju
pomou mlina koji poseduje svu zatitu od stranih predmeta
obezbeuje: smanjenje rizika od havarija i smanjenje rizika od poara.
Ventilatorom (poz. 12.) usitnjena sirovina preko transportnog sistema
ulazi u
ciklon sa zaustavom (poz. 13.). Iz ciklona sitni iver ulazi u dozirni
silos zapremine 10
m3 (poz. 14.). Iz ovog silosa materijal se ravnomemo dozira u
fluid lift suaru (poz.
16.). U letu u struji toplog vazduha iver se sui na zadatu
vlagu (oko 13 %).

Podpritisak u suari stvara ventilator (poz. 17.) koji samo suvi iver
ubacuje u ciklon sa
vazdunom zaustavom (poz.
18.).
Suvi iver pada u reverzibilni dozirni puni transporter (poz. 19.)
koji automatski obezbeuje dotur sirovine u energetski agregat (poz.
20.) suare. To je koliina od oko 20 % proizvedenog ivera. Gasoviti
produkti sagorevanja iz ovoga agregata ravnomerno ulaze u suaru kao
meavina vazduha i produkata sagorevanja i sue iver u letu.
Tehnoloki parametri suare automatski se regulie pomou
procesora.
Elevator sa kofcama od plastinih materijala (poz. 21.)
transportuje suvi
iver u silos suvog ivera (poz. 22.). U ovaj silos se uvodi i
aspiraciona praina sa
linije peletiranja preko ciklona sa filterom
(poz. 33.).
Dozirni ureaj silosa (poz. 23.) dozira potrebnu koliinu piljevine
ivera
odgovarajue vlage u elevator (poz. 24.) koji unosi sirovinu u dozirni
sistem peletiranja (poz. 25.). Iz ureaja za pripremu tople vode (poz.
26.), topla voda se dozira u sistem doziranja kondicioniranja ivera
na dva mesta. Iz prvog dozirnog kondicionera blago ovlaeni materijal
ulazi u ko zapremine 2 m3 sa mealicom (poz.
27.). U ovom kou vri se egalizacija (ujednaavanje) vlage.
Materijal iz koa izuzima
se i dozira kondicionerom (poz. 28.) u pelet presu (poz. 29.). Na
matrici pelet prese
formira se peleta utiskivanjem pomou rotirajuih nazubljenih valjaka
(kolera). Pelete izlaze iz prese i padaju u transporter sa
gumenom transportnom
trakom tipa labudov vrat (poz. 30.). Pelete iz transportera ulaze u
hladnjak peleta (poz. 31.) gde se hlade na ambijentalnu
temperaturu u struji vazduha. Strujanje
vazduha se ostvaruje pomou ventilatora (poz. 32) i transportnog
cevovoda do ciklona sa vazdunom zaustavom (poz. 33.). Ovaj
ventilator vri aspiraciju u celom sistemu pelet prese. Pelete iz
hladnjaka padaju u vibracioni sortirer (poz. 34.) gde se
vri izdvajanje praine i loma peleta od dobrih peleta. Izdvojena
praina i lorn se
aspiracionim sistemom vraaju ponovo na
peletiranje.
Kvalitetne pelete transportuju se trakastim transporterom
labudov vrat (poz. 35.) u ko poluautomatske vage pakerice (poz.
36.). Na ovoj vagi (poz. 36.) se vri odmeravanje i pakovanje peleta u
Jumbo vree (poz. 39.) odnosno u PE kese mase pakovanja 1/15 kg.
PE kese se transporterom (poz. 37.) donose PE kese ispred varilice,
gde se vri njihovo zatvaranje.
Kese se slau na palete (poz. 39) gde se nakon punjenja
paleta obmotavaju stre folijom. Paletnim kolicima (poz. 40.) palete sa
upakovanim peletama odnose se u otpremno skladite peleta odnosno
na prostor namenjen za utovar u vozila. Transport paletiranih
upakovanih peleta vri se kamionima leperima. Na jednom leperu
moe da stane i do 24 tone peleta. Linija peletiranja u delu peletiranja
automatski se regulie u radu pomou procesnog raunara.
Kontrola vlage i tempereture u procesu vri se prenosnim (portabl)
vlagomerom i termometrom.
Proraun kapaciteta i izbor opreme
Kapacitet linije peletiranja drvnih otpadaka konceptiran je na
osnovu:

raspoloivog
sirovinskog
potencijala,
optimalnog
tehnikog
uinka postrojenja,
mogunosti kontinualne proizvodnje i
plasmana.
Instalirani kapacitet linije je 2,7 t/h u delu prijema i suenja sirovine i
2,2 t/h
u delu proizvodnje energetskih
peleta.
Kod efektivnog proizvodnog vremena sa trosmenskim radom,
pet dana
nedeljno
u
254
proizvodna
dana,
faktora
korienja
instaliranog kapaciteta i
proizvodnog vremena od oko 0,71, uinak
proizvodnje iznosi:

1,559 t/sat 31,680 t/dan 9.504,000 t/godinje

Ovaj kapacitet, realno se moe poveati, pod uslovom
obezbeenja sirovine i
veim korienjem proizvodnog vremena do 12.500 t/god. Ovo
je ciljna
proizvodnje kod razvoja korienja instaliranog kapaciteta.
Da bi se ostvarila ova proizvodnja izbor opreme je
zasnovan
na proverenim i referentnim proizvoaima opreme iz
Evrope ali delimino i iz zemlje (podsticajni razvoj domae
mainogradnje). Svaki izbor opreme od neproverenih i potpuno novih
proizvoaa dovodi pogon u proizvodnu ali i u eksploatacionu
nesigurnost. Na ovoj liniji u konceptu je predvieno angaovanje 34
isporuioca opreme iz inostranstva i najmanje 2 isporuioca opreme iz
zemlje. Sva oprema mora biti usklaenih kapaciteta i sinhronizovana u
radu.
Slika 5.6 Tehnoloki proces proizvodnje peleta

BLOK EMA Proizvodnie Europeleta kap. 2,2 t/h

PILJEVINA IZ
PILANA
GRANJEVINA IZ

KRUPNI PILANSKI
OTPADAK

UMA
_.

1
SEKA DOBIJENA NA MLINU
IVERAU

STABILNI IVERA

DOZIRNI KO

MLIN ZA PROIZVODNJU IVERA

ZA
PELETIRANJE

Pepeo ~ 1 2 %
FLUID LIFT SUARA SA
ENERGETSKIM
AGREGATOM

SILOS SUVOG IVERA

LINIJA PELETIRANJA

HLAENJE I SORTIRANJE PELETA

PAKOVANJE PELETA

5.1.3 Specifikacija opreme

I Mehanizacija za pripremu i transport sirovina
R.
br.
1

Poz

Naziv i opis
opreme
Kamion sa kip tovarnim sandukom zapremine 24 m3 (4 5
1. t) sa
polip
utovarivaem
za piljevinu
ili seku.
Laka seckalica
za pilanski
otpad i za
umsku granjevinu
sa otvorom za ulaz materijala od 20 40 cm i sa izlazom
seke dimenzije 4 do 22 mm.
2.
Seckalica se nosi na traktoru snage od 55 KS a pogon je
preko
kardanskog vratila.
3
Kapacitet
seckalice
je oko
8m
(~3 t/h)i pogon seckalice
Traktor srednje
snage,
55 KS
za/hnoenje
Traktorska prikolica sa bonim kipovanjem, zapremine
sanduka od
3 (~5 t)
cca
24 m
Traktor
srednje
snage, 55 KS za transport prikolice

4
5

Jed.
Kol
mere
Kom.

Kom.

Kom.

Kom.

Kom.

II Tehnolokomainska oprema u pogonu za proizvodnju energetskih peleta

R.
br. Poz

Jed.
mere Kol

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Naziv i opis
opreme
Trakasti transporter, uinka 11 prm/h krupnog vlanog
4. drvnog otpada iz pilanske prerade drveta. Transporter
sa koritastom transportnom trakom, dimenzija, B= 600
mm, L= 5 m sa pogonskim el. motorom odgovarajue
snage.
Vibracioni transporter, uinka 11 prm/h krupnog vlanog
5. drvnog otpada iz pilanske prerade drveta. Transporter
sa metalnim koritom, dimenzija, B 600 mm, L= 5 m sa
pogonskim el. motorom i prenosnim mehanizmom
odgovarajue
snage.
Seckalica za vlani
ostatak drveta iz pilanske prerade

(okorci, kora, letve komadi drveta). Seckalica je u

6. zatvorenom metalnom kuitu sa uvodnim transporterom
i bubnjem sa noevima. Uinak prerade je oko 10 prm na
seku dim. 1020 mm sa pogonskim el. motorom
odgovarajue
snage. uinka 3 t/h pri q= 286 kg/m3 vlane
Trakasti transporter,
seke. Transporter je sa koritastom transportnom trakom
7.
irine 600 mm, ukupne duine L = 6 m, sa pogonskim el.
motorom odgovarajue snage.
Usipni ko sa pokretnim dnom zapremine cca 25 m3,
dimenzija a x b x h = 7,0 x 2,5 x 1,5 m. ko je opremljen
8. pokretnim dnom (lanac sa poprenim letvama) pogon
pokretnog dna sa mogunou regulacije brzine. Na izlazu
iz koa nalazi se regulator visine materijala sa pogonskim
el. motorom.
Trakasti transporter, uinka 3 t/h pri q= 286 kg/ m3
vlane seke. Transporter je sa koritastom transportnom
10.
trakom irine 600 mm, ukupne duine L = 8 m, sa
pogonskim el. motorom odgovarajue snage.
Seckalica mlin za drvni otpadak, uinka 2,7 t/h vlanog
materijala iz pilane sa izlaznom granulacijom piljevine 3
11. mm. Mlin je kompletan i sastavljen od ulaznog dozatora sa
vibro motorom separtora stranih predmate (kamen, zemlja,
eljezo) te pogonskim el. motorom odgovarajue snage.

Transportni ventilator, uinka min. 3 t/h, pri q= 286 kg/ m3

12. vlanog
usitnjenog materijala seke drveta (max. vlaga 80 % AS).
Max.
9 13. Ciklonski odvaja materijala sa vazdunom zaustavom i
pogonskim el.
motor reduktorom odgovarajue snage.
Metalni silos zapremine V= 10 m3, sa ravnim dnom,
oprunim izuzimaem sa pogonskim el. motorom i
reduktorom odgovarajue snage te jednim izlaznim
10 14. otvorom u podu. Na krovu silosa izraditi jedan revizioni
otvor sa zatitnom reetkom i poklopcem, otvor za
punjenje te otvor za izjednaavanje pritiska sa flter
vreom. U silos ugraditi nivo pokaziva max.
napunjenosti sa alarmom. Silos je postavljen na metlnu
Puni transporter, kapaciteta 3 t/h pri q= 286 kg/ m3
11 15. vlane piljevine, ukupne duine L= 5 m sa pogonskim el.
motorreduktorom i regulatorom broja obrtaja.
8

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Suara za suenje usitnjene drvne mase, kapaciteta 2.600

kg/h suvog proizvoda max. vlage (15 %). Materijal za
suenje je piljevina ivera max. dim. 15 mm duine, 1 mm
12 16. debljine sa vlagom max. 80 %. Suara je tipa fluid lift
Kmpl.
kompletna sa mernoregulacionim uredajima,
protivpoarnim uredajima, komandnim pultom i procesnim
raunarom za automatski rad nakon uhodavanja procesa.
Transportni ventilator, kapaciteta min. 3 t/h, pri q= 240 kg/
13 17. m3 suvog usitnjenog materijala piljevine drveta (max. Kmpl.
vlaga 15 %). Max. duina transporta 15 m, sa pogonskim el.
motorom
odgovarajue
snage.
Ciklonski odvaja
materijala
sa vazdunom zaustavom i
14 18.
Kmpl.
pogonskim el.
motor transporter
reduktorom odgovarajue
snage.
Puni
reverzibilni, kapaciteta
3 t/h pri q=
15 19. 240 kg/ m3suve piljevine, ukupne duine L 5 m sa
Kmpl.
pogonskim el. motorreduktorom i regulatorom broja
obrtaja.
Toplotni agregat suare na suvu usitnjenu biomasu
16 20.

17 21.

18 22.

19 23.

95

(piljevina i iver od drveta) odgovarajue snage. Agregat je

sastavljen od dozirnog koa sa izuzimaemdozatorom
materijala goriva, komorom za sagorevanje te menim
komorama sa mernoregulacionim uredajima za doziranje
goriva i odravanje reima rada suare u kontinuitetu
(temperatura vazduha za suenje).
Samostojei kofiasti elevator, kapaciteta min. 3 t/h pri q=
240 kg/ m3suvog usitnjenog materijala piljevine seke
drveta. Elevator je sa plastinim gumenim kofcama,
visine dizanja H= 12 m sa pogonskim el. motoreduktorom
i konicom, zateznom i pogonskom glavom, platformom
za opsluivanje i remont te metalnim penjalicama sa
leobranom za pristup glavi elevatora.
Metalni silos zapremine V= 30 m3, sa ravnim dnom,
oprunim izuzimaem sa pogonskim el. motorom i
reduktorom odgovarajue snage te jednim izlaznim
otvorom u podu. Na krovu silosa izraditi jedan revizioni
otvor sa zatitnom reetkom i poklopcem, otvor za
punjenje te otvor za izjednaavanje pritiska sa flter
vreom. U silos ugraditi nivo poaziva max.
napunjenosti
sa alarmom.
Silos
je pri
postavljen
na metlnu
Puni
transporter,
kapaciteta
3 t/h
q= 240 kg/
m3 suve
piljevine, ukupne duine L= 5 m sa pogonskim el.
motorreduktorom i regulatorom broja obrtaja.

1
1
1

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Samostojei kofasti elevator, kapaciteta min. 2,2 t/h pri

q= 240 kg/ m3 suvog usitnjenog materijala piljevine seke
drveta. Elevator je sa plastinim gumenim kofcama,
20 24.
Kmpl.
visine dizanja H= 10 m sa
pogonskim el. motoreduktorom i konicom, zateznom i
pogonskom glavom, platformom za opsluivanje i remont
te metalnim
penjalicama
sa ledobranom
glave.
Puni
transporter
predkondicioner
peletdo
prese.
Transporter
je
u
ztvorenom
metalnom
kucistu
duine cca 2 Kmpl.
21 25.
m sa diznama za doziranje tople vode ili vodene pare.
Transporter je sa pogonskim el. motorom i regulatorom
Bojler za proizvodnju tople vode za tehnoloke potrebe
22 26. peletiranja,
Kmpl.
bojler
je
sa
elektrinim
grejaem,
mernoregulacionim i sigurnosnim ureajima.
Dozirni mo pelet prese, zapremine 2 m3 sa izuzimaem,
Kmpl.
pogonom
izuzimaa ra segulacijom izraen od el. lima sa metalnim
Puni dozator pelet prese, kapaciteta 2,2 t/h pri q= 240 kg/
3
24 28. m suvog
Kmpl.
usitnjenog i kondicioniranog materijala piljevine drveta.
Dozator je sa pogonskim el. motorom i regulatorom brzine
te
uredajem
za doziranje
tople
vode vodene
pare.
Pelet
presa, kapaciteta
2.2
t/h gotovih
energetskih
23 27.

peleta, Euro kvaliteta sa matricom prenika 6 (8) mm.

25 29. Presa je kompetna sa pogonskim el. motorom,
hidraulinim ureajem za regulaciju snage peletiranja te
komandnom tablom i procesnim raunarom za voenje
procesa.
Trakasti transporter sa gumenom transportnom trakom u

26 30. obliku korita

tipa labudov vrat, kapaciteta min. 3 t/h gotovih peleta
pri q= 600
700 kg/ m3. transporter je ukupne duine cca 10 m, sa
27 31. Hladnjak za pelete, vertikalnog tipa, kapaciteta min. 3 t/h
halenja
peleta
na sobnu
temperaturu.
Centrifugalni
ventilator
hladnjaka peleta sa pogonskim el.
28 32.
motorom
odgovarajue
snage. zaustavom i pogonskim
Ciklon
sa vazdunom
29 33. motorreduktorom, filterom izlaznog vazduha i
aspiracionim cevovodom ukupne duine cca 20 m.
Sito za odvajanje kvalitetnih peleta od loma i piljevine
30 34. nakon hladenja. Sito je komlet sa pogonskim vibro
motorom te izlaznim grlom za pelete i prainu.
Trakasti transporter sa gumenom transportnom trakom u
31 35. obliku korita
tipa labudov vrat, kapaciteta min. 3 t/h gotovih peleta
pri q= 600
700 kg/ m3. Transporter
je ukupne
cca 10
m, sa
Poluautomatska
vaga pakerica
zaduine
pakovanje
peleta
u PE
32 36. vree. Pakrica je kompletna sa usipnim koem, dozatorom,
mernom grupom i komandnim ormanom.
Trakasti transporter za transport upakovanih peleta u PE
vree. Transporter je sa ravnom transportnom trakom
33 37.
irine b= 500 mm i ukupne duine L= 2 m, sa pognskim
el. motorom odgovarajue snage te zatitnom ogradom
po celoj duini ja jedne strane.
34 38. Ureaj za zatvaranje PE vrea zavarivanjem varilica.
35 39. Drvene Euro palete za transportno pakovanje upakovanih
peleta i PE
vree, nosivosti max. 1.000 kg.

96

1
1

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

36 41. Uredaj za runo obmotavanje paleta sa upakovanim

peletama u
stre foliju.

Kmpl.

R.
Poz
br.

Jed.
Kol
mere

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Kmpl.

Mehanizacija u internom transportu

2
3
4

Naziv i opis
opreme
Traktor srednje snage, 55 HP za noenje utovarne kaike
zapremine
2
3 m3. hidraulina kaika zapremine 2 3 m3, za
Utovarna
9.
montau na
traktor.
Elektrine
kare za manipulaciju i dizanje paleta na kamion
i manipulaciju u skladitu, nosivosti do 2 t ili viljukar na
propanbutan gas nosovosti do 2 t.
40. Runa paletna kolica, nosivosti do 1 tone.

Laboratorijska oprema
R.
Poz
Naziv i opis
br.
opreme
1
Portabl vlagomer za utvrivanje vlage sirovine kod prijema
u
proces.
Portabl
termometar sa sondom za utvrivanje temperature
2
sirovine i
gasova
3
Precizna elektronska vaga sa odvagom od 3 5 kg

Jed.
Kol
mere
Kmpl. 1
Kmpl.

Kmpl.

Ukupno instalirana snaga elektro motora po idejnom projektu je 400

500
kW. Kod faktora korienja instalirane snage i faktora istovremenosti od
0,7 dobija se
potronja elektrine energije od 340 kW odnosno 170 po toni
proizvoda.
5.1.4 Materijalni bilans i
normative
Normativi utroaka sirovina, ambalae i energenata
Normativi utroaka sirovina, ambalae i energenata odreeni su
na osnovu
predpostavki da e se proces odvijati sa vlagom u sirovini koja e se
kretati do max. 80
% raunato na radnu masu, da e se 80 % pakovanja raditi u
PE kesama i 20 % u
Jumbo vreama i da e potronja elektrine energije odvijati prema
instaliranim snagama elektro potroaa i faktoru istovremenosti i
korienja instalirane snage od 0,7.
Tabela 5.2 Utroak sirovina
R. br.

1.

Naziv i opis materijala ili energenta

Drvni otpad preraunato na 15 % vlage na svedeno na
radnu masu (max. vlaga 80 % (t)
a) za proizvodnju peleta (t)
b) za energetski agregat suare (t)

2. Polietilenske kese 1 / 1 5 , reklamno odtampane (kom.)

Utroak za 1
tonu peleta
1,141
1,000
0,141
67

3. Jumbo vree (kom.)

4. Stre folija (m2)
5. Standardna paleta (kom.)

1
15
0,92

6. Elektrina energija (kWh)

Industrijska voda (m3)
7. a) za potrebe proizvodnje tople vode (m3)
b) za PPZ hidrant
8. Dizel gorivo D2 za interni saobraaj (lit.)

170

97

0,06
0,5

97

5.1.5 Rekapitulacija utroaka sirovina, ambalae i energenata

Rekapitulacija utroaka izraena je na osnovu normativa i oekivane i
mogue proizvodnje peleta i prikazana je sledeom tabelom.
Tabela 5.3 Rekapitulacija utroaka materijala i pomonih tehnikih
materijala
R.
br

Naziv sirovine, energenta

Za
Za ciljnu
Normativn raunsku godinju
a asovna godinju proizvodnj
proizvodnj proizvodnj u od 12000
a
u od 9504
t/god.
1 t/h
t/god.

Drvni otpad preraunato na 15 % vlage

14.262
1,141
10.844
1. (tona)
12.500
1,00
9.504
a) za proizvodnju peleta
1.762
0,141
1.340
b) za energetski agregat suare
2. PE kese sa reklamnom tampom 1/15
67
509.414
670.000
(kom.) vree (kom.)
3. Jumbo
1
1.900)*
2.500 )*
4. Stre folija (m2)
15
105.807
138.000
5. Standardne Euro palete (kom.)
0,92
7.503 )*
9.200 )*
6. Elektrina energija (kWh)
170
1.615.680 2.125.00
0 750
7. Industrijska voda + PPZ hidranti (m3)
0,06
570
8. Dizel gorivo kod internog saobraaja
0,5
4.752
6.200
(lit.) vree i Euro palete su povratne, to znai da se redovne
* Jumbo

isporuke mogu
ostvariti nabavkom samo ako se obezbedi 600 kom. Jumbo i vrea
2.000 kom. Euro
paleta. Povratne Euro palete mogu se izbei izradom nepovratnih lakih
paleta s tim
da se cena istih ugradi u
proizvod.
5.1.6 Reenje graevinskog objekta i
instalacija
Tehnoloka linija peletiranja zbog protivpoarnih i proizvodnih
razloga moe da se smesti pod nastrenicu 650 m2, dimenzija 26 x 25
m tako da se za pogon peletiranja izdvoji u pogon peletiranja 100 m2,
dimenzija 10 x 10 m. Objekti treba da
budu izgraeni od vrstog poarno otpornog
materijala. Na datoj lokaciji, takoe,
treba obezbediti:
pristupne puteve i vezu sa saobraajnicom koja prolazi kraj pogona,
snabdevanje vodom za tehnoloke, sanitarne i protivpoarne
potrebe,
trafo stanicu snage od 400 kVA,
septiku jama za prihvat sanitarne vode, dok se atmosferske vode
odvode u zelene
povrine.
5.1.7 Spoljni i unutranji
transport
Spoljni transport kod dovoza sirovina potpuno je obuhvaen u
tehnolokom
delu ovog programa jer on objektivno ini sastavni deo tehnologije.
Oprema za transport
sirovine
i
pripremu sirovine jo na

lokacijama
nastanka
sirovine obuhvaena je u specifikaciji
tehnoloke opreme.
Transport gotovih proizvoda, peleta vri se leperima nosivosti od
20 24
tone. Za dnevnu proizvodnju se rauna da e se ostvariti sa 1 ili 1,5
tura dnevno. Znaajna organizaciona faza u radu pogona je
transport gotovih proizvoda jer
kontinuirana otprema uslovljava dobar rad pogona a verovatno
zadovoljava i
potrebe kupaca, prvenstveno u izvozu Euro
peleta.
Unutranji transport obavlja se mehanizacijom u cilju:
dopremanje sirovine u prijemni ko linije,
transporta peleta na paletama nakon realizovane proizvodnje,

 utovar paleta u vozila za otpremu.

Za ove operacije predviena je odreena mehanizacija koja ulazi u
sastav
tehnoloke
linije.
5.1.8
fluidi

Energija

Na osnovu sagledavanja obima i uinka opreme i instaliranog

kapaciteta
linije utvrene su potrebe za energentima. Ove potrebe su relativno
jednostavne jer se sem elektrine energije, malo vode i dizel
goriva D2 ne koriste drugi energenti.
Elektrina energija se dobija iz vlastite trafo stanice. Potronja
iznosi oko
170
kWh/t,
odnosno
oko
374
kWh/h.
Topla
voda
za
kondicioniranje sirovine se
troi oko 30 1/t ili 66 1/h, a dizel gorivo D2 za pogon interne
mehanizacije zavisi od vrste mehanizacije koja e se nabaviti.
Energenti se obezbeuju lokalno, prikljuenjem na javnu mreu ili
nabavkom od distributera.

6. ORGANIZACIJA
TROKOVI
6.1 Plan
snage

REIJSKI

radne

S obzirom da je peletiranje relativno sloeni organizacioni

proces svi radnici moraju imati odgovarajue kvalifkacije i proi
teoretsku i praktinu obuku iz tehnologije peletiranja. Sem toga,
svi
zapoleni
moraju
proi
obuku
iz
mera protivpoarne i
higijensko tehnike zatite.
U sledeoj tabeli je data projekcija strukture zaposlenih za trosmenski
rad
od 254 proizvodnih dana
godinje.
Tabela 6.1 Projekcija strukture zaposlenih data je za
trosmenski rad od 254
proizvodnih
dana
godinje
R.
br
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Naziv radnog mesta

Organizator proizvodnje
tehnolog poslovoa
Smenski
Radnik u pripremi sirovina i
suari na pripremi sirovina
Radnik
Radnik na pelet presi
Radnik na pakovanju
Viljukarista magacioner
Radnik na odravanju
mainsko i
elektro

Br.
Kvalifikaci Br. izvr.
smena
ja
VS
1
1
SS
1
3
KV
1
3
PK
1
3
KV
1
3
PK
2
3
KV
1
3
KV

Ukupn
o
1
3
3
3
3
6
3
2

Ukupno

24

Ovaj broj radnika prilagoen je trosmenskom radu za 5 radnih

dana u
nedelji. Subota i nedelja koriste se za obezbeenje sirovina
i za eventualne
remonte. Radnici na pripremi i dovozu sirovina (ukupno 15
radnika) rade na terenu i na vozilima koji prevoze sirovinu do pogona.
Ovi poslovi mogu se pod odreenim uslovima, ugovorno, preneti na
posebnu organizaciju. Ceo pogon moe, prema ovom projektu, da
opsluuje u direktnoj proizvodnji od sirovine do otpreme peleta oko 39
radnika. Proverom organizacije rada u praksi pokazae da li je ovaj plan
radne snage realan ili se moe reducirati.

6.2 Dinamiki plan gradnje

Na osnovu iskustava na slinim projektima predvien je sledei
dinamiki
plan gradnje:
izrada bazne investicione dokumentacije
30 dana
razmatranje dokumentacije i donoenje investicione odluke
15 dana
obezbeenje fnansiranja projekta
90
dana
ugovaranje opreme za proizvodnju peleta (domai i strani)
na osnovu prikupljenih ponuda po tenderu
15 dana
izrada glavnih projekata
30
dana
izgradnja i adaptacija graevinskog objekata
60 dana
isporuka i montaa opreme
120
dana
probni rad i uhodavanje proizvodnje
30
dana
tehniki prijem i ishodovanje upotrebne dozvole za rad pogona15 dana
Kako se neke aktivnosti preklapaju, moe se smatrati da se od
momenta
donoenja odluke o startovanju realizacije projekta, on moe realizovati
u roku od
145 180 dana (oko 46 meseci).

7. FINANSIJSKA ANALIZA I PROCENA ULAGANJA

7.1 Finansijsko ekonomska analiza
Finansijsko ekonomska analiza je uraena po metodologiji
Fonda za razvoj Republike Srbije a na osnovu polaznih podataka i
parametara iz Idejnog tehnoloskomainskog projekta. Radi stalnosti i
uporedivosti cena u programu je koriena novana jedinica 1 Euro.
Kod fnansijsko ekonomske analize nije posebno prikazan PDV.
Obim i struktura investicionih ulaganja u osnovna sredstva
Na osnovu specifkacije opreme iz Idejnog tehnolokomainskog
projekta i
ostalih projektovanih ulaganja dalje je data projekcija strukture i obima
ulaganja u
osnovna sredstva.
Tabela 7.1 Projekcija strukture i obima ulaganja u osnovna sredstva
R. br.

1.
2.

Opis

Eura

Graevinski i graevinsko zanatski

radovi
na
nastrenici i pogonu
peletiranja
Tehnolokomainska
oprema

110.000 12,56
729.400 83,32

3.0

Oprema za pripremu i transport

sirovina Tehnoloka oprema u liniji
peletiranja Mehanizacija za
interni transport Laboratorijska
oprema
Elektrotehniki radovi

88.000
610.000
30.000
1.400
25.000 2,85

4.0

Hidrotehniki radovi

5.000

0,58

5.0

Ostalo: projekti, nadzor, probni rad

6.000

0,69

Ukupno

875.400 100,00

2.1
2.2
2.3
2.4

Obraun potrebnih obrtnih sredstava

Na osnovu planiranog obima proizvodnje i trokova, kod
projektovanih
cena iz januara 2007. godine, izvren je obraun potrebnih obrtnih sredstava.

Tabela 7.2 Obraun potrebnih obrtnih sredstava

Dani
Koef.
vezivanj
a

R. br. Opis

Vrednost

I ANGAOVANA SREDSTVA
1.
Zaliha sirovina

24.992.903

72

347.130

2.

Energenti

7.371.286

3.

Zaliha nedovrene
proizvodnje
Zaliha gotovih proizvoda

72.570.937

30

12

6.047.578

Potraivanja od prodaje
97.318.400
6.
Gotovina
97.318.400
SVEGA
II IZVORI IZ TEKUEG POSLOVANJA
1.
Amortizacija
8.437.600

30
2

12
180

8.109.870
540.660
15.045.238

30

12

703.133

30

12

2.025.991

42.296.189 30

12

3.524.682

4.
5.

2.
3.

Obaveze
iz
zarada,
naknada
poreza
i
doprinosa,
kamata
i
Obaveze prema
dobavljaima
SVEGA

24.311.894

75.045.683

Svega

6.253.806

Potrebna obrtna sredstva

8.791.432

Tabela 7.3 Ukupna ulaganja

R.
br.
1.

Opis

Eura

Dinara

Ulaganja u osnovna sredstva 875.400

Ulaganja u trajna obrtna
109.893
sredstva
Svega
985.293

2.

70.032.000 88,85
8.791.432

11,15

78.823.43 100,00

2
Kod projektovane organizacije realizacije
projekta (posebno u
delu
isporuke i montae opreme) ceo projekat se moe realizovati od momenta
obezbeenja
investicionih sredstava u roku od 4 6 meseci.

7.2 Obraun trokova proizvodnje i formiranje ukupnog prihoda

Tabela 7.4 Kapitalna investiciona ulaganja
Vrednost
novog
osnovn.sreds
tva
Graevinski objekat
1. i
8.800.000
radovi
2. Mehanizacija
2.400.000

R.
br.

Opis

3. Tehnoloka oprema
4. Ostalo
Oprema za pripremu
5.
i
SVEGA

101

%
2,5

Amortizacij
au5
godina
(din.)
1.100.000

15

1.800.000

51.200.000

15

38.400.000

592.000

30

592.000

7.040.000

15

5.280.000

70.032.000

47.172.00

101

Trokovi proizvodnih usluga

Trokovi proizvodnih usluga obuhvataju: Trokove transportnih
usluga, PTT usluge, odravanje osnovnih sredstava, reklame i
propagandu, zatite na radu,
komunalnih usluga i ostalih proizvodnih usluga. Oni su procenjeni
na ukupnu
vrednost
od
2.920.000 Eura.
Nematerijalni trokovi
Nematerijalni trokovi obuhvataju: trokovei neproizvodnih
usluga,
reprezentacije osiguranja, platnog prometa zajednikih slubi
banaka za garancije i
ostale nematerijalnetrokove. Procenjeni su na svega:
6.812.000 E.
Finansijski rashodi
Finansijski rashodi obuhvataju kamate na kredit i procenjuju
se na
3.362.348
E.
Neposlovni i vanredni rashodi
Ova vrsta rashoda obuhvata otpis sirovine i gotovih proizvoda i
otpis
potraivanja
u
iznosu
od
970.000 Eura.
Direktni trokovi
U prvoj godini korienja instaliranog kapaciteta kod specificiranih
normativa utroaka sirovina, ambalae i energenata za
proizvodnju 9.504 tone
energetskih peleta nastaju sledei trokovi kako je to nadalje
prikazano.
Trokovi sirovina i ambalae
Za proizvodnju 9.504 tone peleta godinje potrebna je koliina
sirovina od
10.844 tone preraunato na vlagu 15 +3 % svedeno na
radnu masu.
Osnovni preduslovi za kalkulaciju cene sirovine
Sirovina se dovozi u pogon specijalizovanim vozilom sa
prosene
transportne udaljenosti od 25 km. To pretpostavlja ukupnu transportnu
daljinu od
prosenih 50 km. U tovarni sanduk specijalizovanog vozila od cca 25
m3 staje, kod nasipne mase, piljevine i seke od 240 300 kg/m3 u
proseku 6 tona sirovine. Vozilo troi u proseku 16 1 dizel goriva na 100
km, odnosno 8 1/turi od 25 km, a cena dizel goriva je raunata na 65
din./l.
Utovar sirovine je u I fazi runi. Za 25 m3 zapremine tovarnog
sanduka sa
dva radnika utovar traje u proseku 3 asa, to znai da za 8 sati moe
prevesti max. 2 ture odnosno 12 tona sirovine. To je dovoljno za rad
pogona samo oko 34 asova. Da bi pogon imao dovoljno sirovina
dnevno u pogon mora doi vozilo sa sirovinom najmanje 6 puta. Pufer

skladite u pogonu pod nastrenicom koje se puni tokom vikenda, treba

da obezbedi sigurnost u radu pogona. Jedino ispravno reenje za
sigurnost snabdevanja pogona sirovina bie ono kada se punjenje vozila
vri iz silosa piljevine seke u pilanama kada nije potrebna radna
snaga a vreme punjenja traje max. 1020 minuta. U takvom sluaju
vozilo moe da za 8 asova ostvari i do 4 ture u odnosu na samo 2
ture koje su realne u I fazi.
Snabdevanje pogona treba da bude u prvoj fazi rada pogona sa
sledeim
sirovinam
a:
Piljevina iz pilana 60 % koliine oko 6.600 tona;
Seke iz krupnog pilanskog otpada 40 % koliine, odnosno oko 4.300
tona
Krupni pilanski otpad ima ve komercijalnu prodajnu cenu. Za 1
prostorni metar mase oko 1,25 Eura odnosno po 1 kg VS
drvne mase od
oko 0,007
Eura.
Na poslovima obezbeenja sirovina treba da radi sledei broj radnika:
organizator obezbeenja sirovine 1 radnik
vozai kamiona i traktora 6 radnika

 pomoni radnici na utovaru piljevine i hranjenju seckalice 8

radnika
Ukupno
15
radnika
Na osnovu ovih snimljenih i pretpostavljenih parametara
izraena je
planska kalkulacija cene sirovine u ovom pogonu.
Tabela 7.5 Planska kalkulacija sirovine za proizvodnju peleta 9.504
t/godinje (prerada sirovine oko 10.900 t/god.)

Piljevina iz pilane

Cena\p Ukupno
Koliin
(Eura)
o
a
jedinic
6.6001
0
0

Krupni pilanski otpadak u pilani

4.300 t

30.100

Gorivo za rad mobilne seckalice, D2 (1433 asa

x 61 as)
Gorivo za transport piljevine i seke 16 1/100
km, D2 (1.817 tura x 50 km = 90.850 km)
Mazivo, paualno

8.598 1

0,82

7.050

14.5361

0,82

11.919

Trokovi

2.000

Trokovi odravanja vozila i mehanizacije

(5 % od vrednosti 88.000 Eura)
Amortizacija 15 %

4.400
13.200

Lini dohoci bruto, prosek 15 radnika (43.000

din.
bruto, kotanja
~ 30.743 din.
neto)franko pogon
Cena
sirovine

114.552
183.22
1

U ovoj kalkulaciji je uzeto da jedna tona sirovine ima cenu od

16,81 Eura, pod uslovom da se piljevina ne otkupljuje. U projekat
trokova ulo se sa cenom od 20 Eura/toni.
Tabela 7.6 Rekapitulacija trokova sirovina i ambalae
R.
br.
1.
2.

Jed.
mere

Opis
Piljevina i seka od pilanske prerade
drveta
vlage
15sa
% reklamnom
raunato natampom
radnu masu
PE kese
1/

15 za
80% proizvodnje
3. Stre
folija
4. Jumbo vree

Kol.

Cena
Iznos
(din.)
(din)

10.90 1.600,0 17.440.0

0
0
00

kom. 510.00 10,00

0
m2
105.80 0,5
kom. 7 600 4.000

5. Ostalo

5.100.000
52.903
2.400.000
200.000

Ukupno

25.192.9

03
Trokovi energenata i vode
Trokovi elektrine energije, dizel goriva za transport
sirovine i
industrijske vode su ukalkulisani u nabavnu cenu sirovine.

Tabela 7.7 Prikaz trokova i energenata i vode

R. br. Energenti i voda
l.

Elektrina energija

2.

Dizel gorivo za interni

transport u pogonu
Ind. potrona voda
Ukupno

3.

Jed.
mere
kWh
lit.
m3

Koliina

Jedini. Ukupno
cena
1.615.6
4,3
7.028.20
80
5
6
4.75
65,0
308.880
2
0
570
60,0
34.200
0
7.371.2
86

Bruto zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi

Ovi trokovi odnose se na bruto zarade, naknade zarada, ostale
line
rashode, trokove poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na
teret poslodavca. Za planiranu proizvodnju pri kapacitetu od 4.504.
tone/god. u prvoj godini rada pogona ovi trokovi iznose kao to je to
prikazano u narednoj tabeli.
Tabela 7.8 Trokovi bruto
zarade, i dr.
R.
br.
1

VS

Broj
radnik
a
1

Bruto
Br.
zarada
mes.
114.000
12

Ukupno
bruto
1.368.000

Prose.
mes.
80.514

SS

73.000

12

2.628.000

51.773

3
4

KV

11

50.000

12

6.600.000

35.650

PK

38.000

12

4.104.000

27.238

14.700.00
0

36.380

Kvalifikacija

Ukupno

24

Iz ovakvog bilansa neto zarade su 10.477.500, od ega otpada

na porez
1.591.200, doprinose 2.631.300. Tako su bruto zarade 14.700.000, a
doprinosi na teret
poslodavca 2.704.800. Ukupni trokovi za zarade iznose SVEGA
17.404.800 eura.
Porezi i doprinosi
Porezi i doprinosi su svedeni na poreze na imovinu i komunalnu
taksu u
iznosu od 100.000
Eura.
Formiranje ukupnog prihoda
Iz planirane proizvodnje formiran je plan prodaje EURO peleta u
koliinama
od
9.504
tone
godinje
u
prvim
godinama
proizvodnje.
Ukupna
proizvodnja namenjena je izvozu do formiranja domaeg
trita za ovo obnovljivo energetsko gorivo.
Tabela 7.9 Cene peleta zavisno od naina pakovanja
R.
br.

Opis

1.

Euro pelete pakovane u ambalau 1/15

2.

Euro pelete pakovane u Jumbo vree

1/1000
Svega

Koliin
a
(t)
7600

Cena franko
pogonEura
130

1904

120

9504

7.3 Izvori finansiranja

R.
br.
1.
2.
3.
4.

Tabela 7.10 Izvori finansiranja

Opis

Dinara

Sopstvena sredstva Investitora 11.423.423

14,00

Sredstva Fonda za razvoj R.

Srbije
Lizing tehnolokomainske
opreme
Bankarska sredstva

47.400.000
16.000.000

60,00
20,00

Ukupno:

78.823.432

4.000.000

6,00
100,0
0

Vlastitim sredstvima se smatraju ona sredstva koja je Investitor

uloio u
pripremu i realizaciju projekta i za izvoenje graevinskih i graevinsko
zanatskih
radova.
Prema politici Fonda sredstva fondova su ona koja su
namenjena za izrazito ekoloki projekat. Njime se zapoljava ukupno
39 radnika i istovremeno proizvodi alternativno energetsko gorivo iz
stalno obnovljivih sirovinskih resursa. U

prvoj fazi program je 100 % izvozno orijentisan. Sredstva Fonda

koriste se za
nabavku tehnolokomainske opreme a delom i za trajna
obrtna sredstva.
Lizing tehnoloko mainske opreme predvien je u delu
neobezbeenih sredstava za opremu iz Fonda za razvoj. Lizing treba
da bude preko dobavljaa opreme ili preko odgovarajue banke.
Sredstva banke treba da slue za obezbeenje izvora
finansiranja
potrebnih za trajna obrtna
sredstva.
7.4 Obaveze
finansiranja

prema

izvorima

Kredit Fonda za razvoj

Za visinu kredita od 47.400.000 dinara (kamatu od 3
% godinje, tromeseni anuitet: kod roka otplate od 5 godina, grejs
periodom od jedne godine i interkalarna kamata koja se pripisuje
glavnom dugu) otplauje se kroz 16 rata
48.822.000 dinara, sa iznosom kamate od 3.112.401 dinara. i anuitet
je 51.934.401. Detajni prorauni su dati u celovitom biznis planu.
Finansijski lizing opreme
Za visinu kredita od 16.000.000 dinara (kamatu od 10 %
godinje,
tromeseni anuitet: kod roka otplate od 6 godina, grejs periodom
i jedne godine i
interkalarna
kamata
koja
se
pripisuje
glavnici
duga)
otplauje se kroz 20
rata17.600.000
dinara, sa iznosom kamate od 4.620.000
dinara i anuitet je
22.220.000. Detajni prorauni su dati u celovitom
biznis planu.
Bankarski krediti
Za visinu kredita od 4.000.000 dinara (kamatu od 10 % godinje,
tromeseni
anuitet: kod roka otplate od 6 godina, grejs periodom i jedne godine i
interkalarna kamata koja se pripisuje glavnici duga) otplauje se kroz
20 rata 4.400.000 dinara, sa iznosom kamate od 1.155.000 dinara i
anuitet je 5.555.000. Detaljni prorauni su dati u celovitom biznis
planu.
Rekapitulacija obaveza po kreditima za petogodinji period
izgleda kao
to je dato u
tabeli:
Tabela 7.11 Rekapitulacija obaveza po kreditima za petogodinji
period
Godina Otplata

105

Kamata

Anuitet

16.605.500

3.362.348

19.967.848

16.605.500

2.556.183

19.161.683

16.605.500

1.750.019

18.355.519

16.605.500

943.851

17.549.351

105

4.400.000

SVEGAA 70.822.000

275.000

14.675.000

8.887.401

79.709.401

7.5 Novani tokovi projekta

Bilans uspeha
Na osnovu planirane proizvodnje od 9.504 tone Euro peleta, projekcije
cena proizvoda i trokova proizvodnje formiran je bilans uspeha.
Tabela 7.12 Bilans uspeha

106

R.
1br.
2.
2.1

Opis

Dinara

Eura

UKUPAN PRIHOD

97.318.400

UKUPNI RASHODI

72.570.937

1.216.48
0 907.13

Trokovi sirovina i ambalae

25.192.903

7
314.91
1

%
100,00
74.57
25,89

106

2.2

Trokovi energije

7.371.286

2.3

17.404.800

2.4

Trokovi zarada i naknada iz

zarada
Trokovi proizvodnih usluga

2.5

Trokovi amortizacije

8.437.600

2.6

Nematerijalni trokovi

6.812.000

2.7

Trokovi poreza

100.000

2.8

Trokovi kamata

3.362.348

2.9

Neposlovni i vanredni rashodi

3.

BRUTO DOBIT

4.

POREZ NA DOBIT

5.

NETO DOBIT

2.920.000

Opis

1. UKUPAN PRIHOD
2. UKUPAN RASHOD
2.1 Trokovi sirov. i ambal.
2.2 Trokovi energije
Trokovi zarada i
naknada iz
zarada proiz. usluga
2.4 Trokovi
2.3

2.5 Trokovi amortizacije

24.747.463
2.474.746
22.272.717

8.437.60
0
6.812.00

2.7 Trokovi poreza

0100.000

2.8 Trokovi kamata

3.362.34
8970.000

4. POREZ NA DOBIT
5.

NETO DOBIT

01.25
0
42.02

9
12.12
5
309.34

330.93
4
278.40
9

Godina
1
2
3
97.318.40 97.318.40 97.318.40
0
72.570.93 0
71.764.77 0
70.958.60
7
2
8
25.192.90 25.192.90 25.192.90
3
3
3
7.371.28
7.371.286 7.371.286
6
17.404.8 17.404.80 17.404.80
00
0
0
292.000
292.000
292.000^

2.6 Nematerijalni trokovi

2.9 Neposlovni i vanr.

rashodi DOBIT
3. BRUTO

0
105.47
085.15

970.000

Tabela 7.13 Ukupan prihod dinamiki

R.
br.

92.14
1
217.56
036.50

8.437.600 8.437.60
6.812.000 6.812.000 0
6.812.00
100.000
100.000 0100.000
1.750.019

970.000

970.000

24.747.46 25.553.62
32.474.74 82.555.363
6
22.272.7 22.998.26
17
5

3,00
8,67
7,00
0,10
3,45
1,00
25,43
2,54
22,89

4
5
97.318.40 97.318.40
0
70.034.04 0
69.305.98
0
9
25.192.90 25.192.90
3
3
7.371.28 7.371.28
6
6
17.404.80 17.404.80
0
0
292.000 292.000

8.437.600

2.556.183

7,58
17,88

8.437.60
0
6.812.00
0100.000

943.851 275.000
970.000

970.000

26.359.79 27.284.36 28.012.41

22.635.979 02.728.43 12.801.24
6
1
23.723.81 24.555.9225.211.17
3
4
0

Finansijski i ekonomski tok odvijanja projekta su dati u celovitom biznis

planu. Iz njega se vidi da ni u jednoj godini korienja kapaciteta
neto primici iz Finansijskog toka projekta i Ekonomskog toka
projekta nisu negativni.
7.6 Ocena finansijske efikasnosti projekta
Statika ocena trine efikasnosti projekta
Kod akumulativnosti projekta iz Bilansa uspeha kod
proizvodnje peleta u koliinama od 9.504 t/god. u prvoj godini
korienja kapaciteta iskazuju se sledei pokazatelji:
Dobit prema broju radnika iskazana kao neto dobit prema
broju radnika (22.272.717/39) iznosi 571.095.
Akumulativnost iskazana kao neto dobit prema ulaganju u osnovna i
obrtna sredstva (22.272.717/78.823.432) iznosi 0,28.
Ekonominost projekta iskazana kao ukupan prihod prema ukupnom
rashodu (97.318.400/72.570.937) iznosi 1,34.

Reproduktivna sposobnost iskazana kao odnos (Akumulacija +

Amortizacija)
prema ulaganju u osnovna i obrtna sredstva (30.710.317/78.823.432) iznosi
0,39.
Dinamika ocena efikasnosti investicionih ulaganja
Vreme vraanja ulaganja
Za ocenu rentabilnosti projekta veoma znaajan pokazatelj je
vreme
vraanja uloenih sredstava u projekat. Prema podacima
dobijenim u
Ekonomskom toku proizilazi da e uloena sredstva biti vraena u
TREOJ godini
korienja instaliranog kapaciteta od 9.504 tone. Detaljan prikaz vremena
vraanja
ulaganja dat je u kompletnoj verziji biznis plana.
Sa ekonomskog stanovita projektovana interna stopa
rentabilnosti, (koja je proraunata u biznis planu) od 37,64% na
uloena sredstva za planiranu investiciju opravdava predviena
ulaganja.
7.7 Analiza osetljivosti
Analiza kritine take poslovanja
Kritina taka poslovanja je onaj nivo poslovanja pri kome se ne
ostvaruje dobitak, a ne javlja gubitak. Za izraunavanje kritine take
poslovanja korieni su podaci iz Bilansa uspeha za prvu godinu rada
kapaciteta gde su:
R.
br.
1

Opis
Varijabilni trokovi

1 godina
35.038.935

%
36,00

Fiksni trokovi

40.006.748

41,11

3
4

Dobit za investitora
Ukupan prihod

22.272.717
97.318.400

22,89
100,00

Na osnovu ovih polaznih podataka, utvrena je kritina taka poslovanja

koja se nalazi na 64,24 %.
K

VT 35038935

0,360044
P 97318400

MPS

FT
40006748

62514842
1K
0,639956

MGK

MPS 100 62514842 100

64,24
P
97318400

Gde je:
P vrednost
proizvodnje, VT
varijabilni trokovi, FT
fksni trokovi,
K koeficijent uea varijabilnih trokova u ukupnoj trinoj vrednosti
proizvodnje,
MGK = minimalna taka korisnosti kritina
taka i MPS = minimalna potrebna
sredstva.
Analiza osetljivosti na promenu prodajnih cena
Kritina taka moguih smanjenja prodajnih cena je:

Ova taka ukazuje na to da prodajne cene gotovih proizvoda

mogu biti nie za (100 74,57 %) = 25,43% a da se pri tome ne stvara
gubitak ali ni dobit.
Analiza osetljivosti na promenu trokova
Kritina taka mogueg porasta trokova proizvodnje utvruje
se na
24747463100
osnovu
KTPTP
34,1%
:
72.570.937

Kritina taka najveeg mogueg porasta trokova ukazuje na to

da trokovi proizvodnje mogu porasti za 34,10% a da ne doe do
stvaranja gubitka ali ni dobiti akumulacije.
7.8 Zavrna razmatranja biznis plana
peletiranja
Na osnovu delimino prikazanog biznis plana u delu
ekonomsko fnansijske analize pogona za proizvodnju
energetskih Euro peleta, moe se zakljuiti sledee:

U pogonu za proizvodnju energetskih peleta, u prvoj godini

proizvodnje, moe
se ostvariti proizvodnja 9.504 tona peleta, koje se mogu prodati na
izvoznom
tritu Zapadne Evrope.

U pogonu za ovu proizvodnju utroi se oko 10.900 tona raznih

vrsta otpadnog
drveta sa vlagom od 15 % raunato na radnu masu.
U pogonu rade u direktnoj proizvodnji 24 radnika i u obezbedenju
i transportu
sirovina 15 radnika ukupno 39 radnika.

Ulaganja za opremanje pogona savremenom tehnolokom

opremom,
mehanizacijom i prilagodavanje prostora predvidena ulaganja iznose
70.032.000
din odnosno 109.839 Eura.

Za normalno odvijanje proizvodnje planiraju se trajna obrtna

sredstva u visini
od: 8.791.432 dinara odnosno 109.893 Eura.

Projektovana ulaganja po radnom mestu iznose: 2.021.114

dinara odnosno
25.264 Eura.

Prodajom peleta u izvozu se ostvaruje ukupan prihod od

97.318.400 dinara
odnosno 1.216.480 Eura.

Neto dobit iz takvog ukupnog prihoda iznosi 22.272.717

dinara odnosno
278.409 Eura, odnosno 22,89% na ukupan prihod.

Uloena sredstva u ovaj projekat vraaju se u TREOJ godini

rada pogona sa
proizvodnjom od 9.504 tone peleta godinje.

Program nije osetljiv na rizike pa je kriticna taka projekta

na 64,24%
kapaciteta proizvodnje.

8.
ZAKLJUAK
Za uinak postrojenja izraen u tonama peleta svedeno na
godinu od 9.504 t/god neophodna koliina sirovine bi morala iznositi
21384 t/god. Filozofija studije je da se povea uinak eksploatacije
umske biomase u samoj sei bruto koliine seivog etata, izvlaenju
poseene mase, eksploataciji granjevine, ibljaka, ipraja i
panjevine,ostavljajui po strani tehniko i ogrevno drvo.
Kod realizacije proizvodnje energetskih peleta, u prvoj godini
proizvodnje,
ostvarila bi se proizvodnja od 9.504 tona peleta prvenstveno za
izvoz. Angaovanjem

ukupno 39 radnika. Uz kapitalna ulaganja od 109.839 Eura ostvaruje

se ukupan prihod od 1.216.480 Eura, sa neto dobitom od 278.409
Eura, odnosno 22,89% na ukupan prihod.
Uloena sredstva u ovaj projekat vraaju se u TREOJ godini rada
pogona
sa proizvodnjom od 9.504 tone peleta godinje.

LITERATURA
1. Posebna osnova gazdovanja umama za GJ Stara planina I
Prelesje (20092018), JP Srbijaume Beograd, G
Pirot, U Pirot;
2.
Ureajni zapisnik za gospodarsku jedinicu Stara planina I Prelesje,
15.05.196
6.;
3. Posebna osnova gazdovanja umama za GJ Stara planina II
Arbinje (19972006), JP Srbijaume Beograd, G
Pirot, U Pirot;
4.
Ureajni zapisnik za gospodarsku jedinicu Stara planina II Arbinje,
(1967
1977);
5. Posebna osnova gazdovanja umama za GJ Stara planina I
iroke luke (20062015), JP Srbijaume Beograd, G
Pirot, U Pirot;
6.
Posebna umska privredna osnova za GJ Stara planina I iroke
luke
1975, Institut za umarstvo i drvnu industriju Beograd, OOUR
Zavod za
ureivanje
uma;
7. Posebna osnova gazdovanja umama za GJ Stara planina II
Topli do (20022011), JP Srbijaume Beograd, G
Pirot, U Pirot;
8.
Ureajni zapisnik prema stanju, 1971. g. za GJ Stara planina II Topli
do,
15.05.196
6.;
9.
Istraivanje uticaja ekolokoproizvodnih osobina istih i meovitih
sastojina bukve, jele, smre na nain gazdovanja na
Staroj planini,
doktorska disertacija, Rajko Vidanovi, umarski fakulet
Beograd, 1955.;
10. Miti, D., Milena Stankovi, Proti, M.: BIOMASA ZA
TOPLOTNU ENERGIJU, Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na
radu u Niu, Ni, 2009.;
11. Miti, D.: ENERGIJA, Mainski fakultet u Niu, Ni, 2008.;
12. Miti, D., Stankovi, M. (2008) UME SREDNJEG
PONIAVLJA, Ni, Srbija: Centar za nauna istraivanja SANU
i Univerzitet u Niu;
13. Jani T, Brki M.: RAZVOJ TRITA ENERGETSKIH PELETA I BIKETA
OD
BIOMASE DEVELOPMENT OF MARKETS OF ENERGY PELLETS AND
BRIQUETTESFROM BIOMASS, Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad;
14. Potencijal umske biomase G Pirot, studija raena u
okviru projekta Promotion of sustainable use of biomass
energy in the border region
(pro Bio CBR, www.biomassto
energz.eu)
15. www.srbijasume.rs/

VRTI ALEN
GR. TRN

MAK,

1. Izbor objekta i trenutno

stanje
1.1. Kriteriji
objekta

izbor

Za objekat proucavanja je izabran potrosac toplotne energije, kod

koga se ocekuje da koriscena biomasa ima ne samo ekoloski, vec i
ekonomski efekat. Na taj nacin, vlasnik objekta bice motivisan (od
potencijalnog smanjenja troskova za grejanje) da sprovede predlozeni
projekat.
Prema tome, odgovarajuci objekti su oni
koji imaju:
visoku cenu toplotne energije (napr. oni koji koriste elektricnu energiju
ili
naftu/dizel)
dobru logistiku (sa gledne tacke eventualne dostave biomase)
stabilnu potrosnju toplotne energije da bi imali mogucnost da
investiranje u nove instalacije budu isplaceno koriscenjem
skupljeg goriva. Nakon razgovora sa ekspertima, odgovornim za
energetsku politiku opstine Trn, za objekat proucavanja je izabran vrtic
Alen mak, u gradu Trn, ul. Hristo Botev 9.

Ovaj objekat koji objedinjuje vrtic i jasle, nalazi se u centralnom

delu grada, sto
stvara sledece pogodne uslove za ciljeve ovog
proucavanja:
Vrtic se greje kotlom na tecno gorivo (nafta/dizel), koje je veoma skupo
i sa
velikom emisijom ugljendioksida i sumpordioksida.
Objekat se nalazi na velikoj udaljenosti od distributivne
mreze gasnog preduzeca, koje se nalazi u Sofji i nema
izgleda da ce se u blisko vreme prisjediniti ka njoj
Eventualni prisup kamiona koji isporucuju gorivo (biomasu) bio bi bez
problema sa logisticke tacke gledista. Vrtic se nalazi na oko 20 m od
maugradskog puta izvan idealnog
centra grada. Kao dodatak:
Vrtic se koristi celogodisnje (50 nedelja po 5 dana/nedeljno), 12
sati/dnevno;
Postojeci kotao za naftu je u relativno dobrom stanju;
Zgrada je sa ogradom, koja nije izolovana. Stolarija je nova PVC, sto
garantuje stalno opterecenje instalirane toplotne snage za grejanje.
1.2. Osnovne karakteristike
objekta

Vrtic se sastoji od dva tela (severni i juzni), povezani

toplom vezom.

Godina izgradnje
Vrsta gradnje
Izgraena povrsina
Ukupna izgraena povrsina
Povrsina koje se greje

1977 g.
Tipicno za
vrtic888,4 m
2019,7 m
1568,5 m

Vrtic je projektovan za 4 grupe. Trenutno se koriste jasle i 3 igraonica

(ukupno 92
dece). Ukupna (bruto) povrsina za grejanje je 5 732,65 m3. Ukupna (neto)
povrsina
za grejanje je 4233,4 m3.
Vrtic Alen mak gr. Trn je sagraen 1977 godine. Objekat predstavlja
dvospratnu
zgradu koja se sastoji od dva monolitna tela povezana izmeu toplom
zastakljenom vezom. Korpus sa severozapadnim izgledom predstavlja
administrativni deo sa centralnim ulazom za oba sprata uz koji je
sagraeno jednospratno telo kuhinja. U jugoiztocnom korpusu se
nalaze igraonice i spavaonice za decu. Izmeu ova dva tela osim
tople veze, nalazi se jos jedna prostorija kotlarnica, koja se ne
greje i koja je sa jugozapadnim izgledom. Tako formirani ansambl
formira unutrasnji vrt vrtica, prikazan dole na semi figure 1.
Vrtic je sa celodnevnim rezimom rada od 7:00 do 19:00 sati. Sastoji se
od cetiri
grupe dece do predskolskog uzrasta i jedne grupe sa jaslicama, sa ukupnim
brojem
92 deteta i pomocnog osoblja od 20 osoba (ukljucujuci pedagge i
zaposlene u
objektu).
Pod zgrade je postavljen direktno na tlu. Prizemlje se u potpunosti
greje. Krov
vrtica je ravan bez vazdusnog sloja sa promenjenim hidroizolacionim slojem.
Radna nedelja traje pet dana. Grejanje objekta se vrsi uz pomocu
izgraenog
lokalnog sistema sa dva kotla, koja rade na industrijsku naftu. Rezim
grejanja
zgrade je od 05,00 do 11,00 i od 14,00 do
16,00 sati. Sema lokalizacije zgrade je
prikazani na fig.1. Tabela 1: Podaci o
objektu
Zgrada
Adresa
Vrsta
zgrade
Imovina
Godina izgradnje
Broj osoba u
vrtiu (deca +
osoblje) Grafk,
sat/dan Radni
dani, sat/dan
Subota, sat/dan

1.3.
Sistem
grejanja

gr. Trn

92 +
20
12
Ne
radi

Vrti Alen mak

ul. Hristo Botev 9
Vrti
Javna optinska
1977 g.
112
Grafk grejanja,
sat/dan
, sat/dan
Subota, sat/dan
Nedelja, sat/dan

8
Ne
radi

Sistem grejanja zgrade se sastoji od 2 parna kotla, tipa Plam (250 kW)
i tipa Thermostahl EN 180 (290 kW), montiranih u posebnoj prostoriji
vrtia u kotlarnici. Kotao tipa Plam je opremljen gorionikom
Spartak. Proizveden je 1985 g. Potronja goriva je 2040 l/s.
Drugi toplogenerator je proizvden u Poljskoj. Kotao ima gasno
plamenu cev
trihodni, sa duplom spoljnom izolacijom, sa montiranim pultom
ENERSAVE za
automatizaciju
upravljanja.
On
je
digitalan,
sa
mikroprocesorom, sa sledeim

funkcijam
a:
regulacija toplotnog optereenja gorionika;

 program za bezbednost kod prvog putanja;

program za bezbednost kod niskog nivoa vode u kotlu;
kontrolu emisija u proizvodima sagorevanja.
Gorionik sa kojom radi kotao je tipa RIELLO Gulliver RG 5S, sa toplotnom
snagom
od 160 do 310 kW.

Fig.1. Gorivno gazdinstvo ukljuuje dva cilindrina rezervoara, svaki po 9

tona, sa
montiranim pumpama za debit i jedan rezervoar za dnevno snabdevanje
kapaciteta
1 m3, koji je postavljen neposredno pored kotlarnice.
Srednje trajanje rada kotlarnice u toku sezone grejanja je oko 8 sati dnevno.

Fig.2. Delovi fasade

vrtia

Cirkulacija nosioca toplote je prisilnom (umetnom) novom

cirkulacijskom pumpom WILO PN 6/10 Germany. Nedostaje paralelno
povezana druga cirkulacijska pumpa. Grejna tela zgrade su radijatori
od livenog gvoa, koji nemaju montirane termostatske ventile. Neki
od njih su smenjeni, neki su demontirani radi popravke. Oni koji rade
su postavljeni u zatitnim drvenim kasetama, ime se do izvestnog
stepena
pogorava
prelaenje
razmene
toplote
(proces
prenosa toplote) sa vazduhom u sobi.
Osim
toga
zbog
znaajnih
gubitaka
toplote
u
procesu
prelaenja
toplote
i infltracije, osoblje administracije i vrtia
dodatno koriste elektrine ureaje za grejanje akumulativne pei,
kalorifer grejalice, uljane radijatore.
Instalacija za grejanje je sa dve cevi sa prislnom (umetnom)
cirkulacijom, sa
parametrima
nosioca
toplote
90/70
C.
Razpredeljujua
i
sakupljajua mrea je
montirana u kotlarnici vrtia. Mrea je sa toplotnom izolacijom. Na
drugom spratu vrtia, na visokonaponskoj distributivnoj cevnoj
mrei je montirana otvorena proirena posuda.
Cevna mrea je stara na mestima po unutranjoj povrini
zidova se primeuju
ostaci
curenja.
U kotlarnici vrtia je montiran aparat za razmenu toplote sa
serpentinom, za potrebe snabdevanja toplom vodom. Njegov obim je
oko 500 . Termostat je nov, sa toplotnom izolacijom toplotnih
provodnika.
1.4.
toplote

Izvor

Trenutno snabdevanje toplote u vrtiu se vri uz pomou metalnog

parnog kotla TERMOSTAHL EN/80, Grka koji radi na teno gorivo
(nafta/dizel), postavljen
2002 g., sa nominalnom toplotnom snagom od 209,3 kW. Kotao
je postavljen u
kotlarnici koja se nalazi u suterenu kuhinjskog bloka (zapadni deo
severnog tela). Dimenzije kotla su: 7,80 x 6,20 m, visine 4,5 m,
Kotao u celini, kao i delovi povrina za razmenu toplote su u
loem tehnikom
stanju. Zbog toga se pretpostavlja da je maksimalna korisna
toplotna mo kotla
znaajno ispod nominalne koja je
180 kW.
Nema nikakvog automatskog upravljanja gorionika kao i odvedene
toplotna snage
kotla. Poslednji se koristi prema reimu ukljuivanja/iskljuivanja,
po proceni
osoblja
koje
ga
koristi.
Po projektu, topla voda za svakodnevne potrebe (BGV) se je grejala
u naftnom kotlu u centralnom bojleru sa obimom od 300 ,
postavljenom u kotlarnici. Zbog amortizacije poslednjeg, visoka cena
toplotne energije naftnog kotla i nedostatak recirkulacije BGVa
(trebate istoiti malo vode pre upotrebe tople vode), prelazi se na
grejanje vode pomou lokalnih elektrinih bojlera 4 bojlera.
1.5. Potronja
energije

elektrine

U donjoj tablici su predstavljeni podaci poslednj 3 godin za

godinju potronju

goriva za proizvodnju toplotne energije za

objekat.
Godina
2010
2011
2012
Nafta/Dizel,
35 045
28 968
35 927
Tokom 2012 g. od osnovnog izvora toplote naftni kotao iskorieno je 16
130 ,
koji odgovaraju na 158 MWh po gorivu. Zbog nedostatka toplomera, za
ciljeve
prouavanja se prihvata srednje godinji KPD od 80%. Kao rezultat, neto
koliina
toplotne energije, proizvedena ovim kotlom za 2012 g. ocenjuje se na 126,5
MWh.

Iz gornje tablice se vidi oigledna tendencija za smanjenje godinje

koliine korienog goriva. To se objanjava korienjem (za grejanje)
klimatskih split sistema. Poslednji su bili potrebdni (kao dodatni
izvor toplote u nekim prostorijama) zbog visoke cene toplotne
energije, dobijene od naftnog kotla sa niskim KPDom.
Potrebno je rei da se potronja elektrine energiju vrtia
znaajno poveava u
sezoni grejanja, u odnosu na letnje mesece. Analiza ove
potronje za 2012 g.
pokazuje da je oko 20,0 MWh elektrine energije bila koriena za
grejanje. Ako pretpostavimo da je koeficijent transformacije SOR = 2,0
kWhtopl./kWhel (srednji za korienje elektrine opreme u sezoni
grejanja) dobijaju se 40,0 MWh korisne toplotne energije za
grejanje, proizvedene od elektrine energije.
Kao rezultat, osnovno korienje potrebne elektrine energije za
grejanje
koje
e biti korieno u ovom prouavanju je
126,5+40,0=166,5 MWh. U saglasnosti sa gornjim pretpostavkama,
ono odgovara i potronji goriva za 20102012 g pre montiranja
klima split sistema.
Na bazi broja dece (92) i prihvaene normativne potronje tople
vode za jedno
dete, procenjuje se da je osnovna godinja potronja elektrine
energije za grejanje BGVa sa el. bojlerima oko 10 MWh.
Cene
i
trokovi1
Oko meseca novembra 2012 g. cena dizela za grejanje, plaana
od strane vrtia je
2,23 lv./ franko za rezervoar vrtia. Samim tim, osnovna godinja
potronja za gorivo (kod koliine za 2012 g) je 35 927 lv./god. Sa
druge strane, potroena elektrina energija za grejanje (osnovno
za dnevnu tarifu) procenjuje se na oko
3
500
lv./god.
Osnovni trokovi za elektrinu energiju za BGV se procenjuju na oko
1300 lv./god. Dobijeni osnovni godinji trokovi za nosioce toplote
za grejanje i BGV su 40 727
lv./god
.
Kao dodatak, trebaju se imati u vidu i trokovi za elektrinu
energiju, potroenu u/za kotlarnici/u, kao i za rad eksploatacije i
tekue podrke (loa, redovna smena) kotlarnice. Ovi trokovi nee
biti vrednovani u toku ovog prouavanja jer se misli da e se oni
sauvati na nivou na kojem su sada i kod prelaza na goriva na bazi
biomase.
Poto nemamo informacija za osnovne godinje trokove i rezervne
delove, oni e biti zapostavljeni. To, sa svoje strane, poveava
konzervativnost ekonomske ocene analize prelaza na biomasu. Isto se
odnosi i za investicije za novi kotao (+gorionik itd), koje se procenjuju
na oko 10 000 lv., i koje vlasnik treba uraditi, ako produi da koristi
teno gorivo.

2.
Projektni
predlog
2.1.
goriva

Izbor

2.1.1. Kriterijumi za izbor

goriva

Vrsta biomase,
izabrana prema:

koriena

za

gorivo,

bie

Sve cene i trokovi u ovom prouavanju

Dobijene/prihvaene su u novembru 2012 g.
1

su

bez

PDV-a.

mogunostima te vrste biomase da bude osigurana u dovoljnim

koliinama u regionu razgledanog
objekta;
ceni proizvedene toplotne energije;
tehnikoj primeni opreme za sagorevanje goriva za izabrani
objekat, ukljuujui tehniku prilagoenost goriva za
automatizovano dovoenje u kotao;
ekonomska primena investicionih i eksploatacionih trokova za
instalaciju
sagorevanja.

2.1.2. Vrste biogoriva. Tehniki

zahtevi
Efikasno i puno sagorevanje je pretpostavka za korienje
biomase kao ekoloko
gorivo. Osim visokog stepena iskoriavanja energije, u toku
procesa sagorevanja
ne trebaju se formirati neekoloki komponenti. U najveem stepenu
ovi zahtevi zavise od kvaliteta biomase. U praksi, svakodnevnu
upotrebu nalaze sledee vrste biomase: drva za ogrev, energetske
drvene opiljci (ips), drvene kore, drveni briketi, drvene pelete,
drveni ugalj itd.
Vrste biomase koje mogu biti koriene kao gorivo za
proizvodnju toplotne
energije
(direktno,
ili
nakon
dodatne
obrade

pod
formom
bala/pelet/opiljaka/briketa)
su:
drva za ogrev;
otpad i neiskoriena biomasa koja ukljuuje: drveni otpad
nastao nakon
radova u umama, industrijski drveni otpad (piljevina,
kore, izresci),
graevinski drveni otpad, tvrdi seoski otpad (slama, stabla,
vinovo prue, grane od orezivanja voaka, duvanska stabla),
ubrivo sa farma ivotinja, talog od instalacija za
preiavanje za otpadne vode itd;
takozvane energetske kulture, meu kojima i: jednogodinje
energetske
kulture (miskantus), mnogogodinje energetske kulture
(sinara) i
mnogogodinje brzorastue vrste drvea (topole, vrbe,
akacije itd).
2.1.2.1.
Slama
Zemljita oko optine Trn su zauzeta preteno umom. Na jednom delu
povrina se
gledaju zrnene kulture. U regionu nema znaajne proizvodnje slame.
Iako je cena ovog goriva veoma niska (oko 16,00 lv./MWh bez PDV
a), slama se ne koristi za projekte velike kao i ovaj koji se razgleda
trenutno.
2.1.2.2. Brzorastue
trave
Miskantus i druge travne kulture se proizvode sa ciljem dobijanja
energetskih
sirovina u formi suvog materijala. Njihovo odgajanje i dobitak su
relativno laki, a sa
agrarne take gledita region Trna je idealan za sline kulture.
Njihovo odgajanje (kao energetska kultura) moe biti subsidirano po
programima EU.

Sa druge strane, njihove karakteristike kao gorivo su bliske

onima od slame.
tavie, ponovo stoje problemi povezani sa korozivnim materijama u
izgorelim gasovima, sa temperaturom topljenja pepela, kao i sa
niskom gustinom. Zato se ove kulture ne koriste u relativno malim
instalacijama.
2.1.2.3.
Drvena
biomasa
Drvena biomasa se najee koristi u energetske svrhe. Osnovni
faktori zbog kojih
je traenije gorivo za sagorevanje u instalacijama
kotla su:
1.
Elementski sastav je idealan za sagorevanje sadraj hlora, fluora i
sumpora je zanemarljivo
nizak

2.
3.
4.

Sadri veoma male koliine pepela (0.51.5% suve mase)

Ima relativno visoku temperaturu omekavanja pepela (>1200 ).
Suva masa ima relativno visoku kalorijsku vrednost (donja toplota
sagorevanja je 5.25.4 kWh/kg)
Nezavisno od izbora drveta, hemijski sastav je skoro isti. Na osnovu
teine, ona sadri srednje 49,6% ugljenika, 6,2% vodonika i 44,5%
kiseonika.
U
drvetu
se sadre i izvesne koliine mineralnih
sastojaka, koji se u toku sagorevanja odvajaju kao pepeo.
Jedan od najvanijih pokazatelja za korienje drveta kao gorivo je
njena kalorijska
vrednost (sposobnost za stvaranje toplote). U tabeli 3.1. je data
kalorijska vrednost razliitih vrsta drveta. Navedene vrednosti imaju
vano praktino znaenje kod korienja drveta za energetske ciljeve.
Drvo tvrdih irokolisnih drvenih vrsta (hrast, bukva, grab itd) je gue i
nezavisno to je kalorijska vrednost nia, ono odvaja toplotu za dui
vremenski period. Ono je preferirana za sagorevanje u sistemima
za grejanje.

Fig.4 Kalorijska vrednost razliitih vrsta

goriva
Tabela 3.1. Kalorijska vrednost razliitih vrsta drvea
(Vlanost 20%)
Vrste drvea i otpada
Kalorijska vrednost u MJ/kg
Hrast
15,1
Bukva,
14,4
grab
15,8
Bor
16,25
Smrek
15,5
a
4,2
Breza
MJ /kg

Vlanost u
%
Kalorijska vrednost drvea u zavisnosti od
vlanosti

Kalorijska vrednost drvea u velikom stepenu zavisi od vlanosti

drveta. Na figuri je prikazan uticaj vlanosti na Kalorijska vrednost
drvea (gornja i donja). Za sagorevanje u sistemima za grejanje i
kompleksnim generatorima za proizvodnju toplote
i
elektrine
energije se preporuuje drvo smeteno na suvom u periodu za
12 godine sa vlanou oko 15
20%.
Gustina drvea ima veliko praktino znaenje kako za prevoz,
prodaju, tako i za
neke fizikomehanike osobine (tvrdou, jainu itd). Gustina u
najveem stepenu
zavisi od vlanosti i vrste drvea. U praksi se razlikuju gustina drvea u
sirovom stanju, vazdunosuvom stanju i potpuno suvom stanju. U
tabeli 3.2. su prikazani podaci gustine drvea kod najee korienih
vrsta drvea.
Tabela 3.2. Gustina drvea nekih vrsta drvea
u kg/m3
Vrsta drvea
Beli bor
belovina
Smreka
belovina
Jela belovina
Bukva
Hrast

Stanje

Stabla drvea

Sirovo
Vazduno
suvo Potpuno
suvo
Sirovo
Vazduno
suvo Potpuno
suvo
Sirovo
Vazduno
suvo Potpuno
suvo
Sirovo
Vazduno
suvo Potpuno
suvo
Sirovo
Vazduno
suvo Potpuno
suvo

1040
520
490
960
470
430
980
450
410
1070
720
680
1100
650
650

Drvee sa korom
od
granja
sa
1040

529 542

918 936
632 714
612 648
960 990
663 737
604 683
950 1043
650 720

950 1043
650 720

Drugi vani pokazatelj za biomasu je sadraj pepela. Tokom

sagorevanja biomase
dobijeni pepeo odreuje vreme za odstranjivanje. U tabeli 3.3. su
prikazani podaci za sadraj pepela razliitih vrsta biomase. Za
proizvodnju peleta za domae sisteme grejanja je potrebno korienje
biomase sa sadrajem pepela do 0,50,7%. Za industrijske sisteme
za
sagorevanje
biomase
moe
se
koristiti
biomasa
sa
sadrajem pepela do 6%.
Tabela 3.3. Sadraj
pepela
Vrsta
Sadraj pepela Vrsta biomase
Sadraj pepela
biomase
%
%
Beli
bor
0,39
Jasika
0,32
Smreka
0,37
Drvene strugotine
1,21,7
Bela jela
0,28
Drvena kora
2,43,6
Ari
0,27
Ovrak etinara
1,41,8
Bukva
0,57
Stabla suncogleda
1,92,2
Hrast
0,39
itna slama
3,5.5,5
Topola
1,51,8
Slama pirina
1516
Breza
0,29
Pamuk
4,54,8
Jasen
0,57
Otpad nakon
1,82,0
prerade
eerne trske
2.1.2.1.1. Drva za ogrev
Kao to je bilo istaknuto, drva za ogrev predstavljaju osnovni energetski
resurs
drvene biomase. U BDS EN 14 9611:2010 BDS EN 14 9611:2010
Tvrda

biogoriva. Specifkacija i vrste goriva drugi deo dati su opti zahtevi

za goriva od drveta. Tvrda biogoriva. Specifkacija i vrste goriva drugi
deo dati su opti zahtevi za goriva od drveta. U BDS EN 14 961
5:2010 Tvrda biogoriva. Specifikacija i vrste goriva peti deo dati su
zahtevi za drva za sagorevanje za neindustrijske potrebe. Drva za
ogrev se dobijaju sa duinom od 12 m i dijametra do 14 cm. Drva sa
veim dijametrom se cepaju da bi odgovarala potrebnim standardima.
Drva za ogrev se najee mere velikim mernim jedinicama vrstim
ili prostornim m3. U jednom prostornom m3 (podreena drva sa
dimenzijama 1 x 1 x 1 m) se sadre od 0,62 do
0,8 vrstim m3 ili u jednom vrstom m3 se sadre 1,22 do 1,6
prostornog m3.
Bolje je koristiti drva za ogrev od tvrdih irokolisnih vrsta drvea
sa vlanou od
15
20%.
2.1.2.1.2. Energetski
opiljci
Energetski opiljci predstavljaju razdrobljenu biomasu sa odreenim
dimenzijama i
vlanou. Drveni energetski opiljci se dobijaju od oblog drvea,
granja, ovrka kod dobijanja drveta, od poklopaca, izrezaka i drugih
otpada tokom dobijanja drveta. Energetski opiljci od seoske
poljoprivredne biomase se dobijaju od granja vonih drvea i vinovog
prua. Potrebni kvalitet energetskih opiljaka se opredeljuje
na
osnovu vrsta sistema gorenja. U tabeli 3.4. su predstavljene osnovne
karakteristike korienja drvenih energetskih opiljaka.
U BDS EN 14 9614:2011 Tvrda biogoriva. Specifikacije i vrste
goriva 4 deo dati
su osnovni zahtevi za drvene opiljke za neindustrijske potrebe.
Za energetske
opiljke na bazi austrijskog standarda ONORM M7 133 i nemakog
standarda i DIN
66 165 se prilae metoda za kvalifikaciju drvenih energetskih
opiljaka. Vlanost
energetskih opiljaka od sveeg drvea je 5060%. Za period od 3 do 6
meseca, dok stoje na skladitu, vlanost se smanjuje do 3545%.
Energetski opiljci mogu biti zagaeni peskom, kamenjem, zemljom itd,
to poveavaju sadraj pepela.
Energetski opiljci se dobijaju i od kore drvea u fabrikama za
proizvodnju celuloze i
papira
.
Energetski opiljci su najpogodnija vrsta za termoelektrane za
centralizovano snabdevanje toplotom kogeneracijskih sistema i
lokalnih sistema za grejanje. U toku poslednjih godina energetski
opiljci se prilau u dravama EU u sistemima za grejanje,
za
svakodnevno korienje sa snagom od 20100 kW. Kod nas su
razraeni, a i proizvode se slini sistemi za grejanje za stambene
zgrade.
Tabela 3.4. Svojstva energetskih
opiljaka
Karakteristika

Vrste energetskih opiljaka

Od
Od
Otpad Od
iseen suvog nakon stabljik
og
drve obrad
a
drvea a
e
drvea
drve
Izlazno stanje
Vlanost %
4550 515
4050
4050
Kalorijska vrednost MJ/kg 610
1316 610
711

Otpad
nakon
obrad
e
drve
5060
69

Od
panjev
a
drvea
3550
69

Zapreminska gustina
80350 80120 250350 250350 250400 250350
kg/m3stanje
Suvo
Kalorijska vrednost MJ/kg 18,5 19
18,520 18,520 18,520 18,520
20
Pepeo %
0,42 19,2
0,40,5 0,52
0,52 13
13

Tabela 3.5. Metoda za oplemenjivanje drvenih energetskih opiljaka

na bazi
austrijskih standarda ONORM M7 133 i nemakih standarda i DIN 66 165
Klasifkacija po dimenzijama
Klasa

< 4%

< 20%

Povrina
cm2
G30
<1 mm 13 mm 316 mm > 16 mm
3
G50
<1 mm 16 mm 632 mm > 32 mm
5
G100
<1 mm 112 mm 1263
> 63 mm
10
mm
Klasifkacija vlanosti
Klasa
Vlanost u %
Opis
W20
W30
W35
W40
W50

60100 % < 20%

<20
2030
3035
3540
4050

Duina
cm
8,5
12
25

Vazduno suva
Dugorono skladitenje
Ogranieno skladitenje
Vlana
Sirova

Klasifkacija gustine
Klasa
S160
S200
S250

Gustina materijala u Opis

kg/m3
< 160
160 250
> 250

Klasifkacija po sadraju pepela

Klasa
Sadraj pepela u
% po masi goriva
1
<1
2
>1

Niska
Srednja
Visoka

Opis
Niska
Visoka

2.1.2.1.3. Strugotine i
piljevina
Strugotine i piljevina su otpad od dobijanja drveta i proizvodnju
nametaja. Strugotine su sa visokom vlanou 4560%.
Piljevina je suvi materijal sa
vlanou 615%. Strugotine i piljevine se obino koriste za
gorenje u sopstvenim
kotlovima u fabrikama. Strugotine i piljevina su osnovna sirovina
za proizvodnju
gorivnih briketa i
peleta.
2.1.2.1.4. Osobine gorivnih briketa
i peleta
Praksa
je
dokazala
da
je
direktno
sagorevanje
biomase
veoma neefkasno,
pogotovo u instalacijama kotlarnice. Briketi i peleti su vrsta goriva.
Ova goriva se
najee odlikuju od prvobitne biomase po poboljanim svojstvima to
se tie kalorijske vrednosti, gustine, niske vlage, vrstine tokom
prevoza i uvanja. Kod nas je proizvodnja briketa poela 19951996
god, a proizvodnja peleta 2000 god. U poslednjih nekoliko godina
intenzivno se grade instalacije za proizvodnju peleta sa proizvodnjom
od 100 do 3000 kg/s. U BDS EN 14 9614:2011, Tvrda biogoriva.
Specifikacija i vrste su date zahtevi prema drvenim peletima za ne
industrijske potrebe, u BDS EN 14 9613:2011 su data ukupna
potraivanja prema drvenim briketima za neindustrijske potrebe.
BDS
EN
14
Drvene pelete

96122011

Zapeaena goriva se odlikuju od prvobitne biomase sa poboljanim

svojstvima u odnosu na kalorinost, gustinu, nisku vlagu, vrstinu
tokom prevoza i uvanja. Kod nas je proizvodnja briketa poela 1995
1996 god, a proizvodnja peleta 2000 god. U poslednjih nekoliko godina
intenzivno se grade instalacije za proizvodnju peleta sa proizvodnjom
od 100 do 3000 kg/s.
Parametar

Dimenzije

A1

A2

Analiza
prema
EN16127
EN16127
EN147741
EN147742
EN14775

Dijametar (D) mm
6 1 ili 8 1 (da bude dobijen)
Duina (L)
mm
3.15 L 40
Sadraj vlage u % 1)
10
(M)
Sadraj
u % 2)
0.7
1.5
3.0
pepela
(A)
Mehanika
u % 1)
97.5
96.5
EN152101
izdrljivos
t (DU)
Finoa (F)
u % 1)
14)
EN151491
Dodaci
u % 2)
2, vrsta i vrednost trebaju biti

dobijene
Neto
16.5Q1
16.3 Q 16.0Q19.0 EN14918
kalorijska
kWh/kg 1) 9.0
19.0
4.4Q4.3
vrednost (Q)
4.6
4.5Q4.3
Q4.3
Zapreminska Kg/m3 1)

600
EN15103
gustina (BD)
Sadraj azota u % 2)
0.3
0.5
1.0
EN15104
(N)
Sadraj
u % 2)
0.03
0.04
EN15289
sumpora (S)
Sadraj hlora u % 2)
0.02
0.03
EN15289
(Cl)
1) Kao dobijena vlana masa
2)
Suva masa
3)
Vrednost duine peleta od 40 mm moe biti 1%. Maksimalna duina
trebala bi biti
< 45 mm
4) Finoa se odreuje u fabrici u nasipnom stanju kod prevoza (u toku
utovara) i u malim (do 20 kg) i velikim dakovima (tokom pakovanja
ili tokom isporuke do krajnjeg korisnika)

Svojstva drvenih
peleta OBAVEZNI

Parametar
Arsen (As)
Kadmijum
(Cd)
Hrom (Cr)
Bakar (Cu)
Olovo (Pb)
iva (Hg)
Nikl (Ni)
Cink (Zn)

IMFORMATIVNI
Parametar

temperatur
a
topljenja

Dimenzija
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)
mg/kg 1)

A1

A2

0.5

10
10

10

0.1

10

100

A3

Analizaprema
EN 15289
EN 15289
EN 15289
EN 15289
EN 15289
EN 15289
EN 15289
EN 15289

Dimenzija

A1

A2

A3

Analizaprema

Trebalo bi da budepokazana

prEN 15370

Logo peata ENplusA1

Logo peata ENplusA2

Logo peata ENB

Sada pelete imaju skromni deo u marketingu goriva. Meutim,

postoje i okolnosti za pretvaranje gorivnih peleta u gorivo sa
perspektivnim trinim potencijalom. Osnovne pretpostavke za to su
vidljive kod sirovina za njihovu proizvodnju, visoku kalorijsku vrednost
i stvaranje mogunosti za korienje u automatskim sistemima za
sagorevanje. Za manje sisteme za kompleksnu proizvodnju toplote i
elektrine energije, oni su realna alternativa prirodnog gasa i drugih
goriva. Za sisteme za grejanje svakodnevnu upotrebu, oni su
alternativa tenog goriva i elektroenergije. Ubrzano usvajanje
tehnologija za proizvodnju gorivnih peleta, doprinee za efikasno
korienje biomase u energetski balans drave.
2.1.3. Zakljuak u odnosu na izbor goriva
Sa ogledom na sve napisano do sada, za goriva za snabdevanje objekata
toplotom
bie preporueni drvene pelete i drveni ips. Parametri, koje e biti
korieni kao
ulazna informacija u prouavanju su dati u sledeoj tabeli.
Vlanost

Drvene
pelete
Drveni
opiljci

% od ukupne
mase
8%
30%

Donja
toplota
sagorev
a nja
kWh/kg

Sadraj
Zapremi
pepela
n ska
gustina

4.80
3.2

650
270

kg/m

% od
suve
mase
1%
1,5%

Cena
sa
dostav
om
/t

Ekvival
ent
emisij
a od
CO
t/MWh
2

321.00 43
*100.00 32

Prihvaeno je da e se 70% od peleta dostavljati u toku letnje

sezone i da e biti skladitena na objektu, a ostalih 30% bie
dostavljeni u toku sezone grejanja.

3. Ocena potroene toplotne energije

Na osnovu predstavljenih podataka za konstrukciju zgrade,

informacija o potronji goriva za grejanje, kao i reima rada,
napravljena je ocena za potroenu toplotnu energiju za odravanje
toplotnog komfora u prostorijama vrtia i potrebne energije za
grejanje tople vode za svakodnevne potrebe.
Napravljena je ocena za mesenu potronju toplotne
energije za grejanje i posebno
za grejanje
tople
vode za
svakodnevne potrebe, da bi se ocenila mogunost za grejanje
sanitarne vode od izvora toplote, kori koristi obnovljeno gorivo, kao
to su drvene palete i energetski opiljci (t.z. drveni ips ili samo ips).
Napravljeni su i prorauni za potronju toplotne
energije, pri emu se
rauna reim rada zgrade, prikazan u Tabeli 1., kao i podaci za
srednje mesene
temperature vazduha u
regionu.
Prihvaeno je da je parni kotao, koji treba zameniti
postojee izvore
toplote, koji koriste kao gorivo naftu, sa nominalnom toplotnom
snagom od 210
kW.
Prorauni pokazuju da e se srednje oko 4,6% toplotne energije
koristiti za grejanje tople vode za svakodnevne potrebe. Na taj nain,
postojei bojler sa serpentinom za indirektno grejanje, moe se
koristiti i na taj nain se mogu smanjiti meseni trokovi za
elektrinu energiju. U stvari, u kotlarnici vrtia, montirana su dva parna
kotla, od kojih se u stvari koristi samo jedan. Stariji kotao (desni sa
gornje slike) moe biti demontiran i na njegovom mestu se moe
montirati parni kotao, koji e koristiti obnovljeni izvor energije. Mesto
je odgovarajue jer se u neposrednoj blizini zida kotlarnice moe
sagraditi skladite, sa kojeg bi se kotao punio gorivom. Druga osobina
kotlarnice je to to se nalazi na visini nioj od visine nula vrta
vrtia. Jedini naina da se montira kotao sa biomasom je da se
srui deo zida, da bi kotao mogao biti montiran unutra. Ovo je esto
vien nain rada i nee oteati realizaciju ovakvog projekta, ali trebaju
biti predviena sredstva za takav rod graevinsko montane
aktivnosti. Osim toga takva rekonstrukcija zgrade dae mogunost
za lake punjenje kotla gorivom, nezavisno kakav e tip biti izabran
u toku realizacije projekta.
Poto se vrti koristi celogodinje, u toku meseca maja, juna,
jula, avgusta i
septembra (oznaenih u sledeoj tabeli), toplotna energija se
koristi samo za
grejanje tople vode za svakodnevne
potrebe.
U sledeoj tabeli su prikazani rezultati modelnog prouavanja
potronje toplotne energije za grejanje, kao i za grejanje BGVa. Ovo
prouavanje koristi podatke za srednje mesenu temperaturu okoline
za region grada Trna. Prihvaene su i komforne temperature u
prostorijama koje se greju prema grafci rada zgrade. Oitano je da se
zgrada koristi u toku cele godine. Model za odreivanje potronje
toplotne energije pokazuje da je u toku letnjih meseca zgrada imala
potrebu za hlaenjem. U sadanjem projektu se ipak razgleda samo
tema vezana za grejanje i takvo nain za hlaenje nee biti analiziran.
Mesec toplote energije
Meseno
toplotno
Meseno
Meseni trokovi
su kao
to sledi:
optereenje, [kWh]

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul

37754,14
32961,36
25278,07
9541,83
858,77
857,81
821,10

optereenje BGVa,
[kWh]
821,10
780,53
896,45
820,13
858,77
857,81
821,10

Avgust
Sptembar
Oktobar
Novembar
Decembar

896,45
857,81
7597,19
23137,27
35935,65

896,45
857,81
821,10
857,81
858,77

U tabeli je prikazana ukupna potronja toplotne energije. Posebno

je data samo
toplotna
energija,
potrebna
za
grejanje BGV.
Na osnovu procenjene potronje toplotne energije, napravljena su
obraunavanja
za
potronju
goriva.
U praksi, potronja toplotne energije za grejanje, kao i za
grejanje BGV, moe se
razlikovati u tesnim granicama od opredeljenog modela (u granicama
od 510%) poto zavisi od atmosferskih uslova za datu grejnu
sezonu, kao i od naina rada sistema.
Kod obraunavanja se prihvata osnovna varijanta korienje nafte
za grejanje. Kao
alternativna
goriva
su
prihvaene
drvene
pelete i energetski opiljci sa
vlanou do 30%. Praktino, izbor gorivnih komponenata je
koncentrisan na
obnovljene energetske izvore, kao to su drvene palete i drveni
opiljci kao lokalni
proizvod sa konkretnom cenom dobijene toplotne
energije.
U toku pravljenja ocene za potronju goriva od date vrste
kotla (bez obzira
da li koristi naftu, drvene pelete ili drvene opiljke) prihvaen je
srednji koeficijent
korisne aktivnosti od 87%. Tana vrednost koefcijenta korisne
aktivnosti parnog kotla, koji radi u sistemu za grejanje, moe se
odrediti u realnim uslovima i zavisi od mnogo faktora. U celini ipak,
savremeni sistemi za grejanje imaju, i po pasou, koeficijent korisnih
aktivnosti iznad 90%, to je i dodatni faktor u korist smanjenja
trokova (energetskih i fnansijskih) razgledanih objekata.
Na osnovu tako dobijenih informacija za potronju toplote,
napravljena je ocena za potronju nafte ocena za osnovni varijant.
Podaci od modelnih preraunavanja za mesenu potronju toplotne
energije su prikazani u sledeoj tabeli.
Mesec

Meseno
toplotno
optereenj
e, [kWh]
Januar
37754,1
4
Februar
32961,3
Mart
25278,0
6
79541,8
April
Maj
3858,7
7
Jun
857,8
Jul
821,1
1
0
Avgust
896,4
Sptembar
857,8
5
1
Oktobar
7597,1
Novembar
23137,2
9
7
Decembar
35935,6
Godinje
176497,4
5
4

Potronja Potronja Mesena

Meseno
nafte, [l]
nafte, [l] suma
optereenj
e BGVa,
novca za
[kWh]
naftu
821,1
3,7
4240,
9440,3
0
3
2
1
780,5
3,2
3701,
8241,8
896,4
2,5
2839,
6320,7
3
6
9
9
5
0
0
0
820,1
0,9
1071,
2385,9
858,7
0,0
3
4
6 96,
1214,73
7
8
4
857,8
0,0
96,
214,73
821,1
0,0
92,
205,31
1
8
3
0
8
2
896,4
0,0
100,
224,15
857,8
0,0
214,49
5
9
796,
1
8
3
821,1
0,7
853,
1899,6
857,8
2,2
2598,
5785,4
0
5
2
5
1
9
5
0
858,7
3,5
4035,
8985,6
10147,8
17,4
19822,
44132,6
7
5
9
0
3
4
4
5

Kao to se vidi, za osiguravanje toplotnog komfora i BGVa u vrtiu,

godinje je potrebno oko 44 000 lv., ali praktino potroeno gorivo je
manje, to oznaava da su pravljene ekonomije goriva kod svesnog
nepostizanja toplotnog komfora. Takav pristup je masovna praksa kod
grejanja javnih zgrada, to vodi do drugih posledica, koje nee biti

razgledane u ovom prouavanju. Kao opta informacija, pokazaemo

da se kod nedovoljnog grejanja moe pojaviti bu i plesan,
kondenzacija po

hladnim povrinama, to moe dovesti do bolesti disajnih puteva kod

dece, kao i
povrinske i velike povrede, i ruenja konstrukcije zgrade.
Mesec

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Godinje

Vrti Alen Mak gr.

Meseno
Potron Mesena Potron Mesen Potronj
toplotno
ja
suma
ja
a suma a ipsa,
optereenj peleta
novca za
ipsa,
novca
[m3]
e, [kWh]
[t]
pelete [lv.]
[t]
za ips
37754,14
9,04
2893,04
13,56 1356,11 54,24
32961,36
7,89
2525,77
11,84 1183,96 47,36
25278,07
6,05
1937,02
9,08
907,98
36,32
9541,83
2,28
731,17
3,43
342,74
13,71
858,77
0,21
65,81
0,31
30,85
1,23
857,81
0,21
65,73
0,31
30,81
1,23
821,10
0,20
62,92
0,29
29,49
1,18
896,45
0,21
68,69
0,32
32,20
1,29
857,81
0,21
65,73
0,31
30,81
1,23
7597,19
1,82
582,16
2,73
272,89
10,92
23137,27
5,54
1772,97
8,31
831,08
33,24
35935,65
8,61
2753,69
12,91 1290,79 51,63
176497,44 42,26
13524,71 63,40 6339,71 253,59

Koristei cene, navedene u taki Zakljuak o izboru goriva,

napravljena je ocena
za potronju goriva, mesena i godinja suma novca za gorivo
kod korienja
drvenih peleta i drvenih
opiljaka.
Kao to se vidi od napravljene ocene za potronje obnovljenih
energetskih izvora,
jedan deo drvenih peleta i drvenih opiljaka, mesena suma novca
za grejanje i
grejanje BGVa je znaajno (nekoliko puta) nia nego kod osnovnog
varijanta energetskog nosioca nafte. Evo zato obe vrste goriva
drvene pelete i drvene opiljci su primenljivi i odrazie se pozitivno na
finansijski balans vrtia. Praktino, montiranje kotla koji koristi drvene
pelete, je lake za izvoenje, poto se za sistem koji koristi drveni
koristi specijalno skladite, koje osim to je sa veom poetnom
investicijom, a za to su potrebni i dodatni graevinsko montani
radovi. U principu kotao, koji koristi drvene pelete sa manjim
dimenzijama i dozvoljava da bude montiran u postojeoj kotlarnici. Ovo
ipak ne iskljuuje potrebu skladita za drvene pelete. Sa druge strane,
montiranje sistema, koji koristi drvene opiljke dozvoljava korienje
istog goriva, koje je preporueno za korienje u sistemima,
namenjenim za grejanje kole Geo Milev. Samim tim takva vrsta
sistema je manje osetljiva ka karakteristikama goriva i mogla bi
koristiti i pelete (kako drvene, tako i agropelete u sluaju da
konkretni sistem to dozvoljava). Upravo zato i u ovom prouavanju,
drvene pelete bie vizirane samo kao osnova za poreenje sa
korienim biogorivima, ali ponovo e biti izabrano gorivo drveni
opiljci, kao gorivo sa najniom cenom za toplotnu energiju, dobijenu u
toku gorenja.

4. Izbor parnog kotla i njegovog

sistema
Ogled vrtia je pokazao da ima mesta za montau kotla, koji
koristi drvene opiljke i relativno lako moe biti povezan na postojeoj
sistemi za grejanje objekta. Ovaj kotao je u kompletu sa bunkerom,
koji osigurava tzv dnevnu potrebu goriva za njegov rad. Predvieno
je da kotao bude montiran na mestu jednog od postojeih
kotlova, koji se ne koriste, dok e noviji naftni kotao biti

sauvan, zajedno sa postojeom sistemom za dovod goriva. Ovakav

pristup je popularan u projektima za korienje biljne biomase
za ciljeve grejanja, jer daje dodatnu

sigurnost i fleksibilnost kod rada sistema. Tako postojei naftni kotao,

koristie se kao gornji ili rezervni kotao, ako osnovni kotao ne
moe raditi radi razliitih razloga. Predvia se i novi kotao, koji koristi
biomasu za povezivanje na postojei dimnjak, to e dodatno smanjiti
trokove montae sistema. Isto tako park koji se nalazi u neposrednoj
blizini kotlarnice (pogledaj sledeu sliku) bie koriena za skladite
za gorivo, od kog e biti isporuivano ka bunkeru samog kotla.

Poto je neophodna toplotna snaga za osiguravanje toplotnog

komfora u vrtiu
relativno mala (oko 200 kW), analize prouavanja drugih slinih
objekata, kao i praksa poznatih frmi u oblasti korienja biomase kao
gorivo, pokazuju da je ekonomski rentabilnije koristiti kotao, koji
koristi
drvene
opiljke.
Analiza postojeih karakteristika ovog
goriva u optini Trn pokazuju da ovaj materijal moe biti isporuen
do kotla po konkurentnoj ceni, kao i to da moe biti zdrobljen na
teritoriji umskog gazdinstva i suen do potrebne vlanosti. Praksa
pokazuje da je uprkos veoj poetnoj investiciji za kotao, koji
koristi drvene opiljke prema takvim za kotao koji koristi drvene
pelete, zbog dosta nie cene dobivene toplotne energije od opiljaka,
takva investicija se isplati u kratkim rokovima. Isto tako izbor kotla,
koji koristi kao gorivo drvene opiljke je uslovljen i od poetnog
otpada drveta, koji se dobija u regionu grada Trna. Takav kotao
je manje osetljiv na kvalitet goriva (mogue je trenutno da se radi i
sa gorivom koje ima veu vlanost), a moe koristiti i drvene pelete,
drvene brikete i drugu biomasu, koja dozvoljava automatski prevoz
kotla.
Evo zato je za sistem i kotao, za grejanje kole izabran kotao CSA
Marina 230 KW,
proizvodnja firme DAlesandro, Italija. Kotlovi ovog proizvoaa se
karakteriu optimalnim parametrima sa gledne toke balansa cena
kvalitet. Proizvoa je svetski poznat, sistem je ispitan i dokazao je
svoje prednosti. U Republici Bugarskoj postoji dosta instaliranih
sistema, tako da su kotlovi ove marke dokazanog kvaliteta; osim
toga su popularni i sigurni. Na sledeoj slici je prikazan spoljanji izgled
kotla serije CSA Marina. Kotao je sa fiksiranom/stabilnom/privrenom
reetkom, a kao dodatna opcija se predlae i sistem sa njim sistem
za automatsko odvoenje pepela od kamere pei, sistem za
automatsko pneumatsko ienje cevnog snopa kotla. Ove dodatne
mogunosti treba imati u vidi tokom realizacije projekta, montae i
povezanosti kotla ka postojeem sistemu montaa sistema radi
poboljanja naina rada i eksploatacije kotla. Gabaritne dimenzije kotla
su: =1000 mm, V=1780 mm, D=3500 mm. Kotao moe biti
postavljen u kotlarnici vrtia.

Dnevni bunker kotla je relativno malog kapaciteta 0,48 m3, to osigurava

oko 120
kg drvenih opiljaka. Evo zato je preporueno da bude opremljen
sistemom za
automatsko punjenje i kladitem, koje e osigurati bar nedeljnu
potronju kotla. Samo skladite za uvanje drvenih opiljaka treba biti
sa kapacitetom koji osigurava potronju goriva kotla kod srednjeg
reima eksploatacije. Kapacitet koji se preporuuje je 15 m3 (oko
3,5 t). Ovakvo skladite lako moe biti sagraeno u parku
predvienom za to. Samo punjenje ovog sklada moe biti
napravljeno uz pomou samosvala, bagera ili druge sline tehnike,
ali za cilj treba razruiti deo ograde vrtia da bi se napravio
pristup od susedne ulice do skladita. Samo skladite za opiljke
treba biti sa nadstrenicom, da bi se gorivo zatitilo tokom
padavina. U izgradnji ovog skladita trebaju se potovati zahtevi za
bezbednost od poara.
Na sledeoj figuri je prikazan primer za realizaciju skladita za drvene opiljke.

Jedan od moguih naina za punjenje siloze drvenim opiljcima.

5. Ekonomska ocena projekta

Budetna cena parnog kotla CSA Marina 230 je oko 36 hilj. lv. U
predloenoj konfiguraciji je ukljuen samo kotao; sistem nije ukljuen,
nije ukljueno i skladite sa sistemom za automatsko punjenje
dnevnog bunkera kotla, kao i graevinsko

montani radovi vezani za montau kotla. Ovi trokovi moraju biti

navedeni tokom
izbora konkretnog izvoaa
radova.
Na osnovu podataka o budetskoj ceni osnovnog varijanta parnog
kotla (bez opcija i automatskog skladita), koji koristi drvene opiljke,
potronja nafte za grejanje u osnovnom varijantu (kod sada priloenog
reima grejanja vrtia) i u sluaju postizanja normativnog komfora u
objekat, odreen je tzv uproeni period povraaja investicija za
promenu gorivnih komponenata sa fosilnog goriva, nafte, i
iskoriavanje drvenih opiljaka. Podaci za poreenje novanih tokova
za gorivo i poetne investicije za novi sistem su navedeni u sledeoj
tabeli. Uproeni rok za povraaj projekta se odreuje tako to se
suma potrebna za kupovinu kotla i suma za gorivo za njegov rad deli
sumom godinje potronje za gorivo u osnovnom varijantu pri
sledeem uslovu postizanje potrebnog toplotnog komfora. Ovaj
pristup je brz i daje relativno tanu ocenu za finansijski deo projekta.
Detaljna izraunavanja za potrebna fnansijska sredstva, uzimajui
u obzir i godinju inflaciju, kamate banke za period kredita itd. daju
tanu predstavu za potrebna fnansijska sredstva. Takav pristup
zahteva vie informacija i nije potreban tokom priprema za
prouavanje projekta.
Povraaj
investicija
Parametar
Cena sistema koji koristi drvene opiljke CSA Marina
230
Potronja nafte za godinu osnovna varijanta (l)
Potronja drvenih opiljaka za godinu (t)
Uproeni rok otplate prema osnovnom varijantu
(god.)

Koliina
1
19822
63.4

Suma (lv.)
36 000
44131
6339
0.959

Kao to se vidi iz tabele, predloeni kotao CSA Marina 230

je ekonomski
najpovoljniji, u sluaju postizanja toplotnog komfora (uproeni period
otplate sistema za period za 1 godinu). Ovaj period nije dug i
pokazuje da postoji ekonomska prednost odmah nakon prve godine
rada. Takoe, kada se uzme u vidu i injenica da e korienje takvog
sistema doprineti otvaranju novih radnih mesta i stimulisati lokalnu
proizvodnju, to znai da e realizacija takvog projekta imati i
socijalne funkcije i da e doprineti razvoju lokalne ekonomije.

6.
Ekoloki
uticaj
obnovljivih izvora
energije i smanjivanje
staklene bate

korienja
emisija

gasova

Napravljena je procena uticaja nafte, koriene za ogrev, na ivotnu

sredinu procenjena je emisija gasova CO2. Za izraunavanje posebnih
emisija CO2 se pretpostavlja da se pri sagorevanju 1 kg nafte oslobaa
2,79 kg CO2. Ovo vai za potpuno sagorevanje goriva. U praksi, pri
sagorevanju se teko postie potpuno sagorevanje i u emisiji dimnih
gasova se sadri i ugljen monoksid. Meutim, koncentracija CO2 je
zanemarljivo niska u odnosu na koliinu emitovanog ugljen dioksida
i ne utie znaajno na proraune.
Ove ugljenikove emisije mogu biti smanjene korienjem obnovljenih
izvora energije, to e svakako imati uticaj na ivotnu sredinu. Osim
toga, realizacija ovakvog projekta imae ekonomsku korist ako se
sve ove utede ugljenikovih emisija budu trgovale takva praksa
postoji za vee instalacije.
U sledeoj tabeli su dati: mesena potronja nafte u reimu grejanja,
pri kojoj se postie toplotni komfor u kolama, kao i mesena
koliina emitovanog ugljen dioksida pri sagorevanju nafte za ogrev.

mese
c
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Godinje emitovan CO2,
(kg)

Potronja
nafte,
(t)
19,6
3
17,0
8
12,8
2
4,39
0,08
0,08
0,08
0,09
0,08
3,34
11,7
0
18,6
1
17,4
4

Potronja
nafte,
(kg)
19629,5
17078,0
12820,6
4393,3
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
3342,5
11700,4
18611,9
17443,7
3

Emisija CO2 iz
nafte,
(kg)
54789,8
47668,2
35784,9
12262,6
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
9329,7
32658,1
51949,6
48688,9
5

Rezime
:
Napravljena je procena uticaja nafte, koriene za ogrev, na ivotnu
sredinu procenjena je emisija gasova CO2. Ove ugljenikove emisije
mogu biti smanjene korienjem obnovljenih izvora energije, to e
svakako imati uticaj na ivotnu sredinu. Osim toga, realizacija
ovakvog projekta imae ekonomsku korist ako se sve ove utede
ugljenikovih emisija budu trgovale.
Napravljena procena potronje goriva za grejanje pokazuje veliki
potencijal za
korienje obnovljenih izvora energije za grejanje. Kao to se vidi iz
napravljenih ekonomskih analiza do sada, realizacija takvog projekta
za promenu gorivnog komponenta od nafte na drvene opiljke je
ekonomski povoljno nakon prve godine rada sistema i zato je vie
nego preporuljivo da se projekat realizuje.
Osim toga, realizacija takvog projekta daje dodatne
mogunosti za
poboljanje lokalnog biznis klimata i otkrivanje novih
radnih mesta.
Vano je to da korienjem obnovljenih izvora energije dovodi do
zatite ivotne
sredine i smanjenja energetske zavisnosti sa strane spoljnih
nosioca toplote.

7. Prednosti
projekta

realizacije

Godinja uteda od goriva (uz sauvano sadanje nivo potronje

toplotne energije za grejanje i BGV) bie oko 38 000 lv. uz upotrebu
drvenog ipsa. Kod poveanja potronje energije, uteda e se
poveavati proporcionalno;
Nekoliko puta jeftinije gorivo i automatizovano
snabdevanje toplotnom
energijom,
omoguie
vrtiu
odravanje
komfortnije
temperature vazduha;
Bie smanjeni trokovi za eksploataciju (rad) i odravanje
(trenutna i .)
instalacije
kotla;
Bie izbegnuta investicija za novi kotao i
gorionike na dizel;
Objekat e imati novi kotao, koji po potrebi moe sluiti za
grejanje bitove vrue vode u toku lenje sezone. Kao dodatak, dizel e
ostati rezervno gorivo, poto e jedan kotao biti uklonjen
(demontiran);

Svake godine tedee se oko 49 t CO2. Poveanjem

potronje energije,
uteene emisije CO2 uveae se
proporcionalno;
Bie iskorieni resusrsi, generisani u dravi i u regionu
samim tim
stimulisae se lokalna ekonomija za raun unosnih fosilnih (iskopnih)
goriva;

Za projekat mogu biti privuena sredstva iz nacionalnih

ili evropskih programa za energetsku efikasnost i/ili obnovljenih
eneretskih izvora, poto odgovara uslovima da bude odobren za
sufinansiranje po razliitim takvim;

8.
Zakljuci
Objekat koji se prouava je pogodan za prelaene na
bazi goriva drvene
treske
;
Zbog utvrene i poznate tehnologije gorenja i
mogunosti za njihovo
osiguravanje, za gorivo od biomase se preporuuje da se razgledaju
drvene treske;
Budetski investicijski trokovi za instalaciju kotlarnice (za
grejanje i BGV)
na gorivo, drvene treske su procenjene na 36 000 lv.
(bez PDVa);
Modelno prouavanje rentabilnosti od prelaenja ka
gorivo od drvenog
ipsa, pokazuje veoma dobre finansijske pokazatelje uproen
rok vraanja
investicija za oko jednu
godinu;
Blagoprijatne mogunosti za znaajno poboljanje
rentabilnosti projekta
predstavljaju: poveanje potronje toplotne energie u vrtiu i/ili
poveanje ..
fnansijske pomoi (grant) za deo
investicija;
Ekoloki efekat od prelaenja na gorivo od drvenog
ipsa se ocenjuje na
oko 48 t CO2
godinje;
Preporuuje se da izbor dobavljaa goriva bude napravljen u
zavisnosti od
obaveza, preuzetih od njega po odnosu garantovanog kvaliteta
(pepeo, kalorijska
vrednost, sadraj vlage)
goriva;

dugoronost preojekta;
garancija dostava/snabdevanja (sezoni, rokovi);

KOLA
gr. Trn

GEO

MILEV,

1.Izbor objekta. Analiza

stanja
1.1.Kriteriji
objekta

izbor

Prema gore definisanim ciljevima, za objekat prouavanja je izabran

potroa toplotne energije, kod koga se oekuje da koriena biomasa
ima ne samo ekoloki, ve i ekonomski efekat. Na taj nain,
vlasnik
objekta
bie
motiviran
(od potencijalnog smanjenja
trokova energije) da sprovede predlozeni projekat.
Prema tome, odgovarajuci objekti su oni
koji imaju:
visoku cenu toplotne energije (napr. Oni koji koriste elektroenergiju ili
naftu/dizel)
dobru logistiku (sa gledne tacke eventualne dostave biomase)
stabilnu potrosnju toplotne energije da bi imali mogucnost da
investiranja u nove instalacije budu isplacena koriscenjem
skupljeg goriva. Nakon razgovora sa ekspertima, odgovornim za
energetsku politiku opstine Trn, za objekat proucavanja je izabrana
OSGeo Milev.

Fig.2. Severna fasada

1.2.
stanja

Juna

fasada

Analiza

1.2.1. Osnovne klimatske informacije o

regionu
Prema klimatskih regionima Republike Bugarske, po Naredbi RD16
1058 od 10
decembra 2009 god., za pokazatelje troskova energije i energetskih
karakteristika zgrada. Region pripada klimatskoj zoni 7, koja se
karakterise sledecim klimatskim imformacijama:
Nadmorska visina 500 m;
Trajanje grejne sezone 190 dana;
Temperatura grejanja 2900 kod 19C srednja temperatura zgrade;
Izracunata spoljna temperatura zgrade 16 C;

1.2.2. Osnovne karakteristike objekta

Zgrada skole Geo Milev, ul. Petko D. Petkov, gr. Trn je na tri sprata. Ispod
zgrade se
nalazi suteren, koji se ne otopljava.
U zgradi se nalaze: kabineti sa razlicitim namenama i namestajem,
kupatila i
administrativni blok, koji se nalazi na drugom spratu.
Fasada zidova se sastoji od unutrasnjeg premaza, ciglenog zida i
spoljasnje
premaza, sloja toplotne izolacije i spoljasnji premaz.
Podovi su dve vrste: pod ispod neotopljenog suterena i pod
iznad vazduha. Krov je ravan.
Stolarija/dograma je PVC profla sa duplim staklopaketom.
Podaci o objektu
Naziv
Adresa
Vrsta zgrade
Imovina
Godina izgradnje
Broj osoba u skoli
Grafk osoba u koli, sat/dan
Radni dani sat/dan
Subota sat/dan
Nedelja sat/dan

skola Geo Milev

Gr. Trn, ul.Petko D. Petkov
Monolitna
Javna drzavna
1988 g.
380
10
Grafk grejanja
sat/dan
10
Radni dani sat/dan
10
Subota sat/dan
10
Nedelja sat/dan

6
6
0
0

Sema zgrade
1.2.3. Ukupne graevinske karakteristike
Izgraena
povrsina
m2
1851

Proucena
povrsina
m2
7507

1.3. Snabdevanje
energijom

Povrsina koja
se
greje
m2
5511

Povrsina
koja
se
m3 greje
25 691

Povrsina
koja
se
m3 greje
18 731

toplotnom

Snabdevanje toplotnom energijom skole je sa toplocentrale koja

se nalazi u suterenu bloka A. Gorivo je nafta (dizel gorivo) sa
donjom kalorijskom vrednoscu od 11,6 kWh/kg. Nosilac toplote je voda.
Snabdevanje toplotom se vrsi uz pomocu dva parna kotla, koji rade u
paraleli u rezimu K170% i K230%. Kotlovi se trenutno koriste samo za
grejanje. Nema postavljenih meraca protoka i toplomera. Potrosnja
goriva se odcita na bazi izvrsene dostave.
Kotao 1. 2004 god. Montiran je liveni parni kotao od
gvoza marke

THERMOSTS
L
EN800

Grcka.
Kotao
je
plamenom
cevi
sa
radnim
pritiskom od 0,5 Mpa i
maksimalne snage 930 kW. Gorionik je RIELLO Italija sa
dvostepenim regulisanjem snage 3561186 kW sa potrosnjom
goriva od 30100 kg/h. Upravljanje je po temperaturi vode koje se
dostavlja od lozaca.
Kotao 2. 2004 god, je montiran i drugi liveni parni kotao od
gvoza marke
THERMOSTSL! EN800 Grcka. Kotao je plamenom cevi sa radnim
pritiskom 0,5 Mpa i maksimalnom snagom 930 kW. Gorionik je
RIELLO Italija sa dvustepenim
regulisanjem snage od 3561186 kW sa potrosnjom goriva od
30100 kg/h.
Upravljanje je o temperaturi vode koje se dostavlja
od lozaca. Kotlovi su u veoma dobrom tehnickom
stanju.
Po projektu topla voda za svakodnevne potrebe (BGV) se greje od
naftnog kotla u
centralnom bojleru, koji se nalazi u kotlarnici. Zbog amortizacije
poslednjeg, visoka cena toplotne energije od naftnog kotla i zbog toga
je preeno na grejanje lokalnim elektricnim bojlerima.
1.4. Potronja
energije

elektrine

U tabeli dole su prikazani podaci za poslednje

godinju potronju
goriva za proizvodnju toplotne energije za
objekat.
Godina

2008

2009

Nafta/Dizel,
litara
Lev
El. energija kW

29422
35330
61639,27 63517
30000
31870

Lev

5512,06

6159,56

godine

2010

2011

32116
64230,94
I,II,III

14610
2819,50

29171
35363
64457,72 79265,64

za

2012

Iz gornje tabele je oigledna tendencija za sauvanje godinje

koliine potroenog
goriva u granicama od 30003500 litara. 2012 god. sa osnovnog izvora
toplote naftnog kotla je potroeno 35363 l goriva, koji odgovaraju
346,56 Mwh za gorivo. Zbog nedostatka toplomera za ciljeve
prouavanja se prihvata da he srednje godinji KPD 75%. Kao
rezultat, koliina proizvedene neto toplotne energije iz kotla za
2012 god je 259,92 Mwh.
Potronja elektrine energije je sauvana u granicama do 30 000 kwh.
Pretpostavljamo da e se godinja koliina potroenog goriva, kao
i potroena elektrina energija za grejanje, sauvati i u narednih
nekoliko godina u istim granicama.
1.5.
Cene
i
trokovi
Krajem 2012 g. cena dizela za grejanje, plaana od strane kole je
2,23 lv./ franko za rezervoar kole. Samim tim, osnovna godinja
potronja za gorivo (kod koliine za 2012 g) je 79265,64 lv./god. Sa
druge strane, potroena elektrina energija za grejanje (osnovno za
dnevnu tarifu) procenjuje se na oko 60006200 lv./god.
Kao dodatak, trebaju se imati u vidu i trokovi za rad eksploatacije i
tekue podrke (loa, redovna smena) kotlarnice. Ovi trokovi nee
biti vrednovani u toku ovog prouavanja jer se misli da e se oni
sauvati na nivou na kojem su sada i kod prelaza na goriva na bazi
biomase.

Poto nemamo informacija za osnovne godinje trokove za rad

eksploatacije i
tekue podrke (loa, redovna smena) kotlarnice, popravke, rezervni
delovi, oni e biti zapostavljeni. To, sa svoje strane, poveava
konservativnost ekonomske ocene analize prelaza na biomasu.

2.
Projektni
predlog
Za goriva
prouavanja
Parametri,
prouavanju

za snabdevanje toplotnom energijom objekta ovog

bie preporuene drvene pelete i drveni ips.
koje
e
biti
korieni
kao ulazna informacija u
su dati u sledeoj tabeli.
Vlanost

Drvene
pelete
Drvene
treske

% od
ukupne
mase
8%
30%

Donja
toplota
gorenj
a
kWh/kg
4.80
3.2

Zapre Sadraj
m
pepela
inska
gustina % od
kg/m
suve
mase
650
1%
270
1,5%

Cena
sa
dostav
om
lv./t

Ekvivalen
t
emisija
od
t/MWh

321.00* 43
100.00 32

Prihvaeno je da e 70% peleta biti dostavljeno u toku letnje

sezone i da e biti
skladitene na objektu, a ostalih 30% bie isporueni tokom
sezona grejanja.
3. Ocena potroene toplotne energije za kolu Geo
Milev, gr. Trn
Na osnovu predstavljenih podataka za konstrukciju zgrade,
informacija o potronji
goriva za grejanje, kao i reima rada,
napravljena je ocena za potroenu toplotnu energiju za odravanje
toplotnog komfora u prostorijama kole.
Napravljeni su i prorauni za potronju toplotne
energije, pri emu se
rauna reim rada zgrade, prikazan u Tabeli 1., kao i podaci za
srednje mesene
temperature vazduha u
regionu.

Napravljena je ocena za mesenu potronju toplotne energije za

grejanje. U ovom
objektu ne postoji sistem za centralno grejanje tople vode za
svakodnevne potrebe.
Napravljena je ocena potroene toplotne enrgije ka
korienje energetskih
nosioca nafte u trenutnom reimu rafa eksploatacije na sistem
grejanja. Meseni trokovi toplote energije u osnovnom reimu
grejanja su kao to sledi:
Poto se kola koristi samo tokom kolske godine, u toku
meseca maja, juna, jula,
avgusta i septembra toplotna energija se ne koristi.

U sledeoj tabeli su prikazani rezultati ukupne potronje

toplotne energije
za grejanje kole Geo Milev, gr. Trn kod tzv Osnovnog
reima rada.

Izraunavajui trokove za naftu, koriena je cena goriva

prikazana u t. Energetska potronja tokom prouavanja.
Mesec

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Sptembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Godinje

Meseno
Potronja nafte, Potronja nafte,
toplotno
[t]
[t]
optereen
je,
58106.5
5.74
6625.
9
9
50553.8
5.00
5677.
9
7
37951.1
3.75
4262.
7
3
13004.9
1.29
1460.
3 0,00
6 0.0
0,00
0,00
0,00
0.0
0,00
0,00
0.0
0,00
0,00
0.0
0,00
0,00
0.0
9894.4
0.98
1111.
8
2
34635.1
3.42
3889.
4
9
55094.4
5.45
6187.
5
7
259240.6
25.62
29115.
4
3

Mesen
a
suma
novca
14529.3
7
12640.8
59489.5
7
3251.8
4 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
2474.0
8
8660.4
1
13776.2
0
64822.3
3

Ovaj tzv osnovni reim eksploatacije sistema pokazuje

da se postavljeni
kotlovi koristi samo nekoliko sati dnevno (34), to je krajnje
nedovoljno za
postizanje toplotnog komfora u uionicama. Samo danima kada su
spoljne temperature bile veoma niske, kotlovi su radili i nou, da
ne bi dolazilo do potpunog hlaenja zgrade, kao i to da se sistem za
cirkulaciju vode zatiti od zamrzavanja. Napravljeni ogled fiskulturne
sale pokazuje da je potrebna rekonstrukcija sistema za grejanje, da bi
se u salonu postigao potrebni toplotni komfor za sprovoenje asova.
Ocena optereenja i reima rada parnih kotlova je to da rade samo
30% od ukupnog radnog vremena. Praksa pokazuje da kotlovi trebaju
raditi 5060% svakodnevno da bi se postigao potrebni toplotni komfor.
Ukratko ovaj reim rada kontrastira sa normativnim podacima,
prikazanim u Tabeli 1.1 ovog prouavanja. Sve ovo pokazuje, da ovaj
objekat ima potencijal za primenu mera za energetsku efikasnost i
optimizaciju trokova za grejanje.
Ovaj tzv osnovni reim dobijen na osnovu
statistikih podataka za
potronju goriva, bie korien samo za poreenje trenutnih godinjih
trokova za gorivo sa projektnim takvim kod promena gorivnih
komponenta i kod postizanja potrebnog toplotnog komfora u koli.
Na osnovu podataka za potrebni reim rada sistema za
grejanje, da bi se postigao normativni toplotni komfor u prostorijama
koje se greju, napravljena je ocena za potronju toplotne energije
za sistem grejanja kole. Na osnovu ocenjene
potronje toplotne energije, napravljena su izraunavanja za
potronju za gorivo.
Kod izraunavanja se prihvata trenutno stanje za grejanje
se koristi nafta,
a kao alternativno gorivo drvene pelete i energetski opiljci.
Praktini izbor gorivnih komponenata je koncentrisan na obnovljene
izvore energije, kakvi su drvene pelete i drveni opiljci, koji su i lokalni
proizvod sa konkurentnom cenom za dobijenu toplotnu energiju.
Obnovljena biogoriva takoe daju mogunost za razvoj lokalne
ekonomije, kao i za otvaranje novih radnih mesta.
U toku pravljenja ocene za potronju goriva od date vrste
kotla (bez obzira da li koristi naftu, drvene pelete ili drvene opiljke)
prihvaen je srednji koeficijent korisne aktivnosti od 87%. Tana
vrednost koefcijenta korisne aktivnosti parnog kotla, koji radi u
sistemu za grejanje, moe se odrediti u realnim uslovima i zavisi od
mnogo faktora. U celini ipak, savremeni sistemi za grejanje imaju, i po
pasou, koeficijent korisnih aktivnosti iznad 90%, to je i dodatni
faktor u korist smanjenja trokova (energetskih i fnansijskih)
razgledanih objekata.

Na osnovu tako dobijenih informacija za potronju toplote,

napravljena je ocena za potronju nafte ocena za osnovne varijante.
Podaci od modelnih preraunavanja za mesenu potronju toplotne
energije su prikazani u sledeoj tabeli.
Mesec

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Sptembar
Oktobar
Novembar
Decemba
rGodinje

Meseno
toplotno
optereenje,
198612.90
172797.20
129720.10
44451.90
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
33820.10
118385.63
188317.17
886105.01

Potronja
nafte,
[l]
19.6
3
17.0
12.8
8
2
4.39
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
3.34
11.7
0
18.6
87.5
1
8

Potronja
nafte, [l]
22306.2
19406.9
14568.9
4992.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
3798.3
13295.9
21149.9
99518.4

Mesena
suma novca
za naftu
49662.55
43207.41
32436.12
11115.06
214,73
0.00
0.00
0.00
0.00
8456.61
29601.97
47088.13
221567.85

Kao to se vidi, za osiguravanje toplotnog komfora u koli (saglasno

normativnim
zahtevima ua eksploataciju takvih vrsta zgrada), godinje je potrebno
oko 220 hilj. lv., ali praktino potroeno gorivo je manje (pogledajte
podatke u tabeli za realno potroeno gorivo u poslednjih nekoliko
godina), to oznaava da su pravljene ekonomije goriva kod svesnog
nepostizanja toplotnog komfora. Takav pristup je masovna praksa kod
grejanja javnih zgrada, to vodi do drugih posledica, koje nee biti
razgledane u ovom prouavanju.
Prihvaeno je da parni kotao, koji e zameniti trenutne
izvore toplotne
energije, koristi kao gorivo naftu sa nominalnom toplotnom snagom of
930 kW. Poeljno je da postojei kotlovi ne budu demontirani, ve da
ostanu kao rezervni ili da ispunjavaju ulogu osnovnih kotlova kod
visoke potronje energije za sistem grejanja kole.
Koristei cene, navedene u taki Zakljuak o izboru goriva,
napravljena je ocena
za potronju goriva, mesena i godinja suma novca za gorivo
kod korienja
drvenih peleta i drvenih
opiljaka.
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Sptembar
Oktobar
Novemba
rDecemba
Godinje
r

kola Geo Milev

Mesena
suma
novca za
15219.3
41.3
13241.1
6
8
8
69940.2
31.0
6
4
10.6
3406.2
40.0
8 0.0
0.0
0.0
0
0
0
0
0.0
0.0
0
0
0.0
0.0
0.0
0.0
0
0
0
0
8.1
2591.5
0
8
28.3
9071.7
5
0
45.1
14430.4
212.1
67900.7
0
3
9
7

Meseno
Potron
toplotno
ja
optereenje,
peleta
[kWh]
198612.9
47.5

172797.2
0
0
129720.9
044451.9
0 0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
33820.1
0
118385.6
3
188317.1
886105.0
7
1

gr.
Potron
ja
ipsa,
71.3
62.0
4
7
46.5
9
15.9
70.0
0.0
0
0
0.0
0
0.0
0.0
0
0
12.1
5
42.5
2
67.6
318.2
4
8

Mesena Potron
suma
ja
novca za ipsa,
7134.0
285.3
6206.8
248.2
8
6
0
7
4659.4
186.3
9
863.87
1596.6
9 0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
1214.8
48.59
0
4252.3
170.0
6
9
6764.2
270.5
31828.4
1273.1
7
7
8
4

Kao to se vidi od napravljene ocene za potronje obnovljenih

energetskih izvora, jedan deo drvenih peleta i drvenih opiljaka,
mesena suma novca za grejanje je znaajno nia nego kod
osnovnog varijanta energetskog nosioca nafte. Evo zato obe
vrste goriva drvene pelete i drvene opiljci su primenljivi i odrazie se
pozitivno na finansijski balans kole. Poto je nominalna toplotna
snaga parnog kotla relativno velika, preporuuje se razgledanje
varijanta postavljanja kotla, koji koristi drvene opiljke. Praksa pokazuje
da je takav kotao, uprkos veoj poetnoj investiciji, ekonomski
povoljniji naspram kotla koji koristi drvene pelete, najvie zbog velike
razlike u ceni toplotne energije dobijene od peleta i opiljaka u korist
drvenog ipsa. Zbog toga su u ovom prouavanju dati podaci za
troak drvenih pelata (dati su samo radi informacije) i kao osnova za
uporeenje kod korienja ve popularnog biogoriva u Bugarskoj.

4. Izbor parnog kotla i njegovog

sistema
Ogled kole i njegovih terena je pokazao da ima mesta za
montau kotla, koji koristi drvene opiljke i relativno lako moe biti
povezan na postojeoj sistemi za grejanje kole. Ovaj kotao i njegov
sistem za dovod goriva iz skladita, bie postavljeni
u
gotovim
kontejnerima za transport, kontejnerima za prevod proizvoda,
to omoguava laku isporuku i montau sistema, a takoe i
smanjuje trokove za graevinske montane radove.

Poto je neophodna toplotna snaga za osiguravanje toplotnog komfora

u koli relativno mala (oko 200kW), analize prouavanja drugih
slinih objekata, kao i praksa poznatih firmi u oblasti korienja
biomase kao gorivo, pokazaju da je
ekonomski rentabilnije koristiti kotao, koji koristi drvene opiljke sa
vlanou do
40%. Praksa pokazuje da je uprkos veoj poetnoj investiciji za
kotao, koji koristi
drvene opiljke prema takvoj za kotao koji koristi drvene pelete, zbog
dosta nie cene dobivene toplotne energije od opiljaka, takva
investicija se isplati u kratkim rokovima. Isto tako izbor kotla, koji
koristi kao gorivo drvene opiljke sa vlanou do 40%, obuslovljen je i
od poetnog otpada drveta, koji se dobija u regionu grada Trna. Takav
kotao je manje osetljiv na kvalitet goriva (mogue je trenutno da se
radi i sa gorivom koje ima veu vlanost), a moe koristiti i drvene
pelete, drvene brikete i drugu biomasu, koja dozvoljava automatski
prevoz kotla.
Evo zato je za sistem i kotao, za grejanje kole izabran kotao
EOS 90, produkcija
frme Uniconfort, Italija (http://www.uniconfort.com/en/eosmodel
boilers). Kotlovi ovog proizvoaa se karakteriu optimalnim

parametrima sa gledne toke balansa cenakvalitet. Proizvoa je

svetski poznat, sistem je ispitan i dokazao je

svoje prednosti. U Republici Bugarskoj postoji oko 20 kotlova firma

Uniconfort. To su najee kotlovi u industrijskim preduzeima, za
proizvodnju tople vode i zasiene pare. Izgraena je i instalacija za
proizvodnju elektrine energije. Sam kotao je sa toplotnom snagom
od 5MWth i zagreva termiko ulje.

Kotao
EOS

Uniconfort

Mehanika kamera
Fuocomatic

za

sagorevanje

Izabrani kotao Uniconfort EOS 90 se karakterise pokretnom

skarom/resetkom, koja
dozvoljava/omogucuje iskoriscavanje goriva u obliku drvenih
tresaka sa visokom
vlaznoscu i sa sadrzajem pepela do 3%, koja daje mogucnost za
koriscenje sireg

opsega goriva.
Takoe, konstrukcija kotla i njegovih sistema sistema za
podavanje goriva (pokretna skara), sistem za ciscenje pepela,
sistem za odvoenje pepela, dimnjak,
mogu se postaviti u kontejner u fabrici proizvoaca, sto ce optimizirati
troskove
celog projekta.
Dimenzije samog parnog kotla su: =1850 mm, V=3150 mm, D=5400 mm.

Na slici je predstavljen varijant, kod kog kotao, zajedno sa sistemom je

postavljen/montiran u kontejneru za transport sa povecanom
visinom. U kontejneru su postavljeni svi sistemi koji osiguravaju
rad kotla sistem za odvoenje pepela, multiciklon, ventilator za
dim, kontrolna tabla za upravljanje itd. Do kontejnera sa kotlom se
postvalja drugi kontejner u kojem se montira skladiste. Na taj nacin
sama montaza sistema se pojednostavljuje, sto dovodi do optimizacije
instalacijskih (graevinsko montaznih) troskova. Predvieno je da
se kotao sa skladistem montira u praznom prostoru izmeu dva
susedna korpusa skole.

Izbor mesta za montazu novog sistema je odreeno i cinjenicom

da se slobodno
prostor nalazi u neposrednoj blizini kotlarnice skole. Kotlarnica je i
u blizini parka
gde ce biti montiran sistem do njega postoji asfaltni put koji ce
olaksati isporuku i
snabdevanje
gorivom.

5.
Ekonomska
projekta

ocena

Budetna cena za jedan takav sistem se sastoji od kotla, sistema

za podavanje goriva, ciklona za ienje ostataka od pepela u dimnim
gasovima, odaka, sistema za odvoenje pepela i sve to kota oko
293260,00 lv. bez PDVa. Kao opcija za kotao se predlae i sistem za
automatsko ienje ostataka pepela na povrini cevi u konvektnom
traktu kotla budetna cena je 15400,00 lv. bez PDVa.

Na osnovu podataka o budetskoj ceni sistema, koji koristi drevene

opiljke, potronja nafte za grejanje u osnovnom varijantu (kod sada
priloenog reima grejanja vrtia) i u sluaju postizanja normativnog
komfora u objekat, odreen je tzv uproeni period povraaja
investicija za promenu gorivnih komponenata sa fosilnog goriva, nafte,
i iskoriavanje drvenih opiljaka. Uproeni rok za povraaj projekta
se odreuje tako to se suma potrebna za kupovinu kotla i suma za
gorivo za njegov rad deli sumom godinje potronje za gorivo u
osnovnom varijantu pri sledeem uslovu postizanje potrebnog
toplotnog komfora. Ovaj pristup je brz i daje relativno tanu ocenu za
fnansijski deo projekta. Detaljna izraunavanja za potrebna finansijska
sredstva, uzimajui u obzir i godinju inflaciju, kamate banke za
period kredita itd. daju taniju predstavu za potrebna fnansijska
sredstva. Takav pristup zahteva vie informacija i nije potreban tokom
priprema za prouavanje
projekta.
Podacu
za
uporeivanje
novanih potoka za gorivo i poetnih investicija za novi sistem su
prikazani u sledeoj tabeli.
Izraunavanje uproenog roka povratnosti poetnih investicija
Paramete
Koliina Suma,
r
Cena sistema koji koristi drvene
opiljke
1,00 (lv.)
293260,0
0
Cena automatskog sistema za ienje ostataka pepela
1,00 15400,0
iz
0
konvektnog
trakta
kotla (opcija)
Potronja
nafte
za godinu,
(l)
99518,4 221567,8
4
Potronja nafte pri osnovnoj varijanti grejanja, (l)
35363,0 579268,6
0 318,28 31828,4
4
Potronja drvenih opiljaka za godinu, (t)
8
Uproeni rok za otkup sistema, koji koristi drvene
6,109
opiljke u
odnosu
na rok
osnovnu
varijantu
zakoji
grejanje,
Uproeni
za otkup
sistema
koristi(godina)
drvene
2,185
opiljke (za
postizanje rok
toplotnog
komfora),
Uproeni
za otkup
sistema(godina)
koji koristi drvene
opiljke, sa
6,303
varijantom za ienje ostataka pepela u odnosu na
osnovnu rok za otkup sistema koji koristi drvene
Uproeni
opiljke sa
2,255
varijantom za ienje ostataka pepela (za postizanje
toplotnog

Kao to se vidi iz tabele, predloeni sistem, proizveden u firmi

Uniconfort je
ekonomski najpovoljniji, u sluaju postizanja toplotnog komfora
(uproeni period
otplate sistema za period od 2,2 godine). Ako se pravi poreenje sa
trenutnom potronjom nafte za grejanje, onda je prosti rok za
otkupljivanje sistema oko 6 godina. Ovaj period nije veliki i u celini
takava projekat podlei bankiranju, Takoe, kada se uzme u vidu i
injenica da e korienje takvog sistema doprineti otvaranju novih
radnih mesta i stimulisati lokalnu proizvodnju, to znai da e
realizacija takvog projekta imati i socijalne funkcije i da e
doprineti razvoju lokalne ekonomije.

6.
Ekoloki
uticaj
korienja
obnovljenih izvora
energije i smanjenje emisija parnih
gasova.
Napravljena je procena uticaja nafte, koriene za ogrev, na ivotnu
sredinu procenjena je emisija gasova CO2. Za izraunavanje posebnih
emisija CO2 se pretpostavlja da se pri sagorevanju 1 kg nafte oslobaa
2,79 kg CO2. Ovo vai za potpuno sagorevanje goriva. U praksi, pri
gorenju se teko postie potpuno sagorevanje i u emisiji dimnih
gasova se sadri i ugljen monoksid. Meutim,

koncentracija CO je zanemarljivo niska u odnosu na koliinu

emitovanog ugljen
dioksida i ne utie znaajno na
proraune.
Ove
ugljenikove
emisije
mogu
biti
smanjene
korienjem
obnovljivih izvora energije, to e svakako imati uticaj na ivotnu
sredinu. Osim toga, realizacija ovakvog projekta imae ekonomsku
korist ako se sve ove utede ugljenikovih emisija budu trgovale
takva praksa postoji za vee instalacije.
U sledeoj tabeli su prikazani: mesena potronja nafte u reimu
grejanja, pri kojoj
se postie toplotni komfor u kolama, kao i mesena koliina
emitovanog ugljen
dioksida pri sagorevanju nafte za ogrev.
mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Godinje
emitovan CO2,

Potronja nafte,
Potronja nafte,
Emisija CO2 iz nafte,
19,63
19629,
54789,8
17,08
17078,
47668,2
12,82
12820,
35784,9
4,39
4393,3
12262,6
0,00
0,0
0,0
0,00
0,0
0,0
0,00
0,0
0,0
0,00
0,0
0,0
0,00
0,0
0,0
3,34
3342,5
9329,7
11,70
11700,
32658,1
4
18,61
18611,
51949,6
9
87,58
87576,2
244442,7

Rezime
:
Napravljena procena za potronju goriva za grejanje pokazuje veliki
potencijal za korienje obnovljenih energetskih izvora za ciljeve
grejanja. Poetna budetna izraunavanja, za potrebne investicije,
pokazuju da e se prilikom realizacije takvog projekta sa velikom
ekonomskim sredstvima, postii potreban toplotni komfor u koli bez
nalaganja tako velike ekonomije na gorivo, kakvo se vidi tokom
sagorevanja nafte. Osim toga, realizacija takvog projekta daje
dodatne mogunosti za poboljanje lokalnog biznes klimata i
otkrivanje novih radnih mesta. Mogua je i optimizacija trenutnih
trokova za gorivo drveni opiljci, a to se moe postii organizovanjem
trgova za dostavu/isporuku. Mogue je da takav projekat bude
realizovan kao javnoprivatno partnerstvo, kod koga spoljni investitor
podpisuje dugoroni ugovor za kupovinu toplotne energije i plaa deo
trokova za raune.
Napravljena procena potronje goriva za grejanje
pokazuje veliki
potencijal za korienje obnovljienih izvora energije za grejanje. Kao
to se vidi iz napravljenih ekonomskih analiza do sada, realizacija
takvog projekta za promenu gorivnog komponenta od nafte na drvene
opiljke je ekonomski povoljno nakon tri godine rada sistema pod
uslovom da se postie potrebni toplotni komfor u objektu
zato je vie nego preporuljivo da se projekat
realizuje.
Vano je da iskoriavanje obnovljenih izvora energije vodi do
zatite ivotne
sredine i smanjenja energetske zavisnosti drave od strane
spoljnih nosioca energije. To je u skladu sa evropskom direktivom za
smanjenje zavisnosti Evrope od importiranih nosiova energije i
prilaganja direktive 20/20 (do 2020 g. koriena energija
svake

lanice Evropske unije treba biti 20% od ukupne potronje

energije). Imajui u vidu da je Republika Bugarska sa velikim
potencijalom za korienje biljne biomase, sam projekat za
promenu gorivnih komponenata za grejanje kole Geo Milev, gr.
Trn moe biti primer za realizaciju slinog projekta u

redovima drugih optinskih objekata, koji su do sada koristili nafu za

grejanje, a samim tim ti objekti su imali velike trokove i nisu
postizali potrebni toplotni komfor.

7. Prednosti
projekta

realizacije

Godisnja usteda od goriva za postizanje toplotnog komfora bice

oko 190 000 lv. uz upotrebu drvenog cipsa. Kod povecanja
potrosnje energije, usteda ce se povecavati proporcionalno;

Nekoliko puta jeftinije gorivo i automatizovano snabdevanje

toplotnom
energijom, omogucice vrticu odrzavanje komfortnije temperature vazduha;

Bice smanjeni troskovi za eksploataciju (rad) i odrzavanje

(trenutna i takva za
hitne slucaje) instalacije kotla;
Bice izbegnuta investicija za novi kotao i gorionike
na dizel;
Objekat ce imati novi kotao, koji ce kod nizke toplotne energije
osiguravati
toplotni komfor i u prostorijama koje se sada ne greju zbog ekonomskih
razloga (kao naprimer fskulturni saloni). Kao dodatak, dizel ce ostati
rezervno
gorivo,;

Svake godine stedece se oko 244 t CO2. Povecanjem

potrosnje energije,
usteene emisije CO2 uvecace se proporcionalno;

Bice iskorisceni resusrsi, generisani u drzavi i u regionu

samim tim
stimulisace se lokalna ekonomija za racun unosnih fosilnih (iskopnih)
goriva;

Za projekat mogu biti privucena sredstva iz nacionalnih ili

evropskih programa
za energetsku efkasnost i/ili obnovljenih eneretskih izvora, posto odgovara
uslovima da bude odobren za sufinansiranje po razlicitim takvim;

8.
Zakljuci

Objekat koji se proucava je pogodan za prelazene na bazi

goriva drvenih
opiljaka;
Zbog utvrene i poznate tehnologije gorenja i mogucnosti
za njihovo
osiguravanje, za gorivo od biomase se preporucuje da se razgledaju
drvenih
opiljaka;

Budzetski investicijski troskovi za instalaciju kotlarnice (za

grejanje i BGV) na
gorivo, drvene treske su procenjene na 293260,00 lv. (bez PDVa);
Modelno proucavanje rentabilnosti od prelazenja ka gorivo od
drvenog cipsa, pokazuje veoma dobre fnansijske pokazatelje
uproscen rok vracanja investicija za oko jednu godinu;

Blagoprijatne mogucnosti za znacajno poboljsanje

rentabilnosti projekta
predstavljaju: povecanje potrosnje toplotne energie u skoli i/ili povecanje
nepovratne fnansijske pomoci (grant) za deo investicija;


Ekoloski efekat od prelazenja na gorivo od drvenog cipsa se
ocenjuje na oko
244 t CO2 godisnje;

Preporucuje se da izbor dobavljaca goriva bude napravljen u

zavisnosti od
obaveza, preuzetih od njega po odnosu na: garantovanog
kvaliteta (pepeo, kalorijska vrednost, sadrzaj vlage) goriva;
dugorocnosti preojekta; garancija dostava/snabdevanja (sezoni,
rokovi); uslova formiranja cena (pocetna cena, indeksacija cena
tokom vremena);

142