YU ISSN 0303-5077

U sledeem broju:
NOVA DESNICA,
NEOK01VZERVA TTT7':t'.If7';;
J. Habermas
Konzervativizam i

kapitalistika

kriza

J. Habennas
Neokonzervativistika

kritika kulture

Claus Offe
nNemogunost vladanja ili renesansa
konzervativnih teorija

Chantal Mouffe
Demokratija i nova desnica

Novi
drutveni
pokreti
T. Bottomore
J. Habermas
A. Touraine
J. Cohen
L. Magri
D. Moberg

Stuart Hall
Velika predstava skretanja udesno
Sven Eric Liedman
Neoliberalizam i ncokonzcrvativizam
Elmar Altvater
Nimalo diskretni arm neoliberalisti
ke kontrarevolucije
Hans Kastendiek
Neokorporativlzam
Patric Moreau
Konzervativna revolucija
maka desnica

nova ne-

Hajo Funke
Strauss kao provokacija
J. Berlin, D. Joachim i dr.
Neofaizam u SR Nemakoj

DISKUSIJA
G. Chiarante, L. Gruppi, M. Tronti i dr.
Levica i opasnost konzervativizma II
Evropi

1883-1983
broj 3

1983.

MARKSIZAM U SVETU, asopis

prevoda iz sirane periodike i knjiga
Ureivaki

SADRAJ
NOVI
DRUTVENI
POKRETI

odbor

Nijaz Dizdarevi (predsednik), David Atlagi (glavni i odgovorni urednik), Vladimir Bovan, Ivan Cifri,
Nikola Cingo, Zvonimir Damjanovi, Ali Dida, Kiro Hadi Vasilev,
Milan Kuan, Milan Mali, Simo
Nenezi, Milo Nikoli, Najdan Pa
i, Ivan Peri, Olga Perovi, Vojo
Raki, iBudislav okii, August Vrtar, Janez Zahrastnik
Redakcija
David Atlagi, Petre Georgievski,
Ivan Hvala, dr Miroslav Peujli,
Ivan Salei, dr Vanja Sutli, dr
Arif Tanovi
Kolegijum stalnih saradnika
Dr Mihailo Crnobmja, Vladimir
Gligorov, Damir Grubia, Ivan Ivekovi, Pavle Jovanovi, Dejan Kuzmanovi, Mitar Miljanovi, Aljoa
Mimica, dr Ljubomir Paligori, dr
ore Popov, dr Hasan Sui, Slavoj Ziek
Glavni i odgovorni urednik
Milo Nikoli
Urednik
Ljiljana

Tom Bottoll1ore
DRUTVENI POKRETI,
PARTIJE j POLITIKA
AKCIJA
......

21

J iirgell H aber11las
NOVI DRUTVENI POKRETI . . . . . . ,

39

Aln;/! TOllraine
NOVI DRUTVENI POKRETI " . . . . . .

46

J ean L Cohen
IMEU

UDe 3
YU ISSN 0303-5077

Vuleti

I zbor sainio
Vukain Pavlovi
Sekretar redakcije
Stanislava Petrovi
Oprema i tehniko
Vladana Mrkonja
Milo Majstorovi

Vukain Pavlovi
r1LTERNATIVNI
KARAKTER I EMANCIPATORSKI
POTENCIJALI
NOVIH
DRUTVENIH POKRETA.

UPRAVLJANJA
KRIZOM I DRUTVE
NIH POKRETA: AiESTO INSTITUCIONAL
NE REFORME. . . .

66

Rainer Paris
DRUTVENI POKRET
I JAVNOST. . . . .

93

Pietro Ingrao
NOVI POKRETI ISTA
RA MOC
. " ..

127

Kaspar Aiaase
NOVI POKRETI: DRUTVENA ALTERNATI1'A
ILI
KULTURNI
RASKID

137

Heic1i Hartmann
BRAK
MARKSIZMA I FEMINIZMA: KA PROGRE
SIVNIJElvi
ZAJEDNITVU
. . . . .

179

Lucio Magri
POKRETI ZA MIR I
EVROPSKI SOCIJALIZAM . . . . . . . .

218/

ureenje

Korektura
IvI. Arsi
Izdava: NIRa Komunist, Izdavaki centar Komlmist, Trg Mark-

NESRENI

sa i Engelsa ll, 11000 Beograd, tel.

334-189_
Casopis izlazi meseno. Cena pojeillnog primerka 140 dinara. Dvobroj 220 dinara. Godinja pretplata
1.200 din. Zira raun 60801-603-1535l.

CASOPIS PREVODA
IZ STRANE PERIODIKE
I KNJIGA

Stampa: RO tamparija Budunost,

umadijska 12 / Novi Sad, 1983.

GODINA IX 1983.
BROJ 3

~/

David Moberg
OPITI S BUDUNO
U:
ALTERNA.TIVNE
USTANOVE I AMERIKI SOCIJALIZAM. . .

237

Joyce Rothschild-W72itt
USLOVI ZA DEMOKRA
TIJU: KAKO OMOGU
ITI
FUNKCIONISANJE
PARTICIPATORNIH ORGANIZACIJA .

273

nOVI

drutveni
pokreti

..

Vukain

Pavlovi

ALTERNATIVNI KARAKTER I
EMANCIPATORSKI POTENCIJALI NOVIH
DRUTVENIH POKRETA

Ne moemo ostati ravnoduni prema onome to se

zbiva pred naim oima - u razvijenim klasnim drutvima Zapada tokom protekle dve decenije stupili su na
drutvenu scenu novi akteri za k9je se ve uobiajio naziv novi drutveni pokreti.
Njihov nastup je bio vie buan nego iznenadan, pa
ipak su svi ostali na izvestan nain zateeni. Novi drutveni pokreti na sve su strane bacili rukavicu izazova:
modernoj dravi i etabliranim politikim snagama sistema; korporacijskoj ekonomiji i potroakoj logici savremenog kapitalizma; radnikom pokretu i klasinim sna
gama osporavanja kapitalistike reprodukcije; ustajalim
koncepcijama i stereotipnim odgovorima politike i drutvene teorije,
Koliki su stvarni drutveni dometi tih izazova?
ta je to bitno novo to razlikuje ove pokrete od
prethodnih'?
Predstavljaju li oni samo neoromantiarsku renesansu graanskog aktivizma ili oblik dubljeg kulturnog rao
skida u odnosu na postojee drutvo?
Kakav je odnos novih drutvenih pokreta i zatee
nih politikih institucija i organizacija, a naroito politikih partija i stranaka?
J esu li novi pokreti samo prolazni oblik protesta i
bunta ili pak izraavaju dublje socijalne snage otpora i
alternative koje nose poruke budunosti?
Za odgovorima na ova i mnoga druga pitanja traga
se II tekstovima koji su uvreni u ovaj broj Marksizma

u svetu.
5

Drutveni pokreti -

feilOmen savremenog doba

Uz sve proizvoljnosti i neodreenosti koje ga prate,

moe se smatrati da je pojam drutveni pokret uao u
teorijsku i politiku upotrebu zajedno sa velikim nOvovekovnim graanskim revolucijama.
Teorijska rekonstrukcija i iskustvena identifikacija
pojma drutveni pokret potvruje zakljuak da je doista
re o fenomenu modernoga doba. Tako Tom Bottomore
konstatuje "da su drutveni pokreti u sutini pojava savremenog drutva".! Mada im pristupa iz drugog ugla
(nudei tzv. "razvojno" objanjenje kojim se problematika drutvenih pokreta suti1).ski povezuje sa drutvenim
razvojem) Klaus Eder dolazi do istog zakljuka: "Samo
u modernom drutvu drutveni pokreti igraju konstitutivnu ulogu u drutvenom razvoju. U tradicionalnim drutvima dinamika promena bila je prerogatlv onih na vlasti i bila je uslovljena dominacijom"."
U teorijskoj literaturi o drutvenim pokretima nude
se razliite definicije iz kojih se u vidu najoptijeg rezimea moe izvui sledee odreenje: drutveni pokret
predstavlja kolektivno nastojanje i akciju ljudi da se
izvedu, odnosno ubrzaju ili spree odreene drutvene
promene. 3
Kao i sve druge drutvene i politike fenomene graanska politika misao nastoji da i drutvene pokrete
smesti u kategorijalni prostor omeen poznatim dihotomijama: stabilnost versus promena, konsenzus versus
konflikt.
Unutar ovih kategorijalnih parova drutveni pokret
se s pravom vezuje za promene i konflikte. Problem je,
meutim, u tome to se Ll takvim teorijskim koncepcijama promena shvata samo kao dinamiki momenat
unutar stabilnosti (u najnovijim modelima kao modernizacija postojeeg sistema) a konflikt kao devijacija, ili
u najboljem sluaju, kao "otpLlsni ventil" za socijalne napetosti poretka zasnovanog na konsenzusu. Ostajanje II
tim okvirima vodilo bi nas shvatanju drutvenih pokreta
1 U knjizi Politika
sociologija, iz koje u ovom broju objaVljujemo poglavlje o drutvenim pokretima, Bottomore priin"ata razliku izmeu modernih drutvenih pokreta i tzv. pre-politikih pokreta (npr. seljakih ustanaka i narodnih buna u
feudalizmu). Vidi: Tom Bottomore, Political Sociology, London,
1979, str. 41.
, Klaus Eder, "Novi drutveni pokret?", Telos, 1982, br. 52.
3 Upor.:
Paul Wilkinson, Social Movements, London, Macmillan 1927, str. 27; Rudolf Heberle, Social Movements, New
York, 1951, str. 6

kao nosilaca procesa modernizacije, u jednom, odnosno

kao mehanizama za kontrolisano ispoljavanje socijalnih
konflikata, u drugom sluaju. Takvo teorijsko odreenje
bitno bi umanjilo emancipatorske potencijale drutvenih
pokreta, zatvorilo ih u granice datog sistema i potrlo
njihove mogunosti iskoraka i radikalmh promena.
Otuda je za marksistiko odreenje drutvenog pokreta kljuna relacija poretka i revolucije, drutvenog
sistema i istorijskog subjekta socijalnih promena. Samo
unutar marksistike paradigme o dijalektikom naponu
i stalnom sukobu izmeu revolucije i poretka promena
se moe shvatiti i kao revolucionarni in, ili kako Marx
kae istorijski prevrat, a konflikt kao antagonistiki sukob klasno strukturiranih interesa, koji moe i radikalno da dovede u pitanje postojei sistem.
Za konkretnije poimanje drutvenog pokreta moe
biti korisno kompariranje pokreta sa politikom organizacijom (partijom). Analiza tog odnosa pokazuje sledee
razlike:
(a) drutveni pokret je, po pravilu, iri i masovniji
od politike partije (mada je mogue postojanje i masovnih politikih partija, koncept "kadrovskih" drutvenih
pokreta teko bi bio odriv);
(b) u odnosu na postojei politiki sistem drutveni
pokret najee zahteva manje ili vee drutvene promene, za razliku od partije, koja ak i kada je u opoziciji,
moe biti snana poluga postojeeg politikog sistema;
(c) politika partija je mnogo vre organizovana
od drutvenog pokreta; za razliku od drutvenog pokreta politika partija ima jasno utvrene oblike organizacije i principe na kojima se ureuju unutarpartijski odnosi (nain odluivanja, biranje rukovodstva);
(d) sa prethodnim su povezane i razlike u poziciji
lana (u sluaju partije), odnosno pripadnika ili pristalice (u sluaju drutvenog pokreta); lanstvo u partiji
je regulisano odreenim pravilima - pripadnitvo pokretu je mnogo fleksibilnije odreeno;
(e) za razliku od politikih partija, koje u principu
imaju jasnu ideoloku usmerenost i jedinstvenu politi
ku orijentaciju, kod drutvenih pokreta je mogua i vrlo
heterogena ideoloka situacija sa mnotvom razliitih
politikih stmja i grupacija;
(f) politike partije imaju rukovodstva koja se biraju odreenom procedurom, dok je kod drutvenih pokreta po pravilu mnogo znaajnija uloga "jezgra pokreta", a vrlo esto i lidera pokreta (jake linosti u ijim se
stavovima kristalizuju htenja masa);
7

(g) razumljivo je da se drutveni poheti i politike

partije razlikuju meusobno i metodama delovanja i voenja politike i drutvene akcije; akcije drutvenih pokreta su, po pravilu, vie spontane i zasnovane na entuzijanmupripadnika, dok su akcije politikih partija vr
e organizovane i raunaju sa obavezom lana da u
njima uestvuje.

Odnos radnikog i novih drutvenih pokreta:

pluralitet subjekata emancipacije
Uspon novih drutvenih pokreta, meu kojima su
svakako najznaajniji neofeministiki, ekoloki i antinuklearni, odnosno pokret za mir, najavljen je studentskim pokretom i burnim drutvenim sukobima na prelazu iz ezdesetih u sedamdesete godine. Takav razvoj
suoava nas sa nizom otvorenih pitanja.
Moemo li govoriti o novim drutvenim pokretima
kao o kvalitativno drugaijem tipu drutvenih pokreta u
odnosu na radniki i druge drutvene pokrete do polovme ovoga veka? Moemo H prihvatiti Habermasovo tumaenje (koje daje u tekstu koji objavljujemo) o bitno
novim odlikama drutvenih sukoba i prelazu sa "stare
politike" koja se vrti oko pitanja ekonomske, socijalne,
unutranje i vojne bezbednosti, na "novu politiku" koja
otvara probleme kvaliteta ivota, jednakosti, individualnog samoostvarenja i ljudskih prava? Kako se postaviti
prema Tourainovom gleditu da bitni drutveni sukob
nije v.ie sukob izmeu najamnog rada i kapitala u fabrici, ve borba vladajuih aparata i alijeniranih korisnika? O tim i drugim pitanjima o odnosu radnikog i novih drutvenih pokreta pored tekstova navedenih autora
(Habermasa i Touraina) bave se, u ovom broju, i tekstovi Bottomorea, Ingraoa, Maasea, Magria.
Neosporno je da su novi drutveni pokreti, svojom
senzibilnou za nove ljudske potrebe i za gorua pitanja
savremenog sveta i oveka, ponudili praktinu kritiku
klasinih drutvenih pokreta i poli tikih institucija. To
se velikim delom odnosi i na radniki pokret ije institucije (partije i sindikati) jo mek nisu dovoljno otvorene za pitanja koja se nalaze II ii ivotnih interesovanja irokih masa savremenog drutva.
No, s druge strane, treba imati u vidu da i savremeni radniki pokret (bar u takama svojih najviih dometa) i shvaen kao drutveni pokret proizvoakih
masa, nadilazi svoje organizacije i instItucije i u samo8

delatnoj i autonomno-samoupravnoj akciji postavlja zahteve koji zasecaju u same osnove kapitalistike reprodukcije. Iskustva klasnih borbi u ZapadnOj Evropi u periodu od 1968-1974. godine (posebno u ItaHji i Francuskoj) potvruju da i za savremene sukobe izmeu najamnog rada i kapitala vae Habermasova upozorenja.
To su, takoe, sukobi koji se ne svode samo na sferu
proizvodnje i raspodele; oni se sve manje mogu izraavati reprezentativnim delovanjem sindiKalnih organizacija i radnikih partija; izlaenje u susret novim radni
kim zahtevima dovodi u pitanje postojei sistem kapitalistike reprodukcije.
injenica da izmeu savremenog radnikog i novih
drutvenih pokreta vrlo esto postoje duboke socijalne
veze, potvruje tezu da je pitanje medusobnog odnosa
klasnog pokreta radnika i novih drutvenih pokreta jedno od krucijalnih pitanja emancipatorske prakse i savremene drutvene teorije. Moglo bi slobodno da se kae
da od intenziteta i kvaliteta meusobnih interakcijskih
veza umnogome zavisi budunost i uspeh kako radnikog
tako i novih drutvenih pokreta.
Isto tako, samo ako se ima u vidu povezanost klasnih i drugih drutvenih borbi, moe da se doe do istinskog odgovora na pitanje subjekta moguih radikalnih promena u savremenim razvijenim klasnim drutvima. Taj odgovor prekorauje apodiktian doktrinarni
stav o iskljuivoj revolucionarnoj misiji industrijske
radnike klase, ali odbacuje isto tako iskljuive protivstavove o potpunom seljenju revolucionarnog subjektiviteta sa ,radnikog na nove drutvene pokrete.
Pluralitet (mnotvo i raznovrsnost) socijalnih aktera borbe za socijalizam i ljudsku emancIpaciju, predstavlja odgovor najprimereniji stVCiJrnom stanju i potencijalnim mogunostima tih promena u razvijenim industrijskim drutvima savremenog sveta. Pri tome, uvek treba
imati u vidu stav da politike partije mogu biti subjekti
samo politike revolucije, a da nosioci socijalne revolucije mogu biti samo masovni drutvem pokreti.

Iskuellja prosperiteta ili odgovor

Ila

krizu

Rasprava o novim drutvenim pokretima nuno mora imati u vidu aktuelni drutveni kontekst. A taj opti
drutveni okvir ve itavu jednu deceniju karakteri e se
elementima ozbiljne krize. Kriza koja potresa savremeni
svet opravdano se naziva strukturalnom krizom, jer nije
9

ostala samo u domenu ekonomskog ivota - zahvatila

je skoro sve segmente i sve nivoe d~utvenog tkiva.
Buenje i uspon irokog spektra novih drutvenih
pokreta obeleava kraj prosperitetne faze u razvoju kapitalistikog drutva i poetak duboke, strukturalne krize klasnog drutva. Na poetku tog uspona, pre dve decenije, inilo se da je brz razvoj pokreta omoguen, ako
ne i uslovljen, dotadanjim brzim ekonomskim razvojem,
visokom zaposlenou, eksplozivnim razvojem fakultetskog obrazovanja. No, iz dananje perspektive, slika se
iz osnova menja. Imamo li u vidu sve ono to se deavalo tokom protekle dve decenije, pre bismo mogli zakljuiti da su pojava i brz uspon drutvenih pokreta bili
prvi znak i najava dolazee krize nego izraz prethodnog
prosperitetnog razvoja.
Ne uputajui se, Ovom prilikom, u po malo skolastiIcu raspravu ta vie pogoduje pojavi i razvoju drutvenih pokreta - da li doba socijalne knze i konflikta,
ili pak periodi prosperiteta i mirnog, stabilnog razvoja
- moe se sa dosta osnova zakljuiti daje prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu u svakom slucaju predstavljao
povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Posmatra se ne moe oteti utisku da su drutveni
pokreti nekom vrstom socijalne intuicije predosetili krizu i otvorili probleme, od kojih e se neki u krajnje zaoirenom obliku jasno oitovati na karti socijalnih i politikih zbivanja tek u periodu otvorene i zaotrene
krize.
Naravno, kriza je razliito delovala na pojedine pokrete i iznudila razliite odgovore. Neki od njih su, poput studentskog pokreta, presahnuli i izgubili svoj uticaj; drugi su, kao na primer, neofeministiki pokret,
nastavili da u osnovi bez veih promena (konstantno i
kontinuirano) deluiu i u uslovima krize; trei su, pak,
kao to je sluaj sa antinuklearnim pokretom, u uslovima krize (koja seiavija i kao kriza poveane vojne
konfrontacije u svetskim okvirima) naglo pojaali svoje delovanje i uticaj.
Moglo bi se, prema
zakljuiti
prosperitetna faza u razvoju savremenog kapitalizma, stvarajui
odreene pretpostavke, pogodovalo raanju i konstituisanju no-dh drut,-enih pokreta, a da drutvena kriza,
zaotravanjem socijalnih konfilikata, na jednoj, ali i discipliniranjem drutvenih aktera, na drugoj strani, protivreno utie na razvoj drutvenih pokreta; u nekim dimenzijama im ide na ruku, irei socijalni prostor za
njihovo delovanje i pojaavajui motivaciju za angao10

vanje ljudi - u drugim, pak, kriza suava okvire i stvara nepovoljniju atmosferu za iri i radikalniji drutveni
angaman.
Meu tekstovima koje objavljujemo, prublematika
krize je posebno naglaena u prilozima J. Cohen i K.
Maasea. Jasno se pokazuje kako u uslovima krize dolazi
do dubokog raskida izmeu ivotne perspektive pojedinaca i itavih grupa, sa jedne strane, i vladajueg sistema vrednosti i postojeih politikih mehanizama, sa druge strane. Masovna nezaposlenost, restrikcije socijalnih
davanja, suavanje mogunosti obrazovanja, tekoe oko
stanovanja, gubitak iluzija u mogunosti razvijenog industrijskog drutva da moe zadovoljiti ne samo "nove",
nego i "klasine" potrebe (visok ivotni standard i nivo
potronje, profesionalna sigurnost i napredovanje, i sl.)
- sve to stvara ogroman viak energije i socijalnih napetosti koje se jednim delom usmeravaju l prema novim
drutvenim pokretima.

Kulturni raskid ili nova politizacija

U pojedinim teorijskim raspravama o drutvenim pokretima, a posebno u studijama o "novim pokretima",
daje se prednost onim podelama koje razvrstavaju nove
pokrete na kulturne i politike.
Pod politikim podrazumevaju se om pokreti koji
osporavaju dominaciju moderne drave, a pod kulturnim oni pokreti koji osporavaju postojeI drutveni ivot. 4 I dalje, politiki su oni pokreti koji na manje ili
vie radikalan nain osporavaju vlast, zahtevaju decentralizaciju putem komunalnih oblika drutvenog optenja i neposredne demokratije. Kulturni pak pokreti osporavaju postojee mehanizme racionalizacije kulture i
drutva razvijajui tzv. kontrakulturu, odnosno nudei
alternativni sistem vrednosti i drugaiju politiku i drutvenu kulturu.
Ma koliko izgledala privlana, mislim da je takva
podela vrlo diskutabilna, bar iz dva razloga.
Prvo, zbog toga to svaki drutveni pokret nosi sa
sobom ili izraava i odreenu kulturnu orijentaciju, pa
u tom smislu teko bi bilo govoriti o a-kulturnim ili
ne-kulturnim pokretima, ak onda kada su neki drugi
socijalni sadraji u prvom planu njihove akcije.

4 Najotrije je takva podela izvrena u pomenutom tekstu

Klausa Edera, .. Novi drutveni pokret?"

11

Drugi protivrazlog ini se jo znacaJD1Jlm. U savremenom drutvu teko je prihvatiti tezu kojom se politika
izoluje od kulture i kultura od politike. Naprotiv, oe
vidan je sasvim suprotan, istina, jednostran proces u kome drava, odnosno politika, ne krije svoje pretenzije da
dominira kulturom i svakodnevnim ivotom. Utoliko je
tee prihvatljiva podela na kulturne pokrete (kao ne-politike) i politike pokrete (kao ne-kulturne, odnosno neutralne u odnosu na kulturu).
Pre bi moglo da se kae da je svaki kulturni pokret istovremeno i politiki, kao to je i svaki politi
ki pokret i pokret odreene kulturne orijentacije. Drugim reima, moe se tvrditi da je svaki drutveni pokret
na odreeni nain i politiki i kulturni pokret. To pogotovu vai za savremeno drutvo i nove drutvene pokret-e, koji su istovremeno i pokreti "kulturnog raskida" i
pokreti "nove politizacije".
Teza da novi drutveni pokreti znae neku vrstu
"kul turnog preloma" esto se dokazuje pomou tzv. "generacijskog jaza" (kao to to pokazuje i Kaspar Maase
u svom prilogu). injenica je da su nOVI drutveni pokreti socijalno utemeljeni prvenstveno u mladoj generaciji. Mlade generacije roene i kolovane u uslovima
"drutva izobilja" nisu iskusile tegobe posleratne obnove
i nisu u toj meri vezane za bazini konsenzuz koji je nekoliko decenija amortizovao socijalne sukobe i obezbedivao prosperitetni razvoj zapadnih industrijskih drutava. S druge strane, mnogi iz mlade generacije su jo
krajem ezdesetih godina doiveli prva iskustva i vatreno
krtenje u studentskom pokretu i irokom generacijskom
buntu mladih, koji je izneo na videlo prve masovne socijalne napetosti i sukobe "drave blagostanja".
Istraivanja, takoe, pokazuju da najvei deo aktivista novih pokreta pripada generacijama mlaim od 35
godina. Tako isto, ne iznenauje nas ni podatak da preko poloYine biraa stranke "zelenih" u Zapadnoj Nema
koj ima ispod 30 godina.
No, postojanj.e generacijskog jaza i njime uslovljenog kulturnog preloma, ne znai jo i potvrdu teze o depolitizaciji novih pokreta. Praksa novih drutvenih pokreta nedvosmisleno potvruje mogunosti prevazilaenja dileme: kulturni raskid ili nova politizacija. Za potvrdu toga bie dovoljno da napravimo kratak uvid u iskustva dva pokreta: studentskog, koji obeleava poe
tak uspona novih pokreta, i ekolokog, koji je po mnogo
emu paradigma novih drutvenih pokreta.
~
12

Mada je kratko trajao, studentski pokret i generacijski bunt n1ladih uopte iz ezdesetih godina znaio je i
vrstu kulturnog otpora i oblik novog politikog aktivizma. Bekstvom iz "potroakog drutva' mladi su dovodili II pitanje vladajui i nametnuti sistem potreba
zauzimajui prezriv odnos ne samo prema svetu potronje, nego i prema svetu proizvodnje i produktivistikom
naelu kapitalizma. Kroz "hipi" i sline pokrete mladi
su atakovali na itav sistem kulturnih vrednosti i obrazaca graanskog drutva: ivotom u komunama pokazali
su da~ su Masi;}i brak i porodica u dubokoj krizi; novim
oblicima ponaanja, izgledom i modom menjali su ustajale predstave o odnosima meu polovima i standarde
komuniciranja meu ljudima uopte. Istovremeno, meutim, studentski pokret je bio vrlo snano politiki angaovan - protiv rata Amerikanaca u Vijetnamu, kao i
u prilog radikalnih reformi u sistemu obrazovanja.
Tano je da su praktini politiki dometi studentskog pokreta bili vrlo skromni, ali njegov znaaj ne treba
meriti samo po tome koliko je stvarno uspeo ela promeni
drutvo, ve pre svega po tome ta je pokazao i inicirao,
najavio i otvorio. Dva se, u tom smislu, momenta ine
posebno znaajnim:
prvo, svest o potrebi da se podvrgnu radikalnom preispitivanju mnogi sadraJi i oblici svakodnevnog ivota
(naroito je znaajno dovoenje u pitanje uobiajenih
predstava i kulturnih obrazaca o uspehu u ivotu, karijeri, sticanju imovine i bogaenju, o sadraju .i smislu
ivljenja) ;
drugo, iskustvo drutvenih borbi koje su voene za
promene na univerzitetima, za demokratizaciju obrazovanja i postojeeg kolskog sistema.
Praksa ekolokog pokreta takoe pokazuje tesnu
povezanost kulturnog osporavanja i politike akcije. Ekoloki pokret je nastao kao izraz svesti 1 potrebe za jednom vrstom civilizacijskog preloma u odnosu oveka i
drutva prema prirodi. Istovremeno se pokazalo da je
mogua politizacija .irokog kruga ljudI na drugaijim
osnoYama od dosadanjih.
Ekoloki pokret je alternativni drutveni pokret ne
samo po motivima nastanka i osnovnim ciljevima, ve
i po svojim stavovima o mnogim znaajnim drutvenim
pitanjima, kao i po metodama borbe za te svoje stavove, To je pokret koji otro kritikuje rasipniki odnos
razvijenog industrijskog drulva prema prirodi, a preko
toga ima manje ili vie otar kritiki slav prema postojeem poretku u celini. Pokret se zalae za decentraliza13

ciju drutva i neku vrstu "ekolokog socijalizma" (samoupravnog i emancipovanog), trai km-enite promene
u stambenoj politici, obrazovanju i zdravstvu. Pokret je
takoe vrlo otro protiv svakog naoruanja, a naroito
nuklearnog (otuda je tesno povezan sa antinuklearnim
pokretom za mir), a protivi se, takoe, i Iskoriavanju
zemalja "treeg sveta".
Sve je oiglednije da ekoloki pokret od protestnog
prerasta u aktivan politiki pokret, to ilustrativno potvruju poslednja iskustva politikih borbi u Saveznoj
Republici Nemakoj. injenica da ekoloki pokret belei
prve uspehe na klasinoj politikoj scem, mada nastoji
da izmeni klasinu formulu politikih stranaka, vrlo je
reita i indikativna.

Al1titehriokratski karakter novih pokreta

Stav da novi dmtveni pokreti osporavaju tehnb-

kratskuv~omin.aciju naj.detaljnije i najargumentovanije je

obrazlozlO Alam Tom-am. Teorijski znaaj i irina uticaja njegovih teza iziskuju da se posebno osvrnemo na njegovu koncepciju dmtvenih pokreta.
.Svoju .anal~zu drutvenih pokreta Tourain temelji na
razlIkovanjU tn osnovne etape u razvoju novovekovnog
dmtva, smatrajui da svakoj etapi odgovara i osoben
tip dmtvenog pokreta. On tako razlikUje: graanski pokret za prava l slobode oveka koji je imao centralnu
ulogu u trgovakom drutvu; radniki pokret kao najvaniji pokret u industrijskom drutvu; i antitehnokratski pokret koji ima presudnu ulogu u postindustrijskom
drutvu.
I kao to je, po njemu, sloboda bila ulog borbi
podjarmljenih u trgovakom drutvu, a drutve;a pravda ulog radnikih borbi u industrijskom drutvu, tako
je samoupravljanje (shvaeno kao pravo na vlastiti nain iv<?ta i ostvarenje kontrole ljudi nad drutvenim
samodelovanjem) glavni ulog novih drutvenih pokreta
i antitehnokl'atskih borbi u postindustrijskom drutvu.
Polazni stav Tourainove koncepcije je ideja o samoproizvodnji drutva (sociologija je, za njega, prouavanje rada drutva na sebi samom). Delovanje (akcija) je izuzetno vana kategorija njegove analize, a drutveni odnosi (koji su za njega odnosi moi) tvore drutveno polje unutar koga se odvijaju drutvene borbe (sukobi).
Glavni cilj drutvenih sukoba je nastojanje drutvenih
snaga (aktera, drutvenih pokreta) da ostvare odluu14

JUcu ulogu u drutvenom samodelovanju, odn0sno presudnu kontrolu nad istoricitetom. Pod is10ricitetom podrazumeva rad, institucije i prakse, nain spoznaje, nain
investiranja i kulturni model drutva. Istoricitet je neodvojivod klasnih odnosa. Klase su, pak, akteri koji
sudeluju u borbi za obezbeivanje kontrole nad istoricitetom. Na taj nain Tourain dolazi do definicije drutvenih pokreta kao organizovanog kolektivnog delova
nja putem koga se u odreenoj konkretnoj istorijskoj
celini klasni akter bori za drutveno rukovoenje istoricitetom.
Zbog toga Tourain ocenjuje da drutveni pokreti
nisu marginalna suprotstavljanja poretku -- ve centralne snage, koje se meu sobom bore za odluujuu ulogu u samoproizvodnji drutva. Miljenje da drutveni
pokreti nemaju marginalni karakter i znaaj ini se dosta osnovanim. Uto'liko se, meutim, ini manje opravdanom jedna druga Tourainova tvrdnja - tvrdnja da
drutveni pokreti nisu znak krize i napetosti drutvenog
poretka. Istorijsko iskustvo potvruje da se pojava i uspon drutvenih pokreta ili najava ili manifestni oblik
krize drutvenog poretka koji je u pitanju.
Za Touraina je drutveni pokret dvostruki odnos:
prema protivniku protiv koga se bori, i prema ulogu za
koji se bori. Tri su, po njemu, bitna obeleja drutvenog
pokreta: (1) naelo identiteta (tj. u ime koga), (2) naelo suprotnosti (tj. protiv koga), i (3) naelo totaliteta
(odnosno na kom se terenu borba odvija).
Znaajna su jo dva Tourainova zapaanja o drutvenim pokretima. Prvo, da je drutveni pokret osoben, ali
i najznaajniji tip drutvene borbe, u kojoj sukob mora
da se odnosi na drutveni problem koji se tie celine
drutva (upravo to omoguava da se drutveni pokreti
razlikuju od, recimo, grupa za pritisak). Drugo, ne postoji drutveni pokret bez negativne dimenzije (poricanja, neprihvatanja, revolta), ali ni drutveni pokret koji
bi bio na nju sveden. Znaaj ovog upozorenja Tourain
objanjava na sledei nain. Snaga iskljuivo usmerena
na razaranje poretka moe samo da otvori put novoj
rukovodeoj klasi ili novoj dravnoj dastl. Obrnuto, drutveni pokret bez snage negacije svodi sc ubrzo na instru
mentalizovani sukob, na borbu za uticaj izmeu interes
nih grupa unutar predstavnikog politikog sistema.
Tourainova analiza drutvenih pokreta razlikuje se
od marksistikog stanovita u nekoliko znaajnih taaka.
On sam, definiui svoju teorijsku poziciju kao postmarksistiku, posebno istie sledee dve razlike.
15

ea) Pomeranje teita drutvenih sukoba sa sukoba izmeu kapitala i najamnog rada u fabrici na sukobe izmeu vladajuih aparata i alijeniranih korisnika. Klasnu borbu shvata kao drutvenu borbu. Za razliku od klasne vladavine u industrijskom drutvu zasnovane na vladavini organizacijom proizvodnje, II programiranom drutvu vladavina se obezbeuje upravljanjem
informacijama i kontrolom organizovanja drutvenog ivota. Otuda osnovno delovanje drutvenih pokreta nije
usmereno prema dravi i vlasti, ve prema drutvenom
protivniku.
(b) Drutveni pokreti nisu samo drutveno konfliktna nego i kulturno usmerena ponaanja, koja se ne mogu svesti samo na ispoljavanje objektivnih protivrenosti
vladajueg sistema.
Jedna od slabih taaka u Tourainovoj koncepciji
drutvenih pokreta je njegov odnos prema radnikom
pokretu. Mada u izvesnoj meri menja stavove iz jednog
rada u drugi, za Touraina radniki pokret u osnovi nema vie snage da osporava celinu dru tvenog poretka.
U tekstu koji objavljujemo on ublaava svoju ocenu iz
prethodne knjige (Glas i pogled, 1979), u kojoj je tvrdio
da u dananjem postindustriiskom drutvu radniki pokret doivljava svoj suton, a da na njegovo mesto stupaju novi drutveni pokreti. Ovde pak izriito kae da
"onaj ko ne bi oseao vie nikakvu vezu sa radnikim
pokretom, teko da bi mogao da bude solidaran sa novim drutvenim pokretima".
DiskutabHna je i njegova teza da drutveni pokret
nije nuno stvaralac madernijeg i naprednijeg drutva
od anog protiv kaga se bori. Za njega, jednastavno, drutveni pakret se bari u jednom kulturnom palju za drugo, alternativna drutva. Za utvrivanje adnasa izmeu
ta dva drutva (sta'l'Og i navag) ne moe se, pa Tourainu, primeniti kategorija prevazilaenja, ve kategarija
alternative. Jedan deo ave teze je prihvatljiv, jer drutvena promena ne mara uvek da bude l pragres, kao
to, uostalom, ni svaki drutveni pokret ne mora a
priori da bude napredan (naprativ, dabro je poznato da
pastoje i vrla nazadni, reakcianarni drutveni pakreti
sa retragradnim dejstvom na drutvel1l razvoj)~
Oigledno da Tourain, pod uticajem francuske
strukturalistike kale, radije koristi pojam transformacije za prelazak jednog drutva u drugo, nego pojmove
krize, revolucije i slino. No primedba koja se moe uputiti Taurainu adnosi se na unutranju prativrenost njegovih sopstvenih tearijskih stavava. On, naime, jednom

tvrdi da se drutveni pokret unutar datog drutva bori

za drugo alternativno drutvo. Drugi put, meutim, izriito k;~ da se drutveni pokret raa i umire sa drutvom kome pripada. AkO' se prihvati drugi stav, onda
se na drutvene pakrete ne mae gledati kao na subjekte
transformacije postojeih drutava, a njihova kljuna
odlika - drutvena borba, gubi smisao. Njegova teorijska kancepcija teko bi mogla da prihvati injenice
na kaje nas upuuje realnost dasadanjeg Istorijskog razvitka i socijalnih sukoba, a kaje govore u prilog tezi da
novi drutveni pokreti vode borbu za novo drutvo u
krilu starog, i na socijalnim pretpastavkama koje su ve
stvorene, ili se, i njihovim delovanjem, stvaraju.
Ostaje, meutim, injenica da su Taurainove teorijske analize, kao i njegova empirijska istraiyanja novih drutvenih pokreta, nezaobilazni u raspravIo ovom
fenamenu. Posebno je znaajno to on u novim drutvenim pokretima otkriva antitehnokratskO' usmerenje i to
ukazuje da u savremenim sukobima izmeu tehnokrata
i javnasti navi pokreti postaju, kako on kae, instrumenti pretakanja kulturnog osporavanja u socijalnu i
palitiku barbu. U prilogu koji objavljujemo l i ovom
broju, Alain Tourain ubedljivo pakazuje evoluciju svesti i drutvenog angamana u tri kljune take: preras~~
nje feminizma u pokret ena; promenu od~rane. regIJ~
i nacionalne tradicije u pokret za autonomm reglOnaim
razvoj i nacianainu emancipaciju; transfarmaciju straha
i otpora ad upotrebe nuklearne energije u borbu protiv
nuklearne vlasti ("dominacije nukleakrata"). I, kao to
sam kae, u sva tri sluaja odvija se paralelan i skora
istavetan prelaz od akcije za odbranu, preko osporavanj~
vlasti, do afirmacije identiteta i odbijan ja odnosa domInacije.

16

2 Marksizam u svetu

U potrazi za individualnim i kolektivnim identitetom

Dubaka kriza sistema vrednasti, na jednoj strani, i
snana tendencija da aparati javne vlasti u patpunosti
zagospodare sferom privatnog ivota, na drugoj, dovade
do masovnih pojava gubljenja ili ugroavanja oseaja
linog i kolektivnag identiteta u savremenim drutvima.
Kriza braka, porodice i drugih ablika svakadnevnog
ivota pajaava razaranje privatnosti kao mesta stvaranja i patvrivanja linog identiteta. Oseaj sve vee bespomonasti pojedinaca u odnosu na instItucije i mehanizme odluivanja izraava otuenost i sve vei jaz iz-

17

meu pojedinca i drutva. Svest o pripadnosti odree

noj drutvenoj zajednici, i druge odlike kolektivnog identiteta, ozbiljno su ugroene. Frustracije, nelagoda, oseaj besmisla postaju pravila masovnog drutva.
Drava blagostanja, stvarajui i proimajui drutvenu svakodnevicu sve guom mreom institucija koje
reguliu, zbrinjavaju, nadziru, kontroliu, zabranjuju ili
prete - postaje drava bezbednosti i totalne kont~ole
nad individuom. Linost postaje kompjuterska broJka,
zanemarljiva stavka u stratekim zamislima .sve an~
nimnijih tabova tehnikih, vojnih, finansijskIh, medIcinskih i socija'lnih eksperata.
S druge, pak, strane, opojno dejstvo potroake psiholocrije (to vie raditi da bi se to vie zaradilo, da bi
se, Obpet , to vie potroilo za ono to sve krae traje i
to je sve manje korisno) ozbiljno je umanjeno zb?g
teke ekonomske krize. Milionska armija nezaposlel1lh,
najveim delom sastavljena od pripadnika mlade generacije, gubi radnu i stvaralaku vezu sa drutvom, a time
i svoju perspektivu.
U situaciji raskida izmeu individualnih ivotnih
planova i dnitvene perspektive poinje sve masovn~ja
potraga za ugroenim ili izgubljenim linim i kolektIvnim identitetom. Novi drutveni pokreti, bar jednim svojim delom, predstavljaju odgovor na potrebu ljudi da
povrate ili uspostave identitet svoje linosti.
Otuda nije udno to su u protekle dve decenije
nicale, kao peurke posle kie, razliite grupe koje praktikuju alternativne oblike ivljenja i time olakavaju svojim pripadnicima pronalaenje sopstvenog ja i stvarnog
optenja sa ostalim lanovima zajednice.
Ponekad te grupe imaju karakter regresivnih utopija - kao to je to slua j sa nekim vrstama religioznih sekti, fundamentalistikih i mistiko-asketskih grupa.
Povremeno se javljaju i oblici radikalnog ekstremizma
sa opredeljenjem za direktnu nasilnu akciju - kao ~o
ie to bilo sa talasom levog terorizma, koji je zahvatIO
neke zernlje Zapadne Evrope krajem sedamdesetih godina. Vrlo je izraena i tenja da se osnova linog identiteta trai u sopstvenom telu (pokreti nove seksualnosti, rekreativni i slini pokreti). PostOjI i tendencija getoiziranja pojedinih alternativnih grupa (izolovanja od
ire drutvene zajednice i potpunog bekstva u "privatno"), kao to je to kod nekih vrsta komuni tarnih sekti.
U vrlo zanimljivom tekstu D. Moberga dat je lep pregled itave panorame alternativnih pokuaja u Sjedinjenim Dravama, od potroakih kooperativa, komuna, bes-

18

platnih bolnica, alternativnih medija, slobodnih kola, do

alternativnih naina proizvodnje. Svim tim nastojanjima
zajednika je deviza "preuzmimo ivot u svoje ruke".
Potvrdu teze da novi pokreti izraavaju traganje za
izgubljenim ili novim identitetom nalazimo i u praksi
savremenog feministikog pokreta. Neofeministiki pokret je jedan od najznaajnijih savremenih drutvenih
pokreta, koji jei zapoeo svoj uspon pod devizom "li
no je politiko". Smisao tog slogana je dvojak. S jedne
strane u kritikom otporu drutvenoj praksi koja enu
zadrava samo u getu privatnog, porodinog ivota. A s
druge strane, u poruci da je vladajue shvatanje i praktikovanje politike suvie usko da bi ponelo sav teret novih Hnih potreba a:li i kreativnosti individue. Savremena politika praksa vrlo esto kas trira individualno stvaralatvo. Otuda je neofeministiIki pothet ne samo antipatrijarhalan, nego i antiautoritaran, antihijerarhijski i
antiliderski usmeren.
,'; * *
Zakljuiu ovaj kratki uvodni tekst sa nekoliko s~
marnih stavova kojima se ukazuje na bItne odlike novIh
drutvenih pokreta.
Novi drutveni pokreti nisu margmalne drutvene
pojave, ve oblici drutvene borbe i socljal~og angama~
na, koji zasecaju u same osnove postoJeceg J?o~'etka l
nose tenju za kvalitativnom promenom postoJeceg stanja stvari. Njihov alternativni karaktel suti.nski je p~
vezan sa njihovim znaajnim emancip~torslum pot~ncI~
jalima. Oni su jedan od odgovora na mutvenu knzu l
oblik traganja za identitetom linosti l zajedni~a. Mad~,
po pravilu, nisu direktno ori jentisani na klaSInu polItiku akciju i osvajanje politike vlasti, njihovo delovanje je odgovor na nastojanje vlasti da osvoji svakodnevni ivot. Autonomnost, solidarnost, samoupravnost, nezavisnost, samosvojnost su bitne odlike nm"ih drutvenih
pokreta. Njihova zajednika karakteristika je odbaci.vanje posredovanja, predstan1itva i hijerarhije. Oni l1lSU
samo prolazni oblik socijalnog protesta, \c naja\a du?ljeg kulturnog raskida, uz istovremeno nuenje nov~~
oblika i sadraja politizacije i socijalnog angamana. NJIhov odnos prema radnikom pokretu, kao i odnos radnikih organizacija prema novim drutvenim pokretima
belei uspon - od uzajamnog nepoverenja i rezervi, do
zajednike saradnje i obostranog uticaja.

19

Prilozi koje objavljujemo u ovom broju asopisa

Marksizam u svetu odslikavaju samo jedan manji deo
iroke i vrlo bogate panorame koju sainjavaju praksa,
koncepti i teorijski uvidi o novim drutvenim pokretima. Problematika nekih vrlo znaajnih savremenih pokreta predstavljena je samo sa po jednim prilogom (neofeministiki pokret, jer je jedan od prethodnih brojeva
bio posveen enskom pitanju," kao i antinuklearni pokret, odnosno pokret za mir, kome e bitI posveen jedan od narednih brojeva naeg asopisa). Naravno, potpuniji uvid u iskustva savTemenih drutvenih pokreta
iziskivao bi mnogo vie prostora od raspoloivog.

Tom Bottomore
DRUTVENI POKRETI, PARTIJE I
POLITIKA AKCIJA

Pri analiziranju politike akcije - tj. borbi za vlast

najpre treba da posmatramo aktivnosti drutvenih
grupa, pre nego aktivnosti pojedinaca, mada se, pri izuavanju specifinih situacija, uticaj odreenih pojedinaca moe uzeti u obzir. Prvi korak u toj analizi je razlikovanje raznovrsnih naina na koje se drutvene grupe
mogu ukljuiti u politiku, kao i prirode datih grupa.
Jasno je da postoji velika raznolikost, od sporadinih
protesta, nereda i pobuna, ili coups d'elat, do stalnijih
aktivnosti organizovanih politikih partija, grupa za pritisak ili politiziranih oficira; ali, ja smatram da se veina ovih pojava moe svrstati u dve opte kategorije,
o kojima u govoriti kao o "drutvenim pokretima" i
"organizovanim politikim formaci j ama".
Od ezdesetih godina, kada je jedan broj drutvenih
pokreta - meu njima studentski pokret, razliiti nacionalni i etniki pokreti, kao i enski pokret - posfao izuzetno aktivan u politikom ivotu, sociolozi su posvetili
mnogo vie panje takvim oblicima politike akcije koji se mogu uzeti ne samo kao osnova ili kontekst za
razvoj organizovanijih politikih aktivnosti ve i kao svojevrsne politike snage koje postoje uporedo sa partijama i protestnim grupama, a nekada i u sukobu sa njima.
Drutveni pokret moemo, u grubim crtama, definisati
kao kolektivni napor u pravcu pokretanja ili opiranja
promeni u drutvu, iji jedan deo on samjava;l ali ovu
*) Vidi, Marksizam

20

tl

svetu, 8-9, 1981. -

Prim. red.

5.

lOva definicija je preraena odredba Ralpha H. Turnera

Lewisa M. Killiana iz Colective Behaviour, drugo izdanje

21

tvrdnju potrebno je na izvestan nain blie odrediti, ako

elimo da zadrimo jasnu razliku izmeu pokreta i partije. Jedan od naina jeste isticanje manje organizovanog
karaktera pokreta - u kome ne mora bi ti redovnog lan
stva, ili lanstva koie se moe lako identifikovati (nema
partijske knjiice ili lanarine), pokreta koji nema nikakvo sedite ili profesionalne kadrove. Pripadnitvo pokretu je vie stvar prihvatanja odreenih drutvenih pogleda .ili doktrina to se izraava u svakodnevnoj politi
koj raspravi i u spremnosti da se uestvuje u povremenim aktivnostima, kao to su demonstracije ili ,protestni
skupovi'. Takoe se moe tvrditi sledee: organizovane
politike formacije, kao to su partije, direktno se ukljUuju u borbu za vlast, nastojei da zadrLe ili osvoje odreenu politiku jedinicu; meutim, drutveni pokreti
deluju difuznije, a ako imaju uspeha, stvaraju uslove za
promenu politike ili reima, dovoen jem u pitanje legitimnosti postojeeg politikog sistema (delom ili u celini), stvaranjem razliitih klima miljenja, i predlaganjem
alternativa.
Razlika izmeu pokreta i partije, ili druge organizovane grupe, vidi se i u injenici da pokreti irokih razmera pokazuju tendenciju da se u njihovom krilu stvore
razne, vie-manje, direktne politike grupe, to se desilo
sa radnikim pokretom u devetnaestom veku; sledstveno
tome, politiku akciju treba jednim delom shvatiti kao
odnos ireg pokreta i raznih organizovanih grupa. U
marksistikoj misli i praksi, ova i odnos postavljen je
kao odnos izmeu klase i partije, i od baja devetnaestog
veka, bio je predmet oprenih miljenja, koja su ispoljavana na najrazliitije naine, od MIchelsovih razmiljanja o "gvozdenom zakonu oligarhije" do Lenjinove
koncepcije o boljevikoj partiji, koju je teoretski obradio Lukacs," pa do nedavnih ,pluralistikih' opredeljenja evrokomunizma.
/Prentice-Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1972, str. 246/. Veina
optih studija o drut\"enim pokr.:tima nudi sline definicije,
mada sa nekim razlikaITi:l Ll tome ta narrlaavaiu, Jedna od
prethodnih vrednih studij;, jeste studija Rtldolfa Heberlea, Social lVlol'eme1Hs, /Appleton-Ccrttury-Croft, New York, 1951/, u
kojoj se tncli ela ,po);;: re t:' omaa',a oo., .. komeanje meu ljudima, nemir, kolektivni pakuaj da se dostigne zamiljeni cilj,
a naroito promena Ll odreenim druhenim institucijama"
Istro 6! i suprotan je partiji ili grupi za pritisak, jer, iako "meu njihovim lanovima ima i izvesnih grupa, koje su formalno
organizovane, pokreti kao takVI nisu organizovane grupe" Istro

8/.
J Posebno vieti
ogled "Klasna svijest" II Luk<icsevoj Povjesti i klasnoj svijesti, Naprijed, Zagreb, 1977. O klasi i partiji

22

Poto smo ustanovili razliku izmeu drutvenih pokreta i organizovanih politikih formacija i naveli za
poetak karakteristike drutvenih pokreta, nee biti odve teko sastaviti tipologiju takvih pokreta kao to je
to pokuao izvestan broj autora/: po njihovoj veliini
(broj pripadnika), po njihovom opsegu (lokalni, nacionalni, meunarodni), po trajanju, zatim po ciljevima delovanja (specifini ili opti, upravljem ka preobraaju
pojedinaca ili nadindividualnih sistema), itd.4 Ali, ako
takve klasifikacije mogu ponekad biti korisne pri empirijskim istraivanjima, ini mi se da one neposredno ne
obuhvataju razmatranje najvanijih pitanja, a to su pitanja koja se tiu znaaja drutvenih pokreta u procesu
reprodukcije i preobraaja ukupnih drutvenih sistema.
Drugim reima, te klasifikacije ne daju neki krupniji doprinos teoriji o drutvenim pokretima.
Ako priznamo da su drutveni pokreti u sutini pojava savremenog drutva, moemo shvatiti kako takvu
teoriju treba izgraditi. Izraz je kao takav uao u optu
upotrebu u Zapadnoj Evropi poetkom devetnaestog veka, a jedna od prvih sistematskih rasprava moe se nai u knjizi LOirenza von Steina Istorija drutvenog
pokreta Ll Francuskoj, od 1789. godine do dananjih
dana," gde je drutveni pokret opisan kao borba za
veu drutvenu samostalnost koja kulminira u klasnoj borbi proletaTijata. Steinova knjiga je moda utivideti i raspravu u delu Ralpha Milibanda, Marxism and Polilics /Oxford University Press, 1977/, poglavlje 5.
J Dobar primer je puglavlje "A Classification of Social Mo\'Cments" u: Dmid F. Aberle, T1ze Peyore Religion Among the
Na\'Li/zo / Aldine Publishii1g Co., Chicago, 1966, str. 315-33/, gele
je drutveni pokret definisan u izvesnom smislu na drugaiji
nain, kao "organizovani pokuaj grupe ljudi da ostvare pramenu, uprkos otporu dr'..lgih ljudi", i razlikuje se od isto individualnih napora, od :ckcija rulje, i od tehnoloke promene
Ikoja je upraVljena ka ;naterijalnom svetu/; a takvi pokreti
se onda klasifikuju po koliini promene /ukupni ili parcijalni/
: i)leS/1l promene Ipreobra7.aj poied~naca ili nekih nadindividualnih sistema/o
, Mogue je nainiti detaljnu tipologiju drutvenih pokreta
uz upotrebu petnaest kriterija klasifikacije svih drut\'enih
grupa, koju je izneo Georges Gurvitch, La vocation actuelle
de la soci%gie, /Presses Universitaires de France, Paris, 1950,
L 1/, poglay]je 5, "Typologie des groupements sociaux",
5 Delo je objavljeno 1842. pod nazivom Socialism and ComiIlunis11l in Preselit Day Prallce; tree, vcoma proireno izdanje
pojavilo se 1850. g. /Bidminster Press, Totowa, NJ 1964/.

23

caIa na prvobitnu formulaciju Marxove koncepcije proletarijata u kapitalistikom drutvu. 6 Bez obzira da li je
to tano, ta knjiga je nesumnjivo veoma jasno i upeat
ljivo izrazila ideje o znaajnim politikim pitanjima, ideje koje su bile iroko rasprostranjene u evropskim drutvima devetnaestog veka; zahvaljujui tome, drutveni
pokret se umnogome poistoveivao, naroito u Nema
koj, sa radnikim pokretom. Svakako, poistoveivanje
nije bilo potpuno, jer kao to smo videli, Tocqueville
je pridavao ve znaaj demokratskom pokretu, koji je
nadahnjivala i podravala srednja klasa, a ne radnika
klasa, ali je uticaj radnikog pokreta stalno rastao i u
iroj razmeri predstavljen je kao nastavcvk demokratsko II
pokreta, o emu svedoi izraz ,drutvena demokratija~
Bez obzira na takve razlike, u svakom sluaju, opte je priznato da, u ovom ili onom obliku, veliki broj
ljudi, u postrevolucionarnim drutvima Evrope i Severne
Amerike, poinje aktivno i svesno da uestvuje u izgradnji i obnovi svojih drutava. Ovu istorijsku situaciju
moemo opisati kao poetak masovnih pokreta, meu kojima se, krajem devetnaestog veka, pojavio radniki pokret, kao paradigma drutvenog pokreta. Od tog vremena, prvo u Evropi i Severnoj Americi, a zatim u ostalom
delu sveta, razvio se veliki broj drutvenih pokreta. To
su bili nacionalni pokreti u centralnoi i jugoistonoj
Evropi, a kasnije u kolonijama; enski pokreti, koji su
se u poetku borili za pravo glasa; omladinski pokreti;
i mnotvo manjih, uih pokreta, koji su se zalagali za
posebne ciljeve. U isto vreme, radnikI pokret nastavio
je da napreduje i raa mnotvo novih organizacija u
nacionalnim i meunarodnim razmerama.
Na temelju ovog istorijskog iskustva savremenih
drutvenih pokreta, i uz pomo koncepcija koje su
uvedene da bi se oni shvatili, socioloZl l istoriari su
prouavali pokrete u drugim drut\'ima, koji su bili slini, mada ui: na primer, hiljadugodinje pokrete} se, Videti studiju S. Avineria: T!ze Social alld Political Thought of Karl Marx, I Cambridge University Press, 1972/, str.
53-5.
7 Videti:
Vittorio Lanternari, Tlze Religions of the Oppressed /Alfred A. Knopf, New York, 1963/, gde je dat pregled
mesijanskih pokreta medu plemenima, naroito Ll kontekstu
kolonijalne vladavine; i N. Cohn, The PersIlit Of the Mil/alnium, drugo proireno izdanje /Oxford University Press, 1970/.

24

oske bune,s akcije 'gomila' i 'rulja'.9 Vrednost ovakvih

istraivanja je u tome to ona jednostavno pokazuju sveprisutnost politike akcije naroda koja moe biti difuzna, epizodna, bez jasno formulisane doktrine, ili se moe izraavati uglavnom u religioznom i kulturnom vidu,
ali koja uvek daje matricu iz koje se moe u povoljnim
okolnostima pojaviti politika organizacija.
Pa ipak, razlike izmeu pokreta te vrste Ikoji su
ponekad nazivani 'prepolitiki' I i savremenih drutvenih
pokreta ostaje ogromna; naime, ovi potonji postoje u
irim razmerama i neposrednije su ukljueni u politiki
sukob, pod uticajem su mnogo stroih i razra.enijih ideologija, a po pravilu imaju postojaniji i manje prolazan
karakter. Njihov specifian znaaj je u tome da ine odluujui element u onome to se nazivalo ,samoproizvoenjem' savremenih drutava. Prema tO] koncepciji, drutva su sebe poela sagledavati
kao rezultat drutvene akcije, odluka ili transakciia, dominacije ili sukoba"lo.
U tom procesu samostvaranja, drutveni pokreti predstavljaju snagu koja se bori sa uspostavljenim sistemom
istorijske akcije, i tei da skrene razvoj drutva na drugi
kolosekY
Ideja o inovatorskoj snazi pokreta svakako dolazi
veim delom zahvaljujui dogaajima iz ezdesetih godina, kada se sasvim iznenada pojavila iroka lepeza pokreta koji su izraavali snano nezadovoljstvo i suprotstmiljanje postojeem drutvenom i poEtikom poretku.
Posle toga su usledile dve decenije konsolidovanja ,stabilnih demokratija' u zapadnom kapitalistikom svetu,
i do navodno ,stabilnih autokratija' u socijalistikom sveII'

8 Videti:
E. J. Hobsbawn, Primitit'e Rabels, tree izdanje
IManchester University Press. 1971/, i Eric R. Wolf, Peasant
Wars of tlze 20tlz Celltllry /Harper & Row, New York, 1970/,
kao i studije o prethodnim znaajnim seoskim bunama, kao to
je seljaki rat u Nemakoj.
9 Videti: George Rude, Tlle Crowd in History
jJohn Wiley,
New York, 1964/. - Autor primeuje da je ozbiljno istraivanje drutvenih pokreta skoranjeg datuma, i da je sve doskora
yeoma r~iren bio po~led Yladajl;e klase o tome da su pobune
l ustanCI prosto rezUltat .zavere.
10 Alain Touraine, The
Self-Production of Society, (Chicago
University Press, Chicago, 1977), str. 1.
\I Touraine pod drutvenim pokretima podrazumeva "sukob
predstavnika drutvenih klasa", ali to je suvie usko gledite.
Svakako, klase su glavni izvor drutvenih pokreta, a radniki
pokret je, sve do danas. ostao primer sveobuhvatnog, inovatorskog, revolucionarnog pokreta; ali postoje i druge vrste drutvenih pokreta, te je, ini se, nemogue sve te pokrete svesti na primer, enski pokret, ili nacionalne pokrete - na klasni
pokret, a da se ne naini ozbiljno iskrivljavanje smisla.

25

!u. Is.~one Evrope, kao i do pojave ,treeg sveta' (ukljunove nezavisne drave), to je veina zapadmh pohtJlwloga shvatila kao poetak procesa postepene "modernizacije" i "industrijalizacije". Glavni element u tom pokretu, bio je studentski pokret. Mada su
studenti postali nezavisno aktivni u politikom ivotu
irom sveta - u Istonoj Evropi, i u ,treem svetu', isto
kao i na Zapadu, - glavni izraz osobene radikalne doktrine i oblika politike akcije, koji je u velikoj meri postao model za celokupni meunarodni pokret, moe se
nai u SAD (u udruenju "Studenti za demokratsko drutvo" - SDS)Y
SDS j.e imao skn?man poetak, 1959. godine; bila je
to obnovljena omladmska sekci ia staroQ: Saveza za industrijsku demokratiju (League for Indlistrial Democracy), ali je ~brzo'po.e~ d':l se razvija kao deo opteg preporoda radlkalmh Ideja l pokreta u okviru nove levice,
a naroito kroz uee studenata u pokretu za graan
ska prava. Njihov prvi manifest, Part Huron Statement,
lansirao je ideju ,participatame demakratije', kaja je
p~~v~dena . ~l pa1iti~ku praksu u akviru projekata zajedmckIh akCIJa, a zatim, u razliitim oblicima direktnih akci;ja na univerzitetima (poetak taga abeleen je osnivan lem Pakreta za slabodu gavora na Berkliju, 1964. 0-0dine) i prativ rata u Vijetnamu. lanstvo SDS brzo "'je
raslo i od 4.000 Ll 1965. gadini, dostigla ie nekih 100.obo
~lan?va, tri gadine.. kasr:ije. Takom celag tag periada
Imah su mnago veCI brOJ pristalica, koje su se na neki
nain paistaveivale sa "pokretam".
Vrhunac studentskog pakreta, u Evrapi, kao. i u
?AD, dc:sti.gnut je 1968. godine, i najdramatinije abelezen malslon~ revaltan: .francuskih studenata kaji je nakratko. padrz~vaa;'ehkl deo radnikag pakretaY Posle
taga, pokret Je pocco skoro s\uda da apada, veim delom.. kao. re~ult~t reP:'esivnih mera. ukljuujui i takve
akcl]e kao. sto Je sOVjetska vojna okupacija ehoslova
ke, De Golova pretnja ela e upotrebiti francusku armiju
u graanskom ratu, i opti napad radikala, naraita II
?,~D i ~apa.dnoj ~cmakoj (gde SLl palicIjska sasluanja
l lzbacrnmJa iz Javne slube, onih pojedinaca koii su
po\-ezani sa radikalnim organizacijama; nastadjen~ sve
CUJU~l mn~g~

" Rac!i detal inijeg uvida u istorijat pokreta koji sadri i

mnugobro]ne dokumente, videti: Kirkpatrick Sale SDS (Vintacre
Books, New York, 1974).
''''
, :3 Me~l rnnogo?rojnim analizama ovih dogaaja, naroito
VIdeti: Alam T our'ame, The lvIay .Moveme1Zt (Random House
Ne\v York, 1971), i Alfred Willencr, The Actioll-Imaoe ot Societ~
(TaVistock Publications, 1970).
b
~

26

do dananjih dan). Studentski pokret nije bio jedini kaji je stradao na taj nain; crnaki pokret u SAD, naraito
kada je poprimio svoj revolucionarni ablik, Crni Panteli (Black Panther Party), nasilno je uguen, a u Latinskoj Americi demakratski i radikalni pakreti su razoreni, a uvedene su vojne diktature, esto uz ameriku
poma, pre svega u ileu.
Kao i radniki pokret u periadu svog farmiranja paput artizma, ili prvih sindikata, ili utopijskih zajednica - drutveni pakreti ezdesetih gaciina bili su aslobadilaki pokreti, koji su tragali za adgovarajuom daktrinom i nainom politike akcije, kaka bl se barili prativ najopresivnijih obeleja drutava, u kojima su se
razvili. Staga su ti pokreti upravili svaje aktivnosti u
razliitim pravcima: protiv kalonijaine vladavine, protiv dominacij-e spoljnih ekonamskih sila, protiv vladavine feudalno-vojnih elita, zatim protIv etnike podreenasti, patinjenas ti ena, ili protiv vladavine dru~vorn
krutag, centralizovanog i birokratskog aparata.
Malo je verovatno da e sadanje slabljenje ovih
pokreta biti dugatrajno; naime, uslovi protiv kojih su se
oni borili jo postoje i jo ih treba promcniti. tavie,
neki od pokreta su nastavili da se razvijaju, mada na
manje dramatian nain; neki nacionalni i separatistiki
pakreti postali su jai, kao oni u katskoj i Kvebeku,
a i enski pakreti imaju sve vei uticaj, mada su daleka
od toga da ostvare svoje ire ciljeve.
Politika apatija, koja je zapaena u mnagim zel"?ljama, a narotita u Britaniji, sredinam sedamdesetih
godina, sama pa sebi bila je, na izvestan nain, pakazatelj nestabilnosti pastojeih politikih re~in~~, jer. ~~~z
raavala razoaranje u pogledu uspostavlJe11111 palltlcbh
organizacija i njihave politike. tav-ise, Lo razoaranje
nastavilo je da paprima akth'nije ablike. Dalo je do
znaajnih palitikih pakreta i promena uSpaniji, Portugaliji i Grkoj, dok je u Francuskoj i Italiji poeo da
raste uticaj monag socijalistikog polu-ela; a u svim
tim politikim akcijama, jako se osea uticaj pokreta
prethodne decenije, upra\'o kao i u omladinskim delovima sacijaldemokratskih partija u evropskim zemljama.
Meutim, to ne znai da sada postaji jaka sklonost ka
novim eksperimentima u politikoj akClji koja bi imala
razmere one iz ezdesetih godina. ,Samopraizvoenje' drut\-a, koje ukljuuje masovnu participaciju njegavih la
nava, sloen je i teak poduhvat, koji mozda zahteva ivahnije i optimistinije raspolaenje od onog kaje sada
preovladava. Brz razvoj drutvenih pakreta u industrij-

27

skim drutvima, t?kom ezdesetih godina, zavisio je delom ~d s~alnog pnvrednog rasta, pune zaposlenosti, ekspan~IJe V1SO~.Og obrazovanja, i opteg oseanja da su ta
clr'ust~a ~rocIla. ~ neto to se esto naziva erom ,posto~ku~lCe u k?JoJ su. reeni osnovni problemi proizvod~Je~. l st.vorem USlOVI za razvoj novog drutva dakolice
l uZIVapJa: O:,a radikalna vera u izobilje sada je nestala;
z~memla JU J.e duboka zabrinutost za korienje prirod.
m? resursa,.} sve vei skepticizam u pogledu moguno
st: neogran.lcenO!? e~onomskog rasta, to je, deceniju
pre toga, bIla nelzrazena premisa mnogih politikih rasprava.
~
Dug~roni vu:,peh drutvenih pokreta takoe zavisi
od nek~hko 0ps.tlh uslova. Na prvom mestu, osnovno je
da" t~kVI p<;>kretI treba vda .for:muliu doktrinu koja je u
s.tan)u da Izazove o?~I.:evIJenJe i da dovede do opredelJenJa vza st~l~le p?htlck~ aktivnosti. Ta doktrina, koja
e moze bavItI n~clOn~lmm ?slobo?enjem, osloboenjem
k.lasa, o~~obo~e?Jem. ze?a, III neIkIm drugim optim cilJ~~ ~o)l velrvh brOJ ljudi smatra znaajnim mora da
uklJucuJe drustv~nu. t~Ol:itu koja moe razjas~iti osnovn~ p~obleme:. <;>bJasmtI ~IIJeve i puteve njihovog postizanJa l naznaCltl alternatIvne oblike drutva (tadakt .
se r:10r~ takoe .~emeljiti na takvoj drutvenoj teor~W)~
~o _Je ~~o'put k~Jlm su s:' u de,:etna.estom veku, razvijah l c:,dmcl~I pokr e~, ~ u uzem smIslu l nacionalni pokreti.
~rus~vem v pokretI se.zdesetih godina nisu imali uspeha,
l:~d J.e~ rec o stvara~~u takvih doktrina; a studentski pok:~~ Jc. posebno doz::e? ~oraz: z~~vaen vrtlogom pro!1\!. ecmh pogleda 0. Cll1lOCIma 1 cIlJ evima radikalne drus~vene [f:)rom~ne; njemu su istovremeno smetale teze o
njegovo] .veZI s.a radni~kiJ?1 pokretom, o znaaju kultur~I~ n~spr am ~1\.on<;>J?1shh 1 strukturalnih promena u drtls~t\ U,} .0 UlOZI nasrlja u pokretima za drutvenu promenu.
Crnac~I p?kre~ u SAD je takoe bio pociel ien, ne samo
oko ~ItanJa r:.L~go:og odnosa sa belim l"aikalizmom, i
~ Y~ZI sa kOl~Is~.en!e.m nasilja, ve jo vie oko toga da
II nJeg~~ krajnjI ~IlJ treba da bude potpuna asimilacila
u a.~e.nckom drustvu na osnoYama jednakim sa drugim
etl:l1C~ll1: grup~ma, ili to treba da bude neki oblik ~od
vajanja 1 nezavIsnostU 4
_ ~~?stoji i ~rugi v~a~ zahtev, neophodan za uspeh
dru:>Lvenog pO~l:eta. Ne;. Izvesnom stupnju svog razvoja
on mora stvontI orgamzovanije politike grupe, ili pre-

I:

" I?~bm analizu ovih problema dao je Harold Cmse U'

The Cnsls of the Negro Intellectual, (William Morrow & 'eo'
Ne,.\' York, 1967).
.,

28

obratiti ili osvojiti postojee politike organizacije, koje

se mogu direktno ukljuiti u borbu za vlast i koje su
sposobne da upotrebe vlast, onda kada je steknu, kako
bi preobrazile drutvo. Mnogi pokreti ezdesetih godina
nerado su to inili, u velikoj meri zbog svog neprijateljskog stava prema birokratskom karakteru tradicionalnih
partija, te se inilo da nisu formirali jasnu ideju o tome
kako moe da se na efikasan nain izvede ta eljena
transformacija privrede, politikog sistema, i kulturnih
modela (ukljuujui obrazovanje). esto su izraavali
naklonost prema gerilskim aktivnostima l direktnoj akciji, ne priznajui injenicu da su uspeni gerilski pokreti pod kontrolom organizovane i discip1inovane partije (kao u Kini), ili su se pretvorili u tradicionalne oblike partije (kao na Kubi), kada postane neophodno da
se konsoliduje njihova vladavina i primeni njihova politika. U mnogim zemljama ,treeg sveta', pokrete za nacionalno osloboenje, koji nisu uspeli da stvore efikasne politike partije, preuzele su vojne elite ili su vlade,
koje su oni formirali, bile zbaene vojnim udarima. ls S
druge strane, nacionalni pokreti u okviru industrijskih
zemalja, imali su izvesnog uspeha, kad su bili u stanju
da osnuju jake partijske organizacije, kao u sluaju
kotske nacionalne partije i Kvebeke partije.
Dok su mnogi od onih koji su bili aktivni u drutve
nim pokretima ezdesetih godina, bili nepoverljivi prema
partiji, i u nekim sluajevima zamiljali drutvo - jedno idealno drutvo - kao beskrajni proces zamiljene
kreativne aktivnosti bez bilo kakvih stalnih institucija,
dotle su oni koji su bili duboko angaovani u partijskoj
politici esto posmatrali pokrete kao neto ruilako i neodgovorno. U tim drutvima, s kraja dvadesetog veka,
u kojima bar postoji minimalna sloboda izraavanja i
udruivanja, drutveni pokreti su sredstva pomou kojih
lanovi drutva mogu, odmah i na neposredan nain, izraavati neslaganje i protivljenje, a takoe mogu osporavati ravnodunost, distanciranje ili nehat partijskih
mainerija. S druge strane, partije su neophodna sredsh-a sticanja ili zadravanja vlasti, i to stoga to su u
stanju da primenjuju i rukovode, u duim vremenskim
periodima, sloenom socijalnom politikom.
Izmeu ta dva oblika politike akcije, postoji neprestana zategnutost, ija e priroda postati jasnija kada
15 Videti:
Peter C. Lloyd, Classes, Crises and Coups (Mac
Gibbon & Kee, 1971), naroito poglavlje 8; i Morris .Janowit~,
Tlze Military in tlze Political Development of New Nat!Ons (ChIcago University Press, Chicago, 1968).

29

budemo ispitali razvoj samih partija. Kao i drutveni

pokreti, politike partije su savremena pojava. 16 One nastaju zajedno sa demokratijom - sa razvojem parlamenta i izbora - posle amerike i francuske revolucije, i u
~rv~ vren~~ su to bile ,partije uglednih', lj. relativno mabh .IZ?~rl11n o?b.or~, .s~s~~vljenih od pojedinaca koji u
SV?JoJ Izborno] JedInICI III okrugu imaju ugled i raspolazu. bogatstvom. Sa postepenim proirenjem prava glasa, l rastuom moi izabranih skuptina, parti je su stekle stalniju organizaciju u nacionalnim razmeI'ama; ali
do sledee znaajne promene dolo je tek krajem devetI~~estog veka, sa pojavom radnikih i socijalistikih partIJa 0prvo ~ Nemakoj i Austriji), koje su imale za cilj
regrutovanje masovnog lanstva, ne samo kao naina finansiranja izbornih kampanja i drugih aktivnosti ve i
kao sredstva politikog obrazovanja i angaovanja. Od
tog vremena, stalna, masovna partija postaje dominantni
inilac u politici zapadnih kapitalistikih drutava, a tokom devetnaestog veka, proirila se i na ostali deo sveta, mada u razliitim oblicima. Vano je uoiti razliite
r.:ut~vv~ formi!'.anja ~llasovnih partija. U sluaju socija~IStI~krh partIJa, k.oJe su dale poetni podstrek, partija
Je bIla uglavnom Izraz prodiranja postojeeg masovnog
pokreta u sferu izborne politike, dok su konzervativne
i liberalne partije, koje su ve bile znatno zastupljene
~l parlamentu i vladi, stvorile svoju masovnu organizaciJU, uglavnom odozgo, pod kontrolom parlamentarnih

voa,17

Ti razliiti tokovi razvoja simbolizuju razliita shva~anja politrke i politikih 1nstitucija. Socijalistike partiJe su, sebe smatrale avangardom klase koja je teila da
stvor?v novu vrst,u drutva, i za njih je borba za vlast
:'a?l1l.cke. kla~.e bIla, u naelu, vanija od bilo koje postoJ~ce InStItU,CIJC. Gledano iz tog ugla, izborna politika je
brla samo Jedan aspekt borbe, pri emu se smatralo da
s~~ parl~m~nt~rni voi podreeni vostvu masovne partIJe, kOJa Je, Istovremeno, bila rukovodstvo same te lda.
" Pre de:'elnZlest.og n:}m" moc se n;i dZl su partije postopIe ako su l postajale, Jcdmo u svom embrionalnom obliku,
bez bil? kak,ve, stal~~ or~anizacije ili "tZlbilnog lanstva (na pri~
mer, VlgOVCl l TOl'ljevcl. u osamnaestom veku, u britanskom
Donjem domu, ili JZlkobinci i irondinci u francuskim revoluc~ona.rnim skuptinama). ,~a opte, objanjenje razvoja partija
vldet1: M, Duvel'ger, PolzlIcal Partzes, drugo izdanJ'e (Methuen
1959),

~"

, ," Podro~nije o tome pitanju, naroito u vezi sa britanskom

polItIkom, vIdeti: Robert McKenzie British Political Parties
drugo izdanje (Heinemann, 1963), Uv~d"
'

30

se, Meutim, konzervativne i liberalne partije, ma koliko

da su u sutini predstavljale klasne interese, videle su
sebe kao partije koje deluju u okviru uspostavljenog drutvenoo- poretka i sistema politikih institucija, u kojima
je parlament bio najvii organ. ~tuda ,su p~rlamentarni
voi dominirali masovnom partIJom, kOJa Je smatrana
samo sredstvom za postizanje izbornih rezultata.
Socijalistiko shvatanje partije bilo je veoma jasno izraeno u ranim fazama razvoja Nemake socijaldemokratske partije (SPD). Politika situacija u Nemakoj,
pre 1914. godine, u kojoj partije nisu imale direktnu
ulogu u formiranju carske vlade, koja je delovala nezavisno od njih, znaila je da SPD nema razloga da o
svojim aktivnostima razmilja uglavnom u parlamentarnim okvirima. Umesto toga, ta partija je posle perioda
ileo-alnosti, od 1878. do 1890. godine, naglo rasla, kao
m;sovna partija, izvan postojeeg politikog sistema (sa
lanstvom koje je brojalo v,ie od milion, do 1914. godine). Ta partija je predstavljala ono to Nettl naziva
"participatorna opozicija", te je 1911. godine po~rirr:ila
"sve odlike drave u dravi"ls. U to vreme ona Je bIla,
da upotrebim Nettlov izraz, "partija nasleivanj~"/9 t~.
partija koja oekuje da nasledi vlast posle pada Iv zbaOlvanja postojeeg politikog sistema i njegove ~rustver:?
ekonomske osnove. Na samo da se mnogo takVIh partIJa
pojavilo na sceni tokom 0y.og veka , - ~omun~~ti~ke p~r
tije i antikolonijalne partIJe, kao sto Je IndlJsk<I nacIOnalni kongres 20 - ve u svim socijalistikim partijama
(kao i u nekim desniarskim partijama, kao to su faistike partije dvadesetih godina), posloji trajan element neparticipatorne opozicije. Prema tome, jedna od
glavnih kritika koju su formulisali drutveni pokreti ezdesetih godina i r"adikalne grupe u okviru socijalistikih
i radnikih partija, upravljena je protiv ,politike konsenzusa', koja je visoko cenila postojee parlamentarne in,
stitucije, a odbacivala opredeljenje za radikalne promene
drutvenog sistema,
Ove razlike odgovaraju, u izvesnoj meri, onim razli,
kama izmeu ,reformistikih' i ,revolUCIOnarnih' partija,
!
Peter Nettl, "The German Social Democratic Party 18901914 as a Political Model", Past alld Present, 30 (April, 1965),

str. 67, 78,

l? Nettl, "The German Social Democratic Party", str, 67,
OJ U vezi
s tIm NetU primeuje: "Kako se razvijaju, ove
protestne partije, sve vie zabranjuju particip~ciju u kolonijalnim vladama, osim kao jasno odreen preludIj do odlaska kolonijalne sile, U svim tim sluajevima, postoji jak element
naslea, ,," ("The German Social Democratic Party", str. 67).

31

od kojih se one prve staraju da prilagode neizbene promene (ako su konzervativnije) ili se staraj u da doe do
eljenih promena (ako su radikalnije), a sve u okviru
postojeeg, iroko prihvaenog, drutvenog i politikog
poretka. Meutim, ,revolucionarne' partije tee uspostavljanju novog poretka. U tom smislu, sve socijalistike
partije su revolucionarne, poto je nJihov cilj da kapitalistiki oblik drutva zamene socijalistikim drutvom;
isto su to i nacionalne partije, koje tee zbacivanju kolonijalne vladavine, a moda se tu mogu ubrojati, u
uem smislu, i desniars'ke partije, kao to su faistike
partije, ikoje tee obnovi vie hijerarhijskog i autoritarnog oblika drutva. Kad je re o karakteJ:1istikama revolucionarnih partija, u odnosu na reformistike partije,
esto se smatra da one obuhvataju, pored te ambicije
da stvore potpuno nov drutveni poredak, opredeljenje
za brze i nasilne drutvene promene. Ali ti aspekti, kako
mi se ini, manje su osnovani. Nema protivrenosti izmeu onoga to Otto Bauer naziva "sporom revolucijom" ili onoga to su mnogi sociolozi nazivali mirnim
i demokratskom revolucijom. Ritam izvoenja drutvene
promene ,i uloga nasilja u politikom ivotu, postavljaju
pitanja, koja se konceptualno razlikuju od pitanja revolucionarne promene, te ih treba odvojeno istraivati.
ak i ako se ograniimo na razliku cilja reformistikih i revolucionarnih partija (ili drutvenih pokreta
koji se na slian nain mogu klasifikovati) , ta razlika
se ne moe uvek jasno povui. Niz reformi zaista moe
dovesti do pojave veoma razliitih drutava21 , a reformistike partije, pod uticajem okolnosti i reagovanja na
te okolnosti, mogu poeti da se zalau za promene koje
bi bile bitnije od onih koje su prvobitno zamiljale. S
druge strane, revolucionarne partije mogu prihvatiti vie
postojeih drutvenih institucija, nego to su to inile u
prvoj fazi, kad su se oduevljavale za "divni novi svet".
Neto slino desilo se u evropskim komunistikim partijama; tako, Santiago Carrillo u prethodno navedenom
pasusu, jednostavno kae da ie
,politiki sistem, koji
je uspostavljen u Za'padnoj Evropi.,. u sutini dobar",
a to je daleko od dananjih 'stanovita nekih ranijih
p'

'1 Postoje iroke mogunosti za rasprm"u, i s\'akako se dosta raspravljalo .) tome da li se dananja zapadno-evropska i severno-amerika drutva mogu tano opisati kao postindustrijska, postkapitalistika ili neokapitaIistika, i koji stepen razlike
u odnosu na drutva devetnaestog veka, u ovom regionu sveta,
predstavlja "drava blagostanja". U svakom sluaju, mora sc
priznati da ta drutva pokazuju neke sasvim nove karakteristike,

32

marksista, kao i od gledita lanova nekih leviarsldh

grupica - koji govore o "razbijanju buroaske drave".
Ali mada razlika izmeu refmmistikih i revolucionarnih partija moe biti pomalo nejasna (tekoa da
se tano utvrdi ta treba smatrati fundamentalnom promenom u drutvenom sistemu, otupljuje tu razliku), ona
ipak ostaje znaajna, u poreenju sa mnogim drugim
razlikama koje se povlae izmeu partija, i izmeu partija i izmeu partijskih sistema, a koje ini se imaju relativno manji znaaj. Stoga je razlika izmeu jednopartijskoO' i viepartijskog sistema, veim delom, samo aspekt ;azlika koje smo upravo razmotrih, jer su jednopa~'~ijski re~~J?i ili :~imi ,je?ne. d,om~nantn~. p.ar~~je:22
oblcno kreaCIja ,partIja nasleivanja , bIlo socl]ahstlCkIh
ili nacionalnih. U okviru kategorije viepartijskog s,istema, ije je postojanje povezano sa savremenom zapadnom demokratijom, sledea razlika moe se povui izmeu onih sistema gde postoje dve glavne partije (~ao
u Britaniji, SAD, Kanadi) i onih u kojima ima nekolIko
partija, od kojih svaka ima znatnu podrku (kao u Francuskoj). Ali ta razlika je takoe daleko od toga da bude
precizna. Postoje i v~ne tree pa~~ije u n~kirr:.?vopar
tijskim sistemima (LIberalna partIja u BntanIJI, No.va
demokratska partija II Kanadi - NDP), a u federalm~
dravama moe postojati znatna razlika izmeu omh
partija koje se najvie istiu u izborima na nacionalnoI?nivou, i onih partija koje uivaju znatnu podrku na mvou izbora za federalne drave i pokraj me. Prema tome,
u Kanadi je Partija drutvenog poverenja (Social Credit
Pa11ty) predstavljala vanu snagu ufederainim dravaI?a
Alberti i Britanskoj Kolumbiji, NDP je jaka u federalmm
dravama Britanskoj Kolumbiji, Manitobi i Saskaevanu,
a poslednjih nekoIlko godina Kvebeka partija je d,?minantna u Kvebeku. Stavie, dvopartijski sistem moze
liiti na sistem sa vie partija, ako svaka od tih partija
predstavlja relativno labav skup rzHitih grupa, bez stro~
ge glasake discipline, kao to je, u izvesnoj meri, sluaj
~a Demokratskom i Republikanskom partijom u SAD,
"Taj izraz koristio je W. H. Morris-Jones (The G~venz
tree izmenjeno izdanje, Huchmso~,
1971), da bi objasnio situaciju u kojoj, Il~roito l~a~on us~es
noer Dekreta za nacionalnu nezavisnost, moze postOjatI nekoliko
pa;tiju, ali gde jedna od tih partija ima tako jaku P?drku ,~a
njena vladavina nije OZbiljno ugro~ena o~l, strane d;:uglh partqa.
Novija istorija Indije, kao ~ .druglh n~OlJa,. meutH,?, ~okazuJe,
da ova situacija ne mora bItI dugo.traJna, l. da se IZ ,nje J!l0gu
javiti bilo istinski viepartijski SIstem bIlo vladav:ma Jedne
partij~ iIi vojne grupe.

mem and Politic, of India,

3 Marksizam u svetu

33

S druge strane, u reznnima sa nekoliko partija, izborni

savezi mogu stvoriti stanje koje je slino dvopartijskom
sistemu, kao to je poslednjih godina sluaj u Francuskoj.
Razliitost partijskih sistema u okviru zapadnih demokratija je rezultat drutvenih, kulturnih i istorijskih
uticaja, kao i samih izbornih sistema. to se tie ~)Vi~
potonjih, esto se uoava da prostoveinski izborm SIstem sa jednim glasakim krugom, ispoljava tendencij~
stvaranja dvopartijskog sistema, izbor sistema proporcIonalnog predstavnitva vodi ka stvaranju nekoliko pa!tija, a izbor sistema proste veine sa dva kruga glasanja
- reim u kome postoji vie partija. Meutim, stvaranje izbornog saveza moe dovesti do neeg nalik na dv~
partijski sistem. Moda bi bilo bolje reCi da izborni SIstemi jaaju postojee tendencije, jer takvi sistemi su
sami po sebi proizvodi razliitih konstelacija politikih
interesa i partija, kao i promena u tim konstelacijama.
Prema tome, dvopartijski sistemi u dvadesetom veku
stvaraju se tamo gde postoji jasna podela izmeu dv~
glavne klase (Britanija je dobar primer), dok su se SIstemi sa vie partija javili tamo gde je takva podela
izmeu klasa komplikovana verskim razlikama, postojanjem brojnog seljatva, podelom u radnikon:: po~r~tu
na socijalistike i komunistike partije, kao l brOjnIm
drugim kulturnim iniocima i istorijskim nasleima.
~Te okolnosti se i same istorijski menjaju, a kao odgovor na te promene mogu se javiti nOVI drutveni pokreti i partije u okviru uspostavljenog politikog sistema, kao to je u Evropi bio sluaj sa socijalistikim
partijama, a kasnije i sa komuni~tikim" i fais~.iki~
partijama. Uspeh ili neuspeh takVih treClh partIJa, III
opte reeno novih partija, uslovljen je mnogim drut;renim iniocima, kao i samim politikim sistemom, uklJUujui tu i izborni sistem. Na primer, u SAD, socijalistika partija nije uspela da se postavi kao glavna partija
posle relativno brzog rasta tokom prve dve decenije ovog
veka, dugo se tvrdilo da je predsednikI sistem glavna
prepreka razvoju treih partija. TI Nema sumnje da su
ti ustavni inioci vani; no jasno je da mnoge druge

drutvene i ekonomske karakteristike SAD imaju prevashodan uticaj na nepostojanje irokog nezavisnog socijalistikog pokreta ili partije u SAD.z. U nekim evropskim zemljama sa dvopartijskim sistemom, u kojima su
partije tradicionalno bile tesno povezane sa glavnim
klasama u kapitalistikom drutvu, promene u klasnoj
strukturi omoguile su pojavu ili obnovu partija ,centra'. To je upravo sluaj sa skromnom obnovom Liberalne partije II Britaniji tokom poslednjih desetak god1na.
tavie, promene te vrste mogu imati uticaja na sam
izborni sistem; sada je jedan od predmeta politikih
kontroverzi u Britaniji, pitanje proporcIOnalnog predstavnitva, na kome snano insistira Liberalna partija,
koja dobija i do 18 odsto glasova na optim izborima,
ali u okviru postojeeg izbornog sistema sa jednim krugom glasanja, dobija najvie 2 odsto u parlamentu.
Prethodno razmatranje ukazuje na 10 da se politike partije mogu posmatrati na dva razliita naina.
Kao to sam istakao, one su visoko organizovane politike formacije, koje tee da razviju svoj sopstveni ivot, zatim koje su delimino nezavisne od onih drutvenih interesa koji su ih stvorili, i od promenljivosti okoline, a koji mogu poprimiti karakter (ili bar izgled)
stalnih elemenata u okviru politikog sistema. Socijaldemokratske partije postoje u Evropi due od jednog veka; Demokratska i Republikanska partija u SAD stare
su preko sto godina, i zaista imaju odreeni kontinuitet
u odnosu na ranije partije iz vremena am-erike revolucije; masovne konzervativne partije stvorene su neposredno nakon pojave socijaldemokratije u Evropi; a komunistike partije u svetskim razmerama stvorene su
posle ruske re\'olucije. Ovaj aspekt privukao je Michelsovu panju, u njegovoj studiji o socijalistikim partijama (a naroito u Nemakoj socijaldemokratskoj partiji),25 u kojoj on tvrdi da partiju oliavaju stalno plaeni funkcioneri birokrati ja - iji se interesi mogu
razlikovati od interesa masovnog lanstva, a jo vie od
interesa vie grupe, klase, za koju partija tvrdi da je
njen predstavnik; ta birokratija moe da ima izuzetno
jak uticaj na partijsku politiku.

" Tu injenicu istakao je Engels, 1893, kao i Morris H illquit. voa Amerike sociialistike partije, u svojoj History of
Socialisl11 in t!ze Unitecl States) 1910; peto izdanje, Dover Publikations, New York, 1971) U vezi sa ovim pitanjem videti i novije studije: S. M. Lipset, "Radica1ism in North America: A
Comparative View of the Party Systems in Canada and the
United States", Transactions of the Royal Society of Canacla, serije IV, XIV (1976), naroito str. 36-43.

"Videl:: Werner Sombart, WJly is t!iere ilO Socialisl1Z in

the Ul1ited States? (1906; e-ngleski prevod, Macmillan, 1976). No\ija i ira razmatranja mogu se nai u prilozima J. R Laslett
i S. M. Lipset (izdavai), Failure of cl Dream? Essay in t!ze History of AnzericclI' SocialislIl (Anchor Doubleday, Garden City,
NY, 1974)
25 Roberts Michels, Political Parties
(1911; engleski prevod,
Free Press, New Yor~~, 1966).

34

35

Meutim

istavremena se mara priznati da sve partije ne zadr~vaju svaju vitalnast, niti astaju u. ivat~,
adnasna da se javljaju nave partije, i brzo pastaju macne, kaO' ta je sluaj sa sacijalistikim partijama u E.vrapi; zatim partije magu menjati svajkar~kter, .svaJu
palitiku, a da pri tame ne maraju da menjaju svaJe r:~
zive. U izvesnaj meri, iluzija je smatrati da su partlJa
i partijski sistemi nepramenljivi. Ta ilUZIja je .rezul!at
neistarijskag shvatanja. AkO' astavima pa stram brajne
primere uspana i padava partija takam .p~alag veka,
maema videti da je dala da mnagabraJmh pramena,
ak i u relativna kratkam vremenskam periadu, ad kraja drugag svetska g rata. Paseban slu~j :predstavljaju
,nave nacije', palitike partije kaj~ r:ast~~u IZ l?akret.~ ~~
nezavisnast, ili su uvrstile palazaje, ~11 su I~ l!mstI~I
vajni udari, ili ih ugraavaju, i zamen.Jene su Jas naVIjim partijama. U 'starijim nacijama-dravama, rpasle rata su nestale faistike partije (iakO' su paele panava
da se javljaju u manjim razmerama), u Lat1nskaj Ameri~i
dalazi da pajave illavih pdlitiCkih partija (i njihavag umtenja vajnim intervencijama), a u r:~kim evr:?pskim z~
mljama abnavljaju se liberalne partIJ.e l. partIje ,c~r:tra:
ak i u sluajevima gde pastaji kant~?Ulte~ u 1?~rtIJs~~J
arganizaciji, dalazi da pramena u nJIhavaj anJ~ntacIJ~.
U Evrapi, dalazi da dubakih kantraverzi u mnaglm saCIjalistikim partijama, akO' njihavih ~r~jnJi? :iljev.a, a u
nekim sluajevima umanjuje se znaca] kaJI Je pndavan
javnam vlasnitvu nad sredstvima za pr.aizvadnju,. dak
su kamunistike partije, ini se, zaakuplJene temelJna~
revizijam svajih daktrina ipalitike pra}cse. Neki PC?~l
tikalazi u SAD smatrali su da se DemaKratska partija
razvila u neta nalik na evrapske sacijaldemakratske
partije, i da abuhvata izrazita sacijalistiki .eleme?~~26
Utisak kaji se stie na asnavu pasmatranJa 'palItlckih dagaaja avog veka, ne ukazuje na neku :relI ku stabilnast i stalnast, ve vie na znatne patrese Ipramene
u araanizavanju i izraavanju palitikih interesa. Naravn~ palitike partije predstavljaju znaaja.n eleme?t
kantinuiteta, u nekim zemljama vie u nelG:?-. manje,
ali svuda su veama izlaene uticaju pramenljiVIh ekanamskih uslava, pramena u sastavu drutva (drutve~i
slaj i interesne grupe), kaO' i uticaju navih kulturmh
arijentacija. Uprava tu dalazi da izraaja agra~an znaaj drutvenih pakreta, jer takvi pakretI -:-. bIla ~': s;.r
iraki i trajni, 'paput sindikalnag pakreta, Ih speciflcr::,
zainteresavani za pasebne probleme u izvesnim istanJv

- - 2 6Michael Harrington,

Socialism (Saturday Review Press,

skim periadima, kaO' ta su ta bili pakreti neza1?aslen~h

radnika tridesetih gadina, - ne sama da stvaraJu, u IZvesnim ~luajevima: preduslave za pajavu ili transfarmaciju arganizovanih palitikih farmacija. .ar:ganizav~nih palitikih farmacija, ve takae predstaVljajU nezaVIsan ablik palitikag apredeljenja i akcije, ta je bitan, esta
veama efikasan, element u politikim borbama. Na primer, Piven i Cloward u svajoj izvanrednaj studiji o
etiri protestna pokreta nie klase u SAD,27 pripisuju veu efikasnast masovnim pratestima, nega naparima za
stvaranje masovnih stalnih arganizacija: IIBez abzira na
uticaj, kaji pavremeno imaju grup~ nie .klase, u amerikaj palitici, ta nije rezultat argamzovanJa, vec masavna a protesta i razornih posledica tag pratesta."28 Slian
pa~led, kad je re a vanosti drutvenih pakreta, iznosi
Tauraine u svam izvetaju a Vladi naradnag jedinstva
Salvadara Allendea u ileu,29 gde su, kako on tvrdi, aktivnasti i uticaj razliitih pokreta u okvim vladajue koalicije amaguili siramanima da izraavaju svaje zahteve direktno i neprekidno, umestO' da ih usmere (a mada
i ugue) u zvaninim kanalima manolitne vladajue partije.
Ono ta je najupeatljivije u paslednje dve dec~nije,
jeste nain na kaji su razliiti pakreti postali. pnhvaeni dea politikag ivota u zapadnim demo'kratIJa~a, a
u izvesnoj meri, istvarili madele za pokrete u zem~J~:na
u kojima je praktina nemague, kraz formalne pahtlcke
institucije, izraavanje kritike, neslaganja i op?zicije (~a
'Primer, pakreti za ljudska 'Prava u IstanaJEvrapl):
Smatram, da je na izvestan nain mague razlikavati tn
osnavne faze u razvaju savremenih drutvenih pakreta.
Prva faza je ana u kajaj takvi pakreti, -- kaO' ta je demokratski pakret i radniki pakret II Evrapi, pokret za
prava glasa ena, i u paslednje vreme, pokreti za ne~a
visnast u kolanijama, ili dananji pokreti II autakratskIm
dravama, - predstavljaju jedina efikasna sredstva za
izraavanje zahteva i tenji da se izvre palitike pramene. Druga faza,iavlja se anda kada se ostvare predstavnika vladavina, apte i jednaka pravo glasa i slO'bodni izbori, i kada to navadi na zakljuak da se umanjuje znaaj palitike akcije izvan formalne institucianalne
:;Frances Fox Piven i Richard A. Cloward,- Poor People's
~977~. -: U .PI'VO~ p~.
!llavlju autori daiu iz'!anr('dnu optu anahzu mstltuclOnalmh Clnilaca koji ograniavaju proteste i ustanke niih klasa.
:s Piven i Cloward, str. 36.
'9 Alain Touraine, Vie et mort du Chili populaire (Editions
du Seuil, Paris, 1973).

Movements (Pantheon Books, New York,

New York, 1972).

36

37

sfere; mada se u periodima kriza mogu razviti drutveni

pokreti, kao to su pokreti nezaposlenih radnika ili faistiki pokreti u nekim evropskim zemljama. Trea, sadanja faza, u zapadnim demokratijama, po meni, jeste
ona faza u kojoj dolazi do znaajne obnove i irenja
drutvenih pokreta,kao manje-vie staJlnog obeleja politikog ivota, koje odraava snaniji poiuet ka irenju
demokratije. Predstavnike vladavine, partije i izbori,
javljaju se kao inioci koji sve vie stvaraju bitan okvir,
ali kao inioci koji nisu sami po sebi dovoljni da uspostave demokratsko drutvo u radikalnijem smislu, drutvo vladavine naroda.
Opte regulisanje ekonomskog i drutvenog ivota
na nacionalnom nivou, i odnosi sa drugim nacionalnim
dravama, zahtevaju sloen aparat vlade i administracije,
partije sa ire formulisanim ciljevima i politikom, i borbu izmeu partija; ali takoe, postoji potreba za direktnijim i neposrednijim sredstvima politike akcije, koja
bi omoguila efikasno izraavanje posebnih zahteva i interesa, ime se dalje omoguuje suprotstavljanje posledicama centralizacije i birokratskog upravljanja, i trajnija praktina participacija velikog broja gr;:tana u odreivanju uslova njihovog ivota. Drugi nain formulisanja tog stava jeste da obnova i rast drustvenih pokreta
u onim drutvima koja su i ekonomski razvijena i koja
imaju relativno dugu tradiciju demokratije, predstavljaju
aspekt onog ,samoproizvoenja drutva', o kome se govori na sH'. 25, a to u izvesnom stepenu ve postoji, ali
je jo uvek idealna predstava budueg oblika drutva,
"osloboenog dominacije", u kome bi kolektiv stvarno
upravljao sobom, i to na osnovu procedura racionalne rasprave meu jednakim graanima.
Koliko e dananja drutva nastaviti ovim putem,
to je ve predmet za raspravu, ali bar se mora priznati
da je poslednjih godina ideja o politikoj akciji znatno
proirena, tako da sada ve postoji dosta iroka svest o
raznim putevima, na koje jedinke ili grupe jedinki mogu
izraavati svoje neslaganje sa vladinom politikom na
svim nivoima (jednu od novijih, mnogo navoenih manifestacija toga, u redovima srednje klase, predstavlja pobuna poreskih ob\'eznika) i koje su u stanju da, u okviru
javne rasprave, izau sa alternativnom :politikom.
(Tom Bottomore, "Social movements,
parties and political action", Political
Sociology, Hutchinson & Co., 1979, str.
41-59)
Prevela Ivalla

38

Zdravkovi

Jiirgen Habermas

NOVI DRUTVENI POKRETI*

Tokom proteklih deset do dvadeset godina, u razvijenim zapadnim drutvima javljaju se sukobi koji Vlsestruko odstupaju od obrasca institucionaliziranog sukoba koji u dravi blagostanja nastaje povodom raspodel~.
Ovi novi sukobi ne javljaju se vie na podruju matenjalne reprodukcije, oni se vie ne usmeravaju posredstvom partija i organizacija, niti se mogu ublaiti putem
kompenzacija koje su u skladu sa sistemom. Novi sukobi
nastaju u oblasti kulturne reprodukcije, drutvene integracije i socijalizacije. Oni se ispoljavaju u subinstitucionalnim, vanparlamentarnim oblicima protesta. Kroz
osnovne manjkavosti u drutvu sada se odraava postvarenje komunikativne sfere delovanja. Nije vie re o
kompenzacijama koje drava blagostanja moe da obezbedi, ve se postavlja pitanje kako da se zatiti ili pono:
vo uspostm-i ugroeni nain ivota, ili kako da se ostvan
reformisani nain ivota. Ukratko, novi sukobi nisu podsla:knuti problel1llllIa raspodele ye sc tiu elemelZtanziiz
oblika ivota.
,', Prilog je uzet jz teksta "Tasks for a Critical Theory of
Society", poslednje glave moje novc knjige. U toj glavi se postavlja pitanje na koji nain problemi koje je istakla kritika
teorija drutva u tridesetim godinama ovog veka mogu ponovo
da budu znaajni u dmg::tijim okolnostima. Zbog toga su moja
opaanja po Syojoj prirodi objektivizirana i opisna. Njihova
svrha nije da zamene politiku analizu. Da sam hteo da napravim tak'lU analizu, morao bih, naravno, da piem sa stanovita
uesnika.

39

Ova nova vrsta sukoba izraz je "tihe revolucije" u

vrednostima i stavovima koju je R. Inglehart otkrio kod
itavih populacija.! Istraivanja HildebIandta, Daltona,
Barnesa i Kaasea2 potvruju da postoji sadrinski prelaz od "stare politike", koja se vrti oko problema ekonomske, socijalne, unutranje i vojne bezbednosti, ka
"novoj politici", koja otvara probleme kvaliteta ivota,
jednako~ti,. individualnog samoostvarenja l ljudskih prava. StatIstIka pokazuje da "staru politiku" podravaju
preduz.etnici, radnici i srednja klasa strunjaka, dok "nova polItika" nalazi veu podrku u novoj srednjoj klasi,
mlaoj generaciji i meu grupama sa vIim stepenom redovnog obrazovanja. Ove pojave uklapaju se u hipotezu
o unutranjoj kolonizaciji.
Ako se poe od pretpostavke da irenje ekonomsko-administrativnog kompleksa podstie erozivne procese
u ivotnoj sredini, moe se oekivati da novi sukobi na?iu tipove onih .~tarih. Jedan pravac sukoba javlja se
:zm.eu cent.ra ko]: se sastoji od slojeva direktno ukljucemh u pro~zvodlll proces i zainteresovanih za odranje
pora.sta kapItala kao osnove za kompromis drave blagostar:Ja, s~ Jedne strane, i raznorodne meavine perifernih
drustvelllh grupa, sa druge strane. Meu ovim perifernim
~al~:e. se one d~utvene .grupe koje su upoznim kapitalIstlckIm drustvIma potlsnute dalje od "produktivisti
kog del~!nog )e~gra";3 z~tim grupe koie su osetljivije na
samoull1stavaJuce posledIce rasta sloenog drutvenog sis~ema, Ikao i one koje su ozbiljnije pogoene tim posledIcam~.4 Sv~ te ?eterogene grupe ujedinjuje kritika rasta. ~I .burzoas~Cl oslobodilaki pokreti ni organizovani
radmch pokretI ne mogu da prue model za ovu vrstu
protesta. Pre se moe nai istorijska paralela ovih novih
sukoba sa socijalno-romantiarskim pokretima u fazi rane iI?-~ust!'i1alizacije koje su vodili zanatlije, plebejci i
radnI:I, zatIm sa o.dbrambenim pokretima populistike
srednje klase, kao 1 sa pokuajima bekstva koji su bili
v

.
I R. Ingle~art. "Wcrt'wal1del und po1itisches Verha1ten", Sozwle/' TNandel 111 Westellropa, ed. J. Matthes, New York, 1979.
z K. Hildebrandt, R. J. Dalton, "Die neue Politik", PVS 18
(1977); S. H. Barnes, M. Kaasc. et. al.. Political Action, Beverly
Hills and London, 1979.

,3 J. Hirsch, "Alternalivbewegung _
eine politische Alternatlve', Parlamelltarisches Ritual und politische Alternativen
Frankfurt/M., 1980.
'
Mnogo mi je koristio rad K. W. Brand, "Zur Diskussion
'-lm Enstehung, Funktion und Perspektive der Oekologie und
Alternativbewegung", Munich, 1980.

motivisani buroaskom kritikom civilIzacije od strane

reformista, Wal1dervogel i drugih.
Zbog veoma brze promene mesta ciogaaja, grupacija i sadraja angaovanja, vrlo je teko klasifikovati sadanji potencijal protesta i povlaenja. Za organizaciona
jezgra u partijama i udruenjima lanovi se ,regrutuju
iz tog istog difuznog rezervoara.' U Saveznoj Republici
Nemakoj se, na primer, upotrebljavaju sledei aktuelni
izrazi da bi se identifikovali raznoliki trendovi: antinuklearni pokret i pokret za ouvanje o\ekove sredine;
pokret za mir (koji obuhvata i sukob severa i juga); pokret akcije graana; alternativni pokret (koji ukljuuje
kako gradsku sredinu sa bespravno useijenim licima i
alternativnim projektima tako i seoske zajednice); manjine (ostarela lica, homoseksualci, invalidi i drugi); psiholoko podruje - sa grupama za podrku i sektama
mladih; religijski fundamentalizam; pokret protesta protiv poreza; protest udruenja roditelja protiv kolskog sistema; otpor "modernistikim reformama"; pokret ena.
Pored ovih, meunarodni znaaj ima ju i pokreti za nezavisnost, koji se bore za regionalnu, jezIku, kulturnu i
religijsku autonomiju. Hteo bih da u ovom spektru pokreta napravim razliku izmeu potencijala emancipacije,
na jednoj strani, i potencijala otpora i povlaenja, na
drugoj. Od vremena amerikog pokreta za graanska
prava, koji je odavno zavrio kao partikularistika samopotvrda subkulture Crnaca, feminizam je jedini pokret koji sledi tradiciju buroasko-soci iaIistikih oslobodilakih pokreta. Borba protiv patrijarhalne opresije, za
ostvarenje onog oekivanja koje je duboko ukorenjeno
u priznate univerzalistike temelje morala i zakonitosti,
daje femi'nizmu snagu ofanzivnog pokreta, dok su drugi
pokreti po svom karakteru pre defanziv11l. Pokreti otpora i povlaenja nastoje da obuzdaju i onemogue formalne, organizovane sfere akcije, u korist komunikativnih
struktura, a ne da osvoje nova podruja. Feminizam je,
dodue, povezan sa ovim pokretima jednim elementom
partikularizma: emancipacija ena znal neto vie od
samo formalnog postizanja jednakosti i uklanjanja predrasuda u korist mukaraca; ona podrazumeva ruenje
konkretnog naina ivota koji monopol mukarca odreuje. Istorijski nasleena podela rada prcma polu, kojoj
su ene podvrgnute u nuklearnoj buroaskoj porodici,
istovremeno je uinila dostupnim enama jedan sistem
vrednosti koje su i suprotne svetu mukaraca i komple-

40

5 Hirsch (1980); J. Huber, Wer soll das alles andern? Berlin, 1980.

41

meJ?-tarn.e. sa njim, a u suprotnosti su sa jednostranom

raclOnalrzlranom praksom svakodnevnog ivota.
U okviru razliitih pokreta otpora, moe se uoiti
razlika izmeu odbrane tradicionalne i arutveIie svojine
i one odbrane koja ve deluje na temelju racionalizirane
ivotne sredine i isprobava nove oblike saradnje i zajed~
nitva. Ovaj kriterijum omoguava da se protest stare
srednje klase protiv ugroavanja susedskih odnosa kroz
vodee tehnike projekte, potom protest roditelja protiv
jedinstvene srednje kole, kao i protest protiv poraza
(kao obrazac mu slui kalifornijski pokret za Predlog
13), ak i veina pokreta za nezavisnost, odvoje od jezgra potencijala novog sukoba, odnosno od pokreta mladih i altemativnog pokreta, ija je zajednika ia kritika. ras~a .zasnovana na problemima ouvanja okoline i
Imra. Zehm, bar usputno, da podrim stav da se svi ovi
suk?b~. mogu shvatiti kao otpor tendencijama koloniziranJa Zlvotne sredine. 6
Ciljevi, stavovi i ponaanja koja preovlauju u protestu grupe mladih mogu se na prvi pogled shvatiti kao
reakcija na specifine problemske situa'je koje te grupe opaaju sa velikom osetljivou - kao reakcija na
"z.elel1e" probleme. Veliki upliv industrije na ekoloku
ravnoteu, retkost neobnovljenih prirodnih izvora i demografski rast, postavljaju ozbiljne probleme industrijski razvijenim drutvima. I pak su te telwe apstraktne
pr~rode i trae tehnika i ekonomska reenja koja moraJu da se planiraju globalno i da se sprovode admin ist~ativnim sredstvima, tako da se kao neposredan podsticaJ za protest javlja neto drugo - opipljivo razaranje
gradske sredine, unitavanje prirodne okoline kroz loe
~taI?beno plc:niranje, industrijalizacija i zagaenje, ote~
cenJe z?ra,:l]a kroz propratne posledice civilizacijskog
razaranja, farmaceutska industrija itd. Ove pojave oi
to ugroavaju organske temelje ivotne sredine, i ovek
postaje grubo svestan kriterijuma podnoljivosti uslova
ivota i neelastinosti granice do koje moe da ide liavanje ulna-estetskih potreba u ovekovoj sredinL
Problemi J7;"evelike slo~ellosti sistelIla. Ima svakako
dosta razloga za strah od mogunosti za vojno razaranje,
od.l:uklea~nih centrala, od atomskog pustoenja, manipula~lJe ~el1lma, skladitenja i centralizovanog korienja
pnvatplh. podataka ... Ove realne bojazni se, meutim,
kombmulu sa uasom pred jednom novom kategorijom
, J" Raschke, "Politik und Wertwandel in den westlichen
Demokratien".. prilog II nedeljniku Das Parlament, septembar
J980, st1'o 23 l dalje.

42

nevidljivih opasnosti koje se mogu shvatiti samo sa stanovita sistema. Te nevidljive opasnosti zadiru u sferu
ivotne sredine, ali istovremeno prevazilaze njene granice. Strahovanja deluju kao katalizaton oseanja da e
nas unititi mogue posledice onih procesa za koje moemo pretpostaviti da postoji moralna odgovornost budui da ih pokreemo tehniki i politiki, ali za koje
stvarno ne moemo biti odgovorni stoga to je njihov
opseg nemogue kontrolisati. U tim okolnostima, otpor
je usmeren prema apstrakcijama koje ugroavaju ivotnu sredinu. Te apstrakcije moramo uo:ili unutar ivotne
sredine, mada one prevazilaze ulno odreene, prostorne, drutvene i vremenske granice sloeilog sistema, ak
i onog sa krajnje raznolikim ivotnim Sleainama.
Breme Ila lokalnoj illfrastrukturi. Pogoenost "apstinencijskim simptomima" u kulturno osiromaenoj i
jednostranom akcijom racionaliziranoj praksi svak?dne::nog ivota je, van svake sumnje, komponenta pSIholoskog pokreta i obnovljenog religijskog fundamentalizma,
a
motivaciona sila koja pokree vecmu alternativnih
projekata i mnoge grupe akcije graana. Obeleja kao
to su pol, godine starosti, boja koe, ak susedstvo i relidja, doprinose uspostavljanju i razgranienju drutvenih zajednica, stvaranju grupa za komunikaciju, koje su
zatiene subkulturom i koje pomau u traganju za li
nim i kolektivnim identitetom. Velika vrednost pridaje
se pojedinanom, provincijalnom, usko] drutvenoj sredini, decentralizovanim oblicima interakcije i nespecijalizovanim aktivnostima, jednostavnom meudelovanju i
neizdiferenciranim javnim sferama. Sve to ima za svrhu
podsticanje oivljavanja zaboravljenih mogunosti ove
ka da se izrazi i komunicira. Ovo vai l za otpor reformisiikom delovanju reformisW];:a intervencija pretvorila se u sopstvenu suprotnost jer se sredstva njene
primene kose sa najavljenim drutveno-integrativnim ciljevima.
Novi sukobi nastaju na liniji spoja sistema i ivotne
sredine. Ve sam pokazao kako se razrnena izmeu pri"atne i javne sfere, sa jedne strane, i ekonomskog i administrativnog sistema, sa druge strane, odvija posredstvom novca ~i moi. Takoe sam pokazao kako ta razmena postaje institucionalizirana kroz uloge zaposlenih
i potroaa, korisnika usluga i graana (Staatsbiirger).
Upravo su te uloge meta protesta. Alternativna pra~sa
se suprotstavlja profitno orijentisanoj instrumentahza~
ciji strunog rada, trino zavisnoj mobilizaciji radne
snage, uvoenju konkurencije i prisile na rad u osnovne

43

kole. Ta praksa je usmerena i protiv procesa kroz koje

usluge, odnosi meu ljudima i vreme, postaju novane
vrednosti, protiv potroake redefinicije sfera privatnog
ivota i linog naina ivota. Tei se, tavie, razgrai
vanju i prestrukturiranju odnosa korisnika i organizacija
javnih usluga, u skladu sa modelom samopomoi koji
je zasnovan na participaciji, to je posebno karakteristino za reformatorske modele u oblasti socijalne i zdravstvene politike (primer psihijatrijske nege). Najzad, oni
oblici protesta koji se kreu od neusmerenih eksplozija
nemira mladih (Zurich burns), preko sraunatih ili podsvesnih naruavanja pravila (kao to su ameriki pokret
za graanska prava i studentski protesti) do provokativnog nasilja i zastraivanja, negiraju definicije uloge
graana i rutinsko, ciljno orijentisano ostvarivanje interesa.
Delimino razgraivanje drutvenih uloga zaposlenih
i potroaa, korisnika i graana, prema programskim,
koncepcijama nekih teoretiara treba da vodi utiranju
puta za formiranje protivil1stitucija koje se razvijaju iz
okvira ivotne sredine sa ciljem da se ogranii dinamika
ekonomskog i politiko-administrativnog sistema akcije.
Te bi se institucije iz ekonomskog sistema razgranavale
u jedan drugi, neformalni sektor, koji vie nije profitno
orijentisan; sa druge strane, one bi se suprotstavile partijskom sistemu kroz nove oblike jedne iZlazite "politike
prve linosti" koja bi imala demokratsku osnovu.7 PO
ovom shvatanju, te bi institucije pasivizirale proces apstrakcije i neutralizacije pomou koga se u modernim
drutvima rad i politiko miljenje povezuju sa interakcijama koje usmeravaju novac i mo. Kapitalistiko preduzee i masovna partija (kao "ideoloki neutralna organizacija koja osvaja vlast") uspostavljaju svoj drutveni domen uticaja kroz trite radne snage i formirane
javne sfere. Oni se odnose prema zaposlenima i prema
biraima kao prema apstraktnoj radnoj snazi ili kao
predmetu odluivanja, izolujui i potiskujui ona podruja na kojima jedino mogu, kao sredina u kojoj sistem postoji, da se oforme lini i kolektivni identiteti.
Prolivinstitucije, pak, treba ponovo da integriu formalno organizovane oblasti akcije, da ih spasu od intervencije novca i moi, i da ta "osloboena podruja" ponovo

pretvore u mehanizam razumevanja koji usklauje ak'd . mozvd a nelea

- l n e , one
ciju. Bez obzira koliko su ove leJe
su sa polemikog stanovita znaajne za. no:~ I:?krete
otpora i povlaenja koji reaguju ~a ~olon~zaclJu Zlvotne
sredine. U predodbama samih ucesmk~ tl~ pok.ret~ vanost ovih ideja je zapretena, isto kao sto Je pnkn:rena
u ideolokom prikazu protivnika onda kada se POlStOveti racionalnost odranja status quo-a. u ekonomskom
sistemu sa onom u administrativ.non: sIstemu, ?dno~no
kad crod se ne pravi paljiva razlIka lzm~u l~aclOnahzc:
cije ivotne sredine i sve vee sloenostI dr:-rsytv~no.g SIstema. Ba ovakva zbrka moe da pru~i obJasnJen~e. ~a
one frontove koji jedni na druge dell!J~ dez~rgamZll~
jue i bacaju senku na politike 0pozlClJe. kOJe nastaJ~
na prostoru izmeu antimodernizma mladIh konzerva!lvaca i neokonzervativne odbrane takv?g postm~dermz
ma koji je liio ot~e.ni mode;:'niza.m njegove raclOnalne
sadrine i perspektlvmh mogucnostl.
(Jiirgen Habermas, "New Social Movement", Telos, br. 49, 1981, str. 33-37)
Prevela Mirjana Pavlovi

7 O dvojnoj ekonomiji vid.: A. Gorz, Absc12ied vom ProZetariat, Frankfurt/M., 1980; Huber (1980). O uticaju masovnih demokr'atskih partija na izbornu sredinu vid.: Claus Hoffe, "Konkurrenzpartei und kollektive po1itische Identitat", u: ParlamentariscIles Ritual (1980).

44

45

Alain Touraine

NOVI DRUTVENI POKRETI

Koji kolektivni akter u programiranom drutvu moze da za~zme o~o sredinje mesto koje je u industrijskom drustvu pripadalo radnikom pokretu?
S vo~e strane mnogostrukosti sukoba i inicijativa gde
se ~1esaJ~. odgov.o~i na nain istorijske promene, kulturne }nOVacIJe, pO~ItIki zahtevi i pritisci, na kom to mestu
uocavamo formIranje sredinjecr sukoba napada protiv
t~J~nokr~tske vlast~ velil~~h :rpr:vljakih ~parata koji cehm ~ru~tva n.a,r:necu nacm ZIvota i drutvene promene?
Mogh ~Ismo ICI pravo na cilj i ukazati na crlavnog ak.
te:'a,'. BIlo bi to preduhitreno. Analiza ne s~e ii~ najk.l.aclm putem: ona mora da sledi sporo, tegobno i parcIJalno. obr:azovanje dru~:enog p?k.r~ta, nain na koji se
o~ obrazu!c l?utem m31n]Ih borbI Ih onih koje imaju i
druga z~ac~nJa, kao sto se radniki pokret obrazovao
put~I:?- straJkova, politikih borbi, stvaranja zadruga,
IdeJmh rasprava.
.
~
U tom me~uprostoru gde se rastae industrijsko drus.tvo, a obraZUje programirano drutvo, yec smo pokazah r~stva~anje ra~nikog pokreta koji prestaje da bude
~lrustvem pokret l postaje politika snaga, a ponekad se
~ak, poseb~c: u komunistikim zemljama, stapa sa drzaynom vlascu. Takoe smo uoili krizu vrednosti industr.ijskog drutva i pratili idejni pokret koji je vlast odVOJIO od ~konomskrh odnosa u kojima je bila otdovljena. SusrelI smo, naposletku, nezainteresovanost koja ini
~a da!:a~ politi~ke organiz~cije izgledaju prazne poput
~elezmcloh stamca kroz kOJe svako prode, a u mislima
Je negde drugde. P,rvi deo knjige nas je dotle doveo.
v

46

Valja da pogledamo, sada, pre nego lo krenemo da

pratimo obrazovanje novog drutvenog pokreta, nov~
oblike bede koje nae drutvo proizvodi. Istina je da SIromatvo, iskorenjenost, samoa, zavisnost od gospodara, trpljena represija stvaraju neizrnemu reku patnje i
nesree koja tee istorijom i od dananjih potlaenika
ini brau i sestre jueranjih. Posle-socIjalizam produava socijalizam, kao to je ovaj produio graanske
borbe koje su mu prethodile, jer beda zanatlije potinje
nog trgovcu i sudiji, beda radnika koga satiru gazda i
vojska, beda kolona lienog svoje zemlje i kultre, beda
potroaa proizvoda i programa razraenih u aparatima
koji izmiljaju potrebe jeste ista beda - beda zavisnosti. Prispevi do polovine svog puta ova knjiga tolilk:o kritika u odnosu na zastareli socijalistikr model, mora da
iskae svoju vernost i svoju solidarnost sa borbama i
nadanjima socijalista, sindikalnih ili politikih aktivista, makar ih je njihovo delanje odvelo daleko, ponekad
veoma daleko od radnikih pobuna i zahteva. Onaj koji
ne bi oseao vie nikakvu vezu sa radnikim pokretom
teko bi mogao da bude solidaran sa novim drutvenim
pokretima. Kao to je radniki pokret eleo da bude naslednik francuske revolucije, tako mi danas moramo da
potujemo prole i sadanje, bliske i daleke radnike
borbe, kao i ideje ili inicijative koje su elele da im
slue.
Snaga socijalizma bila je u tome to je izgraen na
patnjama ljudi; takva e biti i snaga pokreta koji e
nastaviti i preobraziti delanje socijalistikog pokreta. Kako definisati dananju nesreu? Unutranjom prazninom
ljudi i meteom spolja. Prazninom onog koji vie nema
ni lini ni kolektivni identitet, koji nije nita drugo do
meta za komerCijalne, politike ili administrativne preduzimae; meteom svih tih znakova, zapovesti koje zabranjuju inicijativu, svih informacija odvojenih od svake
komunikacije. Rad esto postaje vie ravnoduan i bezlian nego to je tegoban, vie prazan nego iscrpljujui,
a oseamo da maineriju vie ne pokreemo najdelotvornije putem nae profesionalne delatnosti \'e putem nae najprivatnije delatnosti, kroz nau dokolicu, brigu koju vodimo o sopstvenom zdravlju. Za koga? Zato? Centri odluivanja su sve udaljeniji; drutveni odnosi se kidaju jedan za drugim; protivnici vie ne mogu ni da nas
uju. Postoji opasnost da se zaglibimo II infrasocijalni,
hiperstimulisani, bez prestanika modernizovani, manipulisani ivot, lien oseaja i inicijative, zasien seksualnou a bez ljubavi, rasirpniki i tuan. Videti u ovoj slici

47

Protest ena uzdrmava politiku scenu iznosei na

nju line probleme, i to pre svega probleme seksualnosti. Ovaj protest je usmeren protiv mukareve predstave ene - ene koja raa i uzgaja d~cu, koja se
dopada mukarcu, koja ga hrani, ije mu dugmad, tei
ga, zavodi i zadovoljava. Spone koje ene ele da prekinu toliko su snane, toliko duboko ukorenjene u njihovoj linosti i linosti mu'karca, da njihova akcija deluje provokativno. Neke ak iziskuju ovu zlokobnu agresivnost i nazivaju sebe veticama. Trae pre svega raskid i zatvaranje u svet ena, u zajedniku homoseksualnost, u traganje za jezikom, za nesvesnim, za telom ene.
Ovakav stav automatski odbacuje moralizirajui govor o
kolektivnoj akciji i solidarnosti i podsea na oblike delanja koje je Eric Hobsbawm opisao u svojim knjigama
Primitive Rebels i Bandits.
Delanje ena je pre svega radikalno, sazdano VIse
od odbijanja nego od afirmacija, od deoba vie nego
od uea. Polazei od ovog prvobitnog iskustva, proivljenog individualno u malim grupama, ono poprima
dva razliita i ak suprotstavljena oblija.
Prvo je zahtev za slobodom i jednakou ena. Sifraetkinje su traile pravo glasa; sindikalistkirnjesu se
borile za ravnopravnost u nadnicama i profesionalnim
mogunostima ena i mukaraca; danas se taj poziv iri na sva polja drutvene delatnosti. On odreuje feminizam. Drugi oblik ne trai da brani prava ena, ve da
ene podigne protiv sistema dominacije koji je proizveo enu kao zavisno bie i mukarca kao nosioca dominacije. Valja ga imenovati: pokret ena. Radniko
delanje je na isti nain bilo stvoreno od sindikalnih zahteva za odbranu nadnica ,i zaposlenja ih za prava rad-

nika, ali se istovremeno postepeno pretvaralo u radniki

pokret koji je doveo u pitanje dominacIju kapitalisti
kih industrijalaca.
Duga kampanja za ostvarivanje prava na kontracepciju koju su vodile mnoge organizacije, a nadasve francuski Pokret za planiranje porodice, ubrzao je tegobnu
transformaciju ideja i obiaja, odnosei sa sobom prepreke i utanje. Radilo se pre svega o modernizirajuoj
akciji, bez obzira na to to su se tu mnoge protagonistkinje angaovale sa drugim ciljevima; akcija je po klasinom obrascu suprotstavila pobornike prosveenosti
braniocima tradicije, pobornike slobodnog izbora braniocima boanskih i prirodnih zakona. Masonerija je tu
odigrala znaajnu ulogu, a katolika crkva pokazala se
kao glavna snaga otpora promenama zakona i obiaja.
Naredne kampanje za pravo na pobaaj su najee sledile isto nadahnue. Tema demonstracije ena 6. oktobra
1979. godine - dete, samo ako ga elim, i kada ga budem elela - jest liberalna tema u ekonomskom smislu
rei: ukinuti prepreke slobodnom izboru, omoguiti svakoj eni da dela prema ciljevima koje je sebi postavila,
prestati sa podreivanjem imperativima nekog zakona,
ma od kuda dolazio i ma na kakva naela se pozivao.
Uspeh ovih kqmpanja, koji je za par godina uveo Francuskinje u kontraceptivnu praksu slinu po obimu onoj
u anglosaksonskim zemljama koje nisu morale tako dugo i teko da se bore, ukazao je na injenicu da su one
pre ukinule drutvene i institucionalne prepreke nego
to su dovele do novih kulturnih orijentacija, odnosno
da su te orijentacije bile drutveno neodreene, podlone najrazliitijim moguim tumaenjima; re je, dakle,
pre o obaranju starog reima nego o drutvenom pokretu.
irenje robnog sveta, njegovo prodiranje u kuni
ivot, uinilo je da sve vei broj ena ulazi u javni ivot, nadasve na trite rada. Nakon to je dugo vremena
bila konstantna, populacija ena od osamnaest do pedeset godina sa stalnim plaenim zaposlenjem znatno je
porasla. ene sada trae jednake mogunosti za pristup
svim, i onim po rangu najviim poslovima, ukidanje podvojenosti na muke i enske pozive (ovi su mahom uvek
inferiorni) i uslove stvarne ravnopravnosti, ukidanje
vezanosti za kune poslove, odgajanje dece i line usluge. Ovi zahtevi za slobodom i jednakou predstavljaju
mnerenu feministiku ideologiju (ak l kada se strasno
podravaju), koja se dobro prilagoava potrebama robne proizvodnje. Ovakvo delanje ena moe da ima i da-

48

4 Marksizam u svetu

samo sta:nje duha jedne dezorijenfiisane srednje klase

pobu-

znai skrivati se iza rei. Ve rnova oblije patnje

uje uznemi.renost, otpor i pokuaj osloboenja.

Popnimo se sada na drugu obalu sa onima koji se

bune i osporavaju; sledimo stvaranje novog drutvenog
pokreta kroz patnje, odbijanje induslnjskih vrednosti
~ traganje za drugim nainom ivota. Ovo stvaranje drustvenog pokreta, polazei od reakcija i borbi u kojima
se raa ali koje mora da prevazie, odvija se na tri osnovna padruja: u pokretu ena, regionalnim pokretima i antinuklearnom pokretu.
Od feminiZ111_a ka pokretu ena

49

lekosenije posledice nego to su bili sami ciljevi femi-

nistike ideologije. Dominique Wolton je u zakljuku

'svo a istraivanja o fram.cuskom Pokretu za planiranje

por'~dice ukazala na poveanje moi lekara, psihologa.i

seksologa. Moda je ovaj sud preteran, ali uspeno pnkazuje krizu kroz koju je proao francuski Pokret za pl~
niranje porodice i koja je izazvala odlazak rukovodec~
ekipe (medicinski orijentisane) i njeno zamenjivanje ekIpom Simone Hf, bliom optim temama socijalnog osporavanja.
Prodor ureda za odreivanje normi u 'privatni ivot
moe da pretvori enski ivot, odreen Iskljuenou i
inferiorizacijom, u ensko trite. Nije sluajno to SU
se u istom trenutku razvili i pokret za oslobaanje ena i pornografija, i to su najradikalnije grupe vodile
estoke kampanje protiv ove javne prodaje enskog tela. Jedan nesumnjivo podreen, ali takoe zatien svet
se najednom otvorio, poput zemlje u koiu se iskrcavaju
kolonizatori: umereni liberalizam hvali irenje progresa
i civilizacije, meutim drugi denunciraju ideologiju i posledice osvajanja. U sluaju seksualnosti raspad tradicija i predrasuda moe takoe enu da pretvori u puko
telo, a to telo u robu, to odreuje pornografiju. Sa
svoje strane, mukarca novi trgovci pretvaraju u proizvoaa zadovoljstva. Kao to su ga finansijski savetnici
ui IL kako da ostvari najbolji uinak od svojih akcija
na berzi, seksolo:i mu pomau da dozivi najbolje orgazme i da bolje zadovoljava svoje partnerke. Razaranje tradicionalne kulture pojaava mo gospodara privrede, pa se feministiki pozivi na slobodu i jednakost
pokazuju isto toliko besmislenim koliko oni koje su istakli poslanici treeg stalea tokom francuske revolucije. Uoavamo takoe da se obrazuie feministika buroazija, koja proiruje svoje beneficije ili privilegije
i u ime slobode poziva na represivne mere protiv onih
koji ne potuju nove norme. Druge femmistikinje sebe
nazivaju revolucionarnim, poistoveujui se sa radni
kim borbama i socijalizmom. Optuuju i kritikuju ulogu
koja im je nametnuta kao enama, da vre besplatnu
reprodukciju radne snage; deklariu se kao rtve dvostruke eksploatacije. Meutim, pokuaj da se novi problemi izraze starim diskursom ograniava suprotstavljanje ena i svodi ga na zahtev da majke budu plaene
i na skup ekonomskih mera koje se sudCl!raju sa kulturnim preprekama lmje feminizam nije kadar da analizuje.
50

Feminizam prati drutvene promene prvog reda, sam po sebi on nije drutveni pokret. Feminizam proizvode promene koje su se zbile u ekonomiji
,i nauna otkria koja su dovela do izuma i irenja pilule. Ograde koje su titile i ivot ene ponajvie drale
u zabranu su sruene, poput onih koje su ograivale
lokalne zajednice, struke, "stalee" ili kaste; re je o
otvaranju koje moemo nazvati napretkom, ali koje po
sebi nije ni dobro ni ravo, jer jedino dovodi do proirivanja polja drutvenog ivota. Ono donosi velike nade veini ena; nekima pak omoguuie da steknu i rukovodei poloaj, slino ekonomskom liberalizmu koji
je buroaziji omoguio da se obogati. Stoga je feminizam
znaajan, ali on time nije i pokret ena. Valja razluiti
drutvene i kulturne posledice naunih i ekonomskih
promena i ponaanja koja zasluuju naziv pokret ena.
Ovaj pokret konstituie se s one strane ogranienja i nesaglasnosti feminizma putem borbe protiv odnosa dominacije i odbrane svega onoga to dominacija razara. Dominacija ovde vie nije poistoveena sa tradicijom, to
je bio sluaj u feminizmu. Umesto da se predstavlja
kao neka daleka batina koja postepeno slabi, ona se
prikazuje kao snaga koja jaa. to se vie ivot ena
u svojoj specifinosti rastvara, to ena kao ena, u samoj svojoj seksualnosti biva gurnuta u inferiorni poloaj.
Nae drutvo je hijerarhijski podeljeno na muki,
svet ulaganja, i na enski, svet potronje. Velil\:1i deo
strunog napredovanja ena bio je korak napred ka inferiornosti, gde one sve vie bivaju poistoveene sa toboe modernim svetom usluga, podreenim tercijarnim
sektorom privrede koji se na izgled pOKlapa sa plemenitim delom tercijarnog sektora, naime sa aparatima programiranog upravljanja. Ideologija potronje i zadovoljenja poistoveuje modernost sa enom koju stimulie
i ispunjava muka snaga. Pokret ena, nasuprot tome,
politiJki govori jezikom selksualnosti, kao u knjizi Kale;
Millet Sex Politics, jer se hvata ukotac sa jednom zavisnou koja je u korenu kulture, kao to se radniki pokret borio protiv ekonomske zavisnosti, a republikanski
ili demokratski pokret trinih drutava protiv pravne
i politike zavisnosti. Tekoa ovde jeste to to je rastoianje izmeu govora koji optuuje i politike akcije mnogo vee, jer upravo ono najlinije doivljeno mora da se
pretoi u kolektivnu strategiju. Otuda esta izolovanost
'kreatorki jezika, podvojenost tumaenja i prakse, dakle ,j proizvoljnost tumaenja u odnosu na masovnu
meutim,

51

praksu - kontracepcija, pobaaj - koju bolje tumai

liberalna modernizacija. Zauzvrat, ove zajednice i grupe
mogu biti mesta na kojima nastaje drustveni pokret kojim ene ele da preobraze celinu drutva. Ova namera
zahteva da one voljno na sebe preuzmu enski ivot,
odreen svojom inferiorizacijom, i da ga preobrate u
osporavanje: oseanje protiv uma, ivot protiv maine,
uzajamnost protiv moi. Re je o opasnom pokretu, koji moe da sklizne u neokonzervativnosl, ali koji posve
drukije odzvanja kada, poplit Simone Novaes, sluamo ene u drugom stanju pred pobaajem. Mnoge od tih
ena normalno koriste moderna kontraceptivna sredstva;
njihova trudnoa psiholozima slube za zatitu majki i
dece izgleda kao poziv na odnos sa detetom i sa mukarcem, poziv koga e esto spreiti intervencija mukarca
koji primorava na pobaaj, a jo ee pritisak drutva
koje se postojanju deteta protivi nametanjem carstva
robe mukarcima i enama. im se ostvari bitka za slobodu kontracepcije i pobaaja, otkriva se, sasvim drukiji, znaaj 'borbe za dete. Zna se da ene imaju izrazito
manje dece nego to bi elele da imaju i da se est?
oseaju liene ovog temeljnog odnosa. Mnogi mukarcI,
sa svoje strane, oseaju da ih pokret ena moe osloboditi industrijskog i vojnog modela mukosti.
Kao i svaki pokret neke potlaene kategorije ljudi,
pokret ena ide do sopstvene krajnosti kada se bori za
stvaranje novih odnosa tamo gde je dominacija ustanovila poredak. Pokret ena, koji zapoinje raskidom sa
mukarcem, agresivnou u odnosu na "frajere", manje
ili vie zbunje;e nosioce mukosti, vodi optoj borbi za
pravo odnosa sa drugim. Tu smo najudaljeniji od liberalne modernizacije, koja hoe da zbrie tragove duge
tradicije i da enama jednostavno prui jednake anse
kao i mukarcima. Upravo to pokazuje svu razliku koja
odeljuje feminizam od pokreta ena i od ovog ini znaajan elemenat optijeg drutvenog pokreta koji osporava mo tehnokratije. Radniki pokret nije samo napadao bogatae, ve odnos dominacije kOjI nad radnike
nadvija industrijska organizacija rada i oni koji njome
vladaju. Razlog to je pokret ena slab, to je ee na
nivou kritikog tumaenja feminizma i njegovih masovnih kampanja nego tvorevina vlastite prakse, lei u i
njenici to nije mogue brkati kulturni pokret i drutveni pokret, pa ak ni u drutvu u koiem se dru.tvena
dominacija vri isto toliko u domenu kulture kolIko ~
domenu ekonomije. Kulturni pokret se prvenstveno bon
za promenu vrednosti; drutveni pokret moe da se bo52

ri sa svojim protivnikom samo ako sa njim deli orijentacije ija je drutvena kontrola zalog njihove borbe.
Stoga se svaki kulturni pokret - ma u kojem momentu
bio ustrojen - uvek pokazuje kao preduslov stvaranja
novog drutvenog pokreta.

Zemlja protiv drave

Rastojanje koje deli kulturni pokret od drutvenog
je toliko da se ne moe premostiti odjednom. Na putu
izmeu dva pokreta stoje i drutvene i kulturne borbe,
one u kojima se ljudi bore protiv drutvenih promena
u ime kulturnog identiteta. Re je o populistikom stavu, na osnovu kojeg stanovnitvo nastoji sebe .. da preobrazi odravajui pri tom svoj identitet, nastOjI da p.o:
stane neto drugo ostajui isto. Populi s ti su se bonh
protiv kapitalizma, koji zahteva raskid iiskorenjivanje,
ali takoe i protiv dravnog socijalizma koji pristaje da
rtvuje jednu generaciju pod izlikom d~ dra~a :nor~.da
stvori nove proizvodne snage pre nego sto~e ~avI pnh~~
za obrazovanje novih drutvenih snaga kOJe ce se bontI
za demokratsku upotrebu tih novih proizvodnih snaga.
Populisti su na nekoliko kontinenata pripremili drutvene pokrete koji se neposrednije poziv~ju n~ k~~snu
borbu. U Rusiji i Latinskoj Americi su u Ime cutljlvog,
potlaenog i u~ ropstvo gurnutog nar:?da govorili .int~lek
tualci pripadnici srednje klase, kOJI su se pOZIv.ah .r;a
tradicionalne oblike drutvene i kulturne organIzacIJe
kao na osnovu za izgradnju budueg drutva. Kasnije
su se neposrednije u~ to ukljuili seljaci '1 radnici k?ji
su se sami on!anizova1i ili koje su organizovali profeslOnalni revolucionari, a populisti su postepeno izgubili
znaaj, osim tamo gde su prevazili oblike sindika}n.e i
masovne politike akcije kao to je esto bio sIucaJ u
Latinskoj Amedci.
.
Upravo ova volja da se izbegne kriza.i vras~akanJe,
volja da se izgradi sopstvena budunost nalazenjem svo:
je prolosti, pokree regionalne i nacionalne pokrete:. SVI
se oni suprotstavljaju tradicionalizmu i folkloru kOJI razonouje bogatae na letovanju. Svi oni ele ~a. bu~~
modernizatori i nastoje da putem obnove svog JezI1(~ Ih
nezavisnosti dou do naina kojim e stvoriti kolektrvnu
volju za progres om kadru da izgradi jedno d!'uk.i}.e drutvo, verno svojoj prolosti ali otvoreno naJnOVIJIm za~
htevima. Nekada je, naroito u Bretanji, ali i u ProvansI
felibrista regionalizam bio konzervativan, pa ak i reakcionaran.' Ali~ eto, odjedared poinje da osporava, posta-

53

je nasilan ili revolucionaran: valja dokraja promisliti

ovu 'promenu. Veoma dugo je levica pozIVala na oslobaanje od tradicija, partikularizama, vlastI lokalnih mo
nika,dijalektalnog govora. Svetlost uma je trebalo da
progna tmine predrasuda i iracionalnog verovanja; valjalo je da civilizaC'ija zameni primitivno divljatvo. Levica je u strogom smislu bila progresivna, borila se protiv desnice koja je nastojala da ouva tradicije i verovanja. kola u Francuskoj republici uila je decu da cene
opte u odnosu na pojedinano i da potuju ono to je
univerzalno; ona im je pomagala da napuste uske vidike u okviru kojih su odgajani i da krenu ka velikom gradu i dravnoj slubi, slubi dravnih zakona i besmrtnih
naela. Velike kolonizatorske sile, Francuska i Engleska
pogotovo, identifikovale su se sa univerzalnim vrednostima, sa slobodama i umom. Francuska je od francuske revolucije i svih Napoleona nasledila sliku svoje uloge kao zatitnice naroda porobljenih od strane autokratskih carstava Srednje i Istone Evrope. Ona je branila
Poljsku i pomagala Italiju; branila je Srbe. Francuska
revolucija dala je prava graanstva Jevrejima, a zakon
Cremieux je to pravo proirio, u trenutku raanja III
republike, i na Jevreje u Aliru. Ernest Denis, istoriar i
branilac eha, izjavio je da Francuska linom uslugom
smatra svaku uslugu koja je uinjena za stvar slobode.
Ne moemo se zadovoljiti samo time to cemo ovom samozadovoljstvu protivstaviti zbilju kolonijalnog tlae
nja i razaranja regionalnih i nacionalnih kultura podreenih vladavini francuske drave: ideja Republike je za
mnoge bila puna velikodunih namera, a branioci laikog
stava ili drajfusovci su se za nju iskreno borili. Meu
tim, vrednosti se odjednom menjaju. Ono to je nekada
bio dijalektalni govor sada ponovo Dostaje jezik; ono
to je bio tradicionalizam ponovo postaje identitet. A
nacionalizam, vrhovna vrednost desnice. postaje zastava
antikolonijalistikih pokreta i drava. Autori Harris i
Sedouy, anketirajui francuske Jevreje, otkrivaju ak i
kod onih meu njima koji su najpotpunije integrisani
i koji imaju najvie privilegija oseanje pripadnitva koliko jevrejskoj toliko i francuskoj naciji, te elju da se
ne lie jevrejskog identiteta, i da Francusku vie ne poistoveuju bezrezervno sa idejom optosti. U Bretanji je
Edgar Morin video da su ene katolkinje podstrekivale
svoje sinove da ostanu na zemlji i da modernizuju zemljoradnju, dok su ih progresivno i laiki orijentisani
uitelji i nastavnici iskorenjivali i pretvarali u pariske
funkcionere. Uopteno reeno, kreativnost je nekada bi-

54

la zdruena sa koncentracijom izvorita i moi, dok danas kaemo: raznolikost proizvodi informaciju. Sada svako eli da pridoda neku svoju raznolikost umesto da s~
utopi u celinu, ija snaga prikriva slabi uinak i nepnlagoenost promenama. S druge strane, strah od pre:dirue drave tera nas da titimo autonomiju pojedInaca i grupa, dok smo na poecima epohe modernosti
veliali sve to nam se inilo da vodi drutvo mimo njega samog i njegovih tradicionalnih mea. Valjalo je protiv poretka pozivati se na progres; protiv promena kojima smo podvrgnuti, valja danas tititi sopstveni identi tet.
Pokret, koji je krenuo iz ,treeg svela' i koji brani
specifinost i prava nacionalnih kultura protiv univerzalis tikih pretenzija kolonizacije - proirio se na ceo
svet. Cmci, Indijanci, ameriki Meksikanci trae od Jenkija da potuju njihovu kulturu. Breton~i, Baski,. K~~
zikanci, Alzaani, Flamanci i rasprostranjen okscItamJ~
ski svet ne doputaju razaranje svog jezika, kulture 1
sposobnosti za kolektivnu akciju, koje jc nametnuo ono to je Robert Laffont nakon Sergea Malleta (preuzevi taj izraz od meksikih sociologa) nazvao - unutranji kolonijalizam francuske drave. Da li Ova odbrana identiteta sama po sebi predstavlja nostalgino vezivanje za ve prevaziene oblike drutvenog ivota? Ili;
nasuprot tome, da li oni koji su u poloaju zavisnostI
jedinu nadu za budunost vide u osloncu na sopstvenu
prolost? Odgovor nije jednostavan. Kada ?mo jed?-0~1
priznali arhainost administrativne, centrahzovane l bIrokratske drave koja gui inicijativu i razara kulturne
specifinosti, moemo da postavi~o pita~je: z,:r ov~ regionalni pokreti nisu pre odraz knze naclOnalmh drzava
nego izraz kolektivne volje i mogunosti za promenom?
Takvu analizu je naime i~neo Louis Qun.: povodom bretonskog i okscitanskog pokreta, a ona zahteva jedan globalan odgovor.
Svaki potinjeni socijalni akter brani se od domin~
cije koja mu je nametnuta pozivanjem na O~1~ to rr:u Je
svojstveno. Nacija brani svoj jezik od osvapcke drzave,
radnik brani svoj zanat od industrijalca, ena se kao nosilac ivota brani od muke dominacije. Meutim, ovakva
defanzivna akcija pretvara se u odustajanje i podrei
vanje gospodaru ako ne biva praena kont~'aof~~zi:,om,
odnosno naporima da se ponovo za sebe pndobIlu IZVOrita kulture kojim dominira gospodar. P?zivanje.!J.a
identitet je dvosmisleno kao i svaka defanZIVna akCIJa;
smisao tog pozivanja se bitno menja prema tome da li

55

~e se. on preo]:>raziti ili nee u kontraofanzivu. Odbrana

ldentlt~ta moze da POstane narcizam i lime onemo<Tui
svaku l~tervenciju ~ domenu javnosti; ona, nasuprot to-

me, m~ze da se. ?on p.rotiv vlasti u ime razliitosti koja

~tyara Il1form~c~Ju. Pr~lroda odnosa dominacije je tu sustIl1sk::. U sl~caJ~ ?rustvenog odnosa poput onog izmeu

?azd~ l r~dl11ka, I!I te.hnokrate i potroaa, pozivanje na

Identlt~t Je u najboljem sluaju prvi. islo defanzivni,
korak }edrr.?? drutvenog pokreta. Kada je, naprotiv, re
o dOml11aCI]l strane drave nad nekom nacionalnom zajednicom, pozivanje na identitet postale veoma snaan
rr:omen~t im biva praen voljom za raskidom i za naclOnall1lm .o.slobo~njem. Jo jednom valja razdvojiti i
~uprot.stavltI ono sto se odnosi na klasne borbe i ono
sto pnpada domenu drave i nacionalnim borbama.
.
~.<?zi:anje. na i~~~1titet zauzima sredinje m-esto u
IStoII]l ~ada J.e u ZIZI borbe protiv strane dominacije;
a postaje pu~~ za~lon kada odbija da izloi aktere sukobu sa nep.nJateIJem. Ove ideje neposredno se odnose
na bo:-be. kOJ~ se u :egijama vode protiv centralne drave ..Ako }e O?lsta rec o r~g.ionalnim borbama, pozivanje
?~ Identlt.e~ Je u tom slucajU opasno i mora se zameniti
Ih ~OPUl11tI borbom protiv centralistike vlasti u ime
razvlt~a c~lokupne teritorije. Borba se tada ne vodi samoy y?e ~de?tlt.eta, ~e se uklapa II borbu neregionalnih
polItICkI? 1 sl11dlkall11h snaga. Bretonci i Oksitanci tada
- .kao sto s,u vu~inili ~l tre!1Utku. zajednikog programa
l~vlce - udlL~zuJu sVOJ reglOnall1l pokret sa delovanjem
francuske ~~vIce. Upravo se danas francuske sindikalne
konfevd~raclJ-e s!avljaj u. na .. elo inicijative za pripremu
~ku'pstl11e stale::a ?kscI.tanlje gde e izraziti svoje neslabanje sa :pustosenjem 1 kulturnom kolonizacijom. Borbe, meutI~, mogu biti doivljene i kao nacionalne borbe,: t!'lka:.)e l?re slua j ,na Korzici i u Bretanji nego u
O ks Cl! al1lJ1 , ah takoe Odgovara dubokoj tenji okscitans~og ~.?retonsl~og pokreta, Na~~onali~ti ,s\'oje nade ne pol~,:,u \ Ise u bo~ bu z~ auton?mIJu kOla bi rukovodila poh~lkom ,za r~glOnal111 razvoJ. Oni proivljavaju odumiranJe dr~lstva 1 kulture koji su sve vie pod l)ritiskom ekono:n.skIh snaga pristiglih spolja - u sl~laju Korzike
re~ ,)e o l?ovratnicima iz Severne Afrike - a koje drava
pnv~legl!.Je. Opi oseaju da su privueni sve vie, ne prema IZ~'azav~nJu zahteva ve prema raskidu i afirmisanju
s\~?gIde~tIt~ta l?roti.v spoljanje dominacije. Neki od
nJIh v-. S1t 111 pol]opnvrednici ili vinogradari - koji su
~g::?zel11. promeparna u cena ma i manevrima trgovaca i
kOJI zaVlse od lstovrem-eno produktivne 1 neprijateljske
56

drave, spremni su ak da na kocku stave sav svoj imetak protiv politike koja ih, kako smatraju, vodi u katastrofu.
Veina ovih pokreta okleva u izboru izmeu ove dve
orijentacije; oni ele autonoman regionalni razvoj, i da
pri tom budu i pokreti za nacionalno osloboenje. U tom
smislu nastoje sebe da definiu kao nacionalne pokrete,
kao da im je cilj stvaranje ili obnova nacije ali ne i drave. Ovaj izraz je imao smisla tamo gele velike civilizacije nisu imale nacionalni izraz, u Indiji nakon mongolske dominacije, u arapskom svetu ili ak kod afri
kih etnikih grupa izmeu kojih je kolonizacija podigla
granice. Taj izraz, meutim, nema nikakvog smisla u
onom delu sveta u kome su stvorene i u kome su se razvile davne nacionalne drave. Ovi pokretI se ili sm-etaju
u okvire nacionalne politike borbe, ih moraju da prihvate cenu raskida, Tome dodajmo samo: ako postanu
pokreti za nacionalno osloboenje onda ne mogu istovremeno da budu i drutveni pokreti vec, kao i svi nacionalizmi, moraju da istiu i potuju prioritet nacionalne borbe nad socijalnim borbama. Ako se, nasuprot tome, definiu kao pokreti za regionalnu autonoI?iju i rc:zvoj, postoji opasnost da budu tek s-ekundarm savezmk
organizovanih pokreta irih razmera koji svoju snagu
crpu pre svega iz industrijalizovanijeg sredita teritorije.
U oba sluaja preti velika opasnost od heteronomije, odnosno od guenja drutvenih pokreta koji izviru iz regi~
nalnih zahteva. Re je o neizbenoj zaVIsnosti i slabostI,
jer sredinji je onaj drutveni pokret koji sebe odreuj-e
svojom neposrednom borbom sa vladajuom klasom.
Ni pokret ena koji se bori protiv meavine kulturne tradici je i drutvene dominacije, ni pokret regija ili
nacija koji se bori protiv meavine dra\-nog poretka i
drutvene dominacije - nisu kadri da II potpunosti ponesu sredinji drutveni pokret, niti da se neposredno
bore protiv nove vladajue klase. Ipak i jedan i drugi
pokret jesu stubovi na kojima ta j sredinji drutveni
pokret moe da Se izgradi.

Al1titelmakratski pahet
Polazite antinuklearne akcije ini knza industrijskih
vrednosti, velika sumnja Ll dobrobitne uinke nauke i
tehnologije, pojaana strahom od katastlOfe i uasnim
seanjem na bombu palu na Hiroimu. Sama akcija je
najpre defanzivna, vode je lokalne grupe potekle iz za57

je~r:ic~. koje brane svoju teritoriju i svoj tradicionalni

n~cm ZIvota o.d ~olaska nekog velikog gradilita, jer e

nJe~~vo. ~ostoJanJe poremetiti l?kalni ivot a moe predstav ljatI .1 .0:Pasr:-0:,t za stanovmke. Nakon prvobitne faze, u kOJoJ j,e cIvIlna upotreba nuklearne energije izgI edala:,do~ra nasupr?t njenoj vojnoj upotrebe projekti
za gl adnJu nuklearmh centrala izazvali su estoke lokalne ~'~akcije prvo u BLlgeyu i Fessenhcimu, zatim u
B~'et~nJI, pa. u pre~elu Nantesa, u CrLlas-Meysseu i u
~rugIm ?JestIm.a doh~e Rhone, itd. Najzna,ajnija akcija
voe~1a Je protIv projekta za gradnju supergeneratora u
tJalvIl~eu upredelu Isere. U veini sluajeva inicijativa
lOkalm.h !SI'upa je pojaana, ali i premaena, aktivistima
ekologIs.t!ma pridol~I? iz gradova koji su se esto selili
sa popnsta na popnste, kao to su uestvovali i u odbrani. zemljoradnika ..Larzaca od iren ja raketne vojne
b~ze l u .demonstracIJama u Palenteu podravajui radmke fabnke satova "Lip".

~.dj~~ ovih pokreta za odbranu ne treba da nam

z~knh l!J~hov~ slabost~,

od kojih je tenzija izmeu lokalekologista tek samo jedna. Reakcija _

zestoka u trenutku kada se najavi gradnja nuklearne
centrale - l?ostan~ u ve~ini sluajeva zanemarljiva kada
se centra~~ IzgradI.. 31. .Jul~. 1?77. odrana je velika demonstra~IJa .LI ~~lvIlleu. NIJe Imala precizan cilj, ni posebnu orgam~a.~IJu; ubrzo su male grupe koje su traile
su~ob. sa p?l!~IJom pov.ele celu demonstraciju u klopku
l~oj!-1 Je ~ohc1Ja ~a~estIla: rezultat - jedan mrtav i ne~oh~o tesko ranjemh - oznaio je kraj uspona ovih 10ka~I:lIh ~rupa. Javl!0 mnenje koje je isprva na pasivan
~acm b:~o. nak~or:Jeno nuklearnoj industriji, postepeno
Je u vecmI sl1!cajeva prelo u antinukleami tabor. Neuspeh u Malvllleu, pogoranje petrolejske krize i ekonomske tekoe, kao i stav vlade da se pridrava svog
n:lkl:arn~s p~-ogra:na: pospei1i su uzmicanje antinuklealno"" os,",c~nJa kOje Je danas postalo manjinsko. Teka
~esreca kOJa se dogodila u Sjedinjenim Amerikim Drzaval11~ P?etkom 1979. godine nije izazvala obnovu ovih
?efanz1Yl:Ih pol~~-eta. Kulturno odbi janje, praeno neJasnoJ? IdeologIjOm odbrane ekoloke ra,'notee nije
dovoljno da stvori trajni drutveni pokret.
'
v NLlklearni Rkret
je, meutim, znaajan jer je od
pocetka. prev~zlsao ovu razinu ograniene akcije. Kao
nasle~l!Ik . majskog pokreta, on je, sem katastrofizl11a,
pre??vCI ? .Jednu ~ublju kritiku tehnokratije. Okupljanje
1?0~tl:kIh ~k~loglsta, nau~nika i ..sindikalista pretvorilo
Je OI bu PIOtlV nuklearne mdustrIJe u pokret protiv nuk-

,~Ih a!ctIv1sta

learne vlasti. Ponekad posve ogranieno, kao u ~blasti

Alzas - gde je regionalni .po~ret, poj~an z~a.tl1lm. ~o
kalnim ueem, doveo u pItanje nekolIko velIkIh proJekata koji su pretili regionalnom ivotu, ponekad na potpuniji nain, kao na primer kada su tehniki i ekonon;:;ski argumenti vlade i njen izbor za "sve-nuklearno ,
proli ~kroz sito kritike ..Tamo g?e t~11l10i~~'at go~.'ori o
prinudama, antinuMearc~ predocavaJ~l ucmke Jedno~
sistema odluivanja, kao l monopol nUldeokrata n~ ene~
getsku i ekonomsku politiku. U prvoj fa~i pokr~~ Je k~'l
tikovao drutvene posledice nuklearne mc.lustl'lJe, kOJU
je osudio kao neto to yodi koncen~~'isanju vla~ti i vladavini tehnokratije. Politika ekologIja .preokr~ce ~~nos
i ukazuje na injenicu da je tehnokratslea ~,omll1:cIJa .~a
koja je dovela do izbora "sve-nuklea~nog, . Zasto nlJe
bilo pokuaja da se utie na ponudu drugIh vrsta ener~
gije, a posebno solarn~, koja se .l?rik\ljJlja nep?s!'edno ih
posredstvom biomase? Z:~sto n1Je bilo l~okus~Ja.?a s~
utie na potranju energIje borbom pro.tlv .r:a~Ipl1lstV<:t l
protiy odreenog vida ek~no.m~~ce orgamzacIJe.? Z?at~I~
smanjenjem nejednakostI, IstICU posebno. sll1dlkahstI,
moo-ao bi se promeniti nain ivota i slvonti takav ekono~ski rast koji bi odgovarao nultom rastu potronje
enero-ije. Najzad, posve udaljeni od stava lokalne odbr~~
ne, ~eki antinuklearni aktivisti napadaju nuklearnu. hIperindustrijalizaci~u ~~o net~ t0..ie _~ ~~pr;~tnost~ sa
istinskom moderl1lzacIJom, kOJU om deLlll1SU l\.ao prelaz
iz civilizacije energije u civilizaciju inf~r~acije. !\nkete
uostalom pokazuju da upravo IJ?eu ~ktlv:nll1~ a~tmukle
arcima sreemo najvei broj dlplomlramh lJudI: taka~
njihov stav ne poiva, prema tome, na strahu od nauenog saznanja.
~ Tako ~e oformljuje pokret koji ukazuje na svog neprijatelja, nukl eo krate i tehnokratiju U()'pt~: i k~ji se
ne bori protiv budunosti, ve za l110derll1ZacIJ1! k?Ju vezuje za veu odgovornost stanovnitva u upravljanjU pr~:
m~nama. Na taj nain pokret, koji ne moe da postOjI
bez svoje defanzivne komponente, pokrece i kontraofanzivnu ~kciju. Nemojmo suvie protivstavljati .. odbr~nu
lokalnih zajednica ili strah od nuklearne energlJe, s Jedne strane,i antitehnokratsku kritiku, s druge. Oba sastavna dela pokreta su podjednako neophodna.
Meutim iako antinuklearna borba uspeno odreuje svog neprijatelja, ,nedostaje. joj )asna d,ef~nicija oni~
koje b~ani. Sindikaliz~m ?ovor.l .l~ Ime, r,,!Q~:ka; urbal1l
pokretI brane stanoymke cetvrt}- Ih graa a ~OJl su takoe
esto bili zanatlije. UprogramIranom drustvu, podree-

58
59

~bWjsk~S:~~ij~I~L~r::~p~~;f:lnj~ni f.rbstaj~l

sainjavaju

da
ti govoriti o klasa'"m a ,,,,' l e I,e, a ,zoog toga prestal
s.ki i kulturno l'as no , dJef , I,ako'hzbIljskrh klasa, geograf'
emlsam grupa .' .
.v
to d olazI otuda to Ida ' d '
CIJa, vIse nema,
sa. Narodna klasa vie sn.I, o d~s upravl~c:ju z1;>iljom klanom ivota, ve isklju~~~e
l~ en~ neKJm; b.l~m, nai
ena ivoljnom akci'om k e. oml~a~IJom kO.l~l je podreduzima. Ve je proleJt " tOJu PIOtlv le dommacije preulogu upravo zboa to~IJ\, P? M~T'X~,. Imao odluujuu
soci)' alne i kult '"
ba. s o~e bIO hS{;ll svake vlastite
.
UTne egZlstencIJ'e 't . b' , . V'
odreen eksploatacijom k . . . l S O]C 10 IsklJuCIVO
ovo poreenje rnoV'
d . oJO] Je p~drccn. Meutim,
ze
njemu bi radnika l(lla a I~az::)Ve. zabnm;tosL Naime, po
..
sa KOJa
' l 'mo svoJIm
proleterskim epolo.'
. b'l Je odreelena .lee
drutveni pokret s obzi:;em b~ nesposobna da stvori
ci l n;ogla samo da iskae
suprotnosti kapitalizma ~
kovo di neka Jarti Z ' e l njom morala da ruF
.Ja. ar masa potroaa nija jo nemo'
" d
11lJa a stVOrI drutveni o h - '
~
cvori o tome d '
Pv, \. et, l zar ta CInJemca ne croleko vee neaoau]~r~~set~ dCIS!?k politike akcije danas dara 11lC og pokreta?
. b .
. Ovo pItanje je u sredit
d v "h .
antInuklearnoa pol-reta' lU Sc: as nJ l Iasprava unutar
l\.
10(OnJeaa Ova'
1 .
k on poraza u '"Malvilleu
1977 a d ~ '.
) po U et je, naparlamentarnim izborima 197t~ Inf l loS1h r,ezultata l!a
burgu, uspeo da se tra
p' ,} na.wn l.lesrece u HarnsS8 sindikatom CFDT :=r~rb' oJac~r)e pn t.~m svoj savez
tije, levih radikala P~U ~ ~k''PO l sku '~o~ljalistike parpokretanju velike ~acio~~ne r eta .p?trosa~a i naunika u
nj. na strah, ni na globalno dbetI~lJe ~oJa se ne poziva
~ aClVanje nuklearne ener. gl Je, ve zahteva ir k
siju koja bi vodila ~'ef~:1adonaln~ i regIOnalnu diskuratorijum za jo neza o v ten _umu l pre.t~ostavljala moprvi korak ka odistf ~~{t: ;do.ve . ~a Ir J; ~a inicijativa
Hoe li takvu akciju podr} ~~ t~ {z.orn?J Intervenciji?
visti koji su motivisan . b{a. I o a m anlll1uklearni aktiti, a koji oklevaju da ~ IZIl10!n. opasnosti koja im prenalnoj iwmpan ji klasineo:~i?az~J~ kada j.~ re o naciobiem da li e s'ocijalna 1'=' ..IPb .. anas r~IJe glavni prove da li e us eti d" e a \.~lJa. Itl. podreena politikoj,
odreen pOlitiri izra~, se u::>postavI pre nego to sebi da

b'

V'

Oigledno je t vk

istovTen~eno

'

neza~s~aPf S~~~~I ovak~u ak,cl!ju koja je

osnovna tekoa sa ko' om

I~a opste Cl Jeve, To je
nja drutvenih pokretaj , I se k sUkcave: pr?ces obrazovaIem predstavl'alo nezn~ J,ec na o ao sto Je nekad probo
ska represija tOji su sp~{e, lkl~d~urr:.a izo~acija ili policija\ a l IzrazavanJ zahteva, Mo60

da e upravo isto politika akcija omoguiti antinuklearnoj borbi da predoi svoju optu, antitelmokratsku,
orijentaciju, te joj pomoi da pree sa razine vlastitog
afirmisanja na razinu globalnih kampanja - poput radnikog pokreta koji se razvio samo tako to se borio za
ostvarenje svojih zakonskih i ugovornih prava, a ne samo zato da bi poveao klasnu svest radnika, Doao je
trenutak da jedan nadasve "izraajan" pokret sebi odredi "instrumentalnije" ciljeve, Antinuklearni pokret, a
moemo ga nazvati i politikom ekologijom da bismo
jasnije predoili njegove opte ciljeve, nOSI u sebi mnoge
teme koje su zajednike i drugim SOCIjalnim borbama,
Veoma je blizak regionalnirn pokretima, na primer u
Alzasu, ali takoe u Bretanji i Okscitaniji, Pokret SU
animirale i mnoge ene, koje su istovremeno bile aktivne u borbama za slobodu kontracepcije i pobaaja i u
pokretu ena, Njegov centralni poloaj proizlazi iz inje
nice da je jedini koji iznosi razraenu definiciju neprijatelja sa kojim se sukobljava, te postaje privilegovani
instrument pretakanja kulturnog ospomvanja u socijalnu i politiku borbu,
Sukob izmeu tehnokrata i javnosti, suprotstavljanje
nametanju odreenog tipa ivota i drutvene promene
od strane velikih upravnih aparata, bie isto toliko traian i sredinji u programiranom drutvu kao to je u
industrijskom drutvu bio sluaj sa sukobom izmeu
organizatora i radnika, Sukob moe biti nasilan ili, naprotiv, posredovan institucionalnim mehanizmima, ali ga
ve sada nipoto ne moemo svesti na nostalgini otpor
promeni. Ve danas, politika ekologija podstie izuzetno velik angaman, poduprt najdubljim ubeenjima i
najjaim emocijama, Dok smo svedoci sve veeg gubljenja interesa za delanje politikih partija, zar strast za
slobodom, istinom i pravdom ne plamtI snanije u an
tinuklearnim demonstracijama nego u socijalistikoj li
turgiji ?
Nalazimo se tek na pragu programiranog drutva,
a kriza industrijskog nas jo uvek uveliko pritie, Drutveni pokreti koji se formiraju jo uvek su u povoju:
osnaeni novinom SVOg iskaza, ali su slabI zbog zbrke
koja vlada u pogledu ~ciljeva, Danas nije najva{niji za
datak predviati uspeh ovih pokreta u nciwj skoroj bu
dunosti ve pratiti njihov rad. Od feminizma do pokreta
ena, od odbrane regije u Ikrizi do pokreta za autonomni
regionalni razvoj i nacionalno osloboenje, od straha od
nuklearne energije do borbe protiv nuklearne vlasti,
61

u sva tri s'luaja, kao i u druo-'

d "
vetan prelaz od ak "
bIma, o Vlja se posve istood afirmisa'llja ide~ii~e~: odbk~a.~t:rkna dsporavanje. vla~,ti,
na Il l U o nosa dommacIJe,
Oblici akcije
n":Je samo sup
k'
"
. Drutveni
. pokret
v v,
cIlJeva;
on takoe
~~:~~~~~:vpIJ~k~~~:ck I?.oJed~naca u kolektivnoj akciJi. Ob.
su Istovremeno slabi budui raspr's enI l vemna JakiOJIbud
'" dl
'
-. l' ' . d
.'
:r CI o uni da sobom samou~~d~.~~~j~i a s~a~l od:~~?uJU sv.oje cilj~ye ,i 'Sredstva ne". 'par IJ~ma I teoretlcanma, - mora
dovesti do
"
k"
stvaranja
obhka kolektivne akciJ'e AkClJe oJIma smo u novIh
Vl t" bT
.
aktiviste zboo- nekihprl~ os l l ~ svedoci mobilizirale su
aktivista, om~guaval~I ;~v~'Jd~~~Iovaulc~essv uc'e se ~a Pk~'edaknost
panja
'. v
,
U SIro Imam
visteda~a~j~Z~dbit razl!it ~ahteva, Ovakva slika aktiv

r:

t?l?okazuje svedo~~j~ c~a~i~~u:;~t'~~~~ig~~gk~j7r::r~:

muaJu nove pokrete ele da ive i sebe d
"
po uzoru na drutveni ivot k "
l d
a orgamzu]u
na ponaa"
v,,
OJI ze e a stvore. Promeakcija bilan}! Jeo- va~mJa od pro~ene ideja, Sindikalna
borbe, rata p~~-i~mkov~~i' da bl, odgovorila potrebama
o-ru
k'
L
apla Izma l gazde. Veina novih
eliPda ~~a o~~sto. za~teva i OSporava eli da bude primer
vima neo-o s;aznalhzuJe. pre bU sbkladu sa sopstvenim cilje~
t eVIma or e' re .
b
.
.
mentalnim a vI'sve o
Je manje o mstruIzrazaJmm grupam
v' "
v "
oseaju poaenost kolil
v, ~
.. ~, ,CIJI ucesmCI
vaju toliko i iskustvom
s,vescu o mISI]I kOj!:: ispunja.
p. l
\.Oje u grupama dOZIvljavaju.
revast grupe nad cilje
.
nju drutvenih okreta'
~. !?OvO~! o samoopredeljenekoj vioj, pod~iko' e
fd krtJvk r:JI.hove p.odreenosti
akciju organizuju se {~obl' eo o~. OJ ll1stancl. Grupe za
licima partija to s
'bI~~ kOJI su suprotstavljeni obtralizma kod ~j"l Ne kaj o. je o!?leda u nedostatku censledi tragan'e Z11. l a on.~lag~nJa. z.~ mOci i jedinstvom
~ J ~a autonOmIjOm l ll11Cl]ativom N" d
d
d pomenutIh
Ove
pol -. t
"
. 1 Ije an o
stiku organizaciju ~:ka :r:I]e l:~,tadoy,io jaku centralipre re o odlunoj i o o tO, ce ~ecl. .. eCJa ~olest. Nije li
demokratiJ'a? Re' lP, s ~Ja'lloJ voljI da se Izumi bazina
,
l COJe --e u tu svrhu
k
t~su: kolektiv, skuptina ~zb'
_.
naJc~sce. oriste
J
Cl jasno oznaavaju tu ~ol j or ~
~zak Izvestilac, O:,e respree pojavu _ i u ovakv'u ca l, a o ne .uspevaJu da
politike spektakla kOJ'a f
s~ablm organIzacijama tele" , .. , d
',oo
avoIlzuJe zvezde kOJ'e o-ovore n
VIZIJI IogovaraJu na pI'tanJ'a'
b
a
. nOVll1ara.
v

'

(l

il1

'v

,Ir::

v,

Jo znacaJnIJe od ovog traganja za novim oblicima

organizacije jeste korienje jednog novog tona, Drutveni pokreti su se u prolosti ponaali poput epskih likova, heroja iz pesama ili tragedija koje deklamuju rukovodioci i ideolozi tonom bajanja, U drutvenim pokretima koji se danas stvaraju ton prelazi sa razine
krajnje uzbuenosti i denunciranja na raZll1U objanjava.
nja, ime se pre nastoji pojaati ubeenje nego izazvati
akcija mobilizacije, Jezik postaje afektivniji ili nabijeniji humorom; esto nastoji i da manipulie afektivnim
zalNevima onih koji ga sluaju, Uee u tim pokretima,
koje se vie ne opravdava pripadnitvom nekoj realnoj
grupi, mora da oznai svoje potpuno voljno obeleje
umnaanjem znakova raspoznavanja: odeom, teles
nim dranjem, odnoenjem prema telu i emocijama. O
raskidu sa hladnim svetom strategije i tehnobirokratije
svako ponaosob svedoi svojom oputenou, traganjem
za razlikom, osporavanjem svakog stalnog oblika organizacije. Javnost dobro primeuje ovaj novi stil onih
koji osporavaju: nema znaajnijeg drustvenog ili kulo
tur'nog pokreta koji ne stvara i poseban nain govora,
oblaenja i ponaanja,
Najzad, valja istai i novu definiciju vremena i prostora u koju se smeta akcija, Predindustrijsk!i drutveni pokreti iveli su u jednom uskom prostoru i bili dugoveni, Bili su deo istorije sveta, ali na jednom veoma
preoiznom mestu, na jasno omeenoj teritoriji. Radni
ki je pokret, nasuprot tome, internacionalistiki, odnosno smeta se u celokupnosti kapitalistikog sistema i pokazuje svoje oseanje - mada ne uvek - za probleme
stvorene imperijalizmom i kolonizacijom; vreme u koiem deluje je krae, ogranieno blizinom opte krize
kapitalizma, to se tie ena, ekologista, nacionalista,
antinuklearaca - oni ive u neposrednosti, blizu kraja
sveta: sada valja okonati sa nuklearnom vlau, sutra
e biti prekasno, Meutim, ovo vreme bez dubine, koje
eshatologiju promovie u dimenziju svakidanjeg ivota,
biva praeno gotovo heskonanirn irenjem prostora, Neposrednije nego u prolosti, osporavaocI u industrijskim
zemljama povezuju s\'oje borbe sa borbama podreenih
zemalja kao i sa borbama onih koji sc suprotstavljaju
komunistikom totalitarizmu, Novi drutveni pokreti su
planetarni, njihovi aktivisti su nomadi ikosmopoliti.
Ekologija ih je nauila da prevazilaze mee ljudskih
drutava i da razmiljaju o uslovima prelvljavanja ekosistema u kojem se nalazi na drutveni sistem.

62
63

Nedavno su integristi socijalistike ideologije osudili

levicu" zato to, navodno, SVOdI socijalne borbe na kulturne inovacije dopunjene liberalizmom koji
~e zalae za decentralizaciju i ograniavanje uloge dr:av~. Iskaz je tuan. Pre svega jer igra na jedan uvrezenI uslovni refleks, naime onaj koji izjednaava sve
ameriko sa kapitalistikim; ta "amerika levica je, na
o.sno.vu takvog rezonovanja sauesnik kapItalizma, moda
cak 1:- ko tC:.zna'? - elA. Tuan prvenstveno, meutim,
zato s~o od~IJa da prizna da se upravo spajanjem kulturne 1l10VaClje i socijalnim osporavanjem mogu u naem
delu sveta stvoriti novi drutveni :pok,reti. N~ treba na
sektatvo odgovarati drugim se!ktatvom. Uoimo, dakle,
da toj modernizirajuoj levici odista preti opa'snost da
preterano naglasi svoj modernizam nautrb osporavanja;
meutim, re je o sasvim ogranienom riziku: novi drutveni pokreti odravaju svoj osporavajui stav. "Amerika levica" preobraava kulturnu akciju u drutvenu
i politiku borbu, pod uticajem Women's Liba ili Friends
of Earth [Pokreta za osloboenje ena i Prijatelja zemlje], kao to je prethodna :generacija te levice bila pod
uticajem kalifornijskih zajednica ili studentskih borbi.
Dananji osporavaod nikada nee postati vladaoci.
Neemo iveti u drutvu kojim dominiraju ene Bretonci ili ekologisti, jer drutveni pokreti danas vie ne ver~j.u u mogui kraj klasne borbe i u kraj istorije. Nee
bIti svetle budunosti, i nikada, ba kao u prolosti,
onaj koji je tlaen nee postati tlaitelj. Dananjim borbama n~ komanduju vie nove rukovodee elite ne putu
ka vlastI, a tehnokrati su dovoljno vrsto ustolieni da
ne moraju da izigravaju osporavaoce kao u doba kluba
Jean Moulin. Kada drutveni pokreti suvie nao'lase svoju modernizatorsku stranu poistoveuju se ;a elitom
koja se uspinje; kada se, naprotiv, zatvore u defanzivno
odbijanje brkaju kulturno osporavanje i socijalne borbe; oni postoje tek kad povezuju ova dva naina ponaanja. Odbacivanje vrednosti industnjskog drutva i
traganje za novom ravnoteom jesu isto toliko bitni za
obrazovanje novih drutvenih pokrei.8 kao i volja za
ubrzanjem naeg prelaza ka drutvu mformacije. Ako
je moda izgledalo da ovde vie naglaavam modernizatorske ciljeve socijalnih borbi, to nisam inio zato to
sam hteo da odbacim dostignua kontrahdture ve samo zato da bih reagovao pr~tiv tenje, nasleen'e iz razdoblja lakog privrednog rasta, kOja privileguje kulturne
pr~~ene do te mere da se gube iz vida socijalne borbe
l njIhove ekonomske posledice.
"ameriku

64

Nije re, 'prema tome, o isticanju jedne ili druge

strane, kulturne revolucije ili socijalne borbe, ve o predoavanju ogromne rairenosti polja drutvenih pokreta.
Ti pokreti se pojavljuju na svim stranama, :prekorau
ju podruje koje nazivamo politika i razbijaju mee
problema koje smatramo socijalnim. Ovi pokreti nas se
sve vie lino tiu, -Pim vie to vlast rukovodilaca postaje sloenija i sve blia. Na ovo irenje socija'lnog
i politiikogpodruja esto se gleda ubojanjeno i sa
nepoverenjem; valja ga prihvatiti sa tim suprotnim oseanjima. Iako proireno polje politikog nosi u sebi velike opasnosti, ono takoe moe da dovede da neposrednijeg, linijeg uea aktera u raspravama i borbam~
iji rezultat odreuje njihov nain ivota. Valja imatI
isto toliko poverenja u budunost koliko 1 biti zabrinut
za nju, kao to je bio slua j i sa radnicima aktivistima
kada su industrijalizacijom bili povedem u borbe koje
su prekoraivale polje parlamentarnog predstavnitva.
Zato bi levica morala da se plai drutva koje se tvara'? Zato bi morala da misli da e nuno biti gubitnik?
Ovakav defetizam zapravo samo otkriva nemo i rastakanje jednog politikog modela koji je li zaostatku jednog veka. Ako ga se treba otarasiti :da :bismo ponovo
nali nadu, pourimo ...
(Alain Touraine, "Nouveaux mouvements
sociaux", L'apres-socialisme, Grasset, Paris, 1980, str. 141-171)
Preveo Ivan Vejvoda

Marksizam

tl

svetu

65

Jean L. Cohen
IZMEU KONTROLISANJA KRIZE I
DRUTVENIH POKRETA: MESTO
INSTITUCIONALNIH REFORMI

Iako je proletarijatu reeno zbogom, bauk marksistike klasne teorije jo krui levicom. Ipak je - iz istor'ijskih i teorijskih razloga - razbijeno jedinstvo teorijske samoizvesnosti i revolucionarnog samopouzdanja
(Habermas ova formulacija), to je nadahnjivalo marksizam. Prvobitnu teoriju potkopale su brojne pojave, od
kojih navodim samo neke: promene odnosa izmeu drave i drutva, promene u stratifikaciji savremenog kapitalizma, sposobnost kapitalistikog sistema da se odri
Ll ivotu, nastanak novih drutvenih pokreta. Meutim,
teorijske slabosti marlksistiike sinteze su jo oigled
nije, jer pokreu probleme sa kojima se mora suoiti
svaka kritika drutvena teorija - mal'ksistika ili neka druga.
Ma,rxovo sagledavanje oblika vlasti i drutvenih
borbi u savremenom drutvu, temeljilo se na pretpostavkama koje su se ticale odnosa izmeu sloja i strukture, izmeu drutvenog osporavanja l drutvene promene, izmeu suprotnosti sistema i drutvene akcije.
Tanije reeno, marksistika sinteza teorije o krizi sistema i teori ie o drutvenoj akciji (klasna borba), pretpostavljala je postojanje jedinog sistema - kapitalisti
kog naina proizvodnje - ija logika prodire u sve oblasti ivota. Sledstveno tome, svi elementi graanskog
drutva i drave shvatani su kao buroaske institucije,
podreene logici kapitalistikog organizacionog naela.
To je Marxa navelo na zakljuak da analiza upravljakog
mehanizma i stratifikacionog naela savremenog drutva
66

otkriva temelj stvaranja drutvenog identiteta kolektivnih aktera, ukljuenih u radikalned~'utvene pok,rete.
Takoe se podrazumevalo da alternatIva tom potpuno
kapitalistikom sistemu mora dovesti do svestranog raskida sa "buroaskom" kulturom i institucijama. Otuda
je metasocijalna teoloka filozo~i)a isto!'ije J?reuzel.a ~vor
mativne sadraje drutvenog ZIvota ~ l!~'llve~zal~stlcke
vrednosti koje je Marx eleo da odbram, all kOJe njegova
teorija nije mogla imanentno otkriti u graanskom drutvu.
Danas bi bilo krajnje neodgovorno dalje br~niti ta~
kav prikaz savremenog drutva i njegove alternat:,ve. Taj
model ne potvruju ni struktura. zapad~~og drustvenog
sistema niti novi drutveni pokretI. Stavlse, sve metas.ocijalne 'garantije normi i vrednosti, i~gubil~. s~ sVOJU
uverljivost. Savremeni drutveni siste~l raZbIjem ~u na
niz podsistema, meu kojima ekonomIJa. predstavlja samo jedan takav podsistem. 1 Teoretiari lc?lektivno~ p?naanja podrobno su opisali sloenost mot!va, tum~cenJa
potreba i pogleda na svet - ~tc? vsv~, uobl~~ava dr~~tvenu
akciju. 2 Otuda bi "postmarkslstlcka kr.l.tlcka. teonJa. koja vie ne pretpostavlja primat ekono~IJe, ~h n~ od~acu
je Marxova dostignua, trebalo da Ima sledeca tn zadatka: morala bi biti u stanju da uoi strukturalne nesacrlasnosti krizne tendencije i mehanizme stratifikacije
u ~kviru s~vremenih drutvenih sistema; morala bi oceniti potencijale drutvenih pokret.a (i :nogu~osti koj~ im
se pruaju); morala bi opravdatI nace la pnpadnostI datom drutvenom i politikom projektu.
Claus Offe, Jiirgen Habermas i Alam Touraine po
kuavaju da razviju kritiku teoriju koja bi. odgov~rala
savremenom drut\'u, pri emu bi se lzbeglI f~tal~zan:J
dogmatizam ili apologija.' Sva trojica su svesm teskoca
l Talcott Parsons, The Evolution of Societies,
New Jers~y,
1977, i Niklas Luhmann, Lcgitinzatioi2 durch V erfalzrel1, Berlm,
J969.

, Ted Gurr, Whv Meil Rebel, Princenton, 1970;

Cha~Ies

Froli! Mobili;:.atioi7 'tu Rn'olution, Reading, Mass., 19/8;

-:r:iIIy,
N. J.

Smdser, Theory of Collective Be!zavior, N. Y., 1962.

1 Claus Offe, Slmktwprobieme des kapita1isiischell Staates,
Frankfurt, 1972; "Political Authority and Class ?tructures - An
Analvsis of Late CapitaEst Societies", Intema~lOl7~1 Joumal C!f
Politics, jesen 1976, str. 67 i dalje, i ",!,he AttnbutlOn Qf PublIc
Status to interest Groups - ' Observat1On on the We~t German
Case", u: Suzanne Berger (redaktor), Interest Gro.L~ps 11.1 Wes~.el:n
Europe, Cambridge, 1979; Ji.irgen Habermas, L.egltlmatlOl.l CI1S1S,
Boston, 1975, i COilll1111l1ication and the EvolutlOl1. ,oz SOC1~ty, Boston, 1979; Alain Tourain~, Production de la SOCIete, Pans, 1973,

67

u povezivanju stanovita sistema i akcije unutar jedinstvenog teorijskog okvira. U stvari, kao da je dolo do
preutne podele rada, do ustanovljavanja tri sektora
rada: (1) nastojanje da se razvije neekonomistika teorija o krizi, sposobna da artikulie logiku podsistema i
mehanizme stratifikacije u ,razvijenom kapitaHzrnu; (2)
pokuaji da se iznae odgovarajua zamena metasocijalnih garantija standarda (Habermas), i (3 ) stvaranje teorije o drlltvenim pokretima, koja prevazilazi granice
drutvenoekonomske klasne analize. Prvi prilaz suprotstavlja se strukturalnim reformskim slrategijama; on
to ini pomou teorije o politikoj krizi, a u habermas ovskoj verziji - artikulie proceduralna pravila za opravdavanje normi usmerenih na akciju. Meutim, ini se
da nijedan od ta dva pristupa nije u stanju da svoje
rezultate prevede u izraze koji bi nali odjeka u radikalnom drutvenom osporavanju. Trei prilaz otkriva
kulturne tenje i stvaralaku ulogu drutvenih pokreta..u
identitetu i reinterpretaciji drutvenih normi, ali nIJe
u stanju da povee te pokrete sa stratifikacijom ili specifinim institucionalnim prinudama drutvenog sistema
u kojima se oni javljaju. Otuda nije jasno kako ti prilazi mogu jedan drugoga nadahnuti. Posto su te teorijske strategije povezane sa ozbiljnim politikim pitanjima (kao to je pitanje odnosa izmeu reforme i drutvenih pokreta), razmotriu prednosti i domete svakog
od njih, odnosno predloiu nain na koji se oni mogu
meusobno povezati. Ali neka mi bude dozvoljeno da
najpre kaem kada prednost dajem nastaloj teorijskoj
podeli rada, tj. nju pretpostavljam pokuajima da se
totalizira bilo koji pristup ili da oni poslue za izvoe
nje neke velike sinteze.
Prvu strategiju ini kritiko prisvajanje teorije o
sistemima,4 iji je cilj prepoznavanje strukturalnih dimenzija stratifikacije, raspodele moi i kriznih potencijala razvijenog kapitalizma. Meutim, ne bi trebalo
preterano podvlaiti paralelu koja postoji izmeu Offeove kritike teorije o sistemima i Marxove kritike politike ekonomije (teorija o sistemima 19. veka). Marx se
usredsredio na krizne tendencije u ekonomskom sistemu, razmatrajui sve ostalo kao njegovu sredinu; otuda
je njegoya defetiizirajua kritika nastojala da otkrije
akcioni potencijal drutvenih klasa. Offeov pokuaj je
The Voice alld the Eye, N. Y., 1981, i L'Apres Socialisme, Paris,
1980.
4 Offe, Strllktllrprobleme ... , naved. delo, str. 66-68. Offe
se prvenstveno slui Luhmannovom verzijom teorije o sistemu.

68

manje sloen i manje ambiciozan. Njegova analiza kri~

nih potencijala, inherentnih meupovezanosti tri POdSIstema (ekonomskog, politiko~administralivnog i normativno cr ) ,i nema za cilj da utvrdi konfliktni potencijal drutvenih aktera. Razlozi te skromnosti su iznueni. U razvijenom kapitalizmu, rast administrativno~politikop
podsistema koji prodire u ekonomiju, ne podra~umev~
povezanost suprotnosti izmeu najamnog rada l kapItala, i stvaranja drutvenih klasa. Nemogue je iz analIze
ekonomskih upravljakih mehanizama' izvesti drutvene
identitete kolektivnih aktera ili drutvenih po;kreta zbog
toga to podsistem nije vie izolovan od politiko-admini.
strativno cr posredovanja. Prodiranje drave u ekonomskI
podsiste~ dovodi do uslonjavanja linija nejednakosti
(ono ih ini multidimenzionalnima). Da bi se sagledale
nove strukturalne dimenzije raspodele moi i privilegije,
nuno je utyrditi politike mehanizme stratifikacije. Ovo
takoe podrazumeva da se krizne tendencije javljaju izmeu, a ne samo unutar podsistema. Formalno demokratska drava nosi u sebi sistemsku logiku koja bira,
stvara ,i nacrrauje odreene vrste interesa, istovremeno
iskljuujui ostale interese.7 S druge stra~~, politiko-a~
ministrativni sistem spreava opte uesce u stvaranju
konsenzusa (on to ini pomou ,prestrukturiranja mogu
nosti odreenih slojeva da se obraaju dravi ili da koriste njene usluge).8 Time se, bar delimino, moe objasniti sprega formalne demokratije i 'kapitalizma (poev
od 19. veka).
Offe daje uverljivu strukturalnu analizu naina na
koji institucije politikog sistema (masovne: partije, parlamenti, sindikati) biraju ili blobraju razne vrste l?otreba i motiva, tj. pomau ili spreavaju njihovu artIkulaciju. Vertikalnu osovin:-r klasne neje~l:~kos~i (odnosi P~c:
izvodnje), preseca honzoptalap p~)htlck~ ~lste:n str~tifI
kacije, to st\'ara no\"(; dispantete. Z:nacaJno ]e da mleOffe, "Cri~fs of Crisis Management", Ilaved. cielo, str.
52-54.
'Ofre, "Political "iI,Lithority :md Cla~s Structures", naved.
delo, str. 73-82.
- Isto. str. 82-83.
Offe ddinie
naelo kapitalistikog sistema
kao odnose razmene. To lJodrazumeva pretvaranje radne snag~
l kapitala u robe, kao i ,;!11ostalnost privatr:ih odluka. e: investI'
ranju, njihovu nezavisnost od drave. - "Cnses of CnsIs Manaaement" lwl'ed. delo, str. 33-34.
'"
'Offe, "Puli I ical Authority and Class Str:rct~r~~".. naved.
cielo, str. 95-100. - Offe iznosi tezu ela su kapItahstlcki klasni

69

resi ne stupaju u politiki sistem jednostavno spolja, ve

se, jednim delom, kao interesi konstituiu vis-il-vis politilkog trita C,tuful1'kciju vri sam ,politiJki sistem).! Rezultat tog procesa je trostepena stratifikacija: (1) klase
se razvijaju du vertika:Ine osovine, posredstvom trita i odnosa proizvodnje; (2) politiko-administrativni
podsistem dovodi do masovnog stvaranja interesnih grupa koje prelaze klasne granice; (3) drava stvara marginalne oblasti, grupe i tipove potreba kao takve (marginalne), ali bez mogunosti njihove artikulacije vis-il-vis
politikog sistema. Sputavaju se vitalne oblasti, drutvene grupe i kategorije za koje se smatra da nisu Ll stanju ugroziti sistem. Razume se, putem selekcioniranja i
zadovoljavanja interesa, primerenih kapitalistikom 01'gamizacionom naelu, zadrava se i jaa klasna nejednakost. Klasne razlike i dalje diktiraju razne ivotne mogunosti jedinki (kad su u pitanju naini kompenziranja
nezadovoljavajuih nivoa usluga drave). Meutim, drugaija logika vai kad je re o politiki odreenom disparitetu izmeu sektora i kategorija. Linije interesnog
organizovanja i sukoba interesa javljaju se u domenu
same drave - i ne mogu biti izvedene iz odnosa koji
relevantni akteri imaju prema sredstvima proizvodnje.
Isto tako, ne postoji pravolinijski odnos izmeu dva
upravljaka mehanizma (ekonomija i politiki sistem) o kojima raspravlja Offe - i stvaranja drutvenih identiteta potencijalnih drutvenih pokreta ili kolektivnih
aktera.
Dva su cilja rekonstruisanja teorije o krizi u obliku kritike (odreivanje granica) regulativnih sposobnosti i reformskih strategija drave (kriza kontrolisanja
krize). Prvo, time se omoguava shvatanje logike koja
proima na izgled sluajno stvaranje interesnih grupa
koje se neposredno obraaju politiko-administrativnom
sistemu (korak dalje od pluralistikih teorija o dravi).
Drugo, time se otkrivaju pritisci koji se VIe na dravne
strategije strukturalne reforme (kontrolisanje krize), priemu se tei neutralizovanju disfunkcionalnih efekata
kapitalistike reprodukcije, ali bez revolucionisanja sistema putem poveanja samostalnosti "sistemu tuih"
(ne-trinih) strukturalnih elemenata (administrativni i
normativni podsistemi) koji bi imali da obezbede inteodnosi optereeni i iskomplikovani politikim sistemom stratifikacije, koji stvara disparitete izmeu "vitalnih oblasti". Ovde se
drutvena nejednakost i stratifikacija interesnih grupa neposredno povezuju sa razliitoi11 raspodelom politikih zahteva koje
institucionalni sektori daju odreenoj funkcionalnoj grupi vee uee imaju one grupe koje su funkcionalno neophodne.

70

graciju sistema. 1O Ukratko, kriza ~o.r:trolisanj,: krize ukazuje na nesposobnost reforme, tlplcne za drzavu blagostanja, da nadoknadi disfunkcionalne drutvene pos~e~
dice kapitalistike proizvodnje, pri emu ne bi (a) bIh
pogaeni kapitalistiki odnosi, (b) r:-e. bi d<?lo do prebacivanja suprotnosti u domen adm1l11stratIVnog SIstema
(preoptereenost zahtevima) ili \c) ne bi bio potkopan
legitimitet, neophodan za funkclOnalnu sposobnost drave. Fiskalna kriza drave d sve manja sposobnost masovne partije i sindikata da stvara drutvene identitet:
i da integriu masovnu participaciju - sigurni su znaCI
krize kontrolisanja hize.
Offeova teorijska strategija najbolja je kad je re o
artikulisanju dometa i granica potencijalnih napora ?a
se putem "reforme reforme" ree problemi upravljanja.
Pre neao to su reganizam i taerizam digli svoje rune
glave, Offe je ve naznaio .stratek~ kandi~at~ za reavanje krize kontrolisaJ?-ja kr.Ize: repnvat:z~~lJa l korpor~
tivni protivudar (neohberalIzam); pOkUSa}I da se redef~.
niu i suze prava (represivno ograniav~nj~. demok~atI
je); strategije administrativne decentralIzaCIje da ?I se
zahtevi upueni dravi prenel~ na druge o~'gane Vl~Stlv (n?vi federalizam); neo korporatIvne strategIJe, zaobllazenJ~
parlamenata, partija i formalnih z~kona, ~omo~ poh
tikog institucionalizovanja odabramh. funkclO?~lnAh grupa koje dele odgovornost za odlu~e l .proma~aJe. Offe,
takoe, pokazuje kako se manevnsanJem oV.Im ~ltern~
tivama mogu preduprediti opasnosti l?omanJ~c:l2-J3 leg~
timnosti ili irenja sukoba van gramca POiItIckog SIstema.
Posebnu slabost tog pristupa predstavlja nemogu
nost sagledavanja znaaja koJi pomapjkanje ..legitim~~
sti ima za drutvene aktere. L U okVIru teonJe o knZI,
koja politike i institucionalne podsisteme analizirc:. sa
funkcionalistikog stanovita ne moe se mnogo reCI o
valjanosti normi tog stan.o\!~a ili o ~tic~ju. kOj! na drutvene aktere vre upravlpckl mehamz1111, tj. nJIhovo gaenje naela legitimnosti. Takav prist~p moe ~rtikulisati
loaiku sukoba interesa, sukoba do k01Ih dolaZI na terenu
ir:perativa neusaglaenog sistema. Meutim, on nije u
10 Offe
Crisis of Crises Management", naval. delo, str.
.36--43. - Valja ukazati da Offeova teo.r:ija C? krizi .nije teorija o
slomu. Ona ne podrazumeva ni revolUCIJU. U stvan, Offeova teorija o krizi jeste teorija o dometima strukturalne reforme. "
11 Offe, "At Lribution of Public Status to Interest Groups,
1laved. delo.
. . . "
Vd'
12 Offe eksplicitno odbaCUje "normatIvne analIze.I et!.
Strukturprobleme .. , Ilaved. delo, str. 85-86.

71

stanju da sagleda konfliktne potencijale .grupa, kOj.i se

javljaju izvan sistema i ne poprimaju oblIk sukoba mteresa. Teoretiar kritike sistema ogranien je domenom
svog predmeta, te utvruje putanju samo onih zbivanja
(sukoba interesa) koje izazivaju ili artikuliu logika kontrolisanja krize ili sama strukturalna reforma. U tom
kontekstu, pomanjkanje legitimnosti oznaava samo nedostatak masovne lojalnosti prema politiko-administra
tivnom sistemu. Sa stanovita odravanja sistema, re je
o pitanju ponaanja koje je ili funkcionalno ili disfunkcionalno. Otuda se ne moe oceniti clrtltvena akcija koja
ukljuuje osporavanje institucionalizovanih tumaenja
normi i vrednosti sistema. Izvan tematskih okvira ostaje
odnos izmeu univerzalistikih zahteva poli tikog sistema i suprotnih tumaenja tih zahteva od strane onih koji su "unutar" sistema ili su iz njega iskljueni. Borbe
oko geneze i definisanja drutvenih normi dobijaju status nepostojeeg. Drutveni pokreti,kao suprotnost politikom osporavanju, nuno se javljaju kao znaci destrukturacije, dezinstitucionalizaci ie i regresivnih oblika konstituisanja identiteta. Na njih se moe ukazati kao na
nezaobilazne pojave, ali na pojave koje se ne mogu neposredno analizirati sa stanovita krize kontrolisanja krize. Otuda kritika selektivnosti politiko-administrativnih
podsistema ne daje elemente za stvaranje novih tumae
nja potreba, normi, motiva, zahteva ili akcije - ija se
artikulacija ne vri u okviru same drave.
Ta kritika nije u stanju da povue razliku izmeu
logike reformi koje obavljaju funkcije kontrolisanja krize i institucionalnih reformi koje artikuliu protivsile,!3
demokratizuju upravljake mehanizma ili ih oslobaaju
stega, menjaju ili ak upuuju izazov organizacionim naelima drutva (menjajui prirodu drutvenih modela i
definiciju pravila igre). Takvu razliku moe povui jedino kombinacija stanovita teorije o akciji i institucionalna analiza koja istrauje izvore i pravce institucionalnih promena to ih iniciraju drutveni pokreti. Meu
tim, sa Offeovog stanovita, svaka institucionalna reforma je, po definiciji, "strukturalna reforma", koja, ma
koliko neprimereno, obavlja funkcije kontrolisanja krize.
Kritika teorija o sistemu, prema tome, ograniena je
na sledee: ona moe da ukae na probleme upravljanja
i na disfunkcionalne efekte strategija za kontrolisanje
krize; moe da artikulie mehanizme koji stvaraju konfliktne interesne grupe (stratifikacija); moe da ukae
" Videti: Andre Gor~, Strategy for Labor, Boston, 1967.

72

na logiku promenljive marginalizacije iskljuenih drutvenih a'l\:tera koji se smatraju rtvama.

Meutim, ograniavajui se na stanovite racionalnosti sistema, taj prilaz nenamerno jaa tehnokratsku
iluziju koju nastoji da kritikuje, naime iluziju da je mogue odvojiti strukturalne inovacije, usmerene na ko?trolisanje krize, od institucionalne refon~e i drutvel1lh
pokreta. Sve prethodno pomen~lte ~tra~egIJc ."reform~ reforme" ukljuuju promene u 1l1S~ltuClOl1a~l1lm aran~ma
nima jedino do one take do k~Je su 0111 .usn~ere~11 na
oslobaanje upravljakih mehal1lzama od 1l1S~lt.uC!on~1nih stega (dalje proterivanj~ ekon0rr.tije.~ a~mll:llstr~acIJe
iz drutva) i na ipotiskivanJe tematIzaCIje 1l1S~ltuclOnal
nih aranmana uopte. Ukratko, instit~Clonal~1 P?redak
predstavlja se kao sr~dina k.oju tr.e?3l ~ol1troh~at~. ~ffe
ovo neprimereno razhkovanJe pO~ltICb~ od aauul1lst.rativnih podsistema (onajv pr~tho.dl1l uvlacl ov.og l?~tonJeg
u drutvene forme) moze, ]edl1lm delom, obJasl1ltl n~~o
voljno prisustvo d:'ug~ vrste ref.orm~ .. Sa tog. stanovIsta
ne moe se pastuhrati "pr?greslvna . 1:1stItuclOna.lna reforma koja bi dalje uklopIla upravlJackc mehal1lzJ?e 1.1
normativni ili zakonski poredak (otvoren prema rC1l1terpret aci j i i kritici), proirila (~ni ve!'zali~ala) i demokratizavala postupke i aktere o kOJIma Je reco
Ogranien domet ovog pristupa moe se ovako sumirati (~ jednoj reenici): metodoloka nespremnost da
se uzmu' u obzir zahtevi teorije o akciji, osim pod uslovom da se u sistemsko-teorijski okvir mogu potpuno uk.ljuiti norme koje motiviu akciju i kolektivne ak~ere.
Alternativne teorijske strategije Habermasa i T.ouramea
uzimaju odvojeno te dve dimenzije - normatlvno-k~~
sensualni i konfliktni aspekt akcije. Mada svaka od nJIh
uspeva da ispuni neke upljine koje je za ~obom ostavio kritiki funkcionalistiki model, one to 1l1e p~ ce~u
novih logikih tekoa. Usled toga, svako od nJIhOVIh
reenja ~oe biti kritikovano sa stanovita druge strategije.
..
Habermas pokuava da ispravi. vplislrasno~~ teor~Je
o sistemu, i to tako to reformuhse koncepCIJU knz~
(ta koncepcija podrazumeva rel~vantnost drll:~tvene. akC!je i upuuje dimenziju normatr~l1e konCepCIje raclOr:alnosti na kritiku savremenog drustva). Habermas smalra
da se moe govoriti o krizi jedino kad lanovi dat~g
drutva vide u strukturalnim promenama (u reformI)
opasnost po svoj drutve?-i identite~. ?a bl ~riza kon~l:o~
lisanja krize izazval,:, knzu .~a y~hbm "~:. mora vo~tI
ugroena drutvena 1l1tegracIJa, Ih mora dOCI do tesbh

73

oteenja temelja struktura koje obezbeuju sigurnost

identiteta ili onih normativnih struktura koje usmera.
vaju na akciju. Strategije za kontrolisanje krize, koje
podrazurnevaju prodiranje upravljakih mehanizama u
ranije netaknute oblasti ivota, morale bi da ugroavaju
proces stvaranja znaenja, vrednosti, normi i motivacija.
Prema tome, teoretiar mora biti u stanju da krize u
~ru~tvenom identitetu tako povee sa problemima upravIJanJ.a -:- da ne doe do zamagljivanja jasne logike komUlllkatlVne drutvene akcije i funkcionisanja sistema. 14
Habermasova kritika funkcionalne racionalnosti kree
putem rekonstruisanja logike komunikativne interakcije
l moralnog razvitka, tj. socijalizacije jedinki kroz norme
i vr:ednosti. ~oj~ valja opravdati, razvijanja sposobnosti
~a 1l1te~'akcIJu l sagledavanja procesa koji time bivaju
Izazvalll.

. H~b~rmasova revidira!la teorija o krizi poiva na

tn klJucne pretpostavke. b Prvo, sve vee prodiranje
upravljakih mehanizama u svet ivota, izaziva opasnost
da. presahnu izvori stvaranja znaenja; drugo, mada sadraj i obli:k ranije legitimnosti poinju da se razlau, nivo
mO!'al!lOg i. sa;;:najnog razvoja, sadran u buroaskoj kultun, l dalje Je relevantan i moe biti uniten jedino
posredstvom snanog procesa prisilnog nazadovanja. Najzad,__ Habermas smatra da legitimnost vlasti (normi i
mocI) povlai za sobom praktine zahteve za istinom. 16
j\~~~utim,. ~n n.ije u st~nju da ukae na prisustvo speoiflClllh legitImllIh normI u institucionalnom okviru razvijenog kapitalizma, - to bi moglo stvoriti osnov za verovatno napredno reenje krize. Poput Offea, i Habermas pretpostavlja da ie dolo do funkcionalizacije javne
sfere i politikih ideolo2:i ja i da su ideoloki zahtevi za
istinom..zamenjeni ciniz;nom, naputanjem naelne argu:nel:tacIJe. Dakle, savremene institucije vie ne doputaJU Imanentnu kritiku koja bi ciljala na norme ili vrednosti i koja bi mogla dovesti do oekivanog sporazuma.
_ "JUrgen Hebermas, LegiZl1nation Crisis, Ilaved. delo, str.
1-)1.
l5 Isto, str. 95-143. Takoc1e: Habermas, COii1ii71micatioll mul
t!ze Evolution of Society, naved. delo, str. 178-205. - Podrobnija analiza Habermasove politike teorije data ie u mom lan
ku "Why More Political Theory?", Telos, leto 1979, str. 70--94.
.
Sh09no tome, Habermas redefinie koncepciju "organizaCIOnog naceja" na apstraktniiem nivou. Onranizaciono naelo
drutv~ ystanovljuje ll1s!rumentalne granice 'a mogue irenje
upravl1acke sposobnosti, domet varijacije za sisteme tumaenja
: p~tenc~j~l u~nja, ukljuen u moralni razvoj koji osigurava
drustvem IdentItet.

74

Vie se ne moe pretpostaviti postojanje oiglednih univerzalnih vrednosti - izvandrutvene garantije u kojima
su te vrednosti bile utemeljene (prirodno pravo, pojave
oveka ili subjekta, filozofija istorije, ekonomske zakonitosti) razbijene su, a nisu se pojavile nikakve ubedljive zamene.
Za razliku od Offea, Habermas, meutIm, nije voljan
da otkrije praktinu dimenziju drutvene teorije ili akcije. On se obraa mikro-drutvenom nivou socijalne ps~
hologije, i tu trai spas. Ukratko, on pokusava da u okVIru tipino a procesa socijalizacije otkrije silu koja stvara motive bi prisustvo temeljnih ubeenja komunikativne
etike. Njegova teorijska strategija se, delom, sastoji u
rekonstruisanju evolucione logike (ili racionalizacije)
komunikativne interakcije, i to u vidu diskursivne racionalnosti do koje dolazi u obliku procedura argumentacije, koje procenjuju valjanost zahteva (za ist~l:om,
pravdom i pravednou). OslanjajUi se na teorIJu .~
kulturnoj racionalizaciji, Habermas tvrdi da nov stadIj
postkonvencionalne jedinke i kolektivnog identiteta ne
samo to treba da nastane, \'eje nastao.'7 Ako bi se to
moglo i dokazati, onda komunikativna etika ne bi bila
samo jo jedna izvandrutvena garantija, ija je uloga
istovetna onoj ,koju je u ranijem marksizmu igrala teorija istorije.
Priznajui da mu je analiza veoma programat.~ka. i
jako suena, Habermas ukazuje na promene do l~o]ll~ J~
dolo u procesima socijalizacije, u sistemu vaspItanja l
u porodici; on ukazuje na sloenost sistema uloga i ;:.a
kljune aspekte drutvenih pokreta tokom poslednJ:h
d\'adeset godina, te to uzima kao dokaz s!lage pomocu
koje komunikativna etika formira n~otive.lb .Kao pr?gr~
sivni smatraju se pokl-eh zasnovam na tOJ paradlgm.l,
ali samo u meri II kojoj priznaju univerzalne temelje
moralnosti i nastoje da stvore demokratske postupke za
17 To je esto pogreno tumaeno. Tako, Ben-Habib smatra
da Habermas Dud: isto normati,-nu politiku teoriju o diskurzivnom formiranju volje, koja artikulie postkonvencionalni moral kao isto treba. Shodno torne, suprotno shvaena struktura
diskurzivne racionalnosti artikulie oslobodilaki ideal koji ne
moe da vodi oslobodilaku praksu poto ne pripada ivotnoj
istoriji nijednog subjekta. Ali Habermas izriito tvrdi da artikulie nivo moralnog razvitka, koji se moe nai u drutvenom
identitetu postojeih aktera. - Videti: Seyla Ben-Habib, "Modernitv and Rationalization in the Tradition of Critical Theory",
Telos," jesen 1981.
l' Habermas, Legitimation Crisis, l1aved. delo, str. 90--91.

75

opravdc:vanje normi i interesa. 19 Jasno, Habermasa zanima lC?glka opravdavanja tumaenja vrednosti i normi
u O~.Vlru pokre.ta, <:t. ne sl~tin~ki sadr.aj njihovih preokupaCIJa. Ne rr:?tlva;IJe, vec logIka motIva predstavlja predmetv t~ .teonJe. U~ratko, relevantni drutveni pokreti su
~nac~Jm kao nosLOci univerzalistikih kulturnih potenciJala I moralne ev?lucije, razvijenih na apstraktnijem nivou kulturne. ~~cIO~aliz.acije. Habermas nije zainteresovan za speClfIcne mstItucionalne inovacije drutvenih
P?kreta (l?oput. novi~v oblika udruivanja, demokratije);
nJe~ov P~'lstup Ignonse upravo tu stvaralaku dimenziju
drustvel1lh pokreta.
.
Razume se, Habermas smatra da kontrafaktualne
s~ru~(ture di~.kursivne racionalnosti predstavljaju evoluCIOpi potencIjal vrsta uopte. Te strukture, prema tome,
daJu sta~dar~e za procenu legitimnosti institucija i zahteva drustvel1lh pokreta, nastalih kao odGovor na krizu.
Tvrdin~. da to nije ~alo. Odbacujem kritiku po kojoj je
ta !~onJska strategija odve formalna ili apstraktna, budUCI da ne presuuje u kojim oblicima postkonvencionalne proceduralne norme treba da budu institucionaliz<?van~. Zadatak te teorije (ili bHo koje druge) nije izgra-

n',:n]e mTc:~el.a in~titucionalne artikulacij~ osloboe'IIOg

drustva. ~Itl ]e ta~no da ta verzija teorije o krizi una?re~. blOkira, svaki mogui odnos sa onima kojima se
LeorlJa obraca. Naprotiv, Za kritikog teoretiara je neophodno d~ razmi~ia o kriterijima l:~zlikoi'anja napred~lh od antJmodermh reenja krize u drutvenom identIt~tU .. JVijedl1a kritika teorija ne mo.e postojati bez
knt~rzJa na OS/lOVU kojih bra7li opredeljenje za odreene
dmstvelle {Jok~'ete.i cilj~ve, Otuda se ne moe preceniti
znaca] a!tlkul,lsanJ a ul1lverzalistikih kriterija za pos~upke resavan1a sukoba ,j za ocenjivanje vrednosti poJedinih zahteva.
.
M~~utim, ja.sni su i krajnji dometi ove teorijske
s.trategIJe. Iako Je preformulisala koncepciju krize, analIza problema l~git~mnosti ne razmatra procese kroz koje
se dm'ode u pItanje odreene institucionalizovane norme tumaenja i kroz koje se artikuliu nova tumaenja.
Ta strat~gija m~e .jedino da ukae na strukturalne promene kOJe odUZImaJu snagu starim normama i oblicima
legitimnosti. Nezaokupljena sadrinom normi ta rekonstrukcija logike moralno-kulturnog raZVItka n~ moe ui
u dinamiku d~utvenih pokreta (niti ih objasniti), qnih
pokreta u okVIru kojih i kroz koje se vode borbe oko
_
19 Ji.ir?en
Habermas, "The Dialectics of Rationalization",
"New SOCIal Movements", Telos, jesen 1981, str. 5-37.

tumaenja i stvaranja novih normi. Teorija o krizi nije

U stanju da objasni odnos izmeu struktura dominacije
ili stratifikacije, i novonastalih drutvenih pokreta koji
pokreu konkretna pitanja i osporavaju specifine institucionalne strukture heteronomije. Habermasova teorijska strategija Ll stal1ju je da objasni slinost kriza u
drutvenom identitetu i da oceni apstraktne kulturne
mogunosti za alternativno konstituisanje identiteta. Meutim, uprkos pokuaja da uvede akCIOni okvir u teoriju o krizi, uprkos znaaju izgraivanja standarda pomou kojih se ocenjuje karakter drutvenih pokreta, Habermasov okvir ne daje prostor drutvenim pokretima oni nemaju nikakvu konstitutivnu ulogu u pogledu legitimnosti, funkcionsanja javne sfere, stvaranja normi.
tav,je, to nagoni Habermasa da analiZIra nepolitike
pokrete, koji svakako nisu nosioci kulturno evolucionih
potencijala, ve u najboljem sluaju pledstavljaju odbrambenu reakciju na krize (a u najgorem sluaju javljaju se kao regresivna reakcija). Teza da bi mankanje
legitimnosti moglo voditi krizama, praena je motivacijom da pomankanje podrazumeva stanovite koje drutvenu integraciju apstraktno suprotstavlja drutvenoj
dezintegraciji. Ako imamo u vidu paralelnu tezu o oslabelim institucionalnim normama u zrelom kapitalizmu,
drutveni pokreti se silom svrstavaju u preostalu kategoriju drutvene akcije, koja je ili neregularna ili reakcionarna, Drugim reima, drutveni pokreti shvataju se
kao fenomen krize tout court. Meutim, jedino teorija
o stvaralakom potencijalu drutvenih pokreta vis-a-vis
institucionalizaciji drutva moe dati nekI smisao nadi
da krize mogu reaktiv,irati domen javnog.
Habermas kae da do novih drutvenih sukoba dolazi tamo gde nastaje jaz izmeu sistema i sveta ivota.
Meutim, 'moe se raspravljati o makro-institucionalnom
lokusu sukoba izmeu norme i stvarnosti, im savremeno graansko drutvo analiziramo iskljuivo sa stanovita upravljakih mehanizama, im se jedino sistem li
nosti shvata ikao lZosilac univerzalistilke kulture" I Habermas i Offe ukazali su na veoma uznemirujue posledice kontrolisanja krize: pomeranje sukoba u pravcu periferije (marginalizacija) i mogunost da grupe u kojima
se javljaju konfliktni potencijali ne budu nosioci prosveene akcije. Habermas je zaista trebalo da kritikuje savremene drutvene pokrete zbog toga to ne ispoljavaju elemente postkonvencionalnog morala i diskurzivne
racionalnosti. Ali on je greio to je paualno odbacivao
one drutvene pokrete koji ukljuuju neke antimoderne

76

77

karakt~ristike. I~torijski posmatrano, takvi pokreti su

u s!a?Ju d.,,!- pr1!Ze ogromna pouna iskustva; u svakom
sl.L:ca]u, r:JIhC:VI n?rmativni temelji poivaju na unutra~JIm p~otlvrecno~tlma: Do~ su njihovi specifini zahtevi
l. ~aJ?or.,,!-zun:evanJa zaIsta cesto antimoderni i neoromantlcm, nJIhovI oblici organizovanja i njihovo isticanje potrebe ~a r:ovim. ,?blicima . dem.0k~'atske participacije u
~ormuhsanJu p,?htIke na SVIm mVOlma, u stvari otelovljuJl!- postkonvenclOnalne norme. Gtuda su tl pokreti u stay!:Ju ~a postan~ predmet naklonjene imanentne kritike.
StavIse, a~ov~~lver~alizam ne ostane prazna formula, on
mora uklJUOltl solIdarnost sa svim posebnostima, pod
U. sl o.v_om. da su posebne ?rupe ili pokreti voljni da trpe
lazhk~ l. d.a su .~pr~rr:m za. dijalog. U stvari, njihovo
post~Jan]e. Je ~aIJ~ klJ~c kon~muiteta graanskog drutva
na~I~?U mstItuclOr:ah.zovamh normi ikoje su u stCllnju da
J?OtlVISU n~ samo }~dmke nego i ire grupe. Razlaui
Jezgr~ teonJe o akCIJI n~ deo. koji je usmeren na apstraktan m.':o k.ult~rno~ ra.z':Itka l na deo ko}i razmatra mikro-s~c,IJalm .nIVO 1.nd~vldt.Jalr~~ socijalizacije, Habermas
blokua, a,naIIzu o~Ih ~nstI.tuCIJ,,!- i kolektivne prakse koji
omogucuJu ostvanvanje nJegovIh normi.
~r~lgi .. pril~z s<;tstoj i se u tome to se kolektivni
~kten 1 PJlh,?v~ oblIci borbe uzimaju kao polazite ana~Jze d~u~tva, l sto s: ne~osredno ulazi u tumaenje proJekt,a l mteresa drustvemh pokreta. Touraineova analiza
kn~ce se. l!- pravcu koji je suprotan Offeovoj i HabermasovOJ a~ahzl: ne samo to u promenjenom odnosu izmeu dr:ave i~rutvav ne vidi .znak dezorganizovanja klasne .borbe, ve~.pokusava da Ispravi marksistiku greku
kOJa s~ s.~StOJl u tome da se drutveni pokreti prvenstveno .defmI.syu kao ekonomski ili sistemski. Drutveni odnOSI se VIse ne shvataju kao poloaj u strukturi rada ili
ka? odnos pr~ema sredstvim.a za proizvodnju. Naprotiv,
?m se shvat~]u, kao normatIvno orijentisana interakcija
Izmeu protIvmk,:; u. okvir~ kulturnog polja otvorenog
::a supr~tna tumacenJa. Drustvo se ne analizira kao drustv~m sls~em koji pokree unutranja logika, ve kao
~~I~e drus.tven.e a~cije. Klasna borba i drutyeni pok~eL 1?o,staju smomm za kontestacije oko kontrole nad
"lstonClt:~o:n" il~ za ono to drutvo Gniz drutvenih
aktera) Cl11I sebI kad izmilja norme, institucije I
praksu,-o
?

~a
Tour::livneova teorija o akcij i preformulie Parsonsovu
teorIJu, o drustvenim sistemima Tako je teorija o drutveIlim
pok:'etlm.a par'al~lna Pm'sonsovoj teoriji o individualnoj akciji:
drustvem pokretI stupaju na mesto ega i altera, to objanjava

78

Touraineova teorija o drutvenim pokretima tei da

odbrani stalni znaaj obeanog demokratskog sna o drutvu koje se samo konstituie. Gn namerava da analizu
domena drutvene akcije izvue iz njene potinjenosti
istorijskom. razvoju (to je uinio marksizam), pot6injenosti poretku (to su uinili funkcionalizam i strukturalizam) i potinjenasti moi (to je uinio"poststrukturali
zam). Otuda on poziva na izvoenje I1postmarksistike
analize koja e klasnim odnosima i drutvenim pokretima, ipa prema tome i ik:onfHktualnoj akciji za drutvenu
kontrolu nad domenom kulture, najzad dati sredinji
znaaj, koji ti odnosi i pokreti jo ne mogu da steknu u
marksistikom miljenju, znaaj koji im poriu teoretiari koji osim drave ne vide nijednog neprij atelj a". 21
Touraine zbog toga uspostavlja strogu razliku izmeu
dijahrone i sinhrone osovine analize. Du dijahrone osovine smetaju se sistem, kriza, protivrenost, razvitak
(isto kao i njihove r.eference - drava, politika akcija,
reforma, ekonomija, revolucija). Za Tourainea, drava je
glavni pokreta razvoja od jednog sistema istorijske akcije ka drugom sistemu; ona je i klju za !razumevanje
institucija ukljuenih u odravanje poretka.
IISamoproizvoenje drutva" ili stvaranje tumaenja
akciono usmerenih normi i institucija smeteni su du
sinhrone osovine, uporedo sa drutvenim pokretima. Vano je ukazati da klasne borbe (drutveni pokreti) u ton:
modelu nemaju dravu kao svoj neposredni predmet 1
da ne grade drutveni sistem budunosti, ve predstavljaju alternativne naine tumaenja normi i institucionalizovanja kulturnog modela sadanjoSll. Svrha tog razlikovanja jeste artikulisanje naina drutvenog sukob,:
koji (a) osvajanje dravne vlasti ne postavlja kao sVOJ
neiaobilazni cilj, Cb) koji se razlikuje od strateke i~i
instrumentalne akcije, i (c) koji nije znak loeg funkCIonisanja drutva ili drutvene devijantno-dezintegracione
anomije, ve znak njegovog zdravlja. U tom pogledu
izuzetan znaaj dobija sagledavanje razlike izmeu drutvenih borbi i politike akcije (koju drava pokree, ali
koja je uperena protiv nje). Sa stanovita teorije. C?V krizi, borbe izvan okvira strukturalne reforme (pOhtlckog
sistema) javljaju se kao periferne i re~ktivne, o~nosn?
deluju obrambeno u odnosu na reprodUktIvnu loglku SIstema. Sa stanovita teorije o akciji, te borbe dobijaju
zato uvek postoje dva drutvena pokreta, povezana sa zajednikim kulturnim poljem. Videti: Touraine, The Voice and
the Eye, naved. delo, str. 77-102.
" Isto, str. 56, 81.

79

vrlo izraen znaaj: drutveni pokreti su proces kroz

koji se stvaraju drutveni identiteti i koji dovodi u pitanje institucionalizovane norme i hijerarhijsku stratifikaciju datog sistema. Drutveni polI'eti "uspevaju" ili
"doivljavaju poraz", zavisno jedino od toga u kojoj meri postaju politiki pokreti koji postavljaju pitanje vla~ti. Prerr:a t?me: pravi c~lj pristrasne drutvene teorije
Jeste art:~mhsanJe potencIjala i dinamike drutvenih pokreta, njIhovo osposobljavanje da obuhvate drutveni
prostor u kome 22se reavaju sadrina normi ,i kontrola
nad istorinou.
Touraineova osnovna teza je da se pojavio nov drutveni tip (programirano ili postindustrijsko drutvo),
koji najavljuje "eru drutvenih pokreta". Touraine smatra da ono to Habermas i Offe u svojim analizama nazivaju sve veim prodiranjem drave u graansko drutvo ili kolonizacijom novih oblasti drutvenog ivota,
~oju vre upravljaki mehanizmi - predstavI}a samo
jednu stranu medalje. Drugu stranu ine irenje oblasti
drutvene kontestacije, koja ukljuuje vanekonomske i
vanpolitike domene poput ekologije, stanovanja, zdravstva, obrazovanja, saobraaja itd., to je praeno sve veim razmiljanjem o drutvenoj izgradnji stvarnosti i
drutvenog identiteta kao celine.
Meutim, opet se javlja stari problem definisanja
kriterija za identifikovanje jedinstva klasnih borbi koje
poivaju na raznovrsnosti kontestacija u okviru drutvenih pokreta. Sukob izmeu "sistema" i "klasnog" poretka, izmeu promene i drutvenih pokreta nije reen, ve
ga akcija samo potiskuje. On se ponovo javlja u samoj
definiciji drutva kao sistema akcije, u kome deluju dva
supr?tna drutvena pokreta koja imaju zajedniki kultur11l model. Zato samo dva? Zato opet dvoklasni model? Ako poemo od isto imanentne analize drutvene
kontestacije - a Touraine insistira na tome - teoretiari akcije suoavaju se sa jednom dIlemom. Ostavljajui P? strani sistem i strukturu, praktinu filozofiju i
evoluclOnu teoriju, teoretiar akcije nema sredstava pomou kojih bi identifikovao jedinstvo borbi to se vode u brojnim vidovima kontestacije dmtva. On takoe
nema nikakvu osnovu za davanje' podrke jednom drutv~nom pokretu i za negativan stav prema drugom, Toura me posebno mora dati objanjenje za neprihvatljivu
tezu o tome da "sve vea raznovrsnost borbe dovodi do
,," ,,~storijsvki pokreti" kombinuju sinhrono i dijahrono, te
prozIrnajU drustvene pokrete i druge borbe koje se tiu razvitka - Isto, str 105,
-

80

toga da svaka drutvena klasa ima samo jedan drutveni pokret"23. On u tome moe uspeti, ali jedino pod 1:1slovom da pogazi sopstveni metodoloki postulat SOCIOloke imanentnosti.
-Oblici borbe razvrstavaju se prema stepenu njihovog pribliavanja kontestaciji normati~osti dato kul~
turnoO' modela' najvii obbk predstavlpsam druStV(;Jll
pokret. Meutim, Touraineovo tvrenje da prisust~o vie drutvenih pokreta treba da podrazumeva k?egzI~.ten
ciju vie drutvenih tipova u okviru odreene IstOrIjske
drutvene formacije, pati od iste tautoloke i dogmatske
argumentacije kao i ortodo.~sne verzije marksis~ike teorije o drutvenirr: fo:r:macIJarr:~. To ..takoe daje od~e
enu prednost SOCIOlOZIma akCIJe, kOJI su nekako u stanju da uoe jedinstv? drutvenih s,ukoba,. mada ih sami
akteri jedva primeuJu. Uprkos omma. ~OJI to o~po.rava
ju, nudi nam se akciono-teorijska VerZIja e,:olu~lOmzma,
i to u obliku hijerarhije modernih dru1vemh tIpova (trgovako, industrijsko,. ~ostin?ustI:ij.sko), r~zvrstanih u
skladu sa nivoom istoncIteta l oblIcIma drustvene borbe
koja deluje u njima. Nije udo to se one vrste. drutvene borbe, kojima se ne priznaje status drutvemh pokr~
ta u savremenom drutvu (borbe za graanska - 'PolItika prava i za ekonomsku pravednost), definiu kao
ostaci onoga to je delovalo kao drutveni pokret u ranijim vrstama drutva.
Valja priznati da Touraine ipak ne odbacuje te ~or
be ne smatra ih irelevantnim, ve im daje znaajnu
fu~kciju politike reforme. Meutim, njegova podel.a sa:
vremeno g sveta na tri diskontinualna drutve?a tIpa l
njegova hijerarhizacija oblika borbe - ne moze se hraniti ukoliko poemo upravo sa njegovog stanovita. Ta
slabost je jednim delom rezultat izg~vaivanja drut:ve~e
akcije iskljuivo na osnovu stanovIsta o antagomstlc!kimdrutvenim pokretima ikoji se radikalno suprotstavljaju institucionalnim nainima. Iskljuuje se mo&.uno~t
konsenzusa i kompromisa izmeu plurahteta drustvemh
aktera (drutveni pokreti), kao i razmiljanje o proceduralnim normama i institucionalnim strukturama koje su
bitne i za jedno i za drugo. 24 tavie bilo bi potpuno
opravdano da se ukae na ono to je zajedniko pO.kretima za Graanska, politika i drutvena prava (nalme,
njima je "'zajedniko to to nastoje da demokratizuju p,olitiki, ekonomski i drutveni ivot), a ne da se razh~e
meu tim pokretima uzimaju kao znak razlika meu

I sto, str. 94.

,. Isto, str. 115 i dalje.

lj

6 Marksizam

II

svetu

81

drutvima. Meutim, to bi nas iz domena karaktera drutvene akcije odvelo u razmatranje procesa institucionalizacije, institucionalnog kontinuiteta i institucionalne reforme. Bez toga, metod socioloke intervencije, za koji
se zalae Tour"aine da bi nivo nekih borbi digao na nivo
drutvenih pokreta i da bi poveao sves L aktera o sutini njihove borbe, - nije nita drugo do loe maskiran
socioloki lenjinizam.
Touraineova teorija o akciji nailazi na jo vee tekoe kad "treba stvoriti prihvatljivu definiciju drutvenih
tipova. Njegovi kriteriji za definisanje dmtva jesu "kulturni modeli", "vrsta investicija" i drustveni pokreti u
okviru njih. Kao to je prethodno ukazano, Touraine
stvara tipologiju tri diskontinualna moderna drutvena
tipa - trgovakog, industrijskog i postindustrijskog, hijerarhijski svrstanih prema stepenu refleksivnosti koju
ispoljavaju akteri svakog od tih tipova u odnosu na institucionalne i kulturne modele. Kad je re o toj tipologiji, mogu se izneti tri primedbe. Prvo, uprkos odbacivanju analize sistema i teorije o evoluciji, rasprava o
kulturnim modelima i oblicima investiranja, ipak poiva
na njima. Ali u meri u kojoj se oslanja (prikriveno) na
teoriju o sistemu, Touraine nije u stanju da iskoristi
njegovu glavnu snagu: analizu mehanizama stratifikacije
i pritisaka koji se vre na drutvenu akciju. Odbacivanje
teorije o evoluciji i praktine filozofije dovodi do toga
da i Touraineovi kljuni kriteriji - refleksivnost kulturnih modela i drutvenih aktera - postaju neefikasni
u odbrani njegovog izbora simpatinih drutvenih poheta. Drugo, nepostojanje imstitucionalne analize povlai za sobom gubitak kriterija koji su presudni za povlaenje razlika izmeu drutvenih sistema.: s Tree, razbijanje "modernog sveta" na tri diskontinualna istorijska
drutva podrazumeva (proizvoljnu hijerarhizaciju borbi,
vrsta zahteva i konkretnih drutvenih sukoba. Shodno tome, ukinuta je svaka osnova koja bi omoguila razgo\'01' o "savremenom svetu". To bi zahtevalo da se raz" To iskljuuje mogunost povezivanja drutvene stratifikacije sa socijalnim pokretima. Otuda sumnjivo tvrenje da je za
svakI dru t veni tiD karakteristian odgovarajui tip klasnih odnosa. Prema Touraineu, u svakom industrijskom drutvu postoji isti oblik klasne vladavine" "Sa stanovita klasne situacije,
nema razlike izmeu amerikog i sovjetskog radnika." To je
besmisleno, jer sa stanovita akciona-teorijske analize i sa stanovita oblika borbe, sa stanovita definicije aktera i protivnika,
kao i sa stanovita normativnog sadraja - postoji duboka razlika izmeu ta dva sistema. - Videti: Touraine, The Voice and
the Eye, l1avecl. II ela, ~tr. 103.

82

rei najoiglednija protivrenost 'koja preovlauje u Touraineovoj sociologiji akcije: naime, insistiranje na radikalnom diskontinuitetu drutvenih tipova i na (neodreenoj) koncepciji modernosti, koja izgleda da se primenjuje na sve drutvene tipove. Jasno. Touraine eli da
iskoristi koncepciju postindustrijskog drutva da bi prevaziao opsesiju savremenih socijalnih pokreta esto antimodernim komunalnim identitetom. Ah on je u stanju da ponudi samo iluzornu odbranu od partikularizma (oslanjajui se na istu teoriju o akciji). Ironija je
u tome to sociologija akcije, iako je u stanju da uoi
karakter drutvene akcije, zaostaje u odnosu na teoretiare sistema kad valja uoiti pluralitet drutvenih aktera.
Prema tome, teorije o akciji i o sistemima pate od
slabosti koje se meusobno razlikuju. Ova potonja je u
stanju da ustanovljuje mehanizme stratifikacije i tendencije strukturalne krize, a u Habermasovoj verziji postojeem sistemu daje jo i kriterije za razlikovanje
emancipatorskih od regresivnih alternativa. Prethodna
teorija moe da tematizuje drutveni karakter socijalnih
pokreta koji se javljaju u sreditu drutva, to u izvesnOj
meri prikriva teorija o sistemima. Ostaje, meutim, pitanje da li je mogua sinteza te dve teonje, da li je to
poeljna alternativa. Kao to je pokazao Eder, Touraineova hijerarhija drutvenih tipova moe se lako pomiriti sa Habermasovom evolucionom teorijom. 26 Polaznu taku Touraineove sociologije akcije predstavlja sposobnost ljudskih drutava da se raZVijaju kroz proces
uenja i da stvaraju sopstvene orijentacije, normativnost i ciljeve - uz sve veu refleksivnost. Na toj osnovi,
modernost se dobija kad kulturne orijentacije dolaze u
pitanje. Promene u socijetalnim tipovima, kulturnim modelima i oblicima kontestacije moemo tumaiti kao
proces uenja, koji podrazumeva razvitak spoznajnih i
moralnih sposobnosti. Sledstveno tome, Eder reinterpretira Touraineove socijetaine tipove kao stadije u ostvarivanju konstitutivnih struktura i potencijalne modernosti, to ukljuuje e\-olucionu logiku saznajnog (poveana refleksivnost) i moralnog (poveana samostalnost)
razvitka. Tako drutveni pokreti postaju centralni sukobi II oblasti moguih iskustava koja institucionalizuju
nove kulturne i moralne sposobnosti. Oni nadoknauju
nedostajuu aktivnu komponentu u Habermasovoj teoriji o evoluciji - tj. proces kroz koii se stvaraju i menjaju strukture istorijske akcije. S druge strane, teorija o
26

Klaus Eder, "New Social Movements", Telos, leto 1982.

83

evoluciji razreava 'sre~inju protivrenost Tourain~ov.og

prilaza, i to t~k~ to .<;laJ~ konc~pt (moder:r:-0st~ za. .Jedmstvo diskretmh IstorIjskih drustava, kao l kntenJe pomou kojih se ocenjuje da li oblici kontestacije podrazumevaju nov, neregresivan drutveni pokret.
Meutim, ta sinteza ima svoju cenu: drutvenoj kontestaciji se daje status drutvenog pokreta, ali samo pod
uslovom da ona pokree drutvo u pravcu sledeeg evolucionog stadija - samo pod uslovom ako je ona dn.::
tveni pokret. Projekti ili oblici drutvene borbe, kOJI
se ne uklapaju u te uslove, odmah se obezvreuju i nazivaju drutvenim pokretima koji ili "to jo nisu" iH
predstavljaju njihove "izopaene oblike". Tako Ederova
analiza gubi iz vida sinhronu dimenziju drutvenih pokreta i, uporedo s tim, Touraineovo sagledavanje njihove
kreativnosti; 'socijalni pokreti su obini pokretai modernizacije. tavie, ne dovodi se u pitanje Touraineova
teza kojoj se mogu staviti najozbiljnije primedbe (koncepcije drutvenog tipa i tvrenje da svaki tip pokree
samo jedna klasna borba). Sa stanovita teorije o evOluciji, taj problem moda nije tako akutan. Naime, ta
teorija bavi se samo onim istorijskim kretanjima kojima
se moe objasniti skok od jednog ka drugom, sledeem
stadiju razvoja. Ali za kritiku teoriju o drutvu, zaokupljenu sinhronom dimenzijom stratifikacije i borbe, manjkavosti navedene teze imaju ogroman znaaj.
Ederova sinteza Tourainea i Habermasa stvara kod svakog od njih jednu stranu koja, iz raznih razloga, umanjuje znaaj pluralizma oblika kontestacija odozdo, kontestacija koje tee rekonstrukciji drutvenog ivota i stvaranju novih oblika interakcije tl okviru savremenog drutva. Mnogobrojnost postojeih drutvemh pokreta svodi
se na to da oni ne ispunjavaju zadatak ujedinjavanja
(Touraine) iIi ne uspevaju da reprezentuju isto univerzalne zahteve (Habermas). Istovremeno, Eder gubi iz vida dimenziju logike - reprodukcije sistem; tavie,
stvarno univerzalna dimenzija tih pokreta, koju moemo
nai na nivou kontinuiteta demokratskih pokreta koji
proimaju modernost, takoe se gubi iz vida uvoe
njem modela stadija, koji naglaava temeljni diskontinuitet izmeu epoha i modernosti. Isto se deava i sa
institucionalnim lokusom kontinuiteta modernosti, naime se normativnom dimenzijom drutva u ijem se svetlu uobliuju i stvaraju socijalni pokreti, odnosno reinterpretiraju norme koje strukturiraju drutveni ivot.
Zaista je zauujue da sve te teorije u sredite svojih analiza modernosti stavljaju koncepciju graanskog

84

drutva. One se ipak uzdravaju od analIziranja institucionalizacije graanskog drutva, a upravo to ini normativni kontinuitet modernosti i predstavlja poprite
drutvenih borbi. Razlozi izostavljanja tog podruja analize u oba sluaja su sutinski i metodoloki. Za Habermasa i Offea, teza o repolitizaciji drutva i ekonomije
ukazuje na degeneraciju institucija i simbolikih struktura graanskog drutva: strukturalno je preobraen bur.
oaski domen javnog; buroaski pogledI na svet postali
su cinini. Drugim reima, Habermas smatra da su institucionalne norme sada izgubile snagu obaveznosti, i
to usled preteranog irenja cilj no-racionalnih podsistema i prodiranja upravljakih mehanizama u svet ivota. 27 Institucionalni poredak je relevantan za Habermasovu teoriju u onoj meri u kojoj je onemoao. Za Tourainea, graansko drutvo se jednostavno poistoveuje sa
prostorom ili lokusom akcije za socijalne pokrete; on se
usredsreuje na proces kontestaciie u odnosu na suprotne reinterpretacije normi i nove instilucionalizacije, ali
ne na ono to je institucionalizovano. Njegova teorija
o radikalno diskontinualnim drutvenim tipovima ini
manje vidljivim institucionalni kontinent modernosti.
tavie, Touraine odbacuje socioloku tradiciju ,institucionalne analize, koja vodi od Durkheima do Parsonsa,
a koja obuhvata sociologiju poretka, te drutvene pokrete vidi samo kao devijaciju ili anomiju. Usled toga,
kod Tourainea zapaamo odustajanje od analize specifine konkretne institucionalne dimenZIje savremenog
graanskog drutva, koju on ipak pretpostavlja. Razume
se, prethodno pomenuta tradicija je naglasak stavljala
na pravilom rukovoenu, kontrolisanu i propisanu konsensualnu osnovu drutvene akcije. Sa tog stanovita,
drutvo se ne bi moglo zamisliti bez institucionalizacije
normi ci njihovog ukljuivanja u to drutvo), to obezbeuje svakodnevni ivot, budui da te norme omogua
vaju minimum uhodanosti i usmeravanja. Touraine s
pravom odbacuje odgovarajue suprotstavljanje koje postoji izmeu datog (mada konvencionalnog) poretka kojim upravljaju odreena pravila, i devi jacije - haosa,
to proizlazi iz te tradicije. Naime, to suprotstavljanje
podrazumeva iracionalnost drutvenih pokreta kao i obiedinjujuu racionalnost u okviru datog oblika drutva,
izraenog u njegovom institucionalnom poretku. Analiza
27 Odbacujem
tu tezlL Ona se oigledno ne moe odrati
kad je u pitanju drutvena svest aktera u SAD (o institucionalizovanim normama kao to su zakon, graanske slobode,
Ustav).

85

institucionalizacije ne mora, meutim, obavezno podrazumevati to suprotstavljanje. Meutim, i teorija o sistemima (Offe) i teorija o akciji (Touraine), pa ak i njihova suptilna kombinacija (Habermas i Eder), tee da
potisnu insHtucionalni nivo analize, budui da naglasak
stavljaju ili na upravljake mehanizme i na apstraktne
zahteve za drutvenom integracijom, ili na drutvenu
kontestaciju i evolucione mehanizme.
U stvari, teorije o sistemu i o akcijI moraju ostati
antinomske ako institucionalna dimenzija, ili ono to Castoriadis naziva institucionalizacijom,'S nije ukljuena
kao analitika komponenta drutvene teorije. Svako drutvo, prema Castoriadisu, institucionalizuje simbolian,
drutveno sankcionisan "poredak" koji funkcionalne racionalne komponente kombinuje sa imaginarnom ko~po
nentom v"Dru~~ve~o im~ginaran" ili institucionisan poredak drustva (Ih bIlo kOjeg stalnoa udruiivanja) prevazila.zi sad.I:inu d.atih .simbola i ne ~noe se poistovetiti sa
bIlo kO~Imv?~tlm 111zon: funkcija. Istorijska tvorevinet je
ona kO.Ja cmI konvenCIOnalni sistem znaenja, normi, i
?dreuje, u smislu datog znaenja, razne aspekte drustvene delatnosti, ukljuivi cilj no-racionalnu i strateku
akcijU. Daleko od toga da sadri ideoloku nadgradnju
koja se namee "stvarnoj" substruktun, institucionizovane drutveno imaginarno daje naelo poretka i' "stvarnim" i simbolinim dimenz:ijama drutvenog ivota.
Do sada smo se kretali u granicama sociologije institucija. Meutim, ono to Castoriadis naglaava, razlikuje se od te tradicije, i upravo je to razlikovanje karakteristino za njegov stav. Ukratko, on podvlai da socijalni akteri drutvenO-istorijski stvaraju. institucije, a
manje istie nunost institucija za drutveni poredak.
Otuda institucionalizacija drutva pretposiavija sposobnost za imaginarno, to je presudno za stvaralatvo drutveno-istorijskih aktera. in institucionalizovanja drutva moe biti svestan, mogua je refleksivnost vis-a-vis
drutveno imaginarnog, ali nasuprot racionalistikom
~~1U: on ne .n~oe postati potpuno praVIlan. Svet nije ni
CIstI haos mtI potpuno besmislen - stvaralaka drutvena akcija zahteva ne fatalizam, ve nadu. "Imaainarna
institucija drutva" sc, prema tome, isto\Temeno bodnosi
!"la st:arala~:oo l}udske prakse i na speCIfino istorijske
l akCIOnO-OrIJentlsane predstave i norme datog drutva.
~ornel~us Castoriadis, L'Institution imaginaire de la soCiete, b9-49/. Takoe: Dick Howard, The Marxiall Legacy
London, 1977, str. 262-301.
'
0

86

U tom smislu, institucionalnu analizu moemo shvatiti kao trei analitiki nivo, jednako neophodan kriti
koj teoriji, kao i teorijama o sistemima i o akciji. Logiku institucionalnog kontinuiteta i diskontinuiteta modernosti ne moemo 'stoga svesti ni na varijaciju funkcija, na apstraktne sposobnosti, niti na konfliktnu drutvenu akciju. Drutvo nije jedino integrisano i osporavano, ve je i institucionalizovano. To znai da ono to
je drutveno imaginarno odreenog drutva nose konkretne empirijske institucije (poput zakona, obiaja), ali
se ne moe svesti na bilo koji niz empirijskih, zakonskih ili organizacionih oblika. To takoe znai da prosto suprotstavljanje dve sociologije drutvene akdje suprotstavljanje konsenzusnih teorija o poretku teorijama o drutvenim pokretima (nepomirljiv antagonizam
alternativnih konsenzusa) - moemo izbei zahvaljujui treoj moguoj formulaciji odnosa izmeu drutvenih
aktera i socijetalnih institucija: autonomiji i refleksivnosti. Sa stanovita stvaralake institucionalizacije drutva,
autonomija ne znai prosto samoodreivanje zakona od
strane jedinke, niti voljno prihvatan je zakona kroz priznavanje njihove nunosti. To vie podrazumeva specifian odnos prema institucionalizovanim normama od
strane lanova drutva, to ima kao posledice ref1eksivnost i mogunost promene kriterija u granicama mogu
nosti date institucionalizacije. Ako prihvatimo definici
ju modernosti, koju nam daju Habermas i Eder (kao
institucionalizaciju refleksivnosti koja se tie institucija), onda demokratski potencijal savremenog graan
skog drutva lei upravo u mogunosti drutvenih aktera da izmene svoje institucionalizacije (kriterije, kao i
ob1ike).29 To znai da je savremene dru.tvene institucilJ Usled tO:5: odbaciv~lDja svih oblika demokratije osim neposredne dcmohatiie, oblikovane ili prema polisu ili prema
raclni<,kim savetima, Castoriadis nije u stanju da artikulie
o:pecifinost institucionalnog okvira mvdernog graanskog drutva, Mada kae da moderni, za razliku od Grka, tee da sve
institucije dovedu u pitanje, tj, da u odnosu na sve domene
drutvenog il"ota zauzimaju refleksivni stav, on ne objanjava
ta je to -to u modernoj drutvenoj imaginaciji omoguuje takav napredak II autonomnosti (ili potencijalni napredak). Ne
elei da prihvati ideju o pluralizmu oblika demokratije datog
dru5tva, Castoriadis isputa iz vida najznaajniju inovaciju
"imaginarnog" modernog graanskog drutva - tolerisanje raz
lika i naelo pluralizma. Demokratska tradicija modernog graanskog drutva ostaje nejasna u Castoriadisovom delu borbe za demokratizaci iu drutva ili ekonomiie javljaju se kao
erupcije protiv hete!'onc~mije, te podseaju:. ili su ~line. ostalim borbama u proslostI, mada veza sa nJIIlla ostaje nejasna.

87

je mogue podvri imanentnoj kritici, ah pod uslovom

da akciono-orijentisane norme i kulturne vrednosti budu otvorene prema diskursivnom spasenju. U stvari, upravo zato to je stvorio teoriju o komunikaciji, koja artikulie postupke (mada oblikovane prema filozofovom
obliku diskursa) u cilju obezbeenja univerzalnosti univerzalistikih ocena vrednosti, Habermas je jo jednom
uinio moguom imanentnu kritiku. Imanentna kritika
vie nije u stanju da deluje sama za sebe - njoj je pot~ebna. podrka. prakt.ike filozofije, kritike teorije o
sIstemIma, kao l anahze kretanja i stvaralakog karakte.ra drutve!:e a~cije. M~~utim, rat bogova i nepostojanJe metasocIJa1l11h garantlJa ne treba uzeti kao znak stalnog gu?ljenja .iluzij.e u.. drutveni ivot ili njegovog postvare~Ja. RaclO~ah~ac.IJa. za Maxa Webera nije samo
dovodIla do gubljenja Jedmstvenog smisleno a sveta koji
moe oe~ivati ~utomatsku 'saglas'iIost - o;a je podrazumev~la 1 da covek sada mora stvoriti znaenje svo a
sveta, l to putem razmiljanja. Razume se, "modernostB
upravo podrazumeva to refleksivno stvaralatvo institucionalizaciju drutva i znaenja.
'
Ovde ne moemo dati teoriju o araanskom drutvu.
Me~t.im, .~~kva teorija je neophod;a kritikoj teorij<i o
stratIfIkaCIjl. Savremeno zapadno drutvo posebno je
uprav? po tome to je, kao graansko drutvo, instituclO1:altzo~ano putem demokratskih revolucija i sadanjih
dru~tvel11h.po~re~a; (:m~ se razli~uje i po odnosu prema
savremenoj drzavI. BItm elementI drutveno imaginarno cr
u sav!"emenom graanskom drutvu jesu artrkulacij~
pluralIzma u kontekstu jedinstva i ul11verzalnosti individua}na . i drutvena autonomija i statusna jedn~kost.
Ono sto Je drutveno imaginarno u savremenom araan
skom drutvu jeste neto vie od prosto a zbira tri modela. k?je. ,opisuje .Touraine i prevazilazi o"racionalnost"
kapItahstlCkog nama proizvodnje, to naglaava marks iza~. Sa tog sta,?ovita posmatrana, institucionalizacija
graanskof? . dn~stva omoguuje objedinjavanje epoha
~odernostl vr daje nor~ativno obeanje koje nam dozvolJ.a~a ~a ~azemo da ta 1, ta institucija ili drutveni pokret
"Jos l11SU moderni (Haoermas, Eder).
_ Razume se, institucionalizacija kljunih obeleja araanskog. ~!utva ~ legalnosti (privatno pravo, graan
ska, pohtlcka, drustvena jednakost i prava), pluralizma
\samost~lna, sa~os~~orena dobrovoljna udruenja) i
Javl10stz (komumkaclja, participacija javnosti geneza sukob, odrazi na politiku volju i drutvene n~rme k~o i
njihova artikulacija) - toliko je kontradiktorna' da so88

cijetalna nezavisnost biva pogaena stvaranjem insti!ucija nove, razliite kapitalistike ekonomIje, a u nekIm
zemljama - stvaranjem institucija apsolutne drave;
istovremeno, ine se pokuaji njihovog funkcionalizovanja. Meutim, parametri drutvene akcije nisu potpuno
potisnuti, izuzev u autoritarnim dravnim sistemima. Naprotiv, od samog poetka deluje protiv-pokret u pravcu
funkcionalizaci ie drutva. Kao to je Polanyi prvi pokazao, pokuaji da se naela graanskog drutva proire
na upravljake mehanizme pomou drutvenih pokreta
- bili su beskrajni i neuspeni. Razume se, dolo je do
znatne promene konkretnih institucija i pokreta na kojima poiva graansko drutvo. Meutim, institucije graanskog drutva na zapadu strukturiraju na razliite naine skoro svaku organizaciju i informiu svaki progresivni socijalni pokret. Na drugoj strani, te institucije doprinose ukorenjivanju diferencirane dravne strukture u
okvire normi koje je primoravaju da deluje u zakonom
odreenom prostoru, da deli -dast sa nedravnim elementima i da se stavi pod kontrolu javnosti. privatnog i javnog prava i politikih sloboda. S druge strane, te institucije nose normativne potencijale (otvorene prema stalnoj reinterpretaciji i drutvenoj kontestaciji) , bez ega
se ne bi mogli zamisliti ni evolucija modela socijalizacije, niti procesi uenja socijalnih pokreta.
tavie, te institucije graanskog drutva dovode do
napetosti izmeu oblika stratifikacije l samoosnovanih
grupa koje upuuju izazov legitimnosti strukturalne nejednakosti i autoritarnoj hijerarhiji (ali one ih i povezuju). Stalno redefinisanje jednakosti "prava", socijalne
pravednosti, participacije u donoeniu odluka - a sve
to predstavlja izazov nasleenom sistemu stratifikacije
drutva - kao i protivpotezi snaga poretka, imaju kao
svoju referenciju upravo institucije i naela oko kojih se
vodi borba od samog poetka modernosti i koji se neprestano elaboriraju. Stalni znaaj radnikog pokreta valja,
razume se, shvatiti kao pokuaj uvoenja elemenata graanskog drutva uposlednju neosvoienu tvravu steene
privilegije i vlasti - u ekonomiiu.
Marxova svoenje graanskog drutva na kapitalizam, deformisalo je njegovo sagledavanje specifino savremenog oblika klasnih odnosa, kao i sadedavae razlike izmeu ekonomskih i drui.;;enih
To
ie dovelo do razvoja preterano optereene i dogmatsk~
teorije o klasi. Marx je izgubio iz vida dve sasvim razlIite dinamike modernosti - kapitalistiku racionalizaciju i suprotan proces demokratizacije, izazvan delovanjem
socijalnih pokreta. Marx je smatrao da raanje graan~

89

skog drutva dovodi do depolitizacije drutva i do monopola drave nad politikim ivotom. Meutim, raanje
drutva dovelo je i do pojave novih oblika udruivanja
i do javnog ivota, to je institucionalizovano u demokratskim ustavima u vidu niza prava, parlamenata, odgo:rarajuih procedura i javnosti delovanja. Prema tome,
formalno demokratska drava je neto vie od zbira suvereniteta, represije, plus upravljaki mehanizmi. Teorija
o drutvenim pokretima podrazumeva tekue stvaralatvo drutvenih aktera u razvijanju pimalizrna novih oblika demokratije, kao to su saveti, lokalne skuptine,
demokratska udruenja itd. Razume se, dosta esto se
ispoljava sposobnost upravljakih mehanizama da demol~ratske institu~ije i socijalne pokrete lie njihovog legitlmnog normatIVnog sadraja i nezavisnosti. Ali nedovoljno je i opa~no pokuavati uspostaviti autonomiju graanskog drustva zalaui se za kruto odvajanje isto drutvenog prostora autonomnih, samoustanovljenih grupa
od upravljakih mehanizama ekonomije i drave. 3o Drutveni pokreti, kojih je sve vie na Zapadu, nastoje da
se potpuno odreknu institucionalne dimenzije drutva,
smatrajui da je ona ukljuena u mehal1lzme dominacije, da ne moe biti reformisana, te je valja zaobii. Otuda je regresivan svaki pokuaj da se rekonstituie drutveni prostor bez pozivanja na dalju institucionalizaciju
graanskog drutva. Stoga teoretiar mora odoleti iskuenju da krene tim. putem i da kruto odvaja carstvo slobode od carstva nunosti, akciju i svet ivota od sistema
i up'ravljanja (pr~putajui ovo potonje vlasti koja postOJI). Pogreno Je verovanje da carstvo nunosti moe
biti, )edino ~ueno, ali ne i restrukturirano, da uporedo
s njIme novI kolektivi mogu razvijati demokratske oblike
ivota, osloboene organizacionih i institucionalnih im"Potpu~o n~sup~ovt tome, Gorz odbacuje projekt reforme
ekonomIJe, bilo cirzavc, On smatra da i jedna i druga ine
cayst \:0 ~.unosti. Oprostiii smo se od proletarijata zato to
lCJ!onzacIJa rada iskljuuje l'aZoluelenje rada, Nesposoban da
lla radnom mestu prevaziele otuelenje, radnik nije u stanju da
c!emokrallzuje rad ili korporaciju. Isto vai i za dravu, Prema
GarZll, sloboda se nalaz: na drusWl11 m<.Cstu: Ll graelanskom
cl!utvu, shvaenom k:1o carstvo kontrakultura, km1tra-institucija i. slobodne in terakcije. Taln'e autonomne sfere moraju da
postoje uporedo sa ekonomijom i dravom, lienim slobode ili
ostalih ostvarljivih delatnosti, Umesto da insistira na tome da
naela graelanskog drutva treba da uelu u sve sfere drutvenog ivota, Gorz odve brzo naputa jedne oblasti da bi sau
vao druge, Otuda, uprkos pozivanju na dualistiko drutvo,
njego\' stav je lli antimoderan ili naivan, - Videti: Andre Gorz.
Zbogom proletarijatll, Globus, Zagreb, 1983.
.

'I

0110

90

perativa. Jer ako ne uprljaju sV?j.e r\lke,ako ne pokrenu

dvostruko pitanje strukturalne 1 1l1stItuclOnalne reforn~e,
socijalni pokreti i njihovi kritiki teoreti~ri e na kraJ,u
biti aurnuti u marginalnost, u onu marg1l1alnost protIv
koje "'se upravo bur'1e. Suveren~ vl~st dr.ave i pripudna
vlast kapitalistike ekonomije ImajU tu ravu navlhl da
se ponovno jave i blokiraju njihove projekte,
I Touraine i Habermas su svesni log problema. U
stvari, i jedan i drugi su odbacili antimodernu ulogu komuni tarnih drutvenih pokreta zaglibljenih u blato sVecifinosti, posebnog identiteta.: pokreta, koji oS,uu.Ju
vlast, ali ne pristaju da uu u borbu pr~tIv ~rgal1lZaClO~
nih institucionalnih struktura drutva l drzave. TakVI
pokreti su malo dopriI~eli st.rat~gijc:r.na reforme o~~zdo,
reformama koje prevazIlaze 1l1stltUCIJU konlravlastI l koie nastoje da dalje razviju i restrukturiraju elemente gra~
anskog drutva u ekonomiji i politici. Socijalni pokretI
nisu politiki pokreti, ali bez reforme drutvenoekonomskih upravljakih mehanizama, i sam drutveni prostor
u kome oni deluju i koji nastoje da proire - biva ugr?eno Ipak ne moemo jednostavno pozlvatl na stvaranje
"velikog ~aveza" partije, sindikata i pokret.a, objedinj~
vanja reformistikih borbi pr,~tiv .autoritarn.lh tendenCIja
u dravi ili ekonomiji sa socIJall1lm pokretIma za samoodreivanje, a da pri tome ne artikuliemo institucionalno podruje (i alternative) u kome se Le sn~ge mog.u sresti, zadravajui svoju razliitost. Istorija d!~ulv~l1lh pokreta kao i istorija neposredne demokratIje (bIlo tIpa
polis~ ili saveta), poka~ala j~ da. s:~ki C?blik demokratije
ili pokreta ima mehamzme I~kIJuclvan~~. ~ nep?~red~a
demokratija iskljuuje neaktIvne; radmckI savetl ~skl.l~l
uju ne-radnika. Analitika dimenzija instlt~~iona~lzacIJe
doputa teoretizaciju pluralizma demokratskIh o~hka ko:
ji, ako su delom institucionalizovani u sv"~l~o.l oblastI
drutvenog i politikog ivota, mogu POSlUZI tl ~ao, pr~
ti\' s ile vis-iI-vis jedni drugih. U tom smislu, anallza mst1tucija i njihova imane~!na kri~ika p~'edst~,\,ljaju neophodnu komponentu teonJe o drustvenoJ akCIJI.
Ni kategorij a sistema ni ti koncepCl j a . kla.sr~ ne,? b~z~
beuju brojnost institucija, .strukturu .~trat1Il~acIJe 111
oblike drut\'enog ospora\'an]a, oko kOJIh se SIstem r~
produkuje i koji za njega predsta~ljaju iza~o\" Marks~:
stika kritika antagonistikog drustvenog sIsten::a- kOJI
stvara nezakonite nejednakosti posredstvom SVOJIh mehanizama iskljuivanja, ostaje i dalje vredan korak . .LI
svakom pokuaju da se teoretiziraju krizne tendenCIje
drutava koja su na oprean nain institucionalizovala
91

naela mode,rnost~: Ta~ri~ika ~a!las mora biti prevazie

na uz pomoc teorIje kOJa IstrazuJe institucionalni domen
(mar:~siza:r;n je, taj domen pobrkao sa kapitalistikom eko~omlJom l 'pOlstovetio sa buroasko-kapitalistikim drusty?m), NaIme, mogunost savremenog, ali postkapitalis tIC kog,
mozVe bl't'l uver l"JIva Je
'd'1no
k demokratsko
' bcr drutva
,
'
, a o: po~ed, analIze s~~temskog nefunkcionisanja i novIh no:matIvmh r:otencljala socijalnih pokreta, budemo
u, ,stanju da pokazerno da implicitni dinamizam institu~lja gr~a~s~of? drutv~, demok~~tskih politikih kultura, ne . lskl]ucuje
mogucnost SOClja1istl'c kocr'
b
l Pl ura l'IS t'V
ICk og gla ans k og drustva.

Reiner Paris
SOCIJALNI POKRET l JAVNOST

(Jean L. Cohen, "Between Crisis Management and Social Movements: The Pla<;e of Institutional Reforms", Telos, br,
)2, leto 1982, str. 21-40)
Preveo Zoran Jovanovi

To to ljevicu po samoj njenoj prirodi poimam kao

socijalni, kao ,socijalistiki pokret', izgleda jednako tako
po sebi sasvim razumljivo kao to je i potrebno precizirati: ne samo da se pod etiketom ,pokret' kriju oigledno
veoma razliite, djelomino silno zavaene organizacione
koncepcije i oblici u praksi, nego na oprez opominje i s
adaptacijom pojma pokreta esto povezano propagandistiko precjenjivanje i stiliziranje vlastitog potencijala
moi i snage, Pretpostavljam da irenje l privlanost pojma pokreta duguju zahvalnost upravo njegovoj difuznosti i irini interpretacije i da su time 1 utemeljeni: naime, to njegova emfatina i istovremeno nediferencirana upotreba doputa da se odreena u marks izmu odavno dospjela teorijska i poll tika pitanja ba ne postavljaju i da se umjesto toga postulira fiktivno-optimistiki
kontinuitet i podeenost cilju procesa drutvenih promjena, Slijedei prilog nastoji rekonstruirati neka od tih
pitanja u perspektivi interakcijsko-teoriJskog diferenciranja poimanja pokreta i razviti kriterije pomou kojih
se moe izbjei politiki proizvoljno baratanje pojmom
socijalnog pokreta,

(l) Dimenzije pojma pokreta

92

Pojam socijalnog pokreta oigledno je vIseznaan,

Iako se u drutvenim naukama od Lorenza von Steina i
Saint-Simona pa nadalje etablirao i kontinuirano upo-

93

trebljavao u neku ruku kao 'tradicionalni pojam'l o jedinstvenom ~eorij~k0!ll nainu upotrebe tog poj~a do
d.ana~ ne n:oze .b!tI m, govora. Naprotiv, i u novijem so~lOloskom l ..po~Itlkoloskom istraivanju koegzistira mno~tV? sup~rl11ckIh pos.tavki, s definicijama koje ne dopustaju d~
se n,: brz~~u sistematizira. Ipak, nakon jedne
k?mpar.~tlvne dISkuSIje mogue je dati neke relevantne
dImenZIje problema.
. . U sv~~odnevn~J jezinoj upotrebi pojam socijalnog
~okreta. ~ezen:o pnje ~vega u~ pre~od~bu j.~dn~g poseb~g, o~hk~ glUpnog. djelovanja kOje je orIjentlrano na
prac~nJe '~ ostvarenje odreenih drutvenih ciljeva. Pri
t~m Je vazno t.~ da. dotina grupacija u pravilu i sama sebe; smatl:a socIJall11m pokretom, dakle da su lanovi pok~e~ta. s:Jes:r:i nje.go~ih ~il~eya, da ga podravaju iz unutra~~Jeo uVjerenja I oSJecaJu da mu pripadaju: Praksa
~ocIJalnog pokreta podudara se s anaamanom njegovih
elanova.
o

l?

U ~v,:kodr:-ev?-om poimanju socijalnog pokreta vei

na na~~.n~h oplsl11h 'pos~avki i ~alje je u obavezi, dakako
s razhCItlm a~centlranJem i dodatnim kriterijima. Pri
t,om S;' lp-eutIm, p~ne~ad ..pojam pokrela manje precizir~ neoO sto se. ~asteze, stavlse, s vremena na vrijeme javlJa .~e tend~ncIJ.a da ga se prevede u globalnu kategoriju
~oclj~lne p~?mJ.ene. Tako npr. Turner/Killian (1957) odreuJu soc.Ija~l11 pokret kao "a collectivity actinsr with
son:e contll1Ulty to promote or resist a hanae ln the
socIety or group of wich it is a part" (str. 305'" citirano
pr~ma: Rammstedt, !978.: str. 127) - a to je definicija
k~Ja sIgurno ne VodI racuna o osobitosti socijalnih pokret.a u. o~nosu. na drug~ ob~ike kolektivnih promjena
~npI. ratO\I, zavJere, formu'anje udruenja itd.). Pa ipak
J~ val~ s,v~ko~ pItanja. da ovdje navedena perspektiva ci~Jav d,u~[vemJz p'rol1~Jel1c:. predstavlja neophodni, mada
los,.~e l. dostatr:-I knte.nJ odreenja socijalnih pokreta:
?ocIJall11 pokretI nastoje da u smislu svojih ciljeva ut je~U n~ st~tus ~~o u drutv~ i mijenjaju ga, tj. dnticipiraJU bud.~ce dlUstveno stanje kao normativno poeljno i
potenCIjalno ostvarivo. 2
."
. l O
g~nezi i proboju pojma socijalnog pokreta u histouJskom mIsaonom kontekstu Francuske re\olucijc usp iscrp"
no: Rammstedt, 1978, str. 27 i dalje.
~ '. ?vo .vai posebno za takve pokrete koji svojim ciljcm
s:-ntl aJ:-' ?cuvanJc statllsa qllo: Oni su doslovce reakciona~ni'
l! ...reaglra}u na promjenc i razvoj koje su anticipirali, proti\;
kOJ,lh, se Istovr~meno b~rc budui da dane odnose i njihove
n0Il11e u plano\'lma odlazu za budunost.

94

Problematika openitosti jednog takvog iskaza nesumnjivo je oigledna. Netko e prema tome kao socijalni pokret oznaiti svaku vrstu socijalne promjene proizvedene kolektivnom akcijom - isto tako vojni pu kao
i spontani masovni pokret ili gerilski pokret koji je uzeo
maha u stanovnitvu. Istie se, dakle, u svoj otrini problem proizvoljnosti, i to kako u pogledu drutvenih promjena kojima tei neki socijalni pokret tako i u pogledu
sredstava koja se pri tom koriste ili razmatraju.' Drugi
e smatrati da pri tako openitom odreenju nije dovoljno obuhvaen i uzet u obzir posebni oblik kolektivnosti
i organizacije na nain kako se realiziraju u socijalnim
pokretima i putem njih.
Problem proizvoljnosti sadrajnih iskaza o socijalnim pokretima korespondira oigledno na veoma upadljiv nain s politiko-plakativnom upotrebom i esto
upravo cininim baratanjem pojmom pokreta\ to je
kasnije nakon pojave faistikog pokreta postalo uobia
jeno." Pri tome faktini ili namjeravani odjek i masovna
djelotvornost te "retorike pokreta" duguju zahvalnost u
prvom redu onim historijskim konotacijama koje je pojam pokreta usvojio tokom procesa provoenja velikih
graanskih revolucija6 i iji emancipatorski smisaoni sadraji titraju jedan pored drugog ak i u sklopu njegovih najizopaenijih upotreba; upravo iz tih ne-ekspliciranih, nego asocijativno danih historijskih odnosa i uputstava o znaenju, pojam pokreta vue svoju vlastitu ozakonjujuu snagu u kojoj je istovremeno njegova politi
ka privlanost i fungibilnost.
U aritu te povijesne pozadine znaenja nalazi se
prvobitno uska povezanost pojma pokreta s jednom
utopijsko-emancipatorskom temeljnom predodbom drustvenog napretka, onako kako je formulirana prije svega
u uenju o drutvu u ranih socijalista l kasnije lijevih
hegelijanaca. 7 Tamo se tokom industrijskog razvoja pro2 Wilkinson (1974) u svojoj
radnoj definiciji pojma pokreta izriito pristaje na tu proizvoljnost sadraja pokreta: "Socijalni pokret je svjesna kolektivna tenja za ubrzavanjem promjena lL snlkom prat 'cu i s"'im sredstvima ne iskljuu
jui silu, ilegalnost, revoluciju i povra!ak u ,utopijsku' zajednicu," - (str. 27, istakao Paris.)
Danas, zacijelo, ne postoji nijedan diktator koji sebe lt
odnosu na potinjeno stanovnitvo ne predstavlja kao eksponenta nekog socijalnog pokreta.
'O problematici faistikog pokreta vidjeti dalje napomenu 30.
, Usp. i klasinu raspravu Horkheimera, 1968.
, Rammstedt je (1978, str. 33 i dalje) razne varijante poimanja pokreta ranih socijalista diferencirano pokazao poseb-

95

izvodnihsnaga i proboja jedne nauno obiljeene, sekularizirane slike svijeta istodobno formi! ala ideja o dominantnom historijskom kontinuitetu drutvenog procesa, koja je - projicirana u budunost - bila zamiljena
zajedno s normativnom perspektivom samoostvarenja
ljudske vrste: Poimanje mehanike napretkaS drutvenog
razvitka slijedi s anticipiranjem jednog utopijskog drutvenog stanja koje, za razliku od loe stvarnosti graan
skog drutva, totalizira svoje zahtjeve za racionalnou
i emancipacijom. U tom kontekstu je znaajno da to kretanje univerzalno-historijskog napretka rani socijalisti
sebi predstavljaju kako kao zakoniti tako l kao prirodni
proces, dakle da kritika perspektiva, koja je u odnosu
na graansko drutvo transcendentalna, na karakteristian nain meusobno povezuje tehniKo-naune i socijalno-antropoloke misaone motive.
Postavljena s glave na noge, ova se kritika povezala
s klasnim pokretom proletarijata koji se tada tek raao
ali i brzo razvijao. Jo vie nego utopijskI socijalisti, lijevi su hegelijanci sve do Marxa i Engelsa uvrstili anse za realizaciju povijesne emancipacije u ekonomskim i
politikim borbama radnike klase i njenom konsolidiranju kao klase za sebe: U perspektivi organiziranja klasnog interesa proletari jata dinamika drutvenog napretka
podudara se sa dijalektikim kretanjem9 klasne borbe
kao principom razvoja i prevladavanja graanskog
drutva.
Ovi, ovdje samo naznaeni historijski pravci znae
nja u dananjoj su upotrebi ovog pojma u velikoj mjeri,
mada jo nipoto potpuno naputeni. To posebno vai za
prijanju samu po sebi razumljivu orijentaciju socijalnih
pokreta prema totalitetu, za njihovu samorefleksivnu zatvorenost i praktino pozivanje na zakone i tendencije
opedrutvenog razvitka. !o Socijalni pokreti, dodue, jo

:10

kod Saint-Simona i Fouriera, pri emu u "stapanju sociJalnog pokreta sa vjerom u ne-sluajnost sluajnog razvitka
drutva, to je osnov sociologije" (str. 29 i dalje), nalazi cen~ralnu toku t~ problematike za konstituiranje sociologije kao
nauke ozakomma kretanj:l drutvenog razvitka.
'O presudnom znaaju Newtonovog shvaanja fizikog
kretanja za "physique sociale" Saint-Simona usp.: Rammstedt,
i978, str. 33 i dalje.
g Radi
razumijevanj:l dijalektike kao kretanja i kretanja
kao dijalektike kod Hegela i lijevih hegelijanaca vidjeti takoer:
Rammstedt, str. 47 i dalje.
Wilkinson (1974, str. 13 i dalje) odluno ustaje protiv
desubjektiviziranog pojma socijalnog pokreta u smislu ope
historijskih trendova i tendencija, od ega, po njemu, treba
luiti "samoovlatene" socijalne pokrete. S time se naelno treJQ

96

i danas u pravilu tendiraju drutvenom totaliziranju posebnog polazita i sredita svog protestnog postupania:
to se deava npr. sa stvaranjem za pokret specifine ideologije ll ili putem retrospektivnog ponovnog prihvaani a
povijesnih iskustava s ugnjetavanjem, to omoguuje da
se vlastiti pokret interpretira kroz prizmu historijskog
kontinuiteta. l2 Svjesno i racionalno samoodreenje socijalnih pokreta u sveobuhvatnom kontekstu razvoja povijesne emancipacije danas ipak ustupa pred nekom vrstom "partikularizma pokreta", pri kojem u naelu svakoi
oblik socijalnog ili politikog protesta moe sam sebe
nazvati pokretom. Ali time pojam pokreta jo vie gubi
na svojoj ionako slaboj selektivnosti: S izdvajanjem i
apsolutiziranjem protestnog motiva otvara se u ekstremnom sluaju i za iracionalistike i sektake grupacije koje sebe definiraju jedino putem svog neprihvaanja okoline i putem njihovog neprihvaanja od te okoline kako
bi se odrale kao pokret "u pokretu" (usp. Rammstedt,
1978, str. 107). Stvaranje perspektive opedrutvenih
promjena na taj nain tendencijski zastarjeva.
Problematinost takvog poistovjeivanja socijalnog
pokreta i kolektivnog protesta oigledno proizlazi iz proizvoljnosti kriterija protesta. Ipak, treba upitati da li je
ta proizvoljnost zaista tako proizvoljna kao to to sugedraju odreeni politiko-elitni i cinini naini baratanja
pojmom pokreta. Tako injenica da se socijalni pokreti
ba sloiti. Ipak, suvie otrom iskljuenju tog aspekta znae
nja treba promisliti u kojoj mjeri u samopoimanje "samoovlatenih" pokreta spada i to da se oni dovode u sklad s
objektivnim tendencijama drutvenog razvitka koje se u svakom sluaju na dui rok ostvaruju - a to je problem koji je
(to emo jo pokazati) virulentan i Ll Marxovom bavljenju
pojmom pokreta. U trnu ~mislu ini mi se ela je temeljna ambivalentnost pojma socij2Jnog pokreta upravo u tome to ga se
unato njegovom izriitom naglaavanju subjektivnog karaktera drut\'enih promjena ipak moe interpretirati i objektivistiki, dakle u tome to on moe istovremeno meusobno povezati i uzajamno iskljuiti in.:e suprotne momente intenciona
]iteta i determiniranosti kolektivnog djelovan ja.
L Ovaj
aspekt st van,nja za jeclinstvo temeljne ideologije
kao konstituti-.nog obiljeja socijalnih pokreta istie HeberIc
(1968). pri emu se tu pojam ideologije ne upotrebljava, naravno, marksistiki ';lwacn k:lo l:lna svijest, nego tl openi
tijem znaenju jednog sveobuhvatnog misaonog sistema koji
partikul:lrnim vrijednosnim premisama daje univerzalni karakter.
IZ Ovdje se misli npr. na brojne postavke iz sfere pokreta
ena koje povijest (ne samo) graanskog drutva pokuavaju
rekonstruirati sa stanovita preoblikovanja eksploatatorskih odnosa putem patrijarhata, odnosno u perspektivi prolaznog ugnjetavanja ena.
7 Marksizam

li

syetu

97

u danim historijskim i drutvenim uvjetima konstituiraju u sutini spontano, a to ujedno znai: na bazi nael
nog dobrovoljnog angairanja njihovHl lanova, ukazuje
na stvaranje jednog posebnog oblika kolektivnosti koji,
za razliku od funkcionalnog instrumentalizrna npr. birokratskih institucija, ne odstupa od legitimnosti i efioijencije radikalno-demokratskih i samoorganizacionih principa interakcije: Sa sooijalnim pokretima uvijek se vee
zahtjev za direktnom demokracijom 13 i samoodreenjem;
to vai kao implicitna norma interakcije posebno onda
kada sadrajno zastupljeni ciljevi pokreta tome eksplicitno proturjee (npr. kod religioznih ili na harizmatske voe orijentiranih pokreta). U tom smislu socijalni pokreti
i u svojim reakcionarnim ili ak totalitarnim varijantama uvijek zadravaju osnovni motiv bazno-demokratske
interakcije i podrutvljellja, tj. u njima artikulirani protest uvijek je, nezavisno od svog konkretnog oblika,
usmjeren protiv opeg stavljanja pod starateljstvo individua putem drutvenih odnosa, koje oni mogu kao nosioci funkcija samo reproducirati ali ne l smisleno oblikovati kao subjekti koji su sposobni da djeluju i odluuju.

U ovom kontekstu znaajan je i aspekt biografske

dimenzije socijalnih pokreta, dakle injenica da je spremnost za sudjelovanje u nekom socijalnom pokretu posljedica ne samo racionalnog ,i emocionalnog prihvaanja
njegovih ciljeva, nego sigurno i manje-vie eksplicitne
orijentacije na izmj enj eni nain ivota (usp. Elumer,
1957, str. 145). Prema tome, u sklopu mijenjanja drutvenih odnosa individue istovremeno tee prestrukturiranju svoje vlastite ivotne situacije, i to kako u materijalnom pogledu tako i u perspektivi davanja novog smisla niihovom samom vlastitom ivotu: Prikljuiti se nekom sooijalnom pokretu, istodobno znai spojiti pravac
smisla vlastite biografije s ciljevima pokreta.
Bitna karakteristika socijalnih pokreta jeste, dakle,
II tome da oni naelno tee ukrtavanjll perspektiva individualnih i drutvenih promjena i utoliko predstavljaju
pokuaj da se mijenjanje drutvenih odnosa ne odvaja
upravo od ivotnih i oslobodilakih int;:::resa onih individua koje taj proces nose i pokreu.
Meutim, iz takvog zahtjeva za pove2Jivanjem individualne i drutvene emancipacije sigurno se ne moe
b Usp.:
Rammstedt, 1978, str. 130. No ovaj tu fundamentalno-demokratsku perspektivu socijalnih pokreta tumai ipak
jedino kao zalaganje za "stalno komuniciranje izmeu onih
koji vladaju i onih s kojima sc vlada"; mogunost ukidanja
vladanja za njega je van diskusije.

98

bez daljnjega izvesti zakljuak o praksi socijalnih pokreta i oblicima interakcije koje su u njima doista ostvareni: Suprotni primjeri neuspjeha takvog povezivanja npr.
u procesu rastrojavanja studentskog pokreta suvie su
oigledni. Implicitni ili eksplicitni vlastiti zahtjevi ili takoer individualni motivi sudjelovanja govore o fakti
nom modusu organizacije socijalnih pokreta zaista malo,
mada s druge strane kriterij svjesnosti angairanja u pokretu isto tako spreava da se organizacioni sadraj i
institucionalno djelovanje socijalnih pokreta koncipira
u velikoj mjeri nezavisno od namjera kOjima se njihovi
lanovi rukovode u svojoj aktivnosti i od njihove svijesti o samom problemu.
Cini mi se da je ipak upravo to osnovni nedostatak
onih organizaciono-sociolokih postavki koje polazei od
Weber-Michelovog modelal,) ispituju razvoJ socijalnih pokreta prvenstveno s aspekta institucionalno-birokratskog
prilagoavanja danim drutvenim strukturama i s time
povezane transformacije njihovih ciljeva (usp. npr. ZaId/
Ash, 1972). Te postavke usredotouju se uglavnom na
analitiko razlikovanje i diferenciranje raznih tipova
'organizacija pokreta'I5, pri emu, meutim, ne mogu dostatno obuhvatiti njihovu interakcijsku temeljnu povezanost i samorefleksivno posredovanje njihove vrijednosti
u raznim fazama razvoja socijalnih pokreta: Varijabilni
tok i karakter procesa socijalnih pokreta tako se svodi
na puki slijed organizacijskih struktura.
Sigurno je van svake diskusije da socijalni pokreti
moraju ispoljiti bar minimalni stupanj organizacije da
bi ih se uope moglo identifioirati kao pokret. Meutim,
u sociolokom istraivanju postoje znatne razlike u pogledu znaenja i irine tog kriterija pojma pokreta: Dok
se npr. za Wilkinsona (1974) organizacijski spektar socijalnih pokreta "moe kretali od labavog, neformalnog ili
" Taj model, koji se \Taa na M"x Weberovu koncepciju
rutiniziranja harizme i na "asni zakon oligarhije" Roberta
!V1ichela, polazi od toga da se u onoj mjeri u kojoj se organizacija nekog pokreta privredno i socijalno etablira u drutm,
pn'o~itno harizmaLsko rukovodstvo zamjenjuje oligarhijskom i
birokr2.tskom strukturom koja sudionicima te strukture namee, neza\'isno od zastupanih ciljeva pokreta, kao primarni
cili odranje same mganizacije (usp. Za!d/Ash, 1972, str. 7 i
dalje). O svoenju neuspjeha socijalnih pokreta na "kauzaInu zakonitost moi" usp. i: Mayredet, 1925, str. 31 i dalje.
" Vidjeti o lome razlikovanje na inkluzivne i ekskluzivne
organizacije pokreta !;:od Zala/ Acha, 1972, str. 15 i dalje; o
opoj problematici postavljanja tipologije socijalnih pokreta
vidjeti i diskusiju o raznim klasifikacionim postavkama kod
Wilkinsona, 1974, str. 15 i dalje.

99

parcijalnog nivoa organizacije pa sve d~ temeljito ins.titucionaliziranog i birokratskog pokreta l do kooperatIvne grupe" (str. 27 i dalje), Rammstedtova definicija pojma pokreta istie da grupacija, koja djeluje kao pokret,
"ne treba biti formalno organizirana" (Rammstedt, 1978,
str. 130). Za razliku od Wilkinsonovog ireg poimanja
pokreta, koje eksplicitno obuhvaa formalne i birokratizirane organizacije, Rammstedtov pojam pokreta takve
organizaoione oblike tendenciiski iskljuuje. 16
Da se ovdje nipoto ne radi o terminolokom problemu nego o temeljnoj prepreci u toj istraivakoj postavci, bit e odmah jasno ako sebi predstavimo posljedice
koje bi iz tako suenog pojma pokreta, kako ga predlae
Rammstedt, proizale npr. za pi'Ouavanje povijesti radnikog pokreta: u injenici da se povijest radnikog pokreta dugo pisalo preteno kao povijest organizacija i
partija (vidi npr. Abendroth, 1965) moe se, dodue, sigurno vidjeti i nedostatak upravo takvog pisanja povijesti; ali, s druge strane, teko da e se moi postii socioloki prikladno poimanje historijske realnosti kretanja
radnikog pokreta ako se apstrahira njegovu interakcijsku strukturu koja je obiljeena makar i formalnim organizacijama. Dakle, za Rammstedta izlazi neobina posljedica da njegov pojam socijalnog pokreta u velikoj
mjeri iskljuuje radniki pokret u onom smislu kako ga
se poima na tradicionalni nain.
Rammstedt bi se ovom prigovoru suprotstavio hipotezom da je radniki pokret sa skruivanjem u formalne
i birokratske organizacije faktiki zbrisao svoj jedino iz
legitimnih razloga prisegnuti karakter pokreta li da je
upravo time djelotvorno integriran u graansko drutvo.
To je sigurno djelomino tono 17 i virulentno je i dalje
16 Formulaci ja da socijalni pokret "ne treba biti formalno
organiziran", dakako jo ne iskljuuje da socijalni pokret takoer moe biti formalno organiziran. Ipak je ovaj sueni okvir
pojma pokreta za daljnje Rammstedtovo istraivanje od centralnog znaaja. Karakterizirajui socijalne pokrete sutinski
DutEm povezivanja svrhe i motiva, a formalnu organizaciju naprotiv, upravo putem njihovog odvajanja, Rammstedt u nastavku konstruira pojmovnu alternativu izmeciu socijalnog pokreta
i formalne organizacije, u sklopu koje ulaenje socijalnih pokreta u stabilne organizacione strukture i institucije moe uvijek da tumai samo kao njihov kraj. O problematiziranju jedne takve teorijske strategije vidjeti dalje, u III odjeljku, diskusiju o Ramm,tedtovom modelu razvitka socijalnih pokreta.
17 Iako
su organizacije radnikog pokreta esto same za
htijevale upravo dezintegraciju i separiranje svojih lanova od
institucija graanskog drutva. Vidjeti o toj problematici npr.

100

kao stvarni problem i kod nominalno ire shvaenog

pojma pokreta. Rammstedt ipak skupo plaa socioloko
ograniavanje pojma pokreta na prvenstveno neformalno
djelujue grupacije i masovne pokrete: On time i teorijski reproducira striktno odvajanje socijalnog pokreta od
iroke grupacije historijskog kontinuiteta i drutvenog
napretka i na taj nain stavlia peat na normativno osloboenje pojma pokreta od jedne uviiek implicitno istovremeno miljene temeljne predodbe opedrutvene
emanoipacije. U tom smislu Rammstedt je na politiku
proizvoljnost pojma pokreta oigledno pristao, a zbog
toga mu i ne pada teko da decidirano istupa protiv u
marksistikim diskusijama uobiajenog pojmovnog afiniteta socijalnog pokreta i socijalizma (usp. Rammstedt,
1978, str. 10). U nastavku u pokuati uiniti korak dalje
i razraditi to pitanje pomou nipoto neproblematinog
baratanja pojmom pokreta kod Marxa.

(II) Klasni pokret po Marxu

Naelni problem klasno-analitike diskusije poslednjih godina vidim u tome to je tokom ponovnog prihvaanja i metodolokog diferenciranja Marxove kritike politike ekonomije diskusija dopustila da istovremeno
ostane u okvirima programatskog istraivanja u kojima
je empirijsko postavljanje zadataka klasne teorije bilo
definirano primarno kao klasno-diobel1a teorija u smislu
opedrutvene strukturne analize, dok je, naprotiv, dimenzija klasnog pokreta bila ili sasvim zapostavljena ili
obraivana samo kao nastavak one prve perspektive.
Najoiglednije (i najprodornije) to je stanovite, kao to
je poznato, zastupljeno u Projektu l.Jasne analize (usp.
Beckenbach i dr., 1973), koji je realno-analitiki pristup
istraivanju klasnih borbi mogao u svakom sluaju
usmjeriti u pravcu kategorijskog izvoenja empirijskih
oblika svijesti iz "sistema" kritike politike ekonomije;
o teoretskoj i empirijskoj neprikladnostl takvog postupanja u vie je navrata ve bilo rijei (usp. npr. Hopf/Hopf,
1976, i Neuendorff/Sabel, 1976).
U filolokom pogledu, kod Marxa, ovdje naznaena
problematika odnosa izmeu analize klasne strukture i
analize klasne borbe l8 ukazuje na jednu razlino st unu-

analizu specifine proturjenosti organizacionog oblika tabora

kod Negta i Klugea, 1972, posebno str. 115.
E O metodo!okom znaaju i razvoju tog razlikovanja vid
jeti Neumann, 1976.

101

tar samoa Marxovog cjelokupnog djela: Oituje se s jedne stranebu nemogunosti primjene kategorijskog arsenala kritike politike ekonomije na Marxovu vlastitu metodu istraivanja realno-povijesnih drutvenih promjena i
klasnih pokreta npr. u Osamnaestom brwnaireu ,ili 1.1
Graanskom ratu Ll Francllskoj; s druge strane tie se
od samog Marxa poblie neistraenog odnosa suprotnosti izmeu politiko-strategijskih iskaza i ocjena Manifesta i kasnijih politiko-ekonomskih analiza u Kapitalu.
Tako je analiza kapitala u svom metodolokom vlastitom
pOi.manju, kao i po svom specifinom nainu izlaganja 19 ,
kOJi se ponovo pribliava Hegelovoj Logici, usmjerena
primarno na imanentno postavljeno dokazivanje mogu
nosti samoreprodukcije (jednom etabliranog) kapital-odnosa i njegovog zakonitog perpetuiranja U\ijek na proirenoj ljestvici tokom progresivne kapitalistike akumulacije. Pri tom Marx svjesno apstrahira realnu sloenost
drutvenih interakoijskih odnosa i u njih uvijene interakcijske odnose djelovanja individua: Budui da oni u
Kapitalu djeluju samo kao "olienja ekonomskih kategorija" (Dela, tom 21, str. 86), dakle kao karakterne ma20
ske , realno-povijesni horizont njihovih ekonomskih i
politi.k~h borbi, na nain kako je npr. u Manifestu oka~~~!,erlZlran kao "udruivanje radnika koje se sve vie
SIrI (D~la, .t?m 7, ~.t~.v 387), u metodikoj i kategorijskoj
posta'.'cl ~ntIke POIItIcke ekonomije znatno je ogranien
u kon~t Im~nentnog rekonstruiranja susumpcijske logi~ekapItala.l Iz ovoga se, dodue, ne moe izvesti zakljucak o naelnom pucanju tih dviju teorijskih niti kod
M~r'X:'l ili ak o njihovoj nespojivosti, ali moe, zacijelo,
o IZVjeSnom dvostrukom kolosjeku razvoja Marxove te 0ri)e, kOji. zahtije'.'a da se realnu dinamiku razvoja klasmh borbI ne pOJma samo s aspekta politiko-ekonomOvdje se nadmczuiem na stanovite Axela Honnetha o
metodolokom statu.s~ !n'"itike politike ekonomije. koj~ Honneth zastupa u svoJO] ,'aspravi o strukturalistikoj interpretaCIJI markSIzma (usp, Honncth, 1978, str. 439 i dalje). - Taj
napis smatram inae mi1iokazom na putu interakcijsko-teorij,:!~o~ ~iferenciranj.a mark~isti::kog poimanja povijesti i drutva.
VIdJetI o tome l progrnnutske izvoe!e koe! Joasa, 1973, str.
94 i dalje.
OJ O realno-analitikoi restriktivw)sti pojma karakterne maske vidjeti i - Paris, 1976, str . 22 i elal ie,
_
:1 Interesantan
meustatus imaju historijski
odjeljci u
Xapztaiu npr. o borbi za normalni radni elan ili o prvobitnoj
akumulaciji, u kojima Marx naputa stroge analitike okvire
prikaza logike razvoja kapital-odnosa ipak samo zato da bi realno-historijski osigurao empirijsku datost i domaaj tumae
nja svojih logikih premisa i zakljuaka.
19

102

skog proimanja njihovih ekonomskih uvjeta konstituiranja i njihovog kriznog mijenjanja, nego da je se isto
tako povee s analizom interakcijskih i komunikacijskih
struktura koje su utemeljene u postojeim drutveno-kulturnim prilikama, a koje su i same proizale iz politikih i ekonomskih borbi i koje istodobno predstavljaju
socijalnu baZLl raanja klasne svijesti.22
Ovaj nerazrijeeni odnos suprotnosti unutar Marxovog teorijskog razvoja izgleda pojmovno zaotren zbog
toga to sam Marx kod oba skicirana pravca istraivanja
posee za pojmom pokreta i pri tome meusobno razliite aspekte i momente znaenja tog pojma povezuje na
nain koji ima znaajne teorijske i politike posljedice.
Dok Kapital ide za tim da "otkrije zakone ekonomskog
kretanja savremenog drutva", dakle da "prirodni zakon
njego\"og kretanja" sistematski primjeni na plan drutvene reprodukcije osnovne proturjenostI izmeu naj amnog rada i kapitala, pojam pokreta'" upotrebljava se npr.
u Njemakoj ideologiji u jednom irem smislu kako za
"kretanje proizvodnje" i prometnog odnosa tokom kapitalistike industrijalizacije (usp. Dela, tom 6, str. 51 i
dalje) tako i za prema budunosti okrenutI klasni pokret
proletarijata koji je proizaao iz tog procesa promjena:
"Komunizmom naz'ivamo stvarno kretanje koje ukida sadananje stanje." - (Dela, tom 6, str. 34, istaknuto u originalu), Istina, stvarni pokret proletarijata za Marxa se
sigurno ne razvija nezavisno od ekonomskih zakona kretanja kapitala, nego naprotiv, kao reakcija na masovno
iskustvo ciklikih kriza hiperprodukcije; posebni nain
te reakcije on poblie ne istrauje ni sa slanovita moda
veoma razliite interpretacije iskustava ekonomskih hiza23 niti sa stano-\'ita konkretne interakcijske unutarnje
" Vidjeti o tome npr. u Osamnaestom brumaireu uveni
odlomak o francuskim p2.fcelnim seljacima i njihovoj nesposobnosti da fonniraju klasnu svijest koja odgovara njihovom
zajednikom klasnom poloaju.
(Dela, tom 11, str. 161 i
dalje).
* Njemaki: die Bev.iegung = pokret, ali i: kretanje. Prim. prev.
o; Nije sluajno sto su oni malobrojni marksisti, koji se
u pitanju sastava klasne svijesti nisu zadovoljili deterministi
kon' shemom pripisi\anja, isticali upravo tu dimenziju tumaenja kao razinu analize klasnih borbi koje. se ne mogu odrei. Kao znaajan primjer takve teorijske perspektive navest
emo ovdje Merleau-Pontyja. koji npr. injenicu da se najjae
tendencije radikaliziranja unutar radnike klase esto ne mogu
primjeti ti ba II krizi nego u konjunkturnom uzmahu faz.e
prosperiteta, pokuava objasniti time da se sa smanjenjem pntiska ekonomske reprodukcije radnicima istovremeno otvaTa

103

strukture samog klasnog pokreta. Pretpostavljam da jedan uzrok za tematsko ograniavanje takvih pitanja treba traiti u osobenoj zglob noj funkciji pojma pokreta
koja Marxu omoguuje da zakonito krizni razvitak kapitalistikog naina proizvodnje i realni razvoj klasnog pokreta proleta:rijata tumai sa sjedinju jueg aspekta jednog "povijesnog pokreta" koji tendencijski prevazilazi
graansko drutvo.
Ova teorijska vieslojnost u baratanju pojmom pokreta ima znaajne politike posljedice zbog toga to je
u politiko-organizacionom pogledu ula ci to ak sredinje) u Marxove i Engelsove formulacije o vlast<itom
poimanju i funkciji komunistike partije. To se vidi ve
u Manifestu po tome to komunisti, s jedne strane, dodue ne ele predstavljati "posebnu paltiju" u odnosu
na ostale radnike partije ("Oni ne postavljaju posebne
principe u koje bi hteli da ukalupe proleterski pokret."
- Dela, tom 7, str. 389), dok s druge strane ipak zahtijevaju da " ... na razlinim stupnjevima razvitka, kroz koje prolazi borba izmeu proletarijata i buroazije, stalno
zastupaju interese cjelokupnog pokreta. Komunisti su,
dakle, u praksi onaj dio radnikih partija svih zemalja
koji je najodluniji, koji stalno gura dalje, oni u teorijskom pogledu imaju to preimustvo nad ostalom masom
proletarijata to razumiju uslove, tok l opte rezultate
proleterskog pokreta." - (Isto, str. 390, istakao Paris.)
U tom poimanju je praktiko-politika rukovodea funkcija komunistike partije u konkretnim klasnim obrau
nima sutinski teor1ijski legitimirana; istodobno je vezana uz osnovnu predstavu da e se programatski iskazi
komunista kao teoretski izrazi "istorijskog kretanja koje
se vri pred naim oima" (Isto, str. 390) sve vie potvrivati tokom samog historijskog razv'itka i biti u stanju
da svojom oiglednou uvjere i druge partije radnikog
pokreta. Samo pod tom pretpostavkom mogu komunisti
prilika da iznoya definiraiu potrebe i planiraju ivot, s time to
e nemogunost ostyarenja tih plano\'a u okvirima kapitali
stikog dmtYa sada doivjeti i subjektimo i stoga drastinije,
(usp. Merleau-Ponty, 1965, str. 506), Bez obzira na snagu
tumaenja te analize, koja zacijelo stvarno zahtijeva dopune
(moglo hi se npr. ukazati i na politiki i u pogledu trita rada
ojaani borbeni poloaj radnike klase na osnovu relativnog
pomanjkanja industrijske rezervne armije), ini mi se da je
ovdje naznaeno sistematsko uvaavanje - socio-kulturno izmirene interpretacije tendencija ekonomskog i politikog
razvitka od strane samih pogocIenih ima sredinji znaaj za
iroku materijalistiku realnu analizu klasnih pokreta. Vidjeti
o tome, u vezi sa sadanjom diskusijom o teorijama politikih
kriza, i znaajni napis Allerta, 1976.

104

u jednom neinstrumentalistikom smislu tvrditi da "U

sadanjem pokretu oni ujedno zastupaju l budunost pokreta" (Isto, str. 404).
Osnovna problematika jedne takve koncepcije p.arti~
je oito je u emfatinom postulatu jed1l1stva teonje l
prakse."4 Partija moe izvriti svoj povijesni zadatak homogeniziranj2. klasnog interesa proletarijata Ca to praktiki znai: zadatak stapanja razliitih regionalno i strukovno odvojenih klasnih r:azmirica u jednu nacional?-~
klasnu borbu) samo onda i samo u onoi mjeri Ll kOJOJ
sebe samu ne poima samo kao polugu politiko-or~~ni:
zaci onog ujedinjenja nego u irem smIslu kao teOrIjskI
medij samorefleksije cjelokupnog klasnog pok:'et~: S~
mo ako joj uspije da rec:~na lskust::a ~k?n~msk:~1 l. SOC:jalnih borbi svede na nJIhov teOrIjskI l hlstorIJskI p~l
kladni pojam i kao svjesni proces uenja posreduJ~
natrao- u sam pokret, partija moe na sebe preuzetI
to
" u profunkciju
centralnog "obrazovnog e l ementa.
cesu konstituiranja klase za sebe. U tom smIslu Marx
odreuje partiju u neku ruku kao orga11l:::'lrajuu javnost
pokreta, upravo kao odluujuu politiku instituciju klasnog pokreta koja objanjava nj.egov~ pov~jesno-s~ruktu
rne uzroke i povijesnu perspektIVU nJegOVIh borbI. Marxov pojam partije odrava tako ravnote.u izme.u ~rga
nizacionog ujedinjavanja i teorijskog samorazJanJavanja klasn'Og pokreta - ravnote~~ koja i~, da~ak?, :nor~
la biti tim nesigurnija to je VIse teorijsko 1l1S1stlran]e
na nunosti opedrutvene promjene kolicliralo sa sve
jaom reformistikom praksom radnikog pokreta.
U toj interpretaciji treba poimanje pal'tijeiz Mal1ifesta zasio-urno stalno luiti od kasnijih, agitatorski skraenih shvaanja o odnosu teorije i prakse u ra~ni~kom
pokretuS; ta interpretacija, tayie, otvara ak mdlrekt" Izvrsno saeto kod Gramscija, 1967, str. 162: "Kada se
postavlja problem poistovjeivanja teorije i prak.se,. onda .. u
ovom smislu: na osnovu odreene prakse konstrUlran teonJu
koja - podudarajui se s odluujuim elementim<:-. saI?e prakse i <)ostajui S niom identina - ubrzava povl.1eSm proces
time
ini praksu u svim njenim ele~11enti?1a ~lol11oge~i~o;11:
koherentnijom i djelotvornijom, dakle time sto Je u na~v~co~
mjeri potencira; ili pri danom teoretskom .stm'u.. or~amzlratl
praktini element koji je nen:-~no:an kako
pO.\:le~l1lv.proce~
otpoeo, Poistovjeivanje teorije I. prakse.Je kritIcki c:~, pn
emu se praksa dokazuje kao raCIOnalna I neophodna Ih pak
teari ia kao realistika i racionalna."
'" Ve i kasni Encrels suuje prosvjetiteljsku funkciju teorije na prenoenj~ pukog "po~ieda na svijet'.': dok Lenjin konano st';lvlja peat na teorijski monopol partIje nad pokretom,

tto

:)1

105

nu perspektivu za odgovor na pitanje utemeljenja 1101'mativnih orijentira klasnog pokreta, kaje je i za Marxa
od sredinjeg znaaja. Tu prablematiku narmativnasti u
marksistikaj se diskusiji da sada veinam abraivalo
na razi~i temeljnih ~ntrapalakih iskaza - npr. u vezi s
n?rmatlvn?m f1fl~kcI)am p~jma bia 26 - ili na pavijesna-fIl?zofs~aj raZl11l. diferenciranja u kanceptu histarijske
r~~~nastl (usp. ~lelscher, 1969, str. 128 i dalje); kao. pa~ltIcka-pr~~tIC111 pr~blem ana se ipak pastavlja takaer
I .panaJPrIje n~ raZl11U faktine arganizacijske i interakCIjsk~ reaI:~lOStI partije i cjelakupnag klasnag pakreta.
Ako. JC a,~dJe predlaena interpretacija pajma partije kad
~arxa .ta~na, ?nda je jasna da za utemeljenje narmativ111h prl11Clpa I perspektiva cilja na kancu ai gledna ne
mae biti druge legitimirajue instance asim~ same u
unutranjaj strukturi klasnag pakreta utvrene baz~a
demakratske javnasti na koju je partija istiui istinitast
svaji~1 tea.l~ij~~ih i pragramatskih iskaza panava upuena.
~ru?"lm rIjeCIma, razvoj i utemeljenje narmativnih ariJentIra klasr:-ag. pakreta advvi ja se istavremena s pracesan; stvaranja J~dl:ag. u nace.lu slabadnag sparazuma izmea~l. !?imp a uklJuce111h u taj pakret i individua, a kaji
sadr::1 Ista taka .~ankretnu analizu kankretne situacije
~a~. l realna-ut~PIJska adreenje bliskih i dalekih ciljeva
I n]1hava pavezIvanje.
'" Pakuaj da se Marxa.vo paimanje pakreta reinterpreti: a pute:n ~abe~masa SIgurna je odvaanY Ja ipak mislIm da l,e I u fIlalakam pagledu, kad Marxa, sasvim
pa.daban I ,da ga se. mae ja yie patkrijepiti. Ovdje bi,
~ Jedn~. Stl ane, :ralJal~ ..uka~~tl na emfatlni znaaj koji
l~.MaIX dava? dimenZIJI kn tike i samakritike gatava kao.
"Zlvatnam elIksiru" pr?leterskag pakreta:8 , ali prije svega na centralnu funkCIju i vrijednast paJma asacijacije
na ni:o !,za~0!1:1." uzdignute - ogranienosti rad.
k~<;lS~ l,la trcclJumC?mstIc!':u ob,rambenu svijest.
.
. \ Idjetl o t.ome IZ\TSm napIs Markusa (1976), koji dakaZUJe ela normaln'na argumento.cijska podloga vai i za Mar- xove pozne radove,
, ,," ?ogo~o\O sc cilCl[; iZ\1!eni iz /vJal1ifesta dadu interpre.
tn at! : cl JeelnO!1~. yeoma Suzt:l1om - sovjetska-marksistikom
S~ll~~~ kao pr.IJe syega !zl~~nstruirana kongruencija izmeu
r~~~\od<::ce,. fun.I(Cl]e ..komumSLtcke partije i vaenja "objektivmh zakom,ostl pOVIjeSnog razvitka,
'
,
Jvlarx kae da je oSCJbitost pro!eterskih revolucija u
"0~1e sto one same sebe neprestano kritiziraju; vidjeti Marxov
pnko.z struktura organizacije i javnosti Parike komune u
c.~'aila'lskoill ratu 11 Fmllcllskoj, Dela, tom 28. Jasnije i dosIjedmje od samog Marxa to stanovite razradila je, dakako Roza
Luxemburg
,
i,

t~,~u~em

!lJc

106

'''::5

za adreenje demakratsko-egalitarne strukture budueg

sacijalistikag drutva isacijalnog pakreta koji ta drutva realizira, Taka Marx upatrebljava pojam asacijacije
kaka da bi akarakteriziraa cilj besklasnog drutva kao.
"asacijaciju u kajaj je slabadni razvitak svakag pojedinca uvjet slabadnog razvitka sviju"; ali istavremena se
pojam asacijacije adnasi i na unutranju arganizacianu
strukturu samag sacijalistikag pakreta kaji taka u svajim vlastitim principima ve anticipira principe svag drutvenag cilja. Dakle, ona to u pojmu ,sacijalistikag
pakreta' izgleda sistematski meusabna isprepleteno i
zajedno. zamiljena uprava je ta da se sacijalizam kao.
drutva udruenih praizvaaa mae izbariti i astvariti
sama putem sacijalnag pakreta koji tu zacrtane egalitame principe bazna-demokratskag padrutvljavanja uviiek sukcesivna astvaruje razvijajui svoje ,lastite oblike
barbe i arganizacije, dakako., u skladu s danim drutvenim i palitikim uvjetima. Prema tame, kako stvari staje, pajam sacijalizma u avam kantekstu ne predstavlja
nita druga dali tumaenje fundamentalna-demakratskag
vlastitag zahtjeva praleterskag klasnog pakreta i besklasnag drutva kaje taj pakret anticipira - zahtjeva kaji
je, kaka emo. u nastavku pakazati, kao. emancipatarska
asnavna arijentacija u vlastitam paimanju svakog socijalnaf. pakreta virulentan i kaji u najmanju ruku u tam
pairnanju ima odjeka. U avam 'blaem' obliku ja bih se,
unata dijarnetraInim histarijska-politikim protuargumentima 29 , ipak danekle zauzeo. za sinanimizaciju socijalnag pakreta i socijalizma kaju i Rammstedt atra napa19 Kao znaajni i ujedno provokatiyni protuprimjer Ramm:
stedt nayodi fasistiki ]J8kret koii se, kako on kae, kao SOC1iaIna injenica vie nc smi,~c potiskivati, i koji stoga nije samo
sluaj iz prakse nego i probl1l kamen teorije socijalnih pokreta: "Baviti se socijalnim pokretom, to znai stalno sebi predstavljati faistiki pokret, kao to je, vice versa, potrebno poznavanje socijalnog pokreta da bi se moglo shvatiti fo.istiki
pokret u njegovim osobitostima:' - (Rammstedt 1978, str. 9).
Ovdje istaknutom zahtjenl da se iznae ono osobito u faistikom pokretu Rammstec1t, meutim, ne udO'roljava. Umjesto
toga on se ogrania\'a no. to do. istie ne-identitet, odnosno latentnu suprotnost izmedu partiie i pokreta prije i poslije 1933 .
i da prikae funkcionalnu promjenu koju je faistiki pokret
kao glavni nosilac estetiziro.nja politike doivio s transformacijoIT1~ u "narodnu zajednicu" (str. 12 i dalje), Ali ako je ispravno konstatirati dCl u bizmu II njegovim raznim fazama postoii paralelizam mobilizirajueg razvoja i represivnog, esto ak
'teroristikog neutralizirania momenata pokreta, onda time na
pomena o faistikom pokretu, kao protudokazu koji predoa
va iednu, svakako impFcitno socijalistiku orijentaciju sociialnih pokreta, gubi mnogo na svojoj prvobitnoj prihvatljivosti:

107

da30, mada se, s druge strane, upravo u sadanjim uvjetima Savezne Republike Njemake posve sigurno vie ne
moe govor~ti o socijalistikom monopolu na pojam pokreta:. S pOjavom pokreta ena, ekolokog pokreta i alt~rna.~Ivnog pokretav dan~s se artikuliraju socijalni pokretI kOJ1 ka.~o po drustvemr;n perspektivama cilja tako i po
sv~m .soCl]al:~lOm sastavu l konstelaciji svojih interesa napust.aju. okvI:e .Marx?v~g.. 'poi~anja klasnog pokreta ,i
ut~~lkomduClr~]U o.pcen!tI]I pOJam socijalnog pokreta na
naCll1 k~l(O se Je ta] pOjam i uvrijeio u svakodnevnom
g<;>voru .1. u ~oclOlokom istraivanju. Na to ire shvaa
nje socIJalmh pokreta od~10.sJ ~e i slijedea diskusija o
R~mmstedtovom modelu tIplcmh razvojnih oblika i stupnJeva eskalacije socijalnih pokreta.

(III) Dinamika razvoja socijalnih pokreta: "kretanje

pokreta"
'p?!azno razm~~ljanje sada sigurno najrelevantnije
~nahtlckev konCepCIje is}raivanja socijalnih pokreta, to
le pr.edlaze Ra~r;nstedt , poiva prije svega na pretpostavcl da su socIjalni pokreti sutinski primorani da se
Kav~ "krivi. namjesnik revolucije" (Bloch) faistiki je pokret
pOCIVa? s ;ledne strane: ul?~'!1':o na - ponekad posve ambival~nt.noj :::- m~tr~n:cnta!JzaCl]l l pomjeranju cilja odreenih obliLa ;:,~raz.lvan-]a l mte.I:akc!je mdniko~ pokreta i njegovom prepr,a.ljan!u .za ,dezonJentlran~ srednje slojeve, a s druge 'e
stl,:-r;e bl? Il?al, stalno bezuvjetno podreen raunici faiti~e
P?l.l.tlke ~lle~: oS~!10 vczan njen!m dir.cktivama. Istraivanje emplIlJske mtcI akc~Jske stvarnostI raz mh organizacija faistiko<Y
p~k~eta trebalo .1" u.srcdc;toiti upravo na ~ taj odnos suprotno"::
stl lzme~~ Vl~stlte dli1:lffilke l upravljan]'a izvana' tel
t~k r
'JerSpel-tI
df'
. ,".'
, ( U a \OJ
1._.
.' yI
.1 erencI.ranja elm mi sc mO<Yunim analitiki pr _
ClZlratI pn!1 n .l c osobItosti faistikog pokl~ta zanemarujui nj!govu vlastItu propagandu.
U~p. ~ammstcdt, 1978, "tr. 10, 91 i dalje, gdje Rammstedt
sto se tIce hteratUl.'C koiu nm'odi (str 9~) postupa
ak
.
tT t ' V j " T '
. u svom
pOSv<; S I l~ .IC ~l. ako jC koncepcija tcndcncijskog po'movr:o~. stanja socIlallzma i socijalnog pokreta moda u stvah
ponaJ\'l~e vezana.uz S0I1!barta, za kojeg su to "samo razliite
strane ,Jedn~ t~ Iste pOJave. koje stoje jedna naspram druae
ka~ nMao. ;_ djelo, l~ao duh i tijelo" (Sombart 1919, str. 16)
~~k np~. ,al\.oer vec spomenuta Povijest ideja socijalno a PO~
!~/,e~a WcrneraHofmann.a uzima za osnov jedan iri poja~ soclJalnog pokreta.. kao hIstorijskog oslcbodllakocr pokreta ko"
p~g<?tovo u SVOJIm poecima jo nikako nije bi socijalisti~:
(vId], Hofmann, 1968, str. 7).
l
v

"

sluaju
.' cr

o 3! ~ri ~eIY!~ R.ammstedt uzima za osnov sljedeu definiciju

p k~e,ta. "So:=l~~lmm .l?ok~etom treba smatrati proces protesta
protn postoJeclh socl]almh odnosa, proces koji svjesno nosi

108

ponaaju u biti temporaino, tj. da ostanu kao pokret "u

kretanju". Socijalni pokreti moraju - prema toj tezi stalno sami sebe pokretati, moraju neprestano uzrokovati promjene i reagirajui na njih opet sami sebe mijenjati. "Te promjene manifestiraju se kvantitativno: Mora
se pridobiti sve vie uesnika; sve vei broj individua
mora biti spreman da cilj pokreta uini motivom svog
djelovanja. I manifestiraju se stvarno - u inovacijama
kako bi sebe pokazali kao pokret a vladajui sistem kao
suprotni pol; proteu se od nepravilnog koritenja socijalnih pravila, preko njihovog ogranienog krenja, pa
sve do njihovog spektakularnog nepotivanja. I napokon
prinudnost permanentnih promjena dovodi do toga da
se od sadanjosti stvara proslost neke specifino budue
sadanjosti, pogotovo u oblicima interakcije." - (str.
128). Vlastito mijenjanje pokreta ima, dakle, uvijek jednu socijalnu, jednu stvarnu i jednu vremensku dimenziju.
Sredinji osnovni mehanizam tog "kretanja pokreta
Rammstedt stavlja - i to je glavna perspektiva istraivanja njegove postavke - u kompleksno uzajamno djelovanje razvitka socijalnog pokreta s jedne strane i reakcija ugroenog socijalnog sistema s druge strane: Prema tom shvaanju, pokret i socijalni sistem uzajamno
se razmahuju sa svojim razliitim strategijskim reakcijama i reakcijama na reakcije i time na danom postignutom stupnju eskalacije konflikta ,iznuuju uvoenje novih, uvijek daljnjih koraka u mijenjanju i vlastitom mijenjanju. Po tom shvaanju pokretaki princip socijalnog
pokreta je, dakle, u osnovi u tome da se pokret zbog raznih strategija neutraliziranja i obuzdavanja od strane
ugroenog socijalnog sistema nalazi u permanentnoj dilemi prilagoavanja - eskaliranja, ti. pokret se moe
opirati reakcijama sistema istovremeno ne odstupajui
od svojih drutvenih ciljeva samo ako sa svoje strane
reagira na to zaotravajui sukob i ako u toj reakcijskoj
prinudi sebe samog neprestano transformIra.
U toj perspektivi istraivanja, koja akcentuira odnos
suprotnosti izmeu pokreta i socijalnog sistema, Rammstedt odreuje drutvenu konstelaciju radanja socijalnih
pokreta u prvom 'redu u kontekstu jednog proirenog
sociolokog pojma krize12 i njegovih djelatno-teorijskih
grupacija sve veeg broja lanova koja ne treba biti formalno
organizirana." - (Rammstedt, 1978, str. 130). - U tekstu poblie neodreeni podaci o stranicama odnose se u nastavku na
ovaj Rammstedtov rad.
': Na nain kako je prije svega razraena u kompetentnim radovima Offea (1972) i Habermasa (1973, posebno str.
99 i dalje).

109

-?osljed~ca. Osnovno razmiljanje je pri tom takvo da poJav~. krIze sociJalnogsi~tema istovremeno za sobom povlacl ~u~ok?s::zne promJen~ u strukturI racionalnosti djeIOY.al1J.a mdl::ldua .pogoel1lh krizom: Budui da trajno
mIjenja s?cIJaln~ l. ekonomske granine uvjete indivi~ualnog dJelova~1Ja ~ na t.aj naGin naelno problematizira
l 'p?tkopava rutmskI dotjeranu "socijalnu sigurnost" indlvldl!-a u pogl~d~ I?-jihovih buduih ivotnih ~pl'ilika, kriza .pnmorava ~ndlv~due da kratkorono fragmentirajui
SVOJ vremenskI honzont istovremeno dalekoseno revi dil~aju svoje ,dotadanje kriterije djelovanja: "Kriza unista:v a buducnost ~?ju ~e moe oekivati. To iskustvo preI~ZI u pr?blemat.lZlran]e realnosti u osmIljavanju pojecl:nca. kOJI, ukollko ne odstupa od primata djelovanja,
yJer~lje d;; ~e tom stanju moe suprotstaviti samo time
sto IzgractuJe nove smisaone strukture." - (str. 139).
~~k ~ako v~ri~u s.ocijalnog sistema pogoene osobe opaz~JU l dO~lvl)avaJu ~ao ?ve veu "provaliju izmeu racIOnal!lostI ~~stema l racIOnalnosti indivIdua" (str. 147),
raaI:Je .svoc1]alnog pokreta u takvoi situaciji ne predstav~Ja l1lsta ~~'ugo doli kolektivni pokuaj prevladavanja
te dlsk~epanC:I)e u mediju zajednikog sporazumijevanja
o l!-zroc:una bIjede i o.dgovaraj~im strategijama za njeno
ukIdanJe. U tom smIslu socIjalni pokret konstituira s.o
ka~ specifi~.ni, od strane sudionika svijesno potaknuti
oblIk reakCIje na masovno iskustvo krize socijalnoa sistema, odnos.no !:jegovog potencijala za rjeav~nje ~roble
ma: ~a t~J na~m predstavlja interakcijskI pokuaj teleologlZll'allJa knze od strane samih pogoenih osoba. To
se po Rammstedtu deava na tipian nain slijedeim
redom:
.

.
-..Propagiranje posljedica krize. U poetnom stadiJU socIJv~ln~g pokr:eta individue koje su neposredno pogoene UCll1CIma ~nze nastoje putem smiSljenog i istovreI~~no veoma djelotvornog obznanjivanja svoje vlastite
bIjede aktivirati za svoje interese sistemske resurse za
rjeenje problema. To pretpostavlja - u neku ruku kao
.,f~~to~- predpo~(re.ta" (str. 146) - ponajprije sticanje
sVlJes~l o ~osIJedIcama krize i kogni livnu realizaciju
znatl1lh razlzka u pogoenosti krizom izmeu raznih grupa stanovnitva. Prema tome, jan1i apeli predstavnicima
sistema i nosiocima odluivanja u sistemu odnose se u
ovom stadiju. u .pr.v0m.. redu na uklanjanje socijalne i
e.l~ono.mske drsknmmacIje koja je proizala iz krize; zahtIJ~vaJu pre.vladavanje krizne situacije u sklopu sistemskrh mehal1lzama funkcioniranja i upravljanja.
110

- Artikulacija protesta. Reagirajui na nereagiranje

socijalnog sistema pokret se radikalizira; naputa svoj
raniji peticijski stav oekivanja i artikulira otvoreni protest. Ovaj je, dodue, i dalje upravljen na aktiviranje
sistemu imanentnih strategija rjeenja, ali ipak zaotrava polarizaciju pokreta i socijalnog sistema time to se
kritika nosilaca odluivanja u sistemu sada pomjera na
jednu socijalno-strukturnu razinu, tj. interpretira se kao
suprotnost izmeu onih koji vladaju i onih kojima se
vlada. Prvotno partikularistika perspektiva protesta tako se pretvara u insistiranje na normatIvno-demokratskim vlastitim zahtjevima sistema i okree se protiv njegove loe stvarnosti; istodobno se s time pokretu otvara
nova mogunost da s poveanjem protestnog sadraja i
eskalacijom svojih akcionih oblika opedrutveno totalizira postojei konflikt.
- Intenziviranje. U narednoj fazi mtenzlvlranja socijalni pokret pokuava da u javnoj svijesti ve iroko
realizirani konflikt stilizira u neku vrstu "ispijanja ae
do dna", ispitujui tako sposobnost funkcionisanja sistema. Protest protiv daljnjeg postojanja krizne situacije odnosno neaktivnosti sistema dobiva takav intenzitet
da indiferentni stav prema tome treba biti generalno
onemoguen; sa sada pojaanom dravnom represijom
iri se regrutni potencijal pokreta s osoba neposredno
pogoenih bijedom i na takve grupe stanovnitva ije je
latentno nezadovoljstvo sistem do tada mogao jo djelotvorno apsorbirati.
- Artikulacija ideologije. "Artikulacija ideologije
kao faza socijalnog pokreta sadri dva sredinja aspekta:
Ne samo to se zahtjev za otklanjanjem neimatine pretvara u zahtjev za otklanjanjem uzroka neimatine, nego
istovremeno slijedi sadrajno proirenje, budui da se u
uzroke neimatine sada ubraja i struktura sistema. Socijalni pokret time se programatski okree protiv uzroka
socijalnih kriza i protiv drutvenih struktura koje se
okrivljuje za krize." - (str. 154). Time to se kritika
upuena sistemu pretvara u kritiku samog sistema, pokret naputa svoju dotadanju sistemu imanentnu ogranienost i propagira alternativnu koncepciju sistema.
Ta se koncepcija podupire i obrazlae putem stvaranja
ideologije33 koja postojee strukture sistema naelno negira i koja od sad oblikuje vlastito poimanje pokreta.
Paraleleno s time eskaliraju i primjenjena sredstva i
33 O ovdje
L:potrebljenom pojmu ideologije vidjeti napomenu 11.

111

?~lici a~c!je: :,d~kv su ~~ socijalna pravila u fazi protesta

mtenzIv~rar:Ja JOs U\?Jek potivala, sada ih se svjesno

zanemaruJe, l to zato Jer socijalne strukture treba nael
no promijeniti. Time socijalni pokret potie krizu u vladajuem sistemu." - (str. 154 i dalje).
- irenje. U fazi irenja socijalni pokret nastoji da
se transformira u masovni pokret i da mobilizira i takve
sloje,:e stanov.ni~tva ~wji su do sada bili na periferiji
konflIkta. Daljnje pnvlaenje aktivnih ili potencijalnih
uesnika .(simp~!izer~) ini se moguim zato jer je pokret. s artl~u~acIJom Ideologije definitivno napustio svoju
.partIkulanstlku orijentaciju iz ranijih faza u prilocr
Jedne al.t.ern~tivne, pr!ncipijelno univerzalno zamiljen~
koncepclJ~ SlS tema kOJa u odnosu na postojee formalne
orgamzaclOne strukture sistema ne odstupa od naelnog
primata interakcije kao "generalnog mehanizma za rje~avanje .~rutv.enih. ~roblema" (str. 159): U totaliziranju
mterakcIJe kO.Ja rJesava drutvene probleme pokret ne
vidi samo osnovni mehanizam za stjecanje sve ire masovne baze u stanovnitvu; na to orijentIra i svoje normativno P?ima?je buduih oblika podrutvljavanja. Isto.
dob~o s~ sIrenJ.em pokreta otpoinje ipak pojaano unutarnJe dIferenCIranje prema centru i periferiji: S obzir?~ na sve .otriju represiju sistema, pokret moe flekSIbIlno reagIrati jo samo onda ako faktiki podilazi
svom vlastitom unionistikom principu direktne interakcij~ izmeu .svihv.nosilaca pokreta i malo-pomalo ga na
pusta; na taj nacm ne oslobaaju se samo do tada skrivene hijerarhijske strukture u pokretu nego se sada ra~ i. ~end~ncijc: ~q~ani~~c,ionog osamostaljivanja ili otCJepljiVanja pOJedllllh dIjelOVa pokreta.
- Organizacija. Poto socijalni pokret dosegne crranicu vSy'?f!, ~renja, s '~vazip.rofesionalizacijom' svojih ~aj
odlucll1J?h clanov~ bl.va prImoran da ponovo posegne za
for~~lmm orgamzaClOll1m strukturama. Pokret se kris~allZlra ~ jednoj ili vie organizacija, ija imanentna logIka razYltka povlai za sobom sve ire diferenciranje zadataka i .;:ljelominih fu?kcija i is~ovremeno etablira jedn~ II pocetku neformalno potvrenu, kasnije formalno
oSI~ur'anu strukturu l~.nstva i rukovodstva. 3i Pokret, doduse, u skladu sa SVOJIm normativnim poimanjem, jo
l

34 injenica .da
stvaranje eksplicitno politikoa rukovodstya s~~:Jrotnc:. SVlm desnim ill lijevim varijantama "'teorija zavJ~re ll! ~eorlJa o .kolon::~am.a urota, predstavlja relativno ka~n: _p~olZ\c:d r~~vo)a ?ocIJ~.lmh .'pokreta, dovoljno je dokazana
i
l azplm hlstorlJsk;n:'- lstrazlvanJlma o nastanku i strukturi masovmh pokreta (vlch npr. radove Hobsbawma 1962. i Rucha-

112

uvijek ne odstupa od primata horizontalnih oblika interakcije; u faktinoj interakcijskoj stvarnosti pokreta ipak
se bitne politike odluke i akcione strategije pomjeraju
sve vie u organizaciono konsolidirane probrane grupe
iji lanovi svoj 'totalni' angaman u pokretu sve vie
shvaaju i takoer upranjavaju kao kvazi profesiju.35
No time pokret istodobno kida za nj konstitutivnu vezu
izmeu svrhe i motiva: Budui da formalne organizacije
poivaju upravo na razdvajanju individualne motivacije
i svrha koje treba organizirano ostvariti, nastale organizacije pokreta - unato svom propagandistikom ustrajanju na drutvenim ciljevima - razaraju temeljni mehanizam sudjelovanja i irenja samog socijalnog pokreta.
- Institucionalizacija. S institucionalnim okotavanjem u formalnim organizacijama socijalni pokret nael
no se ponovo izjednaava s postojeim strukturama sistema i time prestaje pretendirati na to da predstavlja
alternativni model budueg podrutvljavanja. Faza
institucionalizacije oznaava tako "idealno-tipini kraj
svakog socijalnog pokreta" (str. 169); remtegracija pokreta u funkcionalni sklop sistema izgleda time zavrena.
To je, dakle, taj proces to ga, prema Rammstedtu,
zakonito prolaze socijalni pokreti, pri emu ta zakonitost samima onima koji djeluju ostaje u velikoj mjeri
skrivena.36 Razvojni slijed socijalnih pokreta izgleda, prema tome, kao indirektno sistemski-funkcIOnalno determiniran proces koji se odvija takoreku Iza lea subjekata, iako (ili upravo zato jer) se indivIdLte prema svom
vlastitom poimanju eksplicitno orijentIraju na primat
svjesnog strategijskog djelovanja. U tom kontekstu je
- Interakcijsko-teorijski pokuaj opisa rukovodeih strumasovnih pokreta nalaZI se u vezi s Rudom kod Edel1976, str. 121 i dalje; o openitoj diskusiji o toj postavki
Honneth/Paris 1979.
II "S
kvazi-profeslOnalizacijom socijalnog pokreta avangarda postaje gralski uvar ciljeva pokreta. Ona odluuje o kretanju pokreta, dakle o akcijama koje pokret trebaju pribliiti
njegovom ciIjeL Nema vi~e neposredne veze motiva svakog pojedinca sa svrhom pokreta. meuzavisnosti ta dva elementa;
pojedincu jo samo preostaje da se pokorava uputstvima avangarde budui da on ta uputstva shodno percipira kao zakone
razvitka - i time akceptira ela je njemu zabranjen uvid u
te zakone." - (str. 210).
36 Rammst-:d~
ak pretpostavlja da to mora biti tako da
bi se socijalni pokreti uope mogli razvijati: "Kad bi zakonitost procesa bila poznata, tada bi bilo ugroeno kretanje pokreta." - (str. 128). - Moji slijedei argumenti, koji akcentuiraju upravo anse samorefleksije unutar pokreta, osporavaju
to stanovite, i to, dakako, dijametralno.

1977).
ktura
mana
vidi i

8 Marksizam u svetu

113

Shema razvitka socijalnih pokreta

(Prema Rammstedtu, 1978, str. 170)
socijalna kriza
stje~anje svijesti kod pogoemh osoba o razliitim

ne-stjecanje svijesti kod pogoenih osoba o razliitim

posljedicama krize
npr. ratna situacija

posljedicama krize

neyropagiranje posljedica
knze npr. autizam
ne-artikulacija protesta
npr. socijalni fatalizam
-artikulacija
ne-intenzlvlran,le
npr. devijantna
gangovi

irenje

udruenja,

ne-art~ikulacija ideologije
graanske inicijatil~e

oigani=?acija

npr.

ne-irenje
npr. socijalne sekte

-I

._

ne-orgamzacl Ja
npr. ulazak u neku postojeu organizaciju;
~1_r_a_st_l_lr_a_n_je__p~o_k_'r_e_t_a________=J

"'r ne-ir..sIitucio'i'ializacija

npr. reintegracija;

~'evoJucija

!I'

------------------~--~

svakako ?d ~naaja da socijalni pokreti u skladu s ovdje

predstavlJemm
nipoto ne mora'JU prOCI
" sve
'
navede f modelom
.
ne .. aze razv~~a;. naprotiv, na svakom od tih stupnJeva uVIJek postOjI l mogunost prijevremenoO' kraja
pokreta. (desna ko~ona dijagrama toka), a tada seI:::; pokret
ka postIgnutom ~IVOU razvoja stabilizira, odnosno sebe
ao pokret stormra.37 U tom smislu razliiti stupnjevi
37 O': d'
Je. ~e ne uputam poblie u diskusiju o proizvodima
raspadanja Ih pobonim proizvodima socijalnih pokreta. Kri-

114

razvoja socijalnog pokreta istovremeno predstavljaju odreene alternative razvoia u procesu pokreta, koie, ak
esto, bivaju i realizirane. Kretanie pokreta ne mora nuno ii opisanim putem sve do krainje toke institucionalizacije, ali - prema tom shvaanju - drugog puta
nema.
Tu je kraj prikaza Rammstedtovog modela razvoja
socijalnih pokreta, koji u nastavku treba prodiskutirati.
Pri tom imam, dakako, manie u vidu speciiaine, po sebi
zacijelo prije svega prihvatljive i stvarnosti sasvim saobrazne opise samih pojedinih etapa pokreta koje mnotvo empirijskih opaanja moe sigurno oboriti, no ipak
se u pogledu osnovne strukture Rammstedtove konstrukcije modela mogu formulirati neki prigovori koji za diskusiju o raznim fazama razvoja, a prvenstveno za analizu posebnih "prekretnica" sociialnih pokreta, nisu nipoto bez posljedica.
Ponajprije valja istai pitanje dometa i restrikcija
temeljne sistemsko-teorijske postavke, dakle problem ne programira li sistemsko-teorijsko koncipiranje procesa pokreta ve unaprijed "zakonitu" posljedicU neminovnog neuspjeha socijalnih pokreta. Vano je ovdje jo
jednom pojasniti da Rammstedt, orijentiran na teorijsku
perspektivu Luhmanna, osnovni mehanizam pokreta vee
uz sloeno uzajamno djelovanje, odnosno uz talasaste
reakcije i reakcije na reakcije izmeu pokreta i socijalnog sistema i smatra ga time fiksiranim: U tom suprotstavljanju sam socijalni pokret izgleda kao djelomini
sistem, definiran pogoenou krizom, koji pokuavajui
autonomno rijeiti problem krizne situacije dolazi u sukob s etabliranim principima funkcioniranja cjelokupnog
sistema kojima se na kraju procesa svakako opet prilagoava. Cijena takvog funkcionalistikog naina gledanja
jest, dakako, u zanemarivanju konkretnog djelovanja samih subjekata: Rammstedt je, dodue, prilikom tumae
nja svoje definicije pokreta eksplicitno protiv izdvojenog kolektivnog poimanja socijalnog pokreta - socijalni
pokret je mnogo vie "proces koji nose individue" (str.
130); no ipak, o toj odrednici oigledno se ne vodi dovoljno rauna u sistemsko-teorijskoj razradi njegovog
tiki tu valja ipak samo napomenuti da mi za lokaliziranje
grazmskih iniciptiva sredinje razlikovanje na sistemu imanentnu i sistem'..! transcendentalnu kritiku (vidj. str. 156) u tom
suprotstavljanju izgleda suvie shematskim: Kako se realna dinamika radikalizacije graanskih inicijativa doista kree samo
po osi naelno sistemu konformnog sklada zahtjeva za participacijom i koliko na torne ostaje, to je za mene u svakom
sluaju teorijski i politiki jo posve nerijeeno pitanje.

115

modela razvoja: U primarnoj konfliktnoj relaciii pokreta

i socijalnog sistema an.gaman individua u pokretu izgleda jedino kao djelomini moment sveobuhvatne interakcije izmeu suparnikih velikih subjekata od kojih
svaki na drugaiji nain reagira na teku situaciju so-

cijalne krize.
Ni socijalni pokret niti sistem ne poima se u tom
shvaanju kao interakcijski odnos koji se konstituira
tek s djelovanjem samih subjekata, a u kojem su razliite reakcije odreenog pokreta ili odreeno O' sistema
uvijek uvijene u konkretne, u pogledu siruktu~e odlui
vanja naravno veoma razline oblike obrazovanja volje,
na kojima se kasnije i grade. Ako funkcionalistika teorijska koncepcija na prvi pogled moda i IzO'leda primjerena socijalno-tehniki
ustrojenom krizno~ angamanu
38
sistema , ipak je ta koncepcija - s obzirom na specifi
nu vrstu - interakcijskog "obrazovanJa reakcije" unutar pokreta sigurno tim manje pogodna: Rammstedtovo
istraivanje moe, ukoliko uope moe, tek veoma sueno utvrditi da se formiranje i mijenjanje odreenih oblika protesta i strategija djelovanja u okvirima socijalnog
pokreta faktiki uvijek odvija samo u mediju mnogostrukog procesa interakcije i sporazumijevanja individua involviranih tim procesom, dakle da pokret na svakom
stupnju svog razvoja stalno poiva u poetku na prethodn.om a kasnije na uvijek iznova postignutom i izdiferenCIranom sporazumu njegovih lanova19; sistemsko-teorijsko mijenjanje unutarnje interakcijske stvarnosti pokreta dovodi tako u nastavku do generalnog nedovoljnog
osvjetljavanja dimenzije sporazuma u procesu pokreta
:- a .to je .~est~ikcija s kojom se teorijski dostatno poImanJe socIJallllh pokreta ipak ne smije pomiriti.
..Osn.ovni prigo,:,or Rammstedtovom modelu razvoja
socIJallllh pokr:~ta Jest, dakle, gledano u perspektivi tak.
ve argumentacIJe, u tome da analitiki prioritet funkcionalnog uzajamnog djelovanja pokreta i socijalnog siste." Ali ako }Jomnije pogledamo trebalo bi ispraviti: Djelotvornost protumjera i represije sistema, po prirodi stvari,
zavisi o tome u kojoj mjeri postojei nosioci funkcija doista
prema sistemu lojalno interpretiraju i na odgovarajui nain
izvravaju. zadatke koji 5U im dodijeljeni - a to je pretpostavka kOJa se ba u prelomnim drutvenim situacijama esto
pokazuje sasvim krhkom.
"Tako se kod Rammstedta o aspektu postizanja sporazuma unutar pokreta govori o svakom sluaju posebno, npr.
u kontekstu polazne faze stjecanja svijesti o posljedicama krize
(str. 140-148 j dalje); sistematsko uvaavanje te dimer,zije II
Rammstedtovoj konstrukciji modela ipak je znatno iskljueno.

116

ma istovremeno za sobom povlai dalekoseno zapostavljanje specifinih interakcijskih unutarnjih struktura i

oblika javnosti koji iz njih proizlaze, a s kojima je naelno sasvim otvorena mogunost da se za "prekret"
pokreta oigledno centralne probleme organizacije i institucionalizacije samorefleksivno tematizira i putem demokratskog postizanja sporazuma potisne u suprotnom
pravcu. Time, meutim, Rammstedtov model pokreta
mnoO'o gubi na svom zakonito-prinudnom karakteru: Budutda~se unutar pokreta od svih stratekih i organizacionih pitanja moe nainiti eksplicitlll predmet javne
rasprave i diskusije, nema nikakvog sistematskog razloga
koji brani da se bar potencijalno tvrdi da pojedini la
novi i grupe nekog socijalnog pokreta vrlo lako mogu
biti u stanju da ve sami anticipiraju po Rammstedtu
naznaene razvojne probleme i konzekvence raznih faza
u razvoju pokreta i da iznalaze upravo takva rjeenja
koja vie pogoduju stabiliziranju nego slabljenju povezanosti svrhe i motiva. Drugim rijeima, ne postoji zakonitost neuspjeha socijalnih pokreta koju se ne bi moglo naelno takoer opovri putem samorefleksivne javnosti.
Suprotno takvoj perspektivi ovog pitanja, pojam
javnosti igra u Rammstedtovoj analizi tek veoma pod~e
enu ulogu. Odnosi se jedino na vanjske drutvene uVJete koji moraju biti ispunjeni da bi se socijalni pokret
uope mogao obrazovati: "Njemu (socijalnom pokretu,
R. P.) treba legalna mogunost da u javnosti navodi razliita miljenja ta miljenja moraju imati izvjesnu
dra za sredstva masovne komunikacije koja on potie
da izvjetavaju o akcijama." - (str. 129). Pri takvon;:
odreenju priznaje se stanovitu javnosti samo eksterm
znaaj za sam pokret. Kao posredujui adresat i kao medij provocirajueg samoprikazivanja ona slui prije svega propagiranju i idejnom irenju ciljeva pokreta, odnosno stvaranju djelatnog i legitimaCIjskog pritiska ~a
predstavnike socijalnog sistema. Perspektiva uspostavlJanja javnosti izgI.eda u tom kontekstu ograniena na j~
dan odreeni, sigurno ne beznaajni aspekt artikulaCIje
protesta; analitiki pristup istraivanju uspostavljanja i
zatite autonomnih ansi sporazumijevanja i struktura
komuniciranja unutar samog socijalnog pokreta ovakvo
shvaanje javnosti nema na umu.
Ako se ipak ustraje na napred skiciranom emfati
nom vienju javnosti pokreta, onda iz toga proizlaze dalekosene posljedice za obraivanje pitanja organizacije.
Dok Rammstedt o toj problematici diskutira uvijek sa

117

pozicije da se posebni principi funkcioniranja i racionalnosti formalnih organizacija na osnovu razdvajanja svrhe
i motiva ne mogu primjeniti na prvenstveno neformalne
strukture socijalnih pokreta (vidi npr. str. 134), dakle
da pokret i organizaciju treba shvatiti kao suprotne polove, ovdje predloena teorijska orijentacija na dimenziju javnosti socijalnih pokreta omoguava upravo da se
prevlada takova alternativna konstrukcija: Budui da
koncepcija javnosti posebni modus organizacije socijalnih pokreta ponovo sutinski vee uz razvoj samostalnih
oblika demokratske samorefleksije, pa prema tome i proces organiziranja poima kao rezultat diskurzivnog obrazovanja volje, jedna takva perspektiva istraivanja izmie pojmovno-sistematskoj prinudi da ulaenje socijalnih
pokreta u stabilne institucionalne strukture i organizacione oblike nuno tumai per se kao naelni vlastiti zadatak njihovih emancipatorskih ciljeva. U tom smislu
pojam javnosti moe temeljno relativirati Rammstedtovo
shvaanje institucionalizacije kao nunog kraja pokreta
kao kretanja; i to insistirajui na tome da socijalni pokreti mogu vrlo lako biti u stanju da samorefleksivno
tematiziraju pitanje spojivosti strategijski nunih mjera
institucionalizacije sa zacrtanim ciljevima pokI-eta i zahtjevima za emancipaciju, tj. da speCIfino rjeenje tih
problema institucionalizacije ponovo usko veu uz strukture javnosti koje se nalaze u pokretu l da ih u njima
prodiskutiraju.4o U kojoj se mjeri na taj nain stvarno
uspjeva izbjei birokratsko osamostaljivanje organizacija pokreta i trajno sprijeava stvaranje "kvazi-profesionaliziranih" elitnih grupa unutar pokreta, to je, dakako,
takoer pitanje ukljuivanja mogunosti permanentne
demokratske kontrole, pitanje upravo institucionalizacije
javnosti: Do izdvajanja partikularnih frakcija i vodeih
grupa iz irokog konteksta diskusije i prakse cjelokupnog pokreta ne dolazi ve zbog samog nastanka stabilnih
organizacionih oblika kao takvih, nego tck zbog poman jkanja djelotvorne demokratske kontrole. Perspektiva uspostavljanja javnosti u tom pogledu ne predstavlja samo
princip ukidanja postojeih nego isto tako princip spreavanja buduih odnosa vlasti. 41
4f Tu
valja upozoriti npr. na iscrpnu diskusiju koju se
vodilo u okviru pokreta ena o posebnim modalitetima ureenja
javnih kua.
41 O problemu unutarnje slojevitosti socijalnih pokreta valjalo bi takoer ponovo razmisliti s tog aspekta. Dok RammstecIt - nadovezujui se na Horkheimera (1968) - karakterizirajui socijalni pokret kao oblik graanskog ponaanja polazi od toga da u tipinom razvoju socijalnih pokreta zahtjev

118

(IV) Teorijske i

politike

implikacije koncepcije javnosti

Ako je pojam javnosti u dosadanjOj argumentaciji

bio uveden vie na razinu vjerovatnosti, sada to, na kraju, treba konkretizirati. Pri tom se valja posebno nadovezati na poetno pitanje kako se moe prevladati politiki difuzno poimanje socijalnih pokreta, tj. u kojoj
mjeri koncepcija javnosti omoguuje da se emancipatorski sadraj socijalnih pokreta teorijski l politiki fiksira.
Vano je prije svega jasno luiti realno-analitiku od
normativne upotrebe pojma javnosti. Dok se taj pojam
u prvom sluaju, kao komplementarni pojam u odnosu
na privatnu sferu, tie sveukupnosti procesa obrazovanja
"javnog" mnijenja i volje, normativni princip javnosti
oznaava u teoretsko openitijem smislu idealnu, ali realno uvijek pretpostavljenu osnovnu orijentaciju svake komunikacije na postizanje dobrovoljnog sporazuma koji
bez prinude ujedinjuje partnere koji komuniciraju. Taj
idealni princip javnosti sigurno je u realno-drutvenim
procesima komunikacije ispunjen samo u najrijeim
sluajevima, no time nije nipoto suspendirana osnovna
intencija slobodnog postizanja sporazuma: I neostvarenje principa javnosti moe biti predmet javne rasprave
u kojoj se sporazumno odluuje o demokratskom ili neza slobodom kao cilj djelovanja uvijek dolazi u neminovnu
suprotnost sa prisegnutom jednakou (str. 109), dakle ~a se
stjecan ie slobode moe uvijek ostvariti samo na teret Jednakosti, "konc ep ci ja javnosti naelno insistira na principijelnoj
jednakosti partnera u komuniciranju kao na pretpostavci svakog stvarnog postizanja sporazuma. To se uostalom posve slae s Horkheimerovom analizom koju Rarnmstedt, po mom sudu,
reinterpretira kada tamo naznaena proturjeja socijalnih pokreta Ll histori iskom procesu konstitutiranja graanske vladavine proglaava sutinskim obiljejem socijalnih pokreta uope. Tako Horkheimer npr . raspravlja o znaaju masovnih zborova Ll okvirim:t gra:tnskih revolucija upravo s aspekta ne-ostvarivanja naela javnosti II prilog iskljuivo ritualne mobilizacije masa koje i da~je ostaju iskljuene iz drutveno relevantnih procesa odluivanja (vidj. Horkheimer, 1968, str. 39
i dalje). U toj perspektivi Istraivanja, problem latentne suprotnosti izmeu zahtjeva za slobodom i za jednakou sutinski se pomjera na pitanje odnosa ritualnog i oblika javnosti: Tek ritualno stavljanje javnosti van snage omoguuje etabliranje novih odnosa vlasti. Time, meutim, znaaj rituala
kao gotovo emocionalnog fermenta socijalnih pokreta ne treba previe potcijeniti (usp. i Hobsbawm, 1962, str. 197 i dalje);
ritualno i oblici javnosti mogu u socijalnim pokretima bez
daljnjega zajedno koegzistirati. Do problematinog razvoja dolazi tek onda kada se oba naina interakcije sistematski meu
sobno pomijeaju, kada je, dakle, u ritualiziranju javnosti zaet oblik raanja nove socijalne nejednakosti.

119

demokratskom karakteru konkretnog procesa obrazovanja volje.

Tako shvaen, princip javnosti eksplicira normativnu strukturu demokratskog obrazovanja volje koja se
od ostalih oblika politikog odluivanja razlikuje upravo
po tome to u njoj " ... treba odluivanje uiniti zavisnim od sporazuma postignutog u slobodnoj diskusiji ...
Princip javnosti treba pri tom iskljuiti svaku drugu silu
osim snage boljeg argumenta; a odluke veine, prema
toj ideji, vae samo kao dopuna za svojevoljni sporazum
do kojeg bi na kraju dolo da se diskusiju nije moralo
uvijek prekidati zbog prinude u odluivanju. Taj princip
da - kantovski reeno - jedino razum treba da vlada,
povezuje demokratski oblik politikog obrazovanja volje
s onom vrstom diskusije kojoj i nauke zahvaljuju svoj
napredak; jer u tom napretku momenat obrazovanja volje ne smijemo previdjeti." - (Habermas, 1969, str. 123
i dalje).
Habermas ovdje paralelizira princip demokratskog
obrazovanja volje s procesom naune diskusije. Ukoliko
je u oba sluaja mogunost racionalnog, za subjekte obaveznog sporazuma o injeninim i vrijEdnosnim sudovima42 naelno vezana uz obrazloenje i opravdanje argumentima, onda u tim okvirima ne moe biti druge instance koja bi za odluivanje bila vie ovlatena od instance boljeg, uvjerljivijeg argumenta. Princip javnosti
time je programatski upravljen protiv svih odnosa u kojima odluivanje nije ovisno ili tek privIdno ovisi o sporazumu sudionika: Iskljuujui svaku drugu silu osim
"neusiljene prinude boljeg argumenta", to je ujedno
fundamentalni demokratski obrazac protesta43 protiv
drutvene vladavine uope. Pitanje razvoja ili blokiranja
javnosti tie se, dakle, openito institucionalizacije rasprava koje individuama omoguuju da sporazumno oblikuju forme svog zajednikog ivota. 44
"O nauno-teorijskom ukidanju problematike vrijednosnog suda, odnosno njenom ponovnom vezivanju uz osnovne
principe "komunikativne minimalne etike", vidjeti Apel, 1973,
posebno str. 227 i dalje.
4J O dimenziji
javnosti u pojmu pokreta vidjeti i etimoloku opasku kOG Klausa Heinricha (1964, str, 109): "Protestari,
u starom sudskom znaenju rijei, znai: prekinuti utnju
svjedoka kako se utnju ne bi pogreno protumailo kao pristanak. Protestari znai braniti se od utnje koja smuuje.
Protestor, onaj koji dvosmislenu utnju prekida nedvosmislenim govorom, ne demonstrira samo neku stvar, nego ujedno
,za govor."
" Tu treba slati na put jednom veoma rairenom pogrenom shvaanju, naime pretpostavci da ovdje skicirani model
J

120

to se tie konkretnih politikih oblika takvih rasprava, Habermas se u svom osnovnom istraivanju
Struktuma promjena javnosti (Habermas, 1962) primarno koncentrirao na analizu razliitih pojavnih oblika i
problema raspadanja dominantnog tipa graanske javnosti i u tom sklopu eksplicitno zapostavIO "u povijesnom
procesu gotovo potisnutu varijantu jedne plebejske javnosti" (Isto, str. 8). Tako tematski ogranien, Habermas
se orijentira ponajprije na socijalnu sliku literarno ili
politiki rezonirajue publike i njenih institucija: Uz
pomo razvoja tampe, masovnih medija i "involucije"
(Angoli) parlamentarnog obrazovanja volje, on rekGnstruira mnogoslojni "proces refeudalizacije" graanske
javnosti koji neposredno eliminira njen kritiki princip. U toj perspektivi Habermas prouava nain funkcioniranja raznih institucija graanske javnosti prve~
stveno kao moment legitimacijske dinamike kasno-kapItalistikih odnosa vlasti; oblici javnosti socijalnih pokreta, koji se konstituiraju "ispod" tog nivoa graansk~
javnosti, ostaju pri tom isto tako poteeni kao i II pOVI:
jesnim prelomnim situacijama ispoljeni neparlamentarm
oblici demokratskog podrutvljavanja kao to su npr.
savjeti.
Protivno tome Negt i Kluge (1972) pokuali su J?a
iroko postavljenom planu pojam javIlosti uiniti kOrISnim za kritiku analizu organizacije radnikog pokreta.
Pojam "proleterske javnosti" odnosi se l?rI .tom, s je.dn~
strane, na specifinu vrst~ posredovanja l~~us:vemh .. l
organizacijskih procesa kOJe se u markslstlckoJ teOrIJskoj tradiciji do sada obraivalo veinom pod rezultatskim pojmovima "klasne svijesti" ili "klasne borbe" (usp:
Negt/Kluge, 1972, str. 66 i dalje); s drugE strane, Negt l
"porazuma implicitno propagira miroljubivi klasni kompromis
kao "sporazumijevanje" preko klasnih granica. To bi, dakako,
bilo grubo pogreno lumo.enje: Naime, s jedne strane, u tom
konceptu nije nipoto iskljueno da se tokom samog procesa
raspravljanja pokae upravo principijelna nesposobnost klasno-antao-onistikih pozicija i tumaenja da postignu sporazum
(to, "'dakako, obrnula, znai da se mogunost univerzaliziranja
klasnog interesa proletarijata ne smije a priori pretpostaviti,
nego da se u S"akom pojedinom sluaju mora iznova dokazati
argumentima - a to je metoda koja, po mom sudu, predstavlja~ odlunu pretpostavku svake ne-instrumentalist ike politike
saveza); s druge strane, rasprava u socijalnim pokretima, sudei po sadraju koji je bio predmet diskusije ticat e se u
pravilu stratekog razvoja i stabiliziranja suprotnih pozicija
moi, pri emu, uostalom, mo(:mo poi i od toga da e se vladajua klasa POgotovo u kriznim situacijama drutva osianjati ponajmanje-na "neusiljenu prinudu boljeg argumenta".

121

Klu!?i~ ra~,:,ijaju "dijalektiku graanske i proleterske javnostI pnJe svega u pravcu novog teonjskog odreenja
manipulativnog domaaja masmedijskih proizvodnih
javnosti" (televizija, zajednica medija itd.). "
Osnovni problem te postavke vidim, ne dirajui u
mnotvo znaajnih pojedinanih analiza u sistematskom
ras.teza~ju, od?-osn? u manjkavoj sel~ktivnosti samog
pOjma jaVnostI; taj Izgleda kod Neota i Klucrea postavljen tako da obuhvaa Sve relevantne kiasn~-analitike
dif~rencija<:i)e w~utqr pojma javnosti, pa se stoga posebn~ mterakcIJske 1 djelatne strukture raznih tipova javnoStI gube, dok se sam pojam javnosti, dakle realno-analitiki u n.ek:: ruku. preoptereuje. Negt i Kluge dodue
s I?~avom .IStIC:U da Javnost po njihovom shvaanju treba
uVIJek pOImatI kao procesnu kategoriju; ali oni ipak ne
raspolau s interakcijsko-teorijskim pojmovnim instrumentarijom za diferencijaciju tog procesa.
U tom pravcu argumentiranja sutinska realno-analiti~ka wanica pojma javnosti je po mom sudu u tome to
taj pOJa:n, u skladu sa svojim prvobitnim znaenjem kao
protupoJaI? za privatnost, prije svega oznaava sferu
obrazovanja drustvenog sporazuma, dok konkretne interakcijske probleme obrazovanja samog sporazuma ne
m?e obuhva~iti. Pojam javnosti navodI tako socijalno
:nJ~st? na ~oJem se slobodna komunikacija moe razviti
1 fIkSIra njen normativni princip; ali il1terakcijski proce~ usp?stavlj~nja jaynosti vie se ne moe opisati samIm pOjmom JavnostI.
.
Trebalo bi razjasniti takvo interakcijsko poimanje
javnosti na primjer pomou tipinog toka i mehanizma
eskalacije uspjenih trajkakih pokreta, moda na prim.t eru danas ve 'klasine' borbe za prava s osnova rada
pn LIP-u: Tamo se spektar oblika javnosti, u poetku
-?efor~al~o uspostavljenih a kasni je svjesno osiguranih
I razvIJamh, kretao od organa akcionog komiteta koji su
raspravljali i odluivali unutar pogona i od svakodnevnog pogonskog zbora, preko glasanja o borbenim mjerama.s drugim pogonima (meupogonska javnost, strukovna Javnost), preko provoenja demonstracija i nadregion~lnih .pro~yjetiteljskih kampanja pa sve do upriliava
np zaJed-?Ickog kolokvija radnika i naunika o pitanjima steajllog prava, eficijencije raznih oblika trajka
itd. - (usp. Wittenberg, 1974). U svim tim sluajevima
uspostavljanje javnosti, po prirodi stvari, nije nita drugo nego sistematsko stvaranje mogunosti slobodnog
sp.orazumijev~nja u mediju kontinuirane interakcije samIh pogoenih osoba: Budui da se radnici neprestano

122

sporazumijevaju o danim uvjetima i perspektivama svoje

borbe i probleme i tekoe koji se pri tom javljaju nastoje sami prevladati u oblicima demokratskog odluiva
nja, oni istovremeno trgaju u interesu kapitala danu situacijsku definiciju pogona da bi je postepeno mijenjali
u skladu sa svojim vlastitim namjerama i potrebama.
Kod LIP-konflikta sigurno se radilo o izuzetno eksponiranom obliku klasnog obrauna; no odgovarajua
strukturna obiljeja interakcije moe se nai i u dinamici razvoja manje ofanzivnih borbi za prava s osnova rada i trajkakih pokreta. Istodobno primjer LIP-a jasno
pokazuje u kojoj su mjeri za anse za uspjeh socijalnih
pokreta od presudnog znaaja samorefleksivno stjecanje
svijesti o svom vlastitom organizacionom i pokretakom
principu javnosti i plansko institucionalizzranje rasprava.
Pri tom rasprava po Habermasu nije "nikakva institucija, ona je naprosto protuinstitucija" (Habermas, 1971.
a, str. 201). U toj formulaciji naznaena je istovremeno
perspektiva rjeenja za - nastavljajui se na Rammstedta - svakako paradoksalno postavljeno pitanje imaju li, naime, moda socijalni pokreti ipak neku ansu da
samu svoju vlastitu ne-institucionalizaCIju institucionaliziraju: Ja mislim da temeljni teorijski odgovor na ovo
pitanje treba traiti u pojmu rasprave; pokuaj realno-politikog odgovora na to vidim jo uvijek u principima
sistema savjeta.45
S tog stanovita pojam javnosti doima se napokon
i kao ona analitika instanca putem koje se racio nalistiko-emancipatorsko poimanje socijalnih pokreta moe
braniti i razgraniiti od iracionalistikih ili birokratskih
shvaanja pokreta: Budui da koncepcija javnosti vee
"kretanje pokreta" primarno uz demokratsko uspostavljanje sporazuma njegovih lanova, istovremeno je upravljena protiv instnImentalnog naina organizacije centralistikih partija kao i protiv odustajanja od bilo kakvog
politiko-organizacionog ujedinjavanja u okvirima subjektivistikih subkultura. 46 Pokretaki pnncip javnosti
45 Osnovni
motiv predodbi o demokratskoj organizaciji
savjeta bio je, kao to se zna, uvijek pokuaj spreavanja,
odnosno metodikog blokiranja procesa kvaziprofesionalizacije
i stvaranja elita; zatim tenja da se ukljuene mehanizme
funkcionalnog diferenciranja i hijerarhiziranja zamjeni s konsensualno legitimiranom koncepcijom socijalne podjele rada.
- Prvi, dakako jo uvijek ogranieni pokuaj teorijskog tumaenja sistema savjeta sa stanovita javnosti izvrio je Arnold
- 1978, str. 306 i dalje.
46 "I suprotni svjetovi subkultura odvojeni su od zbiljske
situacije javne komunikacije; oni potvruju depolitizaciju koja

123

kritizira, dakle,. oboje: iskljuivost partije, koja je uvijek

u pravu, i relativizam subkulture, u kojoj svatko smije
zadrati pravo za sebe. U tom dvostrukom sueljavanju
trebalo bi alternativu o nivelirajuem kolektivizmu i subjektivistiki apsolutiziranoj autonomiji, koja je za analizu socijalnih pokreta pogrena, prevladatI upravo na taj
nain to bi se s oslobaanjem ansi za individualni razvoj u okvirima samoodreene kolektivnosti istovremeno
pokazalo mjerilo uspjele ili ba blokirane emancipacije
pomou kojeg bi se moglo kritiki ispitati empirijsku interakcijsku realnost socijalnih pokreta.
(Rainer Paris, "Soziale Bewegung und
Offentlichkeit", Prokla, br. 2, 1981, str.
103-128)
Preveo

Sran

loka

LITERATURA

Abendroth, W., 1965; Socialgeschichte der europaischen Arbeiter.

bewegung, Frankfurt/M.
Allert, T., 1976: ,.Legitimation und politische Deutungsmuster" u:
R. Ebbighausen (izd.): Burgeriicher Staat und poZitische
Legitimatiol1., Frankfurt/M., str. 217-244.
Apel, K. O., 1973: "Die Kommunikationsgemeinschaftals transzendenta1e Voraussetzung der Sozialwissenschaften", u:
isti autor: Transformation der Philosophie, tom 2, Frankfurt/M. str. 220-263.
Arnold, V., 1978: Rathetheorien in der Novemberrevolution, HallilOver.
Beckenbach, N. " dr., 1973: Klassenlage und Bewusstseinsformen
technisch-wis5enschattlicher LoJmarbeiter, Frankfurt/M.
Blumer, H., 1957: Collective Behavior, u: J. B. Gittler (izd.):
Review of Sociology, New York, str. 127-158.
Edelman, M., 1976: Politik als Ritual, Frankfurt/M.
Fleischer, H., 1969: Marxismus und Geschichte, Frankfurt/M.
Gramsci, A., 1967: Philosophie der Praxis, Frankfurt/M.
Habern1as, J., 1962: Struktunmndel der 6ffentlichkeit, Neuwied i Berlin.
Habermas, J., 1969: Protestbewegung und Hochschulreform,
Frankfurt/M.
prikriveno odgovara depolitizaciji dominantne privatizacije blagostanja. Kulturno-anarhistika vlast nije u stanju da razumno
mijenja norme; ona moe zapoeti eroziju normi koje, naprosto zato to su norme, spadaju u parole ukidanja. Rezultat je
nepolitian i podoban za uopavanje samo 11 Jbliku nove mo.
de - jer modus odluivanja time ostaje netaknut." - (Habermas, 1971. b, str. 220).

124

Habermas, J., 1971.a: "Theorie der Gesellshaft oder Sozia1technoloO'ie?", u: isti autor, N. Luhmann: Theorie der Gesellschaft oder Sozialtechnologie, Frankfurt/M., str. 142-290.
Habermas, J., 197Lb: Philosophisc/t-politische Profile, Frankfurt/M.
Habermas, J., 1973: Legitimationsprobleme im Spiitkapitalismus,
Frankfurt/M.
Heberle, R., 1968: Types and Functions of Social Movements,
u: Intemational Encyclopaeda of the Social Sciences, New
York, str. 438-444.
Heinrich, K., 1964: Versuclz uber die Schwierigkeit nein ZU
sagen, Frankfurt/M.
Hobsbawm, E., J962: Sozialrebellen, Neuwied/Berlin.
Hofmann, W" 1968: Ideengeschichte der sozialen Bewegung des
19. und 20. Jahrl11mderts, Berlin.
Honneth, A., 1978' "G3schichte und Interaktionsverhaltnisse", u:
isti autor, U. Jaeggi (izd.): Theorien des Historischen Ma
terialismus, Frankfurt/M, str. 405-449.
Hopf Ch., W. Woppf, 1976: "Gleichgliltigkeit und Identifikation
als Kategorien der Analyse von Klassenbewusstsein", u:
Prokla, br. 22, str. 67-100.
HorklJeimer, M.. 1968: "Egoismus und Freiheitsbewegung", u:
isti autor: Kritisc1ze Theorie, tom 2, Frankfurt/M., str. 1-81.
Joas, H., 1973: Die gegenwartige Lage der soziologischen Rollen
theorie, Frankfurt/M.
Markus G., 1976: "Der Begriff des ,menschlichen Wesens' in der
Philosophie des jungen Marx", u: A. HegedUs i dr.: Die
Neue Linke in Ungarn, tom 2, Berlin, str. 41-89.
Marx, K., F. Engels, 1956. i dalje: Werke (MEW) , Berlin.
Mayreder, R., 1925: Der typisclze Verlauf sozialer Bewegungen,
2. izd., Wien/Leipzig.
Merleau-Ponty, M. 1965: PJzanomenologie der Walzmehmung, Berlin.
Negt, O., A. Kluge, 1972: 6ffentlichkeit und Er/ahrung, Frankfurt/M.
Neuendorff, H., Ch. Sabel, 1976: "Zur relativen Autonomie der
DeutunS!smuster" u: K. M. Bolte (izd.): Matel'ialien aus der
sozioloulsclzen Fo'rsclnmg, rasprave sa 18. kongresa njema
kih so~iologa, Darmstadt/Neuwied, str. 842-863.
Neumann, M., 1976: Methoden der Klassenanalyse, Frankfurt/M.
i KeIn.
Offe, C., 1972: Strukturprobleme des kapitalistischen Staates,
Frankfurt/M.
Paris, R.. 1976: "Schwierigkeiten einer marxistischen Interaktionstheorie" u: Gesellsc1zaft, Beitrage zur Marxschen
Theorie 7, Frankfurt/M., str. 11-44.
Rammstedt, O., 1978: So::.iale Bewegllng, Frankfurt/M.
Rude, G.. 1977: Die Volksma5sen in der Geschichte, Frankfurt/M.
Sombart, W., 1919: Sozialismus und soziale Bewegwzg, 7. izd.,
Jena.

125

Turner, R., L. M. KiIlian, 1957: Collective Behavior, Englvud

Klifs.
Wilkinson, P., 1974: Soziale Bewegungen, Miinchen.
Wittenberg, D., 1974: "LIP - Neue Kampfformen und Offentlichkeit", u: Asthetik und Kommunikation, 15/16, str. 15-57.
ZaId, M. N., R. Ash, 1972: "Organisationsformen soziaIer Bewegungen: Wachstum, Zerfall und Wandel", u: W. R. Heinz,
P. Schiber (izd.):Theorien kollektiven Verhaltens, tom 2,
Darmstadt/Neuwied, str. 7-44.

Pietro Ingrao

NOVI POKRETI I STARA MO

Poslednjih godina mnogo se govorilo o ,novim pokretima'. ta su 'novi pokreti'? Jesu li pravi i istinski
subjekti, odnosno odreeni, trajni protagonisti politikog
delanja? Ako je tako, zato nam se predstavljaju kao
novi? Da li pak - kao to neki tvrde -- predstavljaju
nestalnu, i svakako, krhku, krizom ve zahvaenu zbilju
i iskustvo politikog delanja?
Prve elemente odgovora pokuau da iznesem postepeno tokom argumentacije. Odmah u, meutim, rei da
dovreni odgovor, po meni, zahteva izdiferencirani analitiki rad za koji mi sada nedostaje vremena.
esto primeujem kako se pod naziv 'novi pokreti'
podvode veoma raznolike politike i drutvene pojave.
Pod tim jednim nazivom su pomeani razni procesi meunarodnih razmera koji su predstavljali elemente promene u svesti ljudi, u obiajima, u rasporedu snaga, kao
to je pokret za osloboenje ena; tu su 1 drugi, koji na
neki nain menjaju politiku geografiju velikih zemalja,
kao to je pokret 'zelenih', ili pokreti za mir, koji su tokom ove poslednje godine uzdrmali prestonice velikih
zemalja, pa i pojave dobrovoljnog delanja koje su veoma
znaajne, ali ije su razrnere drugaije; III pak imamo iskustva kulturnog, rekreativnog i sportskog udruivanja
koja povezuju milione ljudi i izriit su znak novih potreba, ali ona nemaju neposrednu, svesnu politiku dimenziju. ini mi se da je potrebno uvesti jedno razlikovanje.
Muzike i pozorine grupe, filmski kruoci (ili vidovi masovnog sporta, kada recimo hiljade ljudi nedeljom tri
126

127

kroz ulice grada) jesu pojave, poruke na koje politika

mora da obrati veoma veliku panju. Meutim, to jo
nisu 'pokreti' koji na bilo koji nain izraavaju neku
politiku ili - kako se to kae - novu politinost.
Imam u vidu jo jedno razlikovanje. U studijama i
analizama - ne samo italijanskim, ve l francuskim, na
primer - pod nazivom 'novi pokreti' naao sam podvedene gradske borbe povodom zajednikih usluga i potronje (stambeno pitanje, transport, itd.) koje imaju
veoma izraenu prethodnicu u pedesetim i ezdesetim godinama: ve tada su viena iskustva u kojima se posezalo za slinim oblicima borbe (zauzimanje kua, na primer, ili uline demonstracije) i iji su pokretai i protagonisti bili, bilo ,istorijsike' partije levice (to je bio
sluaj u Italiji), bilo sindikalne organizacije, bilo pak
,pokreti' koji su imali specifine ciljeve l obraali se posebnim kategorijama korisnika sa vrlo odreenim potrebama. Neke politike akcije krajem sedamdesetih godina
bile su (svesno ili ne) u velikoj meri "podraavanje"
onih akcija koje su se odvijale pre desetak ili dvadesetak
godina: bilo je, istina, razlike u "ideologijama", jeziku,
parolama koje su tokom tih godina koriene u ovim
gradskim borbama. Ako se meutim dobro pogleda, razlika i nije tolika. U tom sluaju moe li se govoriti o
'novim pokretima'? I zato? Valjalo bi to rasvetliti.
Oseam da je potrebno neto preCIznije rei o rei
'pokret', o obliku pokret.
Lako je podsetiti da re 'pokret' nije uopte strana
tradiciji levice, 'istorijske' levice, kako se to kae. Nije
sluajno to se ukupne drutvene i politike borbe koje
je levica pokrenula i ija je avangarda bila, definiu, nazivaju radniki pokret. Kada bismo se uputali u filoloka pitanja, mogli bismo da podsetimo da je upotreba
rei 'pokret' za odreivanje skupa radnikih borbi ve
prisutna na stranicama jednog uvenog italijanskog istoriara, Giovannija Villanija; nalazimo je takoe u Mazzinijevim spisima, pre nego to je u Italiji postojao uoblien 'radniki pokret', eleo bih, meutim, da istaknem
jednu stvar: ovaj termin ima svoj razlog postojanja, on
izraava svest da mrea i preplitanje borbe radnih masa
u sebi sadri artikulaciju odreenih momenata i oblika
ci nije sluajno to je termin korien i u raznolikim borbama u 'treem svetu': govori se o "pokretima za osloboenje") [ ... J.
Pre svega, konstatujemo danas, u ovo vreme obnovljenog i glasnog neoliberalizma, da se drava i dravne
strukture i pored svih svojih kriza, suprotnosti, nedelo128

tvornosti, ne povlae, - naprotiv, sve vie prodiru, ulaze, na razne naine, u na svakidanji Ivot; susreemo
ih na svakom koraku. Moramo sa njima da se suoava
mo u svakidanjem ivljenju, u proizvoenju, u bavljenju politikom.
tavie: pred sobom imamo sve vee i izraenije oblike nametanja i prodiranja novih finansijskih i industrijskih konglomerata, privatnih i javnih ili polujavnih
sistema informacija, vojnih aparata; potom, u nekim
zemljama, meu kojima je i naa, takoe i prodiranje
paralelnih, ilegalnih, tajnih (kako god elimo da ih nazovemo) moi. Govorim ovde o raznolikim oblicima (moi) prodiranja (od manevara sa valutom, do rasparava
nja drave, manipulisanja informacijama, OIuja, nasilja), koji na razliitim mestima i u razliitim momentima (od fabrike do teritorije) ulaze u ivot i .svest miliona ena i mukaraca da bi ih prilagodilI i oblikovali po
njihovim parametrima. Protagonisti pokreta i grupa koji
bi trebalo da afirmiu nova, antagonistika ili razliita
dobra u odnosu na vladajue kriterijume sadanjeg drutva, ne ive izdvojeno, na rezervisanim teritorijama (zato mi se mnogo ne svia upotreba termina 'marginalnost', jer moe da navede na pomisao o nekom odvojenom svetu). Ti ljudi su na neki nain primorani da ive
i delaju u fabrikama, unutar mree aparata, u istim metropolama - oni u tom spletu odnosa delaju i na njih
se isto tako "deluje": kako je uopte mogue da oni nekim udom postanu drugaiji kada se "odlepe" i ponu
da deluju unutar grupa? Kako je mogue da radnik ili
slubenica, kada skinu radno odelo ili ogrta, vrativi se
kui ili u svoju etvrt ili u svoju bazinu grupu, ne nose
beleg onog to su proiveli na poslu, u odnosima sa dravom: beleg sukoba, ideologija, pritisaka koji su tokom
tog dela svog dana proiveli? A znamo da i u kui, u domu, ti ljudi ili njihova deca ili roaci - ne ostaju sami:
i u te prostorije stiu manipulisane ili u svakom sluaju
uobliene, sreene informacije.
Stoga ne delim miljenje o postojanju nekog treeg
sektora, ili neke tree dimenzije, ili pak nekog novog
"meuprostornog" sveta koji stasa za sebe kao neka
vrsta imune bate daleko od sukoba koji, zapravo, ma
koliko razuena i ak razmrvljeno delovao, itekako proima.
Takoe, ne razumem dobro termin 'antiinstitucionalizarn', koji se smatra obelejem 'novih pokreta'. Ili bolje
reeno, razumem njegov politiki smisao, polemiki naboj koji sadri, kao i taktiki izbor kOJi on predstavlja:
9 Marksizam

II

svetu

129

obeleava nove oblike i polja na kojima se eli delovati,

kritikuje i nadilazi odreene naine bavljenja politikom,
utvruje radikalnost ("neraspravljivost", kau danas neki politikolozi) izvesnih zahteva. U tom smislu mi se
ini da razumem i snaan, eljeni, element odvojenosti
koji je utvrdio feministiki pokret, ne samo zato da bi
oznaio samostalnost, ve i volju da se ene nau i okupe kao ene, u bivanju enom. Dobro se seam ta je
Gramsci rekao povodom "duha otcepljenja" neophodnog
novim politikim protagonistima koji imaju potrebu da
obelee svoj identitet, svoju radikalnu drugost u odnosu
na ono to ve postoji.
Ipak, po meni, to je inovacija za kojom se traga
supstancijalnija, tim pre ne sme da se razvija po strani;
ona mora da se odmah, danas, stapa sa oblicima postojeeg drutva, koje je ve "formirano", snano "formirano", organizovano drutvo ak i kad se predstavlja raz,
bijenim i haotinim. Primorani smo na stapanje da se
ne bismo zaputili pravcem odlaganja, naime onim putem
koji beskonano odlae izgradnju nove vlasti, nove 'forme' ljudskih i drutvenih odnosa, i to ostavlja za neku
daleku budunost. Upravo smo mi komunisti, snage levice, videli i doiveli da svako odlaganje ovog problema,
pa makar bilo motivisano prisustvom neprijatelja i otrinom sukoba, zavrava tako to se izgradnja novih institucija, novih formi, omeuje ili vrlo ozbiljno izopaava.
Dakle dananjica je itekako vana; naime vano je
ono to se ve danas poinje graditi. I doista, feministi
ki pokret i drugi pokreti morali su da se usklade sa ciljevima koji su ve ili za tim da interveniu u okviru postojeih institucija s namerom da ih obrauju i da ih
menjaju. A ako je tako, zar ne postoji opasnost da ove
promene ostanu ograniene, izdvojene, razbijene, bez znaaja, a samim tim jo udaljenije od neke supstancijalne
inovacije? I zar nije doslednije boriti se ve sada za
uvoenje, i u ove parcijalne pobede, nekog znaka, zametka, supstancijalne inovacije koja se trai?
Smatram da nije korisno izbegavati pitanja ove
vrste. Nije korisno za 'nove pokrete'. Evo jo jednog primera: zar se u Saveznoj Republici Nemakoj ovi pokreti
ne nalaze danas pred problemom upotrebe znatne snage
koju su zadobili u optem politikom sukobu koji se u
toj zemlji otvara? A ako ti pokreti ne budu inili ono O
emu smo govorili, zar ne postoji za njih opasnost pada,
odnosno integrisanja u postojee koje bi se odvijalo na
niskom lokalnom nivou, na "komade", posredstvom niza
manjih epizoda?

130

ini mi se da se i feministiki pokret suoio sa sli

nim pitanjima. Ne mislim samo na onu prolost, kada je
pokret osetio potrebu da se angauje na institucionalnim
reenjima povodom pobaaja, a istovremeno eleo da
oznai razliku, koja nije bila samo afirmacija prava ene
na samoopredeljenje ve i afirmacija spoljanosti pokreta u odnosu na politiko posredovanje i politike institucije viene kao obeleene "mukom" vlau, koja je,
kao takva, spoljanja i suprotna eni. Imam u vidu i
procese koji su se kasnije razvili i utiu takoe na perspektive pokreta. Kriza koja danas uzdrmava zapadna
drutva ci ne samo njih) dovodi u pitanje znaajne socijalne pobede osvojene borbama za emancipaciju, a istovremeno naznaava razdaljinu koja postoji izmeu sadanjih aparata vlasti (sa njihovim metodama deobe te
iste vlasti) i radikalnosti sadraja osloboenja ena.
Ovo zaotravanje suprotnosti izmeu najviih i najinovativnijih sadraja pokreta i drutvene i politike organizacije stvara pukotine i razmimoilaenja meu grupama ena. Ako pogledamo najnovija iskustva, moemo
prilino jasno da vidimo da se borbe, koje su usmerene
na odbranu i mogue proirenje emancipatorskih pobeda, odvijaju u sve parcijalnijim i sueniji m formama i
mestima, uobliavajUi na taj nain jednu vrstu rasprostranjene ali razbijene mikrokonfliktnosti. Postoji, s druge strane, komponenta feministikog pokreta koja, ini
se, reaguje na ove nove tekoe naglaavajui sopstvenu
spoljanjost u odnosu na svaku dimenziju ili problem
koji nije istovremeno izgraivanje enskog identiteta putem 'komunikacije' meu enama u potpunoj odvojenosti. Ne postoji li u ovim razmimoilaenjima ozbiljna
opasnost gubitka specifine teine, gubitka sposobnosti
okupljanja? I zar to takoe moda nije znak jednog nereenog problema, naime nalaenja spona izmeu izmena
koje valja izvriti u celokupnosti drutvenih odnosa i izgraivanja novog identiteta za enu i mukarca?
Smatram, meutim, da istorijske organizacije radnikog pokreta (pa dakle i mi) moraju da sagledaju pitanje odnosa izmeu neposrednih borbi, uea u trenutnom sukobu (koji je izuzetno estok) i borbi za nova
dobra, u svoj njegovoj teini i celovitosti. Polazim od najjednostavnijeg momenta: ne moemo samo pomou "diplomatije" da se suoimo sa tim pitanjem, naime nije
dovoljno da samo istaknemo postojanje dobrih odnosa
koji znae priznavanje tih pokreta, potovanje njihove
samostalnosti, itd.

131

elim da kaem sledee: ne samo da nije dovoljno

formalno priznanje uzajamne samostalnosti, i korektan
odnos, nego nije dovoljno ni supstancijalno priznavanje
uzajamne samostalnosti. Pitanje je sloenije. I nije re
samo o tome da se sklapaju ugovori o saveznitvu.
Ako dobro pogledamo videemo da se problem ve
javlja u odnosima sa sindikatom. Pokusajmo da se setimo istorijata tog odnosa. Pomenuo sam ranije ona vremevna u kojima j:. sindikat shvatan kao neka vrsta pro:Iuzene ru~e p~rtlJ.e, odnospo. vremena u kome je italiJ~nsk~ leVIca (l ml komumstl) dola do jednog drugog
vIenja - da smo ne samo priznali autonomiju sindikalnog pokreta ve i neto vie: obeleje politikog subjekta koje je sam sindikalni pokret dobio. Jasno utvrivanje
autonomije sindikalnog pokreta, odbacivanje ideje sindikata kao transmisije nalazi se u dokumentima VIII kongresa, koji, nimalo sluajno, jeste gotovo kongres novog
utemeljivanja nae partije, kongres na kojem se menja
celokupna naa strategija. Na tom kongresu mi jasno
t:,.rdimo ~a ~o na!lla sindi~at vie ~ije 'transm~~ija' partIJe, da smdlkalm pokret Ima svoJu autonomIJu. Autonomija koja nije tek samo priznata, ve koju mi hoemo:
ona je za nas vrednost i neto emu stremimo.
Sazrevala je, meutim, u naim redovima, kao i u
redovima socijalista i u sindikalnom pokretu sa katoli
kim predznakom, jo jedna misao: sindikalni pokret nije
s~~o autonoman, ve je on posvema politiki subjekt,
mje samo organizam koji se bavi iskljuivo raspodelom
dohot~a,
s.amo pi.tanjima ekonomije, to jest njene
orgamzaCIJe; njegovo Je pravo i, na neki nain, dunost
da intervenie i u mnogo drugih sfera, ukljuujui tu
osnovne politike strukture i institucije nae zemlje. Na
izvestan nain se time prevazilazi jedno dugotrajno i
uticajnq vienje u radnikom pokretu, naime da se sindikat morao baviti fabrikom i nadnicom, a radnike partije vladom, institucijama, glasovima i politikom borbom, - u iskustvu socijaldemokratije ova razlika je bila
veoma izraena.
Nedostaje nam ovde prostora da objasnimo kako se
odvijala ova promena. No ipak, ukratko reeno, zasnovana je na samom iskustvu sindikata. Sindikat saveta,
kako ga nazivamo, bio je, u razdoblju svog reorganizovanja, nakon tekog poraza pretrpljenog 1955. cro dine u
Fiatu, sindikat koji je poeo da usmerava svoju borbu
prema organizaciji rada unutar fabrike, da intervenie u
vezi sa pitanjem organizacije proizvodnje. Sindikat se,
naime, vie nije bavio samo pitanjima nadnica, samo

.r:iti

132

st~~ranjem, v.e j.: hteo da raspravlja sa gazdama o pitanJIma orgamzacIJe rada unutar fabrike. To je veliki novi
tematski krug koji se javlja sedamdesetih godina.
Kada poinje da se usredsreuje na orcranizaciju rada - to jest kada se suoava sa vremenom~ ritmom proizvodnje, oblicima organizacije rada - sindikat otkriva
da ne moe a da ne intervenie prilikom odreivanja ciljeva proizvodnje. Govoriti kako se proizvodi znai govoriti i ta se proizvodi i zbog ega se prOIzvodi. Prema tome, kada se sindikat suoava sa takvom temom on vie
ne raspravlja samo "o tome koliko e ti gazda da mi
da", o nainu rada na fabrikoj traci, ve ima potrebu
da raspravlja o samim razlozima fabrike trake. Tada
nuno dolazi i do rasprave o tome ta se proizvodi: ovaj
tip automobila, ili onaj tip traktora, ili pak ova vrsta
hemijskog proizvoda itd. Po sili stvari ulazi se tako u
domen odluka koje donosi drava: nain kako se vodi
monetarna politika, nain na koji drava organizuje poreske prihode, nain na koji drava taj novac troi ili
ulae u privredu, nain na koji je organizovan ivot u
zemlji.
Videli smo, doista, kako je sindikat saveta poeo da
organizuje niz borbi - 1968-1969 - koje su se ubrzo
pretvorile u borbe za socijalne reforme. Dolazimo tako
do zbivanja sedamdesetih godina, do momenta kada sindikat uspeva da utie na ekonomsku politiku u celini;
ovo jo uvek, meutim, predstavlja jedan posve otvoren
problem.
Proavi tim putem sindikat je stekao oblije politikog subjekta. Mi priznajemo ovu politiku autonomiju
sindikata, jer ne priznati je danas znailo bl guranje sindikata u prolost, teranje sindikata na korporativne borbe, na nazadovanje. Naravno, po mom miljenju, ova
autonomija sindikata zahteva i autonomiju politike partije, dakle i da u trenutku kada postoji autonomija fabrikog saveta i sindikata, postoji i autonomija politike partije.
injenica je, meutim, da danas nije dovoljno ovo
meusobno priznavanje autonomije i njegovo sutinsko
potovanje. Na izvestan nain smo ve sada udaljeni od
takve situacije. U izotrenom vidu nam se predoava pitanje koje upravo polazi od ovog meusobnog priznavanja autonomije. Pitanje glasi: kako na osnovu uzajamne
autonomije graditi mesta, momente, take sueljavanja i
mogueg slaganja koje e doprineti sulinskom napredovanju strategije promene?

133

I jo: kakve su implikacije prisutnosti mnOZllle pomakar raznih obeleja i legitimacija - za sistem politikog i drutvenog predstavnitva i
za institucije? Ne moemo da od sebe skrivamo inje
nicu da je problem otvoren; a uoljiv je bar po tri vrlo
izrazita aspekta: politike partije ne izraavaju vie celokupna predstavnitvo graana i radnika, mada stiu legitimnost putem glasanja; put (tipian za neke reime
drave blagostanja) stapanja politikog predstavnitva
sa neokorporativnim predstavnitvom (drava-sindikati-preduzee) oigledno je u krizi; zapoelo je ve sada
estoko sueljavanje povodom preraspodele moi u dravi i drutvu koje dovodi u pitanje uloge, kompetencije,
tipove predstavnitva i pobuuje duboka pitanja o legitimnosti (moi odluivanja o nuklearnom ratu, o sudbini
prirodne okoline, o pravima odreenih manjina).
Vraamo se ovde na moju malopreanju tvrdnju:
ne moemo promiljati "nove pokrete" izvan ovih pitanja i njihove tematike, ako zbilju iji su oni izraz odista
elimo da shvatimo s one strane njihovih manjkavosti,
kolebanja i kriza.
Ako je istina da ti pokreti nisu samo znamenja, ve
nosioci novih pitanja sa snanom motivacijom, moramo
sebi postaviti pitanje da li je i kako mogue posredstvom
njih dalje prenositi sutinu tih pitanja. Naime, kako da
se unutar jedne strategije, konkretnog projekta borbe,
nanovo usklauju ciljevi koje ne vredi ih koje nije dovoljno pridodati onim tradicionalnim. Iz ovog to sam do
sada rekao nadam se da jasno proizlazi da ne verujem
da se ciljevi mira i osloboenja ene mogu ostvarivati
nezavisno od bitke oko naina i svrhe proizvodnje. Ta
spona se, meutim, ne ostvaruje posredstvom neeg vieg, ona zahteva ponovno promiljanje kvaliteta proizvodnje, njenih ciljeva i oblika. U tom smislu emo moda otkriti da bitka za osloboenje ene moe da znai
ne samo zadavanje udarca tlaenju koje je doiveo deo,
makar ogroman, oveanstva, ve i novi veliki izvor, novO dobro za sve, kako u domenu afekata i smisla ivota
tako i u domenu stvaralatva kolektivnih i individualnih
subjekata.
Ove konvergencije, ono to nazivam proirivanjem
snaga na terenu, ne mogu se ostvariti ak ni vrlo korektno sprovedenim dopunama. Nije re, naime, o dodavanju
nekih saveznika lepezi ve postojeih politikih protagonista. Re je o ponovnom promiljanju sadraja, programa, pa ak i oblika politikog delovanja. Ponovno prolitikih subjekata -

134

miljanje oblika znai da je re o organizaciji vlasti, institucijama i o garancijama.

Da li je odve smelo rei da to zahteva inovacije u
nainu bivstvovanja radnikog pokreta, reformu radni
kog pokreta? Ove rei mogu da izgledaju olakotne i rizine. Ali ako pogledamo injenice oko nas i izvesne stvari koje govorimo i radimo, onda emo moi primetiti da
zahtev o kojem govorim i nije toliko neosnovan. Naprotiv, kada izmeu sebe slobodno govorimo, kada iz dana
u dan raspravljamo, zahtevi ovakve vrste neprestano provejavaju.
Recimo: sindikat. Moda ne vidimo da ako sindikat
zadri sadanji, premda napredan i originalan, oblik
ostvaren krajem sedamdesetih godina - nee uopte ili
e veoma teko napredovati. Hoemo li ili neemo rei
da se on mora proiriti i na ono to je danas stvarnost
sveta mladih, na nain kojim taj svet ivi probleme rada, njegove izvesnosti, njegovog znaenja u ivotu? Hoe
mo li ili neemo rei da e, ako sindikat ne bude deo i
protagonista jasno usmerene i upravljane promene proizvodnje uz uee i kontrolu radnika, korporativne borbe proi mimo krize, te da e doi do poraza i faktike
izmene sadanjeg sindikata?
O partiji. Moemo li misliti da stvaramo odgovore
za tako napredne i bremenite teme kao to su one o kojama i, prema tome, osavremenjenom i obnovljenom ;kulsami ne nadahnjujerno novim saznanjima i kompetencijama i, prema tome, osavremenjenom i obnovljenom kulturom koja ne postoji, niti moe da postoji u naim
glavama'~ Kako emo onda ostvariti i aktivirati odnos sa
stvaralatvom drutvenih snaga, kolektivnih skupina, inteligencije, koji su - takoe i veinom zbog borbi voe
nih tokom ovog veka - narasli u ovom drutvu, stekli
svoju autonomiju i svoje oblike? I uopte, na ta se svodi govor o novim pokretima ako nas ne upuuje na ovu
sutinu?
I tek to smo iskazali ove zahteve, koji nisu u oblacima ve se pojavljuju u naim svakodnevnim preokupacijama, uoavamo koliko toga valja reformisati u ukupnosti oblika i snaga koje obuhvatamo nazivom radniki
pokret.
Na taj nain doista iskoraujemo izvan govora vrhuki, spoljanjih i instrumentalnih govOl'a, i pristupamo
konkretnom izboru: borbama koje treba organizovati i
njihovim zbiljskim protagonistima. I tako pozivanje na

135

ene, mlade, marginalce, na kvalitet ivota, naputa ritualne fraze i postepeno postaje konkretan i stvaran govor o ciljevima, stvarnim subjektima i sredstvima.
(Pietro Ingrao, Tradizione e progetto,
De Donato, Bari, 1982. Ovde prevedeno
prema jzvacima objavljenim II Rinaseita
br. 44, 19. XI. 1982, str. 15-16)
,

Kaspar Maase
NOVI POKRETI: DRUTVENA ALTERNATIVA
ILI KULTURNI RASKID?

Preveo Ivan Vejvoda

nekim obelejima val1parlamentarnih pokreta

Saveznoj Republici Nemakoj

tl

1. Tri glavne struje vanparlamentarnih pokreta 2. O pokretima 1966-1974. - 3. Pokreti u uslovima krize (od 1974/75) - 4. O nekim ideolokim i kulturnim
zbivanjima u novim socijalnim pokretima - 5. Kulturne
barijere izmeu novih socijalnih pokreta i radnikog
pokreta.

1. Tri glavne struje va11.parlamentarmh pokreta

Kada se posmatraju vanparlamentarni pokreti poslednjih godina, mogu se izluiti tri vana toka. Vidimo
iroke socijalne i demokratske pokrete koji nastaju, pre
svega, iz sukoba oko optih uslova reprodukcije i oko
konkretnog ugroavanja okoline u pojeclmim regionima i
mestima (mirovni pokret; pokret graanskih inicijativa;
Zapadna autostrada; Brokdorf, Gor1eben, Wyhl, itd.); u
ovim pokretima mogu se prepoznati mahom konkretni
interesi reprodukcije neposredno zainteresovanih i aktivista tih pokreta, tamo gde uivaju opte simpatije mogu
da dobiju veinu, u njima znatan deo uesnika ine pripadnici radnike klase, kao i snage i strukture organizovanog radnikog pokreta. Od njih treba razlikovati pokrete koje snano karakteriu momenti protesta protiv
krize i traganja za identitetom, koji se bave samo jasnim
136

137

materijalnim i socijalnim interesima i koji nalaze pristalice 1?r~ svega ~~u n;.ladima "krizne generaCije" i pripadmc:I~a sre.dnJlh ~.lojeva (omladinski protestni pokret;
pok:'etl zena l..manJma; al~ernativni i ekoloki pokret).
Trecu tendenCIjU predstavljaju rasprave u sindikatima i
p:'eduzeima oko materijalnih pitanja, uslova rada i radn:h mest.a~ ykoje u svojoj ~~upno~ti dar:,:s ne prelaze gramcu polItIcke konfrontacIje, artIkulaCIje osnovnih interesa radnike klase nasuprot kapitalu l vladU
. Izme.u. ovih gl~vnih tokova postoje ponekad prelazn~ proston l pokretI. Izmeu protestnih pokreta i masovn,rh 'po~reta za ~eprodukciju i za mir mogu se, otprilike,
sItUlr~~I ?adreglOnalni pokret protiv izgradnje atomskih
elektncmh centrala i ekoloki pokret, sukobi oko stam?eno~ prostora i iroka kampanja protiv 218; lokalne
l reglOn':,lne. borbe za .?uvanje radnih mesta ili protiv
~.emontaze s:stema socIjalne zatite i politike restrikcija,
cme spone ~z~eu mas?vr:ih pokreta koji se razvijaju
~~n preduze~a l borbe smdIkata, kao i borbe u preduze~
c~ma .. U. ne~:m obelejima sindikalnih borbi ena protiv
dIsknmmacIJe .u .oblasti plata, mogunosti profesionalnog. obraz~vanJa ltd., kao i u poecima pokreta nezaposlemh, naZIru se spone izmeu preduzetniko-sindikalnih
i protestnih pokreta.
Bitna obeleja ovog razvoja, kojim se levica bavi
skup~ sa pitanjem p~rspektiva novih socijalnih pokreta i
radmckog pokreta, Jesu ova: problemi i zahtevi, kao i
motivi otpora i borbeni impulsi pomenutih demokratskih
i socijalnih masovnih pokreta, nisu dosad naili na dovoljan odjek u strategiji i borbenoj orijentaciji sindikata.
U izvesno~ smislu,. druga strana ove konstatacije glasi:
u masovmm pokretIma za elementarne potrebe ivota i
reprodukcije ljudi, pa i najamnih radnika, pozicije radni
ko~ pokreta, zasnovane na interesima, nikako nisu odluUJue u ideologiji i orijentaciji; u niihovim ideolokim
uoptavanjima i stavovima preovlauju pogledi i stavovi
srednjih slojeva, koji se i u svojim antikapitalistikim
crtama odlikuju distancom, odnosno antagonizrnom prema radnikom pokretu i socijalizmu", a esto se alimentiraju iz protestnih pokreta u uem smislu. U politiko
-parlamentarnoj ravni ovi se pokreti izraavaju - ukoliO ovom uporedi analize u: H. Bomer, B. Goergens, G.
Neue Impulse?
~~~~e Sozzale Be1Vegllngen, izdanje IMSF, sv. 11, Frankfurt/M.,
l

Ha~tseh, ~. Semmler, Neue Beweglichkeit -

'Upor. - R. Steigerwald, "Probleme des nieht-proletarisehen Protestes", u: Marxistische Blitter, 4/1981.

ko prevazilaze podruje neposrednog uticaja partija zastupljenih u Bundestagu - na pasivan nain u apstinenciji od izbora i u antagonizmu prema politici, a na aktivan nain u "zelenim" i alternativnim grupacijama, dok
komunistike i levosocijalistike klasne pozicije jedva
da su dosad ojaale.
Ovim su naznaeni problemi koji treba da budu detaljnije razmotreni u prvom delu ovog lanka; u d~ugom
delu pokuavamo da obradimo neke momente nOVIh pokreta znaajne za budunost.
2. O pokretima 1966-1974.

2.1. U okviru dravno-monopoHsti6ke politiJke reformi

Istraivanje savremenih vanparlamentarnih pokret~
zahteva da se ue u njihov istorijat sve do druge POlOVIne ezdesetih godina. to je istorijska distanca vea, to
se jasnije moe sagledat.i ko~iko. je vel.iki z~aaj koji,,z~
istoriju Savezne RepublIke ImajU k!aJ :,d!'zave CDU l
duge posleratne konjunkture, o,hel.ezen .~~:z~m .1966/67.
Krize i nedostaci razvoja za kOje Je polItIcki bIla odg~
vorna CDU/CSU, a koji su se tada javljalI u koncent~I
sanom vidu i davali ton javnoj disku~_~jI (na~adov~r:Jve
proizvodnje, nezaposlenost, uspo~ NPD-, spo~JI,l;OPOh~IC
ka izolacija, "katastrofalno. stanJ~ ob~azovanJay, "knz~
gradova", ekoloki problemI), prOIzvelI ~u rr:nostvo. SO:Ijalnih i politikih pokreta, koji su dy~pnneh l~bavlJenJ,~
ideolokih spona sa "socijalnom trzlsnom prIvredom ,
i izraavali traganje za novim usmerenjima.
Karakter i razvoj tadanjeg vanparlamentarnog protesta bitno su odreeni ulogom koju je mogla da odIgra
soci j aldemokra ti j a. Ona. se predst~vila kao neistroena
snaga promene: trebalo Je savladatI st:~kturne pro.~leme
i stvoriti vie socijalne pravde. BudUCI da su socIJalno~
liberalnom politikom drav~o.m?.n0p?~istiki~ ref~~ml
prvo bili obuhvaeni odreem soc~Jall11 ll1t~resI r:adl11cke
klase 3 moralo je doi do otvaranja za aktIvnostI u radnik;j klasi i sindikalnom pokretu, u kojima su sve veu
vanost dobijali zahtevi da ze izvri kvalItativna reforma
- sve do politikog angaovanja za politiku detanta a

* Nacionalno-demokratska partija Nemake, neonacistikog

karaktera. (Prim. prev.)
3 Gmpa auto'"a IMSF, "Widerspliieh~ 1.!-nd Kris~ des staatsmonopolistisehen Kapitalismus", u: MarxIstIsche Blatter, 4/1981,
str. 17 i dalje, ovde pre svega str. 20.

138

139

protiv pokuaja obaranja vlade Brandt/Scheel. Sa praktinim pokretima u radniku klasu su dublje prodrla
realistinija shvatanja o efikasnosti kapitalistikog trita i o perspektivama globalne borbe sistema.4
U ovom kontekstu treba posmatrati i ukljuivanje
novih interesa i potreba u programska dokumenta i
praksu socijaldemokratskih sindikata. Jo u pokretu protiv vanrednog stanja, istaknuti prvaci reformistikih sindikata i pojedini sindikati igrali su sredinju ulogu. Septembarski trajkovi 1969. godine dali su podstrek za aktivniji i ofanzivniju politiku sindikata u oblasti dohodaka, kao i u pravcu ostvarivanja zahteva za reforme u
preduzeima i u drutvu. Sindikati su razradili i zastupali samostalna shvatanja o "humanizaciji sveta rada",
zatiti okoline, reformi obrazovanja i vIsokog kolstva;
kako je sindikalni pokret tada shvatao svoj "zadatak
uobliavanja" najjasnije je pokazalo zasedanje sindikata
metalaca "Zadatak budunosti: kvalitet ivota", odrano
1972. godine, kao smotra dalekosenih reformistikih
shvatanja. U najmanju ruku u programskom smislu
DGB* predstavio se kao snaga radnikog pokreta koja
uoava nove drutvene probleme, interese i potrebe radnih ljudi i unosi ih u celovitu koncepciju drutvenih promena - kao vanparlamentarnu "dopunu" i "savest"
SPD - a i njenog "dugoronog programa".
Zahtevi za odreenim kvalitetom ivota, mirom i poputanjem zategnutosti iroko su popularisani i doveli
su d? mobilizacije u jezgrima radnike klase; naroito u
radmkoj omladini i kod mlaih sindikalnih kadrova
formiralo se antikapitalistiko strujanje. Socijalistiko
-marksistike inicijative i grupacije mogle su u borbenom radnikom pokretu - i s obzirom na njega - proiriti svoj uticaj, ali polazei od slabih pozicija i bez
izgleda da ve zadobiju odluujui uticaj. Formalno samost~lni pokreti yan okvira radnikog pokreta ostali su
u velIkoj meri u ideoloko-politikoj sfen socijalno-liberalnih snaga. Osnovni razlog bio ie to Je masa uesnika
vanparlamentarnih pokreta, inicijativa i protesta u krajnjoj liniji polazila od toga da se postojei poredak mOe
reformisati. Ili, reeno drukije, i primarnije naem razmatranju: gubitak poverenja u postojee odnose i politike institucije, kao i niti to su ih sa tim odnosima i
.. ' U ravni demos~o~skih 'podataka ovaj proces sve do najnOVIJeg vremena pratI I". Stemhaus, - "Zu einigen Entwiklungstend~nzen des politischen Klimas in der Bundesrepublik", u:
Marxlstisc!le Stuiliel1 - godil1jak IMSF, 4/198l.
* Savez nemakih sindikata. - Prim. prev.

140

institucijama povezivale, jo uvijek je ostavljao ~e?ir

nutim ono osnovno oekivanje - da se u l?ostojecem
sistemu moe ostvariti individualna perspektlva dobrog
i zadovoljnog ivota. Tendencije. erozije "bazin?g ~on
senzusa"5, koji se formirao u pen~~u obr:ove, pnmecene
su prvo u praksi i ideologiji socIjalno-hberab:wg reformizma. To je bilo utoliko lake to se shvatanje .da ~e u
uslovima visokog privrednog rasta mogu ostvanvati reforme i vea socijalna pravda, a da se pn tom ne m~r~
nita oduzimati privilegovanim grul?ama, ~o 1973/74. JOs
mogla oslanjati na realni ekonomskI razvoJ.
2.2. O razvoju potreba linosti
Zaotravanje privrednih problema 1966/67 izazvalo
je dalekosenije potres.e i pokrete ..To p.o~a~uJe ~a su. ~
osnovi krize konzervatIvnog bloka l pohtIC~I~ prestroJ:'l
vanja koja su joj sledila u drug?j polovmI sez~esetIh
Godina bile dUGoronije i neopozIve promene u mtere~ima i 'potreba~a.6 U tome moemo vid~.ti poe~ak prvog
c1klusa vanparlamentarnih pokreta, 1<:OJl r~~guJU na
vu fazu razvoja krize u dravno-monopohstlck?~ ~apIta
lizmu SR Nemake (prvo zbog nestanka spe~:h~mh po:
sieratnih faktora). Sa krizom 1974/75 .. 1?ocm]e d.rugI
ciklus; njegova pretpostav~av S? rezu~ta51, ls~ustva l s.aznanja prvog ciklusa. Spolpsmm ukl]uclv~nJeI? mnogIh
pokreta u socijalno-li?veralne pr~gra~le 111Je. n,l zaustavljen, a jo manje pomsten razv?J ~OJI se odIgrao 17 subiektivnom faktoru, u glavama lJudI. ~apomene ~oJe sl~
de usredsreene su na neke od takVIh tendencIJa, kOJe
su i dalje delovale.
..
v'
Objektivni interesi i promenc:,y njlm~ 9d.razav~Ju se
u svesti na nuno protivrean nacm;7 razJasnpvanje, ob-

:10-

s Taj konsenzus F. Deppe je okarakterisao kao ,,~intezu

ideologije socijalnog partnerst~~ i priv~ednog uda; 3illt,~k?mu
nizma - i ponovnog ujedinjenja ' u OkVIru "narodnJacke . I~eo
logij~ hl:iaIlsko~demokratske drave (~: )Jeppe, ".:u e~l11fg~?
Problemen der Bestimmung des gegenwarllgen geVvdk sc a t ,~
chen und politischen Be\v1.lsstse~13s. der ArbeIterklasse _~er BRD ,
u: /vlol'xistiscize Studiel1 - godISnjak IMSF, 1/1978, "LL 29). cr
6 Vid. o tome: grupa autora IMSF, naved. delo, pre sve ",a
str. 20.
.
7 Razjanjavanje interesa je presudno za analIzu ~stve
nih pokreta, Pod interesima podrazumevan:? ,,?dno~e. Izmeu
objektivnih uslova egzistencije i razv<?ja soeIJal~lh. sU~Jekata ...
; potreba delovanja i aktivnosti subjekata, kop IZ tIh <?dno~a
-proizlaze" (Worteybuc!z der marxistisc~-I~nil1!stisc1~eIl .So~l~logte,
Berlin _ DDR, 1977, str. 314). IntereSI ImajU objektIvnI l mav

141

jedinjavanje i ustaljivanje potreba kao stabilnih orijentira za akciju prema drutvenoj sredini bitno olakava
i unapreuje mogunost da se protivrenosti ukinu u
prakti~noj. akciji, u okviru kolektivnog postavljanja i
?stvanvanJ.a zahteva. Ta~o je bilo i u skIciranoj situaciJI otvaranja prema aktIVnostima pripadnika radnike
teriJalni . kara~t!,!r. Oni predstavljaju jednu stranu materijalnih
dn:~tvemh .. pnlIka, postoje nezavisno od volje i svesti ljudi,
kOJI !la njI!"I .ne ~ogu uticati; ta kategorija izraava da konkret~I polozaj s.1:l b jekata ~ drutvenim uslovima unapred od.

reuje pravce njIhove akCIje ako hoe da se odre u ivotu i

da ga ob~zbede. proiriv.anjem odluivanja o uslovima tog ivota. "U IJ?-teresIma se Izraavaju materijalni drutveni uslovi
kao smermce za akciju individualnih i kolektivnih subjekata,
~ao potrebe, odnosno zahtevi koji se postavljaju akciji" (na
Istom mestu).
KO.liko je vano da se naglasi objektivni i materijalni karakter lllteresa: toliko je .isto vano da su oni u praksi, kao
real!la pokretacka snaga ljudske akcije, neodvojivi od njihovoO'
subjektIVnog odraza u ljudskoj psihi. Budui da "sve to ;'
v~ka P?kree ?lora. proi kroz njegovu glavu" (F. Engels, LudVIg FOJerbah l kraj klasine nemake filozofije, MED, tom 21,
str. 281), nep<?sredne podsticaje ljudske akcije nalazimo u potreb.ama, motIvima, zahtevima itd. subjekata. Tekoe analize
~u ~zra.;z; stvarne ko:o:plel'"Snosti i protivrenog karaktera soci]almh I?t.eresa. kao I slozenosti procesa njihovog odraavanja
u svestI Izmeu polova spontanosti i svesnosti tradicije i kritike spoznaje.
'
.. Protiyre.an. karakter interesa je objektivan, a ne rezultat
njlhov~g Iskr.IVljeno~. odr,;avanja. Radnik u nekom preduzeu
~a pr~Izvodnju oru~J~ zalllteresovan je i za proirivanje proIzvodnJe (n~posre.'!-ni ~teres da odri svoje radno mesto kao
o?novu egzlsten~J]e) I za. uklanjanje proizvodnje oruja (da
bl se suprotstavIO opasnostI rata, koja mu uaroava ivot i _
dugorono, da bi ukidanjem vladavine kaPitala obezbedio i
oslo~o~i? .svoju egzist~n~iju;) .. Protivrenosti posebnih i optih,
kratkoIOcmh l dugoI'::Jcmh lllreresa proletera moau se ukinuti
putem opteg poimanja i ostvarivanja klasnih int:resa. Ovi klasni interesi, koje socij.alistiki radniki pokret uzima kao pu.
t?,kaz, m.o~:l .se spoznatI ~~mo .stal,nom naunom analizom; praktlcnopolItlckI proces sazimanJa l uoptavanja empirijskih interesa proleter.::. u kOIlkretnu istorijsku volju klase, u zahteve
l programe kOJI pokreu mase, neto je potpuno razliito od
apstrakt~g propagirar~ja objektivnih klasnih interesa _ to je
proces IlJIhovog ~ransponovanja u odreenu istorijsku situaciju.
Vaan ~omenat predstavlja pri tom definisanje zahteva.
Proce~ kolektivnog vrednovanja i normiranja interesa i potreba
d.C?vodI do toga da se odreene elje i zahtevi u odreenom soCI]~I!lOl~ miljeu i u njegovoj javnosti smatraju opravdanim i
legitimmm, pa. tako slue .i k~o merilo vrednovanja drutveno
d.atlh uslova zIvota..For~mranje ~ahteva predstavlja bitnu kanku u procesu subjektivnog prihvatanja interesa od strane
kolektiva i njihove interiorizacije u stvarno efikasnu pokreta
ku snagu drutvene akcije.

142

klase i njihovih sindikata; dolo je do snanog talasa

kolektivnog prihvatanja interesa reprodukcije radnike
klase, to se subjektivno odrazilo u iroko usvojenim potrebama i zahtevima.
Sa stanovita novih momenata u aktuelnim pokretima, ovde emo pratiti jaanje potreba za afirmacijom i
razvojem linosti. Objektivna osnova ovi~ 'potr~ba .~u
sve vei zahtevi to se u pogledu sposobnostI l m.otIvaCI)e
postavljaju u nekim delovima savremene prOIzvodnJe,
kao i u pogledu sposobnosti savlaivanja ivotnih i reprodukcionih procesa u dananjem drust:ru ve~ma sl?ene podele rada. 8 Tu takoe spada i stanje proIzvodnje
drutvenog bogatstva i razvoja potreba i zadovoljstava
privilegovanih grupa.
Na subjektivnoj strani treba prvo navesti postupno
poputanje opijenosti privre~ni~ udom'v.P?sle~atr:i r.a~
voj nije doneo prosto kvantltat~vno prOSlrIVan]e mdlvIdualne potronje najamnih radmka, nego veoma duboku
promenu njihovog naina ivota, kakve mje bilo .od nastanka imperijalizma. Radio i televizija, sopstvem automobil u toku vikenda, godinji odmor u inostranstvu,
udeo u izobilju robe i mogunost da se uredi privlaan
sopstveni dom - sve su to bili takvi pozivi i podsticaj i
na akciju za koje radnika klasa nije ~ma~a goto:rih ob~~.
zaca uklapanja. Morali su se prvo subjektIvno pnlagodltI,
prei u stabilan nai~ ~i.vota - z~~atak koj~ je v~ i .sam
angaovao mnogo pSIhIcke energIJe. l!z. to J~ do~l.o l. sa
vlaivanje drugih posledica rata, velIk.lh Imgra~IJa ltd.,
tako da se tek krajem pedesetih godma ustalIlo novO
"normalno stanje", a svakodnevni ivot postajao sve vie
neto samo po sebi razumljivo.
.
Prihvatanje takvih promena uslov~~en.o je,v pored
ostalog, razliitim predstavama o istOrIJI l drustvu, u
koje pripadnici razliitih generacija nastoje da te promene situiraju.9 U drugoj polovini ezdesetih godina ~
politika zbivanja ukljuila su se prva posleratna godi'
, Ekonomski to se zasniva na prelasku na preteno intenzivnu proirenu I~eproduk~iju k,!-pital':l;. gl~~ni pute:,i 1?~i tom
su podizanje naucnotehnickog nIvoa l cvrsca orgamzaclJa pr?,
izvodnje. Proizvoai to doivljavaju, pre svega, kao sve v~~~
zahteve za obavljanjem sve sloenijeg rada, odnosno za kv almkovanjem da bi takav rad mogli obavljati.
.. .
9 Mislimo
na injenicu, marksistiki jo nedovoljno ISPIt,:"
nu, da pripadnike odreenih godit;;t l!- odr.ee~~m. fazama I~
vota sa velikom verovatnoom fOrmIrajU za]ednlckl, podudarnI
istorijski doivljaji i utisci iz kojih. se st~ara r~!ati,:no. stabilan obrazac tumaenja i vrednovanja daljIh socIjalnih Isku
stava; ova generacij"ka struktu~a tako rei p'res~ca klasnu i
slojnu strukturu - abe determlllante se prOZIrnaju.

143

ta, opao je znaaj grupa koje su se formirale u uslovinacionalsocijalistike socijalizacije, rata, patnji i gubI!aka u konfrontaciji sa socijalizmom (ginjenje na Istocno~ fron!u'"ratno zarobljenitvo, doseljenici, "proteram l IzbeglIce ), kao i u uslovima "zajednike obnove
poev od n~le". Na pozornicu socijalnih pokreta sve vie
Je stupala Jedna generacija za koju mir, zateeni ivotni
standard, dravna socijalna politika u najirem smislu i
mo~un<;>s.ti za razvoj koje otuda proistiu nisu bili uspes~ POlItlk~. ~DU za ko.te t~eba biti zahvalan, nego po
sebI raz~mlJIvI preduslOVI kOJe treba proIriti radi novih
pot~eba l zaht~~~; zato su vanparlamentarni pokreti tih
godma ovde nalslI na snaan odj eko
.
Sa J?laom generacijom porastao je nivo kolskog
l profesIOnalnog obrazovanja; due slobodno vreme i
~rojna sredstva i, mogunosti njegovog korienja stvorih su prvo mogucnosti izbora vredne pomena i zahtevali
~ve~no odluivanje o sopstvenom razvoju; socijalno mesanje u stambenim podrujima, kontakti na poslu i II
slobodnom vremenu pojaali su zraenje stila ivota
srednjih slojeva, jasno orijentisanih na obrazovanje i
f~r~!r~nje. lin.osti.. Ci~j~vi i ~etodi vaspitanja u porodICI l sk?lI dalI se mdlvlduab:u~ kvalitetima i ambicijama kao sto su samostalnost l samoostvarenje' vie mesto na rang-listi vrednosti.
Osobito su diskusije i projekti o reformi obrazovanja P?kr.eI;lUli inter~se i zahteve sa snanom komponentom mdlvldualnostl. Posredstvom bol jeg individualnorr
obraz?var:j~ eli se postii siguran profeSionalni poloaj
sa pnstoJmm dohotkom i delatnou koja zadovoljava,
i to pod takvim uslovima da jo ostaje snage i inicijative
u slobo~~om vremenu., S obzirom na promene uslova privatnog ZIvota, zamorDl uslovi rada i delatnost bez sadrine doivljavaju se sve vie kao neprihvatljivi. Na to se
~ea~je kak~, sve veom spremnou da se ambicije za
mdIvldualnoscu unesu u profesionalni ivot tako i - s
?bzirom na ?tP?re koji ~u prvo preovlauju - pretenzijama na srecu 1 zadovoljstvo u slobodnom vremenu; tako nedostaci u infrastrukturi i ekoloki problemi postaju subjektivno znaajniji.
Individualni i kolektivni zahtevi za vie socijalne
pravde bili su tih godina usmereni na reformu obrazovanja kao na glavno mesto na kojem se u Saveznoj Republici odreuju ivotne anse; obeanja socijaldemokrata
da e putem socijalne drave stvoriti bol je izglede za zapostavljene i "vie demokratije" jo vie su doprinela
irenju zahteva za jednakou i pravdom.

:rr: a

144

2.3. O ulozi srednjih slojeva

Meu novim momentima u ovom ciklusu vanparlamentarnih pokreta posebna uloga pripada srednjim slojevima koji ive od plate (ukljuivi i mleligenciju koja
ivi od plate); ta uloga izraava se, na primer, u razvoju
i uticaju studentskog pokreta. Njihovo delovanje je protivreno: na jednoj strani, oni brane privilegije; na drugoj, slede interese onih koji ive od plate. Pruajui otpor sve veem i otrijem dravno-monopolIstikom regulisanju i proimanju kapitalom sve novih podruja ivota, ti se interesi mogu donekle objediniti; s obzirom na
slabost socijalistikih snaga i autonomne sindikalne politike, to srednjim slojevima koji ive od plate daje posebnu vanost. Objektivna tendencija jaanja njihovih interesa vezanih za zavisnost od plate podudara se sa sve
veim znaajem interesa radnike klase za uslove drutvene reprodukcije i za razvoj linosti; pribliavanje tih
interesa predstavlja osnovu vane uloge srednjih slojeva
koji ive od plate u spontanim pokretima otpora i protesta, uz iroko uee pripadnika radnike klase.
To se moe pratiti kroz razvoj pokreta graanskih
inicijativa od kraja ezdesetih godina. 1O Taj se pokret ne
moe objasniti samo ukazivanjem na raskorak izmeu
objektivno proirenih interesa reprodukcije (pre svega
na podruju obezbeenja drutvene reprodukcije) i
stvarnog razvoja infrastrukture i ekolokih prilika. On
ve predstavlja rezultat prvog labavijenja poverenja u
politiki predstavniki sistem, izraz stava da se zajedniki interesi moraju zajedniki javno artikulisati. Ako
pri tom dominiraju pripadnici srednjih slojeva, onda to
ukazuje na njihove vee sposobnosti artikulacije i delovanja, koje su stekli obrazovanjem i profesionalnom delatnou; osim toga, pokazuje da ih je tendencija sve veeg podreivanja kapitalu uinila veoma nesigurnim u
pogledu ivotnih uslova i perspektiva, a izraava i njihovo traganje za mogunostima ireg otpora. Njihov otpor
i njihovi zahtevi obuhvatili su tako preteno interese individualnog uspona (graanske inicijative u oblasti obrazovan j a i kulture), kao i in terese malih posednika (pre
svega nekretnina), pa su pokretane i oigledno reakcioname i bornirane graanske inicijative. Meutim, iroke
simpatije za aktivnosti graanskih inicijativa i sve vee
uee pripadnika radr :ke klase pokazuju da su pre-

,. Vid.: F. Karl, Die Biirgerinitiativen, Reihe Soziale Bewegungen, serija Socijalni pokreti, izdanje IMSF, sv. 10, Frankfurt/M., 1981.
10 Marl:sizam u svetu

145

teno biIi obuhvaeni interesi reprodukcije svih grupa

koje ive od plate i da se sklonost da se interesi zastupaju van tradicionalnih kanala i institucija proirila i u
radniku klasu upravo u godinama reformskog novog
poetka".
"
Konkretnim akoijama otpora moe se obuhvatiti irok. spektar interesa; tako je regionalni protest protiv
projekata atomske privrede nalazio i nalazi bazu u srednjim slojevima poljoprivrede i zanatstva. Meutim, sa
sve v~orr.l. stabilizacijom, trajanjem inadregionalnom
koord.maC;J0II?- graanski~ inicijativa nuno sve vanijim
postaje pItanje perspektIve otpora. Za radniku klasu
ta p~!spe~tiv:'l je, .kratko reeno, II povezivanju sa predu~
zetmc~o-s.mdlkalmm centrom, II koncepcijI radnike kontrole l. efI~asnog. ekonomsko-politikogsaodluivanja, u
kolektivn?] b.orbI za ostvarivanje klasne volje, odnosno
za ostvarIvanje zahteva za saveznitvom kod glavnih drutveD:i~ punktoya ?dluivanja. Tome se spontano suprotsta::lJJ,Ju nastojanja samostalnih srednjih slojeva i onih
~~.JI ~I:,e od plate da. brane postojee slobodne prostore
l mdIv!dualne mogucnosti stvaranja od robnog karaktera svoJe ~ad?e .snage; ta .se .nastojanja ogledaju u esto~om protIvlJ~r:Ju da svoJe mterese uvrste u zajednike
mteres~ ra~mcke klas~ i .realnog radnikog pokreta (a
nekad l da Ih podrede tlm mteresima).
Na ~onkretnu. poz~ciju sr~dnjih slojeva u vanparlamen~arD:lm. pokretIma )a~o UtIU odnos snaga u pokretima.: utlcaJn~ ras~?lozenJa u drutvu. "Kao sloj ija je
?ocIJa~n~ egzIster:cIJa podlona stalnoj promeni, i njihovi
IdeoloskI refleksI .~talno su uslovljeni pravcem te promene. Zat? se u njIma ~ree kako privrenost ideologijama vezamm .za prevazIene uslove egzistencije tako i
na~redan proJek~iv:'ln nain miljenja." 1l U posmatranom
per~odu, re~ormlstIke koncepcije socijaldemokratije i
aktIvna drust::e.na ulog~ radnike klase i sindikalnog po~!eta omogucIh ~u ~a Izvestan uticaj zadobiju - naroClto meu mladim mtelektualcima - radikalno-demokrats.~i stavovi, pa i socijalistike snage orijentisane na
radmcku klasu.
Ve. t~d:'l se u protestnom pokretu srednjih slojeva
o.crta,va JOS .Jedna t~D:dencija. Njihova drutvena perspektIva Je na prekretmcl, ugroena im je materijalna i ideoII H. Werner, "Zum Staatsbewc ;stsein der MitteIschichten
im SMK", u: Der Staat im staatsmanapalistischen Kapitalis;/lUS der BImdesrepublik, deo I: Staatsdiskllssian und Staats.
tlzeane, u redakciji H. Junga, J. SchIeifsteina, Frankfurt/M.,
1981, str. 481.

146

loka sigurnost; otuda sledi (pored konzervativno-re akcionarnog insistiranja) i nemirno traganje za kolektivnim identitetom izmeu glavnih klasa; to, zajedno sa
individualistikim tradicijama i srazmerno visokim obrazovnim nivoom i ambicijom za individualnou, unosi
problematiku razjanjavanja i afirmacije individualnog
identiteta u progresivne pokrete srednjih slojeva, kakav
je studentski pokret.

3. Pokreti u uslovima krize (od 1974/75)

Jedan pogled na pokret graanskih inicijativa, enski ili ekoloki pokret omoguuje da se uoi kontinuitet
vanparlamentarnih pokreta sedamdesetIh godina. Od
smenjivanja "kancelara reforme" Brandta i poetka ciklike krize 1974/75. sa dubokim posledicama nadciklikih faktora kao to su strukturne krize, problemi
energije, ubrzani naunotehniki napredak radi utede
rada, sa rezultatom trajne nezaposlenosti - temeljito su
se promenili okvirni uslovi, tako da i ranije nastali pokreti dobijaju nov znaaj. Kljuna funkcija u razvoju
stvari opet pripada ulozi SPD i sindikalnog pokreta, ali
sada - u odnosu na prethodni ciklus - sa obrnutim
predznakom.

3.1.

Radniki

pokret i protest protiv krize

3.1.1. O ulozi SPD

Politiko koenje zaetaka reforme i pOJacana izgradnja pozicija i instrumenata vladavine krupnog kapitala ("promena tendencije") nisu u SR Nemakoj bili
povezani sa promenom vladine koalicije; Izmenjena strategija kapitala kao reakcija na globalno pogoranje uslova oplodnje ("politika stabilizacije") postala je linija
\"odilja SOcijaldemokratsko-liberalne vlade Schmidt/Genscher. Prema tome, po1itilku odgovornost za proirivanje
autoritarne "dravne bezbednosti" i za socijalne restrikcije, za zamrzavanje politike detanta i za kurs NATO-a
na naoruanje, za atomski program i zatitu monopolistikog unitavanja prirodne okoline, za nezaposlenost i
gubitak budunosti, preuzele su one snage za koje su se
vezivali interesi i nadanja u politiku mira, u proirivanje demokratije, u socijalnu pravdu i kvalitet ivota.
To je odredilo razvoj vanparlamentarnih pokreta.
SPD je sve manje u stanju da svojom praktinom politi-

147

k?!ll integrie osnovne socijalne i politike zahteve radmcke ,!dase, da s.e i ne go,:"ori o ~kicira~im "novim potrebama . ~na ~U~I poverenje meu radmcima, ak i u jezgru. ~~OJl? blr.a~a; pogotovo ne moe da zadri u svojoj
pO~ItIckoJ. orbItI mnoge aktere pokreta ojaalih pod uticaJem ~rIze. Naputanje reformistikih tendencija od
strane Iste one partije kojoj su mnogi birai bili dali
suprotaJ?- manda~, jaa - pored odbacivanja prividnih
alternat:va etablIranog t~opartijskog sistema - procese
okretanja lea 'pr~dstavmkoj ,demokratijI uopte: stvarno odsu~tvo l!tIcaJa, bespomocnost graana izmeu izbora postaje vazna polazna taka otpora.
3.1.2. Blokirano reagovanje na krizu u sindikatima
.

. Od 1974, - u uslovima takve stratt::gije kapitala koJe us~:rena na preraspodelu, sa smanjivanjem sociJalnopolItlc~~~. m~nevarskog prostora i PrI masovnoj nez~posl~nostI CIJa Je svrha zavoenje discipline, - za sindIkalIl1: po~ret nastupaju novi, znatno tei uslovi borbe.
U maSI prIpadnika radnike klase i lanova sindikata teku. ?pontano veoma protivrene reakcije l procesi asimilacIJe. One snage u sindtkatirma !koje se zalau za autonomnu. ik~asnu polit~'ku oslanjanja na sopstvenu snagu
m?gu, Istma, na nekIm podrujima ojaati svoj uticaj ~
ah, one ne odreuju strategiju sindikata.
. ak. i po~toje.a socijalna dostignua mogu se u uslovI~a kn~e ocuv:=ttI samo ako se napusti logika kapitalistIcke pnvrede I ako se klasni interesi borbeno istaknu
ispred "objek~iyyne nunosti". ~.akoraivanje sindikalnog
pokre.ta u pO!Itl~lm konfrontaCIju sa preduzetnicima kao
klasn:n1: J?rotlvmkom J sa ekonomskom politikom drave
usluzbi mteresa kapItala ispreuju se ne samo vezanost
za P?stojei sistem ka? yokvir sindikalne strategije; ovu
blokI~anost znatno pOjacava i vezanost novih lanova i
fu:::kclOIl::r~ za SPD, a samim tim i za saveznu vladu.
NJ:h srr:IsljenO m~biliu c;ne snage u DGB* i van njega,
kOJe SVIm sredstVIma hoce da spree ostvarivanje autonomne klasne poli tike.
Tak? je glav?,:- sIl:ag~ vanparlamentarnih pokreta u
SaveznoJ ~~pubhcI, slI~~Ikalm pokret kao jezgro ekonomsko-socIJalnog radmckog pokreta, i pored pojedinih
prodor~ (l?76, !9781.79)! b~tno ometena da razvije svoj
potencl~a~ I ?rus~,:"em utlc~~. B?rba za nad~ice i plate l u slUCajeVIma SIre mobIlIzaCIje zastaje pred grani~a

* Savez

148

nemakih

sindikata. -

Prim. prev.

com principijelne klasne alternative - kao moguim izlazom iz krize - a praktino uobliavanje programa drutvene reforme ne moe se u takvoj situaciji uopte
oekivati.

3.2. Masovni socijalni i demokratski pokreti kao reakcija

na krizu
3.2.1. ,Pokreti izvan oblasti proizvodnje

U mnogim istraivanjima novih SOCIjalnih pokreta,

kao njihovo bitno obeleje istie se da im je izvorite u
sukobima u oblasti reprodukcije. To se moe objasniti
tako to struktura krize (novi momenti kao to su oskudica energije i resursa povezuju se sa pogoranim uslovima oplodnje kapitala, to namee pojaano besplatno
korienje prirodnih resursa) koincidira se naraslim potrebama i zahtevima koji se tiu optih uslova ivota.
Meutim, time jo nisu objanjene specifinosti razvoja
u Saveznoj Republici od druge polovine sedamdesetih
godina.
Produena kriza i nova zaotravanja - kao to su
opasnosti amerike politike naoruavanja - spontano
dovode do traganja za alternativama i protivpokretima,
u kojima se kristaliu potrebe za otporom i izlazom.
Zbog blokiranosti sindikalnog pokreta, ovu funkCiju kristalizacije i usmeravanja nisu mogle ostvarivati rasprave
u preduzeima, tarifni pregovori ili drutveno-politike
diskusije. Ona je pripala pre svega onim pokretima koji
su (pod prevlau srednjih slojeva) bili aktivni jo od
prve polovine sedamdesetih godina i iroko posejali efikasne znake protesta - kao ekolozi, autonomni enski
pokret i drugi. Od 1981. godine ovu funkciju glavnog
zbornog mesta otpora ima pokret za mir.ll
iroki socijalni i demokratski masovni pokreti poslednjih godina mobilisali su ne mali broj pripadnika
radnike klase i mogu, ak, meu njima nai veinu svoiih simpatizera. To pokazuje da ti pokreti prihvataju
konkretne, neposredne interese radnika kada je re o
zdravim i za oporavak pogodnim uslovima prirodne sre11 S obzirom na te injenice, ini se manjkavim okarakterisati nove pokrete kao "socijalno-kulturne pokrete" ili ak kao
"preteno kulturne pokrete" (kao to ini W. F. Haug, "StrukturelIe Hcgemonic", u: Das Argument, 129, 1981, str. 630).
Tako se zamagljuje pogled na interesnu sadrinu tih pokreta
i na njihov poseban karakter, koji je u tome to oni kulturne
prelome i zc1lzteve pretau tl praktian politiko-socijalni otpor.

149

dine, o interesu da se prezlvI 10 smanjenju naoruavanja. Meutim, to ne odreuje u potpunosti karakter ovih
pokreta. U pokretima u oblasti reprodukcije pripadnici
radnike klase uestvuju mahom individualno, pojedinano ne kao predstavnici klasnog pokreta; to ih u
pojaanoj meri izlae hegemoniji srednjih slojeva. polazna taka i jezgro potencijalne snage i svesnog formiranja klase u radnikom pokretu ostaje neposredni sukob
sa klasnim protivnikom, koji obezbeuje realno jedinstvo najamnih radnika na zajednikom radnom mestu u
fabrici i kancelariji. Samo klasni pokret koji se tu razvije moe omoguiti sindikatima da postanu realan faktor mobilizacije i uticaja u oblasti reprodukcije. U Saveznoj Republici ne postoji tradicija da se borbena snaga iz preduzea i sindikata i sposobnost mobilizacije jezgara radnike klase unosi u oblast reprodukcije. Otuda
se do daljeg mora smatrati da e pitanja ekonomske politike i uslova rada ak i na vioj razini borbe ostati sredite mobilizacije snage i identifikacije sindikata i da
samostalno angaovanje u oblasti reprodukcije ima svo':
je granice. Tu je polje za politike organizacije radnike
klase.
Prema tome, treba se vratiti pitanju: kakav je odnos
izmeu interesa srednjih slojeva i proleterskih klasnih
interesa u pokretima na podruju reprodukcije? Od svog
nastanka naroito je ekoloki protest - pored spontane
privlanosti za pripadnike srednjih slojeva izloen
intenzivnim i organizovanim politiko-ideolokim uticajima. To se odnosi na ideologe koje su levo orijentisani
graanski mediji uinili mnogostruko efikasnim, ali u
prvom redu na razliite grupe i organizacije nastale u
prethodnom ciklusu vanparlamentarnih pokreta (pre
svega u studentskom pokretu), koje su se regrutovale
preteno iz redova inteligencije i kroz mnoge metamorfoze tragale za irom bazom za svoje politike koncepcije
i liderske ambicije - nasuprot realnom radnikom pokretu. Njima je polo za rukom da iskoriste povoljnu
za sebe konstelaciju u pokretima otpora na podruju reprodukcijeY Na osnovu interesa i mobilizacije srednjih
slojeva oni su stekli uticaj koji im sada, u fazi i socijalnog proirivanja tih pokreta i proirivanja njihove funkcije u opti protest protiv krize, omoguuje da u proceTa je konstelacija za njih bila povoljna i zato to su
snage radnikog pokreta bile sklone da potcenjuju
funkciju i perspektive tih pokreta, to su ih suvie ocenjivale
isto ideolokim kriterijima i zato se srazmerno kasno organizovano umeale.
l3

marksistike

150

sima generalizacije imaju vodeu politi:ko-ideoloku ulogu. Rezultat je prevlast ideologija "zelenih", kao i ideologija orijentisanih na "trei put" izmeu dravno-monopolistikog kapitalizma i socijalizma.
Ne sme se prevideti ni delovanje konzervativnih grupacija, kao i grupacija koje na ovaj ili onaj nain naginju iracionalizmu faistikog porekla i perspektive. One
se ne obraaju samo srednjim slojevima poljoprivrede i
zanatstva nego mogu pridobiti i delove protestnih pokreta deklasiranih grupa radnike klase.
iroke zajednike akcije otpora, kao i dalekoseno
urastanje u neproleterske alternativne koncepcije skrivaju latentne suprotnosti izmeu proleterskih i malograanskih interesa reprodukcije. Slaba zastupljenost radnikog pokreta u novim pokretima razlog je to te suprotnosti ne dolaze vie do izraaja. Slabe su socijalisti
ke snage koje rade na utvrivanju klasnog interesa za
opte uslove reprodukcije i prenose to u sadanju svest
najamnih radnika. ak ni u pokretu za mir stvari ne
stoje principijelno drukije.
3.2.2. Novi socijalni pokreti i radniki pokret
Protestne pokrete i masovne pokrete u oblasti reprodukcije obuhvatamo u daljem tekstu pojmom "novih
socijalnih pokreta". To ine i oni autori koji - pretendujui da su marksisti pripisuju tim pokretima da
istorijski nasleuju radniki pokret (A. Gm-z) ili bar da
imaju isto takvu snagu da menjaju drutvo (J. Hirsch).
Po naim shvatanjima, a i sudei po praktinim politi
kim kretanjima poslednjih godina, to ne odgovara stvarnosti.
Nijedan marksist nee poricati ni da je radniki pokret u Saveznoj Republici ogranien socijalnim partnerstvom, ni da je njegovo socijalistiko krilo slabo - ba
kao to nee poricati ni sve vei znaaj sukoba u oblasti reprodukcije za zadovoljavanje ivotnih potreba najamnih radnika, za razvoj socijalnih i politikih klasnih
borbi i antimonopolistikih saveza. Meutim, tu perspektivu novi socijalni pokreti nemaju, a ne mogu je ni
dobiti iz svoje unutranje dinamike. To to u njima preovlauju politike snage i ideologije tue ili neprijateljske realnom radnikom pokretu, to socijalni spektar
njihovih aktera, pa i simpatizera (izuzev pokreta za mir
i pokreta protiv izgradnje autostrade Zapad), obuhvata
samo male delove aktivne radnike klase, - to nije neko zaostajanje u razvoju koje se moe nadoknaditi, nego

151

j~ u krajnjoj li!:iji izraz i posledica slabosti socijalisti

kIh snaga radmckog pokreta u Saveznoj Republici.
. Iluzor~a j~ takoe, i pretpostavka da bi impulsi iz
novIh. s~cIJ~I~,uh. pokreta mogli danas dati odluujue
p?vdst~caJe Jacanju borbeno-autonomnih pozicija u rad.
mckoJ klasI. Sve govori u prilog tome da razvoj borbe
n~ osno.\~om podruju zadataka sindikata i prevazi1ae~J~. socIjalnog I?a:-tnerstva i ekonomizrna na tom podI?-CJU, pre~stavl)aJu us~ov takve socijalne i politike ak!lV~OS.tI n~Jammh radmka na podruju reprodukcije koJa ce :matI klasno-st~ateku orijentaciju; tada e uzajamno deJstv? .~a sUk?blma..u oblasti reprodukcije, zbog njihove pohtI~ke dImenzIJe, uveliko pomoi formiranju
klasn~ sv~~tl. Sa!?~ pre~o svojih sindikalnih i politikih
?rgamzacIJa mOCI ce pnpadnici radnike klase masovno
l u svesnom klasnom interesu zastupati zahteve u ob!asti repr~~ukcije - i samo zalaganjem upreduzeima
l kancel~r:Jama moi ~e 1?ostii uspehe vredne pomena.
U tome l Jeste dubok Jaz Izmeu brOjno snanih demonstra~ija, aktivnosti baze i izraza simpatija za pokrete
protIv odluke NATO-a o postavljanju raketa i o autostr~di 18 Zapa,d, s jedne strane, i nepokolebljivosti sa
kOjom vladaJuce snage nastavljaju svojim kurs om - jer
se sada ne plae da e radniki pokret razviti svoju sna~u na .?SnOVll svog kljunog poloaja u drutvenoj proIzvodnJI.
Ovim principijeinim razmiljanjima o perspektivi ne
o.sporavamo .znaaj novih pokreta kao momenta progresIvnog r~vzvoJa u S~veznoLR~publici, kao faktora uticaja
na r~dmcku klasu l radmcb pokret, pa i kao podsticajnog !z~zova na ~c:va razmiljanja marksista. Ako se od
sadasnje tendenCIJe da se u tim pokretIma istaknu sindikalni i socijalni interesi radnike klase i ne moe oe
kivati da on~ izmeni njihov - uza sve protivrenosti _
nepr~leter?kI ~arakter, snag~ radnikog pokreta mogu i
mor~Ju utIcatI na procese dIferencijacije koji u tim po~retl-:n.a te.~u uporedo sa sve veom instltucionalizacijom
1 pohtlZ.~cIJ?m. Glavna poluga ovog uticaja bie svakako raz~lJanJe borbe u preduzeima i sindikatima za do~odak l uslove rada, .za radna mesta i mogunosti profes~onaln?g obra~ovaI1Ja, za socijalnu bezbednost i politIku mIra. Za~stre::lO: mera doprinosa novih socijalnih
p?kret~ ostvanvanju mt~resa najamnih radnika i menjanJ? oanosa snaga na stetu krupnog kapitala zavisie
VIS,~ od. doslednc:g razvijanja sindikalne borbe u preduzecl~a l. na naclOna.ln~m nivou, nego od unutranje dinamIke 1 od borbemh Iskustava samih pokreta.

152

ta se kao meubHans novih pokreta moe konstatovati o njihovim akterima? Danas se mogu raspoznati
- ako ih grubo razdvojimo - sledee razvojne linije.
Marginalizirane proleterske i subproleterske grupe, kao
i deklasirani razliitog porekla, predstavljaju jednu od
pogonskih najrazliitijih pokreta; oni postaju sve podloniji pretvaranju u instrument udarnog odreda neofaizma. Grupe koje nastaju iz samostalnih srednjih slojeva, a delimino i iz srednjih slojeva koji ive od plate, kao i iz sitne buroazije, povezivae reakcionarni,
masama neprijateljski, elitistiki karakter, pre svega ekolokog pokreta, sa svojim sopstvenikim interesima. Grupe srednjih slojeva i bolje stojei delOVI radnike klase
naginju izraenijem reformistikom odreenju, sa izraenim antimonopolistikim interesima. Pitanje je da li
e o11i dati peat politici partije "zelenih"; sasvim je moguno da se kod njih ponovo uspostavi socijaldemokratska dominacija, i to linije Eppler/Klose, sa odgovarajuim uticajem u sindikatima.
Najzad, jae tendencije prihvatanja protestnih impulsa javljaju se u antikapitalistikim sindikalnim sredinama i u redovima radnike klase, naroito meu kvalifikovanim mlaim aktivistima, sa esto Izraenim opozicionim stavom prema vladajuoj linijI l obliku akcije
u sindikatima. Naroito u poslednjim dvema strujama
ocrtavaju se "vezivne grupe" izmeu novih pokreta i
radnikog pokreta. Pored socijalistikih snaga, one SU
te koje u klasnim organizacijama doprinose razumevanju
primerenosti njihovih interesa mnogim ciljevima novih
socijalnih pokreta i koje u jezgru radnikog pokreta mogu doprineti otvaranju prema "novim" potrebama i zahtevima.
Ako se povue paralela sa prethodnim ciklusom van
parlamentarnih pokreta, onda izgleda da bi se stvari
mogle razvijati ovako. Sada se u radnikoj klasi prikupljaju i jaaju elementi novih zahteva u oblasti reprodukcije i razvoja linosti (preko podmlatka klase, delovanjem mlaih na roditelje, delovanjem imenovanih
kadrova itd.). U narodnom ciklusu borbe radnikog po
kreta ti elementi dobie vii kvalitet, nadovezae se na
"stare" ekonomske i socijalne zahteve idoprinee njiho\oj pokretakoj snazi; u uslovima relativnog ublaavanja pritiska ekonomsko-socijalne krize privrednim usponom, ti elementi mogu ponovo dobiti samostalan
znaaj.

A do tada? Da li e se glavna struja traganja za temeljnim alternativama, traganja vezanog za nove po153

krete, ponovo uliti u zeleno i areno doterane kanale

vladajueg politikog sistema? Ne ini nam se verovatnim, bar na srednji rok, da e novi pokreti usahnuti u

l!

parlamentu.
interes~ma n.a kojima poivaju i u zahtevu da samI ostvaruJu te ll1terese umesto da ih delegiraju, vidim izvesnu pretpostavku 'za to da e i u nare~nim godinama, pored radnikog pokreta, postojati i
vazna poluga vanparlamentarnih pokreta.
.Utemeljeni . ~ mla?oj. gene!'aciji, novi socijalni pokretI p~edstavlJaJu ~tlcaJnu "skolu politike prakse i
kulture . U poreenju sa studentskim pokretom i sa
APO* s kraja ezde~~tih godina, njihov uticaj see dublje
u podn::lada~. radlllcke klase. To jasno ukazuje na njihovu dImenzIJU "produktivno a izazova" za sve politike
struje radnikog pokreta.
n
Politiko-ideo!oku. an~l!zu moramo ovde proiriti.
On~ s~ma Il:e moze obJaSllltI kako su pokreti, koji su u
tohkoJ me~I pok~eti. srednjih. slojeva, mogli stei masovnost kOJa zadire l u radlllcku klasu i takvu stabilnost!. da. se -,Po svemu sudei - mogu koristiti za
r~::bIJ~nJe <:tabhran<:g bonskog partijskog kartela. PolitI~ko-Ide~loska ar:ahza. ne ~o~e objasniti ove pokrete
III kao slI~ptorr~ l aktI~al}. cll1Ilac u razvoju potreba i
zahteva SVIh slojeva kOJI ZIve od plate, a samim tim ne
mo~e objasniti ni ~jihov dugoroni znaaj za dalji razVOJ klasne borbe ~ za perspektivu radnikog pokreta.
~vo o tc;>me . ?-eko~Ik.o teza. Objektivno pribliavanje
ZIV?tne SIt~.ac:.I}e vazIlIh delova radnike klase i srednjih
sl.<:Jev~ kOJI ZlVe od plate ini osnovu za pribliavanje
nJ.lhovlh po!reba u oblasti reprodukcije i razvoja lino
stI. Danas lIr~pulsi i pokreti srednjih slojeva, koji te
potrebe pretacu u zahteve sa stanovita svojih interesa
i kult.urnih tra~icija, mogu raunati na odjek u znatnim
delOVIma.. radlll~ke klase. Tako ovi pokreti i za njih vezana ~ocIJalna l kulturna sredina postaju realni faktori
razv?Ja pot~eba i formiranja klasne volje u radnikoj
kla~l. "U~O~I~<: ... takozvan<;t podruja reprodukcije postaJu ~nacaJIllJe za uslove ivota i egzistencije radnike
~~a~e 1 dr~stva ~op.te ... ~. utoliko se manje odgovarajuCl .1l1teresl f?r:r:-uraJu u CIsto radniko-klasnoj sredini;
om se formu'aJu u nemonopolistikom socijalno-struk.
turnom spektru."l'; Pozitivno se odnositi prema potrev

Vanparlamentarna opozicija. - Prim. prev.

H. Jung, "Staat und uberbau im SMK der BRD", u: Der
Stu.tt : .. , l1ave~. 4e1o, str:. 247.
Pojam interesa Jung ovde
kOrIstI za subJe~tlvn? pOlmanje i artikulaciju objektivnih zahteva reprodukCIJe, tj. za oblast potreba i zahteva.
tc

l'

154

bama i zahtevima koji se ovde formiraju ne znai da se

oni prihvataju nekritiki, nego da se posmatraju, pored
ostalog, i kao prvi proizvod dubokih promena koje sve
vie zahtevaju radniku klasu i na koje svesne snage, u
optem interesu, treba da utiu, ali o kojima moraju i
da vode rauna.
4. O nekim ideolokim

kulturnim zbivanjima

tl

novim

socijalnim pokretima
Na ovo glavno pitanje odnose se naredna razmatranja, umnogome jo nepotpuna. Njihov je nedostatak
pre svega to nisu do kraja obraene nove tendencije
u miljeu radnikog pokreta; zbog toga nedostaje praktino merilo za ocenu zbivanja u novim socijalnim pokretima, neke stvari ostaju na nivou deskripcije. Prvo
se istrauje prenoenje stavova iz protestnih pokreta
u masovne pokrete u oblasti reprodukcije. Zatim se ispituje da li zahtevi u miljeu novih pokreta ukazuju na
tendencije ka "kulturnom prelomu" i prati se njihovo
prenoenje u politiku kulturu tih pokreta; na kraju,
postavlja se pitanje "kulturnih barijera" izmeu tih pokreta i realnog radnikog pokreta u Saveznoj Republici.
4.1 Masovni socijalni pokreti i protest protiv krize
Mnogostruke veze i preklapanja kada je re o akterima, oblicima akcije i ideologiji izmeu masovnih pokreta o kojima je bilo rei u odeljku 1. i pravih pokreta
protesta protiv krize i traganja za identitetom (koje u
daljem tekstu jednostavnosti radi obuhvatamo kao protestne pokrete) oigledni su i nisu sluajni. Mi ih ovde
shvatamo kao kvalitativne etape u stalnom procesu pro
mene potreba i zahteva, procesu koji zadire duboko u
one delove radnike klase koji se od no\'ih pokreta distanciraju. Kod angaovanih simpatizera l aktera novih
pokreta zahtevi za razvoj linosti su, zbog njihove mladosti i viih kvalifikacija, izraeniji; to ih ini osetljivijim na posledice i pretnje kriznih procesa imperijalizma.
Te se tendencije u protestnim pokretima dalje radikalizuju: tendencije ugroavanja identiteta i traganja za
identitetom, specifine za srednje slojeve, povezuju se
sa iskustvima krize i dovode do dubokog raskida izmeu
ivotne perspektive pojedinca, s jedne strane, i vladajuih vrednosti, naina ivota i politikih mehanizama,
sa druge.

155

Ovde treba odmah uiniti jednu principijeInu napomenu, koju valja imati na umu pri daljem izlaganju.
Skicirane tendencije distanciranja od bazinog konsenz1:l~a, pot.roake psiholo~ije i parlamentarnog predstavmc~c?~ sI.stema ~ospevaJu odmah pod uticaj razliitih
polI!Ick<,Hd~~losk~h .~n~ga. ~reovlauju malograanski i
snaz~o I~dI.VlduahstlckI obOjene alternatIVne koncepcije,
a zbIvanja Izmeu 1900. i 1933. ue nas da i od radikalne kritike civi.li~acije, reformisanja ivota i antiparlamentarnog aktlvlzma vode iroki putevi ka reakcionarnim .iv faistikim "pokretima", ako tu ne deluje uticaj
::admckog p~kreta. I obrnuto: odatle mogu voditi putevi
l ka revolUCIOnarnom radnikom pokretu ali ne automatski.
.. l! ~kici koja s.l~di n~:naeni su stavovi i ponaanja
k?JI JOS mogu doblt~ ra~hcita politika usmerenja. To ne
bl tr~balo da st.von utIsak da u miljeu dananjih protestmh pokreta l na podruju njihovog uticaja jo vlada
st,:nje otvorenosti i istote - naprotiv. Meutim, ako je
tac;:na teza da su u toku promene potreba i zahteva i da
knza pogaa sve, onda e se - naroito meu mlaim
grupama radnike klase - uvek nalaziti l takve tendencije, koje svesne snage mogu i moraju dalje razvijati u
skladu sa klasnim interesima i na osnovu zajednike
prak.se.15 ~rema tome, teza je da se stavovi koji slede,
l kOJe dajemo u tipoloki istom vidu, viestruko oslabljeni i pomeani, ire u radnikoj klasi.
v

kao ideoloko-organizacionu pozadinu i mo?i!~~ci<?nu

bazu. Evo kratkog pogleda na ~eke podatke l c.r~!eI;l1ce:
O enskom pokretu, formIranom van pOhUC~lh, l
sindikalnih organizacija, govori neto tlra dv~ naJveca
nadregionalna asopisa, koji je 1978. iznOSIO nekih 200.~
primeraka;16 zatim procena da postoji deset-petnaest h:~
ljada enskih grupa sa po 10-~? uesni~a (197~)Y. Te~:
je uvid u alternativnu scenu u Slrem smIslu. Njem veCI
listovi, koji izlaze redovno, imaju me~er:i tir~ ~d ok?
1,4 miliona primeraka (bez pomenutl~ zenskIh C~SOPI
sa) ;18 tome treba dodati za 1980. manje lokalne. hstov~
sa oko 400.000 prodatih primeraka mesecno, kao l publIkacije koje izlaze neredovno, a iji se ukupni tira proce19
njuje na oko 180.000 primeraka. .
v , ,
v
Uz izvesnu rezervu prema cIframa, navescemo J?S
podatke Hubera, koji ceni da je krajem sedamd~setI~
godina bilo 11.50~ alternath:nih projekata .c.o~ POlJ~P~l
vrednih i zanatskih kooperatlva, preko radnJI, lzdavacklh
preduzea i asopisa, do inicijativa za pruanje socijal?e
pomoi i staranja), sa oko 80.000 neposredno angazovanih20 i oko 30.000 stambenih zajednica sa 100 do 150.000
uesnika 21 od kojih znatan deo treba raunati u infrastruktur~ protestnih pokreta. Sa stanovita irenja zeleno-ekolokih teorija treba uzeti u obzir .i graans~e
inicijative u oblasti zatite ovekove okolIne, za kOJe22
Karl navodi da broje izmeu 150.000 i 200.000 aktiva.
4.1.2 Generacijske linije .
Pominjui ideoloka strujanja II vezi sa inicijativama za zatitu ovek ove okoline, ve dotiemo jednu od

4.1.1 O infrastrukturi protestnih pokreta

. Uticaj .. u ~rajnjoj li.niji malograanskih PozICIJa u

novIm socIJalmm pokretIma zasniva se i na tome to se
oni proimaju ~a pokretima protesta protiv krize i pokretIma traganja za identitetom, koji imaju srazmerno
razvijenu infrastrukturu ("scena") i tako predstavljaju
vaan i delotvoran faktor uticaja u ukupnom miljeu ovih
pokreta. I razliite politiki motivisane grupe - sve do
"zel~nih': i alternativnih partija koriste medije i komumkaclOne komplekse pokreta protesta protiv krize
Tako Socijalistiko udruenje ladnike omladine SDAJ
naD.primer, ovakve parole: Ko se ne brani ivi pogre.sno. : " ajte nam potpun ivot"; "U nama plamti, a napolju
Je ledeno doba!"; "Samog e te zbal'iti!'" to hou ne dobijam, a to mogu dobiti, to neu!" (vidi: W.'StUrmann, Bericht des
Bwzdesvorstandes an de11 7. Bundesk01z o ress der SDAJ 6-7
mart 1982).
:;"
15

istie,
"
i"

156

II

.....

t6 Bundesministerium fiir lugend, Familie und Gesundheit

(BMJFG), Zur alternative Kultur in der Bundesrepublik, april
1981, str. 19.
l'
Vid.: Lotterni Doorrman (ur.), Keiner scJziebt uns weg,
Weinheim, Basel, 1979, str. 303.
.
li Od
ukupno O' tiraa proda se oko 80 procenata; VId.:
Wolfg::-ng Beywl, .lokale Alternativpresse - eine erste Bestandsaufnahme" u: .'Vledia Perspektiven, 3/1982, str. 187. - Ovo
delimino istraivanje sugerie, ukupno uzev, nie cifre.
I' Sve brojke o
tamui navedene su prema: BMJFG, naved. delo, i J. R. Mettke, "Selbstbespiegelungen - "Ober die
Gegenoffent1ichkeit der .a1ternativen Pres~e", u: M. Haller (ur),
Ausstei o ell oder rebell1eren - Jugel1dl1cize gegen Staat und
.
Gesells!haft, Reinbek, 1981, 3tr. 159 i dalje.
'0 J. Huber, Wer soll das alles andern, Berlin (Zapadm),
1980, str. 29.
II Huber, naved.
delo, s!r. 42; poziva se na: B. Korczak,
Neue Formen des Zusammenlebens, Frankfurt/M., 1979, str. 101.
12 Vid.: F. Karl, naved. delo, str. 38-41.

157

linija du kojih - bez obzira na razlike u socijalnoj

stli!kturi - ?~ruji uticaj iz 'protestnog pokreta srednjih
slC:Je.~a u. s~cIJalne pokrv~t~ l delove radnike klase. Naj-,
VaZr;tIJU. ImlJu svakako Clm sve ono to je objektivno i
subjektIvno zaje?niko .P?jedinin; generacijama. Na ovaj
momenat ukazah smo JOS kada Je bilo rei o pokretima
posle 1966; jo mnogo znaajnije to je postalo za zbivanja od krize 1974/75. naovamo.
~ovi socijalni 'pokreti - pre svega oni koji imaju
na~laseno protestm karakter - dobijaju znatnu pokretacku snagu od masovnog iskustva raskida izmeu ivot~ih p.lanova i ambicija pojedinaca, s jedne strane, i drus~~emh pe!'spevktiv~, Sc: druge. Dok srednja i starija godIsta protlvrecno l tesko prihvataju gubitak realne sigurnosti i ruenje oekivanja, mlai akteri pokreta ve
gotovo de~et godina ~o~ivlja:raju iskustvo kapitalistike
s~ak?dnev~ce vkao. stesnJavanJe, razgraivanje, unitavanJe zlvotmh S~p~I. Ka?a. j~ neko neposredno, lino pogoep, to .ga. Clm senzl!J1lmm prema nacionalnim i gl 0b~lmm kr~zIllm proceSIma, koji dospevaju u prvi plan
n]ego:re sl~~e sv~ta: eko}o.ka razaranja, jednovremena
glad 1 vu~lls~a~~n~e namIrnIca, bezumlje naoruavanja,
~l!g0.r0cm nZlcI l akt~~lne opasnosti privrednog koriscenJa nukle~:ne energI)e. Tako se zgunjava slika jednog sYveta .koJ! slepo a Ipak istrajno tetura u susret samO~Ill~tenJu covecanstva. Te pojave i perspektive simbohzuJu kako se pohlepa za profitom i vlau pretvara
u potpunu suprotnost razumu; zato one postaju take
kristalizacije otpora.
Potpuno je oigledno da se akteri i aktivisti novih
p.9kret~23 mas~vno regrutuju iz kruga ljudi mlaih od
3., gO~I.na .. Istma, .nisu svi koji pripadaju tim goditim~ dozlveh ':.lom Ivotnih oekivanja zbog krize, niti su
!aJ. slom dozlVela samo ta godita; meutim, oigledno
Je :.sto tako da u pokretima ni izdaleka ne uestvuju svi
k~JI s~ p~g~en~. nezaposlenou, gubljenjem kvalifikac~Je, dls.k~lillmacIJom - jo manje svi pnpadaju njihoVIm aktIVl:~J?a. Prema tome, treba blie odrediti preduslove po.~ kOJIma se ta is~ustva pretvaraju u raskid Sa poS!?Jeclm po~etkom .. Pn . tom je znaajna smena generaCIJa: OsnovIll. ~ode~l pOImanja i ponaanja u odnosu na
drustve~opohtlc~a Isku.stva i. ?C?gaaje formiraju se srazmerno Iano u ZIvotu l dobIjajU znatnu vrstinu. Onaj
23 O,:~e i II daljen: tekstu ne ulazi se u pitanje ideologa i
grupa k.o~l s~ II pokretlma bore za politiko vostvo i koje treba analIzlratl u sasvim drugom kontekstu.

158

ko je tokom dvadeset i pet godina doivljavao stalno

poboljavanje ivotnih uslova, taj e vrlo verovatno i viegodinje periode kriza doivljavati kao izuzetak, tragae za linijama normalnosti i mirnog daljeg razvoja i
U skladu sa tim podesie i svoje ponaanje. Otuda je
smena generacija socijalni katalizator bre - a danas
na odreeni nain i stvarnosti primerenije - asimilacije kriza meunarodnog imperijalistikog sistema. To
se naroito odnosi na godita koja su, kada je prvi put
bila uzdrmana perspektiva SR Nemake, sve stavila na
kartu socijaldemokratske reformistike strategije i koja
sada doivljavaju neuspeh te strategije kao takav, jer
on pogaa i njihove line nade i oekivanja; a odnosi
se i na pravu "generaciju krize", ija je slika sveta preteno odreena nazadovanjem i potresima.
Mlai se nisu tako j ako vezali za bazini konsenzus, a mnogi meu njima su jo krajem ezdese~ih godina doli u dodir sa vanparlamentarnim pokretIma. I
danas u Saveznoj Republici "mlai" oznaava istovremeno oveka koji se due kolovao i plofesionalno obrazovao. Znai, takoe, oveka sa veim ambicijama za
lini razvoj i sa veom individualnom sposobnou za
akciju.
Uopte uzev, socijalni i individualni znaaj omladinske faze i ivotnih ambicija koje se u njoj formiraju poveao se u podmlatku radnike klase: kasnije stupanje
u profesionalni ivot povezuje se sa viim kulturnim sposobnostima i sa do sada nepoznatim materijalnim obezbeenjem uz pomo porodice, drave i elastinih mogu
nosti zarade. Shvatanja o zadovoljavaiuem ivotu vrednom ivljenja, koja se razviju i sprovode u delo pod takvim uslovima, jae utiu i na ponaanje "odraslih".24
Iskustva i oseanja straha i konanosti, "betona"
i "neprobojnog leda", besmisla i direktnog zahteva za
"ivljenjem sada!" u velikoj meri odreuju miljea o~:
ladinske kulture, daju peat muzici i sudovima, lektm
i zabavi, govoru i ponaanju. Relativna omeenost mesta i medija omladinske kulture (kole i omladinski
centri, scenske krme, bioskopi i disko-klubovi, koncerti
i klike), i oseanje zajednitva mladih, koje se snano
prenosi posredstvom simbola zajednikih vrednosti i razgranienja od ostalog sveta sve to stvara delo tvornu
" O ovim promena:rr:a "omladine" postoje stimulativne ideje u studiji Jugend 81, raenoj na z::,htev omladinske sekcije
Nemakog ela, Hamburg 1981.

159

podlogu takvih osnovnih raspoloenja. Meutim, njihovo

prenoenje na individualni ivotni plan i u sopstvenu
praksu bitno je odreeno obrascima tumaenja i delov~ja dat~ .klase i sloja. Protest iz proleterskog (a deli~mcno vec l subproleterskog) miljea izgleda da ima snazne .crt~ spo.ntane poh,:mev' ?dbijanja, buntovnitva, ekspIOZ~V?l~, IzlIva, gnev':.l ocaJa~ja; tendencije odbrane od
"polItIke. mogu precI u aktlvnost protIv institucija i
predstavmka omrznutog "sistema", pre svega drave.
U tome se ogleda kako slabost socijalistikih snacra i odsustvo perspektive izlaska iz krize, koju bi otvo;ila bitka ~ preduzeima i. sindi~~tiI?a,. tako i teskoe u razvoju
pokreta ne_zaposlemh, kOJI bl bIO povezan sa radnikim
pokretOI?25 Odsustvo klasne pozicije u odnosu na krizu
pogaa .IS~O tako one o~adince iz radnike klase koji
pohaaju s~ol~ za profesIOnalno uzdizanje. Izgleda da se
o~de u velI.~oJ meri uticaj ?rednjih slojeva prenosi na
gr upe radmcke klase u nOVIm pokretima, pa i van tih
pokreta.
. Zn~~aj generacijskog faktora u nOVIm pokretima pos~a~~ 0Slgled~~, k~da se pog~eda biraki potencijal "zelenih , "sarenih I "alternatIVnih" birakih lista. Danas
~ne. mogu sve do saveznog nivoa biti sigurne da e prei
hmlt. od 5%,.a u o~lastima gde su razvijeni lokalni protestm pokretI POStIZU do petnaest i dvadeset posto glas~va. Znatn~ prek~ 'polovine njihovih biraa imaju ispod
~ndeset ~odma .. ~Jlhov udeo meu biraIma izmeu 18
l. 25 ~odm,,: oscIlIra u gradskim podrujima izmeu petme l t.recme,.~ 'ponegde predstavljaju najjau partiju
~e.~u tlm godIStIma. Ukrtanje generacijskih i klasnih
ImI],: moze se naslutiti po rezultatu jedne ankete save~n:h .razmera, koja je sprovedena meu mladima i u
kOJoJ. Je .trebalo odgovoriti na pitanje koja je partija
anketIramma "sve u svemu najblia".25
v

Tabela

Partijska opredeljenost omladinaca u SR Nemakoj

1981, prema godinama ivota i kolovanju (u %)
Ukupno

CDU/CSU
SPD
FDP
,Zeleni" / alternativni
Nijedna

Doba ivota
Skolovanje (zavreno ili u toku)
15-17
18-20 21-24 Osno k, Realka Gimnazija

18
24
6

17
18
4

17
27
5

20
26
7

19
27
4

16
25
6

18

20
32

16
44

22
28

23
23

15
35

22
29

29
28

17
8

Izvor: Jugend '81, studija raena na zahtev omladinske

sekcije Nema.kog ela, Hamburg, 1981, sveska 3, str. 100, tabela 22.16.
Veina

lista "zelenih" (koje su po regionima veoma

razliito profilirane) zastupljene su meu srednjim slojevima natproseno, a u radnikoj sredim ispod proseka:
Meutim, njihov potencijalni domaaj u radnik.oj kla~l

ne bi trebalo potcenjivati, ukoliko pokreu izrazIto SOCIjalne probleme. Meu biraima "alternativne liste" u
Zapadnom Berlinu radnici su zastupljeni srazmerno
svom ude lu u stanovnitvu (a mnogi mladI i visoko kva1ifikovani natproseono):n

4.1.3 Pitanje polova

Znaaj naraslih pretenzija na lini razvoj, kao novog motiva irokih pokreta, najjasnije se vidi po uticaju

:tS

Vid. delo grupe autora IMSF, Arbeitslose -

B ewegung, Frankfurt/M., 1982.

Protest und

26 Od .1.077
anketi~anih dvoje je navelo DKP, a ni jedno
N~D (desmcars~a NaclOnalno-demokratska partija Nemake _
przm. prev.). Vld.: Jugend '81, naved. delo sv 1 str 674 tabela G L '
.,
.
,

160

27 Birai
alternativne liste naveli su sledee politike zadatke izrazito ee nego birai partijn. zastupljenih u Bundestagu: obezbeenje jeftinog stambenog prostora (86%); mere
protiv korupcij(; u politIci i upravi (74%); vie uticaja graana na politike odluke (68%); podrka alternativnim oblicima ivota (53%); pobolj~anj;:! uslova ivota u Berlinu (50%).
(Istraivaka gruna za pitanja izbora. ..Eine Analyse der Wahl
zum Abgeordnetenhaus am 10. 5. 1981", Mannheim, 1981, str.
21; iz ovog istraivanja uzeti su i podaci o udelu radnika me-

u biraima).

11 11arksizam u svetu

161

autonomnog enskog pokreta. I on predstavlja kolosek

preko kojeg se shvatanja srednjih slojeva koji ive od
plate prenose na aktivne grupe radnike klase, kao i one
koje se mogu aktivirati. Preko ve "pomenutih linija koje presecaju nove pokrete (doba ivota) generacija, kvalifikacija, pripadnost datom sloju, izjalovljene nade u
reformu) dolazi tako jo i ona to oznaava pol; to je
izraz stvarnog zapostavljanja i diskriminacije ena u
Saveznoj Republici. Promene u sistemu vrednosti tokom
poslednjih dvadeset godina ile su u pnlog pozitivnom
vrednovanju emancipacije ena i politikI su se izrazile
u reformskim projektima prvih socijal-liberalnih vlada.
Pokret za profesionalno uzdizanje ena putem poboljanih kvalifikacija naao se na udaru krize; pojaana konkurencija dovela je do poveane diskriminacije enske
radne snage. Prema tome, i ovde prekid u procesima uspona i razvoja, kao i opasnost da se izgubi ono to je
ve bilo postignuto, dovode do senzibihzacije, otpora i
traganja za alternativama.
Otuda nije udnovato to meu blino novim pojavama poslednjih godina (u poreenju sa ranijim vanpar~
lament arnim pokretima) imamo i izuzetno veliku aktivnost ena. Linije socijalno-strukturne diferencijacije teku u prvom redu izmeu autonomnog enskog pokreta,
koji u velikoj meri nose srednji slojevi koji ive od plate, s jedne strane, i enskog pokreta (koji je iznutra i
sam raznorodan) koji se oslanja na radniki pokret, odnosno pripada. tom pokretu, sa druge. Ovaj drugi pokret primio je od feministkinja znatne Impulse u pogledu ideologije i prakse, ali ih je preradio u smislu proirivanja i dopunjavanja, a ne u pravcu osnovnih zahteva
za socijalnim izjednaavanjem iz perspektive zaposlenih
ena. I ovde nailazimo na karakteristinu strukturu u
odnosu razliitih snaga: podsticaji za ire masovne
potrebe, koji obuhvataju neposredne proleterske interese
(paragraf 218), polaze od neproleterskih grupa i vre iroku mobilizaciju, jer izraavaju izmenjene potrebe i
zahteve radnike klase; u pokretima utoliko jaaju sna
ge koje interesi vezuju za radniki pokret. Meutim, ipak
sve ostaje na samostalnosti i irokom utIcaju autonomnih grupa, dok je - i zato to je - prihvatanje novih
interesa i zahteva u velikim organizacijama radnikog
pokreta, u kojima dominira socijaldemokratija, blokirano i ostaje ogranieno na manjine.

162

4.2 "Traganje za identitetom" ili "kulturni raskid"'~

O potrebama, zahtevima i pogledima na drutvo u miljeu novih socijalnih pokreta
Posmatrajui subjektivne pokretake snage meu akterima novih pokreta dosad smo isticali raskid izmeu
individualnih ivotnih planova i drutvene perspektive.
Upravo enski pokret pokazuje da se sa tim povezuje
tendencija traganja za novim individualnim i kolektivnim identitetom.2s Ni na ovom stepenu nesigurnosti, izazvane krizom, radnikom pokretu danas ne polazi za rukom da slabljenje vladajueg sistema hegemonije iskoristi posredstvom privlane snage klasne alternative.
Poraz radnikog pokreta od faizma, zbog njegove
podeljenosti, ubistvo hiljada kadrova, masovni prekidi
u biografijama tokom dvanaestogodinje nacistike vladavine, ponovni rascep u radnikom pokretu posle 1945.
i neuspeh pokuaja da se 011 reorganizuje - sve je to
duboko pogodilo kolektivnu svest o sebi. kolektivni identitetI9 radnike klase u Saveznoj Republici i njenih masovnih organizacija. U velikoj meri je razbijena i izgubljena samosvest klase koja kolektivno ustaje i radikalno
menja staro graansko drutvo. To ie zamenjeno svrstavanjem nesumnjivo slabije i podreene klase u dihotomnu sliku sveta, a u ideologiji desne socijaldemokratije samoodreenjem, u okviru graanskog drutva, kao
nezamenljivog nosioca socijalno-partnerskog poretka, a
uz to i nosioca reforme. Od individualne identifikacije
najamnog radnika moglo se svakako, kao neto pozitivno, izvesti samopotvrivanje iz sopstvenog doprinosa
privrednom rastu kao gar'antu stalnog poboljavanja optih i individualnih uslova ivota - to se izrazilo u visokom vrednovanju izvesno kvalitetnog rada i dostignute
individualne potronje.
Identitet autonomnog, radikalno antiburoaskog borbenog pokreta za jedan novi svet, iveo je samo jo u
manjinama, Ako je u petogodinjem periodu reformi dolo ponovo do jaanja samosvesti i uticaja radnikog
pokreta kao mogueg subjekta drutvene promene, od
poetka krize 1974/75. sprovodi se sve otrije koncepcija
lS Vid.:
C. Dffe, "Kcnkurrenzpartei und kollektive politio,che IdentWit", u: R. Roth (ur.), Parlamentarisclzes Ritual und
politiscIle Altemativen, F,ankfurt/M, 1980, str. 35.
l' Pod identitetom podrazumevamo ovde emocionalnu i racionalnu izvesnost da sopstvene akcije i planovi imaju jasnu
i prepoznatljivu koherentnost, smisao icelishodnost.

163

"socijalnog partnerstva na uoj osnovi".'o Kako je zajedno sa kolektivnim identitetom mahom naputena i individualna orijentacija na radikalno antikapitalistiku
radniku politiku, do sada je i "ozdo", preko svakodnevne komunikacije i u novim pokretima, bilo malo podsticaja za preduzimanje protestnih akcija i motiva u vidu
ubedljivih proleterskih koncepcija borbe za drukije drutvo. Jaz i sukob meu generacijama takoe mogu koiti prenoenje klasnih stavova i shvatanja starijih u
milje radnike klase.
U takvoj situaciji, na mesto oslabljenih ideolokih
veza namah stupaju buroaske interpretacije krize i
predlozi za reenja; u miljeu novih socijalnih pokreta to
su, pre svega, individualistike i ekologistike koncepcije. Imajui to na umu, razmotriemo izblie neke od
taaka raskida sa postojeim poretkom.
Vie se ne oekuje da se sopstvene ivotne ambicije
ostvare putem prilagoavanja postojeem drutvenom
sistemu (to ostavlja otvorenom kako mogunost da se
te ambicije pokuaju ostvariti izvan sistema, nekom vrstom koegzistencije u alternativnoj subkulturi, tako i
mogunost borbe za promene). Ova tendencija ima dve
strane. Sistem vie ne moe pruiti ono to je, sa stanovita veine najamnih radnika, dugo vremena pruao:
relativno lako osvajanje relativno sigurnog mesta u okviru profesije, mesta koje je predstavljalo srazmerno
vrstu osnovu relativno zadovoljavajueg privatnog ivota. U isto vreme, sve vie se zahteva Ivot koji e imati
smisla, biti ispunjen, omoguiti angaovani razvoj sopstvene linosti, - to imperijalistiki sistem ne moe
obezbediti masi radnih ljudi ni u periodima prosperiteta. Kada se te dve strane poveu, dobijaju razornu
snagu; ona moe i odbranu pojedinih materijalnih i socijalnih dostignua "nabiti" voljom za samopotvriva
njem, snagom zahteva za individualnou, emu se naroito u redovima radnike klase - moe teiti samo
ako je obezbeena socijalna egzistencija. Efekat krize
ne nastaje prosto iz injenice da raste raskorak izmeu
pojedinih potreba i njihovog zadovoljavanja; otpor je
verovatniji ako se s obzirom na perspektivu ocenjuje da
zapostavljanje opravdanih zahteva niie izuzetak, nego
egzistencijalni princip najamnog radnika tokom itavog
ivota. Kad se tako gleda, ak i pojedinano pitanje
moe dobiti veliki eksplozivni naboj.
30 D~ferenciranje o tome vid. u: K. Gerhart i dr., Riickkelzr
zur Sozzaipartnersc/zaj t?, Frankfurt/M. 1981 naroito str. 72
i dalje.
. ,
,

164

Za generaCIjU CIlU su polaznu taku predstavljali

slom i posleratna beda, sve vee individualno blagostanje i usredsreenost ivotnih ambicija na slobodno vreme i na porodicu mogli su -'- uza sve praznine to ih je
oseala jo biti osnova da se u ukupnom bilansu ima
oseanje da je ivot savladan sopstvenim naporom i da
je bio uspean. Taj stil ivota i vrednosti na kojima se
on zasniva kompromitovani su naroito razvojem krize
poslednjih godina - i to ne samo u oima krizne generacije: taj nain ivota je subjektivno nalije politike
rasta, koja je doivljena kao pogubna. Taj stil se moe
postii samo uz veliko rtvovanje ivotne snage i vremena, a u krajnjoj liniji, u sluaju nezaposlenosti i slabije
zarade, ne moe se odrati; on ne daje sadrinu ni smisao ivotu.
Kidanje sprege izmeu sopstvenog Identiteta i nivoa
potronje dovodi i do slabljenja sadanjeg sistema hegemonije. Onaj ko do samopotovanja l drutvenog priznanja moe doi samo stalnim podizanjem i prikazivanjem visokog standarda, postaje krajnje zavisan od preduzetnika i od mogunosti sporedne zarade. Uporedo sa
teko steenim sitnim posedom stie neretko i sopstveniki mentalitet, za njega je poimanje interesa to prevazilaze kolektivnu borbu za nadnice ogranieno rizikom
da stavlja na kocku svoj potroaki standard.
Buroaska sredstva masovnih komunikacija naveliko
reklamiraju tendencije ka odricanju od potronje i ka
asketizrnu. Meutim, one nisu jedini, nego samo ekstremni izraz subJektivnog nieg vrednovanja individualnog
potroakog standarda. Veina nee da se odrekne dostignutog ivotnog nivoa, ali je, uz razumevanje, spremna
na preorijentaciju u korist kolektivnih zadataka (zatita
ovekove okoline, obrazovanje, javni saobraaj u gradovima, pomo za razvoj), a da to ne oset1 kao gubitak u
kvalitetu ivota. U visoko razvijenoj prIvredi, kao to je
privreda SR Nemake, sama kriza donosi milionima
ljudi, naroito mlaih, mogunost i nunost menjanja, a
ne stalnog zaposlenja; to - skupa sa sposobnou i
spremnou da se celokupan stil ivota prilagodi takvoj
pokretljivosti - dovodi do realne tendencije manje zavisnosti od pojedinog preduzea i moe olakati socijalno i politiko angaovanje.
Subjektivno nie vrednovanje potrosakog standarda u planiranju sopstvenog ivota i u razvoju sopstvene
linosti, okretanje ka samodelatnosti i razvijanju sopstvenih sposobnosti i mogunosti kao sredstvu i merilu line
sree, sadri svakako i prirnese kompenzacije: vrednuje
165

se nie ono to se ionako moe teko postii. Otuda treba

pretpostaviti da mamci poveane individualne potronje
mogu opet dobiti u privlanoj i kohezionoj snazi kada
ih kapital ponovo bude mogao ponuditi u veoj meri i
kada, samim tim, postanu "realniji" kao element planiranja ivota.
Meutim, kriza forsira tendencije samo takvih promena u sistemu vrednosti koje su objektivno zasnovane. 31
Nema sumnje da se oni koji vladaju ve spremaju da
svoje beneficije i ponude prilagode novim potrebama;
nemali broj najamnih radnika sigurno e u budunosti
biti spreman da za volju sadrajno privlanog radnog
mesta izmakne isto onako kako su moda njihovi oevi
inili za volju mogunosti da rade prekovremeno. Pitanje je, ipak, nije li manevarski prostor kapitalistike privrede na tom polju manji nego na materijalnom. Procesi
krize doprineli su jednako i slabljenju graanske ideologije uinka - opet na dva naina. Zna se da sopstveni
uinak ni u kom sluaju ne obezbeuje poeljnu drutvenu poziciju, a nagrada za uinak kakav odgovara sistemu
nije u srazmeri sa rtvama i sa ograniavanjem linosti,
koje u tom cilju treba podneti. Kriza ie zaotrila pritisak
konkurencije i selekcije sve do niih kola - a istovremeno umanjila izglede da e se i dugogodinje dirindenje isplatiti u obliku dostojnog i sigurnog posla. Smanjivanje ambicija u pogledu kvaliteta rada ne izgleda da je
glavna tendencija, iako se takve ambicije sada teko
mogu ostvariti. Ne primeuje se jaanie onog "job-mentaliteta", koji neuspehe i ponienja u sferi najamnog rada kompenzira "pravim ivotom" u slobodnom vremenu.
Iezava naroito "protestantska radna etika", koja svakom ispunjavanju dunosti, ma kakva delatnost bila u
pitanju, obeava smisao i individualno zadovoljenje.
Ovde se pokazuje da raskid sa potroakim mentalitetom i ideologijom uinka predstavlja momenat znaaj
nog distanciranja od dosadanjeg modela razvoja zapadnonemakog drutva, od njegovih vrednosti i odgovarajueg naina ivota. Ne moe se racionalan ivot sastojati u tome da neko osam asova dnevno pritiska na
dugme i da, uz rasIpanje ogromnih prirodnih resursa,
proizvodi sredstva za unitavanje i svakojaku izmiljenu
potroaku robu, zajedno sa uraunatim vekom trajanja
:,1 S tim u vezi, Diligenski ukazuje na posebnu zapadnoevropsku tradiciju da se i u svesti masa visoko cene vrednosti
linosti. - Vid,: G, G. Diligenski, SozialpsycJlOZogie und Klassenbewusstsein der Arbeiterklasse im Jle1ltigen Kapitalis111us, serija Theorie und MetllOde, izdanje IMSF, Frankfurt/M" 1978,
str, 40,

166

te robe, a u preostalom vremenu da otaljava "ivot" u

obliku sve vee potronje unapred pripremljene ponude
- dok u isto vreme veina ljudi gladuje i umire od gladi
i sanja o ivotnom standardu kakav bi se jo mogao ieprkati iz brda naih otpadaka.
U ovoj krizi smisla povezuju se individualni i kvazikosmopolitskp2 momenti: u "normali" ovog sistema nije
vie mogu ivot u kojem pojedinac moe biti u skladu
sa samim sobom - a mi danas snosimo odgovornost za
opstanak oveanstva i za odranje osnova njegovog ivota uopte. Ovde imamo gomilanje mnotva iskustava
o tome kako se suavaju mogunosti individualnog i kolektivnog odluivanja o uslovima sopstvenog ivota33 , to
je rezultat principijelne otuenosti dravno-monopolistikog podrutvljavanja sve novih oblasti ivota: otpor
propisivanju i birokratizaciji, pritisku u pravcu veeg
uinka, prinudi prilagoavanja, koncentraciji moi i politiko-ekonomskom podmiivanju - postaje principijelan u meri u kojoj se celokupni "model SRN" pokazuje
kao pogreno programiran. Oblici drutvene kohezije, koji pritiskaju i izoluju, oblici su potpuno pogrenog razvoja, ija je sadrina odreena pohlepom za profitom i
vlau, a ne potrebama i interesima naroda.
Videli smo otkud to da je srednjim slojevima najvaniji otpor protiv upravo tih prilika i da taj otpor dobija jaka individualistika obeleja. Meutim, iskustvo
koje smo skicirali prodire duboko u radniku klasu, naroito ga omladina apsorbuje sa sve veom osetljivou,
i ono postaje deo potreba i zahteva upravo kvalifikovanih, kritiki raspoloenih i akciono sposobnih grupa.
Moda se ovde moe uopteno govoriti o "kulturnom
raskidu": odbacuju se odreeni tradicionalni individual"1 i kolektivni oblici i ciljevi ivota, odbacuju se merila
koja praktino reguliu drutvo i politiku, imperativno
se postavljaju humani i etiki zahtevi i principi; konsekvenca na subjektivnom planu jeste raskid sa "politikom"
u etabliranom smislu i ozbiljno pristupanje "drukijem
ivljenju" u uem krugu linog ivota. U istoriji se esto
deavalo da je neki jak, borbeni radniki pokret mogao
da se nadovee na takve raskide,
'2 Moderna sredstva masovnih komunikacija uinila su nas
realno graanima sveta; slike i utisci isporuuju nam se u
dnevnu sobu. Specifinost izbora u imperijalizmu je u tome to
svet doivljavamo gotO'.'o iskljuivo kao kompleks kriza i terora; odsustvo alternative kao poslednji adut buroaske ide010gije,
.U OVO je jezgro veine sociolokih analiza o novim pokretima,

167

4.3. O politikoj kulturi novih socijalnih pokreta

U svakom pokuaju "dijaloga" vladajuih sa novim
pokretima prisutno je njihovo vie nego jevtino razumevanje, njihov zajedniki imenitelj za te pokrete - strah.
Nema sumnje: strah, uasavanje, duboka zabrinutost za
budunost, neverica u izglede da se napreduje ka pravi
nosti, jednakosti, srei, sumnja, ak, u Izglede da se odri sadanje stanje ne-rata - to su osnov{la raspoloenja
k~ja 'proimaju ~ov.e socijalne pokrete i sferu njihovog
U!I~aJa. Ko s. optImIzmom ide u susret dvehiljaditoj godmI, ko verUje da ljudi mogu reiti svoje probleme i da
e ih reiti, ko uz to u nauci i tehnici vidi sredstvo koje
e pri tome pomoi - taj je beznadeno u manjini u
tim pokretima.
.

Meutim, ono to potpuno izmie buroaskom koketiranju sa strahom jeste razumevanje za transformaciju
strahova u motivaciju otpora. Tako stiemo do take na
kojoj treba podrobnije razmotriti politiku kulturu novih pokreta. Mislimo pri tom na oblast stavova, ubee
nja, oblika prakse, ustanova i simbola, kOjI odreuju poseban nain na koji pojedinci uestvuju u pokretima. POneto zaotreno reeno, jedna od osnovnih crta motivacije aktera moe se formulisati ovako: ivot je mogu
samo kroz otpor - ko se ne brani, ivi pogreno.34 ta
se time eli rei?
Doivljaj krize i strah od krize, svakodnevna mogu
nost atomskih ili ekolokih katastrofa, gubitak ivotnih
perspektiva, mogunosti razvoja i afirmacije pojedinca,
posledice potroake fiksacije i pojaanog pritiska konkUI'encije na meuljudske odnose - sve se to zgunjava
u oseanje da sistem ugroava ivot. Tu se okantno suoavanje sa krizom i pretnjama povezuje sa dubokim
uverenjem da ovek ima pravo na intenzivan ivot, koji
predstavlja izazov za nj.egove sposobnosti l prua mogu
nosti za njegov razvoj. Jedina ansa za to sagledava se
u praktinom otporu protiv pretnji - i to otporu ne
samo kao sredstvu da se izbore uslovi ivota na koje e
se imati vie uticaja, nego i u otporu kao nainu, kao
smislu i oslobaanju putem samog ina pruanja otpora.
Aktivisti crpe duboko zadovoljenje, bitno za njihov iden" "U tom blati tu ove;~
otpor, jer i uzroci i posledice
u samom oveku." - Ci~irano
Deutsclzel1, Reinbck, 1982, str.

168

moe biti svoj samo ako prua

unitavanja ovekove okoline su
prema: J. Leinemann, Die Angst
127.

titet, njihovo samopotvriva~je, ve iz same injenice i

iz oblika zajednikog otpora. 3,
Povodi i ciljevi novih pokreta najee imaju izrazito "simboliki" kvalitet. Simbol je konkretan, ulima d?stupan predmet ili dogaaj za koji se racionalno vezuJe
neiscrpno mnotvo znaenja; u njemu se opte i posebno povezuju na neposredno upeatljiv naein. Tako je protest protiv odreene atomske centrale podjednako us meren protiv ugroavanja ekolokih osnova naeg ivota,
protiv zanemarivanja pogoenih u raunicama drave i
krupne industrije, protiv zloupotrebe nauke i tehnike. U
borbi protivautostrade Zapad u pitanju Je i borba protiv "betona", koji nas stenjava sa svih strana, i samo
unitavajui "rast". Pokret protiv novih raketa usmeren
je protiv celokupnog ugroavanja naeg ivota, a za svet
u kojem mir moe biti osnovni kvalitet socijalnih odnosa. U budunosti bi zahtev za 35-asovnom radnom nedeljom kao doprinosom u borbi protiv nezaposlenosti mogao dobiti takav kvalitet u svesti radn~~e klas~:
Jedinstvo konkretne neposrednostI l utopIJsko-radikalnog projektovanja budunosti,)edipstvo u kojer:n se
izraava motiv lino cr samopotvrIvanJa, predstavlja u
prvom redu reakciju'" na do.sadanja ~sku~tva s':l.,:po.litikom" u Saveznoj RepublicI. Prosleivanje pohtlcanm~
zahteva koji se mogu ostvariti samo na dugi rok, postIzanje "realistinih kompromisa", uvaavanje "konkretnih
zakonitosti", pretvaranje ciljeva u zakone, uredbe, mere,
- od toga svega, oni koji su p?~oeni i k?ji neto trae nemaju nita, ni u pogledu eIheva - kOJI se 11:eretko,
dok prou kroz dravne institucije, p~eob~a~e u dlr~ktnu
suprotnost, ni u pogledu samopotvriVanja l razvoJa poiedinca, koji sve vie postaje objekt strunjaka. \)tud::
znaaj demokratije u bazi, l~vida. u stv.a:~, .mogucnos~l
kontrole u protestnim pokretIma l u politiekim formaCIiama koje se na njih oslanjaju. Ovo ins~stiran.i~ na .derr;?kr'atskoj formi preds~a:lja ta}c,u odreaene ~~Ist':lhz~cIJe
novih potreba za indiVIdualno seu, ka? l,s~cl]alll1h Iskustava i interesa razliitih nemonopohstlcklh grupa.
"U. Holzk:J.mp-Osterk8.mp je teorijski obradila ovu pre~
Dostavku motivisanog delovanja. Nadovezujui se na nju, ml
motivaciju za drutvenu aktivnost u ovom radu shy~tan:o k~?
emocionalnu spremnost pojedinaca da ~., odr.edeno] ~~tuaC!Jl
preduzimaju akcije usmer~ne. ka nekom CIlJU, jer <;>d nJIh .ocekuju subjektivno zadovoljenje putem., prevlada~ru:Ja relativne
bespomonosti i oseanja da se o Ilj!ma odl~cuJev. drugde: a
radi prOIrivanja kontrole nad sopstvemm UslovlIDa ZIvota (VId.:
U. Holzkamp-Osterkamp, Grw,dlagen der pSycllOlogisch~n M.otivatiolls!orscJlllllg, sveska 2, Frankfurt/M., 1976, str. 61 l dalje,
a naroito str. 74).

169

Pomenuti ciljevi oigledno omoguuju da se zadovolji i zahtev da se interesi zastupaju u odreenoj formi.
Spreavanje konkretnih projekata je jasna stvar, koja se
moe kontrolisati i koja je u principu ostvarljiva; ona
prua cilj i za emocionalnu identifikaciju, kao i mnotvo
mogunosti za direktnu akciju, emu se moe dati i neposredno lini doprinos.
. J~ka .s~mboliko-~mociona]na komponenta pri odreIVanjU cIljeva, kao 1 sredinje mesto koje u motivaciji
za angaovanje zauzimaju individualni zahtevi za razvojem, ukazuju na granice novih socijalnih pokreta. Interesna pozicija pripadnika srednjih slojeva kao i uenika
i studenata, ogleda se u distanci prema akutnim materijalno-socijalnim interesima velikih delova radnike klase i u nerazumevanju za njenu duboko usaenu orijent~~iju.na centralne, dr~avne mere radi zadovoljavanja
njIhoVIh zahteva. U nOVIm pokretima su u toku procesi
uoptava?-ja i institucionalizacije; oni se intenzivnije prilagoavaju strukturama datog politikog sistema i sigurno je da e to dovesti do jasnije diferencijacije izmeu
individua1istikih i oportunistiko-karijeristikih crta,
s jedne strane, i zahteva za demokratsku kontrolu baze
sa druge. Meutim, isto je tako sigurno da ranije skici~
rana motivaciona struktura nije ograniena na pripadnike srednjih slojeva; ona je izraz promena koje ve danas
dopiru u mlae i kvalifikovanije grupe radnike klase i
unose nove momente 1.1 zastupanje klasnih interesa.
U oblicima akcije novih pokreta vidljiva je tendencija da izraavanje zahteva i samoizraavanje onih koji
te zahteve postavljaju ine jedinstvo. Pri zaposedanju
zgrada, cilj i aktivnost se neposredno poklapaju; zaposedanje gradilita, sela koja pruaju otpor, ponovno
poumljavanje i bojkoti plaanja struje sadre jasno
simbolike elemente i mogunost linog, jedinstvenog doprinosa, koji neretko iziskuje subjektivni radikaliam.
To jednako vai za mnogostruke umetniko-kreativne
oblike javnog rada i samih akcija: pozorine i muzike
grupe, preruavanje i minkanje, spektakl na ulicama i
trgovima - poput insceniranog masovnog umiranja na
zvuk sirena ili istresanje unakaenih riba pred odgovornim direkcijama koncerna, mnoge velike i male sv~ano
sti kojima inicijatori sami daju~ sadrinu - sve to nisu
spoljanje stvari, dekor uz zahteve ni uspelo propagandno sredstvo: u tim aktivnostima potvru ju se sami akteri ka~ stvarao.ci, kao subjekti i korismci sopstvenog delovanja, na ta] nain oni tee i doivljavaju jedinstvo cilja i sredstva pokreta.
.
.
170

Uee u novim pokretima najee znai, manje ili

vie naglaeno ne samo boriti se za alternative, nego i
sam dr;]kije iveti. tedeti energiju, manje optereivati
prirodnu sredinu, kupovati kafu iz Nikaragve, upotrebljavati "jutu umesto plastike", voziti bI~ikl, otres}i ~e
mukog ovinizma - ova i druga alternatIvna ponasan]a
treba da uklone ili bar smanje razdvojenost od dalekog
cilja, radi kojeg se ponekad sa drugima okupljam v~ masu, i svakodnevice, mog konkretnog konacnog ZIvota.
Ne ekati na bolje sutra, nego ovde i danas menjati svoj
nain ivota - to je oblik samopotvrivanja (ne moram
da inim ono to od mene trae reklama i pritisak tueg
miljenja, pretpostavljeni ili pak komoditet i navika) i
praktina reakcija na dosadanja iskustva sa ,~politikom"
i sa neverodostojnou n jenih predstavnika. "Ziveti drukije" znai takoe: angaovanjem izvui konsekvence iz
svojih pogleda i tako dati svom ivotu socijalni i istorijski smisao.
Komercijalno i sektako iskoriavanje ove reenosti
da se "ivi drukije", njeno svoenje na individualno-izolovanu reformu ivota koja se sastoji u torne da o
vek sam pee hleb, sam sebe pregleda i bavi se prirodnom medicinom, kao i ideologija izme ne drutva putem
sopstvenog primera, predstavljaju oblike depolitizacije
ili, ak, reakcionarne funkcionalizacije ovog motiva na:
roito u miljeu srednjih slojeva. MeutIm, treba ukazatI
da su i u redovima revolucionarnog radnikog; pokreta
slini motivi igrali veliku ulogu; dovolino je baciti pogled na kampanje i pokrete protiv alkohola i nikotina,
one za spaljivanje umrlih ili za prirodm nain ivota.
Individualno menjanje stila ivota je momenat formiranja antikulture, koja putem spolja vidljivih obeleja i naina ponaanja jemi pojedincu da je on deo grupe sa istim ubeenjima. Omiljenost nalepnica i bedeva
deo je toga, kao i antiburoaska obeleja u odevanju ili
poseivanje mesta na kojima ovek moe biti siguran da
e sresti istomiljenike. Nema sumnje da svaki opozicioni pokret ima takva obeleja. Meutim, bar u istoriji Savezne Republike, radikalizam kulturne autoartikulacije
vanparlamentarnih pokreta te irine predstavlja neto
novo.
Sa tim je tesno povezano izriito naputanje rasprostranjenih tendencija line izolacije i takmiarskog pon~
anja. Pritisak konkurencije, ~oji raste up?redo sa 1<;~I
zom, dovodi upravo kod mlalh do spontamh tend~nc!ja
solidarisanja, traganja za zaiednicom kao kolektlvnlm
osloncem samopotvrivanja. Izrazita potreba za otvorenim, spontanim i ljudskim ophoenjem, punim razume-

171

vanja, prOZIrna nove pokreta i predstavlja samostalan i

motiv angaovanja. Zajednika aktivnost, ue
stvovanje u grupama i u javnosti, na zbornim mestima i
u razgovorima, donosi neposredno zadovoljenje stvarajui kontakte i odnose van sfere u kojoj vladaju konkurencija, karijeristiki nain miljenja, strahovanje od
denuncijacija i bornirani crno-beli nain miljenja generacije privrednog uda. To to se meu jednakima uopte mogu iskazivati sopstvena iskustva l problemi i to
se o njima moe raspravljati, pokazalo se kao potreba
koja moe mobilisati mase, naroito u enskom pokretu;
neretko je to bio prvi korak ka daljem angaovanju
(iako se potreba za zajednicom i za razgovorom moe,
naravno, i osamostaliti, postati sama sebi svrhom).
U konfrontaciji sa vladajuim polItikim oblicima,
takve se potrebe uoptavaju do razine polItiko-moralnih
principa i normi sopstvene prakse. Izgleda da tu lei jedan od razloga to se, bar u nekim delovima novih pokreta, naglaava otvorenost, raznovrsnost, arolikost ..
Nunost usaglaavanja zajednikih zahteva u interesu politikog uspeha doivljena je u praksi; meutim, to ne
treba da dovede do jednoobraznosti, - otuda raznovrsnost kao princip jedinstva .. Nema sumnje da se u tome
izraavaju antikolektivna strahovanja srednjih slojeva i
grupa zabrinutih zbog proletarizacije, ali isto tako i izmenj eni stilovi vaspitanja i realni zahtevi za individualnou i u podmlatku delova radnike klase. Ova tendencija doprinosi eroziji onog ogranienog antikomunizma,
koji ne podnosi ni to da komunisti ine ono to se inae
smatra ispravnim (sa pribliavanjem u sadrajno-politi
kom smislu to zasad nema nieg zajednikog). Momenti
politike kulture koje smo skicirali ne razvijaju se u bezvazdunom prostoru. Oni su podreeni mteresima i u
praksi e se meriti na realnim zadacima klasne borbe.
Ako se baci pogled na poetke pokreta nezaposlenih, na
matovite akcije i kulturni rad sindikalne omladine ili
politikih organizacija radnike omladine, pa i na borbu
protiv ukidanja radnih mesta, ne mogu se prevideti prelazni oblici i dodirne take sa oblicima svesti o sebi,
artikulacije, prakse, pa i motiva u novim socijalnim pokretima. To ne treba objanjavati prvenstveno na taj
nain to su mnogi aktivisti radnike omladine angaovani na oba podruja vanparlamentarnih pokreta i ~to na
njih utie i sredina novih pokreta; u tome se ogleda pre
svega, ini mi se, istosmerna tendencija u razvoju lino
sti i u potrebama za individualnou.

znaajan

172

5. Kulturne barijere izmeu novih socijalnih pokreta

radnikog pokreta
Tokom protekle decen~je or&a.nizo:rani radniki po:
kret i novi socijalni pokretI stvonh su ledno? drugom l
uvrstili odreenu sliku. Ukratko: u. savremeIl:lm protestnim pokretima, ali i ire, u. masovmm pokretlma u. obla~
sti reprodukcije, preovlauJe sklonost da se orgamzova
ni, tradicionalni radniki pokl;et uglavnon:. svrst~ n~
stranu sistema koji se odbacul~. Zbog sV~Fh godma l
socijalnog poloaja, mali je br~J al~tera .ko]1 su u svo~
profesionalnom ivotu do sada Imah pnhk~ da .uP?zn~J~
ulogu koju u otporu u preduz~ima im.aJu smdI~atI l
predstavnici zaposlenih. U vamm sukobII?a sa "s ldmb 0likim nabojem", zvanini stav SPD, a l ruko,:o ~.tva
DGB i pojedinih stru~?vnih sindikc:ta,~ supro~an Je slr~:
kim pokretima, a POZItIvne odluke ceSlO ostaju na ?apI
ru; to je tako u pitanju bonskog atomskog prc:g1 am~,
auto strade Zapad, borbe protiv planova na01:uzavanJ~
NATO-a ili mera protiv uea sindikalne omladme u n: Irovnim akcijama. Predrasude i rea.lna iskustva sa za:rl,snou od kapitala i korupcijom, blrokrats~0!l: sporoscu
i administrativnim onemogua:an)em. OPOZIcIJe, ov~e ls~
kumuliraju i stvaraju sliku o smdlkatn;na kao o okost.a OJ
velikoj organizaciji koja je z~og Syole pO\~e~an?stl ;:
interesima zapoljavanja, povecavanja potrosn]e l ~a .
tiem rasta osuena da bude privezak razornog kretanja
kapitala.
..
.
Meutim ove momente ne bi trebalo. procenJlv~tl.
Jedan b01'be~i radniki pokret ili bar izrazIto lev? knl~
imali bi privlanu snagu zbog traganja za. c:l.ternat.lvama,
u poreenjU s tim, znaaj ideolok~h POZIcIJa, kOJe sad~
predstavljaju na izgled nepremostIve l'ovo::e, veoma bl
opao. U situaciji kada praktino ne, POS~OJI autonomna
klasna politika, nastaju realne mog~cnoSll :~ to ~a pokuaji usvajanja rezolucija i ideologIJe. ~el?nJatelJsk~ pr'h
ma radniko.m pokret~ naiu. n~_ odje"\: 1, .kod ~acaJ'~d_
grupa II nOV1m pokretIma. C?:a 1\..onsvtelac~Ja poca~ J
nako i lTlarksistike grupaciJe. To sto. on~ uka~.uJ~ na
radniku klasu kao istorijsku alternatIvu ImpenjalIzmu
nije mnogo ubedljivo u skiciranoj situaciji..
~
I obrnuto: podsticaje koji dolaze od nOVIh pokr.ela
i idu paralelno sa njima. ve~~a u DG~. l S~D ~lo.hra,
delimino se i bori protIV nJIh. Uz SaZlmaI~Je, kC:Je se
ovde ne moe izbei, mue se rei da je protlv.~oVI? pokreta i njihovih shvatanja bilo mog~~no mO?Ihsatl. vras~
poloenje i veinu pre svega u tradiCIOnalnoj radmckoJ
173

s:~dini; poku}ajl prihvatanja i integracije pre su nailazIlI na podrsku meu mlaim sindikalno-socijaldemokrat skim ili levo-socijalistiki orijentisanim kvalifikovanim nametenicima, a donekle i inovnicima.
Treba postaviti pitanje koji su dublji uzroci ovih
procesa. U situaciji kakva postoji u Saveznoj Republici
ra~umljivo je to inicijative za masovne aktivnosti na
omm problemskirn podrujima koja se tIU elementarnih
interes.a n~jamnih radnika potiu prvo od pokretljivih,
uZ!l:mI~emh 9rupa sryednjih slojeva, a ne iz jezgra klase.
All sta ~e to s.to sprecav~y d.a se njihovi podsticaj i i iskustva pnhvataju u ra:ImckIm organizacijama? Kako to
da se promene ogledajU u aktivnostima i oblicima delovanja velikih organizacija?
.. S tim u vezi moe se izneti mnotvo argumenata,
kOJI se svode na politiko podreivanje sindikata DGB
"stabilizaci~mom kur~u" zapadnonemakog kapitala, koji
se sprovodI. p:e~o knla. SPD koje slui integrisanju u sistem, oslanjajUcI. se pn tom na specifine organizacione'
stru~tl:!re. ~eutIm, postavlja se pitanje stanja svesti i
polo~aJ.a omh lanova i birakog potencijala koji predstavljaJU bazu te veine i na koje zasad ak ni reformistike snage nisu u stanju da utiu u svoju korist.
<?no to je jo do poetka sedamdesetih godina teklo
kao Jednosrneran proces promena u sistemu vrednosti
p~oces. razvoja tenji za kvalitetom ivota, za potova~
njem 1 razvoJem linosti (iako je taj proces bio razliite
snagey.u raz~iiti~ grupama najamnih radnika), kriza je
r~sprsIla. u IzrazIte tendencije polarizacije. Dok su u miIJe.l:! nov~~ pokreta tendencije raskida sa dotadanjom
orIjentaCIjOm na rast i potronju dobile nov kvalitet zapoeti proces ema.nc~pacije, naroito u radnikoj klasi,
zau~tavlO s~ a ~eh!llIcno i preokrenuo zbog neposredne
ne~Ig~rnOStl kOJu Je stvorila kriza. Ono to je u doba
krIze Izgledalo moguno - proirivanje vrednosti i zahteva na b~zi osigurane egzistencije - sada se preokree
~ alternatIvu:. osigurayt.i materijalni poloaj, ili proiriti
~zglede u ..s~cIJ~lnyo~ ZIVOtU - ako se ve nije svelo na
Izbor, ~OJI Isk~Juc.uJe sve drugo, izmeu gubitka radnog
mesta l odustajanJa od veih nadnica.
. Ug.roaya?je bazi~!l0g konsen~~sa, onakvog kakvog
ga Je I~.defmlsala socIJaldemokratIJa, saznanje da ni intervenc!}a drave u kapitalistiku privredu ne garantuje
p?tpumJ~ ~.adoyolj~vanje individualnih potreba i ivot
n~h ya!?bIc~Ja, IzaZIva. spontane tendencije psiholokog
UCv;r:scIVanja olabavehh spona, hvatanja za redukovano
SOCIjalno partnerstvo, spremnosti i na prividno jasne re-

174

akcionarne izjave i predloge reenja. Ovo utoliko pre,

to poslednjih godina nije korien ni onoiiki prostor za
akciju sindikata koliki je postojao, pa praktina perspektiva autonomne, borbene radnike politIke nije dovoljno
prisutna kao mogui put ka reenju.
U takvoj situaciji u sredite dolazi obezbeenje dostignutog ivotnog nivoa, a novi socijalm pokreti doivljavaju se kao temeljno ugroavanje sopstvenog identiteta. ak i tamo gde ti pokreti istiu zahteve i pokreu
akcije nesumnjivo znaajne za radnike, oni ostaju u kontekstu alternativa i u okviru politike kulture novih pokreta, koji im daju specifinu boju. Napustiti kapitalistiki model rasta, napustiti to da smisao ivota daje
potroaki standard i ispunjavanje dunosti, znai dove
sti sve to su radnici - individualno i kolektivno, kao
sindikat - postigli posle rata, i to u trenutku kada kapital to ugroava. Tu mora doi do dubokih sukoba, koji
delimino i izmiu racionalnoj raspravi.
Ovi su sukobi utoliko znaajniji to nemaju za osnovu ideoloka razmimoilaenja, nego realne razlike u
ivotnom poloaju i interesima. Vezanost zaposlenog oca
porodice za privredni rast i radno mesto je sasvim opipljiva: izdravanje, stanarina, krediti, kola, godinji odmor - sve se to mora plaati. Sasvim je drukija situacija u glavnim grupama novih pokreta, koje su obezbeene na visokom materijalnom nivou, ili se, tako rei,
ve saivljavaju sa stilom ivota u kojem Ima manje stabilnosti, manje obaveza i materijalnih zahteva. Ove realne tendencije predstavljaju osnovu na kojoj se - kao
u Leventalovom elaboratu - "solidni radnici i nametenici", kao nosioci industrijskog drutva i njegovog nai
na ivota, pokuavaju nahukati protiv "dezertera" kako bi se udaljili od autonomne klasne politike.
Uz ovu konstelaciju dolazi jo jedan sutinski problem: kulturna distanca, koja postoji i meu aktivnim i
klasno sve511im radnicima (ukljuujui i lanove Komunistike partije), prema sistemu vredn05 ti i politikoj
kulturi novih socijalnih pokreta, prema sferi pod njihovim uticajem i prema paralelnim zbivanjima u podmlatku radnike klase (razmatranja koja slede imaju vie
ilustrativni karakter, ne iscrpljuju problem) .
Kulturu i nain ivota radnike klase~", i u njihovoj
revolucionarnoj verziji, karakterie nel'azreiva protiv"O istorijsko-materijalistikom shvatanju kulture radni'
ke klase, koje predstavlja pozadinu izlaganja ogranienih ovde
na radnitvo, vid - M. Verret, ,,'Ober die Arbeiterkultur", u:
Kultur der Arbeiterklasse - Marxismus Digest 31, Frankiu:r1jM.,

175

renost. Oni su proizvod izrabljivane i potlaene klase,

liene obrazovanja i formiranja bogate individualnosti,
ali istovremeno klase koja je kolektivno prinuena i
osposobljena da se bori i da se organ izuj e, da postane
svesna i da pobedi kapHalizam. U tom smislu Lenjin
uvek iznova govori o ,,ljudima ... koie je kapitalizam
vaspitao, koje je pokvario i demoralisao, ali ih je zato
oeliio za borbu"37. Progresivne promene u oblicima i
vrednostima svakodnevnog ivota ovde se ostvaruju pod
pritiskom neminovnih zahteva reprodukcije i borbe i daleko su od apstraktnih, idealnih predstava srednjih slojeva koji zavise od plate. Upravo ti slojevi istiu u novim pokretima zahtev za skladom izmeu prakse borbe
i naina svakodnevnog ivota, za jedinstvom menjanja
sveta i svesnog menjanja sebe. To je stari princip radnikog pokreta, koji se u njemu primenjuje na stvarne
ivotne procese materijalistiki-trezveno, a ovde idealistiki-dogmatizovano. Upravo slabost borbenog uticaja
radnikog pokreta ini da konzervativne crte radnikove
svakodnevice, koje odreuje kapital, postaju istaknuti
predmet kritike. I obrnuto: reakcije mase najamnih radnika na nove pokrete odreene su time io ivotni uslovi
potlaene klase nju primoravaju da subjektivne potencijale promena usredsreuje na klasnu bOl bu i na njeno
psiholoko obezbeivanje u vidu mnogih konzervativnih,
tradicionalnih obeleja ostalog naina ivota. Patrijarhalan i krut otpor izazovima na nove vrste ponaanja,
kakve pokazuje, na primer, enski pokret ili pokret zaposedanja zgrada, razumljiv je; on okotava u kolektivne
emocionalne blokade i predrasude. Meutim, najvanije
je to to nisu u pitanju preivela shvatanja, neutemeljena u realnost; ponaanje i uzori najamnih radnika ne
potiu od tradicija kao takvih njih ivotna nuda i
borba stalno reprodukuju.
Slinu barijeru, koja poiva na matenjainim razlikama u ivotnoj situaciji i interesima, i koju jo pojaava
ju fiksacije na obema stranama koje izmiu razumnoj
raspravi, predstavljaju i razliiti stavoVI prema organiza-

1977; K. Masse "Arbeiterklas"e, Reproduction und Kultur im

heutigcn Kapitalismus", u: IMSF (izdava), Kulturelle Bediirfnisse der Arbeiterklasse, Mlinchen, 1978; Istraivaka grupa za
kulturnu istorij:'l, "Zu cinigen Problemen der Kulturgeschichte
der Arbeiterklasse" , u M.itteilungen aus Kultunvissel1schaftlichen Forsclzwzg, izdanje Katedre za teoriju kulture Sekcije za
estetiku i umetnosti Humboldtovog univerziteta u Berlinu, sv. 4,
tampano kao rukopis, Berlin (DDR), 1979.
37 Lenin,
Erfolge und Schwierigkeiten der Sowjetmacht",
LW, sv. 29, str. 54.

176

CIJI l njenim normama i princIpIma. Podela rada i metodi delegiranja, centralizam i veliki znaaj centralnih
aparata u radnikim organizacijama objektivno predstavljaju odgovor na zahteve koje diktiraju klasni protivnik i strukture borbe, kao i na injenicu da su radnici,
potlaeni i onemogueni da stiu znanja i sposobnosti
kao pojedinci, samo kolektivno, kao organizacija, dorasli
svom protivniku i svojim zadacima. Uz to su kadrovi
radnikog pokreta i duboko emocionalno ubeeni da organizacije otelovljuju njihovu najvaniju istorijsku tekovinu i jedinu ansu budueg drutvenog napretka. To
moe imati za posledicu da se kritika odbacuje i onda
kada je usmerena protiv oblika organizacije koje bitno
oteavaju ukljuivanje i mobilizaciju baze, emu tee
mnogi radniki aktivisti. Nasuprot tome, uprotestnim
pokretima zauzima se pragmatino-nepoverljiv stav prema organizovanju; ono mora stalno dokazivati da im~
smisla ne samo u odnosu na objektivni zadatak nego l
sa stanovita samodelatnosti i razvoja onih koji se organizuju.
Poslednja meu razlikama koje imaju duboke korene u nainu ivota jeste temeljni stav prema razvoju
i kontroli modernih proizvodnih snaga i drutvenih uslova ivota. Kod aktivista radnikog pokreta - jo vie
nego u samoj klasi - iskustvo proizvodnih procesa formiralo je uverenje, koje odreuje i strukturu slike sveta
i budunosti, da samo neprekidni razvoj i drutveno povezivanje svih proizvodnih snaga pod centralnim rukovodstvom proizvoaa moe dovesti do pravinog i slobodnog svetskog poretka sa sigurnom budunou. Perspektiva klase nije istovetna sa perspektivom nauke, tehnike, proizvodnje, podrutvljavanja uslova ivota, ali se
ne moe zamisliti bez njihovog progresivnog razvoja.
Tendencija raskida sa dosadanjim pnncipima rasta i
uinka olabavila je u novim socijalnim pokretima veze
sa vladajuim sistemom vrednosti, ali je otvorila i dubok
jaz prema radnikom pokretu.
Iz skiciranih "kulturnih barijera" proistiu izoblia
vanja i slepe take u uzajamnoj percepciji. To je znatno doprinelo da ni angaovani kadrovi radnikog pokreta nisu uoili soci ialni eksploziv u sukobima to su ih
prvo pokrenuli novi pokreti; njihovom oku ostali su skriveni i neki zahtevi i politiki oblici tih pokreta koji pokazuju put i koji su saglasni sa radnikim interesima.
Ovde se pokazuje koliko je aktuelan nezaobilazni zadatak jedne marksistike klasne partije koja se slui
naunom analizom.
12 Marksizam u svetu

177

Ako se delovi radnike omladine danas lake identifikuju sa praksom novih pokreta nego sa radnikim pokretom, onda se to ne moe tretirati kao da je re o
deliminom gubitku privlanosti koji e se lako nadoknaditi. Upravo "politika kultura" novih pokreta privlai snano one koji su zbog svoje otvorenosti prema
svetu najamnog rada i povezanosti sa njim predodreeni
da budu napredna, pokretaka snaga sutranje radnike
klase. Budui da se politika blokiranost radnikog pokreta Savezne Republike, kojim domimraju socijaldemokrati, oslanja upravo na konzervativne momente u kulturi klase i u tradicijama njene orgamzacije, na pomolu je realna opasnost sve slabije povezanosti sa mladom generacijom radnike klase. Posledica bi bila da
se takve grupe aktiviraju ne kao elementi neophodnog
menjanja kulture radnikog pokreta iznutra. Gde lei pokretaka snaga razvoja koji bi tekao tako da asimilacija iskustava krize u radnikoj klasi podstakne autonomno zastupanje interesa i da obuhvati i one impulse koji
se oslobaaju u mladoj generaciji? Ta je snaga u sve veem angaovanju grupa radnikog pokreta u novim socijalnim pokretima, a pre svega u otpoinjanju samosvesnih i matovitih radnikih borbi protiv dravno-monopolistikog iskoriavanja krize.
(Kaspar Maase, "Neue Bewegungen:
Gesellschaftliche Alternative oderkultureller Bruch?", Marxistische Studien.
Jahrbuch des IMSF, br. 5, Frankfurt/M.,
1982, str. 10--42)
Preveo Arsen

Jovanovi

Heidi Hartmann *
NESRECNI BRAK MARKSIZMA I FEMINIZMA:
KA PROGRESIVNIJEM ZAJEDNITVU

Brak" marksizma i feminizma lii na brak mua i

ene" opisan u engleskom obiajnom pravu: marksizam
i feminizam su jedno, a to jedno je marksizaml. Nedavni
pokuaji da se marksizam i feminizam integriu, ne odgovaraju nama feministkinjama, jer feministiku borbu
podreuju "iroj" borbi protiv kapitala. U skladu sa naim poreenjem, pitanje je: treba li nam zdraviji brak
ili moda razvod?
Neravnopravnosti u ovom braku, kao i veina drutvenih pojava, nisu sluajne. Tipina je tvrdnja mnogih
marksista da je feminizam u najboljem sluaju manje
vaan od klasne borbe, a u najgorem da razbija rad* Heidi Hartmann kao ekonomista sada radi u National
Research Council/National Academy of Sciences in the Assemblv ot Behavioral and Social Sciences. U poslednje vreme ue
;tvovala je u istraivanju problema jednakog plaanja za poslove jednake vrednosti i nastavila sa prouavanjem problema
diskriminacije ena i manjinskih grupa mukaraca u zapoljavanju. Takoe, nastavlja sa istraivanjem tehnologije i rada
II kui i, u raznim grupama, raspravlja probleme marksistiko
J:eministike teorije. lan je redakcije Feminist Studies.
J esto parafrazirano kao "mu i ena su jedno, a to jedno je mu", englesko pravo je tvrdilo: "u braku mukarac i
ena su jedna osoba pred zakonom: to jest, bie i legalno postojanje ene. suspendovano je u braku. ili je u najmanju ruku
mkorporirano i konsolidovano II muevljevom", --- I. Blackstone.
Commentaries. 1965. str. 442-445, citirano prema Kenneth M.
Davidson. Ruth B. Ginsburg i Herma H. Kay, Sex Based Discrimination (St. Paul. Minn.: West Publishing Co., 1974), str. 117.

178

179

niku klasu. Ovaj politiki stav omoguava analizu prema kojoj se feminizam gubi u klasnoj borbi. tavie,
analitika snaga marksizma u odnosu na kapital prikrila je njegova ogranienja u odnosu na seksizam. Mi
emo ovde pokazati da, iako marksistika analiza ostvaruje sutinski uvid u zakone istorijskog razvoja i posebno kapitala, kategorije marksizma ostaju slepe za
probleme polova. J edino specifino feministika analiza
razotkriva sistemski karakter odnosa mukaraca i ene.
Pri tom i ona, ako je izolovana, biva neadekvatna jer
postaje slepa za istoriju i nedovoljno materijalistika.
Zato obe, i marksistika analiza, posebno njen istorijski
metod, i feministika analiza, naroito poistoveivanje
patrijarhata sa drutvenom i istorijskom strukturom,
moraju biti neodvojive ako elimo da razumemo razvoj
drutava zapadnog kapitalizma i sudbinu ena u njima.
U ovom eseju predloiemo novi pravac marksistiko-fe
ministike analize.
Prvi deo (I) naeg razmatranja ispituje vie marksistikih pristupa ,enskom pitanju'. Zatim, u drugom delu (II) analiziramo radikalni feminizam. Poto navedemo ogranienja radikalno-feministikih definicija patrijarhata, ponudiemo svoju. U treem delu (III) pokuaemo da, koristei prednosti i marksizma i feminizma,
damo sugestije vezane za razvoj kapitalistikih drutava
i poloaj ene danas. Nastojimo da, koristei marksistiku metodologiju, analiziramo feministike ciljeve korigujui neuravnoteenosti u novijem feministikom radu i sugeriui potpuniju analizu nae sadanje drutveno-ekonomske formacije. Tvrdimo da materijalistika analiza pokazuje da patrijarhat nije samo psihika, ve i
drutvena i ekonomska struktura. Pretpostavljamo da se
nae drutvo moe najbolje razumeti tek kada se prepozna da je organizovano i na kapitalIstiki i na patrijarhalan nain. Iako ukazujemo na napetost izmeu patrijarhalnih i kapitalistikih interesa, pokazujemo da se
u isto vreme akumulacija kapitala prilagoava patrijarhalnim socijalnim strukturama i pomae njihovom odravanju. U ovom kontekstu istiemo da je seksistika ideologija pretpostavila posebnu kapitalistIku formu u sadanjosti, ilustrujUi jedan nain na kOjI patrijarhalni
odnosi nastoje da uvrste kapitalizam. Tvrdimo, ukratko,
da se partnerstvo kapitalizma i patrijarhata razvilo.
U sledeem delu (IV) pokazujemo da politiki odnos marksizma i feminizma objanjava dominaciju marksizma nad feminizmom nainom na koji levica shvata
ensko pitanje. Progresivnije jedinstvo marksizma i fe-

180

m1l11Zma dakle zahteva ne samo bolje intelektualno razumevanje odnosa klase i pola, ve i da odnos saradnje
zameni odnose dominacije i subordinacije na levici.
L MARKSIZAM I ENSKO PITANJE
ensko pitanje nikada nije bilo "feministiko pitanje". Feministiko pitanje je usmereno na uzroke seksualne nejednakosti ena i mukaraca, i dominacije mukaraca nad enama. Veliki broj marksistikih analiza
poloaja ena razmatra odnos ena i ekonomskog sistema, pre nego odnos ena i mukaraca, oigledno pretpostavljajui da e i ovo drugo biti objanjeno kroz raspravu o prethodnom. Marksistike analIze enskog pitanja javljaju se u tri najvanija vida. Sve vide ugnjetavanje ena u vezi (ili odsustvu veze) sa proizvodnjom.
Smatrajui ene delom radnike klase, ove analize dosledno podreuju odnos mukarac-ena odnosu radnik-kapital. Prvo, rani marksisti ukljUUjui Marxa, Engelsa, Kautskog i Lenjina, uoavaju da kapitalizam sve
ene pretvara u najamnu radnu snagu i smatraju da taj
proces razara poddu rada po polovima. Drugo, savremeni marksisti ukljuili su pitanje ena u analizu svakodnevnog ivota u kapitalizam. Sa tog stanovita, svi
vidovi naeg ivota izgleda da reprodukuju kapitalistiki
sistem i svi smo radnici u sistemu. I, tree, marksistiki
feministi prouavaju rad u domainstvu i njegovu relaciju s kapitalom, a neki od njih tvrde da i taj rad proizvodi viak vrednosti i da domaice rade neposredno
za kapitaliste. Ova tri pristupa prikazaemo ovde redom.
Engels u Poreklu porodice, privatnog vlasnitva i drave prepoznaje inferiornu poziciju ena i pripisuje je
ustanovi privatnog vlasnitva. 2 U buroaskim porodicama, tvrdi Engels, ene su morale da slue svoje gospodare, da budu monogamne i da daju potomstvo koje e
naslediti porodino vlasnitvo i nastaVIti da ga uveava.
Meu proleterima, prema Engelsu, ene nisu ugnjetene,
jer tu nema privatnog vlasnitva koje bl se prenosilo. Dalje, Engels tvrdi da, poto je proirenje najamnog rada
razorilo sitnoposedniko seljatvo, a ene i deca bili
ukljueni u najamni rad kao i mukarci, autoritet mu! F.
Engels, The Origin of the Family, Private Property
and tlle State, izdato sa predgovorom Eleonor Burke Leacock
(New York: International Publishers, 1972).

181

karaca kao ghwe porodice podriven je l patrijarhalni

odnosi bivaju uniteni.3
Za Engelsa je, dakle, ukljuivanje ena u radnu snagu bio klju ka njihovoj emancipaciji. Kapitalizam bi
ukinuo razlike meu polovima i tretirao sve radnike
podjednako. ene bi postale ekonomski nezavisne od
mukaraca i zajedno s njima uestvovale bi u ostvarenju proleterske revolucije. Posle revolucije, kada bi svi
postali radnici i privatno vlasnitvo bilo ukinuto, ene
bi se emancipovale od kapitala isto kao i od mukaraca.
Marksisti su bili svesni da bi ukljuivanje ena u radnu
snagu stvorilo niz problema eni i porodici i dovelo do
toga da ene imaju dva posla: posao domaice i najamni
rad. Pa ipak, oni su manje isticali trajno podreivanje
ena u kui nego progresivni karakter koji "erozija"
kapitalizma ima na patrijarhalne odnose. U socijalizmu
bi i kuni poslovi postali kolektivni i ene osloboene
svog duplog tereta.
Politike implikacije ovog prvog marksistikog pristupa su jasne. Osloboenje ena zahteva prvo da ene
postanu najamni radnici kao i mukarci, i drugo, da se
pridrue mukarcima u revolucionarnoj borbi protiv
kapitalizma. Kapital i privatno vlasnitvo, tvrde rani
marksisti, uzrok su ugnjetavanja ena posebno, kao to
je kapital uzrok eksploatacije radnika uopte.
Mada svesni alosne pozicije ena njIhovog vremena,
rani marksisti proputaju da proue razliku mukog i
enskog iskustva u kapitalizmu. Oni se ne bave femini
stikim pitanjem kako i zato su ene ugnjetavane
kao ene. Otuda i ne prepoznaju privilegije koje mukarci stiu trajnim podreivanjem ena. Kao to emo
videti dalje, u treem delu (III), mukarci su dosta koristi imali od toga to ne rade kune poslove, od toga
to su ih ene i kerke sluile, i od toga to su imali
bolji poloaj na tritu radne snage. Patrijarhalni odnosi - daleko od toga da su atavistiki ostaci koje je
kapitalizam brzo uinio zastarelim, kao to tvrde rani
marksisti, preiveli su i dalje se odravaju. Poto ni kapital ni privatno vlasnitvo ne uzrokuju ugnjetavanje
ena kao ena, ni samo njihovo ukidanje nee dovesti
do ukidanja ugnjetavanja ena.
Moda najpopularniji od savremenih tekstova koji
ilustruju drugi marksistiki pristup, kolu svakodnevnog
ivota, jesu tekstovi Eli Zaretsky u asopisu Socialist
! F. Engels. T11e Condition of the Working Class in England,
(Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1958); vid.: str.
162-166 i str. 296.

182

Revolution4 Mada se slae sa feministikom analizom i

tvrdi da seksizam nije nova pojava, stvorena u kapitalizmu, Zaretsky naglaava da je specifian vid savremenog seksizma oblikovan kapitalom. On prouava razliita
iskustva mukaraca i ena u kapitalizmu. Poto pie vek
posle Engelsa, kada je kapitalizam ve sazreo, Zaretsky
istie da kapitalizam nije ukljuio sve ene u radnu
snagu na isti nain 'kao i mukarce. Pre bi se reklo, da je
kapital stvorio jaz izmeu kue, porodice i privatnog ivota s jedne strane, i radnog mesta s druge5
Prema Zaretskom, seksizam je ojaao u kapitalizmu
zbog razdvajanja najamnog rada i rada u kui. Do poveanog ugnjetavanja ena dolo je zahvaljujui njihovoj
iskljuenosti iz najamnog rada. Zaretsky navodi da, dok
su mukarci ugnjeteni u najamnom radu, ene su ugnjetene time to im je najamni rad uskraen. Iskljuiva
nje ena iz najamne radne snage uzrokovano je prvenstveno kapitalizmom, jer kapitalizam istovremeno proizvodi najamni rad van kue i zahteva od ena da radom
u kui reprodukuju najamne radnike za kapitalistiki
sistem. ene reprodukuju radnu snagu, pruaju psiholoku potporu radnicima, i omoguuju oazu intimnosti u
pustinji alijenacije. Po miljenju Zaretskog, ene rade
za kapital, a ne za mukarce; privid da ene rade privatno za mukarce u kui, stvoren je iskljuivo tim razdvajanjem kue i radnog mesta i privatizacijom poslova
u domainstvu, to je sve proizvod kapItalizma. Razlika
izmeu privida da ene rade za mukarce i realnosti da
ene rade za kapital, dovela je do pogrenog usmera, Eli Zaretsky. "Capitalism, the Family, and Personal Life",
Socialist Revolution, deo I. br. 13-14 (januar-april 1973), str.
66-125, i deo II, br. 15 (maj-jun 1973), str. 19-70. Takoe:
Zaretsky. "Socialist Palities and the Family", Socialist Revolution (sada Socialist Rewiew), br. 19 (januar-mart 1974), str.
83-98. i Capitalism, the Family and Personal Life (New York:
Harper and Row, 1976). U onoj meri u kojoj su njihove analize
relevantne za ene, Bruce Brown. Marx, Freud and Critique of
Everyday Life (New York: Monthly Rewiew Press, 19i3). i Henri Lefebvre, Even'day Life il1 the Modem World (New York:
Harper and Row, 1971). mogu se pridruiti analizama Zaretskog.
, U ovome Zaretsky sledi Margaret Benston ("The Political
Economy of Women's Liberation", Monthly Review, t. 21, br.
4. septembar 1961, str. 13-27), koja za osnovu svoje analize
uzima to da ene prema kapitalizmu imaju razliit odnos od
mukaraca. Ona je tvrdila da ene kod kue stvaraju upotrebnu
vrednost, a mukarci na tritu rada proizvode razmenske vrednostL Oznaila je enski rad kao prekapitalistiki (i nala u
zajednikom radu ena osnovu njihovog politikog jedinstva).
Zaretsky na ovome zasniva sutinske razlike rada mukaraca
i ena, ali oba oznaava kao kapitalistike.

183

vanja energije enskih pokreta. ene treba da shvate da

su i one deo radnike klase iako rade u kui.
Po shvatanju Zaretskog "domaica se pojavljuje uz
proletera kao radnik karakteristian za razvijeno kapitalistiko drutvo"6, a razmrvljenost njIhovih ivota ugnjetava podjednako i mua-proletera l enu-domaicu.
Tek rekonceptualizacija pojma ,proizvodnja' koji bi ukljuio rad ene u kui i sve druge drustveno neophodne aktivnosti, omoguie socijalistima da se bore za drutvo u kome e ova destruktivna podela biti prevazie
na: Prema Zaretskom mukarci i ene zajedno (ili odv?)eno) t~~ba da se bore za spajanje odeljenih sfera
nJIhovog Zlvota, da kreiraju humani socijalizam koji bi
zadovoljavao sve njihove privatne i javne potrebe. Prepoznavanje kapitalizma kao izvora 'njihovih problema
o::noguie mukarcima i enama da se bore protiv kapItala, a ne meusobno. Poto kapitalizam prouzrokuje
razdvajanje privatnog od javnog ivota, kraj kapitalizma ukinue to razdvajanje, ujediniti nae ivote i dokrajiti ugnjetavanje i mukaraca i ena.
Analiza Zaretskog mnogo duguje feministikom pokretu, ali se on izriito zalae za preusmerenje tog pokreta. Zaretsky je prihvatio feministiku tvrdnju da seksizam prethodi kapitalizmu; prihvatio je i stav marksistikih feminista da je rad u domainstvu od presudne
vanosti za reprodukovanje kapitala; prepoznao je mukotrpnost posla domaice i ne omalovaava ga; i on koristi pojmove muke nadmoi i seksizma. Njegova analiza, meutim, konano se zasniva na isticanju razdvajanja i pojma podele kao sutinskog problema karakteristinog za kapitalizam. Slino ueniu sa poetka dvadesetog veka o "komplementarnim sferama' po kome su
sfere mukarca i ene komplementarne, odvojene ali podjednako znaajne, i Zaretsky u velikoj meri porie postojanje i znaaj nejednakosti mukaraca l ena. On stavlja teite na odnos ene, porodice i privatne sfere prema kapitalizmu. Osim toga, ako kapitalrzam odreuje
privatnu sferu, kao to Zaretsky tvrdi, kako se dogodilo
da ba ene rade u njoj, a mukarci kao najmna radna
snaga? Sigurno je da ovo ne moe biti objanjeno bez
uzimanja u obzir patrijarhata, sistemske dominacije mukaraca nad enama. Po naem shvatanju, problem u po~odici, na tritu radne snage, ekonomijI i drutvu, nije
Jednostavno podela rada izmeu mukaraca i ena, ve
podela koja mukarca dovodi u supenoran, a enu u
inferioran poloaj.
, Zaretsky, "Personal Life", deo I, str. 114.

184

Kao to Engels u privatnom vlasnitvu vidi dopri:

nos kapitalizma ug~jetavanju ~na, Z~I'etsky ga .nalazI
u sferi privatnosti. Zene su ugnjetene Jer rade pnvatno
kod kue. Zaretsky i Engels idealizuju preindustrijsku
porodicu i zajednicu - gd.e su mu.karci, ~ene, ~dra~l~
i deca zajedno radili u okVIru porodIce l SVI doprmoslh
ivotu zajednice. Humani socijalizam Zaretskog 'po~o,:?
bi objedinio porodicu i obnovio tu "srenu radIOnICU .
Dok i mi tvrdimo da socijalizam jeste podjednako
u interesu mukaraca i ena, nije sasvim iZVesno da se
svi zalaemo za istu formu "humanog socijalizma" ili
da imamo istu koncepciju puta kojim se do njega st~e.
Jo manje smo saglasni sa tvrdnlom da je samo kapItalizam odgovoran za postojee ugnjetavanje ena. Dok
Zaretsky misli da ene samo prividno rade za mukarce,
a da stvarno rade za kapital, mi smatramo da rad er: a
u porodici stvamo jeste rad za mukarce - mada Je
oito da on isto tako reprodukuje i kapitalizam. Rekonceptualizacija proizvodnje moe n~m pomoi ~ razmi:
ljanju o izgledu drutva koje elImo da stvonmo, ah
do njegovog ostvarenja, borba izmeu muka!'aca i .ena
mora da se nastavi uporedo sa borbom protIv kapltala.
Marksistiki feministi koji su prouavali rad ena
u domainstvu, takoe podreuju feministiku borbu
borbi protiv kapitala. Mariarosa Dalla C?st~ dala j~~e:
orijsku analizu rada u domainstvu kO.la Je u sustmI
rasprava o odnosu tog rada i kapitala, njegovovm mestl.'~
u kapitalistikom drutvu, a ne o odnosu 7muskaraca l
ena otelotvorenom u radu u domainstvu Ipak, politiki stav Dalla Coste da ena treba da trai nadnicu za
rad u domainstvu, veoma ie razvio svest ena i enskih pokreta o vanosti poslova u kui. O tom zahtevu
raspravljalo se i jo se raspravlja u grupam~ ena irom
Sjedinjenih Drava8 Tvrdnjom da ene SVOJIm radom u
, Mariarosa Dalla Costa, "Women and Subversion of the
Communitv" u: The Power of Women and the Subversion of
r11e Co;nn;u~ity, Mariarosa Dalla Costa i Selma James (Bristol,
England: Falling Wall Press, 1973, dmgo izdanje), pamflet,
78 str.
s Interesantno je napomenuti da u originalnom tekstu (citiranom u prethodno i napomeni) Dalla Costa predvia da e
nadnice za poslove u domainstvu samo produiti institucionalizaciju uloge ene kao domaice (str. 32, 34), ali u be1eci. (S!r.
52-5) ona objanjava razloge popularnosti ovoga zahteva l nJe"OVU ulogu kao sredstva za podizanje svesti. Otada ona aktiv~o podrava taj zahtev. - Vid.: Dalla Costa "A General Strike",
u: All Work and No PaY: Women HOllsework and the Wages
Due, ed, Wendy Edmont i Suzie Fleming (Bristol, England:
Falling: Wall Pres~, 1975).

185

kui ne samo to slue kapitalu obezbeujui mu radnu

snagu, ve stvaraju i viak vrednosti 9, Dalla Costa uveliko doprinosi da levicf;l postane svesna znaaja poslova
u domainstvu i podstie dugu raspravu o odnosu kunog
rada i kapitala. !o
Dalla Costa koristi feministiko shvatanje kunog
rada kao stvarnog rada da bi traila za njega 'legitimnost u kapitalizmu, tvrdei da to treba da bude plaeni
rad. ene treba da zahtevaju nadnicu za rad u kui, a ne
da dozvole da budu svrstane u tradicionalnu radnu snagu, gde bi, radei "dupli radni dan", obezbeivale besplatne kune usluge kapitalu i radile za nadnicu. Dalla
Costa tvrdi da bi ene koje primaju nadnicu za rad u
kui bile u mogunosti da svoj posao organizuju kolektiyno, obezbeujui zajedniku brigu o deci, pripremanJe ~rar:~ i slino. Zahtevanje i dobijanje nadnice podiglo bl nJIhovu svest o znaaju rada u kui; one bi uvidele njegov socijalni znaaj, isto kao i njegovu privatnu
9 Tekst .lanka glasi:
"Moramo da uinimo jasnim to da, .
unutar nadnIce, rad u domainstvu proizvodi ne samo upotreb.
ne vrednosti, ve ima sutinski znaaj za proizvodnju vika
vre~osti" (str. 31). Primedba 12 glasi: "Ono to stvarno mislimo Jeste to da je posao u domainstvu kao rad produktivan u
marksistikom smislu, ti. da proizvodi viak vrednosti" _ (str.
52, podvueno u ?riginalu). Koliko je poznato, grupe koje su se
zalagale za nadnIcu za poslove u domainstvu nikada rigoroznije nisu postavile ovaj zahtev.
'
,
'0 L~te;;atura D
ovoj :raspravi sadri: Lise Vogel, "The EarthIY FamIly, Radlcal America, t. 7. br. 4-5 (jul-oktobar 1973), str.
9-50; Ira Gerstein, "Domestic Work and Capitalism" Radical
America, t. 7, br. 4-5 (jul-oktobar 1973) str. 101-128' John
Harrison, "Political Economy of Housewo'rk", Bulletin 'Of the
Conference of Socialist Economists, t. 3, br. 1 (1973); Wal1y
S;;ccombe, "T~e Housewif~ and her Labour under Capitalism".
New Left ReVIew, br. 83 (Januar-februar 1974) str. 3-24; Margar~t COUISOIl, Branka Magas n Hilary Wainwright, "The Housew~fe and her ~abour under Capitalism, A Critique", New Left
ReView, br. 89 (Januar-februar 1975), str. 59-71; Jean Gardiner,
"Women's Domestic Labour", New Left Review, br. 89 (januar
-fe~ruar 1975), str. 47-58; Ian Gough i John Harrison, "Unproductlve La!=>o~r and Housework Again", Bulletin of the Conference of Socwlzst Ecollomists, t. 4, br 1 (1975); Jean Gardiner
Susan Himmelweit i Maureen Mackintosh, "Women's Domesti~
Labour", Bulletin of the Conference of Socialist Economists,
t .. 4! ~;. 2 (1975); Wally. Seccombe, "Domestic Labour: Reply to
CntlC~ , Ne1V Left ReVIew, br. 94 (novembar-decembar 1975),
~tr. 8-'-96; Terry Fee, "Domestic Labour: An Analysis of Housework and its Relation to the ProdUction Process" Review of
Radical Political Economics, t. 8, br. 1 (prolee 1976) str. 1-8'
Susan Himmelweit i Simon Mohun, "i)omestic Labo~r and Ca:
pital", Cambrid s.3 Journal Of Economics, t. 1, br. 1 (mart 1977),
str. 15-31.

neophodnost, a to je neophodni prvI korak ka obuhvatnijoj socijalnoj promeni.

... .
Dalla Costa tvrdi da ono to predstavlja socIJalm
znaaj poslova u domainstv~ je.ste nji~oyva neoph.?d~ost
za kapital. U tome je st:.ategIJs~I zn~~aJ .zena. TrazenJ~~
nadnica za rad u domacmstvu l odbIjanJem .da se ukljU
e na trite radne snage, ene mogu povestI borbu profuk~it~a.
.
Organizacije enskih zajednica mogu biti subverzlv~
ne u odnosu na kapital i dati ~sno~u ne samo z~ otpor l
povredu kapitala, ve i za krelranJ~ no~og dr~stv~.
Dalla Costa uvia da e se muskarCl odupIratI osloboenju ena (a to e se dogoditi kada se ene b.udu o.raanizovale u svoje zajednice) i da e ene n:O!'atI protIV
~jih da se bore, ali smatra da e t~ ~orb~ .bItI sam.<? p.omono sredstvo u postizanju kraJnJ1h CI~Jeva SOCIJalIzma. Za Dalla Costu borba ena je revoluClOna:na. n~y zato to je feministika ve zato to je anti.~~pltahstl~k~:
Ona nalazi mesto za borbu ena u revolUCIJI, smatraJuCl
ene prOizvoaima vika vredno,:>ti i, sh?d~yo tom~,. ydelom radnike klase. To je ono sto legItImise pohtlcku
aktivnost ena.
Kako je feministiki cilj oslo?oenje ena, ~ ono
se moe postii samo kroz borbu, zens~I pokr~t mkada
nije sumnjao u znaaj te bor?e. Dopnnos kC?Jlm Dalla
Costa uveava nae razumevanje drustvene pnrode ra.da
u kui, ima neprocenjivog znaaj~. Ali, sl.i~o drugIm
marksistikim pristupima pomenutIm ovde, l njeno pro~
avanje usmereno je ka kapital:l.' a ne ka ..odno~u ~us
karaca i ena. Njena analiza nacma na kOli kapltah::am
sve nas potinjava i vane, a moda i strateke ulogye zen~
skog rada u tom sistemu, prikri,,:a. injenicu da. ~uskar~I
i ene imaju razliite intere.se, cIlje.ve 1 str~t~gIJe. U s~~
sima Dalla Coste prisutna Je retonka fem~mzn:a (pO!CI'
njavanje ena, borba protiv mukaraca), all ne l ;mo sto
je u fokusu feminizma. Da i~ t.o prisutn~, ~na bI.mogl:
tvrditi, na primer, da se znaea] rada u k~.lCI kao ]ed?ob
drutv"'no a odnosa sadri u njegovom bItnom dopr!n.osu od;av~nju muke prevlasti. To .to el!e obavlJ~Jl7
poslove u kui radei za mukarce, Ima kljucan znacaJ
za opstanak patrijarhata.
Svi i Engels i Zaretsky i Dalla Costa, propustaju da
podrob~ije ispitaju proces rada u. p~rodici.. Ko ima ko~
risti od rada ena? Svakako kapItalIstI, ah, nar~v:r:o, I
mukarci, koie ene, kao mueve i oeve, pc:>sluzu~u u
kui. Sadraj' i obim tih usluga mogu s~. razl~kov!1tI zavisno od klasne, etnike i rasne grupaCIJe, ah prImalac
v

186
187

tih usluga uvek je isti. Mukarci imaju vii ivotni standard nego ene u smislu luksuzne potrosnje, slobodnog
vremena i linih uslugaY Jedan materijalistiki pristup
ne moe da ignorie ovako bitan momenat. 12 Iz njega
sledi da su mukarci materijalno zainteresovani za produavanje ugnjetavanja ena. Na kraju krajeva, ovo mo
e izgledati kao ,lana svest' poto bi veina mukaraca,
u stvari, imala koristi od ukidanja hijerarhije u patrijarhatu. Meutim, to se zasad svodi na kontrolu nad tuim
radom, kontrolu koje su mukarci nespremni voljno da
se odreknu.
Dok pristup ranih marksista ignorie rad u kui i
naglaava uee ena u radnoj snazi, ova dva novija
pristupa istiu rad u kui do te mere da zapostavljaju
postojeu ulogu ena na tritu radne snage. Ipak, sva
tri nastoje da ukljue ene u kategoriju radnike klase i
da shvate ugnjetavanje ena kao drugi aspekt klasnog
ugnjetavanja. Postupajui tako, svi se oni po kratkom
postupku obraunavaju se osnovnim predmetom feministike analize: odnosima izmeu mukaraca i ena. Tako su nai "problemi", iako elegantno analizirani, istovremeno pogreno shvaeni. Teite marksistike analize
bili su klasni odnosi; cilj marksistike analize bio je
razumevanje zakona kretanja modernog kapitalistikog
drutva. Mada verujemo da marksistika metodologija
moe biti korisna za formulisanje femimstike strategije, ovi marksistiko-feministiki pristupi o kojima je bilo rei to nisu; u njima marksizam vidno dominira nad
feminizmom.
Kao to smo ve nagovestili, to ie delom posledica
analitike moi samog marksizma. Marksizam je teorija razvoja klasnog drutva, procesa akumulacije u kapitalistikim drutvima, reprodukovanja klasne dominacije i razvoja suprotnosti i klasne borbe. Kapitalistika
drutva voena su zahtevima procesa akumulacije, najsaetije reeno - injenicom da je proizvodnja orijen11 Laura
Oren potvruje da ovo vai za radniku klasu,
u: "Welfare of Women in Laboring Families: England 18601950", Feminist Studies, t. 1, br. 3-4 (zima-prolee 1973) str.
107-125.
'

12 St~p~en Hymer istie osnovni nedostatak Engelsove ana.

hz~ u Ongma:: _, nedos.tatak koji nastaj~ .zato to Engels propusta da analIZIra radm proces u porodicI. Engels tvrdi da su
mukarci podravali monogamiju jer su eleli da svoje vlasni5tvo ostave sopstvenoj deci. Hymer tvrdi da daleko od toga
da je dar; meu sitnom buroazijom, mogue nasledstvo koristi se ka? ba.t.ina. koja prisiljava decu da rade za svoje oeve.
Mora se IstraZIvati proces rada i to ko se koristi ijim radom.

188

tisana na razmenu, a ne na upotrebu. U kapitalistikom

sistemu proizvodnja je vana samo utoliko to doprinosi
stvaranju profita, a upotrebna vrednost je samo sporedna. Profit nastaje iz sposobnosti kapitalista da eksploatiu radnu snagu, da radnicima daju manje od vrednosti
koju stvaraju. Akumulacija profita sistematski transformie socijalne strukture, kao i prOizvodne odnose. ~r
mija rezervne radne snage, siromatvo velikog broja lJUdi i relativno siromatvo jo veeg - OVI ljudski preokori upueni kapitalu nuzproizvodi su samog proce~a
akumulacije. Sa stanovita kapitaliste reprodukovanje
radnike klase moe se "slobodno pr.epustiti njoj samoj"l3. Istovremeno, kapital stvara i razvija ideologiju
individualizma, kompetitivnosti, dominaCIje, i u nae vreme - posebnih oblika potronje. Bez obzira na teorij:r
o nastanku ideologije, mora se priznati da su ovo domInantne vrednosti kapitalistikih drutava.
Marksizam nam omoguava da shvatimo mnoge vidove kapitalistikih drutava: strukturu proizvodnje, razvoj posebnih struktura zanimanja i prirodu vladajue
ideologije. Marxova teorija razvoja kapitalizma jeste teorija razvoja "praznih mesta". Marx je predviao, na
pri'mer, razvoj proletarijata i iezavanje sitne buroazije. Braverman je preciznije i detaljnije nego drugi ?bjasnio stvaranje "mesta" inovnika i uslunih radmka.
u razvijenim kapitalistikim drutvima. 14 Kao to kapital
stvara ova "mesta" nezavisno od individua koje bi .~h
popunile, kategorije mar~sist~ke an~lize, klas~ 3lr~mJe
rezervne radne snage, naJammh radmka, ne obJasnpvaesta ':.
ju zato odreeni ljudiv popunjavaju odreena
One nam ne kazuju zasto su zene podreene muskarc~
ma u porodici i van nje, i zato nije drugaije. Markststike kategorije, kao i sama kategorija kapitala, slepe
su za probleme polova. Kategorije marksizm~, ne mo~
nam rei ko e popuniti ta prazna "mesta . ~~rksI
stike analize enskog pitanja pate od ove sustmske
slabosti.

"n:

" To je pClrafraza. Karl Marx pie: "Izdravanje i repro

dukcija radnike klase jeste, i uvek mora biti, neop~odan uslov
za reprodukciju kapitala. Ali ka~ital~sti mogu ~pokoJno d.a prepuste ispunjenje ovoga uslova mstm~tu radmka za samoodranjem i razmnoavanjem." - I_Capital (New York: International Publishers, 1976), t. 1, str. ':J72/.
B Harry
Braverman, Labor and Monopoly Capital (New
York: Monthly Review Press, 1975).

189

Ka plodnijeni marksistikom feminizmu

Marksizam je takoe, metoda drutvene analize, istorijsko-dijalektiki materijalizam. Stavljanjem ove me-

tode u slubu feministikih pitanja, Juliet Mitchell i

Shulamith Firestone daju novi smer marksistikom feminizmu. Mitchell ispravno kae: "Nije ,naa povezanost' sa socijalizmom ono to moe biti ikad dovedeno
u pitanje; ono s ime se ne slaemo to je upotreba naunog socijalizma (onog to nazivamo marksistikom
metodom) kao metoda analize specifine prirode nae
u~njetenosti, a otuda i nae revolucionarne uloge. Takva metoda, verujem da treba da razume radikalni feminizam isto koliko i prethodno razvIjene socijalisti
ke teorije".15 Kao to je Engels pisao: "Prema materijalistikom shvatanju, determiniui faktor istorije je u
krajnjoj liniji proizvodnja i reprodukcija neposrednog
ivota. A ona sama je opet dvojakog karaktera. S jedne
strane, proizvodnja sredstava za ivot, predmeta ishrane, odevanja, stana i za to neophodnog orua; s druge
. strane, proizvodnja samih ljudi, produenje vrste. Drutvena organizacija pod kojom ljudi jedne odreene istor'ijske epohe ive determinisana je obema vrstama proizvodnje ...16 To je tip analize koji Mitchellova nastoji
da koristi. U svom prvom eseju "Women: The Longest
Revolution" ona istrauje istovremeno proizvodnju za
trite i rad na reprodukciji, seksualnost i podizanje
deceY
Mitchellova ne uspeva u potpunosli, verovatno zato
to sve vidove enskog rada ne smatra proizvodnjom.
Jedino rad za trite smatra se proizvodnjom; druge
sfere u kojima ena radi (proizvoljno udruene u porodici) oznaavaju se kao ideoloke. Prema Mitchellovoj,
patrijarhat koji uglavnom organizuje reprodukciju, seksualnost i odgajanje dece, nema materijalnu osnovu.
iru razradu ovog eseja Mitchellova daje u knjizi Women's Estate, koja se vie usredsreuje na analizu raz15 Juliet
Mitchell, Womw's Estate (New York: Vintage
Books, 1973), str. 92.
I, Engels,
Qigin ... , "Preface to the First Edition", str.
71-72. - U produetku ovog citata stoji: " ... stupnjem razvoja rada na jednoj strani i porodice na drugoj". Zanimljivo je
da je preutno, rad iskljuen iz dogaaja u porodici; to je
upravo ona slepa mrlja koju elimo da prevaziemo u ovom
eseju.
17 Juliet
Mitchell, "Women: The Longest Revolution" New
Left Review, br. 40 (novembar-decembar 1966), str. 11-37, takoe New England Free Press.

190

voja rada ena za trite nego na analIzu razvoja rada

ena u porodici. Ta se knjiga daleko vie bavi odnosom
ena prema kapitalu i njihovim radom za kapital, nego
odnosom ena prema mukarcima i njihovim radom za
mukarce; vie je pod uticajem marksizma nego radikalnog feminizma. U kasnijem radu Psychoanalisis and Feminism Mitchellova istrauje vano podruje za proua
vanje odnosa ena i mukaraca, naime formiranje razliitih, za rod karakteristinih linosti mukarca i ene.tB
1ni se da Mitchellova ,tvrdi da patrijarhat deluje prvenstveno u domenu psiholokog, gde se muka i enska
deca ue da postanu mukarci i ene. Ovde se Mitchellova
bavi sferama koje je u poetku zanemarivala - reprodukcijom, seksualnou, odgajanjem dece, - ali smestivi ih u domen ideolokog, ona i dalje zadrava osnovnu
slabost svojih ranijih analiza. Ona jasno prikazuje patrijarhat kao osnovnu ideoloku strukturu, kao to j~
kapital osnovna ekonomska struktura: "Da shematski
prikaemo problem... mi se... bavimo dvema autonomnim oblastima: ekonomskim oblikom kapitalizma i
ideolokim oblikom patrijarhata."19 Mada Mitchellova govori i o njihovom preplitanju, njen neuspeh da sagleda
materijalnu osnovu patrijarhata u odnosima enske .i
muke radne snage, i slian neuspeh da naznai materIjalne aspekte procesa formiranja linosti l nastanka roda, ograniavaju upotrebljivost njene analize.
Shulamith Firestone pribliava marksizam i feminizam tako to materijalistikom analizom pristupa patrijarhatu.lO Nain na koji ona koristi materijalistiku analizu nije tako ambivalentan kao kod Mitchellove. Dijalektika polova, prema Sh. Firestone, fundamenta~~a je ist?rijska dijalektika, a materijalna osnova patrIjarhata Je
rad koji ene ulau u produenje vrste. Znaaj primene
marksizma u analizi poloaja ena i otkrivanja materijalne osnove patrijarhata u radu Shulamith Firestone, ne
moe biti precenjen. Njegova slabost je u prenaglaavanju biologije i reprodukcije. Ono to treba da shvatimo
to je kako seks (jedna bioloka injenica) postaje rod
(socijalni fenomen). Neophodno je smestiti sav rad ena
u njegov drutveni i istorijski kontekst. a ne usmeriti se
samo na reprodukciju. Mada rad Sh. Firestone nudi novu i feministiku upotrebu marksistike metodologije,
J8 Juliet
Mitchell, Psychoanalysis and Feminism (New
York: Pantheon Books, 1974), str. 20.
I' Mitchell, Psychoanalysis, str. 412.
Shulamith Firestone, The Dialectic of Sex (New York:
Bantam Books, 1971).
2()

191

njeno insistiranje na primatu dominacije mukaraca nad

enama kao temelju na kojem poivaju sva druga ugnjetavanja (klasno, starosno, rasno) daje osnova da se njena knjiga pre svrsta u radikalno feministike nego u
marksistiko feministike. Njen rad najkompletnije iskazuje stanovite radikalno feministike pozicije.
Marksisti su olako odbacili delo Sh. Firestone. E.
Zaretsky ga, na primer, naziva "pledoajeom za subjektivnost". Ono to je enama bilo tako zanimljivo u njenoj
knjizi je analiza nadmoi mukaraca nad enama i njena
prirodna ljutnja zbog te situacije. Njeno poglavlje o ljubavi bilo je i jo uvek je kljuno za nae razumevanje
tog fenomena. Ono nije samo prikaz maskulinistike
i~eolc:gije kojom se marksisti mogu baviti (to je samo
pItanje stava), ve prikaz subjektivnih posledica dominacije mukaraca nad enama, slika ivota u patrijarhatu.
"Lino je politiko", nije kao to E. Zaretsky tvrdi "pledo?j~ za subjektivnost" u kojoj e se ene oseati bolje,
vec Je to zahtev da se prepozna mo mukaraca i podreenost ena kao drutvena i politika realnost.
II. RADIKALNI FEMINIZAM I PATRIJARHAT
Veliki napor u tekstovima radikalnog feminizma usmeren je na dokazivanje parole "lino je politiko". Nezadovoljstvo ena, tvrde radikalni feministi, nije neurotina alopojka neprilagoenih, ve odgovor na socijalnu
strukturu u kojoj su ene sistematski potinjavane, eksploatisane, ugnjetavane. Inferiorna pOZICIja ena na tritu radne snage, na mukarca usmerena emocionalna
struktura braka srednjih slojeva, korienje ena za reklamu, takozvano razumevanje enske psihe kao neurotine - popularisano kroz akademsku i kliniku psiholo.
giju - svaki od vidova ivota ena u razvijenom kapitalistikom drutvu je ispitan i analiziran. Radikalno feministika literatura je ogromna i ne da se saeti lako. U
isto vreme njihovo interesovanje za psihologiju je dosledno. Dokument njujorke organizacije radikalnih feminista zove se "Politika ega". "Lino je politiko" za
njih znai da je izvorna i sutinska klasna podela ona
i~meu polova i da je pokretaka snaga istorije dijalektIka polova, borba mukaraca za mo l dominaciju nad
enama. ZI
21 "Politics
of Ego: A Manifesto for New York RadicaI
Feminists", mo~ se nai u: Rebirth of Feminism, ed. Judith Hole i Ellen Leyine (New York: Quadrangle Books, 1971), str.

192

U skladu sa tim, Sh. Firestone interpretira Freuda

da bi razumela razvoj deaka i devojica u mukarce i
ene u terminima moi,2z Njeni opisi mukih i enskih
karakternih crta tipini su za tekstove radikalnih feminista. Mukarac trai mo i dominaciju; on je egocentrian i individualista, kompetitivan i pragmatik; "tehnoloki modalitet" prema Sh. Firestone je muki. ena je
zatitnika, estetina i misaona; "estetski modalitet" je
enski.
Bez sumnje, ideja da je estetski modalitet enski delovala bi kao ok za stare Grke. U ovome lei nedostatak
analize radikalnih feminista: dijalektika polova, kako je
oni prikazuju, projektuje muke i enske karakteristike
kakve su danas, unazad u itavu istoriju. Najvea snaga
radikalno feministike analize je u njenom uvidu u sadanjost. Njena najvea slabost je usmeravanje na psiholoko, to je ini slepom za istoriju.
Razlog tome lei ne samo u metodi radikalnog feminizma ve i u prirodi samog patrijarhata, koji je upadljh;o elastian oblik drutvenog organizovanja. Radikalni
feministi se preko patrijarhata obraaju drutvenom sistemu ije je svojstvo dominacija mukaraca nad enama. Klasina je definicija Kate Millett: "nae drutvo ...
je patrijarhat. Ta je injenica oigledna ako se prisetimo
440-443. Radical Feminists" su one feministkinje koje tvrde
da je os~~vni pokreta istorije tenja mukaraca da dominilaju enama. "Radikalan" u ovom kontekstu ne znai antikapitalistiki, socijalistiki, kontraku1tumi itd., ve oZIla~a:va .o",:aj
posebni skup feministikih uverenja ili ovu grupu femlmstkmJa.
Drugi radovi radikalnih feministkinja, od kojih je New York
Radical Feminists verovatno najznaajniji, mogu se nai u:
Radical Feminism, ed. Ann Koedt (New York: Quadrangle Press,
1972).
22 Usredsreivanje na moi bio je znaajan korak napred
u feministikoj kritici Freuda. Sh. Firestone tvrdi, na primer,
cl.a ako devojice pokazuju (imaju) zavist zbog penisa to je
stoera to shvata iu ela e deaci kada porastu postati lanovi
mone klase a o~e e im, kada porastu, biti potinjene. Nemo,
neuroza, presudn:l je u situaciji ena. Odskora, .~eministk~nje
krilikuju Sh. Firestone to za~emaruje upo~rebl]!vo~t pO]!!1a
nesvesnog. U nastojanju da objasne snagu l trajanje muske
elominac!je, novl;i femin~~tiki t:,ks.tovi n~gla':l:aiu. fun?am~n
talnu prirodu, prema pOlU od~eQe~lh, razllka .. hcnostl, . nJIhov:~
Izvora u nesvesnom, a stoga l teskoce u njIhovom lskorenJl<
\'anju. - Vid.: Dorothy Dinnerstein, Tlze Mermaid ami the Mi.
lzotaur (New York: Harper Colophon Books, 1977), Na~~y C~o
dorow, The Reproduction of Motherll1g (Berkeley:. Umverslty
of California Press, 1978), i Jane Flax, "The Confhct Between
Nurturance and Autonomy in Mothel'-Dauther Relationships and
Within Feminism", Feminist Studies, t. 4, br. 2 Uun 1978), str.
141-189.
13 Marksizam u s\elu

193

da su vojska, industrija, tehnologija, univerziteti, nauka,

politike ustanove, finansije ukratko, sve avenije moi u drutvu, ukljuujui i represivnu mo policije potpuno u mukim rukama".23
Ova radikalno feministika definicija patrijarhata
primenjiva je na veinu drutava koje poznajemo, i po
tome se ona ne razlikuju. Pristup rad~kalnih feminista
istoriji tipino je ogranien dokazivanjem postojanja
patrijarhata u svim vremenima i prostorima.24 I za marksiste i za glavnu struju socijalnih nauc:mka pre pojave
enskih pokreta, patrijarhat je sistem odnosa meu mukarcima, koji je formirao politike i ekonomske obrise
feudalnih i nekih prefeudalnih drutava, u kojima hijerarhija prati pripisane odlike. Buroaski socijalni nau
nici opisali su kapitalistika drutva kao meritokratska,
birokratska i bezlina; marksisti vide kapitalistika drutva kao sisteme klasne dominacije. zs Ni jedna od ovih
grupa socijalnih naunika ne prikazuje ni ranija patrijarhalna drutva ni savremena kapitalistika drutva Za-.
pada kao sisteme odnosa meu mukarcima koji im
omoguavaju da dominiraju enama.
Ka definiciji patrijarhata

Patrijarhat moemo definisati kao sklop drutvenih

odnosa meu mukarcima koji imaju materijalnu osnovu
i koji, iako su hijerarhijski, ustanovlj'.lju ili stvaraju meuzavisnost i solidarnost mukaraca koje im omoguava
ju dominaciju nad enama. Mada je patrijarhat hijerarhijski organizovan i mada ljudi razliitih klasa i rasa i
etnikih grupacija imaju razliite poloaje u patrijarhatu, oni su takoe ujedinjeni u zajednikom odnosu dominacije nad enama; zavisni su jedan od drugog u nasto2; Kate MilIett,
Sexual Politics (New York: Avon Books,
1971), str. 25.
" Primer ovoga tipa istorije radikalnih feministkinja je
Susan Brownmiller - A.gainst Our Will, Men, Women, and
Rape (New York: Simon & Shuster, 1975).
25 Za shvatanje patrijarhata koje imaju buroaske drutvene nauke, videti, na primer, Weberovo razlikovanje tradicionalnog i legalnog autoriteta: Max Weber, The Theories of Social
and Economic Organizat:on, ed. Talcott Pars on (New York:
The Free Press, 1964), str. 328-357. Ova shvatanja razmatrana
su i kod Elizabeth Fee, - "The E:exual Politics of Victorian
Social Anthropology", Feml1ist Studies, t. 1, br. 3-4 (zima-prolee 1973), str. 23-29, i kod: Robert A. Nisbet, The Sociological Tradition (New York: Basic Books, 1966), posebno gl. 3,
.,Community".

194

janju da odre tu dominaciju. Hijerarhije se odravaju

delom stoga to stvaranjem steenih prava brane status
quo. Oni koji su na vioj hijerarhijskoj lestvici mogu
potkupiti one na nioj, nudei im mo nad onima sa jo
niih lestvica. U hijerarhiji patrijarhata svi mukarci,
bez obzira na rang, potkupljeni su time to im je dato
da imaju kontrolu nad bar jednom enom. Postoje osnove za tvrdnju da su, u vreme poetne institucionalizacije
patrijarhata u dravnim drutvima, voe koje su primale
vlast bukvalno uinile mukarce glavama porodica (pojaavanjem njihove moi nad enama i decom) uzamenu
za plemenska bogatstva koja su im ovi ustupili. 26 Mukarci zavise jedan od drugoga (uprkos njihovom hijerarhijskom odnosu) da bi zadrali kontrolu nad enama.
Materijalna osnova na kojoj patrIjarhat poiva sastoji se, pre svega, u kontroli koju muskarci imaju nad
enskom radnom snagom. Mukarci zadravaju ovu kontrolu, onemoguavajui enama pristup osnovnim produktivnim izvorima (u kapitalistikim drutvima, na primer, poslovima koji donose minimalnu nadnicu) i ograniavajui ensku seksualnost.27 Monogamni, heterosek26 Vid.:
Viana MEller, "The Formation of the State and
the Oppression of Women: Some Theoretical Considerations
and a Case Study in England and Wales", Review of Radical
PolItical Economics, t. 9, br. 3 (jesen 1977), str. 7-21.
:7 Posebni naini n2. koje mukarci kontroliu pristup ena
yanim ekonomskim izvorima i ograniavaju njihovu seksualnost, variraju mnogo od drutva do drutva, od podgrupe do
podgrupe, i tokom vremena. Primeri koje u ovome poglavlju
lmristimo da bismo ilustrovali patrijarhat, ipak se izvode pryenstveno iz iskustva belaca u zapadnim kapitalistikim dravama. Razlike se pokazuju u: Toward an Anthropology of Wo'lIen, ed. Rapp Reiter (New York: Monthly Review Press, 1975),
Women, Culture and Society, ed Michelle Rosaldo i Louise
Lamphere (Stanford, California: Stanford University Press,
1974), i FCl7lales, Alalcs, Families: A Biosocial Appr'Jach, Liba
Leibowitza (Duxbury Press, 1978). Kontrolisanje seksualnosti
ena lesno je povezaao sa mestom koje imaju deca. Razumevanje zahteva (rr,ukarac2 i kapitalista) za decom je kljuno
za razumevanje promena u subordinaciji ena
Tamo gde su deca potrebna radi iskoriavanja njihove
sadanje i budue radne snage, seksualnost ena usmerena je
na reprodukciju i odzaianje dece, Tamo gde se deca smatraju
;zlinom, ohrabruju Sc i drugI ciljevi enske seksualnosti sem
:'eproduktivnih, ali e mukarci pokuati da je usmere na zadovoljavanje sopstvenih potreba. Devojka Cosmo dobar je primer ene "osloboene" bige o deci jedino radi toga da bi svu
woju energiju usmerih na privlaenje i zadovoljavanje mukaraca. Kapitalisti takoe koriste ensku seksualnost za sopstvene ciljeve, to pokazuje i uspeh devajke Cosmo u reklamiranju
proizvoda .

195

suaIni brak je relativno nova i delo tvorna forma koja izgleda daje mukarcima kontrolu nad obe ove oblasti.
Kontrola pristupa ena izvorima produktivnosti i kontrola njihove seksualnosti, zauzvrat dozvoljava mukarcima da kontroliu ensku radnu snagu s dvojakim ciljem: da im prua line i seksualne usluge, i da odgaja
decu. Usluge koje ene pruaju mukarcima i koje mukarce oslobaaju obavljanja mnogih neprijatnih poslova
(kao to je, na primer, ien je toaleta) postoje, isto tako, izvan, kao i u okviru porodinog kruga. Primeri izvan porodice ukljuuju maltretiranje radnica i studentkinja od strane mukaraca - gazda i profesora - isto
kao i uobiajeno iskoriavanje sekretarica za obavljanje linih poslova, pripremanje kafe i stvaranje "seksi"
okruenja. Ipak, sutinski znaaj za odravanje patrijarhata kao sistema ima odgajanje dece, nezavisno od toga
da li je deija radna snaga od neposredne koristi njihovim oevima. I patrijarhalni drutveni odnosi, kao i
klasno drutvo, moraju se reprodukovati kroz kolski
sistem, radna mesta, potronju, norme. U naem drutvu
decu uglavnom odgajaju ene kod kue, ene koje drutvo definie i vidi kao inferiorne u odnosu na mukarce,
dok se mukarci u toj domaoj slici pojavljuju sasvim
retko. Deca, na taj nain odgajanja, sasvim dobro naue
svoje mesto u hijerarhiji polova. Za ovaj proces najveu
vanost imaju oblasti van kue, gde se ui patrijarhalno
ponaanje, a inferiorna pozicija ene pojaava i potkrepljuje: crkve, kole, sportovi, klubovi, savezi, armije, fabrike, kancelarije, zdravstveni centri, mediji, itd.
Materijalna osnova patrijarhata, znai, ne poiva samo na odgajanju dece u porodici, ve i na svim socijalnim strukturama koje daju mukarcima kontrolu nad
radom ena. Vidove socijalnih struktura koje odravaju
patrijarhat mogue je teorijski prepoznati i time odvojiti
od drugih vidova. Gayle Rubin umnogome je razvio nau
sposobnost da prepoznamo patrijarhalne elemente ovih
socijalnih struktura ukazivanjem na "sisteme pol-rod":
"sistemi pol-rod" su skup ureenja kojima drutvo transformie bioloku seksualnost u proizvode ljudske aktivnosti i u kojima se ovako transformisane seksualne potrebe zadovoljavaju.28
Roeni smo kao enska i muka bia, bioloki polovi, ali se od nas stvaraju ene i mukarci, drutveno prepoznatljivi rodovi. Nain 11a koji se to dogaa onaj je
25 Gayle Rubin, "The Traffic in Women", u:
Anthropology
of Women, ed. Reiter, str. 159.

196

drug~ vid

o,hlika :pro~zvodI~.je ?, kome je Engels govorio:

"proIzvodnJa samIh ljudskIh bIca, produenje vrste".
Nain na koji ljudi produavaju vrstu drutveno je
determinisan. Ako su, bioloki, ljudi seksualno polimorfni i da je drutvo organizovano tako da su svi oblici
s~~su~ln?g ispoljavanja podjednako dopustivi, reprodukCIJa bl bIla rezultat samo nekih seksualnih susreta, onih
heteroseksualnih. Striktna podela rada prema polovima,
drutveni izum svojstven svim poznatim drutvima, kreira dva sasvim odvojena roda i potrebu mukaraca i
ena da ive zajedno iz ekonomskih razloga. Tako se njihove seksualne potrebe usmeravaju ka heteroseksualnom
zadovoljavanju i time se osigurava bioloska reprodukcija. U nekim imaginativnijim drutvima, bioloka reprodukcija mogla bi biti osigurana drugim tehnikama, ali
podela rada izgleda da je zasad univerzalno reenje. Mada je teorijski mogue da podela rada meu polovima
ne podrazumeva i njihovu nejednakost, u veini poznatih
drutava, drutveno prihvatljiva podela rada meu polovima ide sa niim statusom rada ena. Podela rada meu
polovima takoe je i osnovna potpora seksualnih subkultura u kojima mukarci i ene razliito doivljavaju ivot; to je materijalna osnova muke nadmoi ojaana (u
naem drutvu) ne samo time to oni ne obavljaju poslove u domainstvu i time to dobijaju superiornije poslove, ve i psiholoki.
.
Kako ljudi zadovoljavaju svoje seksualne potrebe,
kako se reprodukuju, kako drutvene norme prenose novim generacijama, kako ue svoj rod, kako to izgleda biti
mukarac ili ena - sve to se dogaa u ovoj oblasti
Rubin oznaava kao sistem pol-rod. On naglaava uticaj
srodnika (koji kau s kime se mogu zadovoljiti seksualne potrebe) i razvoj linosti karakteristinih za rod kroz
odgajanje dece i "edipainu mainu". Uz to, pomou koncepcije "sistema pol-rod" moemo istraiti i druge drutvene institucije s obzirom na ulogu koju imaju u de finisanju i pojaavanju hijerarhije rodova. Rubin zapaa
da teorijski, sistem pol-rod moe znalti dominaciju ena, dominaciju mukaraca ili jednakost, ali on proputa
da navede razne poznate sisteme pol-rod i da prema njima izvri periodizaciju istorije. Odluili smo da savremeni sistem pol-rod nazovemo patrijarhatom jer taj termin
adekvatno obuhvata i zapaanje o hijerarhiji i muku dominaciju, koji nam se ine centralnim u dananjem sistemu.
I ekonomska proizvodnja (ono to marksisti uobia
jeno nazivaju dominantnim nainom proizvodnje) i pro197

izvodnja ljudi u sferi pol-rod determiniu "drutvenu organizaciju pod ,kojom ive ljudi jedne odreene istorij~ke epohe i odreene zemlje", prema Engelsu. itavo
drutvo moemo, dakle, shvatiti posmatrajui oba ova
tipa proizvodnje i reprodukcije, ljudi i stvarU9 Ne postoji tako neto kao "ist kapitalizam" ili "ist patrijarhat", jer oni nuno moraju postojati zajedno i istovremeno. Ono to postoji jeste patrijarhalni kapitalizam ili
patrijarhalni feudalizam, ili egalit arno lovako-sakuplja
ko drutvo, ili matrijarhalno zemljoradniko drutvo, ili
patrijarhalno zemljoradniko drutvo ltd. Izgleda da ne
postoje nune veze izmeu promena u jednom vidu proizvodnje i promena u drugom. Drutvo moe od kapitalistikog postati socijalistiko i istovremeno ostati patrijarhalno.30 Zdrav razum, istorija i nae iskustvo govore
nam, ipak, da su ova dva vida proizvodnje tesno isprepletana i da promena u jednom obino stvara pokret,
napetost ili suprotnost u drugom.
Rasna hijerarhija takoe moe biti shvaena u ovom
kontekstu. Dalja razrada mogua je putem definisanja
sistema boja-rasa, podruja drutvenog ivota koja bioloko svojstvo - boju, pretvaraju u socijalnu kategoriju,
rasu. Hijerarhija rasa kao i hijerarhija rodova, vidovi su
naeg drutvenog ureenja, naina na kOjI se ljudi proizvode i reprodukuju. Oni nisu u osnovi ideoloki; oni
konstituiu onaj drugi vid naina proizvodnje, proizvodnju i reprodukciju ljudi. Zato bi bilo preciznije naa
drutva oznaiti ne, na primer, kao kapitalistika, ve
kao patrijarhalna, kapitalistika drutva nadmoi belaca.
U treem delu (III) prikazaemo jedan nain na koji se
kapitalizam prilagoava zakonima rasne nejednakosti i
izvlai korist iz njih, i vie primera meuodnosa kapitalizma i patrijarhata.
.
Razvoj kapitalizma stvara mesta za hijerarhiju rad
nika, ali nam tradicionalne marksistike kategorije ne
\

'" Himmelweit i Mohun istiu da oba vida proizvodnje (i

ljudi i predmeta) logiki su nuni za opisivanje naina proizvodnje, jer po definiciji nain proizvodnje mora biti pogodan
da se reprodukuje. Ni jedan od tih vidova sam za sebe nije
(io\'oljan. Jednostavnije reeno. proizvodnja stvari zahteva ljude,
a proizvodnja ljudi iziskuje stvari. Marx se, iako uvia
potrebu kapitalizma za ljudima, ne bavi time kako se oni proiz\'ode ili koja je \,cza izmetu o\'a dva oblika proiz\'odnje. Vid.:
Himmelweit i Mohun, "Domestic Labour and Capital" (fusnota 10).
3e Kao primer izvanredne rasprave o takvom prelazu II socijalizam, vid.: B. Weinbaum, "Women in Transition to Socialism: Perspectives on the Chinese Case", Revie'w of Radical
Political Economics, t. 8, br. 1 (prolee 1976), str. 34-58.

198

kazuju ko e popuniti koje mesto. Hijerarhija rasa i polova to odreuje. Patrijarhat nije obina hijerarhijska
organizacija, ve hijerarhija u kojoj odreeni ljudi popunjavaju odreena mesta. Prouavanjem patrijarhata
saznajemo zato su ba ene potinjene i kako. Mada verujemo da je veina poznatih drutava bila patrijarhalna,
ne smatramo patrijarhat univerzalnim i nepromenijivim
fenomenom. Patrijarhat je pre sklop odnosa meu mukarcima koji im dozvoljava dominaciju nad enama i koji je vremenom menjao oblik i snagu. Vano je ispitati
hijerarhiju meu mukarcima i njihov razliit stepen koristi od patrijarhata. Svakako, klasa, rasa, nacionalnost,
i ak brani status i seksualna orijentacija, isto kao i
starost, imaju vanog udela u tome. I ene razliitih klasa, rasa, nacija, branog statusa ili seksualne orijentacije
podreene su razliitim stepenima patrijarhalne moi. ene isto tako imaju klasnu, rasnu i nacionalnu ili ak patrijarhalnu mo (preko porodinih veza) nad mukarcima niim u patrijarhalnoj hijerarhiji od njihovih mukih
srodnika.
Da ponovima, mi definiemo patrijarhat kao sklop
drutvenih odnosa koji imaju materijalnu osnovu i u kojima vlada hijerarhija i solidarnost meu mukarcima
koja im zauzvrat omoguava da dominirajU enama. Materijalna osnova patrijarhata je kontrola koju imaju
mukarci nad radnom snagom ena. Ova kontrola odrava se tako to su ene onemoguene da dospeju do neophodnih ekonomskih izvora produktivnosti i time to je
ograniena njihova seksualnost. Kontrola koju poseduju
mukarci izraava se u tome to primaju line usluge od
ena, to ne moraju da rade u domainstvu i odgajaju
decu, to imaju pristup telima ena za seks, to se oseaju monim i imaju mo. Osnovni elementi patrijarhata sa kojima i sada imamo iskustvo su: heteroseksualni
brak (i kao posledica toga strah od homoseksualnosti),
pojava da ene odgajaju decu i obavljaju poslove u kui,
ekonomska zavisnost ena od mukaraca (pojaana odnosima na tritu radne snage) i brojne institucije zasno\-ane na drutvenim odnosima meu mukarcima, klubovi, sport, zajednice, profesije, univerzitetl, crkve, korporacije i vojska. Sve ove elemente treba da ispitamo ako
elimo da shvatimo patrijarhalni kapitalizam.
I hijerarhija i meuzavisnost mukaraca, isto kao
i podreivanje ena, sastavne su funkCIje naeg drutva;
to znai da su ovi odnosi sistemski. Ostavljamo po strani
pitanje porekla ovih odnosa i pitamo - moemo li prepoznati patrijarhalne odnose u kapitalistikim drutvi-

199

ma? U kapitalistikim drutvima moemo nai one iste

veze meu mukarcima za koje i buroaski i marksisti
ki socijalni naunici tvrde da vie ne postoje ili da su
samo nevani ostaci. Moemo li objasniti kako se ovi
odnosi meu mukarcima odravaju u kapitalistikim
drutvima? Moemo li otkriti nain na koji patrijarhat
utie na tok kapitalistikog razvoja?
III. SPOJ PATRIJARHATA I KAPITALA
Kako da prepoznamo patrijarhalne drutvene odno ..
se u kapitalistikim drutvima? Izgleda kao da je svaka
ena ugnjetena samo od strane sopstvenog mukarca;
takvo ugnjetavanje izgleda da je njena privatna stvar.
Odnosi meu mukarcima i porodicama izgledaju isto
tako rasparani. Teko je prepoznati odnose meu mukarcima i odnose mukaraca i ena kao sistemski patrijarhalne. Tvrdimo ipak da patrijarhat kao sistem odnosa mukaraca i ena postoji u kapitalizmu i da u kapitalistikim drutvima postoji snaan i vitalan spoj patrijarhata i kapitala. A ipak, ako se poe od pojma patrijarhata i razumevanja kapitalistikog naina proizvodnje, neposredno se uoava da taj spoj nije neizbean;
mukarci i kapitalisti esto imaju suprotne interese, posebno u odnosu na iskoriavanje enske radne snage.
Evo jednog naina na koji se ovaj sukob manifestuje:
velika veina mukaraca eli da su im ene kod kue da
bi ih lino usluivale. Manji broj mukaraca koji su kapitalisti, eli da veina ena (ne njihove sopstvene) radi
kao najamna radna snaga za trite. Tek istorijskim pristupom istraivanju napetosti ovog sukoba oko radne
snage ena, moi emo da otkrijemo materij:llnu osnovu
patrijarhalnih odnosa u kapitalistikim drutvima, kao i
osnovu spoja kapitala i patrijarhata.

Industrijalizacija i razvoj

porodinih

nadnica

Marksisti su doli do sasvim loginih zakljuaka na

osnovu prouavanja onih drutvenih pojava iji su bili
svedoci u devetnaestom \'eku. No, oni su sasvim potcenili snagu prethodno postojeih patrijarhalnih drutvenih
sila sa kojima je poetni kapital morao da se nosi i potrebu kapitala da se prilagodi tim silama. Industrijska
revolucija svela je sve ljude na radnu snagu, ukljuivi
ene i decu: u stvari, prve fabrike koristile su deiju i
200

ensku radnu snagu samo izuzetno.31 injenica da su ene

i deca mogli da zarade nadnicu nezavisno od mukaraca,
istovremeno je naruila odnose autoriteta (kao to smo
videli u I delu) i svima snizila nadnice. Kautsky, 1892.
godine, predstavlja taj proces na sledei nain: (Tada
uz) "ene i decu radnika, sposobne da se brinu o sebi,
nadnice radnika mukaraca mogle su slobodno da se svedu na nivo njihovih linih potreba, bez rizika da e se
prekinuti obnavljanje ponude radne snage.
Rad ena i dece ima i tu dodatnu prednost to su
oni manje nego mukarci spremni na otpor (sic); i njihovo ukljuivanje u redove radnika znatno uveava kolii
nu rada koji se nudi na tritu.
Shodno tome, rad ena i dece... takoe umanjuje
mogunost (mukaraca radnika) da prue otpor time t?
preplavljuje trite: zahvaljujui obema ovim okolnostIma on smanjuje nadnicu radnika-mukarca."32
Marksisti su uoili stravine efekte koje niske nadnice i prinudno ukljuivanje svih lanova porodice u radnu snagu, vre na porodini ivot radmke klase. Kaut
sky je pisao: "Kapitalistiki sistem proizvodnje uglavnom ne unitava domainstvo radnika, ve mu oduzima
sve sem neprijatnih odlika. Danas, u trci za industrijalizacijom, zaposlenost ena znai uveanje njenog prethodnog tereta za jo jedan novi. Ali ne mogu se sluiti dva
gospodara. Domainstvo radnika trpi kad god njegova
ena mora da pomogne u zaraivanju za svakodnevni
hleb."33
Radnici su i sami, kao i Kautsky, uoili loe strane
enske radne snage. Ne samo to su im ene bile "jeftina
konkurencija", ve su ene-radnici bile njihove vlastite
supruge koje nisu mogle dobro da "slue dva gospodara".
lt Vano
je setiti se da su u preindustrijskom periodu
ene velikim delom doprinosile opstanku svojih porodica bilo uestvovanjem u porodinom zanatstvu bilo poljoprivrednim radom. Uvoenje najamnog rada za ene istovremeno dozvoljava i zahteva da se ovaj rad odvija nezavisno od mukaraca u porodici. Ono to je cU novo nije to to ene zarauju
dohodak Ve to one to ine izvan kontrole mueva i oeva.
Alice Clark. u: The Working Life of Women in the Seventeenth
Cent1lry (New York: Kelly, 1969), opisuje preindustrijsku ekonomsku ulogu ena i promene koje donosi razvoj kapitalizma.
Izgleda da je tano da Marx, Engels i Kautsky nisu bili potpuno svesni ekonomske uloge ena pre kapitalizma.
"Karl Kautsky. Th~ Class Struggle (New York: Norton,
1971). str. 25-26.
33 Moemo
da dodamo "izvan domainstva". - Kautsky,
The Class Struggle, str. 26, nae podvlaenje.

201

Mukarci-radnici pruali su otpor znatnom ukljui

vanju ena i dece u radnu snagu, i nastojali da ih iskljue iz sindikata i radne snage uopte. Godine 1846. Ten
Hours' Advocate tvrdi: "Nepotrebno je i rei, da e svi
pokuaji da se pobolja moralno i fiZIko stanje ena-f.abr}kih radnika biti. bezuspeni, sve dok se broj njihovIh casova rada znaajno ne smanji. Moemo ak ii dotle da kaemo da bi za udate ene bilo mnogo bolje da se
bave pov~lovima u domainstvu nego da prate neprekidan
rad masma. Stoga se nadamo da nije daleko taj dan kada e muevi biti u mogunosti da zarauju za svoje ene i porodice, a ne da ih alju da podnose napore predionice pamuka."34 U Sjedinjenim Dravama 1854. o-odine
Nacionalni s.indik~t tamparskih radnika odluioo je d~
ne "ohrabruJe OVIm aktom zapoljavanje ena-slao-aa".
Mukarci sindikalisti nisu hteli da prue zatitu si~dika
ta enama-radnicama; umesto toga, nastojali su da ih
iskljue. Godine 1879. Adolph Strasser predsednik Meu
narodnog sindikata duvanskih radnika kae: "Mi ne mo~mo izbaciti ene iz privrede, ali moemo putem fabri
kIh zakona ograniiti njihov radni dan."35
Dok bi problem jeftine konkurencije mogao biti prevazien organizovanjem zaposlenih ena l mladih, problem naruenog porodinog ivota ne bi bio reen. Mukarci su zatitu sindikata uvali za sebe i traili zatitne
radne zakone za ene i decu. 36 Zatitni radni zakoni, iako
su moda spreili neke od najgorih zloupotreba rada ena i dece, takoe su ograniavali uee ena u mnoo-im
"mukim" poslovima.37~Mukarci su nastojali da sa~va. 34 Citirano u:
Neil SmeIser, Social Cllange and the Industnal Revolution (Chicago: University of Chicago Press, 1959),
str. 301.

J' OVO su primeri iz: Heidi I. Hartmann, "Capitalism, Patnarchy, and Job Segregation by Sex", Signs: loumal of Women in Culture and Society, t. 1 br. 3 (prole e 1976) str.

162-163.
'"

36 Kao to su. f<;tbr~Id zakoni doneti u

korist svih kapitahsta, uprkos protIvljenjU neluh od n iih, isto tako zakonodav~!vo koje titi .~ene i d.ecu moe da "donese drav~, imajui u
vld~. reprodukcl}U raclmke klase. SaD20 potpuno instrumentalls~l~k() shvatanje drave moze opovrgnuti da fabriki zakoni i
zastltno zakonodavstvo opravdavaju dravu time to predstavljaju ustupke i odgovore na zahteve same radnike klase.
17 Za
potpuniju raspravu o zatitnom radnom zakonodavstvu i enama vid.: Ann C. Hill, "Productive Labor Lecrislation
for Women: Its Origin and Effect", umnoeno na getetneru
(~e,:v Hav~~,. Conn.: Yale Law School, 1970), a delovi su objavljem u knJ~zl: Bdrbara A. Babcock, Ann E. Freedman, Eleonor
H. Norton 1 Susan C. Ross, Sex Discrimination and the Low:
Causes and Remedies (Boston: Littie, Brown & Co., 1975), iz-

202

ju za sebe visoko plaene poslove i da podignu najamninu za mukarce uopte. Oni su samo za svoj radni napor
traili nadnice dovoljne da se izdrava cela porodica.
Taj sistem porodinih nadnica postepeno je postao norma solidnih radnikih porodica pred kraj XIX i poet
kom XX veka3s Vie posmatraa izjavilo je da je nezaposlena ena deo ivotnog standarda mukarca-radnika.39
Umesto borbe za jednake nadnice mukaraca i ena, mukarci-radnici su zahtevali porodinu nadnicu, elei da
zadre usluge svojih ena kod kue. Da mje patrijarhata,
vanrednom pravnom tekstu. - Vid. takoe: Hartmann, ,,Job
Segregation by Sex", str. 164-166.
.
" U tekstovima Alice Clark, The Working Life of Warner,
i Ivy Pinchbeck, Women Workers, tvrdi se da je eksproprijacija proizvodnje iz domainstva praena procesom drutvenog
prilagoavanja koji je stvorio drutvenu normu porodine nadnice. Heidi Hartmann, u: Capitalism and Wornen's Work in the
Home, 1900-1930 (neobjavljena doktorska disertacija, Yale
University, 1974; izdaje Temp!e University Press), tvrdi - i to
ilustruje kvalitativnim injenicama - da se ovaj proces u SAD
dogaao poetkom XX veka. Ovu hipotezu trebalo bi proveriti
kvantitativno, tj. trebalo bi prGuiti studije porodinog budeta
za razliite godine i uoiti koji deo porodinog budeta u grupama sa razliitim dohotkom obezbeuju muevi. Ipak, ovi podaci za period koji je predmet naeg prouavanja nisu dostupni u nekoj aportdivoj formi. OcUuka o porodinim nadnicama verovatno je potkopana u periodu posle drugog svetskog
rata. Carolyn Shaw Heli, u: ,,\\lorKlllg Women's Contnbution to
Family lncome" Eastern Economic Journal, t. 1, br. 3 Uul 1974),
str. 1115-201, prikazuje. dostupne injenice i tvrdi da je nekorektno sada tvrditi a je mukarac onaj koji primamo zara
UJe za porodicu. Ipak, bilo kakva da je situacija sada ili pre
u ovom veku, moemo tvrditi da je bilo i sada jeste drutveno
pravilo da je mukarac taj koji treba da zaradi dovnijna da
izdrava svoju porodicu. Rei da je to bilo pravilo ne znai
isto to i rei da je to pravilo bilo univerzalno ostvareno.
U stvari, ba je neuspeh u ostvarivanju tog pravila znaajno
pomenuti. Otuda i utisak da u odsustvu dovoljno visokih nadnica, "norm::ttivna" shema porodice iezava, kao, na primer,
meu imigrantima u XIX veku i Amerikancima iz Treeg sveta
danas. Oscar Handlin, Boston's Imigrants (New York: AtheneUD2, 1968) prouava Boston sredinom XIX veka, gde su
irske ene bile zaposlene II tekstilnoj industriji; ene su inile
\ie od pola najamnih radnika i esto su izdravale nezaposlene mueve. UP:l raspT'ava o porodinoj strukturi amerikih
crnaca danas jo uvek traje: vid. - Carol B. Stack, All Our
Kin: Strategies for Survival in a Black Community (New York:
Harper and Fow, 1974), pcsebno poglavlje I.
39 Hartmann, Women's Work, tvrdi da je nezaposlena suIJruga bila uglavnom smatrana delom standarda ivota mukarca (vid. str. 136, 1 6), a Gerstein, "Domestic Work", tvrdi da
pravilo o zapoljavanju ena (norma o zaposlenoj eni) utie
na odreivanje vrednosti muke radne snage (vid. str. 121).

203

ujedinjena radnika klasa mogla bi se suprotstaviti kapitalizmu, ali patrijarhalni socijalni odnosi podelili su radniku klasu dozvoljavajui jednom njenom delu (mukarcima) da bude potkupljen na raun drugog (ena). I
hijerarhija meu mukarcima i njihova meusobna solidarnost bitne su za ovaj proces razdvajanja. Porodine
nadnice mogu se shvatiti kao reenje sukoba izmeu pa
trijarhalnih i kapitalistikih interesa tog vremena, povo
dom enske radne snage.
Porodine nadnice za veinu odraslih mukaraca
ukljuuju njihovo prihvatanje i sauestvovanje u nioj
nadnici za druge, mlade, ene, i one mukarce drutveno
definisane kao inferiorne (Irce, Crnce itd ... najnie grupe u patrijarhalnoj hijerarhiji kojima sc poriu mnoge
,od patrijarhalnih privilegija). Nie nadmce za ene, decu
i inferiorne mukarce uvrene su i podelom poslova na
tritu radne snage i u tom odnosu prihvataju ih sindikat i vlada, isto kao i pomone institucije (kole, programi za obuavanje, i ak porodice). Podela rada prema.
polovima, uz to to dodeljuje enama nie plaene poslove, istovremeno odrava ekonomsku zavisnost ena od
mukaraca i potkrepljuje teoriju o odvojenim sferama
ena i mukaraca. Za veinu mukaraca, dakle, povea
nje porodinih nadnica na dva naina obezbeuje materijalnu osnovu muke dominacije. Prvo, mukarci dobijaju bolje poslove na tritu rada i zarauju vie nadnice od ena. Manje plate koje ene primaju istovremeno
odravaju materijalnu prednost mukaraca nad enama
i podstiu ene da biraju domainstvo kao karijeru. Drugo, tako ene odravaju domainstvo. odgajaju decu i
obavljaju druge usluge u kui koje direkLno koriste mu
karcima.40 Odgovornost ena u kui na ta j nain stimulie njihovu inferiornu poziciju na tritu rada.41
41 Znaaj injenice da ene obavljaju u
kui radne usluge
za mukarce. ne :moe biti prenaglaena. Kao to Pat Mainardi
kae u "The Politics cf Housework", "mera u kojoj ste ugnjetene je njegov Jtpor" lu: SisterIlOad is Powerfull, ed. Robin
Morgan (New York: Vint2ge Books. 1970) str. 451/. Njen tekst
koji za nas moda nema toliko znaaja koliko tekst Sh. Fire
ston o ljubavi. jeste analiza odnosa moi izmeu mukarca i
ene na primeiLl rada u domainstvu.
'l Libby Zimmerman je ispitivala odnos onih koji su ukljueni u primarno i sekunc1.arno trite rada prema oblicima porodice u Novoj l ngleskoj. Vid. njenu studiju Women in the Economy: A Case Stlldy of Lynn, Massachusetts, 1760-1974 (neobjavljena doktorska disertacija, Heller Schocl, Brandies, 1977).
Batya Wcimbaum sada istrauje vezu izmeu uloge u porodici
l poloaja na tritu rada. Vid. njene radove "Redefining the
Question of Revolution", Review of Radical Political Eccono1n-

204

Podela koja se stvorila poetkom XX veka odg<;>varala je podjednako interesima kapitalizma i i~tereslD0,:
patrijarhata. Kap~talisti S?, to s~. esto navod:, s~va~Ih
da se u ekstremmm uslOVIma kOJI su preovlalvah u llldustrijalizaciji ranog XX ve~a, r~dnik~ p<;>rodice ne
moau adekvatno reprodukovatl. Om su uVldeh da domaic; stvaraju i odgajaju zdravije rad~ike n~go na~a;nne
radnice i da obrazovana deca postaju boljI radnICI od
neobra~ovanih. Pogodba, plaanje porodinih nadni~a
mukarcima i zadravanje ena kod kue, odgovarala Je
istovremeno i kapitalistima i mukarcima-radnicima. Mada su se uslovi pogodbe vremenom p~'omeni~i, jo .uvek
vai da porodica i rad ena u poro~IcI s.luze kapItalu,
obezbeujui mu radnu snagu i muskarclm~, kao pr~~
stor u kome mogu uivati svoje privilegije. Zene, radecI
na posluivanju mukaraca i porodica, takoe slue kapitalu kao potroaiY Porodica je isto tako me~to ~1e se
ue dominacija i potinjavanje, kao to su objasmh Sh.
Firestone, Frankfurtska kola i mnogi drugi43. Posluna
deca postaju posluni radnici; devojice i deaci ue svoje odgovarajue uloge.
.
. .
Dok porodine nadnice pokaZUJU kako se kapItalIzam prilagoava patrijarhatu, promena u stat~su. dece
pokazuje kako se patrijarhat prilago~va kapItalIzmu.
Deca, kao i ene bivaju iskljuena iz najamnog :-ada. P~
to je mogunost dece da zarauju nOvac IZmenjena, nJIhov legalni odnos prema roditeljima je promenjen. POetkom industrijske ere u Sjedinjenim Dravama zad<:voljavanje potrebe dece za nji~10vim o~evima bi? je bl~
tan, ak primaran uslov za njIhov srecan razvoJ. OceVI
su imali zakonsku prednost u sluajevima spornog ~tara
teljstva. Kada se izmenila mogu~nost d~ deca dopnnesu
ekonomskom blagostanju porodIce, majKe su odjednom
postale sve vanije za srean razvoj dece i stekle zakonv

ics, t. 9, br. 3 (jesen 1977), str. 54, 78, i The Curiotls Courts1zip
of 1Vomcl1's Liberation and Socialism (Boston: South End Press,
1978). Dodatne studije o interakciji kapitalizma i patrij<;trhata
mogu se nai kod Zill aG Eisenstein, ed. Capita/ist Patnarchy
and ihc case for Socialist Feminism (New York: Monthly Review Press, 1978).
"Vid.: Batya Weinbaum j Amy Bridges, "The Other Side
or the Pavcheck: Monopoly C3pital and the Structure of Consumption"~ M011thly Rev!cw, t. 28, br. .3 (jul-avgust 1976), str.
88-103, za raspravu o zenskom potrosac~om radu.
.
" Za shvatanje Frankfurtske kole VId.: Max Hor1ilielmer,
,Authority and the Family", u Critical Theory (New ~ork:
Herder & Herder, 1972). studiju Instituta za drutvena .Istraivanja iz Franicfurta, "The Family", u: Aspects of Socwlogy
(Boston: Beacon, 1972).
v

205

sku prednost u sluajevima s

"
se patrijarhat prilagodio ro porr;og ~taratelJstva.44 Ovde
dece: kada su deca produkti menlen?~ ek?I?omskoj ulozi
postanu neproduktivna da" vna:, mus arCI Ih trae; kada
, JU se zenama.

Spoj u XX veku
Predvianje marksista XIX

'

ieznuti u susretu sa potr b

ke .~ da ce patrijarhat
ri~j~ svakog, nije se ispunilo o~ kP:tahzma da proleta-

' "ar SIStI su ne samo potcemlI snagu i fleksibil

mo kapitala O'
nost pat~IJarhata ve su i precenili
pita}izma, koji b~I t~ki:~~df:~dli nov socijalnu s;:agu kamocno, Savremeni posmatra v~ ne o n,os,e, praktlcno sveuoe razliku tendencija v' t Cl ,,uk bO!Joj su poziciji da
eg" kapitalizma koji s~~~~~g, t apIt1alIzma i "postojeIS onjs
u svakodnevnoJ' praksI' , DI'sk USIJa
" o spa'
k ce
' .snage
,
vila i o podeli trita d d}U apltala l rasnih praza nain na koji se is~~ l~a' pI" at .ll~ nt,~mI. dodatne primere
"k
a IS IC ce snaae suoVa '
sa l,~ t O~IJS
om realnou, Vel"k fl k "
b
C vaJ,u
kapItalIzam u ovom procesu, I u e sIbIlnost pokazao Je
Iako rasna pravila ne do
r " ,
rizaciju svih marksist" k " zvo JavajU Jednaku proletatvrde da to ~e znai dal ra~JI su ~:ouava1i Junu Afriku
laciju kapitala,45 TeoriJ'sk,ne barl,IJ,c:re .spreavaju akumul'
l, ana Itlcan se mogu sporiti
oko toaa ko"
b
]1 us OVI omoauavaju k
't r ' ~ 'd
nj e veeg vika vredno t' b Ar
a DI a, IS,tIm~ IZ va j atuaciji kapitaliste se m~:' t,l, ~ ~os~bnoJ Istonjskoj sipor grupa radnika i int a l~atl, rus~vena kontrola, otda intervenie s ci1'em d~vemsanJe d~'zave, prava moe
nu; moe biti potrebno I' d reprotykuJe dr~lstvo kao celibi se savladale najaore tea de u,, on;: n~kr kapitalisti da
ovo u obzir k .
n ~?CIJe apItala. Uzevi sve
Ako za cilje~e ~~~~~:!~~ postlzu najvei /n~gui profit.
rad na odreen nain ,vkor:trole kapIta!l.stI organizuju
sta
minie ko (tj, koje jed,ni
IZ kar;r:og kal?lta~a ne deteruzeti vie, a ko ni
mace: sa o]:l!: sVOJstVIma) e zato utie, svakako t~ f~~~ovk n~ trI~ls.t~ radne snage. Na
,
u aDIta IStI l sami, budui do-

1-.

" Carol Brown Pat' h' I C '

-Headed Family" S
J~ar,c l~
apJtaIism and the Fern alebar~ecem~a:. 1975),0~1~ .. 2te~~.lst (India); br, 40-41 (novem. DetaljnIje o rasnim praviIim
'd .
"Busmess Enterprice l'n ~ R . I O a vl .. Stanley Greenbera
t 6
c..
aCla
rde" p l' .
,,"
. ,br. 2 (1976), str. 213-240 . M' h r, o ltlCS and Society,
of Class in the Copper M' ,l
IC ael !3urroway, The Color
Zambianizatioll (Mancheste~1es E F 17Z AfrIcan Advancement to
Press, Zambia Papers br, 7,' 1972)~ and Manchester University

"'Z

:f

minantna drutvena grupa, rasisti (i seksisti). Kapitalizam nasleuje pripisane karakteristike vladajuih grupacija isto kao i onih podreenih,
Novije rasprave o tendenciji monopolnog kapitala
da stvara podelu na tritu rada, saglasne su s ovim shvatanjem.46 Pojava da kapitalisti namerno dele radnu snagu, koristei pripisane karakteristike da bi se raz delila
radnika klasa, pre je rezultat potrebe za socijalnom kontrolom nego uslov akumulacije u uem smislu.47 Vremenom, nisu se svi takvi pokuaji podele pokazali uspenim
(u odvajanju) niti su donosili profit. Sposobnost kapitala da uobliava radnu snagu zavisi istovremeno i od posebnih zahteva akumulacije u uem smislu (na primer,
ukoliko je proizvodnja organizovana na nain koji zahteva komuniciranje meu veim brojem radnika, dobro
je da oni govore istim jezikom)48 i od onih drutvenih
snaga koje mogu prinuditi kapital da se prilagodi (zadravanje odvojenih sanitarnih prostorija u Junoj Africi
za belce i crnce moe se razumeti kao ekonomska rtva
kapitalista, ali u svakom sluaiu mania od socijalne cene prisiljavanja junoafrikih belaca da se peru sa crncima),
Ako je prvi elemenat nae rasprave o toku kapitalistikog razvoja taj da kapital nije svemoan, drugi je
taj da je kapital izuzetno fleksibilan. Akumulacija kapitala suoava se sa prethodno postojeim drutvenim oblicima, istovremeno ih razarajui i prilagoavajui im se.
lagoavanje kapitala moe se smatratI odrazom snage
Prilagoavanje kapitala moe se smatrati odrazom snage tih prethodnih forrni da preive i u novim uslovima,
No, ak i ako potraju, one nisu nepromenjene. Ideologija pomou koje danas razumemo rase i polove, na pri"Vid.: Michael Reich, David Gordon, i Richard Edwards,
"A Theory of Labor Market SegmeIi.tation", American Economic
Review, t. 63 br. 2 (maj 1973), str. 359-365, i knjigu koju su
oni izdali, Labor Market SegmentatioIl (Lexington, Mass: D, C.
Heath, 1975), za raspravu o podeli trita rada.
"Vid.: Da'dd M. Gordon, "Capitalist Efficiency and Socialist Efficiency", ivIontlzly Review, t, 28, br. 3 (jul-avgust
~976), str. 19-39, diskusija o kvalitativnoj efikasnosti (potrebe socijalne kontrole) i kvantitativnoj efikasnosti (potrebe
8kumulacije).
43 Na
primer, u Milvokiju su organizovali radnike prvo
pre;na etnikoj pripadnosti, ali su kasnije sve radnike podstieali da govore engleski, poto se promenila tehnologija i odeovarajue potrebe socijalne kontrole. Vid.: Gerd Kor'man,
hzdustrializatiol1, lm migrants and Americanizers, the View from
JIy1ilwaukee 1866-1921 (Madison: The State Historical Society
of Wisconsin, 1967),

206
207

mer, snano je izmenjena posebnim nacImrna na koje

je potkrepljena rasna i seksualna podela u procesu akumulacije.
Porodica i porodina nadnica danas

Pokazali smo ranije da se prilagoavanje i uzajamna akomodacija kapitalizma i patrijarhata iskazuje kroz
razvoj porodinih nadnica poetkom XX veka. Porodine
nadnice utemeljile su partnerstvo patrijarhata i kapitalizma. Uprkos poveanom ueu ena u radnoj snazi,
posebno izraenom posle drugog svetskog rata, porodi
na nadnica je jo uvek, tvrdimo, kamen temeljac postojee podele rada meu polovima u kojoj su ene prvenstveno odgovorne za domainstvo, a mukarci za najamni rad. Nie nadnice ena na tritu rada (kombinovane
sa potrebom da neko odgaja decu) osiguravaju produeno postojanje porodice kao nune zajednice udruenih
prihoda. Porodica, uvrena porodinom nadnicom, tako daje mukarcima kontrolu nad radom ena kako u
njenom okviru tako i van nje. Mada povean najamni
rad ena moe prouzrokovati stres za porodicu (slino
stresu koji Kautsky i Engels uoavaju u XIX veku) po~
greno bi bilo misliti da e kao posledica toga pojam l
stvarnost porodice i podele rada meu polovima, ubrzo
ieznuti. Podela rada meu polovima obnavlja se i na
tritu poslova, gde ene rade na enskim poslovima, e
sto onim istim poslovima koje su obavljale do sada kod
kue - pripremanje hrane i usluivanje, ienje svih
vrsta, briga o ljudima i slino. Poto su ovo poslovi niskog statusa i slabo plaeni, patrijarhalni odnosi ostaju
ouvani, mada se njihova materijalna baza donekle p~e
mestila iz porodice ka razlikama u nadnici, od porodI
no-zasnovanog do industrijski-zasnovanog patrijarhata49
Industrijski zasnovani patrijarhalni odnosi ojaani
su na razne naine. Ugovori sindikata koh odreuju nie nadnice, manje privilegija i manje mogunosti za napredovanje ena, nisu samo atavistiki ostaci - primer
seksistikih stavova ili ideologije muke nadmoi - ve
oni podravaju materijalnu bazu patnjarhalnog sistema.
Dok neko moe ii dotle da tvrdi da je patrijarhat ve
iezao iz porodice (videti, na primer, Steyart Ewen,

Captains of COl1sciousness)5!J, ~i to .nee~? Mada se

uslovi kompromisa izmeu kapItala l patnjarhata menjaju poto se kapitalizuju i dodatni posl,?vi vprethodno
locirani u porodici i menja se mesto razvoJa zer:-ske radne snage5!, ipak je istina, kao to smo l pre ~ekh, da r~
like u najamnini prouzrokovane ekstremmm. podv~Ja
njem poslova na tritu}ada, u.vr~ju ~orodlcu a tl:r;ne
i podelu poslova u kU~I, podstlcanJ~m zena nva udaJu.
"Ideal" porodine nadmce - da muskarac moze da }aradi dovoljno da izdrava itavu ~orodlc~ :- mozda
ustupa mesto novom idealu da mus~arac l ~ena kroz
najamni rad doprinose dohotku pOr?dlce. Ra:hka l! nadnicama sada postaje sve neophodmJa u odrzavanju patrijarhata, kontrole mu~araca. nad en~~om ~a~no:r;n
snaaom. Razlika u nadmcama Ima za CIlJ defmlsa11Je
rad~ ena u odnosu na rad mukaraca l u isto vreme
ini neophodnom postojeu trajnu ekonoms~u zavisnov~t
ena od mukaraca. Podela rada meu polovIma na trzItu poslova i drugde moe se shvatiti kao manifestacija
patrijarhata koja slui njegov~m odr.anju:
.
Mnogi su dokazivali da ce ?poJ k~pltala l p~tnJar
hata iako pos~oji. danas, n~ kraJu krajeva. p~stat~ n~po
doban za kapItalIzam; kapItal moze raZ?~ItI l pO.IOd1cne
odnose i patrijarhat. Iz ove rasprave ~OgICJ?-.O sle~I da .kapitalistiki drutveni odnosi (a porod}ca n.IJe pr}mer Jed~
nog od njih) nastoje da ?e odrz~ vecno; ~en~vce po~~at~
sve sposobnije da zarauju nadmcu,. ~ve ce ~lse odblj~tl
da se potine podreivanju u porodICI" a posto P?rOdICa
ugnjetava posebno ene i decu, v0r:a ce :r;>ropastI ubrzo
poto ljudi budu mogli da se odrze l van nl.e.
'v .
Mi ne mislimo da kapital moe tako lako da ur~IStl
patrijarhalne odnose otelotvorepe u p~~odici i r;t~laZlm?
malo dokaza za postojanje dezmtegracIJe p~rodlcr:og SIstema. Mada poveano uee ena u radnoJ snaZI ol.a~
ava razvod, uslovi razvoda za ene nisu tako povoljm.
Nadnice koje ene primaju dozvoljavaju samo malom
v

"Carol Brown, u tekstu "Patriarchai Capitalism" tvrdi,

na primer, da se pomeramo oci "porodino zasnovanog" ka "industrijski zasnovanom" patrilarhatu u kapitalistikom drutvu.

"Stewart twen, Captains of Consciousness (New York:

Random House, 1967).
." .
sl Jean Gardmer u tekstu "Women's Domestlc ~abc:ur
(Vl'
di fusnotu 10), objanjava uzroke prome~e .I0~acIJe zenskog
rada, sa kapitalistike take gledita. 9na IspItUje potre~e k~
pitala (u terminima visine realne. l!admce, .:pon~de r:"da, I v~h
ine trita) u ;'azliitim razvoJmm sta~IJu!111ma I U O~VIru
razliitih profesionalnih krugova ..~ nastoJ.anJu da proc,:ill verovatni pravac britanske ekonomJJ~! Gardmc:rova meutIm n~
procenjuje ekonomske potrebe patriJarha.ta, U ~:,ome tt;kstu ml
tvrdimo da sve dok se ne uzme U obzJr patnjarhat Isto k;~o
i kapital, nije mogue uspeno proceniti verovatnu tendenCIjU
ekonomskog sistema.

208

14 Marksizam

II

svetu

209

broju njih da izdravaju svoju decu i sebe nezavisno i

kako valja. U najboljem sluaju, dokazi o raspadu tradicionalne porodice su slabi. Stopa razvoda se nije znatnije uveala, koliko se izjednaila meu klasama; tavie,
stopa ponovnih venanja takoe je vrlo visoka. Do popi.
sa 1970. godine starosno doba za sklapanje prvog braka
produilo je svoj istorijski pad. Od 1970. godine izgledalo
je da ljudi odlau brak i odgajanje dece, ali u novije
vreme natalitet je ponovo poeo da raste. Istina je da
veliki deo populacije ivi sada van tradicionalnih porodica. Osobito mladi naputaju roditeljske domove i stvaraju sopstvena domainstva pre no to sc venaju i oforme tradicionalnu porodicu. Stariji, a posebno ene, odjednom uviaju da su sami u svojim domainstvima poto su im deca odrasla i poto su doiveli odvajanje ili
smrt supruga. Ipak, trendovi pokazuju da e nove generacije mladih u svojim zrelijim godinama zasnivati nuklearne porodice u veem broju no ikad ranije. Skupine
ili grupe ljudi roenih posle 1930. godine imaju mnogo
viu stopu brakova i dece no ranije zajednice. Trajanje
braka i odgajanje dece moda se skrauje, ali im se ue
stalost i dalje poveava. 52
Tvrdnja da kapital razara porodicu previa i drutvene snage koje porodini ivot ine privlanim. Uprkos kritici nuklearne porodice kao psiholoki destruktivne, u kompetitivnom drutvu ona jo uvek zadovoljava
stvarne potrebe mnogih ljudi. To vai ne samo za dugotrajnu monogamiju ve vie za podizanje dece. Razdvojeni roditelji podnose i finansijske i psihike tekoe.
Za ene-radnice posebno, ove tekoe ine iluzornom "nezavisnost" ukljuivanja u radnu snagu. Porodice sa jednim roditeljem od skora se smatraju, prema analitia
rima socijalne politike, prelaznim oblikom koji e postati porodice sa dva roditelja posle ponovnog venanja. 53

.51

O proporciji ljudi koji ive u nuklearnim porodicama,

vld~tl: Peter Uhlenberg, "Variations in Family Life Cycle Ex-

penences of U.S. Females", Trend ot lviarriage and the Family,

t. 36, br 5 (maj 1974), str. 84-92. O stopi ponovnog venavanja
videti: Paul Glick i Arthur J. Norton, "Perspectives on the Recent Upturn in Divorce and Remarriage," Democracy, t. 10
(1974), str. 301-14. O odnosu razvoda i visine prihoda videti:
Artur J. Norton i Paul C. Glick, "Marital Instability: Past, Present, and Future", lOLlmal of Social Issues, t. 32, br. 1 (1976),
str. 5-20. Vide~i: Mary Jo Bane, Here to Stay: American
Families in the Twentieth Century (New York: Basic Books,
1976).
SJ Heather L. Ross i Isabel B. S awhill , Time of Transition:
The Growth of Families Headed by Women (Washington, D. C.:
The Urban Institute, 1975).

210

Moe biti da se rezultati poveanog ucesca ena u

radnoj snazi mogu videti pre u smanjivanju podele rada
meu polovima u okviru porodice, nego u uestalijim
razvodima, ali i za to nedostaju dokazi. Statistika o tome
ko obavlja poslove u domainstvu ak i u porodicama
zaposlenih ena, pokazuje malo promena u poslednjim
godinama; ene jo uvek rade veinu tih poslova.s.! Dupli
radni dan je stvarnost ena-najamnih radnika. To i nije
iznenaujue poto podela rada meu polovima van porodice, na tritu poslova ini i dalje ene finansijski zavisnim od mukaraca, ak i ako one same zarauju. Budunost patrijarhata ne poiva, ipak, samo na buduno
sti porodinih odnosa. Jer, i patrijarhat kao i kapitalizam moe biti iznenaujue fleksibilan i prilagodljiv.
Bilo da jeste ili nije "krajnje" nepodobna za kapital, patrijarhalna podela rada u porodici i van nje, uobliava kapitalizam danas. Kaoto smo ve pokazali, patriiarhat istovremeno legitimie kapitalistiku kontrolu i
delegitimie odreene oblike borbe protiv kapitala.

Ideologija dvadesetog veka

Patrijarhat, time to ustanovljuje i legitimie hijerarhiju meu mukarcima (dozvoljavajuI mukarcima
svih grupa da kontroliu bar jednu enu), ojaava kapitalistiku kontrolu, a kapitalistike vrednosti oblikuju
definiciju patrijarhalnog blagostanja.
Psiholoki fenomeni koje identifikuje Shulamith Firestone pojedinani su primeri onoga to se dogaa u
odnosima zavisnosti i dominacije. Oni proizlaze iz stvarnosti drutvene moi mukaraca - iz koje su ene iskljuene ali su oblikovani injenicom da nastaju u
kontekstu kapitalistikog drutva. ss Ako ispitamo karakteristike mukaraca onako kako ih 0PlSUjU radikalni feministi, - kao kompetitivne, racionalne, dominirajue
- videemo da mnogo podseaju na opis dominantnih
vrednosti kapitalistikog drutva.
"Videti: Kathryn E. Walker i Margaret E. Woods, Time
Use: A Measure of H01lsehold Production ot Family Goods and
Services (Washington D. C.: American Home Economics Association, 1976), i Heidi Hartmann, "The Family as the Locus of
Gender, Class, and Political Struggle: The Example of Housework", Signs: lournal of Women in Culture and Society, t. 6,
br. 3 (prolee 1981).
"Richard Sennett i Jonathan Cobb II delu The Hidden
Injuries of Class (New York: Random House, 1973) istrauju
sline vrste psiholokih pojava u hijerarhijskim odnosima mukaraca na poslu.

211

Ova se koincidencija moe objasniti na dva naina.

U prvom sluaju, mukarci, kao najamm radnici ukljueni u kapitalistiko drutvo i baeni u kompeticiju, ove
odnose propisuju i usvajaju odgovarajue vrednosti.56
Opis mukaraca koji daju radikalni feministi, nije sasvim van okvira kapitalistikog drutva. Drugo, ak i ka~a se mukarci i ene ne ponaaju stvarno na nain koji
lm seksualne norme propisuju, mukarci pridaju sebi
ona svojstva koja su cenjena u dominantnoj ideologiji.
Tako na primer, autori knjige Crestwood Heights uoa
vaju da dok mukarci koji su zaposleni provode svoje
dane manipuliui podreenima (esto koristei tehnike
koje apeluju na sutinski iracionalne motive da bi izazvali eljeno ponaanje), i mukarci i ene opisuju ih
kao "racionalne i pragmatine". A dok ene ogromnu
energiju posveuju prouavanju naunih metoda odgajanja dece i dejeg razvoja, i mukarci i ene u Crestwood H eights opisuju ene kao emocionalne i iracionalne".Sl
"
Ovim se ne objanjavaju samo "muke" i ,,enske"
karakteristike u kapitalistikim drutvima. Kao to rad
ena slui dvostrukom cilju - odravanju muke dominacije i kapitalistikoj proizvodnji - tako i seksistika
ideologija slui dvostrukoj svrsi - glorifikovanju mukih svojstava/kapitalistikih vrednosti i nipodatavanju enskih svojstava/drutvenih potreba. Ako su ene .degradirane ili nemone i u drugim drutvima, razlOZI koje mukarci za to imaju su drugaiji. Samo u kapitalistikom drutvu ima smisla smatratI ene emocionalnim i iracionalnim. Kao epiteti, oni ne bi imali smisla u renesansi. Samo u kapitalistikom drutvu ima
smisla ene smatrati "zavisnim". "Zavisan" kao epitet
ne bi imao smisla u feudalnim drutvima. Poto podela
. '" Ov.o bi mogl~ da predstavlja klju za razumevanje klasmh razlrka u .seksIzmu, to mi ovde ne moemo da izua
vamo.
" Vid~ti: .John R. Seeley i dr., Crestwood Heights (Toronto: ~n.lvers:ty of Toronto Press, 1956), str. 382-94. Dok je
za pol~~a] m:-rskarca. ~a~aktcr!stino da je "u proizvodnji", to
D~ Z?aCl dc: ]e poloz:!] zene jednostavno "van proizvodnje" _
TIjem. zad~cl takoe su oblikovani kapitalom. Njen rad bez naJarr~mne ~e svakodnevno nametnuto reenje problema odnosa
prOlzv.odnje prerr;a drutveno uslovljenim potrebama i osiguravanJa upotrebnih vrednosti u kapitalistikom drutvu (u ovom
kontekstu potr:>nje). Vid u: Weinbaum i Bridaes The Other
S~d~ ~f the Paycheck", potpunije razmatranje ~v~g" problema.
CmJ.emca da ene obezbeuju "samo" upotrebne vrednosti II
drustvu odreenom razmenskim vrednostima, moe biti iskoriena da bi se ene omalovaile.

212

rada ini da ene, kao supruge i majke, budu uglavnom

povezane s proizvodnjom upotrebnih vrednosti, omalovaavanje ovih aktivnosti skriva nesposobnost kapitala
da zadovolji drutveno determinisane potrebe i u isto
vreme degradira ene u oima mukaraca, obezbeujui
opravdanje za muku dominaciju. Primer za to je i posebna ambivalencija televizijskih reklama. S jedne strane, one su usmerene na stvarne prepreke staranju o
drutveno determinisanim potrebama: deterdenti koji
unitavaju odeu i iritiraju kou, ine veliku tetu. S
druge strane, bavljenje ovim problemima mora biti omalovaavano; ono je povezano sa unienim enama, radnicima koji se moraju baviti ovim problemima.
Paralelna rasprava koja ukazuje na spoj patrijarhata i kapitalizma, moe se voditi povodom podele rada
meu polovima na tritu poslova. Podela rada meu polovima dodeljuje enama nisko plaene poslove i zadatke za koje se misli da odgovaraju enskoj ulozi. Zene
su uiteljice, socijalni radnici i ine veI deo zaposlenih
u zdravstvu. Uloge zbrinjavanja koje enE vre na ovim
poslovima, imaju nizak status jer kapitalizam istie li
nu nezavisnost i mogunost privatne imcijative da zadovolji drutvene potrebe, a to isticanje je II suprotnosti potrebi za kolektivno obezbeenim socijalnim uslugama. Sve dok se drutveni znaaj poslova zbrinjavanja
umanjuje jer ih obavljaju ene, moe sc izbei suprotstavljanje prioriteta koji kapital daje razmenskoj vrednosti nad zahtevom za upotrebnim vrednostima. U ovome sluaju nije feminizam ve seksizam taj koji deli
i slabi radniku klasu.

Ka progresivnijem. zajednitvu
Mnoge jo probleme treba ispitati. Termin patrijarhat, kako smo ga ovde koristili, ostao Je vie deskriptivan no analitiki. Ako smatramo da je Izdvojen marksizam neprimeren, a radikalni feminizam sam za sebe
nedovoljan, onda moramo da razvijemo nove kategorije. Ono to nam oteava zadatak, to je to isti oblici,
kao na primer podela rada, esto podravaju i patrijarhat i kapitalizam, i u jednom stvarno kapitalistikom
drutvu, teko je izolovati mehanizme patrijarhata. Ipak,
to je ono to moramo da uinimo. Ukazali smo na neke
polazne osnove: traenje onoga ko ima koristi od enske radne snage, otkrivanje materijalne osnove patrijarhata, istraivanje mehanizama hijerarhije i solidar-

213

nosti meu mukarcima. Pitanja koja moramo postaviti su bezbrojna.

Moemo li govoriti o pokretakim zakonima patrijarhalnog sistema? Kako patrijarhat raa feministiku
borbu? Koje oblike seksualne politike i borbe meu polovima nalazimo u drutvima van razvijenog kapitalizma? Koje su suprotnosti patrijarhalnog sistema i u kojim su one odnosima sa suprotnostima kapitalizma?
Znamo da su patrijarhalni odnosi pods ticali feministiku
borbu i da kapital podstie klasnu borbu - ali pitanje
je kakav je bio odnos feminizma i klasne borbe u istorijskom kontekstu? U narednom poglavlju pokuaemo
da odgovorimo na poslednje pitanje.

Feminizam i klasna borba

Kroz istoriju i sada, feminizam i klasna borba imali
su potpuno odvojene puteve ("buroaski" feminizam na
jednoj strani, klasna borba na drugoj), ili je na levici
marksizam bio dominantan u odnosu na feminizam. Sto
se tie ovoga drugog, to je posledica istovremeno i analitike moi marksizma i prevlasti mukaraca na levici.
To je proizvelo otvorene borbe na lev-ici i kontradiktoran poloaj marksistikog feminizma.
Veina feminista koji se smatraju radikalnim (protiv sistema, protiv kapitalizma, protiv imperijalizma, za
socijalizam, komunizam, marksizam ... ) slae se da je
radikalno krilo enskih pokreta izgubilo podstrek, dok je
liberalni sektor iskoristio vreme i napredovao. Na pokret nije vie u onom uzbudljivom, snanom periodu
kada je svaka naa akcija imala efekta - podizala svest, pridobij ala vie ena (ak i vie no to se moglo
iednostavno ukljuiti u pokret), inila uoljivijim probleme ena u drutvu, esto na nain krajnje izazovan
u odnosu na kapitalistike i patrijarhalne odnose. Sada
oseamo da su delovi pokreta kooptirani i da se "feminizam" koristi protiv ena - na primer u sudskim procesima kada sudije tvrde da enama koie naputaju dugotrajan brak, u kome su bile domaice. nije potrebno
izdravanje jer svi znamo da su ene danas slobodne.
Neuspeh da se obezbedi donoenje Amandmana ravnopravnosti u Sjedinjenim Dravama ukazuje na postojanje opravdanih strahovanja mnogih ena da e se feminizam i dalje koristiti protiv ena. i na potrebu da preispitamo svoj pokret i analiziramo zato je kooptiran
na ovakav nain. Logino je da se za pomo u ovom
preispitivanju obratimo marksizmu, jer je on jedna raz214

vijena teorija teorije o drutvu. Marksistika teorija je

razvijenija od feministike i mi smo ponekad, u nastojanju da je koristimo, skretali od feministikih ciljeva.
Levica je oduvek bila ambivalentna u odnosu na enski pokret, esto ga smatrajui opasnim po stvar soc~j~
listike revolucije. Kada se ene sa levice veu za femmlzam, to lino ugroava mukarce sa levice. I svakako,
mnoge organizacije levice imaju koristi od rada ena.
Otuda su mnoge leviarske analize (u progresivnoj i
tradicionalnoj formi) sebine, i teorijski i politiki. One
nastoje da utiu na ene, da zanemare pokuaje razvijanja jednog nezavisnog razumevanja enske pozicije i
da prihvate ,leve' analize te situacije. U reagovanju na
ovaj pritisak, prirodno je da bismo, poto smo se obratili marksistikoj analizi, pokuali da se pridruimo
"bratstvu" koristei ovu paradigmu i na kraju krajeva
nali su se u situaciji da im opravdavamo svoju borbu,
a ne u nastojanju da analiziramo poloaj ena radi poboljanja svog politikog delovanja. Konano, mnogi
marksisti zadovoljni su tradicionalnom marksistikom
analizom enskog pitanja. Oni klasu smatraju pravim
okvirom za razumevanje pozicije ena. ene treba shvatiti kao deo radnike klase; borba radnike klase protiv kapitalizma treba da ima prednost nad bilo kakvim
sukobom izmeu mukaraca i ena. Sukobu meu polovima ne sme se dozvoliti da se umea u klasnu solidarnost.
Poto se ekonomska situacija u Sjedmjenim Dravama pogorala poslednjih nekoliko. godina, t~a~icionah:e
marksistike analize su se potvrdIle. Pokret! sezdesetlh
godina za graanska prava, studentski pokret za s}o~
bodu govora, antiratni pokret, enski pokret, ekoloskl
pokret i pojaana borbenost profesionalnih i white collar grupa postavili su nova pitanja marks izmu. Al! sada,
pojava oiglednih ekonomskih problema kao sto su
inflacij~ i nezaposlenost, po~raila je van,~st ovih. ~a~
hteva i levica se ponovo vratIla "osnovama - polItICI
radnike klase (usko definisane). Sve brojnije "marks istiko-lenjinistike prepartijske sekte" angauju se anti~
feministiki i u doktrini i u praksi. Uz to, postoje i znacl
da se prisustvo feministikih pitanja na akademskoj k
vici takoe smanjuje. Problem deijih vrtia iezava sa
sastanaka levice. Kako marksizam ili politika ekonomija
postaju intelektualno prihvatljivi, liberalno-akademsko
drutvo "starih" samo se preslikalo u vrstom drugarstvu ,mladih" marksista i liberala - ije lanstvo i pogledi 'ostaju muki uprkos njihovoj mladosti i radikalizmu.
215

Pritisak na radikalne ene da se ostave neozbiljnih

problema i postanu "ozbiljni" revolucionari, uveao se.
Na posao izgleda kao gubljenje vremena u poreenju
sa inflacijom i nezaposlenou. Simptomatino je za muku dominaciju da naa nezaposlenost nikada nije bila
razmatrana u krizama. U poslednjoj velikoj ekonomskoj
krizi 1930, ogromna nezaposlenost delom je prevaziena
isk.ljui"~Tanjem ena iz mnogih vrsta zammanja - jedan
naJamm posao za porodicu, a taj posao bio je mukarev. Kapitalizam i patrijarhat su se povratili ojaani
posle krize. Kao to ekonomske krize slue obnavljanju
funkcija kapitalizma, korigujui neuravnoteenosti, tako one koriste i patrijarhatu. Tridesete godine vraaju
ene na njihovo mesto.
Borba protiv kapitala i patrijarhata ne moe biti
uspena ako se zanemari prouavanje i delovanje povodom problema feminizma. I sama borba protiv kapitalistikih odnosa ugnjetavanja doivee neuspeh poto
se zanemaruje podrka koju ovima pruaju patrijarhalni
odnosi ugnjetavanja. Analiza patrijarhata kljuna je za
definisanje oblika socijalizma koji odgovara enama. Dok
je i mukarcima i enama zajednika potreba da zbace
kapitalizam, oni zadravaju interese svojstvene sopstvenom polu. Nije sasvim jasno - iz nae skIce, iz istorije,
ili radova mukaraca socijalista - da je socijalizam za
koji se borilo, isti i za mukarce i za ene. Jer humani
socijalizam zahtevao bi ne samo saglasnost u pogledu
toga kako e novo drutvo izgledati i kakva e biti zdrava linost, ve konkretnije, on e zahtevati od mukaraca da se odreknu svojih privilegija.
Kao ene ne smemo dopustiti da nas odvrate od
hitnosti i vanosti naeg zadatka, kao sto smo to dopustile vie puta u prolosti. Moramo se boriti protiv prinude kojom se nastoji, i suptilno i ne tako suptilno, da
se zanemare feministiki ciljevi.
Ovo sugerie dva strateka razmatranja. Prvo, borba da se ostvari socijalizam mora biti borba u kojoj e
grupe razliitih interesa ostvariti saradnju. ene ne bi
trebalo da veruju mukarcima da e ih osloboditi posle revolucije, delom stoga to ne postoji razlog verovanju da e oni to i umeti; delom stoga to njima to
nije neophodno. U stvari, njihov neposledni interes lei
u produavanju ugnjetavanja nas ena. Zato moramo
imati svoju sopstvenu organizaciju i izvor svoje sopstvene moi. Drugo, mislimo da je podela rada meu
polovima dala enama iskustvo u kojem su nauile da
razumeju ta su to ljudska meuzavisnost i potrebe.
216

Dok su se mukarci dugotrajno borili protiv kapitala,

ene znaju za ta da se bore.sB Kao opte pravilo, poloaj
mukaraca u patrijarhatu i kapitalizmu onemoguava ih
da prepoznaju ljudske potrebe za zbnnjavanjem, deljenjem, razvojem, i istovremeno mogunosti za zadovoljavanje tih potreba u nehij erarhij skom, nepatrijarhalnom drutvu. Ali ak i ako podignemo njihovu svest,
mukarci mogu proceniti potencijalnu dobit u od~osu n31mogue gubitke i izabrati postojee stanje stvan. Muskarci treba da izgube vie od svojih okova.
Kao feministiki socijalisti moramo organizovati delatnost koja podstie borbu P:'ot~v .patriJarhata i ka~i
talizma istovremeno. Moramo mSlstlratl na tome da Je
drutvo koje elimo da ostvarimo dru~vo u kome je
prepoznavanje meuzavisnosti oslobaanje, a ne sramota zbrinjavanje je univerzalno, a ne ugnJetaka praksa,
d;utvo u kojem ene nee nastaviti da podravaju ni
lane ni one stvarne slobode mukaraca.
(HEidi Hartmann, "The unhappy Marria!Ze of Marxism and Feminism: towards
more progressiwe Union", Women and
Revolution, ed. Lydia Sargent, Pluto
Press, 1981, str. 2-41)

Prevela Marina

S3

Pavlovi

Lise Vogel, "The Earthly Family" (videti fusnotu 10).

217

Lucio Magri

POKRET ZA MIR I EVROPSKI SOCIJALIZAM

Pokret za mir i razoruanje izbio je poslednjih me.:

seci u Evropi takvom silinom da je zaprepastio ak i
one koji su - poput nas - od samog poetka verovali
u mogunost njegovog nastanka i delali na tome MnDgi su razlozi tog zaprepaenja. Pre svega, mobiHsane
su mnogobrojne i raz...'1olike snage. U Bonu i Londonu,
Brislu i Rimu zbIle su se najvee demonstracije u i
tavom poratnom razdoblju, vee od Iijednih drugih rna
kojim povodom. Kvantitet je dao kvalitet: nemogue je
okupiti stotine hiljada ljudi na ulicama naih gradova
a da se jedna uz drugu ne il1au razliite generacije,
politike snage, kulturne tradicije. Upravo je ta aroli.
kost otklonila svako podozrenje koje bi se ticalo taktikih ili stranakih kalkulacija i multiplicirala uticaj
svake od njih na drutvo u celini. Drugo, tu je geografska rasprostranjenost novog pokreta. To je, verovatno,
prvi put da masovni pokret istovremeno, sa sutinskim
srodnim zahteviIna i analognim protagonistima nastane u gotovo svim zemljama zapadne Evrope. ak ni
veliki talas 1968. nije se odlikovao u ovoj mer,i evrop-skim razmerama i ovakvom srodnou jezika.
Tree, u pokretu za mir postoji novi i neuobiajeni
odnos izmeu masovne spontanosti i politike organizacije. Ppolost nam nudi primere bilo masovnih pokreta
- 50-tih godina - strogo strukturiranih i predvoenih
partijama i sindibtirrna, bilo masovnih pokreta - 60-tih i 70tih - roenih izvan, a esto i protiv, politi6kih
instirncija, a kojima nikada nisu uspeli da uspostave
218

interakciju. Nasuprot tome, :'a?t i. ;uticaj pokr~~a za mir

(nalik, moda, jedino pobum .1.tahJ~yske ra~lcke .kla~e
1968) obeava plodonosnodlJalektlOko zbhz~vanJe ~z
meu spontanosti ti. autonomije - masa l postOJ~
ih politikih snaga. Pokret uspe~n~v izdvaja on~ RO~I
tike orgamizacije koje su mu naj blIze, pre~~aJucl ~h
u s3.uesnike i pomagae, uz istovren:;enu teznJ!l! da Ih
uslovi i transformie da bi, tako, dIrektno uticao na
parlamente i vlade.
.
Pa ipak, ba to to predstavlja ~~cijalnu noyost 'l
snagu pokreta za mir, ;moe po.~tatl. l~vorom , ~Jegove
slabosti. Ogromna raznolikost socIJalnIh l k!Ulturmh snaga koje ga~ sainjav~.ju, O~?~c~vanje odavno ve skle~o
tinih i osiromasemh pohtrckIh shema, ,osnove su nJe2:0V02: bogatstva i njegovih prvih prakti~ih rezultata.
Ve ada ~e moe rei da ni supersile -.ru :-r prop~ga~
di ni u ponaanju - vie ne moguy igr:-0r:sa:l postoJ~IJe
ove borbe za kontinentalno razoruzanje l njenu moc d~
utie na evropske vlade, No, ova preimu.stva s~dre. :
opasnost da pokret ostane na nivo~ relatIvno, opsteg l~
amorfnog protesta. Ta opa?nost bl ~e ~~vecala ~~d}
uko 1:ko bi vlade pribegle dIVerzantskIm Ih obmanJlvackim manevrima, prebacujui krivnju jedna r:a ?~gu
i zaklanjajui stvarne opcije za mir i rc:z0r:-r~anJe .Iza
sveanih deklaracija principa i dobre volje; Ih uko~lko
bi glavne politike snage najblie pokretu, opterecene
kao~ to jesu tradicionalnim "re aliz.m o.m " , pok:r.sal~ da ga
svedu na goli pritisak javnog mnJ~nJa za kOJl msu ;:>do-ovorne i ije ciljeve ne treba uzetI b~kvalno. ?V? n,lsu
~amo mogunosti: slini su procesi VIe no ocevldm u
Nemakoj i Italiji. Mogue je, takoe, da doe ~o pogrene reakcije radika"L;1ih delova pokreta ,- ka.o. sto se
doo-odilo 70-tih aodina - koji bi se protlvstavIh l IZO100~ali od irih struja miljenja, iskljuivim i jedn?s~av
nim insistiranjem na vlastitim ciljevima i obhclma
borbe.
Stoga nije ni prerano ni isprazno, ve pre neodlono i nuno, otvoriti optu raspravu. o tome. ~~k? da
pokret ouva i svoj jedinst~e~i i. SVO] r::lurahstlckI karakter a da inak sjekne traJDlJu l orgamzovanu osno,":u
i iznad svega' odreenu politiku fizionomiju. Jer to Je
~slo1' njego~e' snage i realne autonomije. Upravo .iz ~ih
razloga, masovnom politikom pokretu be.z. <:rgam.lza~lO
ne discipline koja bi ga drala na okupu, I~l ovrs.tlh l~ve.
olo~kjh tradicija koje bi mu davale ldentltevt,. tlm :'l1s.e
je potreban skup konkretnih ciljeva i stratesklh pnonteta
219

Stoga bih eleo da izloim nae shvatanje onoga _

ne to bi "pokret trebalo da ini", ve onoga to pokret
potencijalno ve jeste (te nam je dunost da to podrim? u na~j an::ll~zi, da ga yekspliciramo u naim programa) , a l 'ponesto ~a kazem .0 onim problemima koji
10S uvek rusu doprh do svestI pokreta ali koje e re~lnost nametnuti. Poeo bih od kratkorone i srednjorocne platforme borbe za mir, od problema dostinih i
nedostinih ciljeva.
Svakom paljivom posmatrau, a poaotovo onome
~a ulic~.ma Bona iH Rima. bi,lo je oevidn~ da je pretezna vecma pokreta saglasna o skupu zahteva koji niti
su nejasni, niti utopijski. Ljudi nisu demonstrirali samo
z~to da. ?i obavezali velike sile da pregovaraju o krajnJem cIlJu - optem razoruanju. Naprotiv, oni otvoreno i s pravom nemaju poverenja u reenost velikih
~ilay da ozbiljne pregovore privedu kraju - poto su
mace spremne da ob~snae ak i one sporazume koje su
s~lopi1e: daljim i teim merama naoruanja izvan njihovih okVIra, kao to je do sada uvek bio s1uaj. Druaim
reima, I?okret za rr;ir ne veruje ni u subjekte preg;vo~'a (SAD l SSSR), III tl pretpostavke pregovora koje se
JO uvek svode na ravnoteu straha. Otuda se smatra da
je nuna un.iIateralna inicliativa ornog subjekta koji je
neposredno l posebno zainteresovan za denuklearizaciju
Zapadne Evrope -kako bi spirala koja vodi ratu
bila prekinuta Ima razliitih miljenja o obimu te unilateralne inicijative i razlika u motivacijama koje se za
nju nude- Specifini oiljevi mogu se razlikovati od jedne
do druge zemlje: za Italiju - uklanjanjem raketnih instalacija ~ Ko~izu, protivljenje udvostruavanju vojnih
Izdataka l slanjU trupa na Sinaj; za Englesku i Francusku - ponovno uspostavljanje nezavisne odbrambene
moi; za paniju -suprotstavljanje ulasku u NATO.
Meutim, uveliko je prisutna kolektivna svest o tome
da jedino akcije ovog tipa mogu dovesti do promene
?snovnog kursa Reaganove administracije i navesti sovJetsku vladu da se opredeli za politika a ne za vojna
reenja svojih tekoa.
Mirovni pokret II Evropi nije ni prosovjetski ni
proameriki; on obuhvata zemlje i partije koje nikad i
ni na koji nain nisu bile povezane sa SSSR-om. Pokret
tei ~klanjanju ne samo baza krstareih i pering
nego l SS-20 raketa - u stvari, svih starih i novih nuklearnih oruja. On dokazuje da Zapadna Evropa treba
da "da primer" potpl!nim ili de1iminim smanjivanjem
sopstvenog nuklearnog arsenala: ne samo otud to mo-

:n:

220

ramo da ivimo i da se borimo ovde, rna terenu za koji

smo neposredno vezani, ve i zato to je to jedini nain
da se, politikim aktom sa izvesnom nadom na uspeh,
velikim silama nametnu istinski pregovori. Nema sumnje da je ovo stanovite iznenaujue novo i ra.~ikaln~
za mnoga tradicionalnija shvatanja. Meu partIjama I
vladama~ evropske levice jo~ uvek je uoljiva tendencija
da se ovo smatra plemenitom utopijom - korisnom
provokacijom za buenje javnostI- a ne politikom linijom koja bi se mogla aktualno usvojiti: Mi s~o' . .?aprotiv, uvereni da je, strogo uzev, ovo Jedrna :eahst:c~a
politika, tj. jedina koja je i nuna i moguca. M.l, IZ
PUPC-a (Partija proleterskog jedinstva za ,komuIllzar:1
- prim. prev.), nismo, ni po tr:adic~ji ni P? kult~.n,
pacifisti u gandijevskom smIslu; Ist?DJa na~ Je .poucI1a
- a pre svega, meunar?dni odnos.I.-: pOgI~eljI svake
bukvaine prumene doktrrne ,nenaSIlJa l umla~e~alnog
razoruanja. Primeri Dubceka i Allendea podsecaju nas
da je pobeda dobre politike stvari nad neprijateljem
koji zastupa ravu s~va~ ali do?ro ~aOJ:ua:: - te~ka
i neizvesna. Jo manje Imamo lkakvIh IlUZIja o mIroljubivoj prirodi Sovjetskog Saveza. Na raskid sa PCI
(Komunistika partija Italije prim. prev.~ kao g~
pom, proistekao je iz nae procene prirode I tendenCIja ruske politike posl~ Praga - kao to smo nedavno
bili meu retkima na italijanskoj leV!ici koji su upozoravali na avanturistiki zaokret u sovjetskoj spoljnuj
politici pre Avganistana, na afrikom rogu i u jugoisto
noj AzijJ.
Zato onda akte unilateralnog razoruanja Zapadne
Evrope smatramo ispravnim i realistikim programo:n?
Ne bi li oni izloili evropsku bezbednost nedopustIvO
veHkim rizicima i ak doveli do jaanja najgorih iluzija moi u rukovodeoj gmpi u Sovjetskom Savezu?
Na izbor se zasniva na jednom broju injeninih razm::ri:ranja i politikih argumenata lienih ideolokih. naklonosti, koje u ovde pokuati ukratko shematskI da
Iznesem - premda zahtevaju obimnije izlaganje i raspravu. Prvo, ispitau tvrdnju da je Sovjetski Savez po..
slednjih godina stekao optu strateku premo na~ Sjedinjenim Dravama, ili posebnu pr~dn?st, u EvropI, k.oja ini nunim prihvatanje ,moderruzaclJe NATO-a kOJU
zahteva Vaingtoll. Drugo, razmotri u novi obrazac trke
u naoruanju i1astao 70-tih godina, koji svetski mir ugroava vie no ikad za poslednjih 35 godina - iznad i
preko problema tzv. ograniene ravn~tee u sa.moj E:r:
ropi. Tree., pozabaviu se stmkturalmm proceSIma kOJI
221

deluju u svakoj od supersila, a doveli su do dvostruke

politjk~ ~rize," koja sa~ ugroava detant. Cetvrto, posebno ~u IstacI dugorocne probleme globalnog razvoja

uzajamno povez:xnu dramu ,treeg sveta' i orsokak

koj:;t, .l;l krajnjoj analizi, predstavlja najdublJu l najneukrotlVIJu pretnju mirnom zavretku dvadesetog veka.

,prv~g ~vet~' -

1. Strateka ravnotea

N,ije tano da je vojna ravnotea snaga promenjena

~ kO~'lst SSSR-a - stvarno promenjena ta:ko odluujue
da bl: u odgo-yor .na n~I?osrednu opasnost od sovjetske
pretnje,. morah pnhvatltl amerike projektile bez obzira
~a gublt~~ evrop~ke autonomije koji bi iz toga proIsteka:>, l.h ~.e:. n211k ?d. novog naglog ubrzanja trke u
naor~anJu CIJ.l .su on!-. SImptom. Propagandna kampanja
ame~lcke :;tdmlmstr~clJc i njenih evropskih prijatelja ne- .
prekidno J~ zabavljena ovom temom. Kampanja hi, sa~a po se~I, tr:ebalo da pobudi sumnju u ove tvrdnje,
~er, kad .~n d?lsta po~toJala vojna neravnotea, tim bi
Je .0pas!llJe b:lo sc;o~stavati neprijatelju koji bi bio 11
Iskusen~u da Iskonsm syoju. poziciju sile pre no to se
:-avnoteza ~I?et usp?staV1. Pn svemu tome je ova ideoloska voperacIJ,~ post?~la sv?i cilj - stvorena je difuzna
"opsta svest o sOVjetskOj opasnosti.
Ne. eli~ sada. da. se uputam u 1agodnu strategiju,
prebrOjavanje prOJektIla, lansirnih sistema i radarskih
mrea .ne: osnovu. slubenih podataka ija je podlonost
beskr~Jmm mampulacijama opte poznata. Meutim,
P?stoJe n~ke nesr:~rne injenice dostatne za opovrgavanJe .tc:kuce ..amencke propagande. Kada je Carterova
admlJ:llsvtr~cIJa - ikOJa Jamano nije bila ni pacifisti
~a III zelJr:a ra~Ol:uzanla - potpisala SALT II, uvelIko S~ se mstahrale SS-20: ipak je administracija javno p:1Znala stvarnu ravnoteu snaga na obe strane.
Ako Je. od tada razmctanje ovih sovjetskih projektila
nastavljeno, onda je 11 amerikom naoruanju otpoela
posve nova ~aza. Otuda je potpuno neosnovana pretpo?tavka da bl Carterova procena :morda biti radikalno
lzm7njena~ No, tu je jo jedna veoma vana stvar koja
s~~ Ipak, cesto zabGr~vlja. Sama vojna ravnotea snaga
n~]e bez ,?statka .SVOdIV~ na zalihe oruja na svakoj stran!~ 0na Je, bar IstO tolIko, odreena ekonomskim i tehmckIm :;:~lveem -koje je svaki od tabora u stanju brzo
da mobIlIse za ratne potrebe - i geopolitikom diplo222

matijom sveta. Bez sumnje je ekonomsko i tehniko

prednjaenje Zapada u odnosu na Sovjetski Savez postaJa ~zrazitije i nedostinije poslednjih godina. Takoe
je evidentno da promene u meunarodnoj diplomatiji u
zadnjoj deceniji nisu bile na tetu Zapada. Ako Sovjetski Savez i jeste stek",o neke poene, esto uz agresivne
inicijative u Africi, Indokini, Centralnoj Americi ili Avganistanu, mnogo ozbiljnija ,kretanja odvijala su se ti
suprotnom pravcu. Kako god tumaili poreklo ili znaenje politike koju vode reimi ill Egi:ptu Hi K.iiIl.i, jasno
je svima da su ove dve kljune regionalne drave svaka od njih u vitalnoj zoni sveta - radi,k:xlno izmenile svoj vanjski stav prema savezruitvu sa Sjedinjenim
Dravama.
Mnogi dre da u Evropi jo uvek postoji vojna neravnotea u koI1ist SSSR-a, a poto je ona izvor opasnosti, mora 'se pribei dodatnom naoruavanju. Svaki
argument koji praktiki izdeljuje vojnu ravnoteu blokova po "popritima", veoma je opasan. ta bi se, reoimo, dogodilo - ta se u prolosti dogodilo - ako bi
SSSR instalirao rakete u blizini amerike obale da bi
zatitio kubansku nezavisnost na karipskom ,}popritu"?
Takvi su argumenti jo pogrenijl i proizvoljniji kad se
primenjuju na Evropu, bar dok ona, kao kontinent, nije
autonomni politiki subjekt osloboen prisustva svih
vojnih saveza. J er, ogranieni nuklearni rat u Evropi nova nenormalnost predviena poslednjim stratekim
doktrinama u praksi bi neizbeno vodio optem
atomskom unitenju, Ovo otuda to evropska pozornica
nijE' simetrina: na jednoj je strani tek periferija amerikog strateko-vojnog kompleksa, a na drugoj predstavlja samo sredite sovjetskog strateko-vojnog kompleksa. Stoga bi, ak i uz savreno jednak broj projekti.
la, odreen i kontrolisan u svakoj evropskoj zoni, ostala na snazi injenic8. d8. one s jedne strane mogu za par
minuta da udare po itavoj stratekoj odbrani druge
strane. Upravo zbog ove "asimetrije" jedini izlaz za Evropu nalazi se u uklanjaniu oba nuklearna sistema SS-20, SS-4 i SS-5, krstareih i pering raketa, kao i
vazduhoplovnih i pomorskih "isturenih baza" NATO-a
i engleskih i francuskih forces de frappe.
2 Vojna mutacija
Kulturom i politikom je poslednjih decenija dominirala ideja da ravnote8.straha, premda nedovoljna da
osdgura stvarni mir, ipak prua zatitu od novog svet223

skog rata. Ta je ideja pogrena, i sve je pogrenija. Iskustvo nam pokazuje da je sama tenja ravnotei straha, umesto da uveri velike sile u uzaludnost trke u naoruanju, delovala naprotiv, kao alibi i podsticaj za
stalno poveavanje vojnih izdata:ka u oba tabora, poto je svaki nastojao da unapred neutralizuje mogua
dostignua onog drugog. Svakli sporazum o naoruanju,
ak i kad je potpisan i potovan, nije bio drugo do
pauza II trci koja se velikom brzinom nastavljala na
drugim podrujima. Iskustvo nam je isto tako pokazalo
da vojno naoruanje i oprema izuzetno retko ostaju isIkljuivo odbrambena rezerva, jer usudno tee da postanu sredstva agresije u cilju irenja imperijalne moi, ili njenog nasilnog ouvanja ako je ugroena. Ovo
tim vie vai za nau epohu, u kojoj sami obim vojnih
izdataka, njihova uzajamna povezanost s najmonijim
i najvitalnijim sektorima ekonomije j dinovskim politikim i organizacionim mehanizmima koji njima upravljaju, tee stvaranju drave 'll dravi iji dnteresi i
logika postaju relativno nezavisni od onih istih drutava kojima bi trebalo da slue. Danas, meutim, ponavljanje ovih istina nije dovoljno, treba re6i jo mnogo tega i razmotriti mnogo vie na ulasku u osamdesete
godine.
Tokom protekle decenije je tenja ravnotei straha
potakla istinski kvalitativni skok ,ka ubrzanoj troi u
naoruavanju. Tome su uzrok dva faktora za redom,
a potom njihovo umnoavanje. Pre svega, od sedamdesetih godina svedoci smo promene u "optoj filozofiji"
na kojoj se zasniva vojna strategija velikih sila. Do
tada je preovlaujua ideja, bar to se tie nuklearnog
oruja, bilo odvraanje: svaka od strana nalazila je sigurnost u vlastitoj sposobnosti da na napad reaguje
fizik:m unitenjem protivnika. Ko god bi pomiljao da
otpone atomski rat bio bi siguran da jednovremeno
potpisuje i vlastitu smrtnu presudu. Ova strategija je,
bez obzira koliko zastraujua, bila naelno objektivno
ograniena: kad 'se nekoLiko puta vea sposobnost uni.
tenja neprijateljskih gradova i teritorija dostigne, postajalo je besmisleno dalje umnoavanje nuklearnog
oruja. Vojni izdaci mogli su se koncentrisati na druga
i konvencionalnija sredstva oruane intervencije _
ak i kad nije, kao tn je pokazao vijetnamski rat, bilo
garantija protiv tekih poraza u lokalnim ratovima.
Odskora su, meutim, nove mogunosti to ih pruaju usavrena tehnologija elektronske revolucije i svemirskih istraivanja uslovile raanje nove ,,filozofije"

nuklearnog naoruanja. Cilj ove doktrine je sposobnost unitenja oruanih snaga protivnika da bi "postao
bezopasan". Iz toga slede dve posledice. Pristalice doktrine zastupaju log1ku "prethodnog (prvog) udara"; a
to ih gura u neogranienu trku za novim oruanim sistemima pre no to ih protivnik stvori i u trku za postizanje sposobnosti neutralizacije njegovog odbrambeno!! sistema. Tako je "odvraanje", umesto da bude objektivni limit naoruavanju, postalo nekontrolisani stifiulus stalnog obnavljanja naoruanja osuenog na brzo
zastarevanje.
U meuvremenu je 70-tih godina dolo do druge,
podjednako vane promene. Dolo je do naglog umnoavanja broja subjekata vojne potronje i pnimene oruja. Tokom 50-tihi 60-tih godina najvee vojne snage
bile 'su stvar velesila, koje su podnosile njihov teret
i vrile ,kontrolu nad njima. Od tada ,su pridola dva
::lova inioca. Nakon poraza u Vijetnamu, Sjedinjene
Drave, nesposobne i nevoljne da dalje preduzimaju direktne intervencije sline vrste, podsticale su razvoj
lokalnih sistema politike kontrole u treem svetu kroz
usp0stavljanje sub-im~erijali~ma: Br~zil, J.una .:V~ika:
Izrael, Iran i, na kraju, EgIpat. OVI sub-lInpel1lJahzmI
proistekli su iz unutranje dinamike svakog od regiona,
ali su ih SAD vojno pomagale i podsticale njihov nacionalizam kao sredstvo vlasuite globalne penetracije.
U meuvremenu je SSSR pokazivao sline znake kretanja, premda sa mnogo skromnijim sredstvima: koristei
~e, u istoj vrsti uloge, razliitim dravama na rogu
Afrike i u Indokirri. Iz toga je ,proisteklo naglo jaanje
vojnih sila, ali ne takvo koje bi bilo izraz istinske
.:nultipolarnosti ves pre sloenijeg i posredovanijeg sistema bipolarne dominacije. U ovom ,sistemu mnotvenih nacionalnih interesa i logika koje se uzajamno meaju na sve nekontrolisani ji nain, sam~~ :im s.e. uveavaju opasnosti od lokalmh sukcba kOJI bl vodi1i globalnom ratu.
Stavie, ova vojna tendencija stekla je novu sociialnu i materijalnu osnovu posle krize s naftom: u nerazvijenom svetu kao celini, one zem~jekoje l?c:~eduju
vredne prirodne izvore najzad su dosle u p0211CIJ~ d.a,
11 novom meunarodilom kontekstu,
od toga ImajU
stvarne koristi. A poto udavnom, kako zbog unutranjih razloga tako -i usled ~ vanjskih pritisa.ka,. ovo nenadano bogatstvo nije usmerena ka pr?d~tlvm:n ul~ga
njima ili stvarnom razvoju, ono nal3Zi1 pnrodrn odusak

224

15 Marksizam

II

svetu

225

Je na~ionalni dohodak tek jedna treina amerikog,

tradicionalno mora da nosi isti vojni teret kao njegov
protivnik. U prolosti je ovaj raskorak ublaavala i
njenica da je nacionalni dohodak pokazivao stalni i postojani rast. No, od trenmka kada su i u SSSR-u poele da padaju stope rasta i da jenjava ideoloki entuzijazam masa, postavlja se pitanje lmko nastavim s ovim
nesrazmernim vojnim naporima - ako ne pribegavanjem novom nacionalizmu i surovijoj represiji?
Iz svih ovih razloga, ravnotea straha, ak i da je
~avrena, mOe voditi samo u pravcu rata. Iz tih !istih
razloga, samo nas nagli i radikalni obrat ka stvarnom
razoruanju moe spasti verovatnog unitenja.

CIJI

usumanutim vOJmm izdacima treeg sveta, koji sa

svoje strane otvara ju nove lokalne sukobe.
Ovaj veliki skok u trci u naoruanju bremenit je
vrlo ozbiljnim pos,ledicama. On u nerazvijenom svetu
kontro1ie kljunu odrednicu genocida i opsesije, osnovniju od izbijanja otvorenih sukoba. Dve treine ove
anstva ivi na ivici fizike smrti od gladi i socijalne
svrrreposti, prevashodno zato to su divovski planetarni
lzvori apsorbovani vojnim izdacima, a najvei deo nalInog istraivanja posveen stvaranju sredstava za unitenje a ne za iv,')t. Istovremeno, militarizacija drava
i drutava treeg sveta predstavlja nepremostivu prepreku istinskoj politici ekonomskog i svetovnog razvoja. Kako uopte mcemo pomiljati da se na duge
staze da izbei svetski rat, ako se apsolutna protivre
nost izmeu razvijenosti i nerazvijenosti odrava i pogorava u dvadesetom veku? Kak-va je to vrsta mira
koja svake godine osuuje milione Jjucli na smrt od
~acli?

,
S. druge. strane, posledice pos1ednje decenije naoruzavanja podjednako su nove i uznemiravajue i u samim metropolitanskim drutvima, Zapada i Istoka. Tokom itave jedne istorijs'ke epohe tzv kejnzijanskog kapitalizma, vojni izdaci - kao uostalom i druga dravna ulaganja uopte - bili su zamajac rasta i zapoljavanja i <kao takvi esto jednoglasno podravani od strane
sindikata. aDnas, pak, kad Ikriza ,kejnzijanske drave
eksplodira u kroninoj inflaciji i budetskom debalansu, udruuju se objektivne nunosti ekonomskog sistema
.~ subjektivni pritisci vladajuih klasa radi nametanja
drastinih redukcija dravnih izdataka. U isto vreme,
produktivna ulaganja ee dovode do tehnoloke nezaposlenosti nego do novih mesta na tritu radne snage. U tim uslovima, vojni trokOVii postaju jasna alternativ3 socijalnim davanjima i poveanju zaposlenosti.
Da bi se odrao njihov nivo, bie neophodno to pre
raw riti dravu blagostanja; to e, opet, podrazumevati,
~druivanje politike represije marginalnih grupa koJe sad moraju biti ldene zajemene socijalne sigurnos, ti, i nacionalistike mobilizacije onih meugmpa koje
takoe moraju doiveti smanjenje svo a 1ivotno a standarda.
'"
'"
I u Sovjetskom Savezu se produbljuje protivrenost
izmeu naoruavanja i dnltvenoekonomskog razvoja.
Ova protivTenost oduvek je pritiskala sistem na Istoku
i jedan je od osnovnih razloga politike degeneracije
njihovog polit<ikog poretka: drutvo, poput sovjetskog,

226

3. Politika kriza supersila

.

Opasnost od rata izmeu supersila ne proizlazi danas toLiko iz ekspanzije rivalskih imperija koliko iz
krize sV3!kog od dva velika protivnika - ili, pre, iz sve
vei"r- raskoraka izmeu njihove nemoi da razree ekonomske, kulturne i politike probleme s kojima su s,uoene u zemlji i van njenih granica i njihove trajne materijalne - i iznad svega vojne - moi
Razmotrimo prvo Sjedinjene Drave. Prole godine bili smo svedoci istorijske prekretnice u ameri
koj poLitici. Ve pod Carterovom administracijom postali su vidljivi prvi simptomi vanjske promene, naporedo sa sve veim slabljenjem dejstva "post-Vijetnama"
SAD su 'ponovo poele zauzimati sve agresivniji stav.
Reaganova pobeda predstavlja neto vie od obine
potvrde ove tendencije; umnogome podsea na dolazak
Roosevelta poetkom 30-tih godina, iako s posve drugaijim znaenjem. Po prvi put za etrdeset godina
uspelo je jednom oveku desnice, zagovorniku izrikom
i u celini programa desnice, da izvojuje veliku izbornu
pobedu imajui za sobum drutvene slojeve i regionalne
interese koji su dotle bili neopozivo lojalni demokratskom bloku. Uzrok ovog zaokreta je opta unutranja
kriza ameri.kog drutva i procesi promene strukture
koje ona potie. Ova kriza je, s jedne strane, idejna i
kulturna: slom tradicionalnih vrednosti i dezintegracija tkiva sVa!kodnevnice izraeni ia je u Americi no i
u jednoj drugoj velikcj kapitalistikoj zemlji u poslednjih dvadeset godina. Iz nje je ponikao zahtev za "zakonom i poretkom", koji je ve progutao iroke slojeve
biraa Demokratske stranke. S druge strane, kriza je

227

i ekonomska i drutvena: manifestovana pre svega u

optem nepoverenju koje je obuzelo "dravu blagostanja". Ono to je svojevremeno smatrano humanim sistemom opskrbe n3:stalim iz iskustva miliona nezaposlenih 30-tih godina, sve vie se poima kao gola administracija parazitizrna i propadanja koja sve brojnije slojeve stano'Vnitva Istiskuje na marginu, rukovodei neefikasnim slubama, podstiui inflaciju i birokratizam
- a sve to nasuprot clinamizrrnu decentralizovane visoke
tehnologije i novim zonama industrijalizacije. Ovaj iznenadni zaokret poklopio se s nezadovoljstvom delova
poslovnog establimenta pogoenog pritiscima japanske
i evropske konkurencije i eljom finansij,ske zajednice
odlune da obnovi :presti i stabilnost dolara. Iz toga
je nroizila repriza operacije Thatcher u Sjedinjenim
Dravama, operacija koja, za razliku od britanskog, ovde raspolae neuporedivo veim ekonomskim i vojnim
izvorima i nailazi na slabiji organizovani otpor radnikog pokreta.
Tako se u Sjedinjenim Dravama kristalizovao novi
socijalni i politilki blok usred krize "socijalne drave"
l kao odgovor na imperijalno propadanje. Ekonomski
program ovog bloka je neoliberalizam (to ne protivrei nego upravo pretpostavlja direktnu potporu kapitalistikoj obnovi i vojnoj industriji) i velika kresanja
socijalnih davanja. Njegova &deologijastremi obnovi
tradicionalnog moralnog kodeksa buroaskog drutva i
ponovnom uznoenju nacionalnog identiteta. Njegova finansijska politika obuhvata Tigoroznu obnovu vrednosUi dolara i ukidanje ak iSl~mbolinih programa pomoi treem svetu. Njegovi drutveni ciljevi podrazumevaju sukob sa sindikatima i pokretom za enska prava, kao i ukidanje pomoi rasnim man}inama. Svi ovi
tokovi <su osnova i uslov nove i koherentne meunarod
ne politike. Ova politika nije odreena tenjom 'ka obnovi ravnotee sa So'Vjetskim Savezom, koju Sjedinjene
Drave nikad nisu ni gubile, ve eljom da se nametne
vlastita nesumnjiva suprematija. Dananja \kriza ameri
kog imperijalizma niie kriza snaga kojima zanoveda,
ve kriza izgubljene hegemonije. Dananja Amerika zna
da je jo uvek najvea ekonomska i iznad svega vojna
sila sveta; no, ona, takoe osea da se njena globalna
premo topi. UMak slabljenju njene hegemonije nije
spora i neujednaena emancipacija potlaenih naroda
nego "nelojalna" konkurencija evropskog i japanskog
kapitalizma koji nastoji da prebaci na SAD teret vojnih izdataka, istovremeno ih istiskujui s periferijskih
228

trita, kao po sovjetskOj inicijativi. Reaganova administracija konsekventno nastoji da povrati ubedljivu
premo amerike sHe, da zaustavi i okrene u obratnom
smeru odvijanje procesa gubljenja hegemonije. Taj cilj
skriva se iza monetarnih poteza usmerenih na uzdizanje
dolara, iza kursa sukobljavanja sa demokratskim i nacionalnooslobodilalkim pokretima u Centralnoj Americi,
iza podrke agresiji June Afrike, iza reenosti da se
militarizuju ameriki saveznici na Srednjem Istoku, iza
provokacija uzalivu SiTte. Otuda sadanji ameriki program naoruanja nije prazna egzibicija navodne hrabrosti, ve nuna osnov..!. dinovskog meunarodnog
plana.
Vojn~ program PO sebi je neto novo. U kvantitativnom smislu, to je do sada najvei program ulaganja
za ratne svrhe; no, njegova kvalitativna novina jo vie
uznemirava. Ako imamo u vidu projektile .namenjene
Evropi, konstrukciju neutronske bombe i novo insistiranje na neophodnosti "civilne .odbrane" kao srodnog
slkupa mera, postaje jasno da se ne radi prosto o programu poveanja postojeih vojnih potencijala nego o
programu koji bi -trebalo da stvori tehnike i materijalne uslove za eventualno voenje ogranienog i kontrolisanog nuklearnog rata. Time je obeleen prelazak od
filozofije nuklearnog odvraanja na jednu drugaiju filozofiju koja atomsko oruje smatra normalnim sredstvt)m mogueg rata, a o totalnom ratu razmilja u kategorijama prvog udara.
Da Li bi bilo mogue i da li bi bilo razlono da
Evropa potvrdi odluke donete na savetu NATO-pa:kta
1979. godine o postavljanju novih amerikih raketa, ve
onda dovoljno sumnjivih, a da ne uzme u obzir kontekst od tada tako radikalno izmenjen? ak ni u SAD
nije teko predvideti da e se Reaganova politika uskoro
nai u krupnim tekoama oiji su poetni znaci ve
sada vidljivi. Njegovo obeanje ekonomske obnove verovatno e se pokazati praznim kao i ono Thatcherove.
SocIjalne napetosti i sukobi verovatno e se poja~ti.
Impcrijalna hvalisavost prouzrokovae lokalne konflIkte i sigurno dezertiranje. Ovi neuspesi mogli hi Sjedinjene Drave gurnuti jo traginije u pravcu ratne avanture, ali bi, isto tako, mogli dovesti do raanja irokog
i uspenog fronta l~nutranje opozioije. Vijetnamski rat
je ve pokazao koliko je u praksi teko mobi1isati savremeno kapitalistiko drutvo, podeljeno ,korporativnim interesima i ophrvano krizom tradicionalnih vrednosti, oko nacionalistikih ciljeva koji podrazumevaju

229

stvarne rtve stanovnitva. Otuda bi Reaganov strateki

plan bilo lake dovesti politiki u pitanje pravovremenim razvojem dovoljno snanog otpora u Evropi i drugde u svetu, negoli povodom eventualnog vojnog sukoba nalik vijetnamskom. ,Novoj desnici' na Zapadu moe
se i mora odmah pruibi otpor pre no to je postala dovoljno mona da n8.S sve uvue u svoje avanture.
U meuvremenu su se tokom prole godine dogodile odluujue nove stvari i u drugom taboru. Sovjets,ki
sistem je trenutno u krizi nita manje ozbiljnoj od one
zapadne. Poljski dogaaji nisu tek repriza pra,kih od
pre desetak. i vie godina; njihovi uzroci su dublji, njihove posledIce neuporedivo dalekosenije. Ono to oni
otkrivaju i ubrzavaju jeste pucanje stuba-nosaa na
kojem oduvek poiva ,realni socijalizam': odnosa, ili
:tl svakom sluaju kompromisa, izmeu partije i radnike klase. Ovo pucanje nije jednostavna posledica nacionalnih osobenosti Poljske, ili specifine situacije tamonje krize hrane, ak i ako su to inioci koji su joj
vevidno pogodovali. Materijalna osnova koja je osdguravala relativnu bezbednost zaposlenja, podnoljiv radni ritam i stalan socijalni napredak slabi u Poljskoj,
a i drugde, jer istoni sistem centralizovanog planiranja nije uspeo ,da napravi prelaz od modela prostog ti
ekstenzivnog ka modelu sloenog i intenzivnog rasta.
Istovremeno je dolo do raspada ideolokih mehanizama koji su nekad omoguavali radnikoj klasi da se
identifikuje sa vladajuom stru'kturom, premda je ova
Ll stvari bila izvan njene kontrole delom Jz objektivnih istorijskih razloga ali delom i zbog subjektivnih
opredeljenja vladajuih gmpa u ovim zemljama. Najlad, sistem ekonomskih i politikih privilegija koji oduvek postoji na Istoku, ali je u prolosti bio nesiguran
i podloan stalnim rotacijama, sada se konsolidovao ,kao
vladajui sloj, ega su i mase svesne, deformisaniji no
ikad ranije nespo~obnou i birokratizmom. Postojei
poredak godinama nastoji da sprei sazrevanje ovih
protivrenosti, s jedne strane trgovinskim otvaranjem
prema Zapadu i, s druge, multiplikacijom potroakih
oekivanja. Ali, kako vanjsko otvaranje prema Zapadu
nije bilo praeno organizacijom odgovarajuih novih
ekonomskih ili socijaLl1ih mehanizama u zemlji, ono je
postalo inilac destabilizacije - koji donosi sobom inostrane dugove, finansijske tekoe i poveanje udaljenosti izmeu vlasti i naroda. U poljskom sluaju, socijalna pobuna radnike klase i nacionalne aspiracije

postali su novi i snani pokazatelji revolta koji preti

da postane zarazan.
To objanjava injendcu da do sada konzervativne
snage u samoj Poljskoj, i njihovi moni sovjetski saveznici nisu bili u stc.nju da ugue pokret, drei da
to ne bi bilo ni mudro. Ako poljsko iskustvo nadivi
i nastavu da se razvija, moglo bi otvorHi novi i nepredvidljiv put svim z~mljama u toym d.elu sveta. N?, i~to
tako je istina da je jedna od o~~!l.lh yoso:benostl knze
na Istoku u tome to snage OPOZICIJe, cak Ikad su tako
duboko ukorenjene u drutvo kao u Poljskoj, po pravHu nemaju istoriiskog zalea ni politikog projekta
kojJ bi pruao koherentnu n~posred?-u. alternati~: Stoga ekonomska i politika knza traje l produbljUje se,
:svakom trenutku lebdei na samoj ivici ambisa. Iz
ovoo-a bi trebalo d8. shvatimo realni domaaj i odgovornosti evropske politike u~merene .k~ p:e~a~ilaenju. blokova: njena briga su podjednako II Istocr:n l. zapadm.?e?
kontinenta' u oba se stvaraju eksplozlvm potencIJalI.
Ako Zapadna Evropa bude reagovala na UIlutra?ju kri:w sovjetskog monolitizma (koja sad ~ahva~a l dr;tge
zemlje, kao npr. Rumuniju) jednostav~lm. prihvatanJe:n
Reaganovog agreSiV!lOg stava, gotovo Je Izvesno da ce
se ;ve zavriti tragino u Istonoj Evropi. Dana~ niko
ne sumnja da bi invazija Poljske imala neupore~lVo :'~
e i loije posledice - politike i vojne - od mvaZlJe
ehoslovake 1968.

4. Ekonomija gladi i nafte

Ovo su konkretne injenice i politika razmiljanja

koh ine da isticanje zahteva novof! pokreta za mir r;~
ie me>.glovita pacifistika utopija izrasla iz razumIJ 1~0Q' straha od rata, ve jedan realistiki program prolst'ekao iz lucidne analize svetske politike i njeni.h o.sDovnih tendencija: reju, adekvatan odgovor na pItanje
_ .ta ie neposredno nuno i mogue uiniti za stvaranie n;ira? Zato zadatak partija i sindikata evropske
levice nije tumaenje i posredO\anie y.oye . platfor:~'c.
nego njeno 1Jrenocnie na, mestay ?dlu~lV~~Ja. - tIme
to e se uiniti sve ela bl 'se sustr-\skI oll]eV1I pokreta
nametnuli kako nacionalnim vladama tako i nadnacio'1alnjm institucijama.
.
Ipak se ne moemo zadrati samo kod OVIh ,ne-l?o~
srednih ciljeva, niti ostati na raz;ini raSD!aV; kOl::: ,los
uvek iednostrano i7:-1"3ja problem razoruzaIlla - l posebne, denuklearizaci ie Evrope - iz po1itiCkog, dru231

230

tvenog i ekonomsJwg konteksta iz kojeg i izvire njegova neophodnost, i od ijeg e razvoja u budunosti
zavisiti nuno i sudbina mira. Mislim na problem koji
mi na Zapadu stalno padamo u iskuenje da izbegnemo
(ili ga sporadino ponovo otkrivamo iskljuivo kad to
zbog neke velike drame kakva je bila vijetnamska postane neizbeno): na sutinsku i iskonsku strukturu eksploataoije, na ogromne naslage patnje i nasilja zasnovane na nerazvijenosti i dominaoiji jednih naroda nad
drugima. Ni danas ta dominacija, u novim formama
ekonomske i tehnoloke podreenosti, nije nita laka
no to je bila u kolonijalnoj epohi. Ne udi da je najeksplozivnija zona savremenog sveta, gde su neposredni
povodi za rat najbrojniJi i najverovatniji, upravo zona
nerazvijenih zemalja. Tamo se veina ljudskog roda bori ZI} neiZJvesni fiziki opstanak, tamo se iz burnog demografskog rasta raaju megalopolisi beznaa, tamo
je agresivnost supersib najkoncentrisanija i najprisutnija, tamo meunarodne finansij'ske krize dobijaju puni.
zamah, tamo se sada umnoavaju lokalni ratovU.
Nakon zavretka vijetnamskog rata neko vreme je
iZJgledalo da za ove delove sveta otpoinje, moda, jedna nova i pozitivna faza. inilo se da policentriniji metropolitanski svet doputa mogunost stabilnije naoionalne nezavisnost u bivem kolonijalnom svetu. Decentralizacija proizvodnje ,kojom je zapadni kapitalizam
reagovao na porast trokova domae proizvodnje kao
da je stvarala novu meunarodnu podelu rada koja
je pogodovala industrijskom ravzoju bar u jednom
delu periferije: Iranu i Brazilu, Koreji, Meksiku i Severnoj Africi. Porastom cena nafte i >sirovina po prvi
put su razbijene tradicionalne sheme nejednake razmene i stvorene mOg'.1nosti za nove razvojne fondove.
Pokazalo se da je upravo rast cena nafte pokreta
jedne dinamike sasvim drugaije - zapravo suprotne
- vrste. Formalno je izgledalo da bi on mogao voditi
obuzdavanju rasipnike potronje u razvijenim drutvima, ulaganjima u najmanje privilegovane delove
kapitalistikog sveta i progresivnoj rekonl.'el'ziji obrazaca meunarodne proizvodnje i trgovine. injenica da
je naftno bogatstvo koncentrisano samo u nekolicini zemalja nije sama po sebi bila nepremostiva prepreka teorijski nita nije onemoguavalo trDstruko recikliranje petrodolara od zemalja koje ih nisu u ceLini mogle
iskoristiti, preko razvijenih ekonomija do industrijski
siromanijih - ali radnom snagom bogatijih zemalja.
No, da bi dolo do toga morali su u treem svetu po232

<;tojati povoljni drutveni i kulturni, kao i politiki ustovi za razvoj, podsticajni i preduzimljivi subjekti sposobni ili voljni da upravljaju tom rekonverzijom u prvom svetu. tavie, zapadni model razvoja morao je
biti primenljiv usvetskim razmerama. Meutim, ni
jedan od tih uslova nije postojao.
Tako se dogodiLo suprotno: visoke cene nafte dovele su do ogromnih platnih deficita u veini nerazvijenih zemalja koji ap<;orbuju do 80% njihovih izvoznih
zarada i preoptereuj u ih kamatama na dugove. Vrsta
zavisnog industrijskog razvoja za koju su ,se opredelile
bila je blokirana iz finansijskih ali i iz tehnolokih raz~og::t. U meuvremenu se pokazalo da je taj model razvoja - zasnovan na stravino niskim nadnicama, organizcvan kao decentraHZJovana jedinica metropole, podravan od pohlepne iizkorenjene buroazije, kojim
upravlja iskvarena biwkratija - kratkog daha u Braziluili severnoj Africi; da je doveo do drutveno"politi
ke eksplozije u Iranu; teda je, gotovo posvuda, pogorao strano zlo oskudice u hrani. Zbog toga se ogromna
masa naftnog kapitala - ne naavi pouzdanog izlaza
u ulaganju i liena subjekata koji bi ga podstica1i ponovo slivala na meunarodno finansijsko trite, proIzvodei plimu opte inflacije i pekulacija. Razvijene
zemlje su, sa svoje strane, obuzete sopstvenom krizom,
nojaale meusobnu konkurenciju i vratile se protekcionizmu. Konani ekonomski ishod prole decenije pogibeljan je za trei svet: 800 miliona rtava pothranjenosti, osa:kaeni programi industrij al,izacij e, nagli rast
cena, pad poljoprivredne proizvodnje.
Nita manje niSlI eksplozivni ni sooijalni i politiki
mehanizmi koje su ovi procesi pohenuI.i. Nema sumnje
da se formiraju uslovi za novu fazu antiimperijalistike
borbe. Ali su njeni oblici jo uvek esto uzalucIDi i na
izgled opasno nejasni. U nekim su podrujima autoritaPiZ3.m, nacionalizam i obnovljena zavisnost od Sjedinjenih Drava neposredni odgovor na krizu: arapski
konzervativni reimi, latinoamerike diktature, junoJ.fPiki rasizam. U drugim su sluajevima autentini nacionainooslobodilaki pokreti - kubanski, ango,lski, mozambiki bili prinueni vojnom opasnou od Sjedinjenih Drava i nijhovih lokalnih saveznika da se
pliiklone disciplini sovjetskog tabora i da. pod pritiskom
ekonomskih nevolja i u nedostatku valjanih alternativa,
reprodukuju mnoge Dd mana sovjetskog modela. Negde
su 1fove revolucioI1arne snage, roene na socijalnim i
ideolol<Ji.m razvalinama koje su ostale dza neokolonija233

lizma, evoluirale u pravcu izrazitih oblika popuLizma,

nesposobnog da ponudi ijedno reenje realnih problema te otuda oI1ijentisanog ka imaginarnim reenjima
jntcgialistike reHgi je ili regresivnog naoionalizma. Sluaj Irana mje iznimka: sline tendencije bile su prisut]le, davno pre ahovog pada, u Libijti iH u redovima
map)kanske opozicije; povratak Indire Gandhi je Rriprema za njihovu indijsku verziju. Svim ovim raznolikim trendovima zajedniki je element sklonost vojnom uvr6ivanju kaopr2.tilac sve ozbiljnij~h tekoa
ekonomskog i politikog razvoja. Kakve izglede moe
ovakvom treem svetu da ponudi metropolitanski svet
pod,,;ljen na agresivne i antagonistike blokove, s ekonomskim modelom ve poznatim i ve neuspenim osim novog podsticaja u pravcu rata, dalje kulturne i
politike involucije?
Za trajni mir neophodno je formiranje novog pola
izv~'.D ovog polja sile. Danas Zapadna Evropa poseduje
- ono to nije imala pre trideset godina - ekonomske,
tehnoloke i kulturne osnove da vaspostavi vlastitu politiku autonomiju j da prui podrku drugaijem putu
razvoja u treem svetu. Onda bi nesvrstanost doista
mogla postati meunarodna realnost, aktivni subjekt
jedne drugaije politike ekonomije. No, da bi do
toga dolo neophodna su, naravno, dva fundamentalna
preduslova. Prvo, proces ujedinjenja Evrope trebalo bi
da se odvija kao kolekl!ivni projekt levice. Dananja
Evropa birokratske "koordinacije", stalne stagnacije,
potajne konkurencije, sitnokorporativnih interesa - ne
ma meunarodnu bndvnost. Konstruktivna svetska uloga kontinenta pretpostavlia ponovno otkrivanje njegovog stvarnog jedinstva, stvaranje zajednikih 'instituci.ia i politike koja bi bila u stanju da sprovodi volju
nezavisnu od dvaju blokova.
Daleko vaniji od njegovih formi, bio bi sadraj
loga jedinstva, Sada obuhvatna kriza potresa sama me
tropolitanska drutva: zajedniki su poremeaji naeg
industrijalizma, nae drave blagostanja, naih parlamentarnih institucija, naih primarnih socijalnih grupa,
naih formi drueljublja. U tom smislu su Dl'oblr:mi
treeg i prvog sveta neodvojivi jedni od drugih. Ozbiljno suoavanje s pmblemom nerazvijenosti nije mogue bez dovoenja u pitanje naih sopstvenih naina proizvodnje i potronje, itavog naeg sistema vrednosti.
Pretpostavka novog odnosa prema treem svetiU je kvalitativna promena naeg sopstvenog tipa razvoja. Takva promenapodrazumevala bi preusmerenje evr'ops234

ke ekonomije od kvantitativnog umnoavanja poba za potronju i izvoz i rabljenja pro~zvodnih izvora koji je
prate ka drugaijem tipu razvoja: trezvenog u potronji,
izvozniku tehnologije i znanja i znatno manje roba,
usmerenom ka skraivanju radnog vremena, s prioriletruim opredeljenjem za bolji kvalitet ivljenja. GravitaciOIlO sredite takvog modela razvoja ne bi vie bile
tek;:1, tehnologija i industrijska koncentracija nego decentralizovani proizvodm i komuniikacijski sistemi; model se ne bi zasnivao na eksproprijaoiji prirode nego
'la njenoj rekonstrukciji i valorizaciji. Snaga ove vrste
razvoja le-i II injenici da bi jedino ona bila prihvatjjiva za 6itavo oveanstvo, bez obzira na fizike bari1ere relativno oskudnih izvora. No, takoe je tano, da
bi za njeno ostvareYlje bilo nuno radikalno uklanjanje
('nih ekonomskih tendencija u ijoj smo danas vlasti,
a koje recesija posebno naglaava. Ta vrsta razvoja mogla bi nastati jedino kao produkt alternativnog socijalnog i politikog bloka koji se svesno bori za prelazak
u no,Tu vrstu socijalizma.
Na ovom terenu je novd. pokret za mir, vie od pokreta 1968, jo uvek nesiguran i nedovoljno odreen.
Nelki od njegovih delova - ekoloki, skvoterski, femimstiki svesni su, dodue, radikalnih razmera problema, ali na veoma elementaran, konfuzan li gotovo po
pravilu (u ovom sluaju, istinsk,i) utopijski nain. Meutim, pokretu u celini, a pogotovu levim sincL1katima
unutar njega, praktino nedostaje svest o ovoj dimen;dj~, On se jo uvek ponaa kao da je mogue branid
mir ne dotiui se najkomplikovanijih vorova u naem drutvu i politici, bez promene strukture vlasti
u Evropi i svetu. I~leda kao da su razoaranja nakon
1968, bolno otkrie neprimerenosti starihideolokJih ok
vira i pogrene primene ve.ine pojmova u koje se verovalo (klase, imperijalizma, socijalizma), u ovom novom
pokretu izazvali neku vrstu reakcije, opiranja svakoj
globalnoj analizi i odreivanju ikak'Ahdugoronih per
spektiva. Ali, ovo stanje nee moi dugo da traje. Ono
,ie ve sada konica zajednike akcije, poto se neke
osnovne veze same nameu - redm'o, veza izmeu razoruanja i preusmeravanja vojne industrije, izmeu
odbacivanja voinih blokova i progresa u pravcu evropskog jedinstva, izmeu oslobaanja ,izvora razoruanjem
i n i+ovog uspenog korienja za razvoj treeg sveta,
;zmeu de tanta u Evropi i reavanja akutnih problema
na Srednjem istoku i u Centralnoj Americi iLi Avganistanu.

235

Na ov>1m temama doi e do razdvajanja paSJivnog

neutralizma - iskljuivo i nestvarno zabavljenog samo
sopstvenim spasavapjem - od aktivnog, koji traga za
novim oblicima svetskog razvoja. elim jasno da kaem da, iznoenjem ovih tema, ni u kom sluaju nisam
hteo da unosim smutnju u pokret koji se tek raa.
Ve sam rekao da oiljCVli za koje se on tako uspeno
bori nisu samo apsolutno ispravni po sebi, nego su i
nezarnenijive pretpostavke svake dugoronije politike
mira. Hteo bih samo da kaem da ovaj pokret, ako
hoe da se odri i razvija, :mora prei dug put, :meu
ostalim, i u pravcu razvoj8 vlastite politike kulture.
U tom smislu, politike i intelektualne snage levice
koje deluju unutar pokreta mogu dati svoj specifini
dopr:inos koji bi prernaao puku podrku. No, podjednako je vano da sami pokret stvori vlastita sredstva
lcvalitamvnog rasta u peJ.1manentruim organizacionim
strukturama i telima sposobnim za !Ostvarivanje njihovih ciljeva .i razvoj njegove kulture. Napokon, podjed-.
nako je vitalno da se on kree napred d da uspostavlja
veze s drugim sektorima borbe, aktualnim ili potencijalnim - s borbom radnika za posao, borbom omladine
i ena za drugaiji nain -ivota, borbom za energiju i
ovekovu sredinu; kao i s drugim protagonistima nesvrstanosti - Jugoslavenima, Palestincima, Salvadorcima
itd. I ovde, takoe, ukoLiko ozbiljno eLimo da dovedemo u pi,tanje tradicionalnu politiku, ni sami ne moemo izbei rizicima voenja politike.
(Lucio Magri, "The Peace Movement
and EUI'open Socia1ism", New Left Review, br. 131, 1982)
Prevela Vera Vuketi6

236

David Moberg
OPITI S BUDUNOU: ALTERNATIVNE
USTANOVE I AMERICKI SOCIJALIZAM

Pre osam godina pridruio sam se grupi prijatelja

da bismo osnovali komunu u ik:agu. Nae predstave o
komunalnom ivotu bile su maglovd.te d. ,za kunu upotrebu', ali nam se milo da je ta vrsta ivljenja valjana
protivtea ,buroaskom individualizmu' iizolaci}i parova. Isto tako smo se nadali da bi komunarni nain ivota mogao biti deo onog vala alternativnih ustanova
koji je nagovetaj socijalistike Amenike budunosti.
Ni individualizam ni ivot u parovima u meuvreme
nu nisu iezli premda su se izmenili. Ni socijalizam
jo uvek nije stigao. Odavno su nestale mnoge od alternativnih ustanova za koje se pretpostavljalo da su graa novog sveta u ok\1iir'ima starog, ali, odmah tu kraj
nas, jo uvek opstojava veliko i promenijivo drugaije.
Kupujemo u Hajciparkoj kooperativJ., ostatku 30-tih
godina, koja se od drugih dobro snabdevenih samoposluga razlikuje time to godinama podrava borbu poljoprivrednih radnika; trogodinje dete Me u centar
za celodnevni boravak kojti vodi kooperativa roditelja;
samo par blokova ,~unije, centar za preradu otpadaka,
iji osniva je veteran antiratnog pokreta, prerastao je
prikupljanje konzervi, boca i hartije d posvetio se izradi projekata za korienje energije sunca i vetra, popravci automobila li pekarstvu; lokalni i gradski nedeljnik obezbeuje novosti, pregled dogaaja ri usluge kao
i neke od leviarskih tekstova koji se inae ne bi mogli
dobaviti; jo junije, deluje korporacija za komunaInd
razvoj dbezbeujui zaposlenje i smetaj litelj.ima Vud

237

lovna - poto je susedska grupa prihvatila projekt i

kakog univerziteta o ,gradskom izmetanju' hiljada siromanih crnaca; na Junoj obali, susedstvu povie
Vudlovna, ljudi su preuzimanjem banke reili da onemogue beg kapitala iz njihovog kraja uslovljen odseljavanjem belaca i useljavanjem crnaca - i uspeli su
da izme ne uobiajenu situaciju neimanja finansijskih
sredstava u kojoj se nau zajednice s promenjenim ramim sastavom i da. pokrenu proces planiranja obnove
celovitog ekonomskog razvoja.
Sve su to valj;ma i uspena postignua - obezbeuju se potrebne robe i llsluge, smanjuje se rascepkanost gradskog drutvenog ivota, podstie razvoj lokalne ekonomije, org;mizuje pristojno plaen i dobrovoljni rad. Meutim, gradom jo uvek upravlja stari
Daleyijev aparat 8. Univerz'itet gospodari susedstvom.
Meu crnim stanovnicima Vudlovna vlada stravina nezaposlenost. Stalno krue glasovi o zatvaranju eLiana
u junim delovima grada, to bi znailo nove stotine
hiljada izgubljenih radnih mesta u industriji, uz one
to su ve otile II nepovrat poslednjih nekoliko decenija. Javni saobraaj je skuplji ci loiji nego kad smo
se doselili. Jimmy Carter nas podsea da ivot, ah, nije
fer. Pri svem tom, alternativne ustanove opstojavaiu, u
poneem manje borbene no poetkom decenije, ali na
Tleki nain istovremeno aktivnije. Da li su ostavile
traga?

Pokret i kontrakultura: revolucija koja se ivi

Kada je nova levica bila na vrhuncu svog uspona
- preavi put od neslaganja i protesta preko deklaracija otpora, pobune i revolucije - mladi aktivisti su
neke pretpostavke smatrali gotovo po sebi razumljivim.
Drutvene ustanove bJpitalizma su izvitoperene i izvitope.ravajue. Politike vrednosni levice naroito demokratiju, jednakost, odsustvo rasne ili seksualne diskriminacije, kulturno oslobaanje - valja iveti a ne
tek propovedati ,za posle revolucije'. Alternativne ustanove ne samo da mogu biti osnova snage nove levice,
ve treba da dopru i do obinih ljudi zaokupljenijih
wakodnevnim opstankom negoli naizgled dalekim problemima spoljne politike i federalnog zakonodavstva.
Sve alternativne ustanove nisu, niukom sluaju, bile svesno povezane s politikom levicom. Pa iP3!k je
mnogo tema bilo zajedniko levioi i ljudima naklonje238

nim alternativnim ustanovama duboka potreba za

zajednicom, vera E spontanu i direktnu akciju, vizija
potpunog socijalnog i linog preobraaja, verovanje u
mogunost spoja demokratije i samorealizacije, odvrat~
nost prema velikim stvarima, bezline i biI1Okratske,
kao i neprijateljski. stav prema Americi korporativnih
SO-tih.
Nova levica se umnogome podudara s kontrakulturom koja je i sama predstavljala potencijalno monu
opo~icionu snagu. l\~lstojei da uvrsti svoje gospodstvo
nad amerikim Jivotom u razdoblju nakon II svetskog
rata, korporativni kapitalizam se sve vie oslanjao na
lukavo, obuhvatno oblikovanje slike sveta i vrednosti
posredstvom masovnih medija, reklame, robne potronje i produenog (ali ogranienog) obrazovanja. Vie
no ikad, levica je bila prinuena da ovlada tom kulturom da bi uopte bilo mogue okupiti nezadovoljstva
! oIiiganlzovati se na stvaranju novog drutva. Kritika
amer~ikog drutva u okvirima kontrakulture uveliko je
prevazilatila granice politike levice ak i ako su joj
esto manjkali sutinski uvidi levice u prirodu vlasti,
ekonomske eksploatacije i klase.
Traenje "revolucije za nae mladosti' a ne ,revolucije za naeg iivcta' imalo je za posledicu skraenu
istorijsku perspektivu i nove levice i kontrakulture, to
je, 0.8. svoje strane, izazivalo oseaj urbe i neodlonosti. Tome je dopri.neo kako nagli razmah Pokreta tako
i, zaudo, osujeujue iskustvo neuspelog pokuaja da
se Levijatan ozbiljnije pomeri (iako je uticaj nove levice bio znaajniji nego to su u tom trenutku sudioni oi smatrali). Dalekovidost su onemoguili romantine
nade svojstvene mladima, odbojnost prema postojeim
politikim kanahma, uverenje da reformizam vodi moralnom padu i ukbpanju, kao i slika svets,kih politi
kih nemira - od kulturne revolucije u Kini do oeki
vane revolucije u Francuskoj. Oseaj neodlonosti bio
je blizak i tradicionalno amerikoj sklonosti prema neteorijskoj praktinosti: ako je revolucija tako velika
stvar, zato je n~ bismo odmah iveli? Kao to nas je
pourivao Jerry Rubin, jipi: "Uini to!"
Nema sumnje da su kulturne suprotnosti ameri
kog kapitalizma podsticale oslobaajue impulse u novoj levici i doprinele oblikovanju alternativnih ustanova, aH su tome do)?rinele i suprotnosti socijalizma. Iako
su mnogi sudionici pokreta. iz 60-tih godina odrasli uz
iskrivljenu hladnoratovsku sliku socijaEzma, u sovjetskoj verziji socijalizma bilo je stvarno dosta odbojnog:
239

ona je birokratska. namrgoena, zatvorena za neslag-anja i razl,ike, nedemokratska. Prvo .ie Kuba, a !potom
su li Vijetnam i Kina, oiveli nade u alternativne sooijalizme ija je koncepcija revolucije usredsreena na
stvaranje ,novdh socijalistikih liudi i ena' i u tom
rU!kovoena istinskom eljom da slui narodu.
I sami modeli novog sveta nastali su iz ekleKtike
improvizacije i sklapanja delia amerike tradicije prolosti indijanskih plemena, graniara, naseljenika i
pobunjenika, - u emu su neki videli naslee komunarnih i kooperativnih opita. Tome su pridodati obilje
prosperitetne ekonomije, iskustva s narkotioima, slobode iaiovog ali relativno lagodnog i okrepljuiueg ivota
u zajednici :kontraku1ture l, neto docnije, zahtevi feministkinja za nezavisnost i jednakost.
Na pokoljenje koje e pristati uz nove modele uticao je i nain prelaska iz jednog u drugo ivotno .doba,
iskustvo zajedniko veini novoleviara - dugotrajni
ritual prelaska u zrelo doba koji je bio posledica izuzetnp dugotrajue mladosti (tj. iskljuenosti iz vladajuih drutvenih s,truktura), koja je, uglavnom na slian
nain kao ista faza u tradicionalnim drutvima, pogodovala komunarnim iskustvima. Uz to je i otpor samozaliovoljnom, monolitnom, liberalno.Jkonzervativnom establimentu na univerzitetima, u masovnim medijima,
upravi i uspenim PQslovnim krugovima, bio dodatni izvor novih modela: obratno od svega to postoji mora
biti bolje (i samim tim, verovatno, revolucionarno). U
istoriji socijalnih revolucija je ova vrsta radikalnih inverzija uobiajena - od digera iz XVII veka u Engleskoj do digera iz San Franciska 60-ti11 godina naeg
veka. Ovim pokreuima svojstveno je oseanje da su izvan istorijskog vremena, usled ega ostaju na rubu drustvene dijalektike postojeih snaga nune za preobraaj
postojeih ustanova.
to su pokret i kontrakultura bivali rasprostranjeniji i jam, ,tim je vei broj ljudi imao potrebu da iznae naine jednovremenog ivljenja ivota i stvaranja
istorije. l Mnogi novoleviari su, umesto rada u struci
i lanstvu u partiji, eleli da im zanimanje bude neposredno u funkciji drutvene promene2 i da prue podrI Richard Flacks, "Making History vs. Making Life: Dilemrnas of an American Left", Working Papers for a New Society, leto 1974, str. 56-68.
2 Vocations
for Social Change objavljuje popis slobodnih
radnih mesta i lanke ko}i pomau ljudima da nau posao s

politikim znaenjem.

240

ku alternativnom, toboe socijalistikom stilu ivota.

Veinu ljudi ukljuenih u raznolike alternativne ustanove jedva da je zanimalo stvaranje istorije ili politiko
delanje na izmeni odnosa vlasti, bogatstva d povlastica
u .drutyu .. Premda u o protekloj deceniji postojanja
alternatIvnIh ustanova uglavnom suditi sa stanovita
procene njihovog rnogueg doprinosa nastanku humanog, demokratskog socijalizma u Sjedinjenim Dravama,
.!lisu svi praktiaI1i primenjivali iste kriterijume, a jedva
da. i.h je nekolicina imala na umu kao svoj osnovni cilj
pnlIkom pokretanja andergraund listova ili radio-s tani<:a, osnivanja komrnuna, rada u besplatnoj bolnici, podrsk<:> gradskom batuvanstvu ili komunalnim preduzeimz~, poduavanja u ~lobodnoj koli. Oni su jednostavno tragali za boljim nainima ivota i rada.
Pri tom su ipak, razliite alternativne ustanove oduvek bile neodvojive od populistilcih, socijalistikih i
drugih antikapitaHstikih pokreta prolosti. U svojoj
platformi za 1912. godinu je SOcijalistika partija ak
ikao vodee snage borbe za socijalizam svrstala u isti
rang potroake kooperative sa sindikatima i samom
partijom. Ovaj model kooperative bio je, pak, preuzet
iz b"lgijskog iskJUstva, gde su one ne samo obe:z;beivale
jevtinuprehrambe!lU robu lanovima ve su davale
hranu trajkaima, zapoljavale organizatore s crnih
listi i deo svoje zarada ulagale u socijalistiku propagandu. Marx je podravao osnivanje potroakih kooperativa, ali je smatrao da one, svedene na patuljaste forme primerene privatnom trudu pojedinaca, kao
sistem kooperativa ntb.d nee biti u stanju da preobraze kapitalistiko drutvo. Iako je kooperativna proizvodnja vie obeavala, po Marxovom miljenju korenitoj drutvenoj promeni neophodno je da "organizovana
snag8 drutva, tj. dravna vlast pree iz ruku kapitalista i zemljoposednika l.! ruke samih potroaa".3
. Unutar pokreta za progresivno obrazovanje postojalo le, vezano uz Alexandera Maiklejohna, svesno socijalistiko krilo, a ,i populisti i sooija1isti su poetkom XX
veka u Sjedinjenim Dravama osnivali alternativne gradske uslune slube i druge javne ustanove. U doba nastajanja socijalistikog pokreta socijaListi-utopisti su, naravno, podstica1i komunalne aktivnosti
poaotovu u
Americi, gde se inilo da bi one mogle biti uspeni takmaci tek roenom kapitalizmu. Val antikapitalistikih
3 Karl Marx, Dokumenta I internacionale 1864-6; u tekstu
navedenom prema Ken Coates, ur" Tl2e New Workers Coopera tit'es, London, Spokesman Books, 1976, str. 20-22.

16 Marksizam u svetu

241

raspoloenja imao je ove, a1i i druge oblike. Bez dbzira

na MarxoV1U i Engelsovu kri,tiku socijalista~utopista, i
oni 'su, kao uost~t1om i veina ranog socijalistikog pokreta, pretrpeli njihov :duboki uticaj.
Na:suprot utisku dobrodune nedelotvornostJi koji
ostavljaju, alternativne su ustanove u pojedinim razdobljima bile mona politika snaga. Uzmimo, na primer, Hajlender kolu koju je osnovao Myles Horton
1932. godine. Pod uticajem socijalistike dokrtine i pokreta za progresivno obrazovanje, te tradioije ,narodnih
kola' osnivanih u Dansko i tokom XIX veka radi obrazovanja seljaka i ouv:mja njihove kulture, Horton je,
u brdima oko Montigla u dravi Tenesi poduavao ljude organizovanju Z2 drutvenu promenu, ukljuujui i
sindikalno okupJjanje. Od tada su se bezmalo svi pokreti na Jugu oslanjali na njegov rad, ili pak bili pod
njegovim neposrednim uticajem. Horton je 19S4. pomogao grupi 'siromanih crnih stanovnika Dordijanskih ostrva da otvore kole kako bi nauili itanje i
pisanje i postali aktivni graani. Uenici tih kola postajali su uitelti, i dalje irili isti sistem. Docnije su
iunjake slobodne kole bile okosnica pokreta za graans1<:aprava. Kada je na Sever stigao Staughton Lynd
s priom o ovim kolama ,mladi novolev,iari-kolarci
su, gotovo po prvi put, poeli razmiliati o alternativnim ustanovama - o mestima gde bi ljudi mogli ,iveti revoluciju', kao to je rekao Paul Booth. Ma koliko
bio malenog obima, Hajlender je ne samo odrao na
,ivotu vanu radrkalm! tradici iu nego je preneo njen
uticaj daleko preko granica alternativnih ustanova.
Savremene alternativne onranizacije predstav1iaiu
nastavak pry testa koii je 60-tih godina probio obru
samozadovoljstva vladajue banalnosti SO-tih. Sa politike scene jer, bar Z8. posledniih tddeset godina, odsutno jasno oseanje za sveobuhvatnu, sistematsku alternativu savreme~om kapitalizmu. Alternativne ustanove i niima bliski pokreti su tek fragmenti 'Potrebnog
izbora. No. oni su i udnovata smea politikog i privatnog. Dug je panis njihovih cilieva: preobraaj vJadaiue instihlCiie (kole' ili industrije lekova, recimo),
praktino dokazivanje mogunosti participatorne demokratiie. opiti s novim drutvenim odnosima, ivot u
ekoloko i harmoniji s :nrirodom. doslednost iednom
jednostavni jem i racionalni iem stilu iv1ien ia. sluen ie
,nar\,du' (esto unutar jedne posebne grupe: ene koie
pomau enama, na primer). okupljcmje i stvaranje ire
0snove za politiku akciju, izgradnja zajednice kontra242

kulture ili zajednica odreene grupne pripadnosti (siroman!, radnika klasa, crni latino, ameriki starosedeoci) , predoavanje novog drutva u okvirima mikrokosmosa (esto u nadi da e to pokrenuti d druge da
slede isti primer), proizvodnja dobara (od zdravog hleba do sunanih kolektora) Hi pruanja usluga (od holistike terapije do neautoritarnog obrazovanja) koje
drugaije ne bi ni postojale. Na rubovima alternativa
nicali su raznoliki pro-kapitalistiki projekti: proizvodnja Red Zi nger aja, ilama ili pak indijskih, odnosno duhovnih u..:itelia.
BHo je zamisli koje su sledile vie ciljeva jednovremeno, ne uvek meusobno saglasnih. Ne idu ba
lako skupa iskoraivanje iz postojeeg i stvaranje politike baze, recimo. I preovlaujua opsednutost samo
jednim ciljem - nruanjem usluga ili poboliavanjem
ljudskih odnosa unutar grupe - lako moe doi u sukob s nastojanjem da se promene postojee drutvene
ustanove. Preesto ie bivalo da neka opredeljenja budu
na:nutena s pretvaranjem poetne eufori je u rutinu,
odlaskom 2UI'u-voe na ;druQ.'o mesto, izmorenou duhova vanjskim pritiscima, ili stoga to puko preivljavanje oduzima previe vremena.
Vrline potovane u veini alternativnih ustanova
uvaava i nova levica. Meutim, skoranjim socijalnim
pokretima u 'ovoj zemlji svojstveno jeda se mnogobrojne ustanove mogu nazvati alternativnim a da je, pri
tom, nejasno i kakva alternativa se nudi i ikome se nudi.
Crnaki kapitalizam jeste jedna alternativa ekonomskoj
;zopaenos,ti crnac':!, ali je posve drugaija od bolnica,
kola ili programa besplatnih obroka partije Crnih pantera. The Seed (Seme) bio je alternativni ikaki Hst
lwji se otvoreno ,poistoveivao s novom levicom i kontrakulturom. Njegov naslednik u domenu alternative,
Reader (Citalac) otvoren je za leviare, ali dosledno
izbegava sooijalnu ili politiku problematiku. Pos,toji
ak asopis Altenzatives (Alternative) koji proteira Edgara Caycea i zalae se za leenje biljem, to te1ko da
ie spadalo u strastvena opredeljenja osnivaa novih
kola i prehrambenih kooperativa.
Rejq, alternativne ustanove mogu ponuditi drugaiji nain ivota, ali nisu uvek suprotnost ili pokuaj
dir,=ktnog suprotstavljanja moi drave i kapitala. O
tome pie Ravmond Williams: "Postoji jednostavna teorijska razlika izmeu altemativnog i opozicionog, tj.
izmeu oveka koji prosto iznae drugaiji nain ivota i eli da ga ostave da tako na miru ivd i onoga
J

243

ko otkrije novi naeIn ivota i tei da u tom smislu

i2lII1em drutvo. U tome se, uostalom, sastoji i razlika
izmeu reenja drutvene krize na nivou individualnog
ivota ili ivota malih grupa, na jednoj, i reenja svojstv':;nih politikoj i revolucionarnoj praksi, na drugoj
strani. U realnosti je, meutim, esto posve tanka linija koja razdvaja alternativno od opozicionog ... Ka~
ko se proiruje domen dominacije, sa stanovita vladajue kulture ista sredstva i prakse mogu biti procenjeni kao aktivnosti koje joj se opiru, preziru je, ili
ak kao delatnosti koje je dovode u pitanje."4 Osnovm
kriterij razlikovanja je postojanje elje da se drutvo
promeni. Pri sve tom je liberalna Amerika u stanju da
podnese mnotvo nastojanja koja smeraju njenom preoblikovanju. No, ako im broj dovoljno poraste, ako im
ciljevi dovode u pitanje samu bit bogatstva i kontrole
u drutvu, ako su njihove strategije delo tvorne a ideje p:::'~hvat1jive, onda alternativni naini ivota i ustanove postaju opozicioni. Umesto da mnogobrojne alternativne ustanove, komune i kooperative, postepeno dovedu do nagrizanja samih osnova amerikog drutva,
one su obino postajale la'ki pIen vladajuih sila.
Izmeu alternativnih i vladajuih ustanova, kao i
izmeu alternativnih ustanova i ostalih potencijalnih
delova levice neizbena se uspostavlia odnos uzajamnog
preuzimanja. Otuda je za poslednjih deset godina model alternativa umnogome izme nj en. Meutim, zbog neobine organizacione forme, njihov stvarni rast, mene
i. uticaj izmiu pravoj procem. Sutinski neprijateljska
raspoloenja prema birokratiji i hijerarhiji esto vode
nepoverenju u svaku vrstu strukture. U nedostatku organizacije, mnoge alternativne ustanove oslanjaju se na
,mree' sopstvenih gla:sila i limh kontakata. Jedan od
posmatraa skovao je akronim za takve ne-organizacije
- SPIM - segmentisana, policentrina, integrisana posredstvom mree.5
Kada se procenjEje uspeh alternativnih ustanova
ne srne se izgubiti iz vida da su, u poreenju s prosperitetnim 60-tim, 70-te godine u stvari dugotrajna
ekonomska kriza. Zbog toga je jo akutniji postao gotovo svepr.isutni problem alternativnih ustanova - novac, stalno pomanjkanje novca. Alternativne ustanove
i njihov normalni rad su stoga uglavnom ovisni o slabo
4 Raymond Williams, "Base and Superstructure in Marxist
Cultural Theory", New Left Review, 82, ll.
s Luther Gerlach, navod iz Politieks and Other Human
111/terests, 3. I 1978, str. 7.

244

ili besplatnoj radnoj snazi, to je, sa svoje

strane, krajnje iscrpljivalo istinske aktiviste i udaljilo
one koJima je bila neophodna bar prosena plata. Alternativne ustanove vazda su zaokupljene novanim problemima i to ih esto odvlai od njihovih prvobitnih
opredeljenja. I u politikom pogledu su 70-te razdoblje
,zatija'. Levica i kontrakultura su rascepkane te ne
postoji ni jedan pokret kome bi se alternativne ustanove mogle prikljuiti i na taj nain oprede1iti svoj politiki karakter. Odsustvo koherentnog politikog pokre~
ta ne samo da umanjuje snagu promene alternativnih
ustanova nego ih ini iznutra pod10mjim rutini.
Nesporno je da na al~ernativne ustanove neposred110 utiu ekonomski ciklusi i promene politike klime,
no izgleda ,da nema opteg pravila: one su nastajale
kako u tekim vremenima (esto kao organizacije zatite) tako i u dobr,im (obino kao euforini, utopijski
eksperimenti). U prolom veku komunarne eksperimente podjednako su unitavale ekonomske krize kao i razdoblja ekonomskog prosperiteta, koja su, na neki nain, itavu zemlju pretvarala u zbir pojedinanih utopija. Premda su nekim od ovih ustanova nakodile 70-te
godine i stagnacija koja je u tom periodu preovladavala, is.fovremeno su nastale neke druge ustanove, iz
pokuaja prilagoavanja ~nergetskoj krizi, problemima
velikih gradova i drugim izazovima.

plaenoj

SEZDESETE: ALTERNATJVNI

NAINI

REPRODUKCIJE

Alternative ezdesetih godina bile su prevashodno

okrenute putevima i nainima reprodukcije - obnovi
ljudi, razyoju senzibilitet::! i unapreenju obrazovanja,
duhovnom i telesnom odranju, biolokoj reprodukciji i potronji, na primer. Iako su se mnoga od ovih
opredeljenja u razliitom stepenu odrala i tokom 70-t'ih godina, u meuvremenu je nastao novi oblik alternativnih ustanova prevashodno okrenutih sfer& proiz'vodnje - energije, radu, izgradnji gradova, tehnologiji,
investicijama i fLnansijama, alternativnom preduzetnitvu, radnikoj kontroli. Bila je to reakoija na ekonomsku urbanu, radnu. ekoloku i energetsku krizu 70-tih.
Tokom 60-tih godina dolo je do sukoba s korporativnim
jednoglasjem - koje je sredinom SO-tih prekorailo granice tolerancije graans'kog drutva; u tom razdoblju
odvijala se bivka za stvaranje novog senzibiliteta i morala koji simbo1izuju ras/kid s SO-tim godinama. Svaki od

245

tih pokuaja imao je poneto drugaiju i sloeniju sudbinu. No iskustvo svakog pojedinanog sluaja bilo je otrenjujueg a ne razornog dejstva, na ta nam ukazuje
i letimian pogled na prehrambene kooperative, komune, besplatne bolnice, DIternativne medije i kole.6

Prehrambene kooperative
Skromni uspeh ovih kooperativa kao snabdevaa
dobrom i jevtinom hranom uzrok je njihovog neuspeh a
da izmene stanje u 'sferi (korporacijske poljoprivrede,
prerade i raspoqele koja gospodari prehrambenim lancem II Sjedinjenim Dravama. Nakon to s.u u raznim
vidovima tokom 60-tih godina doivele renesansu, prehrambene kooperative nastavile su da .se mnoe. Kasnih 70-tih one su nailazile na bolji prijem u tipinim
gradovima srednje veliine negoli u univerzitetskim naseljima koja su im bila oslonac II prethodnoj deceniji.
Neke od izuzetno politizovanih kooperativa razbilo je
frakcionatvo svojstveno tim vremenima: u Mineapolisu
je voena estoka borba izmeu pristalica svee hrane
i ,proleterske linije' koja je bila sklonija konzerviranju
ier je to ,radnika hrana'. J o tipinije bilo je to to
su oni ~kiivisti koji su eleli da posredstvom prehrambenih kooperativa utiu na mase doli do zakljuka
da zahtevi samog posla odravanja proizvodnje nadilaze
sve druge. Organizacione i radikalizacione mogunosti
ovih ustanova ostale su nedovoljno jasne. Mnogi od
lanova-kupaca bili su vie zainteresovani za jevtine namirn!ce nego za poresku reformu ili komunarno organizovanje. Pripadnici .srednje klase eljni sveih artisoka koji odlaze na seoske trnice obino osnivaju klubove kupaca, dok siromanima manjka vreme, samopouzdanje .Hi neophodno iskustvo za osnivanje vlastite
kooperative. Nekoliko kooperativa je, da bi opsluivalo
siromane zajednice, preuzelo prodaju povra u grad Ovde se neu baviti ostalim alternativama, Dd kojih su
neke veoma uspene u ogranienim prostorima - centrima za
komunikaciju, direktnim vezama, omladinskim .okupljanjima,
uzajamnom prouavanju; po strani e ostati i raznovrsne al;:ernativne psihoterapije, komunalne klinike, grupne delatnosti
i posrednike aktivnosti; kooperative za dnevni boravak, socijalistike k.ole i slobodni univerziteti. leviarski i kontrakulturni barovi, kafii, restorani i kulturni centri; nove religijske i
duhovne alternative; istraivake ustanove levi ars ke , potroake
l sline; stambene kooperativne; filmske alternativne kue i
mnoge druge.

246

skim centrima, koje su mone prehrambene 'korporacije napustile idui za veim profitom II predgraima.
Ako prehrambene kooperative i nisu uspele da spoJe marksizam i pasulj, one su postale deo sve snanijeg ,pokreta za hranu'. Preokupirani ishranom, kvalitetom, aditivima, metodama organske proizvodnje i zagaenou namimica, aktivisti pokreta za hranu ponegde uspeno uspostavljaju veze izmeu potroaa
:. sHnih farmera. Ova saveznitva granie s politikom
sferom jer su protivna osnovnom opredeljenju i praksi
agro-biznisa i dinovskih prehrambenih korporacija. Di~
novi su opet pobedili: s nestankom malih piljarnica
mogu u mnogim gradovima nestati i zelene pijace za
veleprodaju (bez kojih kooperative ne mogu) poto e
namirnice biti prevoene neposredno do lanca proda~
vnica.
Prehrambene kooperative su vodee alternativne
ustanove koje su, osim medijskih alternativa, doprle
do najveeg 'broja ljudi. Uprkos njihovoj borbi da se
odre na tritu k:::>je da je velike povlastke velekupcu,
ove kooperative dokazale su kako ilavost i 'sposobnost
preivljavanja alternativnih ustanova tako i lakou s
kojom one slede iednu suenu viziju. "Prehrambene
kooperative nee ugroziti ni jednu od postojeih ustaIlova", zakljuuie veteran-&k'tivista na ovom polju Dan
McCurry. "Svi koji su mislili drugaije, bili su glupi.
Ali to jeste prvi korak."

Komune
Dva tipa komuna postoje jo iz 60-tih godina: seo"ke i ~radske. Komune prelaznog tipa :praktino su i
ezle, Mada su za farme nastupile teka vremena,grad--ke ,kue' zadobile su nove i raznolike forme. Ove~ dve
vrste komuna postale su prihvaeni mani inski izbor
koii, i pored malog broja sudionika, predstavlja znaainu i stvarnu mo~unost nasuprot tipino p r,iv ati zovanom ivotu amerikog 'kapitalizma. Broj seoskih komuna bio ie 1970, kada ih ie bilo naivie, skoro 3.500.
Od tO? broia je do 1978. 301, - ili ,ukupno 1.000 - i
dali::, delovalo, to jC:'ste ozbiljni brojani pad ali ih
ipak ima vie no u nekim drugim istorijskim periodima," Danas, u trenutku zamiranja pokreta, postoiee
seoske komune se ak ale na potekoe na koje nailaze
7 Hugh Gardner, ,.When Utopia Was a Commune" Chicago
Trbune, 12. III 1978, pretampano iz: Human B elwvior.

247

prilikom pokuaja obnove lanstva. Nedavno je jedna

od osnivaka Tvin Ouka, velike i uspene zajednice,
jzjavila: "Molim vas nemojte osnivati komunu 1977.
Mogunost da takav poduhvat uspe je minimalna; cena
poraza je previsoka - i ne snose je iskljuivo ,inicijatori grupa koje propadnu,"s Problema u komuni moe
biti beZ1broj ,i isto koliko i porodinih, ak i posve sli
nih, ali komune nemaju sklonost svojstvenu porodicama da se zbiju na okup. Bolesti, siromatvo, sukobljeni
zahtevi u odnosu na ograniena sredstva, sporovi izmeu lanova koji zarauju i onih koji ne rade i borbe za
prevlast u komuni - pod jednako su doprineli neuspesima. Pa ipak je veina preivelih spremna za borbu
na duge staze i uspostavlja vre veze za komunikaciju i uzajamnu pomo.
Forme komunalnog ivljenja u gradovima su raznovrsne: od grupa koje dele istu kuu ili ponekad s,tam
naputeno skladite do privatizovani}ih porodica koje
kupuju susedne kue ili itavu stambenu zgradu. Za
naslednike nove levice i kontmkulture ova vrsta kunog
aranmana nije odve prh'lana, iako su ovaj nain ivota prihvatile veoma razliite grupe, poput star.ih ljudi
koji bi inae bili nsamljeni ili bi iveli po domovima.
U gradu teko zadugo opstojava nada u stvaranje jednog radikalnog drugaijeg sveta unutar etir;i zida. Ljudi materijalna sredstva pribavljaju .izvana. Stioga, pojedinana komuna jedva da ita pomera u dominantnoj
kulturi, ak i za svoje lanove, mada veina gradskih
komuna i ne pokuava da postane utopijsko ostrvo. One,
zapravo, podseaju na ,porodinu komunu' koju su opisali dvojica britanskih sociologa, Philip Abrams i Andrew McCulloch" kao "pokuaj institucionalizacije prijateljstva uz pomo zajednikog prostora."9
I pored nekih pokuaja, ne biva esto da komune
zamene 'oorodicu. iako nas trogodinja devojica u naoj kui smatra svojom porodicom. Pre fbi se moglo
rei da gradska komuna predstavlja najee iednu novu, otvorenu domau ustanovu koju sainjavaiu ,porodice', poiedinci i parovi, te je ona tako posrednik izmeu jedinki i ireg drutvenog okolia. Komune se umnogome razlikuju po oblicima ~ svojih unutranjih veza, ali
po tome to nastoje d:::>. ostvare spoj zajednice i indivi8 Kat Kinkade, "Please Don't Start a Commune in 1977",
Communities, 25, marl-:ipril 1977, 3.
, Philip Abrams, Andrew McCulloch, Communes, Sociology
and Society, Cambridge, Cambridge University Press, 1976,
5:tr. 31.

248

dualnosti one su sve suprotne samoj biti modernog ,ivota u kapitalizmu. U zavadi, ako ne uvek u sukobu s
kapitali:omom, komune - kako to smatraju Abrams i
McCulloch - generalno gledano, jesu doista eksperimenti u oblasti novog, manje atoII}.iziranog, drutvenog
ivota. "Kultura koiu smo zatekli na sutinski nain porie mogunost drutvenog ivota. Ipak je kritiarima
te kulture, od Marxa naovamo, bilo izuzetno teko da
ita praktino nagoveste o tome kako bi neka druga
:mtent,inija egzistencija trebalo da izgleda. Time to
pokuavaju da ive t:;t.kvu jednu egzistenciju, komune
nam poneto govore o tome."IO Nije zaudno to nam,
u ovom trenutku komune mrlavnom govore o tome kako
ie teko iveti drutvenim ~ivotom kada je itav vanjski svet zaveren protiv toga.
Komune nisu neuspele ak i kada su nestalne. One
simbolizuju ideQloko zavetanje nove levice, kontrakulture i pokreta za osloboenje ena: nai l,ini, privatni
ivoti neodvojivi su od ,javne politike'. Pri svem tom,
ak i ako je dramatina promena u svim sferama ljudskog ivota nuna, poslednjih godina ozbiljno je poljuljano oekivanje da bi do promene linih odnosa moglo
doi posredstvom komunarnog prijateljstva. I moderni
komunari su, poput pristalica slobodnog braka, doiveli slino, otrenjuiue iskustvo; njihov je entuzijazam
lIzmaknuo pred tekoama na koje nailazi pokuaj radikalne izmene ustanova privatnog ivota lien podrke
ire kulturne sredine. Pri tom su ipak gradske porodi
ne komune prihvatljiva prilagodba naina privatnog ivota promenama u podeli rada, seksualnim ulogama i
modelima urbanog stanovanja. Komuna e, ak i ako
ih je malo koJi danas na to raunaju, u nekom od oblika zadugo nastaviti da ivi.

B esplatne bolnice
Od samog po?etka pastojala je razlika izmeu onih
klinika koje su osnivane prevashodno s ciljem da pruaju pomo u1!roenima - obino siromanijoj manjini ili hipi omladinskoj zajednici - i dru;rih, koje su
ori ')snivanju ukl iuile vie poli tike sadrine, a koje
ie trebalo da budu prethodnica socijalistikog zdravstvenog sistema budunosti Pristalice ovih drugih smatraL~ s'L1 da pruanje tog tipa uslu1!a otvara mogunost
organizovanja politikog pokreta. Ako uspe, ovaj bi polO

Ibid, str. 219.

249

kret mogao iZJmeniti osnovno usmerenje amerike medicinske prakse i okrenuti je, od njenih elitistikih, ,he:-ojskih' ~~~okupacija leenjem bolesti, ka prv,Qj p,Qmoi
] prevenCIJI.
Svojevremeno su pristalice ovih klinika smatrale da
je pruanje ma kakve usluge budui besplatno samim
tim prevratnika, poput J,irija koji su bacali novanice
na Berzi. Veina politikih klinika vie ne postoji, mada
brojne komun3:rne klinike, besplatne ili s tarifom prema
~ogunosti plaanja, i dalje zastupaju neke po!i:tike
Ideale. U ikagu je poetkom 70-tih dolo d,Q direktnog
mkoba izmeu koalicije bolnica zdruenih s razliitim
levim gmpama - partijom Crnih pantera, Digni se s
gnevom i Mladim patriotima - i gradonaelnika Richarda Daleya i medicinskog establimenta. Daley je podigao iz mrtvih stare zakone ,o dozvolama da bi zaplaio
,komunistike klinike', kak,Q ih je nazivala bolnika administracija, i osnovao novu mreu gradskih klinika,
sluajno u blizini ve postojeih besplatnih. (Gradske
klinike jo postoje ali raspolau s veoma malo s'redstava
i ogranienog su dejstva.) I politike klinike je kao i
mnoge dmge besplatne bolnice zaobilazio novac koji
vlada daje za leenje narkomana, venerinih bolesti ,i
usluge hroninim bolesnicima. Mnoge su se od preostalih gmpa privolele novcu te su, oistivi svoje aktivnosti i pretpostavke od svega to je remetilo profesionalni i nepolitiki utisak, uspele da dobiju dozvole za rad
i novac.
Klinilke su bez sumnje imale uticaja. Pmana je
pomo ljudima iskljuenim iz medicinskog sistema, mada su radnici u ovim klinikama ubrzo shvaNli da ih medicinski establiment koristi kao shrurnosni ventil. Mladi su nai1i na usrdnu pomo u r;avanju problema s
narkoticima. venerinim bolestima i kontracepci jorn.
Ovaj pokret je donrineo da se studenti medicine zainteresuju za prvu pomo 1 pomogao im u formiraniu
dmtvene savesti. Jedan kalifornijski lekar, veteran rada u besplatnim klinikama poznat po svom izuzetno
divljem izgledu, nedavno se svee obrijan pojavio i poeo da radi u bblasnoj klinici. Nova pria na temu cinino odbaenog idealizma? Ne, kae on, tek se oenio
i treba mu vie novca, ali i na novom poslu dri se
svojih opredeljenja. Danas se, delom i zahvaljujui ovim
klinikama, u bolnicama vie panje poklanja pravima
pacijenta. Radikalne pristalice OVOg pokreta su se razile na sve strane: .irna ih u privat;}oj praksi, dravnom
zdravstvu, meu o"ganizatorima medicinskog osoblja na
250

klinikama, meu :;>rotagonistima raznih S'tmja neortodoksnog leenja, b.kvc su holistika medicina, bioenergeti.ka, akupunktura, joga, i mnogobrojnih sistema ija
je osnovna preokupacija ouvanje zdravlja a ne leenje
bolesti. Jedna manja grupa okrenula se tradicionalnijem
obliku leve politike borbe u medicini i zalae se za
nacionalnu zdravstvenu slubu.
Iz besplatnih klinlka i pokreta za oslobaanje e
na izraslo je mnotvo zdravstvenih centara za ene, II
koje spadaju i progr8.mi samopomoi i razvoja samosvesti liz kojih su proistekli i veoma uspeli tekstovi,
kakav je, primerice, Our Bodies, OurseJves (Naa tela,
mi) koji je napisala Bostons'ka grupa/o S tim su povezani i novi centri za pretuene i silovane ene. Ove alternativne enske ustanove skreu nam panju na dosad zanemarivane probleme. One predstavljaju drutveilU okosnicu i bazu enskog pokreta. Uz pomo optijeg 'politikog pritiska celine pokreta, ovi enski centri
uspeli su da izmene odnos bolnica, policije i sudova
prema enama-rtvama silovanja i da od lokalnih uprava
iznude obavezu pmanja usluga ovim enama na dravni troak. Pokret je, takoe, estoko kritikovao medicinsku tehnologiju i farmakologiju, lekarsku nadme:1ost i nepanju prema pacijentima kao i ,medikalizaciju' onih vidova ivota koji ne spadaju u bolest.

Alternativni mediji
Alternat,ivni mediji doprli su do

veeg

broja ljudi

i imali su iri uticai od drugih alternativnih ustanova,

premda su na odreen nain od svih bili manje .originalni: levica je vazda imala svoju tampu, a umetnika
avangarda se ve decenijama .oslanja na malu nekomercijalnu tampu, galerije i izvoake centre. ezdesetih
godina su alternativni mediji iskoristili oinjenicu tD je
vanost masovnlh medija stalno rasla u poratnom pe!'iodu. Oni su bili prepoznatljivo razliiti - naroito
novine i asopisi - po svom irokom kontrakulturnom
pristupu politici i nainu ivota, po svom bogatom personalizovanom .stilu pisanja, po izuzetno angaovanom
izvetavanju i nainu na koji su brzo prenoeni i ras
turani uz pomo ."labo povezane, lokalno autonomne
mree.
Stara andergraund tampa je vei nom prestala postojati i javlja se na povrini u poslovnijoj odori, s uzdranijim i disciplinovanijim stilom pisanja i s manje
251

politike boje. Danas se ak i veina lokalnih nedeljnika

kloni prideva ,alternativni', jer on odbija plaene reklame. ll Alternativno izdavatvo je, meutim, i danas
veoma raireno i obuhvata naune intelektualne aso
pise u kojima se obnavljaju marksistike studije kao i
posebne novine ili jednokratna izdanja posveena temama koje odslikavaju razlomljenost problema izniklih
iz samog pokreta - problema ena, energije, ivotne
sredine, poljoprivrede i hrane, naseljavanja, profesionalnih bolesti i bezbednosti na radu, alternativne tehnologije i loka1"1e politike. ::--.rekoliko alternativnih nov.jna
na nacionalnom nivou prestalo je da izlazi (recimo
Ramparts [Bedem]); drugi su postigli komercijalni uspeh i otupili otricu (kao Rolling Stone); neki su postali nezanimljivi i Sektaki (kao The Guardian [uvar]).
Novi listovi (kao Mother Jones [Majka Dons], Working
Papers, [Radni papiri], In These Times [U ovo doba]
i Seven Days [Sedam dana]) poeli su neizvesnu borbu
za isplatljivost i ita~ce. Pacifika sluba novosti i Inter-novosti daju novu sna!W oslabelom sindikalnom izdavatvu levice, iji su inicijatori bili jo postojea Sluba sl"obodnih novosti i bivi Podzemni novinski sindikat. Nekolicina publikacija sauvala je deo novolev;iar
skih i kontrakulturnih sadraja, ali im ie pridodala i
naglaenije spiritualne, odnosno mistine elemente
(East-West Journal [asopis Istok-Zapad], New Age
[Novo doba 1, i, u neto manjoj meri, Co-Evolution
Quarterly [Tromesenik za ko-evoluciju] naslednik Whole Earth Cataloga [Globalnog kataloga]). Neke od ovih
novijih publikacija pokuavaju da, koristei konvencionalniji nain i2davanj::t i reklame, prenesu to irem
italakom krugu radikalne poruke, dok istovremeno
nastoje da pronau nove izvore finansiranja, kao to
su fondacije koje ne rade na principu profita. Mnoge,
premda ne sve, od ovih alternativnih novina nastoje da
odnose meu saradnicima primere vlastitim demokratskim ili radikalnim idealima.
to se drugih kulturnih poduhvata tie podaci nisu
jednoznani. Progresivni :eadio irio je ideje levice i
kontrakulture ali je '-1glavnom bio u slubi umetnikih
i avanturistikih muzikih Lrkusa. On ie u toi m<eri komercijalno razvodnjen da se u mnogo sluajeva teko moe govoriti o alternativi, iako se mrea ne-komercijalnih, pod slualakim pokroviteljstvom ikomunarno orijentisanih, FM stanica lagano iri i .pored povremenih
I. Calvin
Trillin, ,,Alternatives", The New Yorker, 10. IV
1978, str. 118.

252

kriza. Novi izdavai, firme za snimanje ploa i filmski

distributeri ire ona dela 'koja zanemaruju monopoli
zabaVE- - od feministike tampe i poznatih levih izdavaa i nezavisnih filmskih distributera Union Maids,
Love.ioy's Nuclear War [Ljubavnog nuklearnog rata]
} slini film. Profesionalne vrednosti produkcije nadile
!'u slobodne forme i amaterizam svojstven 60-tim godinama.
Zbog: tog:a to su pisci kao Jack Kerouac, William
Burroug:hs
Allen Ginsberg: znatno doprineli uoblia
vanju onog senzibilitet3 iz koga su roene ustanove kontrakulture, ne treba pogreHi i zanemariti doprinos manjinskih i popularmh umetnosti koje su kritine prem~
postojeem drutvl.:l. Pokret za graanska pra.'.:a .i antI~
ratn~ pokret, kao god i suprotnost komercllahzma 1
avang8rdnog senzibiliteta na bogatom umetnikom. tritu 60-tih godina, privukU su levici mnoge umetruke.
Doto ie do procvata marksistike kritike i asopisa, do
otvaranja kooperativnih i feministikih galerija i izvoakih centara, a mnotvo malih izdavaa asopisa i
knjig:a i dalje odrava ono to je gotovo po sebi kao
ta1<v'O jedna alternativna ustanova - ,boemiju' kojom
je umetnost okruena.

Slobodne kole
,Slobodne kole' esto smatrane ,alternativnim' ~li,
pod zadnje, ,komunarnim kolama' osnovano su budlie
mnoae nade. One su se uhvatile ukotac s jednim od
najo~novnijih mehanhama reprodukcije drutva. Odbacujui hijerarhiju, disciplinu i nastavne programe na~
menjene integraciji poslune dece u dvadesetvekovru
ameriki kapitalizam i zamenjujui sve to programom
ied~l(\kosti, slobode, ljubavi, spontanosti i razvoja snanih individualnosti, ove kole pomagale su uenicima
da i:z:beg:nu sumorno ustrojstvo postojeih kola i doprinosil~ jaanju snaga drutvene promene .. Premda kazivc:~nja, posmatranja i neke studije ukaZUJU na uspe:
nost mnorrih alter:lativnih kola, naroito kada je rec
o mladim ~motivisanim ljudima koji poseduju osnovna
znanja ali ne podnose ustrojstvo postojeeg kolskog
sistema isto tako po.,;toje i izvetaji koji pominju decu
koja ni~u uspela da naue da itaju (kao J uitelje. koji
to ionako ne smatraju vanim u duhu lvana Ilhcha).
Sve je vie zbrke u glavama kritiara obrazovanja. o
tome kakvo bi trebalo da bude ustrojstvo obrazovanja
253

bez obzira na optu saglasnost u oceni da postojee

kole ne valjaju.
Dok zagovornike ,ukidanja kola' bezmalo ne interesuje kola nikoje vrste, ostali aktiv.isti u oblasti
obrazovanja dre da traganje za alternativama zaobilazi
veinu uenika postojeih kola. U alternativnim kolama une:koliko je naputen stav potpune slobodne volje uenika koji je dominirao 60-tih aodina i uvedena
jev.izv.~sna struktura i stanovita koliina predavanja.
UOltel] l ne treba da se plae pouavanja, savetovao je
Herb Kohl grupi aktivista iz alternativnih kola. Jonathan Kozol bio je jo otriji prema nedostatku ikakve
forme u slobodnim kolama: "Uveren sam da su razlozi
naeg suoavanja sa zastraujuim pokretom ,natrag
osnovam~' II ?voj zemlji u tome to nas je veina, ni
sebe ne l~dva]am, bHa odve lakomislena, nepaljiva i
gLupa krajem 60-tih i samo bismo rekli ,klinci su precli:rni .i spretni. i mogu da ue svojim vlastitim organsbm 1 spontanu;n tempom'."12
Problemi s kojiima su se suoavale alternativne kole u protekloj deceniji vrlo su pouni i za sve alternativne ustanove. Ako su ivele od pouavanja ,bile su s nedovoljno sredstava, liene osnovne opreme ri smetene
u skromne prostore; inae su prerastale u utoita namenjena vioj k;,lasi s tek nekoliko stipendiranih studenata. Uitelje je u alternativne kole privlaila elja da
uspostave bolje odnose s uenicima i da vie Uivaju
~ s:"ome .r~du, ali su niske plate i nesigurnost predstavlJah ozbIIlan problem. "Sita sam toga da zarauiem
sedam hiljada c;lolara goclinje" - umorno je izjavila
jedna dugogodinja. uitel ika alternativne kole, - aH
stvarno mi se dopada to to ovakva kola ini za decu.
Dopadaju mi se mogunosti koje imam. Moru da budem Karen a ne gospoa MordlI, nastavnik. Roditelii su
moli prijatelji. Moru da stavim dete na krilo i da Qa
poljUbim. No sa svrirr. preokretima i stalnim prome~a
ma to je skoro svake godine nova kola."
kole su ubrzo postale ovisne o dravnim srer1stvi!Ila za finansiraniekontrole narkomanije, besposlienja
i m8loletnike delinkvencije. Krajem 70-tih se dve trei
ne alternativnih ikakih kola nalazilo u siromanim
delovima grada. a pristup u obrazovni sistem otvaralo
lm je to to su koriene kao ievtin nain 'kontrole one
dece koja bi inae tumarala ulicama. I pored toga je vet: Jonathan Kozol, New Schools Exc!zalzge Newsletter,
134,
30. VI 1976, 9.

254

ina kola vremenom uspela da prenese osnovna znanja,

da potakne upoznavanje etikog naslea i gordost zbog
toga kao i da prenese na svoje uenike leviarsko shvatanje politike. Kada je kao alternativnu odredi zvani
ni kolski sistem, ovakva kola obino gubi vezu s ciljevima koji vode promeni drutva, pruanju modela
neautoritarnih odnosa i podsticanju u uenicima smisla za samostalno ovbdavanje znanjima. Takve se kole "koriste retorikom alternativnih mOQUnosti i izbora,
ali je tu zapravo re samo o liberalizaciji postojeeg sistema", kae Lynn Miller, direktor Nacionalnog programa za alternativne kole.
Ideja alternativne kole je i u drugim vidovima doiv"la mnoga izopaenja. Postoje, dakako, segregacionistike kole na Jugu i drugde. Poslednjih se godina i
strogo autoritarne, reakcionarne kole u kojima je naglasak na ,osnonama' i prenoenju tradicionalnih seksualnih uloga, same nazivaju alternativnim i pri tom
;maju i finansijsku i podrku roditelja. Moda se pod
zadnie najbre razvija "alternativna" magnetska kola,
teoriisiki specija1izovana v<isokostruna kola u koju idu
uenici iz svih 'kra ieva Qrada, no to je praktino samo
;zgovor da se zaobie desegregacija.
Premda neki od aktivista u obrazovanju, kao Don
Moore iz Proiekta promene, nadu vide u preobraaniu
roditelja u zastupnike ovih kola pred postojeim sistemom i veim dotaci.iama u okviru federalnog zakona
o specijalnom obrazovanju koji predvia saglasnost roditelja za sve programe namenjene hendikepiranoj deci, mnogi se boje da e uiteljski sindikati i dalje imati
neprijateljski stav prema radikalnijoj reformi obrazovania. Aktiviste obeshrc>.bruje i injenica da pokret za
alternativno obrazovanje praktino nije ostavio nikakvog traga u uiteljskim kolama i nastavnikim fakultetima. Mada su se u nekim mestima alternativne kole
0drale, kao u Mineapolisu i Kembridu, opti je utisak
da su uglavnom u povlaenju. Miller je objavila spisak od sveS':a 1.300 alternativnih kola svih vrsta koie tl
Sjedinjeni~ Dr~vama primaju dravnu finansijs,ku 'potporu. U na ibol iem sluaju moglo bi se rei da je napad
alternativnih kola na maticu obrazovanja zapao u pat
poziciju: alternativne se dre svog malenog prostora a
postojee kole i dal~e deluju na svoj nezgrapni, destruktivni i neefitkasni nain, prihvatajui postojanje
alternativa samo da bi jh zloupotrebile u svrhu tradicionalne drutvene kontrole.

255

SEDAMDESETE: ALTERNATIVNI

NAINI

PROIZVODNJE

Dok su brojne alternativne ustanove, nastale krajem 60-tih godina, nastojale da savladaju tekoe koje su se za tekih vremena tokom 70-tih pogoravale,
raaJe su se nove, vie usredsreene na promenu organizacije produktivnog ivota drutva. Tu pre svega spadaju pokreti za sadrajnu i obimnu lokalnu politiku
akciju i ekonomski razvoj pod kontrolom zajednice (deo
tih ttktivnosti naziva 3e ,novim lokalizmom'13), zatim pokreti za alternativnu tehnologiju i demokratiju na
radnom mestu. Svojstvo svih ovih alternativa je stvarnije i sutinskije uee u politikom i ekonomskom
ivotu zajednice, te im je; Hm samim, i stepen izolovanos N nii no to je bio II alternativnih ustanova prethodnog razdoblja. LjudI, recimo, govore o ,preuzimanju
gradova' da bi, koristei upravu, stvarali alternativne
ekonomske ustanove kao to su proizvodne kooperative
za raZivoj solarne tehnologije. Aktivisti nastoje da uspostave kontakt sa idustrijskim radnitvom - koje je
prethodni val alternativnih ustanova gotovo posve zaobiao, te da postojee politike ustanove iskoriste za
ostvarivanje alternativnih ciljeva.

Novi lokalizam
Novi lokalizam ima nekoliko osnovnih uzroka. Dolo je, prvo, do obnove interesovanja levice za gradsku
i dravnu politiku, a Konferencija za alternativnu dravnu i lokalnu javnu upravu bila je odraz ali i podsticajni inilac daljeg razvoja te pojave. Lokalni aktivisti
ne ele samo da iskariste optinsku ili dravnu vlast
za boljitak u upravnom ili administrativnom smislu za primenu afirmativne akcije u zapoljavanju, bolje
administriranje socijalne pomoi, ujednaavanje javnih
slubi - nego pre svega za promenu pravca ekonoI?skog razvoja. Oni ele da njihove gradske uprave daJU
prednostkoope::-ativama, .solarnoj tehnologiji, gradskom
batovanstvLl, centrima za preradu otpadaka, projektima konzerviranja energije i lokalnom preduzetnitvu.
Oni se zalau za ekonomski razvoj siromanijih delova
grada i starih gradskih sredita, umesto nastojanja da
se banke i poslovni krugovi podmiivanjem ili molj enjem navedu na ulaganja. Postoje, takoe, i pokuaji
13 David Ru!h,
"The New Loca1ism - An Ideology for
Our Age?", Communities, 25, mart-april 1977, 40.

256

kontrole privatnih ulaganja (zakonima protiv ograni:

enja koja nameu finansijske ustanove, na primer) I
preuzimanja privatnih !kompan~ja u sferi pruanja usluga. U takvom kontekstu ,alternative' imaju sasvim druaije znaenje. Uz upravnu vlast i finansijska sredstva
koja su realna podloga ovih inicijativa, raste i verovatnoa uspenog ishoda dotle dok su leve snage na
vlasti.
..
.
Dva dramatina primera ove strategIje nudI nam
1978 cro dina. U Ka.liforniji je ozakonjen plan za stva:
ranj~ drZavne javn? ~ge~cije .(Sal.ar Cal). ij~. bi os~ovm
zad<>,tak bio razvoJ I fIllanSIranje realIZaCIje p~oJ~kta
zagrevanja i snabdevanja toplo;n ,:odom konscenjem
suneve energije, a za njeno os~~vanJe zala~~~a se Kampanja za ekonomsku de!ll0kratl)u, .-?rupa CIJU su. oko:micu predstavljali ostacI orgamzacIJe vezane. za. l~b~r
nu borbu Toma Haydena za ulaz2.k u Senat SJedinJe~ih
Drav;1. Solar Cal bi, po prvobitnoj ~amisli: obeZi~e~hla
pola milijarde za niskokamatne kredlt~ ~ucevlasmcl!Il1a
nameniene uvoenju solarne opreme l, Jednovremeno,
podsti~ale sitno preduzetnitvo da zapo~ljava dugo n~
zaposlene. Zakonske odredbe o ,Solar Cal-u su.: u naJ"pomijem delu, doputale mogucnost da se d?a:. a uk:jui u proizvodnjll:. solar~e opreme ne budu II pIlvatne
kompanije zadovoljIle drzavne potrebe.
Na drwwm kraju zemlje su lokalni voi, p~edstav
o.ici sindikata i svetenstva, ispitivali mogunostI da z~
Jednica radnika otkupi J angstaunsku elianu ~oja Je
zatvorena 1977, zbog ega je u Jangstaunu, OhaJo, pc.:~
hiljada ljudi ostalo b~z posla. U . SAD .~~rovat~o postOjI
0ko dve stotine preduzea srednje vehcllle ~oJa su vlasnitvo radnika. Iako je posredi tek nevelIk procenat
ukupnog broja preduzea u Amerioi, ona su J?okazala
znatnu uspenost poslovanja, a - a~o su pracc.:r:a komunalnim ulaganjima - nude i vaIJ~n~ strate!fl~u obnove razvoja gradova koje su k<:-pitalIstl napu~t1ll. O~a
su isto tako, i korak - kako Je Marx govo no - ka
uv~(lenju proizvodnih kooperativa.
Neke od strategija lol:a1nog razvoja jo uv.ek se u~
daju u potencijal Korporacija za komun.aIm razvoJ,
premda su njihova sredstva predlogom ~udzeta Carterove administracije za fiskalnu 1979. godmu gvoto.vo pre~
polovljena, moda kao uvod u post.upno g.asenJ~ ovo o
programa. Korporacije z,: kon:lUnalm ~azvoj pc:m.kle s~
iz nada to su ih repubhkancI polagalI u cr,y~~ckI kapItalizam ! elje levog krila Demokratske part:Je 1 nezavisnih radikala da se pod kontrolom zaJedmce ostvari
17 Marksizam u svetu

257

ekonomski razvoj siromanih lokaliteta. Krajem 70-tih

delovalo je oko etrdeset korporacija s veoma raznorodnim ustroj stvima: u nekim sluajevima je vanjski
pl'ivatni kapital bicI jemac projekta i velikim delom ga
kontrolisao; u drugim je bezmalo sav novac dolazio iz
javne sfere. Po pravilu su u odborima korporaci ja morali biti i predstavnici zajednice, iako su one mogle ulagati sredstva bilo u privatno preduzetnitvo bilo u preduzea koia su vla'Snitvo komunarnih grupa.
Pokazalo se, meutim, da je ekonomski razvoj sponJI nego to se oekivalo kada je re o nastojanju Korporacija za komunalni razvoj da potaknu sitno preduzetnitvo, koje ion[,ko u nepovoljnim ekonomskim us-_
lovima ima izuzetno slabe izglede. Prvobitno su ciljevi
korporacija bili kako socijalni tako i ekonomski: sma
tran je uspelim i onaj poduhvat koji, premda ne donosi
novac, zapoljava bar -deset ljudi koji bi inae bili nezaposleni. Vremeno;:n je soci jalni aspekt iezao, pa se
danas iskljuivo primenjuje kriterijum profita.
.
Ova promena osnovnog opredeljenja posledica je
IZUZetne lomnost'i Korporacija za komunalni razvoj, tj.
injenice da ih neT)rijate1iske snage iz vlasti Hi poslovnog sveta bez velikih tekoa moru uvek onemoruiti
ili ak unititi. Mada se neke pristalice solarne ~ener
gije oi slinih projekata iz sfere ,odgovaraiue' male tehnologije jo nadaju da bi im u proizvodnji ove vrste
Korporacije za komunalni razvoj mogle p()moi, bivi
savetnik ikake korporacije tvrdi da one, zbog nesig~rnosti i muke s bjom pribavljaju .sredstva, nikako
~l1SU u. stanju da . preuzmu na sebe rizik ulaganja u nesto neIsprobano I neprovereno. Ova promena osnovnoC'
~predelje.r:-ja p~aen.a je i jakom tendencijom guenj:
KorpOraCIja vec u fazi njihovog dugog, spornog poet
nog razv?ja. Zbog svih ovih pritisaka - i nepostojanje
u kultUrI veeg brf'ja inilaca koji bi ili u prilog realizaciji kriterijuma socijalne racionalnosti a ne prostoC'
profita u poslovanju - Korporacije za komunalni ra;
voj postepeno gube svojstva alternativnih ustanova.
Ljudi koji su uvjdeli ogranienja svojstvena Korporacijama za !komunalni razvoj ci sline probleme radnikih. i potroakih kooperativa) na drugi nain posmatraJu ekonomske alternative. "Alternativne ustanove su, u najboljem sluaju, eksperimentalni modeli",
k~':: Mark Looney, jedan od direktora korporacije JakIh LStrongforceJ koj:? se zalae za kooperative i vlasnitvo fabrika u rukama zajednice radnika. "Neki su
60-tih godina polagali velike nade u to da e se al ter258

11ative namnoiti i prevladati postojee ustanove, dok

se danas realnije procenjuje njihova vrednost i vie je
se svesno njihoyih grctnica. Ljudi su shvatili da je, da
bi se uspelo u tome, nuna prornena celokupnog ekonomskog sistema te su se alternativci aktivnije ukljuili ;] druge oblike politikog rada."
Ostale okoLnosti koje su dovele do ,novog lokalizma' vezane su za aktivnosti susedstava u oblasti uprave i ekonomije u kojima je naglasak na neposrednoj,
dobrovoljnoj graanskoj akciji. Cilj je stvaranje ,gradskih alternativa' s ,osloncem na sopstvene snage' (kljuni termini u nazivima dveju osnovnih grupacija u ovom
taboru). Najznaajnije komunalne organizacije ovog tipa z;u uglavnom nalik na grupe za neposrednu akciju
Saula Alinskog ija su osnovna sredstva za vrenje pri1iska na upravu konfrontacija i ometanje. Njihov se
broj naglo poveavao tokom 70-tih godina, kada su
predstavljale reakciju pripadnika radnike klase, slubenika i sitnih preduzetnika na nepovoljna po njih
recc.;.;ona. i inflatorna kretanja. U nekim sluajevima su
se udruivale na nivou pojedine drave, a esto su se
usredsreivale na aktivnosti ouvanja i rehabilitacije susedstva (iza ega je ponekad, na nesreu, .stajala elja
belih stanovnika da .spree doseljavanje crnih u susedstvo). Pristalice gradskog oslonca na sopstvene sna~e
zalau se za neposrednu akciju u spreavanju odliva
kapitala i za nastojanje da se obezbedi zadovoljavanje
to vie osnovnih potreba u okvirima svake pojedine zajednice. To bi, svakako, podrazumevalo osnivanje finansijskih ustanova na nivou susedstva kao to su kreditne zadruge ili ak banke (poput banke za razvoj u
delu ikaga koji se zove Juna obala). Strategija ,alternativnog susedstva' mogla bi podrazumevati i prehrambene kooperative, centre za preradu otpadaka, komunalne pekare ili radionice za izradu sapuna, javna kupatila, krovne bate, vetrenjae, instalacije za klimatizaciju zgradakonenjem suneve energije i lokalne
kulturne centre. Pioniri ove strate2:i ie su 2:radski naselienici koji preuzimaju oronule g;:aevine 1, obnavljaiui ih, ,pravom znoja' Dostaju nHhovi vlasnici.
U ovim vizi iama ,vlasti susedstava',14 vrste, samodovolnie zajednice sa sopstvenim sredstvima potrol;nie,
uroizvodnie i drutver.e reprodukcije, s drudm s1ii':nim
autonomnim jedinicama Dovezuje minimalni dravni
aparat. Neki arhitekti i inenjer'i sainili su projekte
l' David Mxris, Karl
Hess, Neigl1borllOod Power, Boston,
Beacon Press, 1975.

259

takvih zajedniq u kojima je kompaktnost mogunost

da svako to je mogue vei deo kretanja obavlja bidklom ili peice) spojena sa zelenilom i otvorenim prostorima neophodnim za zatitu privatnosti i uivanje
u prirodnim lepotar.na. Radi se o gradskoj varijanti onoga to na selu p'reclstavljaju pokuaji osnivanja udruenja za .z;emlju i naseljavanje. No, jedna od njihovih
trajnih slabosti je neEspeh u reavanju problema razvlaivania postojeih ustanova b02:atstva i dravne moi i problema uskloivanja onih m~oguih prednosti prisustva na tritu i uea u razrneni roba.
Mala tehnologifa

Teorija pokreta novog lokalizrna umnogome se oslanja na argumentaciju u prilog ,odgovarajue tehnologije' i na velianje malenosti u duhu dela E. F. Schumachera; ova teoriiska osnova poprimila je brojne, uglavnom sline oblike II pokuajima da se poveu socijalna
vizija i tehnologija - iH obmuto. ls Aktivisti pokreta
uverem su da, dugorono gledano, kada se svedu sve
mane i preimustva, zahvati malog obima koji su ,laka
koraka', esto po svojoj delotvornosti mogu biti odgovarajua zamena krupne tehnologije, a da pri tom uzroikuju manje tete u ovekovoj okolini i nude v,ie zadovoljavajue naine ivljenja.
U stvari, kao ni ,nlternativno', ni pojam ,odgovarajueg' nije jednoznaan i sam po sebi jasan. On otvara. kritino pitanje: odgovarajue za ta? Za sigurnost,
jednakost, autonomiju, individualnost, pravdu, bezbednost, zajednicu, umee i sposobnost, imaginaciju? Za
profit, mo, apstraktni rast, dominaciju, nejednakost,
pljaku? Za proizvodnju el1ka najprimerenija tehnologija je, verovatno, u dinovskim visokim peima i visoko
automatizovanim valjaonicama (iako su za neke potrebe sasvim dovoljne j male elektrine pei). Za proizvodnju elektrine energije odgovarajua tehnologija e
uskoro pre biti korienje hemijskih fotoelemenata ploa od materijala sH nih silikonu koje izloene suncu stvaraju elektrinu energiju - nego og-romnih, centralnih postrojenja, pogotovu onih na nuklearni pogon.
Uz to, tehnologija nije jedina stvar
kojoj valja voditi
rauna. Ako elimo svima da obezbedimo posao, opre-

15 E. F. Schwnacher, Small Is Beautiful, New York, Harper

and Raw, 1975

260

delili bismo se - grubo :-eeno - pre za rnale lokalne

pei nego za modernu eljezaru. Male pe6i vie, moda,
odgovaraju Kini, koja je poslednjih godina nastojala
da razvije industriju, nego sadanjem stupnju razvi j e:losti Sjedinjenih Drava. S druge strane, veina onoga
to je solarna tehnologija, u energets:mm pogledu podjednako je efikasne kao nuklearna centrala, a - pri
tom je manje tetno. Da bismo procenili koja tehnologija je doista odgovarajua prethodno moramo odrediti svoje ciljeve i u odnosu na njih ceniti ta im je
najprimerenije. To ie prevashodno politiki proces, koji se trenutno odvija na nedemokratski nain u okrilju korporacija i za ciljeve kapitalista.
Malenost je elcme:lt koji privlai mnoge ljude, ne
,>amo zato to je to reakcija na unitavanje ovekove
okoline i energetsku krizu ve i zbog frustracija koje
su posledica bezuspenih pokuaja da se izmene ill bar
kontroliu krupne korporacije i vladine agencije. Potpuno novi krug ljudi ie uao u orbitu levice - inenjeri i tehniari. arhitekte i zanatlije-amateri, sitni farmeri i nezavisni sitni proizvoai. Alternati~na tehnologija, meutim, privlai i ultraindividualistiki nastrojene
desne anarhiste, soj koji zamilja samodovoljne kue-ut
vrde iza ijih bi zidina mogli posmatrati i izbei propast
civilizacije. Ostali indIvidualisti, a svima im je zajedniki neprijateljski stav prema vlasti, vide u a1t ern a~ivnoj tehnologiji mogunost obnove feudalne ustanove
slobodnjatva u gradovima.
Neke pristalice al~ernativne tehnologije pretpostavliaiu da e odlike njihovih projekata - vea efikasnost,
jednostavnost i manja potronja energije - takoe dovesti i do revoJucionisanjd drutvenih ustanova. Veini
je 72jednika ideologija koja dihotomiiu centralizam-decentralizam sma~ra najbitnijom znaajkom naeg doha. Decentralizam je, sam po sebi, dakako, tek neznatno korisnija ideologija od primerenosti. Decentralizam
i nepravda, naravno, !lisu nespojivi. Tekstilna industriia,
ie, r)rimerice, jo uvek uSItniena i decentralizovana. Da
li je zbog toga prekrasno ljudima koji u njoj rade?
Zastupnici a1terna':ivne tehnologije obino isputaiu iz vida dinamiku kapitalizma koja vodi ikoncentracijI. Koncentracija je pre uzrokovana socIiainim i ekollOrr.~kim uslovima ne2:o1i tehnolokim determinantama, poto kapitalistik; firme daju prednost u odnosu
pa tehnologiju uprav') krupnim, centralizovanim i kanital-intenzivnim pochhvatima. Premda energetske imperije jo 'Uvek vie dre do uglja, nafte i nuklearne
261

energije nego do suneve, neki od pristalica alternativ

ne tehnologije s pravom strahuju od toga da nova alternativna tehnologija, verovatno nee ugroziti velike
korporacije: one e prosto iskoristiti najbolje zamisli
maiih pronalazaa i zaraditi na njihovoj masovnoj projzvodnji, kompromitujui potencijal koji u tome vide
pristalice alternativne tehnologije. 16 Moda e porodice
biti sigurnije u budunosti zbog toga to njihova domainstva u snabdevanju energijom vie nisu ovisna
od Consolidated Gas, Electric-a ili Zovite-ga-kako-hoe
te, no ogromna koncentracija kapitala zato nee prestati da postoji. Oslorrac na sopstvene snage i lokalna
ili kuna proizvodnja mogu naruiti njihovo gospodstvo
l smanjiti zavisnost trita, menjajui smer itav vek
duge tenje kapitala da prodre u sve sfere ivota, ali
dn:;:tvo se neizbeno mora suprotstaviti posledicama
ogromne akumulacije kapitala koja danas postoji II
'JbH:ku privatnih korporacija.
Pokretu slui na ast to to je doprineo politizaciji
pitanja ta se .j s kakvom tehnologijom proizvodi, demaskirajui pri tom ideologiju naune neutralnosti i
neutralnosti i napretka iza koje se krilo ,kapitalistiko
odluivanje u pravcu razvoja drutva. Interesovanje za
tehn9loke alternative potaklo je u ljudima nova pitanja koja se tiu naina i ciljeva upotrebe ljudskog
Jada. Pokret svakako ima i svojih slabosti i protivre
nosti. I Barry Commoner i Amory Lovi ns 17 zalau se za
solarnu energiju kako danas tako i u daljoj buduno
sti. Lovins, meut1m, tvrdoglavo istrajava u tome da je
solarna energija s90jiva s kapitalizmom oi uzda se u
rast cena nafte i prirodnog gasa kao inilaca koji e
ubrzati prelaz. Commoner, pak, porast cena energije
krivi za pad vrednosti realnih zarada i mogunosti zapoljavanja radnike klase jer uzrokuju brzu inflaciju i
ekonomsko propadan je. On se zalae ne toliko za kapiTalistiko trite koje se iskljuivo rukovodi naelom
urofita koliko za ,3.rutveno upravljanje proizvodnjom'
kao preduslovom a::iekvatnog prelaska na korienje solarne energije.
Mada brojne pristalice alternativne tehnologije zaobilaze problematiku preraspodele dohotka koja je svojstvena tradicionalnom fundusu levice, mnogi stari levi" Tom Bender, "Why Big Business Loyes A. T.", Rain,
januar 1978, str. 4-6.
.
17 Barrv
Commoner, Tlze Povertv of Power, New York,
Bantam Books, 1977; Amory Lovins, 'Soft Energy Pat!zs, Cambridge, Mass., Ballinger Publishing Company, 1977.

262

ari

ne uviaju da bi bitka za nove oblike tehnologije

mo",l a biti zapravokbsini sukob oko toga ko i koliko
dobija od ukupnog drutvenog bogatstva. Treba li, na
primer, preraspodeJiti ka"!Jital na pojedine ili kooperativne vlasnike solarne opreme i fotoelemenata il ga koncentrisati u rukama slubi za pruanje energetskih usluga koje grade nuklearne elektrane gde se po energetskoj energiji troi vie kapitala i uloeni dolar da je
manju mogunost zapoljavanja? U ikagu je 1978. do~Io do otrih sukoba oko gradskih projekata za kontrolu zagaivanja Miigenskog jezera kojima je b1la
predviena izgradnja podzemnih tunela i rezervoara, a
najnia vrednost radova bila je 2,6 milijardi dotara uz
verovatno poveanje :)d nekoliko milijardi. Kritiari su,
i.1mesto trenutnog skupJjania svih koliina padavina i
r>.jihovog zadravan ia II dubokim podzemnim kanalima
radi spreavanja izliva kanalizacije li jezero, predlagali
korienje jednostavniie, jevtinijei odmah dostupne tehnologije koja bi sluila odvodu i zagaivanju padavina na razliitim mestima u samom gradu - poroznim
parkinzima, lokalnim veta6kim jezercima, krovni m rezervoarima i na proirenim, otvorenim zatravnjenim
prostorima. Tvrdili su da bi, ukoliko njihov plan bude
nrihvaen, posao mogao biti obavljen neuporedivo jevtiniie, da bi vie ljudi imalo posla u njegovom ostvarivanju, da bi grad postao mnogo prijatniji a stotine hiljada dolara ostalo bi na raspolaganju svakom susedstvu za razliite poduhvate od obnove zQ:rada do lokalnog ekonomskog razvoia. Tako pitanje odgovarajue tP.!mologije moe :postat; problem toga ko ima kontrolu
nad gradskim bogatstv8m.

Demokratija Ila radnom mestu

Pokreti 60-tih Fodina doprineli su legalizaciji protesta, traienja i potov::mja prava, particinatorne demokratije i HnoQ: zadovoljstva, a na
'su se - P02"otovu
na],.n,: poznato'! trajka radnika u lordstal1nskoi fabrici Dcneral Motorsa 1972. godine -oslanjale nade
pol?2"ane Ll demokrati:1.~ na radnom P1cstu i zadovoHstvo
l j radu, Radnika ldasaie sve gnevniia na mo komnaniia da obustave pcoinodnju i ostave na cedi1u marliive
r:ldnike i zavisne zajednice. Isto tako, raste i ozlojee
no~t zho2" t02:a to OTlOS; asa kad radni'ksutni na rad:10 mesto za njega nrestaiu da postoje demokratija,
Povelja o pravim,a i li6rle slobode.

to

263

Nesporno je da VIse demokratije na radu VIse zadovoljava radnika i pridonosi njegovoj zainteresovano">ti.ls Demokratija na ~'adnom mestu ne povlai i vee
trokove proizvodnje, premda bi i to bilo prihvatljivije od cene koju radnik-pojedinac i drutvo plaaju
postojeim radnim modelima i autoritarizmu. U mnogim
se sluajevima (zbog demokratije na radnom mestu)
izuzetno poveava produktivnost. U vedskim fabrikama firmi Volvo i Saab za par godina je razoren ,mit
montane trake', iako je u njima demokratija na radnom/ mestu tek u zaetku. Drugde je demokratizacija
rezultirala veom pouzdanou rada, fleksibilnou i
prilagodljivou proizvodnje, viim kvalitetom roba i
usluga kao i mnogim drugim prednostima, ukljuujui
i poveanu bezbednost od povreda na radu. 19
Moda pomalo iznenauje to to su pristalice demokratije na radnom mestu esto neprijateljski raspoloene prema amerikim radnikim sindikatima. Takav
je stav uobiajen II malenom svetu alternativnih ustanova. Istina je da su retki sindikati spremni da se suoe s izazovima radnike kontrole na radnom mestu.20
Neki i nemaju ba sasvim asne motive: ouvanie poloaja sindikalne birokratije ili istorijsku neprikosnovenost svoje pregovarake pozicije u pregovorima oko
visine nadnica i dmgih povla-stica svakih par godina.
Deo strahovanja II sindikatima sasvim je osnovan.
Aktivisti alternativnih ustanova vide sebe kao uesnike
u stvaralakom radu koji treba da obezbedi vredna
dobra ili usluge, da menja drutvo i razvija njihove li
ne talente i karakter. Veina ljudi tek povremeno i sluajno radi oni su, pre svega, zaposleni i upravo stoga prevashodno prinueni da se dre i da brane svoj
bon za preivljavanje. Ovakvi kakvi su, sindikati se bave zaposlenjem, sitllacijom koju ie stvorio kapitalizam
a ne sindikat industrijskih radnika. ak i kad bi sindikati jo uvek drali do svojih prvobitnih ciljeva, kao
to je ukidanje ropstva, nadnienja i stvaranje slobodnih udruenih zajednica, njihova tenja da pomognu
Paul Blumberg, Industrial Democracy, New York, Schocken Books, 1973.
" David Moberg, "Workplace Democracy Aboard the Ship",
III These Times, 21-27. XII 1977.
20 Ujedinjeni
radnici autoindustrije su unekoliko iznimka.
Oni pruaju podrku novim eksperimentima u sferi organizaci.ie rada, pomau prehrambene kooperative u Detroitu, u obrazovnom centru na Crnom jezeru koriste solarnu energiju i pomau korporaciju za komtmalni razvoj u istonom Los An-

pobolj<:;ana primanja i sigurnost svojih lanova bila bi

i dalje opravdana. Sada se sindikalni voi, recimo, pribojavaju da se uprave koriste nekim oblicima reorganizacije rada da bi oslabile ili ak onemoguile. kolektivnu odbranu radnika, a t') je ba ono to sindikati, u
llajboljem sluaju, nude. Oni se boje da e poslodavci
lskor;istiti' poveanje produktivnosti - kojim je bezmalo uvek praena ak i samo delimina demokratizacija - za otputanje dela zaposlenih. Neki se opiru participaciji iz straha da e ona obezvrediti njihovu ulogu
protivnika sistema.
Ova strahovanja nisu posve neosnovana, ali demokratizacija rada moe za posledicu imati jaanje jednog demokratski ustrojenog sindikata. Fabrike uprave
mogu podrati neke od projekata ogranienog dejstva
kao to je obogaivanje radnih operacija, ali kako je demokratija privlana a elje radnika sve vee, u kona
nom ishodu dolazi do sukoba prvo s nadzornicima nieg
ran?a - koji se osete neposredno ugroeni:m, a potom
i s 'glavnom upravom . u ijem su domenu osnovne odluke korporacije. Jedan veoma uspeo eksperiment u
oblasti ograniene radnike kontrole uguen je u filijali
firme Deneral Plants uTopeku, Kanzas, jer je uprava
osetila da ie njena vlast dovedena u pitanje.21 Radnika
participaci ia moe biti sredstvo kontrole, ali je verovatniie da bi, na dugi rok, usmerila firme, a ako bi bila
politiki OI'2:anizovana, i itavu zemlju, ka demokratskom socijalizmu. Ona unekoliko podsea na protivre
!10sti Oweriovog filantropskog socijalizma. Ovenizam je
nrivlaio radnike kao alternativa kanitalizrnu, ali su,
isto tako postoiali prosveeni kapitalisti koli su u niemu videli 'takvu or!!anizaci iu rada i za iednice koia ie
najpogodnije sredst:Vo za motivadiu radnika.22 U ovakvim' ~1uaievima ishod zavisi od politike borbe koia
,e vodi oko ksraktera date alternativne ustanove. To
vai za svaku od njih.
OSAMDESETE I DALJE: DEMOKRATSKA ZAJEDNICA

IS

elesu.

264

Nasuprot optimistikim nadanjima, niti su se alter"lativne Llstanove naglo razvile 11 zaetak novog alternaBusiness IV eek, 28. III 1977.
John F. C. Harrison, ,.The Owenite Socialist Movement
in Britain and the United States: A Comparative Study", u:
Herbert Gutman, Gregory S. Kealey, ured., Many Pasts, tom l,
Englewood CUffs, N. J., Prentice-Hall, 1973.
21

22

265

tivnog drutva niti su ostavile znatnijeg traga u glavnom toku razvoja. One, pri svem tom, nisu neuspeh.
Alternativna iskustva obogatila su naslee levice i pridonela oblikovanju vizije budunosti - starog ali zanemarenog zadatka izgranje specifino amerikog socijalizma.
Alternativni pokreti nisu uspeli ne jedino stoga
to predvianja budunosti iz 60-tih i 70-tih godina nisu
ostvarena, ve pre svega zato to veina Amerikanaca
io uvek sledi drugaiju utopiju. Oni jo sanjaju o individualnom uspehu i o ,probijanju' (pod im se podrazumeva bezmalo sve osim nazadovanja); manje snevaju o stvaranju zajednice negoli o udobnostima porodinog ivota, ve dugo jedne od najilavijih ameri
kih utopija. 23 Jo SLl im neuporedivo blie vizije veeg
kolor-televizora ili novih stereo-ureaja i udobne kue
u predgrau nego kooperativnog radnog mesta gde se
stvaralaki obavI ja drutveno koristan rad. Oevidno
m snovi koji su bili deo mitologije SO-tih godina ipak
znatno potamneli. Mnogi Amerikanci danas imaju snove blie viziji alternatlVnih ustano'Va. No, rei da je kapitalistika kultura jo uvek hegemonistika isto je to
i kozati da ovi alternativni sno'Vi nisu ni tako privlani,
niti se ine tako stvarnim i dostinim, pa se njihovo
ostv8rivanje odlae za daleku maglo'Vitu budunost.
Ma koliko pokua'Vale, alternativne ustanove ne mo[rLl biti ostrva, niti su u stanju da utiu na drutvo a
da se ne susretnu s otporom vladajue kulture. Ljudi,
stvarni sudionici alternativnih poduh'Vata, nose sobom
posledice dugogodinje socijalizacije: po pravilu su bili
Izloeni propagiranju vrednosti koje su im neprihvatljive. to je jo vanije, alternative su morale da se suoe sa veim strukturarr:a amerikog drutva, s tekoama upribavljan ju kapitala, s poslovnim krugovima,
velikim vojnim izdacima, zakonima stvorenim za zatitu vladajuih institucija s direktnom i indirektnom
podrkom potrebama kapitalista, reklamom i drugim
vidovima formiranja l:ulture. Postojanje kontrakulture
; pokreta nove levice doprinelo je stvaranju trita, potroaa, aktivnih sudionika i novih aktivista. To je formiralo oseaj za misiju koju imaju alternativne ustanove, jednako kao to su one, sa svoje strane, obogatile znaenje drutvenih pokreta. Samim tim je i shva
II Kirk Jeffrey, "The Family as
Utopian Retreat from the
City: The Ninetf'enth Century Contribution", u: Sallie Teselle,
ured., Tlze Family, C011?/11unes and Utopial1 Societies, New
York, Harper and Row, 1972.

266

tanje da su alternativne ustanove razorne po postojee

postalo je prihvatljivo.
Meutim same alternativne ustanove nisu odve
uzbiljno uzel~ sopstvene tvrdnje o protivstavu u odosu
na posto jee naine proizvodnje i ivota u ameri~om
kapitalizmu, jer nisu bile spremne na sukob. MnogI od
sudionika alternativa, od kontrakulture do novog sp iri tualistikog tabora, ispoljavali su prezir prema sulmbljavanju. Pokret je, sa svoje st~ane, omoguio r;~~tajani~
a1ternativnih ustanova sa smIslom za sukob CIJI su CIl jevi umnogome bili isti kao cilje'Vi dmgih alternativa.
Nedostatak~kreativDog protivstava i podlonost snag~ma
vladajue kulture, uinila je da se mnoge alternatwne
llstanove svedu na relati'Vllo bezopasne varijante novog,
time stvorenog trita.
Sve one su se, gotovo bez razlike, suoile i sa organizacionim problemima. esto je bivalo da ljudi zapravo ne znaju ta i~e u ~vojim op~tima .. Gra~ska. deca
odlazila su u seoske Komune a da lm m razlika Izmeu motike i svinje niic bila jasna. Rad nastavnika slobodnih kola zasnivao se na anti-teoriji koja je prosto
poivala na odbacivanju postojee~. D~m Moore. j.e kazao da " ... poto oni zvone - ml necemo zvomtl; poto oni irna jll redare - mi ih neemo imati .... Me~!l
tim. nije mogue voditi alternativnu kolu na tal .nac~n
to prosto neete initi isto to ini sistem. BIlo J~
ideja da e samo .uklanjanie starih ogranienja doves tl
do raanja saradnje. Meutim, deca su inila ono to
bi i bez toga radila. Parola ,ini to hoe' 'svela se na
isto to s~o i s~mi. odrastaiui, radili."
Otpor prema hijerarhiii i birokratiji ee je vodio dezorganizaciji Dego reorganizacii~ za.snovanoj na
demokratiniiim m.elima Upravo osmvanJe Nove skole Z? demokratsku U1)ravu u San FranciSKU ukazuje da
je demokratizacija shvaena mnogo ozbiljnije.
Aktivisti altern8tivnih ustanova nisu uspeli da shvate
da khtsna prinadnost formira svest, te su zbog toga powe posrreno rawme1i industrijsko radnitvo, zbog ega
ie i niihov utica; bio ogranien. Alternative su bi~e
prihvatI iivi ie ljudima po strani od matice drutvemh
zbivanja kakvi su izuzetno siromani ili krajnje hipiievski opredeljeni. No, onima s jednom, ne ba sigurno.m
nogom na tlu alternativne ustanove kao da su nudIle
DI'~malo, a p~nekad Sll delovale i pretee. S.ko~aniije
insistiranje na lokalnom ekonomskom raz'VoJu 1 a1ternail\noj tehnologiji svakako ie blie i neposrednije 'Vezano uz probleme radnike klase jer ukazuje na to kako
v

267

alternativna tehnologija i naCIn proizvodnje mogu ponuditi vie, bolje i sigurnije zaposlenje
Pristalice alternativnih ustanova su, izgleda, uglavnom pretpostavljaie da do znaajnijih promena moe
doI ostvarivanjem njihovih usitnjenih, kumulativnih
nrojekata. Oni su ak navodili rei Mao Cedunga iz
Darabole o pomerenom starcu koji je zapanjio svoje
blinje premetajui planinu kamen po kamen. Drutva,
meutim, nisu planinc" Mogli bismo ih smatrati satkanim od nadreenih naela ili struktura. Strukture s viih stupnjeva e san!rati i uguiti promene na niim
drutvenim nivoirpa merama kao to je premetanje
privatnog kaP.itala II ona mes'ta gde ulaganja donose
vei profit. Potpuni preobraaj drutva mora se ticati
8vih nivoa. Do promene osnovnih naela dolazi naglo,
premda pojedinani uspeh moe pridoneti prelomu.
Bez obzira na sve mogue rezerve, lino sam uveren da e alternativne usta'IlOve i dalje biti valjani deo
Dokreta za radikaln.u drutvenu promenu, pogotovu ako
njihova delatnost bude povezana s jednim irim politi
kim i socij2listikim pokretom spojivim s idealima alternativnih ustanova. Alt'2rnative su ve odigrale znaajnu ulogu samim tim to su ljudima omoguile da ive
svo.i.a uverenja jednovremeno delajui na ostvarivanju
kOl"enite promene. Rad II alternativama je mnogima
pomogao da se obrazuju jer je omoguio da steknu iskustvo demokratije i da naue da formuliu naine
preobraaja postojeih ustanova.
ak i ako alterm:tlvne ustanove, same po sebi, nee
dov':sti do kor'enite promene sveta, one mogu doprineti r2.:voju graanske kulture kao nunog inioca svakog
masovnog pokreta za sociia1izam. Najznaajniji doprinos u tom smislu mogao bi se oekivati od onih alternativnih ustanova k'Oie bi unapredile kontrolu radnika nad radnim procesima i nad samom ekonomijom.
Odluivanje na radnom mestu podstie razvoj politike
svesti i uea. S vremenom je demokratija poprimila
znaenje izbora predst;wnika na neki nain odfi:ovornih
narodu koji bira izmeu ponuenih vladara. Ipak, opstojava i tradicija neposrednog uea l judi u upravljanju svoiim poslovima 24 Ona se mdavnom odrala unutar drutvenih skupina nezavisnih vlasnika, zanat1ija,
farmera, sitnih preduzetnika i strunjaka koji pos~duiu
stanovitu meru egzistencijalne sigurnosti i vladanja vla2< Carole
Pateman, PartiCIpation and Democratic Theory,
Cambridge, Cambridge University Press, 1970.

268

stitim radom. Po nekim tezama, poetna faza razvitka

Amerike bila je u znaku demokratskog ideala vezanog
uz premo drutva nad dravom.2s To vreme je, dodue,
daleko za nama, ali iskustvo sigurnosti i vladanja radom u okvirima savremenih radnih mesta moe postati
osnovom novog demokratskog socijalizma. Takve promene u sferi rada, praene preraspodelom dohotka,
predstavljaju preduslov uspenosti svake korenite reforme obrazovanja i ostvarenja svih drugih ideala a1term\tivnih ustanova. Na neki nain, novi lokalizam je
povratak potrebi za premoi drutva (nad dravom) i povratak opredeljenju koje stremi formiranju aktivnih graana sposobnih da upravljaju vlastitim poslovima. Kao
to kae Richard Kazis iz Instituta za oslonac na sopstvene snage: "Ljudi moraju shvatiti kako da iznova
nostanu graani; shvatiti da su sami 'll stanju da obavIjaju stv~ri. Stoga se nadamo da e oni jednom postati g:raani. da e ~,e ukljuiti u politiki proces, da e
spoznati ko ima u svojim rukama vlast i, kad jednom
nv u neto to im mnogo znai, da e biti kivni bude
li t~ u2'roeno." Bez obziI::a na neposrednost veza izmeu
alternativnih ustanova inolitikih cnrevirania 60-tih godina.olle su isto tako, ili bar toliko, simbol obnove
zaboravI jenih vrednosti amerike po.1itike tra~icije
narodne demokratije, samoodreenja neOdVO]lvog od
slobode i individualizma, lokalne autonomije. One su, tako!', izraz potisnutih drugorazrednih elja,. ko,ie )e
Philip Slater smatrao nedyvoJbeno bl~skiI? antlradl~ahz
mu amerike kulture - zelja za zaJedmcom, angazmanom i zavisnou.2.S Alternativne ustanove su, isto tak~
i leva alternativa kako sve omraenijoj birokratizacijI
amerikog naina ivota i tipino desniarsk~m y~IOJ:ab:
ljenju tih raspoloenja. U nastojanju da povezu zIvljem
ivot sa stvaranjem istorije, alternativne ustanove. predstavljaju nain stavljanja elja za samoos!va~en]~~ u
funkciju altruistikijih, socijalno. konstruktl~13lh .cIIJeva
prihvatljivijih od onog to nudi oholo vehcanJe sopstva u ,deceniji jastva'.27
Podjednako je prisutna proti;rrenost u. nainu na
koji se alternativne ustanove konste dubokIm nepove15 Martin Jo Sk1al', "The Socialist Transition t? Democracy
in America", Communications, Transnational InstItute, decembar 1977/januar 1978, str. 17-19.
26 Philip Slater, The Pursuit of Loneliness, Boston, Beacon
Press, 1970.
27 Tom
Wolfe. Mauve Gloves and Madmen. Clutter and
Vine, New York, Farrar, Straus and Giroux, 1976.

269

renjem Amerikanaca 'll dravu kao instrument promene

; pravinosti. One dokazuju da se socijalizam ne moe
izjednaiti sa etatizmom; igrajui na kartu neposredne
akcije one se dO'im8ju tradicija anarhistikog ra:dikalizma. I to je, svakako, upravo jedna od njihovih mana.
Mnogi siromani i industrijski radnici skloniji su da
vide u dravi onog koji e ris praviti nepravde; i s razlogom. Uza sve to, i neuspeh da se kontrola nad ekonomiiom preotme od ,vrhova koji odluuju i zapovedaju' jer su alternativne ustanove ostavljale po strani
probleme drave, umanjuje njihove domete.
Ne samo da su alternative oivele neke od ameri
kih politikih ideja nego su, isto tako, obogatile sve
jai pokret levice krit1kom bezmalo svakog od vidova
svakidanjeg ivota u kapitalistikoj Americi. Za razliku
od kapitalizma koji duguje SVOjiU racionalnost svodljivosti svih odnosa na novane i njihovom vrednovanju jedimtvenim kriterijumem - isplatljivou - alternativne ustanove otvaraju put ka sloenijoj organizaciji drutvene ravnotee mnogih ciljeva, i to posredstvom svesti
i demokratskog odluivanja.
Na razlomljen, posredan nain, alternativne ustanove su s ostalim naslednicima nove levice i kontrakulture, ,pajbqgatijoj' naciji na svetu postavile pitanje: ta
je hogatstvo? I Marx se isto zapitao posle razmatranja
injenice da se ,stari', to e rei Grci i Rimljani, nisu
pitali koja vrsta vlasnitva donosi najvie bogatstva nego "Koja vrsta vlasnitva stvara najbolje graane?"
"Tako se ini da je staro shvaanje, gdje se ovjek,
makar i u nekom ogranienom nacionalnom, religioznom, politikom odreenju, uvijek pojavljuje kao svrha
proizvodnje vrlo uzvieno u odnosu na moderni svijet,
gdje se proizvodnja pokazuje kao svrha ovjeka, a bogatstvokao svrha proizvodnje. Ali, in fact, ako se zdere
ogranieni graanski oblik, ta je drugo bogatstvo do
u univerzalnoj razmjeni proizvedena univerzalnost potreba, sposobnosti, uitaka, proizvodnih snaga itd. individua? PiUni razvoj ljudske vladavine nad prirodnim
snagama, onima takozvane prirode kao i svoje vlastite
prirode? Apsolutno razvijanje svojih stvaralakih predispozicija, bez druge pretpostavke osim prethodnog
historijskog razvoja, koji taj totalitet razvoja, tj. razvoja
svih ljudskih snaga kao takvih, ne mjereno nekim tlnaprijed datim mjerilom, ini samosvrhom? Gde se on ne
reproducira u svojoj odreenosti, nego producira svoj

270

totalitet? Ne nastoji dc. ostane bilo ta postalo, nego je

u apsolutnom kretanju postajanja?"23
U tom je smislu, pokret alternativa predstavljao poKuaj da se na dnevni red drutva stavi centralni problem kontrole bogatstva. Svojevrsna je ironija da su
brojne alternativne ustanove, i pored toga, predvidele
fundamentalni problem koji socijalisti godinama istiu:
Kontrolu kapitala (i s njom povezanu prera sp odelu dohotka). Poto je dr7:ava otelotvorena reenost drutva
~<ao celine da ouva postojea svojinska prava, stvarno
': ne postoji alternativ3- koja bi jednovremeno bila ostvarenje strategije Oisvai anj a kontrole i radikalne promene
drbve (za ta bi naipovoljnija sredstva bila mirnodopsl<a, ukljuujui i izbornu pobedu). Otuda Siu aktivisti
alternativa poslednjih ,godina vie panje posveivali
usvajaniu politike vlasti, formulisanju zakonskih odredbi i pribavlianin sredstava za kooperativna preduzea
Ll javnom vlasnitv 1. Oni su nastoiali da uz pomo zakonodavstva uspostave kontrolu nad privatnim kapitalom
i da iskoriste altel'ml.tivne ustanove, tehnologiju i organizacione modele za pr-=raspodelu vlasti i dohotka u najveoi moguoj meri.
Bez sumnje e i u narednih deset godina ista vrsta
alterm,tivnih ustanova iveti tu pokraj nas, premda ne
ba posve ista. Iako e veliki deo njihove energije i dalje
biti posveen reavanju problema drutvene reprodukcije - porodici; obrazovanju, potronji, komunikacijama
- ve postojei zaokret ka radnim i ,proizvodnim alter
nativama dozvo l java da 's vie osnova verujemo da e
budunost doneti povezivanje razliitih alternativnih uslannV8 i njihovo uobliavanje u ,alternativno drutvo'.
Budu li ove alternative, uz to povezane s masovnim politikim pokretom, one e pojaati ;opsadu' kanitalisti
!:ih ustanova koja je nu7.na priprema za radikalni raskid
i dokidanje hegemonije kapitalista - do ega moe doi
i u prosneritetnom a ne iskljuivo u kriznom razdoblju. 29
Neke od alternativa '1esumniivo e postati izvitoperene
kODi ie vlada iuih l'stc.1nova i samim tim odustae od
"vojih sociialnih vizija; neke e postati javni proiekti te
time zavisne od privatnog preduzetnitva i odeljene od
1

" Karl Marx, Friedrich Engels, Dela, tom 19, Osnovi kritike
III glava o kapitalu, drugi odeljak, str. 323,
Beograd, JMRP, Prosveta, 1979. (U tekstu navedeno prema eng.
prevodu Grundrisse, 0!ew York, Random House, 1973, str. 487
-488. - Prim, prev.)
2, Paul
Sweezy, Harry Magdoff, "Review of the Month",
Monthly Review, noyembar 1976, str. 11-12.
politike ekOIlOl'lije,

271

sve snanijih lokalnih uprava. Do sada je uticaj alternativnih ustanova bio vei na matu Amerikanaca nego na
njihov svakidanji ivot, ali su impulsi koji stoje iza niihovog stalnog razvoja i suvie duboko ukorenjeni da bi
one tek tako mogle nestati.
Njihov dalji rast i uticaj zavisie od formiranja i
razvoja masovnog socijalistikog pokreta koii bi bio u
stanju da primenjuje modele i programe alternativnih
ustanova u okviru sveukmme demokratske kontrole ulaganja, preraspodele dohotka i demokratizacije rada i !Ilstitucionalnog ivota u celini. Za to e biti ~ nuni preduslov izmena vladine politike i drutvena kontrola onoga
to je danas privatna mo korporaci ja. Tek tada e aIter~
nativne ustanove moi da nestanu jer e postati sastavni
deo socijalistike Amerike.
(David Moberg, "Experimenting with the
Future: Alternative Institutions and American Socialim", Coops, Communes &
Collectives, ed. John Case i Rosemary
C. R. T~ylor, PantheoD. Books, New
York, 1979, str. 274-311)
Prevela Vera

272

Vukeli

Joyce Rothschi1d-vVhitt
USLOVI ZA DEMOKRATIJU: KAKO
OMOGUITI FUNKCIONISANJE
PARTICIPATORNIH ORGANIZACIJA.

Weberovo predvianje da e se sa modernizacijom

zapadnog drutva svako podmje drutvenog ivota progresivno racionalizovati, predstavlja danas mea u sociologiji. Za Webera, neumoljivi proces racionalizacije,
naj;zraeniji u birokratiji, posledica je tehnike superiornosti biro};:ratije nad svim ostalim oblicima organizovanja u istoriji i njene neophodnosti kao instrumenta moi
onih koji joj stoje na elu. Jednom vrsto uspostavljena,
birokratija ini revoluciju (to jest, fundamentalu promeliU u strukturi autoriteta) nemoguom i zamenjuje je samo promenom onoga koji kontrolie birokratski aparat.
Mnog;i prouavaoci drutva slau se da birokratizacija
odvaja kontrolu nad organizacijom od pojedinca i time
dovodi do f!ubitka individualne slobode i kontrole. vr
sto utemeli'ena u delu Webera i Michelsa, literatura o organizacijama drutvenih pokreta sadri dosta detaljno
prouenih sluztjeva, kuji pokazuju kako krhkost sistema
narticipatorne demokratije, tako i njihovu tendenciju
da raz\lijaju oligarhije koje istiskuju prvobitne ciljeve.
Nude se razliita objlnjenja:
1. Ciljevi organizacije mogu se vie prilagoditi vrednostima okoline (k8.o II sluaju TVA).
2. Organizacije (kaG March of Dimes) mogu prakti
no ostvariti svoje prv0bitne ciljeve, a zatim ih proiriti
da bi odrali organizaciju per se.
3. Organizacije (b.\o to je Women's Christian Tempere'nee Union) mogu uvideti da ne mogu da ostvare
svoje prvobitne ciljeve i zato ih proiruju.
18 Marksizam u syetu

273

4. Proceduralni propisi i pravila (organizaoiona sredstva) mogu, pre nego to se pretvore u ciljeve po sebi
da postanu krui.
5. Odravanje i rast organizacije mogu da se transformiu u ciljeve po sebi (kao u Socijalistikoj partiji
Nemake) zato to je u interesu vrha organizacije da sauva svoje pozicije moi i privilegije koje im ona omoguuje.

Ovi procesli oligarhizacije i zamenjivanja ciljeva uzeti skoro kao konstante - nisu mali problem za organizacije drutvenih pokreta, zato to oni :mogu da unite njihov raison d'e,:re. Teorijski model Zala i Asha
predstavlja izuzetak po tome to ove transformacione
procese smatra uslovljenim. 1
Tek kasnije se pit::mju da li je demokratija mogua
unut~r ?irokratske organizacije prilo iz drugog pravca.
Benms l Slater tvrde, na primer, da su demokratski naini organizovanja nei:::,belli, ukoliko organizacija eli da
opstane u drutvu koje doivljava rapidnu tehnoloku
promenu. 2 Organizacije e uspeti da prilagode intelektu~lna .sredstva promenijivim i sloenim tehnolokim problemIma samo ako okupe specijaliste za razliite discipline i projektne gmpe, kojima e se demokratski rukovoditI i koje e po zavretku datog projekta biti rasputene.
. Ukratko, debata o izgledima demokratskog organizovanJa nainila je pnn krug. Ona poinje tradicijom We?era i Michelsa, koji naglaavaju da nije mogua demokratska kontrola birokratije, a zavrava se Bennisovim
predvianjem da je u birokratiji budunosti demokratija neizbena.
. Z~lil11 ~a dokaem da demokratski naini organizovanJa msu ill nemogui, ni neizbeni. Oni su uslovljeni.
Poto "alternativne ins:itucije" tee da budu ili tvrde da
jesu demokratske, on::: predstavljaju .idealna mesta za
ist~'a~~anje usl,O\:a u kojima sc demokratske tenje ostvada utvrdi strukrUJu Ih propaaaju. Ovaj
turalne uslove koji
institucijama
dozvoljavaju da sauvaju demokratske forme organizovanja, da se dre svojih prvobitnih drutvenih ciljeva i da
cdrze
naine organizovanja.
Detaljno izlaganje ovih objanjenja vitleti kod Selznieka
d 949), Silisa U9S7), Gusiielda OYSS), Mertana (lYS7), Michelsa
(1949), Zalda i Asha (1966).
2

274

Bennis i Slater (1968).

ISTRAIVANJE POLOAjA

U proloj deceniji, u SAD je dolo do impresivnog

irenja onoga to se danas oznaava kao alternativne insitu::\cije mogu se odrediti pomou njihove odlunosti da
ustanovljenih naina organizovanja. Zahvaljujui nasleu
iz antiautoritarnih pokreta 60-tih godina, alternativne institucije mogu se odrediti pomou njihove odluenosti da
stvore organizacije paralelne, ili bar izvan etabliranih institucija, organizacije koje bez pribegavanja unutranjoj
birokratiji ili spoljnim direktivama ispunjavaju drutvene potrebe (obr'azovne, medicinsku pomo, itd.).
Takve paralelne, '')pozicione organizacije stvorene su
u skoro svim oblastima - slobodne medicinske klinike,
~lobodne kole, praVl13 udruenja, alternativne grupe u
"blasti medija, poljoprivredne kooperative, istraivake
grupe, komuae. Neke od njih narasle su do izuzetnog
stepena - na primer, 1967. u SAD bilo je 30, a 1973.
preko 800 registrovanih slobodnih kola, uprkos opadanju prijava II ae-javne kole u toku tih est godina.3 Na
alost, ovom drutvenom razvoju posveeno je vrlo malo
istraivanja. Neke studije opisuju ovu ili onu alternativnu instituciju, ali malo njih pONuava da odredi zajednike crte koje ih povezuju.
Ovaj esej izlae neke nalaze iz uporednog istraivanja alternativnih uslunih organizacija. On sugerie teol1ijske stavove na "srednjem nivou" o uslovima koji
potpomau organizacione forme participatorne demokratije. Uporedno istraivanje, a ne prouavanje odvojenih pojedinanih sluajeva, omoguuje mi da izdvojim
osobine koje su zaiednike i izbegnem crte koje su svojstvene samo jednom tipu organizacije.4
Istraivanje obuhvata slobodnu medicinsku kliniku,
c;:lobodnu srednju kolu, pravno udruenje i poljoprivrednu kooperativu. 5 Sve ove organizacije bile su stare
bar dve godine. Pokuao sam da izaberem to razlii
tije orga~izacije - neke su imale dravne fondove, a
; New Schoois Exchange Directory (1967, 1973).
, Za potpunije objanjenje komparativnog metoda, videti
Glasera i Straussa (1967).
, Svih pet alternativnih uslunih org.anizacij~ izabn;mih .~~
ovo Istraivanje bilo je smeteno u malo] oblastI u Kahfornl]l.
Free School, ispitivana u ovom istraivanju, nije bila zvanina
kola. Ona je bila van sistema, Legal Alternative, dneyna kola.
Tokom OVOg istraivanja,ima1a je izmeu 27 i 41 srednjokolca.
od kojih je- 52 odsto bilo iz vie srednje klase i koji su svi bili
belci. Osoblje kole inilo je veliki broj povremenih dobrovo-

275

neke ne; neke su relativno velike, druge su male; neke

koriste vrhunsku tehnologiju, dok su poslovi drugih jednostavniji ili tehnoloki nerazvijeni, itd. Ipak, sve one
II rukovoenju daju prednost kolektivistiko-demokrat
skoj alternativi, a ne birokratiji.
Jjaca, uglavnom regrutovanih sa oblinjeg univerziteta, iji rad
su koordinir::tli s rabo zaposleni, ali slabo plaeni, lanovi osoblja. Ova situacija dozvoljavala je jedan zavidan odnos uenik
-nastavnik od 3 prema jedan, dok se veliina razreda kretala od
individualne nastave do sedam uenika. Kao i mnoge druge slobodne kole, i ova je stavljala naglasak na nastavu van kolske
zgrade i kroz rad i participaciju u zajednici; na emotivni razvoj i
njegovu integraciju sa kognitivnim; na kritiko razumevanje kulturnih, politikih l ekonomskih institucija u drutvu; kao i na
oseaj kontrole, odnosno aktivistiku orijentaciju prema drutvu koje se menja. Free Clinic, ispitivana ovde, pruala je
besplatne usluge pacijentima. Meutim, suoena u treoj godini
rada sa ekonomskom nunou, ona je poela da naplauje
usluge. U njoj je radilo est plaenih direktora, koji su inili
upravu klinike, i izmeu 60 i 100 dobrovoljaca koji su obavljali sve poslove. Lekari su uglavnom bili dobrovoljci, iako su
neki od njih povremeno bili plaeni. Pored medicinskih usluga, klinika je imala i program zdravstvenog obrazovanja i savetovalite. Osnovni prav"c njene filozofije i svrhe bio je izraen u njenom motu: "Zdravstvena zatita cele linosti, duha
J tela" ili "Zdravstven::t zatita za ljude, a ne profit". Ona je,
takoe, polagala mnogo i na preventivnu medicinu. Prosean
broj njenih paclJenata rastao je od 130 pacijenata meseno
na kraju prve godine rada do 479 na kraju tree godine. Veina
pacijenata su bili belci (86 odsto i izmeu ,15 i 30 godina starosti (79 odsto). Tipino je da su oni u kliniku dolazili uglavnom zbog venerinih bolesti (23 odsto), konih bolesti (18 odsto) i kod ginekologa (16 od3to). Takoe, u toku 1974-1975,
njeno savetQvalite meseno je poseivalo 69 ljudi, a program
zdravstvenog obrazovanja 675. U odnosu na druge slobodne
klinike, ova je bila velika po broju pacijenata i obimu usluga
koje je pruala. Al/enzathe Newspaper su bile ba to-alternativne. One nisu bile ni "underground", ni "etablirane". Osnovane
u decembru 197!, kao zastupnik drutvene promene u gradu
u kome su domll1iralc jedne konzervativne novine, njihov tira
je narastao do oko 22 hiljade primeraka. Stalno zaposleno
osoblje, iji se broj kretao od 14 do 18 osoba, izdavalo je
nedeljne novine obima izmeu 28 i 36 strana. Pokuavajui
da stvore \lrogresivniju drutvenu klimu u gradu, novine su se
opredeli le za "angaovano novinarstvo" i prezentovale vesti iz
lIberalne ili radikalne perspektive o Do liberalnih politikih promena dolo je posle osnivanja novina, ali je, naravno, teko
njih powzati sa uticajem novina. Veina halaca novina (74
odsto) bila je zadovoljna njihovim kvalitetom. Food Co-op je
poela 1970. kao grupa od 100 ljudi. U januaru 1974. razvila se
Ll prodavnicu meovite robe (samo za lanove) koja je svakome
lanu naplaivala lanarinu da bi pokrila trokove, prodavala
hranu po proizvodnoj ceni i za koju je svaki lan radio najmanje jedan sat meseno. Na ovaj nain, Food Co-op je, za go-

276

Korieno je VIse
pod~tci jednoga slae

metodolokih postupaka, tako da

kao kontrola podataka drugog.
Prvo, vrena su posmatranja na terenu u svim okolnostima (od est meseci do dve godine). Dobijeni podaci
proireni su intenzivnim, specijalno sastavljenim intervjuima sa izabranim lanovima iz svake grupe. Upitnici
na koje su odgovorili lanovi slobodne klinike, alternativnih novina i poljoprivredne kooperative dali su
dodatni materijal

dinn i po dana delov::tnja, privukla preko 1.100 lanova. mIa

ie smetena u novom delu grada, u kome su dominirali studentL Vrednost robe koju je prodavala bila je isto tako impresivna: 35 hiljada dolara meseno u toku kolske godine
(znatno manje II toku leta). lanstvo je odluivalo o najvanijim promenama politike i svaka tri meseca biralo je predstavnike u upravni odbor. U meuvremenu, devet lanova uprave
donosilo je odluke na nedeljnim susretima koji su bili otvoreni svon1 lanstvu, dok je radnju vodilo plaeno osoblje (3
do 4 lica). Ideali kooperative bili su "ekonomija, ekologija i
zajednica", i ona je snano potpomagala napore za osnivanjem
drugih zajedniki posedavanih i kontrolisanih ekonomskih in,
~titucija u gradu gde je bila smetena. Law Collective je osnovan 1971. Sve vreme je imao izmeu 7 i 10 lanova. Obino su
3 ili 4 lana bili advok:l.ti, dok su drugi bili pravni saradnici.
Tokom vremena, Law Collective je preao sa odbrane ugroenih pojedinaca, kojima je potrebna pravna pomo, na odbraIl:u
grupa, posebno radnika. Do 1974-1975, ovo poslednje postalo Je
prioritetno, a osnovali su i pravno savetovalite nasuprot etabliranim sindikatima i pomogli drugima da se organizuju (na
primer. taksisti, kelnerice, itd.). Law Collective je radio besDlatno samo na sluajevima za koje se smatralo da imaju politiki znaaj. Meutim, veina njihovih sluajeva bila je manje\ie rutinskog hlraktera i za njih su bili plaeni po prose
nim ili neto 'Diim cenamao Na taj nain su se izdravali. Neke
. inove sluajeva kategoriki su odbijali da uzmu. Na primer,
o~i ne bi nikada branili nekoga ko je poinio akt silovanja, jer
je "davna taktika odbrane 11 sluajevima silovanja napad na
111 te grite t podnosioca albe". Oni su, takoe, odbijali da zastuI;aju interese zem[joposednika, korpor<;tcija i .ela l?Til:va~e br~
korazvodne parnice. Poslovi su se obavljall zajedmckl. Na. pn:
mer ni ie bilo nodele rada izmeu daktilografa, sekretanca l
ach~kata. Pravn'i saradnici primani su u kolektiv sa malo ill
nimoJo nravno" iskustY::!, ali se smatralo da je svaki lan obawzan da radi (poduavanjem i uenjem) na prevazilaenju jaza
cl znanju, Dakle, advokati i saradnici su jednako delili poslove,
kao to su kucanje. primanje stranaka, ienje, istraivanje,
spremanje odbrane-, pojaVljivanje u sudu, itd.
Iako je ovih pet alternativnih instituc!ja prualo ra~liite
vrste usluga, s\e ih povezuje prvenstvo kOJe su davale "Kolekivnom" rukovoenju.

Svim osobama i organizacijama

na imena.

II

lanku

data su izmilje-

277

PREDLOZI: Uslovi koji

kratske organizacije

omoguuju

particlpatorno-demo-

Mogunost neposredne demokratije u jednoj alternativnoj instituciji, ili bilo kojoj organizaciji, jeste uslovljena. Prethodno sam predloio izvestan broj uslova da
bih objasnio relativnu lakou ili teinu iskustava alternativnih institucija u ostvarivanju njihovih kolektivisti
kih ideala. Ako su moje hipoteze tane, ovi uslovi trebalo bi da pomognu jednoj organizaciji da stvori neautoritativnu, kolektivistiko-demokratsku strukturu. Izostajanje bilo kog us.lova moe da bude izvor napetosti ili
kontradikcije u kolektivistikom organizovanju.6 Ovi hipotetiki uslovi nude se kao protivotrovi za pomenute
probleme, koji se smatraju kao endemski u organizacijama: konzervaciju svrhe organizacije (kroz zamenu ciljeva, sukcesiju ili prilagoavanje), ukrulvanje pravila
i opte okotavanje, oligarhizaciju moi i ouvanje organizacije kao cilja po sebi.

Unutranji

inioci

1.'" Privremeni status

Jedan osnovni, ali esto zanemarivan uslov, koji moe imati veliki uticaj na organizaciju i njeno menjanje,
jeste njena privremenost, karakteristina za mnoge alternativne institucije. Poto najvei deo literature o organizacijama, ukljuujui i onu o alternativnim, pretpostavlja njihovu trajnost kao poeljnu, u analizama naina organizovanja dimenzija privremenosti retko je razmatrana kao nezavisna varijabla.7
Izgleda da mnogi ljudi koji pripadaju kontrakulturi ovaj privremeni karakter uzimaju za gotovo. To
znai da mnogi, izgleda, oekuju i ele ubrzanu drutvenu, psiholoku i fiziku promenu u svom ivotu i ovo
oseanje prenose i na svoje odnose prema organizacijama: oni oekuju da one budu privremene. ire po, Svi devet uslova .izloenih u lanku sadre znaajne nedoumice, koje su povezane sa pitanjem njihovog postojanja
(nepostojanju)
ovome videti 4 5 poglavlje li "Organizations
vithout Hierarchy: A Comparative Studiy of Collectivist-Democratic Alternatives to Bureaucracy", disertacija autora, University of California, Santa Barbara, 1978.
7 Palisi (1970).

278

javljivanje ove vrste privremenog statusa ispitivali su

drugi, naglaavajui njegove implikacijE: na pojedince. 8
Ono to ovde treba naglasiti jeste da ova vrsta privremenog statusa ima izvesne posledice za organizaciju,
koje se nedovoljno cene. Otkrio sam da privreme11i status teti odranju organizacije i difuziji ciljeva kao pojedina1Zim formama zame/le ciljeva. U privremenoj organizaciji, ravnodunost verovatno nee dovesti do oligarhije i odravanja organizacije kao cilja po sebi (nasuprot modelu Webera i .Michelsa) . Jer, suoena sa ravnodunou lanstva i svojom nesposobnou da se dalje kree ka prvobitnim ciljevima, ova vrsta organizacije
odluno tei samorasputanju. U reim sluajevima, kada
su ostvareni svi njihovi prvobitni ciljevi, lanovi privremene organizacije e verovatnije priznati da je njihov
projekt zastareo i razii se, nego to ce stvarati nove,
difuzne ciljeve.
Oekivanje da e organizacija biti privremena i
oseanje da je za nju bolje da se rasformira nego da se
zamene njeni prvobitni ciljevi - dobro se videlo u slobodnoj klinici koju sam prouavao. Kada su se suoili
sa time da e pocijentima morati da naplauju neznatnu sumu za pruene usluge, jedan lan kolektiva je gorko rekao. "Neu da Slobodna bolnica odrava ivot na
ve taki nain. Ima trenutaka kada treba pustiti da dobra stvar umre, ali da umre dostojanstveno ... To je ono
to elim Slobodnoj bolnici ... " (18. II 75.).
Slino je i u Food Co-opu prednost data rasputanju, a ne zameni ciljeva. ak i u vreme rasta i irenja,
lan kolektiva i jedan od osnivaa kooperative zalagao
se da se statut dopuni tako da ukljui i sledee:
"Ukoliko na tri sastanka zaredom ne bude kvoruma,
upravni odbor trebalo bi da zahteva zapoinjanje procedure za rasputanje kooperative ... Ne smatram ovo ,radikalnim' predlogom, Na kraju krajeva, mi smo (Food
Co-op) poeli kao zajednica koja poseduje i kontrolie
ekonomsku instituciju. Ako njeni lanovi nisu zainteresovani da dolaze na povremene sastanke, tada e kontrola dopasti u ruke nekolicine zainteresovanih. Ukoliko
se to desi, Food Co-op e postati nita vie nego jeftini
Safeway i bolje bi bilo obustaviti rad nego nastaviti bez
stvarnog uea lanova ... " (6. IV 1975.).
Ovde se ne radi o tome da li je privremeni status
sam po sebi dobar ili lo, niti da e, kao to neki tvrde,
uskoro obuhvatiti mnoge birokratske organizacije, ve o
tome da on ima vane posledice za organizaciju. Dok bi
8

Videti: Toffler (1970), Bennis i Slater (1968).

279

druge organizacije zamenile ciljeve i razvil~ ol.igarhiju,

ove ~ oraanizacije odluuju se za samoraspustanje. ,.
O~kivanje da e organizacija biti prolazna vazI. takoe i za programe, osoblje i poslove unutar. orgal1lzacije. To znai da lanovi tee da posmatr~.1:-r mochl~
OlJeral1di organizacije }:ao ekspe:'imentalan 111 probm,
kao neizvestan po svoJIm rezultatIma. Zbog to~a se procedure i pravila nib.da ne smeju p.osmatratl kao konano utvreni i, sledstveno tome, l1lkada ne mogu sadrati breme formalizma. Takav eksperimentalan s~a
tus moe biti potreban i radi omogua\"anja ad I:oc mdividualizovanoa donoenja odluka, ka kome teze sv~
organizacije sa "'neposrednom demokr~tijom, a bez pnbegavanja pravilima i rutini. Milj~nJe da .sv~ delatnosti i osoblje treba da budu ekspenmentall1l,. Izgleda da
spreava uobiajeno potovanje pravIla k?Je pr~tv~ra
sredstva u ciljeve. Oekivanje privremenostI os~blJa Il~l
struje podatak da sve ispitivane grupe .sJ?atr~Ju da Je
svako, ko je u grupi bio izmeu 9 meseCI l godmu dana,
tu proveo "puno vremena". A da se sv~ preko dv~ godine, kao u dolenavedenom sluaju, moze smatratI kao
"suvie" dugo.
"Ne bi trebalo da (Sally) ovde os lane due. Ne da
ona nije dobra u onome to radi, ve zat? t.o s.u. (Slobodnoj bolnici) potrebni entuzijazam novIh ljudI l svee ideje ... " (17. VI 1975)
Imajui u vidu ad hoc eksperimentalnu prirodu pr~
vila i procedura ovih organizacija, sledei citat je tIpian: "Ne brini, ako bude velikih primedbi na na novi sistem ID kartica, odbaciemo ga. Sav na rad i procedure su eksperimenti, u smislu da ako Ile daju rezultate mi ih menjamo - brzo." (Food Co-op, 12. XII 1974).
Nasuprot postojanosti koja karakterise ~iro~rats~~
model, pretpostavka da e alternativne orgal1lZaclJe bItI
privremene izgleda da, logiki i empirijski, spreava
oligarhizaciju, pootravanje pravila i zamenu ciljeva, vrlo
esto opisane u literaturi o organizacijama.
2. Uzajamna kritilw isal1lOkritika

Smatram da regularan i sallkcionisal1 proces u~ajam:

11e kritike i samokritike u orgal1izaciji spreava ol/garlnzaciju. To znai da podvrgavanje rukov~dstva .ili jezgr~
lanstva javnoj kritici vodi izjednaavanJu. ::azhka u ~tl
caju, koje nastaju ak i u najdemokratsktJlm orgal1lzacijama. Naravno, dejstvo jednog sastanka na kome se
280

kritikuje moe biti oigledno, ali kratkotrajno. Ali, ako

su ti sastanci redovni i prihvaeni kao deo rada. organizacije, tada svest da je svako predmet grupne kritike moe obuzdati uzurpiranje moi u grupi koja se pridrava
kolektivistikih ideala.
3. Granice

veliine

i modeli alterl1ativnog rasta

Meusobno suoeni, lini odnosi i oblici neposredne demokratije, koji karakteriu kolektivistike organizacije, verovatno ne mogu da se odre ukoliko organizacija preraste odreenu veliinu. Dugo se smatralo da organizacije sa neposrednom demokratijom treba da budu
male. Meutim, pitanje veliine nije tako jednostavno
kao to izgleda.
Koliko lanova je previe? Ni u jednoj organizaciji
koju sam ispitivao nije bilo jasno kada kolektivna kontrola iznenada ustupa mesto oligarhiji. Zato sam odluio da pitanje velime postavim samim lanovima, to
je dalo neke interesantne rezultate. Od onih koji su rekli da postoji optimalna veliina za kolektive uopte, skoro svi su je, s manjim odstupanjem, oznaili trenutnim
brojem osoba u njihovoj grupi. Verovanja u optimalnu
veliinu su, dakle, konzistentna lll1utar grupe, a disparatna izmeu grupa. Ovo sugerie da aktuelna najpovoljnija veliina za svaki kolektiv moe zavisiti od razliitih
organizacionih inilaca, kao to su tehnologija i nivo
znanja. Zaista, veina samih lanova (od 55 odsto u
Food Co-op do 71 odsto u Free Clinic) veruje da ne
postoji optimalna veliina za kolektivistike organizacije
uopte. Ipak, lanovi su mogli na ovo pitanje da odgovore pomou nekih zajednikih skrivenih parametara koji se tiu veliine. Imajui ovo ogranienje u vidu, predstava lanova o veliini navodi na obazrivost kada se
najpovoljnija veliina za jednu organizacIju pokua da
prenese na drugi tip organizacije. Moda bi optimalnu
veliinu za kolektivistiko-demokratske organizacije bolje bilo definisati izbegavanjeul "prekomernosti" osoblja
(tj. kada ima vie radnika no to je potrebno za odreeni posao), nego njihovim brojem. 9
Postoje bez sumnje neke granice vehme iznad kojih je prisna i kolektivistika priroda alternativnih organizacija neostvarljiva. Zaista, lanovi se ponaaju kao
da veruju da takve granice veliine postoje. Ovo se naj-

, Chickcring 1971, str. 214-17).

281

VIse vidi u tome to se oni protive unutranjem rastu,

kao i u tome kako se funkcionalne alternative nesvesno
razvijaju u konvencionalne obrasce rasta.
Na primer, kada je Free School ustanovila da nij~
u stanju da privue nijednog ikano studenta i da pnmi vie studenata no to ih trenutno ima, ona je odluila da se udrui sa kulturnim centrom ikano zajednice. Ovo udruivanje obeavalo je da e proiriti osnovna
sredstva kole (biblioteka, vebaonice, itd. su proirene)
i omoguiti studentima izvesne kontakte sa zajednicom
ikana. Free School je tako imala neke koristi od irenja, a da se sama nije irila. D~kle, izgr.~dnja ire .m:re~~
kooperativnih odnosa sa drugIm, manJ lm kolektlvlstlckim organizacijama je jedan alternativm model rasta.
Druo-i
alternativni model "rasta" kolektivistikih
orb
.
2:anizacija, koje ne ele da se proire, jeste stvaranje no~ih slinih ali autonomnih kolektivistikih organizacija.
Kada su Alternative Paper postale "dovoljno stabilne",
oko polovine. tadanj~g kolektiva odvojilo se. i o~r:oval?
druae kolektlvne novme u dru2:om graCtU KahformJe. Ah,
ire~je nikada nije bilo zamiljeno kao stvaranje veih
novina ili vee o kolektiva. Food Co-op planira da udvostrui veliinu ~voje prodavnice od 1.400 kvadratnih stopa, jer "trenutno imamo suvie lanova u odnosu n~,.ve
liinu sadanje prodavnice ... Ovo bi bila dobra vehcma
za prodavnicu - dovoljno velika da omogui dobru selekciju hrane i izvesn:l ekonominost, al! jo ~vek. d~:
voljno mala da bi bIla prava prodavJ1lca za]edmce.
(13. III 1975).
Meutim, oni nisu predviali osim ovoga dalje irenje, ve su se, umesto toga, odluili za "st,,:aranje potpuno novih i nezavisnih kooperativa sa nOVIm ljudIma
koji su eleli da postanu lanovi", ili da " ... podiu nove
prodavnice na razliitim mestima prema potrebama lan:
stva. Meutim, ni jedna od njih ne bi trebalo da prelazI
veliinu od 2.500 do 3.000 kvadratnih stopa ... Ako prodavnica postane veliki supermarket, ljudi e kupovati u
kooperativi samo zato to je ona jeftma i mi emo iZgubiti smisao nae svrhe i zajednitva.' Ipak, Alternative
Paper i Food Co-op nisu jedinstveni po svojoj elji da
podiu nove, paralelne, ali autonomne kolektivistike organizacije kao alternativu unutranjem rastu. Schumacher opisuje zajedniki posedovanu industrijsku firmu u
Velikoj Britaniji, Scott Bader Company, koja zahteva da
se ovaj model alternativnog rasta sledi, ukoliko osoblje
prekorai broj od 350 lanova; Kanterova opisuje slian
fenomen u nekim komunama u 19. veku, koje je istra282

ivala; Johnson i Whyte su, takoe, plimetili ovu vrstu

slobodnog odvajanja u Mondragon-sistemu radnikih kooperativa u paniji. lO
4. Ekonomska marginalnost

Deluje ironino, ali participatoffzo demokratski karakter organizacije mo.e biti potpomognut ekorzo11lski
marginalnim lIslovima, dok viak fina1l5ijskih sredstava
/iloe stvarno da ugrozi njenu kolektivistiku formi/o
Nepotrebno je rei da alternativne institucije moraju
da obezbede ivotna sredstva za svoje lanove, ukoliko
ele da budu pouzdana mesta za zapoljavanje.
plaajui svoje radnike dobro, mnoge organizacije, bilo
u privatnom bilo u zajednikom vlasnitvu, - podstiu
karijerizam. S druge strane, karijerizam moe da vodi
hijerarhizaciji i ljudima koji tite svoje pozicije u moi
i privilegije unutar organizacije, na telu drutvene promene kao njenog cilja. ak i organizacije, koje u poet
ku imaju "radikalr:e" ciljeve, kao to je IVlobilization for
Youth, mogu da otkriju da se njihova zamena ciljeva (u
konzervativnom pravcu) moe pripisati karijeristima koji vode organizaciju. 11
Zbog toga su alternativne institucije, o kojima je re
u ovom istraivanju, odluno antikarijeristiki orijentisane. Odbacujui karijerizam, one istovremeno odbacuju
i ivot .koji sledi staze karijere, profesionalno potvriva
nje, diferencijaciju u strunosti, plate prema rangu i na
predovanje u hijerarhiji. Kao i u bilo kojoj organizaciji
nekog drutvenog pokreta, tako se i Ll alternativnoj insti
tuciji rad shvata kao rad iz ljubavi, a ne kao "posao"
ili "karijera". Ukoliko rad treba da sauva svoj vrednosni kvalitet, tada alternativa mora da pokua da izbegne ekonomske podsticaje koji, bez Izuzetka, podstiu
razvoj karijerizma. To znai da alternativne organizacije
treba da budu tako
da
lanovima
ilije ekonomski racionalno da u njima prave karijeru.
Zato alternativne institucije obino plaaju svoje
slubenike znatno niim platama nego sto bi dobijali u
odgovarajuim "praYim" institucijama. One 10 ine zato
to imaju manje kapitala na raspolaganju. S druge strane, one to ine i zbog t02:a da bi osigurale kontinuitet u
popunjavanju kolektiva fjudima kojt su odani ciljevima
lc Kanter (1972. str. 227-28), Schumacher (1973), Johnson i
Whyte (1977).
II Helfgot (1974).

283

organizacije i pokreta, a ne zatiti svojIh radnih mesta.

Mrave plate obezbeuju organizaciji odanost njenih
lanova.

Uslov ekonomske marginalnosti podran je i radom

Kanterove, koja je otkrila da asketski nain ivota doprinosi privrenosti u komunama 19. veka, dok je izobilje smanjuje. Isto tako, Duberman ie otkrio da je ekonomska nesigurnost pomogla vrstom povezivanju zajednice i stvaranju privrenosti u Black Mountain, prethodnici (1933-1956) pokreta slobodne kole. 12
Dakle, ekonomska marginalnost moe imati neoe
kivane, ali srene posledice za jednu alternativnu organizaciju: Nedostatak finansijskih sredstava spreava karijerizam i time onemoguava da oligarhizacija i odranje organizacije postanu ciljevi po sebi. B
Posledica ovog stava moe se negativno izraziti: Finansijski prosperitet podriva lwlektivisliko-demokratsku
prirodu alternativIlih institucija. Nijedna od pet alternativnih institucija u ovom istraivanju nije bila finansijski naroito uspena, tako da drugi primeri pruaju bolju ilustraciju za ovaj zakljuak. Na pnmer, Real Paper,
zajedniki voene novine u Kembridu, bile su, na kraju, poraene zbog sopstvenog "uspeha". Posle dve i po
godine rada, one su postigle impresivan tira i ostvarile
znaajnu dobit. To ih je uinilo privlanim za privatne
investitore, koji su za njih ponudili 325 hiljada dolara.
Kao i Altenzative Paper u mom istraivanju, tako su i
Real Paper zajedniki posedovali lanovi kolektiva, koji
su u njemu radili izvesno vreme. Za kolektiv koji je bio
umoran, bez iluzija ali inae spreman da krene dalje,
pokazalo se da je 325 hiljada dolara (SI.OOO neto svaki
lan) neodoljivo. Tako je ono to je poelo kao zajedniki posedovan i konlrolisan kolektiv, sada, na osnovu
svog finansijskog uspeha, preduzee u privatnom vlasni.. Dubcrman (1972), KZl11t('r (1972, str. 78-80).
.; Da budem jasan: pod ekonomskom marginalnou ne
podrazume\am da su 0\<: organizacije anti-profitske ni da bi
lo trebalo da budu. Sve one "e b0rc da ostvare dovoljan viak
da bi s\"akom hnu-r::tdniku obezbedile prihode za ivot. Ono
sto ih razlikuje od kapitalistikih ekonomskih organizacija jeste
to da one stvaraju SiOje organizacije na osnovu s\"ojih shvatanja drutvenih potreba, a ne na osnovu prorauna o maksimalEom
Dakle,
je ograniavajui faktor: II izvesnom
stepenu je neophodan radi opstanka, ali ostvarenje to veeg
profita nije primaran cili I Ll Mondragon-sistemu kooperativa
profit je smatran ograniavajuim faktorom (videti: Johnson
Whyte, 1977), ali tamo ipCl.k nije bilo nedostatka kapitala, jer je
postojala mogunost za ponovno ulaganje 85 do 90 odsto ostvarenog profita.
o

tvu. Bernstein slino opisuje zajednikI posedovanu fabriku iverice, gde je iz razliitih razloga dolo do oritisaka da se ona proda velikoj korporacijI. Privlano~t za
radnike da odjednaput dobiju vrednost svog dela (izmeu 20i 40 hiljada dolara svaki) sigurno nije bio najmanje vaan razlog za to.J.!
U pokuaju da sprei pojavu karijerizma i pratei
p~'oblem oligarhizacije, kolektiv se suoava sa jednom
dIlemom. Ako plaa suvie dobro, onda ce privui i zadrati osoblje koje nije potpuno privreno njeaovim ciljevima i koje e tititi sopstvene interese i ou;anje orga!1izacije, kao cilja po sebi. Relativno niska primanja
OSIguraVaju odanost osoblja ciljevima kolektiva i njegovim lanovima. Meutim, jasno je da, ako su primanja
suvie niska, osoblje ne moe opstati i napustie kolektiv uprkos svojoj odanosti.
Ako kolektivistika organizacija eli da zadri odano
osoblje, kolika primanja su suvie velika, a kolika suvie mala? Pokuau da definiem ove parametre pomou dva primera, najekstremnija to se tie plaanja. U
Alternative Paper, jedan saradnik (koji je radio izmeu 40 i 60 sati nedeljno i iji je obrazovni nivo bio
B. A.) zaraivao je proseno 150 dolara nedeljno (1974).
Plate u novinama odreivao je kolektiv u celini i bile su
deljene "svakome prema njegovim potrebama". Neki saradnici (ukljuujui i neke od najvanijih ljudi) nisu
bili uopte plaeni; najvie je bila plaena osoba sa porodicom - 300 dolara. U Free Clinic, SVI stalno zaposleni (koji su radili proseno od 28 do 35 asova nedeljno
i iji je obrazovni nivo bio B. A.) zaraIvali su 1974. godine 500 dolara meseno. Ovde su svi stalno zaposleni
saradnici, bilo 17-godinja sehetarica ili Ph. D. koji
koordinira programom zdravstvenog obrazovanja, dobijali istu platu. Ni u jednom sluaju nisu postojale nikakve nenovane, "posredne privilegije" od rada u kolektiYistikoj organizaciji - ljudi su zato dobili vie autonomije i kontrole nad radom, nego to bi ikada mogli da
imaju II birokratskoj ili, ak, profesionalnoj organizaciji,
Posledice ove dve finansijske situaCije znatno se razlikuju. U AlterIlat ive Paper jedan broi sposobnih i odanih lanova bio je prisiljen da ode i potrai bolie plaena mesta Dvojica od njih su uskoro dobili poslove u
novinarstvu za preko 800 dolara meseno, U Free Clinic,
saradnici su takoe dolazili i odlazili, ali ne iz finansijskih razloga. Kada se klinika suoila sa mogunou da
o

14

Kopkind (1974), Bernstein (1976).

284

285

postane ili usluna ustanova ili da bude rasputena, jedan lan kolektiva bio je, sa izvesnim opravdanjem, optuen reima "bori se da klinika nastavi sa radom samo
zato to ona predstavlja za tebe udoban, dobar i siguran
posao - ak iako je ona odivela svrhu zbog koje je
"
osnovana.
U Alternative Paper, saradnici primaju 18 do 25 odsto od onoQ:a to bi dobijali za odgovarajue poslove u
etabliranim~ novinama. U Free Clinic, neki ljudi primaju
oko 50 odsto od onoga to bi drugde dobijali za poslov~
za koje su kvalifikovani. Meutim, princip .iedn~ko~tl
prema kome se odreuju plate znai da ostali pnmaJu
najvie 83 odsto od onoga koliko bi bill plaeni .na odgovarajuim, "pravim" poslovima. Za ove poslednje, od!'avanje organizacije i zadravanje svojih mest~ post~Je
vani je. Na osnovu ovih primera, izgleda da bl "suVIse
mala;' plata mogla da se definie kao sve ono to je manje od 40 odsto od onoga to bi se dobijalo za odgovarajui rad u "pravoj" ustanovi, a "suvie velika" ka? sve
ono to je preko 80 odsto od ove osnove. Bez obZIra o
kojoj cifri je re, treba zapamtiti kriterijum da materijalna nadoknada ne sme biti ni tako niska da do~e do
gubljenja odanih i sposobnih saradnika, ni tako vI~oka
da izazove karijerizam, odravanje organizacije i olIgarhizaciju.
5. Zavisnost od unutranje podrke

Drugi unutranji uslov koji potpomae kol-ektivisti

ko-demokratsku formu organizacije jeste,njena neposre~
na zavisnost od saradnika i klijenata. Zavisnost orgaillzacije (ekonomska i emoTivna) od unutranje podrke
potpomae participatomo-clemo1cratske ideale i spreava
zamellU ciljeva. IS Nasuprot tome, zavisnost organizacije
od spoljne podrke poveava verovatnost. zamene ciljeva i smanjuje nivo unutranje participacije. Drugim reima, kada kolektivistika organizacija dobija finansijsku podrku sa strane (to jest, dotaciju), tada se smanjuje zainteresovanost njenog rukovodstva za miljenje
i ciljeve njenih saradnika i klijenata, poveavajui tako
verovatno u zamene ciljeva.
15 Slino .i Eisenstadt
(1959) tvrdi, da je neposredna zavisnost organizacije od :ljenih lanoya i klijenata uslov koji olakava debirokratizaciju. Meutim, Eisenstadt se bavi debirokratizacijom birokratskih organizacija, dok je oyaj rad usredsreen na nove organizacije koje su se od poetka oduprle birokratizaciji.

286

Izgleda ironino da mnoge alternativne uslune organizacije smatraju dotacije vrlo poeljmm, ne uviajui
ni jedan problem koji iz toga proizlazi. U jednoj alternativnoj instituciji iz mog istraivanja
Free Clinic, koja je uspela da 83 odsto svog budeta pokrije subvencijama sa strane, plaeni saradnici su 75 odsto svog vremena troili u potrazi za trajnim spoljanjim prihodima.
Posle pisanja molbi za dotacije i pregovora sa agencijama koje imaju fondove, njima je ostajalo vrlo malo
vremena za rad sa dobrovoljcima i klijentIma. Zbog trke
za dotacijama, neki koordinatori rada odlagali su, ak,
sastanke sa lanstvom, jedinu formalnu priliku za dobrovoljce da uestvuju u raspravi o radu klinike.
Zavisnost od finansijske podrke sa strane ne povlai za sobom samo smanjenje nivoa uestvovanja i
osetljivosti rukovodstva za interese lanstva, ve i direktnije forme zamene ciljeva. Kao deo programa zdravstvenog obrazovanja, u Free Clinic su tampali za javnu
distribuciju broure, iji je cilj bio da "demistifikuju"
zdravstvenu zatitu (na primer, o drogama, herpesu,
VD-u). Meutim, po miljenju jednog vanog pokrajinskog funkcionera, "Medi-Cal" broura, u kojoj se jednostavno opisuje nain pripreme za Medi-Cal program Kaliror'nije, bila je "suvie politika". Osoblje klinike je za
nekoliko asova uklonilo brouru sa svih polica. Inae,
te godine dodeljivale su se nagradne dotacije. Takav
nain kooptiranja teko je izbei u situciji kada organizacija ne moe da plati zakupninu bez pomoi sa strane.
Agencije, koje ele da utiu na unutranje delovanje
jedne alternativne organizacije, ne treba da prete da e
povui fondove da bi ostvarile eljene promene. One mogu da odluuju o vanim stvarima u radu organizacije
jednostavno isticanjem da je to njihovo "pravo", koje
je, na prvom mestu, usko povezano sa davanjem nova
nih sredstava. Priroda dotacionog sistema je takva da
fondacija sama treba da odlui koji deo budeta eli da
pretvori u fond (ukoliko se na io uopte odlui). Jedna
pril'atna dotacija se, izmeu vie mogunosti, odluila
da osnuje deju kliniku, Osoblje Free Clinic smatralo
je da to nije prioritetno, jer je u gradu ve postojala
jedna takva klinika i potrebe zajednice za drugom bile
su male. Kao to je jedan lan uprave objasnio: "Neemo dopustiti da propadne pet hiljada dolara, a to je
prokleto sigurno ukoliko se deja klinika sada podigne."
S druge strane, privatna fondacija dodeljuje Free Clinic
novana sredstva za kapitalne izdatke. To navodi osoblje da stvara pseudopotrebe (na primer, sloena pisaa
287

masma, masma za fotokopiranje, akustina tavanica) ,

iako postoje druge, vanije potrebe. Ipak, danovi klinike
ne mogu da dovedu u pitanje pravo fondacije da na
ovaj nain raspolae svojim novanim sredstvima.
Slino se desilo i u nedavnim sluajevima, kada su
radnici, suoeni sa smanjenjem proizvodnje i izgledima
da ostanu bez posla, postali zavisni od spoljanjih izvora
finansiranja da bi mogli da otkupe svoje firme. Kako u
SAD nema kooperativnih banaka, oni su, naravno, morali da se obrate privatnim bankama ili dravnim agencijama za zajmove. Poetni izvetaji pokazali su da su banke insistirale, po "pravu" inherentnom zaJll10vnom kapitalu, da mlada preduzea, koja su bila u vlasnitvu radnika, imaju "odgovorno rukovoenje". U stvari, ovo znai, prvo, da je u izvesnim sluajevima banka postavljala
menadere, odnosno pozitivnu identifikaciju sa institucijom sa strane koja je pomogla da firma opstane, i drugo, slabo uee radnika i novih vlasnika u donoenju
odluka, Ove organizacije su .io uvek mlade i suvie je
rano da se kae kakve e biti dagorone Dosledice ovakve spoljanje zavisnosti.16
'"
Izgleda da, takoe, vai i obrnuto. U alternativnim
uslunim delatnostima, koje potpuno za\ise od wELtranje podrke, odnosno od dobre vol ie svojih lanova i
klijenata da prue finansijsku pomo (kao u Free School
u Food Co-op), odrava se veoma visok 111 vo odgovornosti rukovodstva prema ciljevima i miljenju lanstva. Na
primer, pregled lanstva Food Co-op pokazuje da 74 odsto smatra da je njihova izabrana upraY:1 "veoma" ili
"razumno odgovorna prema njihovim potrebama, dok
u Free Clinic to veruje svega 29 odsto saradnika-dobrovoljaca.
L

6. Telmolof?,ija i !livo znanja

Moja zapaanja podupiru stal, da egalitarni i participatorni ideali kolektivis tike organizaCIje verovatno ne
:, Neki istraivai, sar2_dnici New Systems cf Work and
Participation Programa pri School of Industrial and Lahor Relation" (Cornell University), ispitivali su sluajeve vlasnitva
zaposlenih do koga je dolo
opadanja poslova i
proizvodnje u odreenoj privrednoj grani. Uloga banaka u odreiva~ju oclgO\ornog rukovoenja i u ograniavanju participatormh prava radnika-vlasnika sugerisana je sledeim istraivanjima: Roberta Sterna i Tove Hammera o Library Bureauu
u Herkimeru (drava Njujork), Janette Johannesen o Vermont
Asbestos Groupi l Michael Gurdona oSaratoga Knitting Millu
u Saratoga Springsu (drava Njujork).

288

mogu biti ostvareni tamo gde postoje velike razlike u

SPOS?bI?-?Sti saradnika da obavljaju poslove organizacije.
PreCIZl1lJe
oroa-nizaci;'u
ugro~ava
. l reeno, kolektivistiku
d
b
~
1l.ell;~C IZacena rasporeaenost znanja potrebnog za obavlJa11Je zadataka. Zbog ovoga neke alternativne uslune
organizacije koje sam prouavao posveuju dosta energij~ preme!anju ljudi sa posla na posao i podizanju
opst~f5 ~na~~~ o rad~. koji se obavlja u organizaciji, a ne
specIJalrzacIJI. PostOJI, takoe, dokaz i za obrnuti stav.
Afirmativno izloen, on glasi: ako Z11anje relevantno za
delovanje ol:ganizacij~ postane zajedniko, primetno
?pada ll1~gllCiZost c!a Jedan saradnik razvije neophodno
l eJ~s!du~lvno. ~na/yeJ sa uobiajenim implikacijama po
moc l oltgarhlJU. Naravno, ovo je lake eleli nego ostvariti i izgleda da je za to potreban jedan od ~sledeih
tehnolokih uslova:
1: Ad~ir;ti~trativ.ni za~aci kolektivistike organizacije
morajU bItI Ih relatIVno Jednostavni, tako da svako zna
da .i!1 ~bavi, ili da.zahtevaju relativno nerazvijenu tehno10glJUY Dobar pnmer je Free School. Poznavanje nastavnog. procesa je tako nerazvijeno da se on pre moe
smatratI zanatom nego naukom. Pored toga, svaki student u ovoj koli ima poseban tretman. Zato se u ovom
sluaju ne j~vlja pitanje irenja znanja, jer individualiz.ova~.o znanje sarl10 po sebi nije podesno za monopolIzaCIJU.
2. Tehnologija moe biti relativno sofisticirana i moe se. priI~1~njivati uniformnije, ako lanovi kolektiva posedUJU ~hc!:e sposobnos~~ i interes da njome ovladaju.
Sa .sa,:rseI~IJ0f!1 t~lmo.l.ogIJom,. ne moe se vie potcenji\a!1 pltal~Je ~hstnb~lc~Je znanja. Ono ovde dobija veliku
vaznost, .Jer )e ovaj tIP znanja sam po sebi pogodan za
m0I?-0pohzac!Ju,.. Alternativl~e organizacije koje rutinski
kOrIste savrsenIJu tehnologIju, moraju da se usredsrede
na l?Ostizanje istog nivoa znanja ili rizikuju da njihovi
egalrtarni i kolektivistiki principi doiveporaz. 18 '
~jucli Ll La.w Collecti\-e su, na primer,' bili vrlo po:1.0'3111 11:1 ~? kolIko SLl sc njihovi saradl1lci, inae ljudi koJl S '-.1 ranIje m.=:lo
nimalo
prayo, osposobili
::a pos10\.e o~l~no rezervisane za iskusne pravnike. Kao
sto su ob]asl1lh, ,. . , . pravnici moraju ela ue;: kroz rad ...
" Perro\\' (1970, 75-851.
I~teresantan opis uticlja koji moderna tehEologija moze ImatI na koopcrauvne forme or s::1nizovanja moe se nai
~wd Rt1s~~lla, Hochnera i Perrya (1977), Pregled problema moze sc naCl kod Bravermana, koji pokazuje kako su rastua diferencijacija i specijalizacija Istorijski dcgraclirale rad inei
ga manje vinim i nnnje jednakim.
,
v

,"

19 Marksizam u S\ctu

289

Trudimo se da novi saradnici rade na sluajevima sa iskusnijim ljudima, tako da mogu da ue od njih." Sa
zadovoljstvom navode sluaj jednog saradnika koji je,
posle samo mesec dana u Law Collective, podneo sudski
nalog Vrhovnom sudu Kalifornije i uspeo da obori zahteve lokalnih vlasti.
Saradnici Alternative Paper se, takoe, trude da pomou zajednikog obavljanja poslova demistifikuju stru
nost. Oni ovo delom ostvaruju odreivanjem radnih obaveza kojima se kombinuju na izgled razliiti poslovi. Na
primer, nekome moe biti odreeno da 20 sati nedeljno
pie, 10 sati da fotografie i 10 sati da provede na proizvodnim poslovima. Ova vrsta podele rada doprinosi irenju znanja i znai da niko ne mora sve vreme da radi
dosadan posao, isto kao to nikome nije dozvoljeno da
radi samo ono to izabere. Kao dopunu, novine su uvele
sistem periodinog menjanja poslova. Kao to je jedan
saradnik rekao: "Znamo da Gary nee tako dobro pisati
kao Sheila, kao i to da Pat nee u poetku imati uspeha
u prodaji oglasa ... Ali, posle izvesnog vremena, ljudi se
umore od onoga to rade... Ne moete nekoga stalno
drati na jednom poslu ... Mislimo da kada svi razumeju
sve aspekte rada novina, to daje trajne koristi koje, kao
i jednakost koja iz toga proizlazi, nadmauju privremenu
neefikasnost." (18. VI 1975)
U drugoj alternativnoj organizacIji, feministikom
kolektivu Jane, u kome je izvreno oko 11 hiljada ilegalnih abortusa sa izuzetnim stepenom sigurnosti, interno
obrazovanje i podela poslova pomogli su organizaciji da
razvije i zadri svoju egalitarnu formu i obezbedi visoko
kvalitetnu uslugu. ID
Demistifikacija povlai za sobom negaciju procesa
specijalizacije i profesionalizacije, koji se odvija u mnogim organizacijama u oblasti uslunih delatnosti. Glavni
cilj demistifikacije je da razbije uobiajenu podelu rada
i pretenzije strunjaka i time omogui svim lanovima
organizacije da ravnopravnije uestvuju II kontroli njenog rada.
SPOLJNI

INIOCI

est gore navedenih uslova odnose se na inio ce unutar organizacije. Spoljni inioci takoe mogu znatno da
utiu na njenu sposobnost da ostvari participatorno-demokratsku formu.
19

290

Bart (1977).

7. Opozicione usluge i vrednosti

Moji nalazi sugeriu da lanovi kolektivistiko-demo
kratske organizacije verovatno ne bi bili II stanju da odre svoj otpor konvencionalnim formama organizovanja
ukoliko bi nudili iste ili sline proizvode ili usluge. Nebirokratske kolektivistike forme su verovatno ostvarljive samo u organizacijama gde su eljel1l rezultati (usluge
ili proizvodi) kvalitativno razlikuju od onih koje proizvode dominantne institucije.20
Sve alternativne organizacije iz ovog Istraivanja trude se da ponude proizvode ili usluge koji se :kvalitativno
razlikuju od usluga i proizvoda etabliranih institucija.
Free Clinic, na primer, posvetila se preventivnoj medicini, besplatnoj medicinskoj zatiti, da pacijenti shvate
proces leenja, i holistikom pristupu mentalnom i fizikom zdravlju principima koje "pravi" medicinski
sistem ne priznaje. Isto tako, pretpostavke Free School,
slobodna struktura, usmerenost na uenje van uionica,
poklanjanje panje emotivnom razvoju, kritiki stav prema socijalnim i ekonomskim institucijama i metod studentske kontrole kolskog procesa, bile su ana tema za
sistem javnih kola. Alternative Paper je pokuavao da
izabere i prezentuje vesti iz progresivne perspektive da
bi liberalizovali lokalnu politiku klimu. Food Co-op je
prodavala hranu po proizvodnoj ceni, trudila se da obrazuje svoje lanove-muterije kada je re o ishrani i pomagala druge zajedniki posedovane ekonomske organizacije, koje su se razlikovale od privatnih, na profitu zasnovanih proizvoaa hrane. Law Collective je definisao
sebe kao alternativnu pravnu ustanovu, na osnovu toga
koje sluajeve prima, a koje odbija. Ekstreman sluaj je
kada je organizacija toliko opoziciona po uslugama koje
prua da postaje nelegalna, kao to pokazuje ranije navedeni primer organizacije Jane.
I ako je stvarna delot\'ornost opozicionosti alternativnih institucija sporna, to se ne moe rei i za njihovo
shvatanje sopstvene opozicionosti. Svest njihovih lano
\"a o tome da predstadjaju opoziciju ci ela su zato meta
spoljnih napada) slui uuivanju ovih grupa i opravdanju njihovog postojanja kao "alternatIVnih institucija"
u inae birokratskom drutvu.
:1 Odreuju, opoziciorii - odnos izmeu alternativne institucije i njene sredine, mi smo pretpostavili da je drutvo u
kome alternativa postOjI pc-edominantno kapitalistiko i birokratsko. Stoga ovaj Hslov ne mora da vai i za socijalistiko
-kolektivistiko drutvo.

291

Ova vrsta 0pozlclOnog poloaja vls-a-vis etabliranih

institucija ne proima, naravno, sve kooperativne organizacije. U sluajevima u 'kojima se vlasnitvo radnika
pojavljuju kao pokuaj da se spasi posao, radnici mogu
oseati zahvalnost prema bankama i dravnim agencijama koje su omoguile da novo preduzee napreduje. Ovo
oseanje identifikacije sa interesima etabliranih institucija moe, bar u prvo vreme, da sprei razvoj oSeanja
za interese grupe i njenu koheziju. Bez vrstog oseanja
za koheziju grupe, ove grupe radnika-vlasnika ne mogu
biti motivisane da ospore tradicionalne upravljake prerogative, kao ni da zahtevaju pravo da uestvuju u rukovoenju.
Stoga bi trebalo da oekujemo da uvoenje
reformi II etablirane institucije, u skladu sa on1n reformama koje su prve zapoele alternativne orga;1izacije,
moe da oslabi opoziciol1ost organizacije.
Moji podaci potvruju ovaj stav. Na primer, tokom
tree godine delovanja Free School, liberalizacija nekih
programa lokalnih javnih kola privukla Je mnoge njene
ake da se vrate u njih i time dovela u pitanje i samo
postojanje slobodnih kola uopte. Meutim, vai i suprotan stav. Alternative Paper je doiveo mnogo veu
ekspanziju svog tiraa nego to je II poetku Dogao da
pretpostavi. Ovaj uspeh se, bar delom, moe pripisati
konzervativnosti glavnih lokalnih novina. koja je uticala
da Alternative Paper stelcne kvalitet vee opozicionosti
nego to bi ga imao da je njegov konkurent bio liberalniji.
ll

je lanovi esto potcenJuJu, pojavljuje se kao znacaJan

inilac koji doprinosi irenju alternativmh uslunih or
ganizacija u ovoj oblasti. Ti strunjaci na razliite nai
ne doprinose odravanju alternativa.22
Njima naklonjeni profesori otvorili su specijalni
kurs kao kanal kroz koji su studenti upulVani na rad u
alternativne organizacije i na osnovu toga ocenjivani. Nije preterivanje ako se kae da Free School ne bi dugo
postojala da nije bilo stalnog priliva dobro obrazovanih
nastavnika-dobrovoljaca sa ovog kursa. Free Clinic je
regrutovala dobrovoljce uglavnom iz redova stalno nastanjenih i povremeno zaposlenih lekara u gradu. Nepotrebno je rei da bi 0\0 bilo tee ostvariti u gradu u kome su
lekari optereeni logikom "jedan lekar-jedan pacijent".
Druga studija slobodnih klinika pokazuje, takoe, kako
je podrka liberalne strune zajednice vana za opstanak
alternativnih institucija.23 Allemati1'e Paper je koristio
talente nekolicine profesora, koji su za njega redovno
pisali rubrike i lanke. Lista bi mogla da ukljui i neke
polulegalne naine na koje su strunjaci, zaposleni u
"pravim" institucijarna, prosldivali ljudske i finansijske
kapacitete ovih institucija alternativnim, participatornodemokratskim organizacijama.
Ukratko, naklonjeni strunjaci doprinose razvoju
alternativnih uslunih organizacija na mnotvo direktnih
i indirektnih naina. Jednoj alternativi smetenoj u gradu bez odgovarajue strune pomoi (odnosno, medicinska klinika u gradu bez mnogo lekara, slobodna kola u
gradu bez vika nastavnika, itd.) bilo bi mnogo tee da
opstane.

8. Profesiol1alna podrka
Iako neprijateljstvo etabliranih institucija jaa (kroz
suprotstavljanje) kolektivistiku organizaciju, jer moe
da im se suprotstavlja, nju jaa i podrka liberalnog dela strunjaka u sredini u kojoi se nalazi. To jest, u sredini ko.ja je veoma naklonjena razvoju alternativnih,
participatorno-dcmokratskih organizacIja, mogue je povezati postojanje i najnazadnije etablirane institucije sa
velikom podrkom strunjaka.
Idealno smeten izmeu planina i okeana, grad u
kome je vreno ovo istraivanje privukao je veliki broj
strunjaka. Postojanje velike zajednice strunjaka, iako

Dva gorenaveclena uslova tiu se odnosa izmeu alternativn';; organizacije i "prave" okolllle. Meutim, Ll
sredini jedne kolektivistike organizacije moe biti i
mnogo drugih drut'.:enih organizacija i njen odnos prema njima je, takoe, vaan.
Sve organizacije u ovom istraivanju su organizacije
drutvenih pokreta. To jest, (1) one imaju za cilj drutvenu i/ili individualnu promenu; i (2) podsticaj i da se
njima pristupi su, prvo, ciljevi i vrednosti grupe; dva,

"Ovaj nain razmiljanja sugcrisao je autoru. Ro~ert

Stern (saradnik New Systems Progmma, Cornell Umverslty).
Izgleda da se sasvim slae sa podacima istraivanja tri sluaja, ovde izloenim (videti fusnotu br. 16).

"Kao izvrsne rasprave o strukturnoj osnovi ove vrste

intelektualne i profesionalne podrke naporima za drutvenu
promenu, pogledati: Flacks (1971) i Zald i McCarthy (1975).
1; Taylor (1976).

292

9. Swtus drulvellOg pokJ'ew

293

prijateljstvo i ugled; i tek kao

tree,

materijalna nadok-

nada.2~

Smatram da je manje verovatno da e II kolektiviorganizaciji doi do zamene cilja, ukoliko ona

ostane blisko povezana sa irim drutvenim pokretom
koji ju je izazvao.
Usredsreenost samo na organizaciju ini da lanovi
kolektiva vide svoju sopstvenu budunost kao povezanu
sa ivotom i uspehom organizacije, a ne pokreta, i time
ih navodi da njeno odravanje zahtevaju kao cilj po
sebi. Orijentacija na organizaciju per se izgleda da vodi
naglaavanju kvaliteta usluge vis-il-vis drugim organizacijama, to moe da dovede i do gubljenja ire vizije
zbog koje je organizacija i roena.
Konzervativnost cilja organizacije, iako nije neuobiajena, nije neizbena transformacija. Organizacija moe
ostati i u drugoj generaciji i dalje povezana sa pokretom.
ire vizije pokreta pruaju tada ideolokI oslonac, omoguujui organizaciji da se odupre okretanju drugim ciljevima.
Sve alternativne organizacije u ovom istraivanju
poele su sa ciljem da pomognu stvaranje jedne potpuno
"alternativne zajednice". Izgradnja ove mree organizacija koje se uzajamno potpomau, zaviSI vie od oslanjanja svake grupe na pokret nego na samu sebe. lanovi
pokazuju identifikaciju sa pokretom ne samo pruanjem
pomoi njegovim pripadnicima i novim organizacijama,
ve, takoe, i naputanjem organizacija koje vie ne doprinose irim ciljevima pokreta i pristupanjem onima koje to ine. Ovaj fenomen esto se navodi u studijama o
pojedinim sluajevima kao primer za pojedince koji su
se zamorili, ali uporedno istraivanje daje drukiju sliku.
Na primer, mnogi osnivai su na kraju druge godine napustili Free School ubeeni da, kao to je jedan od njih
rekao, "pruanje sjajnog obrazovanja deci iz vie srednje klase nije najrevolucionarnija aktivnost u svetu".
Iako je to naputanje kole u to vreme objanjavano
"zamorom", moje istraivanje pokazuje da su ovi isti
ljudi kasnije postali odani saradnici Aliertlotive Paper,
Free Clinic i Law Collectiv-e. Oni su uvc;k, prvenstveno,
bili verni pokretu, a ne pojedinanoj organizaciji koja ih
je primila.
. Da bismo razumeli ovu promenu u kretanju karijere
od Jedne do druge organizacije drutvenog pokreta, moramo razviti pojam "pokreti unutar pokreta". Drugi sostikoj

zs

294

Zald i Ash (1966, 329).

cio lozi su zapazili tendenciju da se lanovi organizacija

drutvenog pokreta odluuju za razliite organizacije,
dravne agencije i strune kole koje se bave odreenim
pojedinanima problemima. I moji podaci pot'!ruju ovo
zapaanje.25 Na primer, jedan lan osoblja jedne slobodne kole odlazi na postdiplomske studije iz oblasti "konfluentnog obrazovanja" i kasnije se pojavljuje kao rukovodilac drutveno finansiranog projekta "otvorena uio
nica", Meutim, moje istraivanje svedOI i o tendenciji
da pripadnici jedne organizacije pokreta preu kasnije u
organizacije koje se, na izgled, bave sasl'im razliitim
problemima (na primer, prelazak iz slobodne kole preko organizacije za zatitu ivotne sredine u slobodnu medicinsku kliniku). Ovo prelaenje lanova iz jedne organizacije pokreta u drugu moe se razumeti ako imamo u
vidu pojam "pokreti unutar pokreta". Pokret slobodne
kole, ekoloki pokret, itd., smatraju se kao pomoni
delovi "Pokreta" i imaju vanost samo u odnosu prema
irem pokretu koji ih je izazvao. Ukoliko gledamo iz
perspektive "pokreta-unutar-pokreta", tada emo ozbiljno shvatiti rei jednog uesnika da su oni deo "jedne
borbe na vie frontova". Jer, ako se alternativne institucije posmatraju kao potpuno nepovezane organizacije,
tada e izgledati da poznato stalno opadanje i fluktuacija njihovog lanstva pokazuju nestalnu odanost. Meu
tim, videti ih, kao to to ine mnogi uesnici, kao pomo
ne pokrete unutar jednog sveobuhvatnog pokreta, znai
priznati koherentnost i konzistentnost u akcijama individualnih uesnika.
ZAKLJUAK

Ovaj lanak predlae devet strukturalnih uslova, koji

potpomau kolektivistiko-demokratske naine organizovanja. Izostanak nekog od njih podri\-a demokratske
forme.
Vano je naglasiti tri take. Prvo, 0\'0 nisu osobine
koje definiu demokratiju organizacije. Logiki status
ovih uslova je da oni potpomau demokratiju, odnosno,
reeno dr~lgim reima, spreavaju razvoj oligarhije. Oni
se ne smejU meati sa nunim. elementima, kojima se definie demokratija u fabrici. 26 Ovih uslova esto nema, i
McCarthy i Zald U973).
:; Za nune elemente, pogledati - Bernstein (1976). O modelu organizovanja koji odreuje strukturalne sadraje kolektivistike organizacije vis-a-vis birokratiji pogledati u: "The

295

stoga u organiZaCIjI nije ostvarena demokratija. Drugo,

za ove uslove se smatra da utiu na sposobnost alternativne organizacije da ostvari svoje kolektivistiko-demo
kratske ideale. Umesto njih, mogle bi da se koriste i druge zavisne promenljive (na primer, zadovoljstvo lanova,
trajnost organizacije, kvalitet proizvoda i pruenih usluga, itd.). Ja sam izabrao, kao zavisnu promenijivu, nivo
participatorne demokratije. inioci koji potpomau demokratiju mogu da ne doprinesu ostvarivanju drugih
moguih kriterijuma za razumevanje ovih organizacija.
Zato se ove organizacije svakodnevno suoavaju sa napetostima i dilemama u naporima da ostvare svoje participatorne ideale.li
Tree, ova lista uslova sigurno nije potpuna. Nadam
se da e budua istraivanja participatorno-demokratskih
organizacija otkriti dodatne uslove. Na primer, nisam
mogao da ispitam nezavisan uticaj demokratske ideologije jednostavno zato to su sve alternativne organizacije
u ovom istraivanju imale mnogo pojedinaca sa demo~
kratskim ubeenjima. To, meutim, nije uvek sluaj. U
tom pogledu, druge kooperativne organizacije mogu znatno da se razlikuju. Sumnjam da, kao to je Bernstein
pokazao, razlike u nivou demokratske Syestl mogu imati
bitne veze sa sposobnou organizacije da funkcionie na
demokratski nain. Ovo moe biti poseban problem u organizacijama koje su u vlasnitvu radmka i u kojima
pojedinci nisu prethodno razvili participa Lorna oekiva
nja i navike u ponaanju, to sugerie da vaspitanje za
participaciju moe biti vaan deo svakog delotvornog
procesa demokratizacije. lS
Ovaj rad je pokuao da izdvoji uslove organizovanja,
koji potpomau ili ugroavaju participatorno-demokratske ideale. Kondicionalni pristup me dovodi do zakljuka
da Ilije tako nemogue da se organizacije sa ovom vrstom neposredne demokratije odre, kao sto su sociolozi,
pod uticajem Webera i Michelsa, poverovali, ali i da ih
nije lako ostvariti. Vieni kao olakavaJ1li uslovi, oni
OL\'araju naia uspenom otporu uobiajenoj transformaCollectivist Organization: An Alternative to Rational-Bureaucratic :Vlodels", lanku autora za IX svetski kongres sociologa,
odran avgusta 1978. Ll Upsa!!, II vedskoj. Tor'bert (1975) analizirao je sline organizacije kao "postbirokratske", a Swidler
(1978) kao "organizacije bez autoriteta".
" O napetostima i dilemama videti u: Mansbridge (1973),
Giese (1974), Rothschilel-Whitt (1976).
:, Videti Bernstein (1976), Takoe je i Zwerdling (1977)
zapazio ovaj problem u International Group Plansu, osiguravajuoj kompaniji u Vaingtonu.

296

ciji, opisanoj u literaturi o organizaclpma. S druge strane, ako ih posmatramo kao ograniavajue uslove, utoliko to ne postoje uvek, njihovo nepostojanje moe da
stvori unutranji uzrok napetosti ili dileme u buduoj
kolektivistikoj organizaciji.
(Joyce Rothschild-Whitt, "Conditions for
Democracy: Making Participatory Organizations 'Work", u: Co-ops, Communes
alld Collectives, UL, John Case i Rosemary C. R. Taylor, str. 215-244)
Preveo Ivica

Stnzevi

LITERATURA
Bart, Pauline, 1977, "Seizing the Means of Reproduction: An
Illegal Abortion Coliective", American Sociological Assn.,
sept., 1977, Chicago.
.
Bennis, Warren i Philip Slater, 1968, The temporary Socrety,
New York: Harper and Row.
Bernstein, Paul, 1976, Workplace Democratization: Its Internal
Dvnamics, Kent, Ohio: Kent State University Press.
Braver~man, Harry, 1974, Labor a/ld Monopoly Capital: The Degradation of IVork ill rhe TlI'entieth Celltury, New York:
lvlonthly Review Press.
Chickering, Arthur W, 1971, "How Many Make Too Many", u:
C. GeOrge Benelo iDimitrios Roussopoulos, ur., Tlze Case
for Panf.cipatory Democracy, New York: Viking Press.
Coleman, James, 1970, "Social Inventions", Social Forces, 49
(elec.), str. 163-73.
DUDerman, Martin, 1972, Black Mountain: An Exploration in
COi1Znumity, New York: E. P. Dutton.
Edelslcir;, J. David, 1967, "An Organisational Theory of Union
Democracy", Amcriccl1 Soci%gical Review, 32 (feb.l, str.
19-31.
Eisenstadt, S. N, 1959, "Bureaueracy, Bureaucratintion, and
De-Bure:lucratizalion", Administrative Science Quarterly, 4,
str. 302-20.
Socicry, New York: -AIEllul, Jacques, 1964, The
f;:ed A. Knopf.
Flacks, Richard, 1971, "Revolt of the Young Intelligentsia: Revolutionary Class Consciousness in Post-scarcity America", u:
Roderick Ava and Norman Miller, ur., The N eli' Al11erican
Revolution,' New York: The Free Press.
Giese, Paul, 1974, "How the ,Polilical 'Co-ops were Destroyed",
North COll1Jtrv Anvil (okt-nov.l, str. 26-30.
Glaser, Barney i A~selm Strauss, 1967, The Discovery of Grounded Theory: Strategies for Qualitative Research, Chicago:
Aldine Pub. Co.

297

Gouldner, Alvin, 1954, Patterns of Industrial Bureaucracy,

Glencoe: The Free Press.
Gusfield, Joseph, 1955, "Social Structures and Moral Reform:
A St~dy of the Woma~'s Christian Temperanee Uniou",
Amencan Journal of SocIOlogy, 61, str. 211-32.
Helfgot, Joseph, 1974, "Professional Reform Orcranizations and
the Symbolic Repreo-.entation of the Poor';" American So
'
ciological Review, 39 (avg.), str. 475-91.
Johnson, Ana Gutierrez i William Foote Whyte, 1977, "The Mondragon Systems of Worker Production Cooueratives" Induslriai and Labor Relations Review, 31 (oct.), str. 1i-30.
Kanter, Rosabeth Moss, 1972, Commitment and Community:
CO.iI1l1lllileS alld Utopias ill Sociological Perspective, Cambndge: Harvard Universitv Press.
Kanter, Rosabeth Moss i Loul; Zureher, 1973, Alternative Insti
tutions: specijalno izdanje The Joumal of Applied BeJzavioral Sczence, 9 (mart-juni).
Kopkind, Andre\v, 1974, "Hip Deep in Capitalism: Alternative
Media in Boston", Working Papers for a New Society, 2
(prolee), str. 14-23.
Lipset, Seymour M., Marlin Trow i James Coleman, 1962, U1lion
Democracy, New York: Doubleday and Co., Anchor Books.
Mansbridge, Jane, 1973, ,.Time. Emotion, and Inequality: Three
Problems of Participatory Groups" loumal of Applied
Behavioral Science, 9 (mart-jlmi), s'tr. 351-68.
McCarthy, John i Maver Zald, 1973, "The Trend of Social Movements in America: Professionalization and Resource Mobilization", MOl'ristown, N. J.: General Learning Press.
Merton. Robert, 1957, Social Theory and Social Stn;cture, Glencoe: The Free Press.
Michels, Ro?ert, 1.949, Political Parties: A Sociological Study of
t!ze Ollgarchlcal Tendencies of Modem Democracv New
York: The Free Press.
,
Mills, C. Wright, 1959, The SociologicaZ Imagination, New York:
Oxford University Press.
Palisi, Ba!'tolomeo, 1970, "Some Suggestions about the Transitory-rermanence Dimension of Organizations", British JourIlal of Sociology (jlmi), str. 200-206.
Pen-ow: Charles, 1970. ?rganizational Analysis: A. SocioZogical
View, Belmont, Cahf.: Wardsworth Publishing Co.
Rothschild-Whitt. Joyce, 1976, "Problems of Demo~racy", Work.
ing Papers for a Nevv Society, 4, str. 41-45.
Rothschild-Whitt, Joyce, 1978, Organizations Without Hierarchy:
A Comparatiye Study of Collectiyist-Democratic A1temati\'es
to Bureaucracy", disertacija, University of alifornia,
Santa Barbara, Department of Sociology.
Ru:,sel, Raymond, Art Hocher i Stewart Perry 1977. San Francisco's Scavengers Run Their Own Finn':, wOI~ki'ng Papers
for a New Society, 5 (leto), str. 30-36.
Schumacher, E. F., 1973, Small Is Beautiful: Economics As If
People lviattered, New York: Harper and Row.
Selznick, Philip, 1949, TVA and t!ze Grass Roots Berkeley: University of California Press.
'
SilIs, David, 1957, The Volwzteers, Glencoe: The Free Press.

298

Swidler, Ann, Forthcoming. Organization Without Authority: Di

iemmas of Social Control ill Free Schools, Cambridge:
Harvard University Press.
Taylor, Rosemary, 1976, "Free Medicine", Working Papers for
a New Societv, 4, str. 21-23, 83-94.
ToWer, Alvin, 1970, FlItw'e Shock, New York: Random House.
Torbert, William, 1975, "Pre-bureaucratic and Post-bureaucratic
Stages of Organiwtion De';elopment", hlterpersoiZal Development, 5, str. 1-25.
Weber, Max, 1968, Economy and Society, Guenther Roth i Claus
Wittich, ur., New -:{ ork: Bedminster Press.
.
Zald, lI,.Iayer i Roberta Ash, 1966, "Social Movement Orgamzations: Growth, Decay, and Change", Social Forces, 44, str.
327-41Zald Mayer i John McCathy, 1975, "Organizational Intellectuals
and the Criticism of Society", Social Service Review, 49
(sep.), str. 344-62.
Zwerdling, Daniel, 1977, "At IGP It's Not Business As Usual",
Working Papers lor a New Society, 5 (prolee), str. 68-81.

299

8-9/1981
STUDIJE O ENI I 2:ENSKI POKRET 1/1

6-7/1982

10/1981
VREDNOSTI I CENE

AKTUELNI TRENUTA-T{ MARKSI1/1

11-12/1981
ZAJEDNIKO

ODLUiVANJE

1/1

UTICAJ

TRANSNACIONALNIH
NA INFORMISANJE
I KOMUNIKACIJE
PREDUZEA

1--2/1982
A..1tTIKULACIJA NAINA PROIZVODNJE I NERAZVIJENOST

3/1982
MAP"KSIZMi JETNOST I

ESTETIKA -

UM

MARKSIZAM - ESTETIKA JETNOST II

UM-

4/1982
5/1982
AKTUELNE RASPRAVE O DRAVI
e Rossana Rossanda, Pitanja R. Rossande ~thusseru i njegovodgovor J Gwseppe Va cca, Oblik drave i oblik vrednosti 1/1 Biagio
[Je Giovanni. Za marksistiku teoriju o prelazu "
Danilo Zolo, Problem drave u zrelom
kapitalizmu
i
kriza
sholasti
kog marksizma 1/1 Francesco Cavazz.uti, Drava i odnosi proizvodnje CD
PIer Aldo Rovatti, Oblici subjektiviteta i oblici moi 1/1 f.Torberto
Bob~.i0' Teorija drave ili teorija
partIje Cesare Lupori/1i, Prekidi
i kontinuitet II na jnovi.iem Alt11Usserovom delu 1/1 Eima; Altvater
lOtto Kallscheuer, Drava i drutvena reprodukcija kapitalistikih
vla~ajuil: .9dnosa . Carla Pasqui
neli!, Pol!tJcka pnroda drutvenih
konflikata i zahtev za njihovom
autonomijom 1/1 Etie/me Balibar
Pitanja "partije izvan drave"
'
Christine Buci-Glucksmann O aktuelnim zadacL.'1l2 marksistike kritike politike Mario Telo Oblici
i protivrenosti proirene d~ave 1/1
Suz~nne . ~e B~l!nhoff, Teorija
drzave l teorIja mOCI kod Marxa"
Giacomo Marramao, Politiki sistem, racionalizacija i
drutveni
mozak" 1/1 Rossana Ross~nda Kritika politike i "nejednako pravo"
1/1 Elmar Altvater, Teorija dravno
-mo~opolistikog kapitalizma pred
nOVIm oblicima kapitalistikocr podrutvljavanja posle drugog "'svetskog rata Elmar Altvater, Mono

pol i drava u marksistikoj teoriji Druge i Tree internacionale

posle prvog svetskog rata <Ill

ZMA II ill Milo Nikoli, Osnovni

rezultati razvoja savremenog marksizma ill Elmar Altvater/Otto Kal!sclz~u.er,
Socijalistika
politika i
"krIza marksizma" 1/1 Kriza marksizma? Intervju Roberta Romanija
s Umber~om Cerronijem e NarberlO Bobbw, Marksizam i socijalizam
ill Cesare Luporini, Bobbio i kriza
marksizma III Claudia Mancina Debata o dravi. !vlarksizmi na 'suoenj.u <Ill Giaco.n!o Marramao, DijalektIka forme l nauka o politici <Ill
Fernando Claudin, Nekoliko razmiljanja povodom krize marksizma
fl)
Alexa Mohl, ,,Nauni socijalizam" - Sta je to? o RASPRAVE
ill
GllliclIlO Procacci, Diskusi ja s
Althusserom <Ill Marksizam na istorijskoj proveri, Razgovor Franceska Petronea s AIdom Tortorellom
<Ill PRIKJ\Z <Ill Frieder O. Wolf, Pri
medbe na Andre Gorzovu likvidaciju marksizma <Ill

8-9/1982
REVOLUCIJE U
CENTRALNOJ
AMERICI (> Ljubomir Paiigori,
S3drzaj, smisao i karakter drutvenih zbivanja u Centralnoj Americi
(1944-1982) " NIKARAGVA <Ill Haralel Jung, Pozadina revolucije u Ni;;aragvi G Adolfo Gilly, Pobeda revolucije II Nikar3gvi iii Jaime Wheelock, Avangan2:J., narodn3 hegemonija i nacionalno iedinstvo .:. tri
teme~ja pobed,? ! obnove III Sergio
RamIrez, SandmIZam, hegemonija i
r,?volucija <Ill Salldinistiki front nac!Onalnog osloboenja, Nikaragvanarodna borba protiv diktature (de
klaracija) ill Sergi6 Mikoyan, Nikaragva - osobenosti i pouke revolucije ill EL SALVADOR <Ill Rafael
Guidos Vejar, Politika kriza u EJ
S~lvadoru (1976-1979)
Ernesto
RIchter, Drutvene klase, akumulacija i kriz3 "prenaseljenosti" u El
Salvadoru " Roberto Remo, El Sal\:~dor: za revolucionarnu demokratiJu <Ill GVATEMALi\ ill Demokratfk~ fro.nt protiv represije, Politika
Kflza l borbe naroda u Gvatemali
~. Demokratski front protiv repreSIJe, Ekonomske osnove krize u
Gvatemali e Gabrijel Aguilera Peralta, Teror i nasilje kao oruje
protiv ustanika u Gvatemali 1/1 Carlos Satti Castaiieda, Gvatemalska
rev')luciia 1944-i954. i njeno dananie vic1cnie G HONDURAS III Jar-

ge Arturo Reina, Honduras - mirna ili nasilna revolucija III Mario POsas, Honduras na raskrsnici ElI KOSTARIKA e Diego Palma, Drava
i socij3lna demobilizacija u Kostariki lli PANAL\tlA e Gui/lemzo Castro ReITera, Nacionalizam i nacionalna politika DEKOLONIZACIJA KULTURE it Leopoldo Zea, Latinskoamerika filozofija kao filozofija osloboenja til Leopoldo Zea,
Kolonizacija i dekolonizacija latinskoamerike kultw'e <&

@ Erich Hahn, Dijalektika objektivnih i subjektivnih uslova istorijskog delanja u socijalizmu 411 Attila Aglz, Ljudska priroda i koncepcija osnovnih potreba l j IZ ISTORIJE I'vLA.R.KSIZMA I Henryk Grossman, Revolt evolucionista protiv
klasine ekonomije III

10/1982.
SAVREMENE TEORIJE IMPERIJALIZlVIA ~ ore Popov, Savremene teorije imperijalizma G Dan
Nabudera,lvlultilaterallli imperijalizam G Dan Nabudera, Neokolonijaiizam u uslovima multilateralnog imperijalizma (if Constantine V. Vaitsos, Mo, znanje i razvojna politika: odnosi izmeu transnacionalnih preduzea i zemalja u razvoju
a Frances Stewart, Tehnoloka zavisnost e Fernando Henrique Cardoso/Enzo Fale:to, Zavisnost i razvo; II Latillskoj Americi \ll Samir
Amin, Meunarodna trgovina i imperijalizam (il Ranjit Sau, NejedIlUka razmena li> Immanuel Wallerstein, Zavisnost tl jednom meu
zavisnom svetu i ograniene mogunosti preobraaja unutar kapiraiistike
svelske ekonomije III
Michel Aglietta, Internacionalizovanje proizvodnje iii Stephen Hymer,
l nlemaciollalizacija
kapitala
1/1
M. K. Bunkina, Nejednaki opti
ekonomski razvitak dva kapitalistika centra l> Klaus Busch, Razvitak konkurencije SiW-EEZ-Japan III

11-12/1982.
lI.:IARKSIZAM U FRANCUSKOJ ElI
H ellri Lefebvre, Stanje marksizma
u Francuskoj ElI Alain Meyer, Da li
je u Francuskoj marksizam zapao
u krizu? ElI Daniel Lhzde1Zberg, Marksizam i francuski intelektualci @
Bruno ScJzoch, Marksizam u Francuskoj @ Bmilo Sclzociz, Francusko
miljenje otkriva mladog Marxa o
Bruno. SchocJz, Egzistencijalizam i
markSIzam III Bruno Schoch, Protivrena clestaljinizacija Francuske
KP @ Bruno Schoch, "Teorijska
praksa" - spinozistiki marksizam
e Dick Howard, Racionalnost dijalektike Jean-Paul Sartre III Jacques
Ranciere, Lekcija iz politike: kako filozofi ne postadoe kraljevi <Ill
IZ TEORIJE I PRAKSE SOCIJALISTIKIH ZEMAlJA III Alfred
Kosing, Teorija materijalistike dijalektike i dijalektika socijalizma

111983.

PROCES KAPITALISTIKE DE.STRUKCIJE SELJATVA U SVETU

'ii> Zoran Vidakovi, Kapital razara
svetsko selo li) Atfzar Hussain/ Keith
7 ribe, Marksizam i agramo pitanje <o Ult M. Ballll7gi:irf1ler/0111w-H am PO]J pinga, Karakteristike agrarne strukture u kapitalizmu periferije El Claude Faure, lntegracij:l
poljoprivrede u industrijsko drutvo 411 Perer SingelulaIlIl, Klasini
prelaz iz feudalizma u kapitalizam
l ogranieni poljoprivredni preobraaj pod perifernim kapitalizmom. I)
Samir Amin, Eksploatacija selJatva treeg sveta II svetskom imperijalistikom sistemu (j Riclzar~
L. Harris, Marksizam i agrarno PItanje u Latinskoj Americi 1/1 James
Petras,
Aspekti
poljoprivrednog
preobraaja II Latinskoj Americi !ll
Alain de j{mvry/Lynll Groullci, Vrste
i posledice zemljine rerorme u Launskoj Americi G Teresa Meade,
frdaL:ak u kapitalizam II Brazilu:
beleke o treem putu III Gzovailill
Arrigizi, Struktura stranih inves ticija u tropskoj Africi '" 5all:lr
rl III ill, Razvoj i stagnacija u polJOprivredi <II lL lSfOKlJ.E. MARK
:::ilLMA til Ellell Haze/kom, Neki
problemi Marxove teorije prodora
kapitalizma u poljoprivredu: primer
Irske '"

2/1983.

l\i1ARK~iZAM

O;dJjENf:1.LN0

,Uiolllir Jaksi, leon

je razvoja zemalja istvl,;.a @ :iIILume
Aviileri, Karl Alarx o kolonijaiizmu
modernizaciji o BraycU2 lutner
!\;larx i kraj oriJcntalizma <il j. j
Liatk.iil, Opst zaKoniLOsti
l
pWloj meri deluju Ll zemljama !::ite;

:URlJTVO

\il

.ka ~ Frances ~'uoLLlder, j Zi.pau, 1':>..111

i savremena svetska privreda e L. ;::;

li ([siijev, Robovlasnistvo i feudali
zam u drevnoj Kini lili Umberto
MeiOtli, 2darksizam i azijska drutv"
\'ll K. L. 'Afe.'jjwz, Problemi drutve
no-ekonomskog ureenja drevne Indije
SJzaibal Gupta, . .Moguno.~'
za industrijsku revolUCIJU u In~J'
pre dolaska Engleza tt lvlaxmz<.C
l{odiIlSOIl, Islam i kapitalizam
Cagia/' Keyder, Definicija periferne
privrede: Turska, 1923-1929. o
1V1iclzio ivlorishima, Zato je Japa;,
uspeo? lili PRIKAZI lili