Svarog 3/2011

Izvorni nauni lanak

UDK 001.895:316.422

KREATIVNOST I INOVACIJE U FUNKCIJI

KONKURENTSKE PREDNOSTI
Dr Dejan Gligovi
NLB Banka AD Beograd, Srbija
Dr Sreko Novakovi
Kompanija SOLID, Subotica, Srbija
Apstrakt: Kreativnost nije stanje svesti. To je poces razvijanja i
izraavanja ideja da bi se reili problemi ili zadovoljile potrebe. Stoga kreativnost nije
toliko talenat koliko usmereni proces za stvaranje inovacija. Kreativnost je kljuna
sposobnost za voe i menadere i jedan od najboljih naina da kompanija bude daleko
ispred svojih konkurenata. Ona predstavlja in pretvaranja novih i imaginarnih ideja u
stvarnost. Ukljuuje razmiljanje, a zatim ostvarenje. Inovacija je ostvarenje ili
implementacija neke ideje. Ako imate ideje, a ne radite na njima, vi ste matoviti, ali
niste kreativni. Inovacija je novi nain obavljanja neega ili novina koja je postala
korisna. Ona predstavlja ideje uspeno primenjene u praksi. Cilj inovacije je pozitivna
promena, da se neko ili neto uini boljim. Voe znaju da su kreativnost i inovacija
ivotna snaga njihove kompanije.
Kljune rei: kreativnost, ideja, inovacija, promene, konkurentnost.
CREATIVITY AND INNOVATION IN FUNCTION COMPETITIVE
ADVANTAGE

Abstract: Creativity is not a state of mind. It is a process of developing and

expressing ideas for solving problems or satisfying needs.Thus,creativity is not so much
a talent as it is a goal-oriented process for producing innovations. Creativity is a core
competency for leaders and managers and one of the best ways to set your company
apart from the competition. Creativity is the act of turning new and imaginative ideas
into reality.It involves thinking and then producing. Innovation is the production or
implementation of an idea.If you have ideas,but don't act on them,you are imaginative
but not creative.Innovation is a new way of doing something or new stuff that is made
useful.It means ideas applied succesfully in practice. The goal of innovation is a
positive change,to make someone orsomething better.Leaders know that creativity and
innovation are the lifeblood of their organization.
Key words: creativity, idea, innovation, change, competition.

Kreativnost kao generator ideja

Kreativnost predstavlja sposobnost stvaranja novih ideja i novih
naina reavanja problema. Ona je veoma vana, ali i vrlo neujednaeno
rasporeena osobina pojedinca, na kojoj se moe izgraditi put ka stvaranju
230

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

korisnih znanja. Oigledno je da i pored snanog razvoja raunara i

vetake inteligencije u savremenom drutvu, ljudska kreativnost ostaje
nezamenjiva i jedinstvena pojava. Neki ljudi poseduju kreativnost, dok za
druge to ne moemo rei. Od onih koji je nemaju ne vredi je ni oekivati,
niti je moemo izazvati bilo kakvim insistiranjem, prinudom ili
podsticajima. Sve to moemo da uinimo u tom smislu je paljiv odabir
novih zaposlenih i stvaranje dobrih uslova za kreativan rad. Razvoj novog
esto je onemoguen ogranienim resursima svakodnevice, naroito
vremenskim ogranienjima, budui da redovni poslovi i zadaci oduzimaju
vreme za bavljenje dugoronim projektima i novim idejama. Iz tog razloga
uspostavljanje konteksta koji e za sve zaposlene stvoriti mogunost da
razvijaju svoje potencijale i osmiljavaju i realizuju svoje ideje, trebalo bi
da bude definisano kao jedan od zadataka organizacije. Kreativnost
predstavlja takoe i stvaralaki deo procesa reavanja problema. Druga
komponenta ovog procesa je sposobnost sistematinog rada. Dok
kreativnost daje obilje ideja, sistematinost procesu stvaranja znanja daje
konani oblik, unosi red, vri selekciju ideja spreavajui da se kreativan
rad pretvori u venu zabavu. Meutim, kreativnost nije dovoljna za
stvaranje novog znanja, to se moe videti na velikom broju primera iz
ivota, gde su briljantni umovi imali genijalne ideje ili projekte, ali usled
nedostatka sistematinosti nikada nisu uspeli da te ideje, odnosno projekte,
uspeno okonaju.
I pored svih savremenih tehnikih i tehnolokih dosignua, najvei
kvalitet i potencijal neke organizacije posmatra se kroz ljudske resurse.
Ljudski resursi predstavljaju ukupna znanja, vetine, sposobnosti, kreativne
mogunosti, motivaciju i odanost kojom raspolae neka organizacija. To je
ukupna intelektualna i psihika energija koju organizacija moe angaovati
na ostvarivanju ciljeva i razvoja poslovanja. Osnovna karakteristika
modela ljudskih resursa jeste tretiranje pojedinca kao celovite, zrele
linosti, nosioca ideja i kreativnosti, produktivnosti i kvaliteta. Da bi ovek
mogao da aktivira i ispolji svoj kreativni potencijal, neophodna je povoljna
klima, demokratska atmosfera, odgovarajui sistem nagraivanja,
fleksibilno radno vreme i dr. Neophodno je u tom sluaju osigurati
potrebnu organizacijsku sredinu dostojnu oveka i tretman zaposlenih kao
saradnika i partnera u zajednikim aktivnostima, pri emu pod
organizacijskim ambijentom podrazumevamo pisustvo rukovoenja,
organizovanja, motivisanje, komunikacije i kontrole. Svaka organizacija
trai takve radnike koji uvek imaju svee ideje i dosta kreativnosti, kako bi
njihovu inovativnost i kreativnost upotrebili za unapreenje svog
poslovanja i ostvarenje konkurentske prednosti.
Bob Grasley [De Jordy, p. 20] je identifikovao etiri tipa
poslovnih zadataka i njihovih izvrilaca koji su potrebni za uspeno
funkcionisanje inovativne organizacije. To su: inventor, inovator,
menader i administrator. Kljune varijable koje doprinose pravljenju
razlika izmeu pojedinih tipova zadataka jesu stepen kreativnosti i nivo
rizika koji preuzimaju na sebe. Na slici se jasno moe videti kako je
231

Svarog 3/2011

inventor fokusiran na kreiranje novog proizvoda i procesa, povezujui

odreene elemente na potpuno novi ili usavren nain, pri emu je njegova
panja usmerena na problem i nain njegovog reavanja. Inovator se
koncentrie na potencijalnu ansu i potrebne resurse za njenu realizaciju.
On odreenu invenciju "oivljava" inom njene komercijalizacije.
Menader upravlja organizacijom, identifikujui poslovne ciljeve i
strategije koje su potrebne za njihovu implementaciju. Menader je
fokusiran na pitanja organizacione strukture i strategije. Administrator
izvrava strategiju, identifikovanu i utvrenu od strane menadmenta
kompanije, koja treba da doprinese ostvarenju njenih ciljeva. Administrator
je skoncentrisan na izvrenje posla na efikasan nain
Slika 1.

Kreativnost i rizik kao osnove za definisanje pojedinih profila

RIZIK
INVENTOR
INOVATOR
MENADER
ADMINISTRATOR

KREATIVNOST

Izvor: De Jordy, H, On Your Own Successful Entrepreneurship in the

'90s, 1990, p. 22.

Richard Luecke [Luecke, p. 95-96] navodi est koraka pomou

kojih se moe poveati vlastita kreativnost:

Teite poravnavanju. Morate se uveriti da se ciljevi

organizacije za koju radite podudaraju sa vaim najomiljenijim
vrednostima. Umesto da razmiljate o poslovima u kojima se
istiete, razmiljajte o poslovima koji su u skladu sa vaim
najdubljim interesima;

Teite ka samoinicijativnoj aktivnosti. Birajte projekte za koje

postoji vaa velika unutranja motivacija. Ako ste oduvek voleli
grafiki dizajn, pokuajte da analizirate zato su kupci
nezainteresovani za pakovanje jednog od proizvoda vae
kompanije;

Iskoristite prednosti neformalne aktivnosti. Odsustvo

slubenog statusa stvara idealne uslove za stvaranje neke ideje dok
ne postane dovoljno jaka da pobedi otpor koji se javlja prema njoj.
232

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

Budite otvoreni za sluajna otkria. Razvijte sklonost ka akciji

i isprobavanju neeg novog. Na primer, ako se neto desi dok
objanjavate prototip novog LCD ekrana ili vam to naprosto ne
polazi za rukom, ne odustajte od toga. Pokuajte da shvatite
sutinu. Svaki dan vodite evidenciju ta vas je iznenadilo i kako
ste vi iznenadili druge.

Preinaite stimulanse. Intelektualno oplemenjivanje usmerava

vae razmiljanje prema neem novom. Razvijajte funkcionalne
vetine: okrenite se prema svakom poslu za koji ste sposobni da ga
uradite. Uite celog ivota: uite ak i ono to nije povezano sa
vaim poslom

Stvorite priliku za neformalnu komunikaciju. Iskoristite

nepredviene prilike da razmenite ideje sa kolegama. Kreativno
razmiljanje esto se desi za vreme spontanih interakcija meu
pojedincima. Takve interakcije su korisne samo ako doe do
stvarne komunikacije, pri emu morate pronai naine da podrite
i olakate komunikaciju koja odgovara kreativnom okruenju.

2.

Inovacije u funkciji razvoja

Poeci razvoja teorije inovacija povezuju se sa analizama J.

Schumpetera u prvoj polovini prolog veka, koji je inovacije oznaio kao
osnovan faktor tehnolokog progresa i ekonomskog razvoja, u smislu
zamene starih tehnologija novim, to je nazvao kreativnom destrukcijom,
pod kojom podrazumevamo proces gde temeljni impuls koji pokree i
odrava kapitalistiki sistem u pokretu dolazi od novih potronih dobara,
novih metoda proizvodnje ili transporta, novih trita, novih oblika
industrijske organizacije koje stvaraju kapitalistika preduzea. Ovaj
proces industrijske promene neprestano revolucionie ekonomsku strukturu
kapitalizma iznutra, tako to kontinuirano razara postojeu i stvara novu
[Schumpeter, p.108]. On se smatra jednim od prvih naunika koji je
prepoznao znaaj razvoja novog proizvoda inovacija proizvoda za
ekonomski razvoj, smatrajui da je konkurentnost koja se postie
uvoenjem novog proizvoda daleko znaajnija od one koja se bazira na
marginalnim promenama cena postojeih proizvoda. Mnogo kasnije
(1978), Uterback i Abernathy su razvili pristup, po kome, u fazi nastanka
svakog privrednog sektora, postoji radikalna inovacija proizvoda koju sledi
radikalna inovacija odgovarajueg procesa proizvodnje, praena irenjem
inkrementalnih inovacija. Zbog toga se i smatralo da su inovacije, pre
svega, povezane sa promenama u tehnologiji, odnosno, da je njihova
kljuna komponenta oblast tehnolokih inovacija. Generalno, ovaj se
pristup zadrao i do danas, jer tehnoloke inovacije predstavljaju osnov
tehnolokog procesa, koji je kljuna smernica rasta produktivnosti,
tehnolokog i ekonomskog razvoja.
233

Svarog 3/2011

Radi lakeg praenja inovacionog procesa potrebno je podrobnije

objasniti razliku izmeu radikalnih i inkrementalnih inovacija. Radikalne
inovacije se odnose na uvoenje potpuno novih proizvoda i usluga i/ ili
novih sistema proizvodnje i distribucije i ine postojee proizvode i usluge
nekonkurentnim (npr. beine komunikacije). Ove inovacije mogu da
obuhvate radikalno nove tehnologije, ali i da se zasnivaju na drugaijoj
primeni i kombinaciji ve postojeih tehnologija. Inkrementalne inovacije
ukljuuju adaptaciju, poboljanje i usavravanje postojeih proizvoda i
usluga i/ ili postojeih sistema proizvodnje i distribucije (npr. razliite
generacije mikroprocesora za raunare). Njihova primena ne ini prethodne
proizvode manje konkurentnim (kisela voda Knjaz Milo prema kiseloj
vodi Knjaz Milo sa okusom limuna).
Podela tipova inovacija na radikalne i inkrementalne, detaljno
sagledavanje stepena i prirode promene koju inovacija donosi, predstavlja
osnovu za razgranienje tipova i stepena inovacije kojom se menader
unapreuje u zvanje preduzetnika. S druge strane, svaki preduzetnik je
menader koji u sr svoje aktivnosti postavlja inovacije, to znai da je
svaki preduzetnik menader inovacije, a dobar menader u savremeno
doba uvek je otvoren za inovacije, a konkurentnost svog posla ostvaruje
strategijom inovacija.
Dananje okruenje karakterie doba demokratskih procesa i
buenja globalne svesti, osvajanja duhovnog i materijalnog prostora i
vremena, u vremenu informatike revolucije, eksplozije otkria i visokih
tehnologija. Tehniki ureaji i oprema koje danas koristimo ine se sasvim
normalnim pojavama, a da se retko zapitamo ko su njihovi pronalazai.
Sve vei jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja postaje svaki dan sve
izraeniji i sve dublji. Tehnoloka superiornost postala je veoma vaan
faktor koji osigurava privredni rast i daje stabilnost i snagu takvim
nacionalnim ekonomijama. Inovativno orijentisana preduzea lake e se i
bre restrukturirati u svim komponentama svog postojanja, u skladu sa
zahtevima okruenja i pozitivno delovati na restrukturiranje, ukupne
privrede jedne zemlje [Deeljin & Vuji, p.124]. Postavlja se opravdano
pitanje: Kako u trinoj utakmici koju diktiraju razvijene zemlje i naravno
odreuju pravila igre u toj utakmici, prilagoditi privredu zemalja u
tranziciji? Vremena koja su pred nama trae sposobne ljude, stvaraoce
novih duhovnih i materijalnih vrednosti, pronalazae novih stvari i odnosa.
Jedno je potpuno sigurno svet trai promene, a upravo inovatore
prepoznajemo kao vesnike i nosioce nekog novog i prosperitetnijeg doba.
Samo u oveku, u njegovoj skrivenoj duhovnoj snazi, znanju i invenciji
moemo oekivati izlaz iz dananjih problema, sa kojima je suoena veina
zemalja u tranziciji.
Politika podsticanja tehnolokog razvoja predstavlja upravo ono
podruje gde se nauna, tehnoloka i industrijska politika sve vie
pribliavaju jedna drugoj i ine inovacionu politiku koja nema karakter
posebne oblasti. U savremenom razdoblju dolo je do pomeranja fokusa sa
tradicionalnih mera na strani ponude, ka politikama koje u veoj meri
234

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

uvaavaju interaktivni model inovacija i razliku izmeu inovacije i difuzije

kao nezavisnih procesa. Sve manje se uvaava poimanje inovacije kao
linearnog procesa (pronalazak, invencija, inovacija, komercijalna primena)
koji poinje u istraivakoj laboratoriji, a zavrava komercijalnom
primenom, to je zapravo pojednostavljeno generalizovano iskustvo
privreda razvijenih zemalja koje su zasnovane na znanju i informaciji
(knowledge based economy) koje nema ni priblino takav znaaj u
ekonomijama koje nemaju naunoistraivake kapacitete i sredstva ni
priblino na tom nivou. Sve je znaajnije prisutna svest da je uticaj
tehnolokog razvoja na produktivnost, rast i stvaranje zaposlenosti jako
zavisan od prilagodljivosti i inovativnih kapaciteta preduzea za prometne
promene u politici tehnoloke difuzije. Kod tradicionalnog pristupa
polazimo od olakavanja tehnolokog transfera od istraivakih institucija
ili ponuaa opreme do korisnika. Danas se panja usmerava od reavanja
bitnih tehnikih problema ka stimulisanju preduzea da razviju i primene
vie strateka unapreenja. Ostvarivanje znaajnije uloge inovativno
orijentisanih preduzea u ekonomskom razvoju i stvaranju zaposlenosti
zavisno je od postojanja povoljnog poslovnog okruenja, preduzetnike
kulture, podravajuih aktivnosti i tehnike infrastrukture, kao i
raspoloivosti i pristupa do kljunih resursa.

3. Inovacioni aspekti strateke konkurentnosti

Dostizanje i ostvarivanje odrive strateke prednosti predstavlja
veoma vaan faktor meunarodne integrisanosti u ijoj osnovi se nalazi
specifian korpus konkurentske prednosti. Konkurentska prednost u sutini
predstavlja realnu osnovu ili racionalan nain na koji konkretno preduzee
moe da se pojavi ili nadmee na odreenom tritu kako bi ostvarila neke
od svojih posebno definisanih ciljeva. Promenjena logika svetskog trita
uslovila je da najznaajnije izvore konkurentske prednosti treba aktivno i
konstantno traiti, za razliku od tradicionalne paradigme prepoznatljive u
ekonomskim ili poslovnim politikama putem igranja na kartu niskih
trokova na osnovu jeftine radne snage ili sirovina. Ostvarivanje
konkurentskih prednosti je posebno vano na nivou preduzea, mada su
aktivnosti potrebne za njihovo stvaranje i odravanje u meunarodnim
uslovima izuzetno kompleksne. Ovo se posebno odnosi na privredne grane
koje su se znaajnim delom globalizovale ili su ve na putu globalizacije.
Zbog toga su strateki okviri konkurentske prednosti od izuzetnog znaaja,
kako u smislu efektivnog, tako i efikasnog, odnosno rentabilnog
poslovanja. U praksi preduzea postoje i drugi (zaobilazni) naini
postizanja rentabilnosti kao to su traenje dravne zatite (kurs,
stimulacije), ostvarivanje profita i dobiti na tritu kroz nedovoljna
ulaganja (resursni ili trenutni monopolski poloaj) ili generalno
izbegavanje globalnih industrijskih grana (zapostavljanje dugorone
razvojne dimenzije), ali to su reenja za koja se, po pravilu, plaa visoka
cena kada za to doe vreme. Na svetskom tritu se pod konkurentskom
235

Svarog 3/2011

prednou podrazumeva relativno vea mo, odnosno snaga jedne

kompanije, jednog proizvoda ili jedne nacionalne ekonomije u odnosu na
druge. Osnovu stratekih prednosti svakog uesnika u savremenim
ekonomskim tokovima ne predstavljaju zauvek date geopolitike
koordinate, ve mnogo vie dostignute konkurentske prednosti koje nastaju
u procesu specifinog objedinjavanja napora u procesu njihovog
integralnog kreiranja na makro i mikro nivou. Naravno, ne treba
izostaviti ni injenicu da je kljuni aspekt meunarodnih poslovnih
trendova bila, do skoro, multinacionalizacija proizvodne funkcije
raspoloivih resursa. Pokretaka snaga se u sutini nalazila u prenosu
konkurentske prednosti kompanija "principala" koja je omoguavala
redukciju varijabilnih trokova (prvenstveno radne snage) kroz lociranje
delova proizvodnog lanca na razliitim lokacijama (a posebno u zemljama
u razvoju). U tom smislu praktikovana meunarodna podela rada
doprinosila je snanom rastu intraindustrijske razmene, kao i razvijanju
novih investicionih i tehnolokih veza izmeu vodeih razvijenih i zemalja
nieg stepena razvoja.
"Oligopolistika konkurencija meu velikim, visoko tehnolokim
firmama, gde inoviranje predstavlja prvenstveno konkurentsko oruje koje
obezbeuje trajne inovativne aktivnosti i, veoma verovatno, njihov rast. Na
ovakvom tritu, na kome nekolicina gigantskih firmi dominira odreenim
tritem, inoviranje je zamenilo cenu kao najvaniji aspekt u velikom broju
znaajnih industrijskih grana" [Bomol, p. 4.]
Meutim, savremena kretanja dovela su do krupnih pomeranja
u shvatanju i ostvarivanju konkurentskih prednosti preduzea kao baznog
oslonca efikasnosti ukupnih, pa samim tim i meunarodnih poslovnih
aktivnosti. Tokom poslednje decenije u mnogim industrijama, a naroito
kod niza svetskih liderskih preduzea, odnos fiksnih trokova prema
varijabilnim je dostigao nivo koji je pomerio naglasak u definisanju
konkurentske strategije na druge osnove, tako to je bilo nuno
relativizovanje varijabilnih trokova, kako bi se "pokrili" sopstveni fiksni
trokovi. Porast uea fiksnih u ukupnim trokovima odraava poveani
znaaj fiksnih trokova usled tehnolokog napretka na raun opadanja, na
primer, komponente radne snage kao varijabilnog troka u ukupnim
proizvodnim trokovima. Zbog toga, snaan porast znaaja ulaganja u
istraivanje i razvoj proizvoda ili stvaranje svetske marke brenda u
poslednje vreme dobijaju sve znaajnije mesto. U uslovima novog
okruenja, oigledan je zaokret koji se oslanja na maksimiranje
marginalnog doprinosa fiksnih trokova kroz irenje prostorne dimenzije
prodaje: svetsko, a ne jedno nacionalno ili vie nacionalnih trita, koja se
izdvojeno tretiraju, ine sada horizont za strateko definisanje okvira i
modaliteta meunarodnog poslovanja. Nova logika trinog nastupa
preduzea danas utie na rukovodstva firmi da amortizaciju fiksnih
trokova ostvaruju irenjem trine osnove poslovanja. To ih, na osnovama
ovakve ekonomske logike, vodi ka globalizaciji, pri emu tradicionalna
236

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

potreba redukcije trokova uopte nije izgubila na znaaju, ali u filozofiji

poslovanja ustupa mesto novoj logici: trite, pa tek onda resursi, a ne
obrnuto. To znai, ako imate trite, imaete i proizvodnju to samo
znai da se kompanije uvek pomeraju tamo gde su i kupci. Preduzee
danas ima mogunosti da svoje ukljuivanje u svetsku ili globalno
definisanu konkurenciju postavi u stratekom smislu koristei dve
alternativne varijante: strategiju usmerenu na konkretne destinacije
(potroae ili potroake segmente na nacionalnoj, odnosno regionalnoj
osnovi) i globalnu strategiju (usmerenu na proizvod na globalno
segmentiranim tritima ). U prvom sluaju re je o fokusiranju na posebne
segmente trita ili zemlje gde se uz odgovarajui napor moe ostvariti
sopstvena trina nia pokrivanjem lokalnih razliitosti koje se mogu javiti
u bilo kojoj zemlji. U ovakvom pristupu opasnost lei u injenici da firme
koje se opredele za ovaj strateki okvir moraju raunati na izlaganje riziku
od konkurenata koji svoju prednost grade na osnovama globalne strategije.
Konkurentska prednost putem globalne strategije podrazumevala bi
koncentrisanje ukupnih aktivnosti na jedan trini segment i njegovo
opsluivanje na toj osnovi putem integralno definisane ponude. Takav
konkurent ne mora da bude velika firma, nego moe biti i manja
meunarodno orijentisana firma koja ima ovakav globalni pristup (na
primer mala i srednja preduzea koja su umreena u sistem globalnih
korporacija). Sa druge strane, ostvarivanje konkurentskih prednosti
predstavlja specifian odgovor preduzea na impulse iz okruenja. U
sutini, to je specifinost svake meunarodno orijentisane firme.
Usaglaavanjem tzv. posebne sposobnosti koje poseduje na bazi
inovativnosti i kompetentnosti sa kritinim faktorima uspeha na ciljnom
tritu preduzee realno identifikuje svoje latentne konkurentske prednosti.
Konkurentske prednosti podrazumevaju postojanje ili ostvarivanje onog
stepena sposobnosti preduzea koji se zahteva na tritu i koji konkurencija
ne moe tako lako dostii sem putem stvaranja sebi veih trokova
(ulaganja) u duem vremenskom periodu.
Konkurentske prednosti preduzea su izraenije to su
jedinstvenije, to zapravo znai da ne mogu biti jednostavno i lako
kopirane. U uslovima kada savremena preduzea opsluuju potroae u
kontekstu snanog konkurentskog okruenja, koje je po definiciji sve vie
internacionalizovano i globalizovano, za mnoga preduzea, pa i grane,
prisutna je potreba za redefinisanjem pojma ta znai biti uspean u svom
okruenju. U savremenom poslovanju sposobnost preduzea da radi u
konkretnim uslovima okruenja je vrlo bitna, mada se osnove uspenih
kompanija nalaze u insistiranju na kvalitetu, inovativnosti i odlikama
njihovog marketinga. Tradicionalno shvatanje da se rast ostvaruje kroz
izvozno poslovanje danas esto nije dovoljan ili znaajan za dugoroan
razvoj firme, iako je ta teza veoma naglaena u ekonomskim politikama na
nacionalnom nivou u mnogim zemljama, pa tako i kod nas. Meutim u
kontekstu uspenosti meunarodnog poslovanja, sutina izgraivanja i
razvijanja konkurentskih prednosti se nalazi u povezanosti ulaganja u
237

Svarog 3/2011

marketing koje e intenzivirati meunarodnu orijentaciju i na toj osnovi

postizanja veeg stepena osposobljenosti preduzea da uspeno konkurie
na meunarodnim, odnosno globalnim tritima iz te perspektive. Pa ipak,
polazna osnova postavljanja dugoronijih okvira efikasnog ukljuivanja na
meunarodna trita
(robna, regionalna, finansijska, tehnoloka)
definisana je zapoetim talasom globalizacije s kraja prole dekade, koji je
u znaajnom stepenu proirio i produbio meuzavisnost svih uesnika u
meunarodnim tokovima razmene ukljuenih u investicione i trgovinske
procese. Proces globalizacije sa otvorenim tehnolokim promenama i
liberalizacijom tokova razmene znaajno utie na nacionalne i
meunarodne aspekte voenja trgovinskih politika. Zbog toga, u takvim
uslovima okruenja bilo kakvo koncipiranje stratekih opredeljenja mora
uzimati u obzir sutinski sadraj pojma konkurentnosti, pa samim tim i
izgraivanja nacionalnih konkurentskih strategija.
Mnoga istraivanja i analize ukazuju na istorijski potvrenu
injenicu da su tehnoloke promene bile osnovni i kljuni izvor
industrijskog rasta i poveavanja ivotnog standarda u razvijenim
zemljama i ekonomijama u razvoju, ali tehnoloke promene shvaene su
kao sredstvo, a ne cilj promena. Strateka opredeljenja stoga polaze od
uvaavanja aktuelno vaeih globalnih kriterija po pojedinim industrijama,
kao to su elektronika, mainogradnja, agroindustrija i sl. Pri tome se na
nacionalnom nivou postavljaju ciljevi postizanja komparativnih prednosti
na drugu, savremenu osnovu mere se na bazi ostvarivanja boljih
ekonomskih ili poslovnih rezultata tzv. transakcionim putem (cena, izvoz,
kvalitet, ponuda) u poreenju sa slinim ili drugim granama u pojedinim
zemljama nego sa aspekta ekonomskog doprinosa pojedinih industrija
ukupnom razvoju zemlje, ivotnom standardu stanovnitva, zaposlenost,
ukljuenost u svetski reprodukcioni ciklus i sl. To u praktinom smislu
znai da se osnova strateke konkurentske prednosti savremenih firmi i
ekonomskog prosperiteta zemlje postavlja, trasira i kreira u nacionalnom
ekonomskom ambijentu, kada se ostvare odreeni uslovi. To dakle
podrazumeva da pojedine industrije, odnosno privredni subjekti, treba
prvenstveno da dostignu odreeni stepen na planu nacionalne konkurentske
osposobljenosti to im daje inicijalnu snagu za praenje efikasnosti i
dinamizma koji imaju ostale prisutne firme na nacionalnom tritu ukljuujui sueljavanje i sa stranim konkurentima. Zbog toga se kreiranje
kompanijske konkurentnosti javlja de facto kroz proces ovladavanja
tehnolokim (tehniko, organizaciono, finansijsko, marketing znanje) i
ostalim potrebnim sposobnostima relevantnim za odreeni biznis ili
delatnost, i to u uslovima trine nesavrenosti koja je sutinska odlika
pristupa faktorima, kao to su finansije, proizvodno iskustvo i tehnoloka
podrka u okvirima svetskog trita. Moe se dakle zakljuiti da
meunarodna konkurentnost podrazumeva sposobnost preduzea,
industrija i privrede uopte da izgradi sopstvenu konkurentsku poziciju u
okviru nacionalnog trinog prostora, ali po meunarodnim kriterijima,
odnosno po kriterijumu tzv. kljunih faktora konkurentnosti koji vladaju u
238

Nauno- struni asopis za drutvene i prirodne nauke

pojedinim delatnostima ili industrijskim sektorima. To, u praktinom

smislu, znai da se osnova strateke konkurentnosti savremenih kompanija
i ekonomskog prosperiteta zemlje postavlja, trasira i kreira u nacionalnom
ekonomskom ambijentu.
U tom smislu, danas se moe govoriti o novim (ili izmenjenim),
teorijskim i praktinim pristupima definisanju uspenih nacionalnih
konkurentskih strategija, koje se nuno moraju oslanjati na davanje
naglaska na niz sledeih elemenata:
postojanju, odnosno izgraivanju stabilnog, predvidivog makro
ekonomskog okruenja (nizak budetski deficit, kontrolisana inflacija,
realan kurs);
ekstravertno orijentisani i na trinim principima ureeni reimi
odvijanja trgovinskih i industrijskih aktivnosti, koji se oslanjaju na
naputanje uvozne carinske kontrole (u sluajevima namere za brim
restrukturiranjem) ili podravanje snanije izvozne orijentacije
(bescarinski tretman kod uvoza sirovina i pomo u izvoznim
poslovima);
selekcija nekoliko najizglednijih sektora i ciljnih destinacija, izgradnja
inomree za unapreenje izvoza koncipiranog kroz partnerstvo
javnog i privatnog sektora, podsticanje i racionalizacija odreenih
ulaganja;
znaajno ulaganje u ljudski kapital na svim nivoima (tercijarni, nauni
sektor, istraivanje trita, obrazovanje tehnikog kadra);
najira tehnoloka podrka podizanju nivoa kvaliteta menadmenta,
podizanju produktivnosti, metodologije i tehnikih usluga;
omoguavanje irokog pristupa izvorima finansiranja industrijskih i
poslovnih aktivnosti po povoljnim kamatnim stopama.
U tom smislu, evidentna je praksa uspenih ekonomija gde vlade
usmeravaju ekonomsku politiku i aktuelne mere ne prema razvijanju
instrumenata i aktivnosti ka ostvarivanju uticaja na razvoj i strukturu
trgovine, ve aurno praenje trinih tokova fokusiranjem na one take
nacionalnog zaostajanja na planu istraivanja, tehnologije i informatike,
koje treba efikasno prevazilaziti. Inovativni aspekt strateke konkurentnosti
predstavlja znaajnu uporinu taku, pod uslovom da se pod inovacijom ne
podrazumeva samo tehnika dimenzija, ve sveukupno potreban spektar
znanja i to tehnoloko, organizaciono, finansijsko, marketing,
informaciono znanje i sposobnost. Sutina konkurentnosti je da se
neprekidno uspostavlja i odrava monopolska pozicija, to znai da se
konkurentnost zasniva na upotrebi nadmonih uslova kojima konkurent
nema pristupa ili samo delimino ili sa kanjenjem [Jaki-Levi, p. 99].
Dominantna konkurentska strategija u sadanjoj globalnoj
konkurentskoj borbi je strategija neprekidne inovacije. Eksterne veze
transakcione strukture su od prvorazrednog znaaja u ouvanju dinamike
permanentne inovativnosti u kontekstu sve vee nesigurnosti i rastuih
trokova sopstvenih inovacija.
239

Svarog 3/2011

Zakljuak
Kreativnost i inovaciona politika konano moraju da dobiju
zaslueno mesto u ekonomijama poput nae. To ne znai samo
deklarativnu podrku projektima preduzea, institutima, naunim
ustanovama, ve i konkretnu operacionalizaciju donesenih strategija
razvoja u narednom periodu. Drava treba da ima integriuu ulogu u
upravljanju znanjima na irokoj ekonomskoj osnovi, stvarajui tehnoloke
i inovacione politike kao integralni deo ukupne ekonomske politike. U tom
kontekstu neophodno je izvriti refokusiranje specifinih predmeta i
prilagoavanje instrumenata tehnoloke i inovacione politike. Time
dobijaju novi znaaj politike za promociju istraivake saradnje, ubrzanje
umreavanja preduzea i klasterovanje, unapreenjem institucionalnih
veza, difuzije tehnologije i poveanje mobilnosti zaposlenih.

Summary
Creativity and innovation policy must finally get an apropriate
place in economies like ours. That means not only declarative support for
enterprise projects, institutes, research institutions, but also a concrete
operationalization of the development strategy being issued in the future.
States should have a role in integrating knowledge management on a broad
economic base by creating technological and innovation policies as an
integral part of the total economy policy. In this context it is necessary to
focus on specific cases and adapt the instruments of technological and
innovation policies. So they get a new policy to promote the importance of
research cooperation, acceleration of enterprise networking and clustering,
improving the institutional relationships, diffusion of technology and
increased

Bibliografija

240

1.

Bomol, V. (2006): Inovativna mainerija slobodnog trita, CID

Podgorica.

2.

De Jordy, H. (1990): On Your Own Successful Entrepreneurship in

the '90s, McGraw Hill, Montreal.

3.

Deeljin, J, Vuji, V. (1995):

menadment, NIP Alinea, Zagreb.

4.

Jaki Levi, M. (2001) : Strateki menadment tehnologije, FON,

Beograd.

5.

Luecke, R. (2003): Managing Creativity and Innovation, Harvard

Business Essentials, Boston.

6.

Schumpeter, J. A. (1981): Kapitalizam, socijalizam i demokracija,

Globus, Zagreb.

Vlasnitvo-poduzetnitvo-