Proraun namotaja i izrada transformatora

Transformator je elektrini ureaj koji transformie energiju iz jednog kola u

drugo, posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji
od dva (ili vie) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa vie izvoda, i u veini sluajeva
magnetnog jezgra koje koncentrie magnetni fluks. Naizmenina struja u jednom namotaju e
indukovati struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da sputaju ili diu napon,
da menjaju impedansu i da obezbede elektrinu izolaciju izmeu kola.
Osnovni princip rada
Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara. Ako se vremenski
promenljiv napon Up prikljui na primar od Np navojaka, struja koja tada tee kroz njega
indukuje magnetnomotornu silu (MMS). Kao to elektromotorna sila (EMS) tera struju kroz
elektrino kolo, tako i MMS tera magnetni fluks oko magnetnog kola. MMS na primaru
izaziva promenljiv magnetni fluks p u jezgru i indukuje EMS koja je suprotnog smera u
odnosu na Up. Prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, indukovan napon kroz
primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa:

Slino, napon koji je indukovao meusobni fluks kroz sekundar je:

U idealnom sluaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu

izjednaiti p i s. Iz ovog sledi:

Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednak odnosu

broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja. Odnos
struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo vodi
najeoj upotrebi transformatora: preobraavanju elektrine energije jednog napona u
elektrinu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa razliitim brojem navojaka.
EMS u sekundaru, u sluaju da je prikljuen na neko elektrino kolo, izaziva tok struje u
njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i tei da poniti
fluks u jezgru. Poto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu tee
poveana struja. Rezultat poveanja MMS zbog struje u primaru e izjednaiti efekat suprotne
sekundarne MMS. Na ovaj nain, elektrina energija dovedena na primar prenosi energiju na
sekundar.

Na primer, ako je snaga od 50 VA dovedena na transformator iji je odnos broja

navojaka 25:2.
S = EI (snaga = EMS jaina struje)

50VA=2Vx25A u primaru, kada transformator promeni dobijamo 50VA=25Vx2A u

sekundaru.
U praksi, visokonaponski namotaj ima vie navojaka tanke ice, a niskonaponski malo
navojaka debele ice. Poto jednosmerni napon nee dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMS
nee biti stvorena i struja koja tee kroz transformator e biti beskonano velika. U praksi,
redna veza otpornosti navojaka e ograniiti jainu struje koja moe tei, sve dok
transformator ne dostigne termalnu ravnoteu ili bude uniten.
Gubici i stepen iskorienja
Idealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorienja 100%. U praksi se energija
rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata koji se
prvenstveno deavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvou). Transformatori obino imaju
vrlo visok stepen iskorienja i vei transfomatori (od 50 MVA i vie) imaju stepen
iskorienja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u ureajima potroake
elektronike imaju manje od 85% efikasnosti.
Konstrukcija transformatora
Transformatori koji se koriste na industrijskim i audio uestanostima imaju jezgro nainjeno
od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani
primarom i sekundarom. Poto je elino jezgro provodno, ono takoe ima struje indukovane
zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od oblinjeg sloja da bi se
smanjili gubici zbog vrtlonih struja koje zagrevaju jezgro. Uobiajeno slojevito jezgro je
napravljeno od limova u obliku latininih slova E i I, to im je dalo ime EI
transformatori.
Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da
spree zasienje. Ovi zazori mogu biti korieni da ogranie struju u kratkom spoju, kao to je
sluaj u transformatorima za neonske svetiljke.
Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od
dugih traka od silicijumskog elika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvoa u prahu ili
ferita, zavisno od radne uestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeuje da su granice
traka optimalno poravnate, poveavajui efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja
jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminie vazdune zazore ubaene u konstrukciju EI
jezgara. Popreni presek prstena je obino kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja
jezgra krunog preseka takoe prisutna. Primar i sekundar su esto namotani koncentrino da
prekriju celu povrinu jezgra. Ovo smanjuje duinu potrebne ice i takoe obezbeuje zaklon
da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija.

Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara.

Druge prednosti u odnosu na EI - su manja veliina (za oko
polovinu), manju teinu (za oko polovinu), manje mehaniko zujanje
(inei ih superiornim u audio pojaavaima), manjim spoljanjim
magnetskim poljem (oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i

vie izbora oblika. Glavna mana je vea cena. Nedostatak konstrukcije torusnih
transformatora je via cena po namotaju. To za posledicu ima da se torusni transformatori
retko sreu iznad nekoliko KVA. Mali distribucioni transformatori mogu da iskoriste neke
prednosti torusnog jezgra delei ga i otvarajui ga, a zatim ubacujui klupko koje sadri
namotaje.
Kada se nameta torusni transformator, vano je izbei sluajno kratko spajanje kroz jezgro.
Ovo se moe desiti ako je elinom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalne delove sa oba
kraja, to moe izazvati da opasno velika struja tee kroz stub.
U veini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa vie navojaka provodne ice
jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajui veu magnetnu indukciju nego to
bi samo jedan navojak uradio. ice susednih navojaka i raliitih namotaja moraju biti
izolovane jedne od drugih.
Ads by Cinema-Plus-1.4cAd Options

Provodni materijal korien za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snaga i

signalni transformatori su namotani od ice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad
dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili
aluminijuma pravougaonog preseka ili uastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori
na visokim uestanostima koji rade na uestanostima od stotina KHz imaju namotaje od
licnovane ice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (povrinskog) efekta. Kod malih
transformatora, kao izolacija namotaja se koristi lak.
Proraun namotaja za transformator sa ''EI'' jezgrom

Osnovni podaci koji su potrebni za proraun su:

Up - Napon primara [V]
Us - Napon sekundara [V]
S - Snaga transformatora [VA]
Sp - Dimenzija jezgra [cm2]
Ip - Struja primara [A]
Is - Struja sekundara [A]
Dp - Debljina ice primara [mm]
Ds - Debljina ice sekundara [mm]
J - Gustina struje [A/mm2]
Ukoliko pretpostavimo da je napon primara 230V / 50 Hz, konstanta za dimenzionisanje
jezgra je 45. Povrina jezgra je u cm2, a dobija se mnoenjem strana kalema (Sp = a x b).
Broj namotaja primara i sekundara Ns i Np, dobijemo iz formule:
Nx = 45/S (broj zavoja ice za 1 V)
Np = N x Up, potreban broj namotaja na primaru
Ns = N x Us, potreban namotaj na sekundaru (zavisi jo i o potrebnom naponu na izlazu)
Struju primara i sekundara izraunavamo formulom:
Ip = S/Up [A], struja primara

Is = S/Us [A], struja sekundara

Pod preptostavnom da je gustina struje konstantna vrednost (J = 2,5 A/mm2), tada se
debljina ice izraunava formulom:
Dp = 0,7Ip [mm] , debljina ice primara
Ds = 0,7Is [mm], debljina ice sekundara
Izrada transformatora
Kad izraunamo sve potrebne podatke sledi namotavanje, uvek se prvo namotava primar,
tako da se ica namotava po mogunosti jedna do druge, ali moe i jedna preko druge, ali ne
sme se ukrtati.
Nakon namotanog primara, on se obmota prepan papirom (debljina 0.1 do 10 mm), kako bi
se primar odvojio od sekundara. Namotaji moraju biti vrsti jer e u protivnom sluaju doi
do veih vrtlonih struja, te e trafo imati dosta gubitaka, i grejati se. Sekundar se takoe mota
navoj do navoja, dok se svaki red ne omota prepanom, i tako do zavretka.
Iskljuivo se koristi bakarna ica jer ima manji otpor i samim tim manji su gubici, a ne
aluminijumska ica jer bi u tom sluaju debljina ice bila vea i samim tim bi u nekom
trenutku zafalilo mesta za namotavanje.
to se tie merenja debljine ice koja se koristi za namotavanje transformatora treba da se
spali lak sa nje jer se u dananje vreme lak ica uglavnom lakira dva puta to moe dovesti do
pogrenih rezultata.
Nakom namotavanja i postavljanja izvoda primara i sekundara (obavezno obeleiti krajeve)
ostaje jo da se pravilno poreaju transformatorski limovi koji ine jezgro, a to se radi tako to
se prvo uklope svi limovi oblika E, ali naizmenino (jedan stavljati sa jedne a drugi sa druge
strane). Nakon toga potrebno je uklopiti izmeu i limove oblika I i stegnti jezgro da ne bilo
brujanja. Ako kojim sluajem bude brujanja, transformator treba potopiti u posebno ulje i
zagrejati ga do 80oC, nakon suenja nee vie biti brujanja. Naravno treba biti paljiv pri
postavljanju limova da ne bi dolo do oteenja ice tj. namotaja.
Karakteristike lak ice i jezgra transformatora moete pronai ovde.
Deo teksta je preuzet sa:
www.sr.wikipedia.org

Feritna jezgra iz ATX napajanja

Posto PC napajanja u vecini slucajeva rade na oko 100KHz, jezgro iz njih zadovoljava za te
ucestanosti. Snaga koju to jezgro moze preneti je ona koja pise na kutiji PC napajanja (osim
na kineskim nove proizvodnje, gde od onog sto pise treba uzeti za ozbiljno 2/3 napisane
vrednosti). Ta deklarisana snaga jezgra vazi iskljucivo za uslove FORSIRANOG
HLADJENJA, a ako nema ventilatora racunajte opet 2/3 od deklarisane snage. Snaga koju
mozete dobiti iz nekog jezgra zavisi od poprecnog preseka srednjeg stuba i najvise
temperature trafoa (uglavnom je vise ogranicena temperaturom zice 130-tak^C max, nego
dozvoljenom temperaturom jezgra, koja je tipicno oko 200^C).
Broj navoja primara zavisi od napona na njemu, frekvencije, magnetne indukcije, i preseka
srednjeg stuba.

Posto ste napravili polumost sa ispravljenih 230VAC, dobicete oko 320VDC za napajanje
polumosta. Velicina napona koju dobija primarni namotaj je Vdd/2, odnosno 160V.
Dozvoljena magnetna indukcija tih jezgara je B=0,1T@100KHz, B=0,2T@50KHz i
0,35T@25KHz. Posto je u pitanju push-pull nacin rada dB je dvostruka vrednost od
navedenih (npr B=0,1T@100KHz, posto se polaritet magnecenja simetricno menja sledi B=+0,1T odnosno dB=0,2T).
Preporucujem B=0,05T odnosno dB=0,1T@100KHz zbog manjeg zagrevanja jezgra.
Evo zakonitosti oko toga:
-------------------------------------------------------------------Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae
dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad]
N = Ue6 / K x f x dB x Ae
K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni
Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB.
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.
Radi sigurnosti izracunat broj navoja uvecati za 10%
------------------------------------------------------------------------Kada se obracuna primar, sasvim je jednostavno doci do broja navoja u sekundaru, prenosni
odnos je kao kod obicnog transformatora. Npr. ako nam treba +-16V na sekundarima,
prenosni odnos ce nam biti 10:1 tj. posto imamo +-160v na primaru, trebace nam 10 puta
manje navoja na sekundaru, talasni oblik je pravuogaoni pa je dovoljno dobar tako
jednostavan racun.
Kod polumosta, struja primara je oko 2,2 puta veca od struje koju polumost uzima iz
napajanja (iz Elko). Dakle ako ocekujemo snagu od npr. 300W sledi
300W/320V=0,94A*2,2=2,06A. Kod ovakvih pretvaraca ide se sa gustinom struje cak
i do 7A/mm^2 ili vise, sa obavezom da zica bude H ili F klase izolacije, tj. za temperature od
180^C.
Za audio pojacavace obicno nije pozeljno forsirano hladjenje zbog buke koju pravi
ventilator, pa cemo onda pribeci sledecem nacinu za povecanje snage: Upotrebicemo 2 ISTA
komada jezgra iz PC napajanja, namotati na svako po polovinu broja navoja i za primare i za
sekundare, sekundare motati bifilarno i obeleziti pocetke svih namotaja, podrazumeva se isti
smer motanja svih. Primare vezati serijski, polovine sekundara takodje. Tako dva jezgra bez
problema koristimo kao jedan transformator. To je povoljnija opcija za home-made nego
medjusobno lepljenje dva jezgra, zbog toga sto se dobija puno vise prostora za namotaje.
Snaga koju moze preneti feritni transformator takodje veoma zavisi od kolicine bakra. To se u
literaturi obicno zove fCu i najcesce se uzima kao ostvarljivo fCu=0,4 , sto znaci da zbog
izolacija mozemo od ukupnog prostora za motanje bakrom popuniti oko 40%.
Znacajno bolja popuna bakrom se postize kada transformator namotamo bakarnom folijom.
Tako se moze dobiti fCu>0,6 i znacajno povecati snaga trafoa.
Apsolutno najvecu snagu mogu preneti jezgra ETD tipa (spolja pravougaono a srednji stub
okrugao) i to zbog najbolje popune BAKROM !

ETD jezgra se mogu naruciti u: ITC-Svilajnac, Retam-Cacak, Comet-Beograd. Obicno ih

nemaju na lageru pa se mora malo sacekati...
Evo spiska snaga koju mogu preneti neka ETD jezgra kod push-pull pogona koji koristite
(navescu vrednosti za 100KHz i prirodno hladjenje), materijali jezgra su N87 (Epcos-TDK)
ili K2008(Kaschke), dozvoljena upotreba do 500KHz:
ETD34, kalkulacijom 680W, realno oko 400W, pri gustini struje u zici od 4,5A/mm^2.
ETD39, kalkulacijom 1032W, realno oko 600W, pri gustini struje u zici od 3,9A/mm^2.
ETD49, kalkulacijom 2673W, realno oko 1500W, pri gustini struje u zici od 4A/mm^2.
ETD59, kalkulacijom 6759W, realno oko 3900W, pri gustini struje u zici od 4,4A/mm^2.
Vazi sa vertikalan polozaj jezgra, gde nisu ostale visoke komponente natrpane oko njega, gde
je omoguceno prirodno opstrujavanje vazduha oko njega. To su realne mogucnosti tih jezgara,
pri 100Khz i bez forsiranog hladjenja. Ako je materijal jezgra N27 ili K2004, dobicete
polovinu od navedenih snaga, sa N67 ili K2006 oko 2/3.
Frekvencija od 100KHz za IR2153(5) se dobija sa Rt=7,5Kohm, Ct=1nF.
(Dozvoljena minimalna vrednost Rt je cak svega 500 ohma sa CT=1nF, tako da ne vazi ne
secam se cija primedba iz nekog od prethodnih postova, da se ne ide ispod 10K)
Srazmerno snazi, mora biti i vece akumulaciono torusno jezgro na sekundaru, neki ga zovu i
filtersko jezgro posto takodje ima i tu ulogu. Najjednostavnije cemo ga povecati tako sto
cemo namotati polovinu broja navoja koji smo prethodno imali, kroz dva torusa tako sto cemo
ih zalepiti medjusobno radi lakseg motanja. Na taj nacin se snaga akumulacionog jezgra
udvostrucuje, ako treba trostruka snaga 1/3 broja navoja kroz tri jezgra.... Kako znati koji broj
navoja treba? Bez ikakvog zamaranja racunima, izbrojte koliko navoja ima zica za +5V na PC
napajanju, izracunajte koliko je to navoja po voltu pa namotajte za vas zeljeni napon sa istim
koeficijentom. Tako cete odrzati dB u istim granicama u kojima je jezgro i radilo.
Category: Proraun feritnih transformatora |