Komedija za dobre ivce

Kroz prie iz Kulta ne prenosimo samo duh nekog perioda, ve i prilike u drutvu, stanje drave i
odnos ljudi prema svemu tome.
Danas vam donosimo reportau uvenog slovenakog Avto Magazina o Sajmu automobila u
Beogradu 1979. godine. Stariji e se podsetiti jednog davno prolog vremena, mlai nauiti neto
novo i razumeti prilike koje su vladale u to vreme, dok e i jedni i drugi moi da povuku paralele
sa dananjicom, ta je to drugaije, a koje odlike smo kao drutvo zadrali.

Mnogo rei, a malo novog Nove fabrike kao peurke posle kie? Kupci u
redovima, redovi bez kraja A ta e biti sutra?
Na putu za Beograd tri puta su nas zaustavili milicionari. Dva puta zato, jer smo usred (ne
suvie belog) dana vozili sa upaljenim svetlima, a trei puta zato, jer je bilo suvie brzine. Dva

puta se pokazalo da upaljena svetla nisu greh, a trei put milicionar nije imao sitan novac.
Dakle, relativno jevtino smo se dovezli na najveu avtomobilsku predstavu kod nas.
Jevtino, kaem, jer bi moglo i loe da se zavri. Naa najdua magistrala je sve drugo, a ne put
namenjen motornim vozilima. To je put aljkovosti: ovo dokazuju unitene asfaltne obloge,
razrivene bankine i dvostruke ili ak trostruke linije na sredini. To je put opasnosti: kraj njegove
ivice lee gomile polupanih vozila koje mesecima niko nije dotakao. To je i put smrti: venci kraj
njega predstavljaju tragedije u unakaenim vozilima.
Vonja ovim putem je igra na sreu. I zato da i dalje negodujemo, kad ta igra poinje ve onda,
kad odluite da kupite auto. Stanete u red i ekate: bie, ili nee, ukoliko e uopte biti!

Ko e koga?
Nai kupci su neunitivi. Odluili su da se voze, pa neka kota koliko kota! to su
automobili sve skuplji, redovi su sve dui. Statistika pokazuje da je porast motorizacije kod nas
ovog trenutka deset puta vei nego u SAD! Istina je, meutim, da s druge strane okeana ve due
vreme auto nije vie luksuz i da su automobili kod nas veoma skupi, a ipak ih samo u jednoj
godini nestane preko 50.000!
Pri tome su oni koji dou na red, iznad svega, sreni. Nita im ne smeta, ako im je za dve ili tri
hiljade ugurana dodatna oprema, nita im ne smeta ako boja nije ista kao to su eleli i nita
im ne smeta ako kroz novi lak viri ra. Naime, ne sme nita da im smeta, jer e peaiti! A to, svi
dobro znamo, vie niko nee. Kao kupci smo zaista ravnoduni: svejedno nam je ako se novi
auto pokvari, svejedno nam je ako ovlaeni servis ne priznaje (opravdanu) reklamaciju,
svejedno nam je ako rezervnih delova uopte nema i svejedno nam je ako komplet alata koji
pripada vozilu stigne mesec dana nakon preuzimanja automobila i to potom!

Reno 18 Da li e biti zaista za dinare?

Vie se ne ljutimo ako u fabrici uplaeni automobil zamene novim modelom i pri tom podignu
cenu; ako je novi model, za vie novca, slabije opremljen; ako je potrebno zatitu donjega
postroja posebno doplatiti i dodati porez; ako su porezi u razliitim mestima kod nas veoma
razliiti; ako se nekoliko meseci ekanja na automobil produi na godinu dana i due; i tako
dalje. Kad je u pitanju auto, onda smo spremni na sve. Korano, drugo nam i ne preostaje!
Bila bi zaista velika nepravda kad bismo sav svoj gnjev sada sruili na oko est stotina hiljada
zaposlenih radnika koji su u Jugoslaviji na razliite naine povezani sa automobilskom
proizvodnjom. Nemogue je napamet kritikovati same fabrike, kooperante, servisere, prodavce.
Automobilski posao nije samo montana traka, zavarivanje i privrivanje zavrtnja to je
komplikovan privredni proces, u kome vae veinom lanane reakcije. A njih sasvim na kraju i
s negodovanjem na svojoj koi trpi kupac. Mada smo u vezi s prologodinjim Salonom
nagovetavali lepe dane tako je tada izgledalo svi planirani brojevi se nisu ostvarili. Viak je
u kupcima koji ekaju da e automobile dobiti sa zakanjenem, moda jo ove godine.

Tojota Korola prodato, drugovi!

Dakle, nije udno to je beogradsko sajmite samo minut nakon otvaranja Salona bilo prepuno
radoznalih posetilaca. Znali su da e videti i one automobile koji se uopte ne mogu uplatiti
toliko su, dakle, unapred rasporodati!
Dakle, takoe nije udno to su se rei gnjeva i zabrinutosti mogle uti vie nego ranijih godina.
Teko bismo potvrdili da u naoj automobilskoj industriji i u onim granama koje su u najuoj
vezi sa njom vladaju ubedljivo sreeni odnosi. I dok fabrike manje-vie napamet obeavaju ta,
kako i koliko e izraditi u narednom periodu (pouzdanije se to ne moe nagovestiti, jer niko nije
u stanju da sigurno prognozira stepen inflacije, kooperantske kapacitete, kreditne uslove i s tim u

vezi kupnu snagu stanovnitva, cene goriva i sve posledice koje donosi poskupljenje nafte i tako
dalje) mogu se ipak uti isti jasni podaci o tome da broj fabrika automobila jo poveavamo: ne
proirenom Zastavinom fabrikom u Zagrebu koja e znatno poveati proizvodnju Fijata 132,
ve s partnerom amerikog Deneral Motorsa, odnosno njegovom zapadnonemakom
podrunicom Opel u Kikindi, buduom fabrikom velikih Peoovih limuzina u Pritini i,
eventualno, s fabrikom koda u Mostaru.

Cimos Dijana (jo) ostaje

U Kikindi, istina, ne nameravaju da proizvode automobile, ve samo velike koliine delova za
automobile. Rezultat ove saradnje sa Opelom bie opeli za dinare prema obeanjima vei deo
Kadeti, a i svi vei i skuplji modeli. Kupcima takva obeanja pogoduju, jer e se na taj nain
dinarska ponuda putnikih automobila kod nas obogatiti, a i konkurentnost u tom sluaju nee
biti suvina. Meutim, razmnoevanje automobilskih fabrika moe imati i svoje slabe strane.
Gledano dugoronije, dakle u budunost, kad e u naim (domaim) radnjama automobili ekati
na red, a ne kupci, skoro i da nee biti mogunosti da se serije vozila u naim fabrikama
poveaju. Kraj malih proizvodnih serija nalaze se visoke cene koje stalno bee. I dok
mnogobrojne zapadnoevropske fabrike (bez obzira na dravne granice) trae kljueve za
meusobnu saradnju (i na isti nain za pojednostavljenje i pojevtinjenje proizvodnje) naa, dakle
jugoslovenska, automobilska industrija (s nenim izuzecima) tvrdoglavo vue svaka na svoju
stranu.

Kod Tomosa su uivali ljubitelji nautike

Pri tom je jedino vozilo koje se odmah moe dobiti, vozilo hitne pomoi, plod udruenog rada
Zastave i Cimosa, naravno, gola sluajnost. Dakle, ostaje istina da su automobili kod nas
veoma skupi, a rokovi isporuke veoma dugi. Vreme kada e prilike na tritu ublaiti ova dva
podatka, za nae fabrike bie teko iskuenje, ali e zato kupce obradovati. Oekuje nas, dakle,
komplikovan automobilski period koji e privrednicima stvoriti sedu kosu. Uee vozila iz
uvoza je u sadanjim prilikama neznatno, tako da koro nema uticaja na opte stanje, kakvo ono
jeste.

Pesak u oi
Naravno, fabrike takoe ne mogu iz svoje koe. Sarajevski TAS, na primer, nije smatrao za
potrebno da organizuje razgovor s novinarima, a na izlobenom prostoru TAS-a nije bilo ni
jednog od onih ljudi koji bi bili u stanju da kau neto pouzdano ili zvanino. Dakle, nije bilo
mogunosti da upitamo, kako je s njihovim zaostatkom u ispunjavanju proizvodnog plana i kako
je sa sastavljanjem Audija 100 5E, kakav je prole godine (u Beogradu) TAS predstavio kao svoj
(montani) proizvod. Naime, takva je navika TAS-a: uti! Koga su interesovale cene vozila,
gurnuli su mu u ruke hartiju i olovku, rekavi prepii sam sa izloenih tabela kraj automobila!

i motocikala sa manjim radnim zapreminama

Crvena zastava se predstavila nizom rukovodeih ljudi, a isto tako i sa tridesetdevet razliitih
varijanti svog automobilskog programa. Bez obzira na modele, preovlaivale su oznake LC (luks
komfor), SC (specijal komfor), E (elegant), KPL (kuna poseta lekara) i druge. Salonsku, a
istovremeno svetsku premijeru doivela je Zastava 101 Specijal koja je nekoliko dana pre toga
(isto kao i prototip Zastave 102) predstavljena novinarima.

Londonski taksi moda i u Beogradu

Pokazalo se da su najei gosti kod ovakvih premijera samo novinari revije NIN, s kojom
Zastava ima poseban ugovor o saradnji. Inae, ovo vozilo je opremljeno motorom koji ima
1290 kubika, 73 KS (fabrika obeava najveu brzinu 155 km na as i ubrzanje iz mesta do 100
km na as za 13,6 sek), pojaano kvailo, bolje rashlaivanje i izmenjeni izduvni sistem. Naplaci
su od lake legure, za gume dimenzija 165/70-13, dok su farovi uglasti. Zastava 101 Specijal je
trenutno najbolje opremljena Zastava. Obrtomer i prostor za termovku takoe spadaju u
serijsku opremu. Ove godine fabrika namerava da izradi oko 3.000 ovakvih vozila.
Prvi put su se na Salonu pojavili sledei modeli Zastave:

Zastava 750 LC, sa izmenjenim karburatorom, dvokrunim konim sistemom,

zatvorenim sistemom za hlaenje i sigurnosnim migavcima (predviena ovogodinja
proizvodnja: 28.720 vozila),

Zastava 750 SC sa snanijim motorom (30 KS), novim kvailom, dvokrunim

konicama, sigurnosnim migavcima i boljim zvunim oblogama. Za ovu godinu
planirana je proizvodnja 26.550 ovih vo-zila,

Zastava 101 B (bazna) s motorom od 1116 kubika (45 KS) i snanijom pumpom za
gorivo. Mada je ovo osnovni model, dakle najjevtinija varijanta Stojadina, vozilo je
doivelo niz sitnih izmena i poboljanja,

Zastava 101 C, sa istim motorom kao B, sa servo pojaivaem konica, manjim i lepim
tokom upravljaa, plastinim produecima na branicima, uglastim farovima i
mnogobrojnim dodaima kod unutranje i spoljanje opreme,

Zastava 101 SC je u pogledu motora jednaka varijanti B i C, a bogatija je u pogledu

opreme i onih delova unutranjosti koji slue udobnosti,

Zastava 101 M/1300 je u pogledu motora jednaka specijalu, a prema karoseriji i

opremi Mediteranu 1100 kojeg poznajemo jo od ranije.

Nita ovog puta nismo uli o Zastavi 1300 IMR dizel, mada dve decenije stara benzinska
varijanta nekadanjeg Fijata 1300 jo uvek spada u (traenu) ponudu Zastave. Takav auto s
dizelom u nosu videli smo u Beogradu prole godine, a sada se u CZ prave kao da o tome nita
ne znaju.

Mercedes-Benz 450 SLC kao poruen za reli

I direktoru IMV iz Novog Mesta nije bilo ni malo neprijatno to u protekloj godini nije ispunio
obeanja (u ime kolektiva) o Renoima 4 GTL i Renoima 14. Kao utehu naveo je da e narednih
meseci u Novom Mestu znatno poveati proizvodnju etvorki i prikolica, a deliminim
izvozom omoguie dinarsku prodaju modela 14, 18 i 30. I da odmah bude sve jasno: tih
automobila nee biti toliko, koliko je zainteresovanih kupaca. Dakle, strpljivo ekanje i u ovom
sluaju bie uslov za uspenu kupovinu.
Cimosovi proizvodi su na ovogodinjem Salonu vozili po lepom autoputu, kakvih je u naoj
zemlji malo. Novajlija je bio, naravno, Sitroen GS 1,3 koji je jo davno unapred rasprodat, a
tipian je primer ponude prema poznatoj paroli manje muzike za vie novca naravno, u
poreenju s prethodnikom, palasom. GS 1,3 je prilino siromano opremljen, a iz fabrike se uje
da e mu vratiti bar zagrevanje zadnjeg stakla. Naslone za glavu treba vlasnici da kupe sami!
Cimosovi planovi za budunost predstavljaju tajnu. Naime, nije jasno ni ono to je naelno,
pre godinu dana, bilo dogovoreno: gde i na iji raun e biti podignuta fabrika homokinetikih
zglobova, ime bi se pokrile domae, a delimino i inostrane potrebe. Isto tako je teko rei
koliko e se jo dugo u empetru izraivati Dijane 6 i kolikesu mogunosti da se proizvodi
Sitroena (na Beogradskom salonu potisnuti malo u pozadinu) u perspektivi prodaju za dinare.
Saznali smo, naime, da kod Cimosa (uporedo sa Sitroenom) razmiljaju o novom modelu za
nae trite.

BMW 635 CSI ve ima vlasnika

Ponuda Made in YU time je zavrena. Automobili na Salonu bili su, zapravo, pesak u oi.
Veina se ne moe kupiti, a za mnoge od njih sada postoje samo obeanja. Narubine i uplate (za
sada) nisu mogue. Kupcima za utehu ostaje samo to da saznaju cene! Kod TAS-a, kao to smo
istakli, ovo takoe nije bilo jednostavno saznati.

Iz inostranstva

Fiat X 1/9 stilski proizvod

Flat se zaista dosta trudio. Beogradski salon su shvatili veoma ozbiljno malo, verovatno, na
raun partnerstva sa Zastavom, a i sa svojim planovima u glavi. Tako je jugoslovenska javnost
prvl put mogla temeljito da razgleda automobil Ritmo, a i stilske proizvode italijanskih
karoserista koji su delili Fiatov izlobeni prostor.
Guva radoznalih primeena je i kod Tojote Korole 1200, usamljenog japanskog automobila na
naem tritu. Zastupnik za ovu firmu je beogradska Agrooprema, a na izloenom vozilu ve
prvog dana mogli smo da proitamo natpis Prodato!
Veliku panju posetilaca izazvao je cenovnik minija Inoentija, iza ograde Interprometa.
Varijanta veoma uspelog engleskog vozila privlai ne samo svojim oblikom ve i relativno
povoljnom cenom, pri emu valja voditi rauna o deviznoj i dinarskoj cifri. Pod istim okriljem i
marke BLMC sijao je crni i u svetu poznati londonski taksi, za kojeg kau da e se moda videti
i na beogradskim ulicama.

Sanbin Lotus za izazivanje zazubice

Svetskim premijerama ovog prolea moemo dodati i Trabant Tramp s platnenim krovom na
sklapanje i zaralom bravom prtljanika ispod zadnjeg sedita. Auto pokree dvotaktni motor od
600 kubika (26 KS), a namenjen je razonodi u slobodnim asovima u svakom sluaju vonji u
toplim krajevima, jer je, inae, u njemu hladno!
I dok su se sportski nastrojeni mladii zaustavljali pored Mercedesa 450 SLC, prilagoenog
specijalno za naporan reli, neki ovek s dubokim depom kupio je izloeni BMW 635 CSi za
skoro bajnu sumu. I dok su mnogi pipkali svetski i jugoslovenski #automobil godine# kraj njega
je sijao Sanbim Lotus za trkaka srca.
Uostalom bilo je svejedno gde ste se zaustaviii, kod Alfe ili Forda, kod Opela ili Peoa.
Radoznalih je svuda bilo ogromno, a mnogi od njih su pruili jedni drugima ruku u znak
obavljenog posla, ili kupovine.
Ads by Media PlayerAd Options

Peo 604 dizel turbo I iz Pritine?

Takav salon je kao poruen za one koji su energini i odluni. Ko je odabrao i raspolae
zamanijim deviznim raunom, ve posle sedam dana moe da se odveze novim vozilom. Ostali
hvataju zazubicu
Kako e biti sutra, prekosutra, pitate. Da, bie bolje, kau. Bie manje tekoa i gnjeva.
Rokovi isporuke bie krai, automobili bolji, bezbedniji, savreniji. Nema sumnje da se ovo
nee obistiniti. Medutim, ovog trenutka zaista nemamo ime da nae fabrike uhvatimo za
jezik, odnosno za obeanja. Ne mogu se obezbediti cene, kvalitet, krediti i pouzdane
isporuke. Dakle, vai: ko kupuje neka to uini to pre ak i putem veza! Vai, naime,
pria o vrapcu u ruci i o golubu na krovu. Krov je visok, a nije prijatno ako se sa njega
padne.
MARTIN ESENJ
Snimio: TOM PLETERSKI
www.avto-magazin.si
8. broj iz 1979. godine Izdat 17. aprila