12. DA LI JE SVE PREDODREENO?

Predavanje odrano na seminaru 'Sigma kluba' pri Kembridskom univerzitetu, aprila 1990.

U drami Julije Cezar Kasije kae Brutu: 'Ljudi su ponekad gospodari svoje sudbine.' Ali jesmo li mi
uistinu gospodari vlastite sudbine? Ili je sve to inimo predodreeno, determinisano. Argument u prilog
predodreenosti glasio je da je Bog svemogu i izvan vremena, tako da uvek zna ta e se dogoditi. Ali kako
u tom sluaju moemo da imamo slobodnu volju? A ako nemamo slobodnu volju, kako onda moemo biti
odgovorni za svoje postupke? Teko da ovek moe biti optuen ako je bio predodreen da opljaka banku.
Zato bi ga, onda, trebalo kazniti zbog toga?
U novije vreme, argument u prilog determinizmu zasnivao se na nauci. Kako izgleda, postoje precizni
zakoni koji odreuju kako e se Vaseljena i sve u njoj razvijati sa vremenom. Iako jo nismo ustanovili taan
vid svih tih zakona, ve znamo dovoljno da ustanovimo ta se zbiva u svim, osim u sasvim krajnjim
situacijama. Da li emo otkriti preostale zakone u bliskoj budunosti ostaje da se vidi. Ja sam u tom pogledu
optimista: smatram da su izgledi pola-pola da emo doi do ovih zakona u narednih dvadeset godina. Ali ak
i ako se to ne dogodi, ta okolnost bie bez uticaja na predmet o kome je ovde re. Ono to je znaajno jeste
da treba da postoji skup zakona koji potpuno odreuju razvoj Vaseljene od njenog poetnog stanja. Moda je
te zakone propisao Bog. Ali, kako izgleda, On (ili Ona) ne paa se potom u Vaseljenu da bi krio vlastite
zakone.
Poetnu konfiguraciju Vaseljene moda je odabrao Bog, a moda su je odredili zakoni nauke. U oba
sluaja, sve je potom u Vaseljeni bilo odreeno razvojem koji se odigravao u saglasnosti sa zakonima nauke,
tako da je teko razabrati kako moemo biti gospodari svoje sudbine.
Zamisao o tome da postoji nekakva velika objedinjena teorija koja odreuje sve u Vaseljeni suoava nas
sa mnotvom potekoa. Pre svega, velika objedinjena teorija trebalo bi da bude saeta i elegantna u
matematikom pogledu. Teorija koja opisuje sve morala bi da bude posebna i jednostavna. Kako, meutim,
izvestan broj jednaina moe da prui objanjenja za svu sloenost i mnotvo beznaajnih pojedinosti koji
nas okruuju? Moe li se stvarno poverovati u to da je velika objedinjena teorija odredila da se Sinead
O'Konor nae na elu parade hitova ove nedelje, ili da se Madona nae na naslovnoj strani asopisa
Cosmopolitan?
Druga potekoa vezana za zamisao o tome da je sve predodreeno velikom objedinjenom teorijom jeste
to da je onda i sve to mi kaemo takoe predodreeno istom teorijom. Ali zato bi bilo predodreeno da
bude tano? Nije li verovatnije da e biti pogreno, jer na svaki taan iskaz dolazi mnogo moguih netanih?
Svake sedmice potar mi donese vie teorija koje su mi razni ljudi poslali. Sve su one razliite, a veina se
meusobno iskljuuje. No, pretpostavka je da je velika objedinjena teorija predodredila da autori smatraju
kako su im teorije tane. Zato bi onda bilo ta to ja kaem imalo neku veu vrednost? Zar nisam i ja u
podjednakoj meri predodreen velikom objedinjenom teorijom?
Trei problem vezan za zamisao o tome da je sve predodreeno jeste nae uverenje da imamo slobodnu
volju - da uivamo slobodu izbora da li emo neto uiniti ili neemo. Ali ako je sve predodreeno zakonima
nauke, onda slobodna volja mora biti samo privid, a ako ne raspolaemo slobodnom voljom, na emu se
onda temelji naa odgovornost za ono to radimo? Ne kanjavamo ljude za poinjene zloine ako su sili s
uma, jer smo zakljuili da u takvom stanju nisu odgovorni za svoje postupke. Ali ako smo svi predodreeni
velikom objedinjenom teorijom, onda se sa svakoga skida odgovornost za ono to ini.
O ovim problemima determinizma raspravlja se ve stoleima. Rasprave su, meutim, poglavito bile
akademske, budui da smo bili daleko od potpunog uvida u zakone nauke, a nismo ni znali kako je bilo
odreeno poetno stanje Vaseljene. Ovi problemi dobijaju na aktuelnosti danas, zato to se ukazala
mogunost da doemo do celovite objedinjene teorije u roku od svega dvadeset godina. Takoe uviamo da
je poetno stanje moglo biti odreeno zakonima nauke. Ono to sledi jeste moj lini pokuaj hvatanja
ukotac sa ovim problemima. Ne tvrdim da e se pokuaj odlikovati nekom velikom originalnou ili
dubinom, ali to je najbolje to mogu da pruim u ovom trenutku.
Evo, najpre, prvog problema: kako iz jedne srazmerno jednostavne i saete teorije moe da nikne
Vaseljena sloena poput one koju imamo prilike da posmatramo, sa svom silom beznaajnih pojedinosti?
Klju za ovo predstavlja naelo neodreenosti kvantne mehanike, koje kae da se velikom preciznou ne
mogu istovremeno izmeriti i poloaj i brzina estice; to tanije merite poloaj, to manje tano merite
brzinu, i obrnuto. Ova neodreenost nije tako vana u sadanje vreme, kada su stvari prilino razmaknute,

tako da mala neodreenost u pogledu poloaja ne znai mnogo. Ali u ranoj Vaseljeni, sve je bilo veoma
zbijeno, tako da je tu bilo puno neodreenosti, a uz to je postojao izvestan broj moguih stanja Vaseljene.
Ova razliita mogua rana stanja razvila bi se u celu porodicu razliitih istorija Vaseljene. Veina ovih
istorija bila bi slina u pogledu svojih makroosobina. One bi odgovarale Vaseljeni koja je jednoobrazna i
koja se iri. Razlike meu njima, meutim, ispoljile bi se u pogledu razmetaja zvezda, a jo vie u pogledu
toga ko e se nai na naslovnim stranama asopisa. (Ukoliko bi, naime, date istorije uopte imale asopise.)
Prema tome, sloenost Vaseljene oko nas i njene pojedinosti nastaju u ranim fazama pod uticajem naela
neodreenosti. Otuda proishodi cela porodica moguih istorija Vaseljene. Meu njima bi postojala i takva
istorija, na primer, u kojoj su nacisti dobili Drugi svetski rat, premda bi njena verovatnoa bila niska. Ali
dogodilo se da mi ivimo ba u istoriji u kojoj su saveznici izili kao pobednici u ratu, a Madona se pojavila
na naslovnoj strani asopisa Cosmopolitan.
Razmotriu sada drugi problem. Ako je ono to inimo odreeno nekom velikom objedinjenom teorijom,
zato bi onda ta teorija odredila da doemo do ispravnih zakljuaka o Vaseljeni, a ne do pogrenih? Zato bi
bilo ta to kaemo imalo neku vrednost? Moj odgovor na ovo pitanje zasniva se na Darvinovoj zamisli o
prirodnom odabiranju. Smatram da su neki sasvim primitivni oblici ivota spontano nastali na Zemlji kao
ishod sluajnog kombinovanja atoma. Ovaj rani oblik ivota verovatno je bio neki veliki molekul. Ali to po
svoj prilici nije bio DNK, zato to su izgledi za nastanak celog molekula DNK sluajnim kombinovanjem
veoma mali.
Taj rani oblik ivota poeo bi da se razmnoava. Kvantno naelo neodreenosti i neureena toplotna
kretanja atoma uslovili bi da doe do izvesnog broja greaka pri razmnoavanju. Veina ovih greaka bila bi
kobna po opstanak organizma ili po njegovu sposobnost da se dalje razmnoava. Takve greke ne bi se
prenele na potonja pokolenja, ve bi nestale zajedno sa nestankom organizma. Sasvim mali broj greaka bio
bi blagodetan, istom igrom sluaja. Organizmi sa takvim grekama imali bi vie izgleda da preive i da se
razmnoe. Oni bi tako ispoljili tenju da zamene prvobitne, nepoboljane organizme.
Nastanak dvostrukog spiralnog ustrojstva DNK moglo je da bude jedno od tih poboljanja u ranim
fazama. Bio je to verovatno takav napredak da je dolo do potpune zamene svih prethodnih oblika ivota,
ma kakvi da su oni bili. Kako je evolucija napredovala, dovela je i do razvoja centralnog nervnog sistema.
Stvorenja koja su tano shvatila implikacije podataka sakupljenih pomou organa ula, a potom delala u
skladu sa njima, imala su vee izglede da opstanu i da ostave potomstvo. Ljudska rasa nastavila je ovo
napredovanje do nove faze. Mi smo veoma slini viim majmunima, kako u pogledu telesnog sklopa tako i
DNK; ali mala varijacija u naoj DNK omoguila nam je da razvijemo jezik. Ovo je znailo da moemo da
prenosimo informacije i sakupljeno iskustvo sa pokolenja na pokolenje, najpre usmeno, a najzad i u pisanom
obliku. Ranije, tekovine iskustva mogle su se preneti jedino sporim procesom kodiranja u DNK posredstvom
nasuminih greaka pri razmnoavanju. Ovo je za posledicu imalo dramatino ubrzanje evolucije. Bilo je
potrebno vie od tri milijarde godina da razvoj stigne do ljudske rase. Ali tokom poslednjih deset hiljada
godina usavrili smo pisani jezik. To nam je omoguilo da prevalimo put od peinskih ljudi do stvorenja
sposobnih da postavljaju pitanja o krajnjoj teoriji Vaseljene.
Nije dolo do znaajne bioloke evolucije, ili do promene ljudske DNK, u poslednjih deset hiljada
godina. Prema tome, naa inteligencija, nae umee da izvlaimo ispravne zakljuke iz informacija koje nam
pruaju organi ula, mora da potiu jo iz peinskog razdoblja, pa i ranije. Inteligencija je odabrana na
osnovu sposobnosti da ubijamo odreene ivotinje radi hrane, kao i vetine da izbegnemo da sami
postanemo rtve drugih ivotinja. Izuzetno je to to su nam mentalne osobine odabrane za te svrhe i dalje od
velike koristi pod veoma razliitim okolnostima u naem vremenu. Izgledi za opstanak verovatno nam se
nee mnogo poboljati ako doemo do velike objedinjene teorije ili reimo problem predodreenosti. No,
inteligencija koju smo razvili iz drugih razloga lako nam moe omoguiti da proniknemo u ispravne
odgovore na ta pitanja.
Evo nekoliko rei i o treem problemu - pitanju slobodne volje i odgovornosti za ono to inimo.
Subjektivno oseamo da smo kadri da odredimo ko smo i ta radimo. Ali to lako moe biti samo privid. Neki
ljudi misle da su Julije Cezar ili Napoleon, ali ne mogu svi biti u pravu u tom pogledu. Ono to nam je
potrebno jeste objektivan test koji moemo primeniti spolja da bismo ustanovili da li neki organizam ima
slobodnu volju. Primera radi, zamislimo da nam u posetu doe 'mala zelena osoba' sa nekog drugog sveta.
Kako moemo ustanoviti da li ima slobodnu volju ili je samo u pitanju robot, programiran da reaguje kao da
je slian nama?
Kako izgleda, krajnji objektivan test slobodne volje jeste sledee: moe li se predvideti ponaanje
organizma? Ako moe, onda organizam, jasno, nema slobodnu volju ve je predodreen. Sa druge strane,

ako se ne moe predvideti ponaanje, moe se uzeti kao operativna definicija da organizam raspolae
slobodnom voljom.
Ovoj definiciji slobodne volje moe se uputiti zamerka u smislu da emo, poto jednom ustanovimo
celovitu objedinjenu teoriju, biti u stanju da predviamo ono to e ljudi raditi. Ljudski mozak je, meutim,
takoe podloan naelu neodreenosti. Postoji, dakle, elemenat haotinosti u ljudskom ponaanju, koji stoji
u vezi sa kvantnom mehanikom. Ali energije koje postoje u mozgu su niske, tako da je dejstvo
neodreenosti kvantne mehanike tu malo. Pravi razlog to ne moemo da predvidimo ljudsko ponaanje
jeste to to je ono, naprosto, odve sloeno. Ve su nam poznati osnovni fiziki zakoni koji upravljaju
aktivnou mozga; oni su srazmerno jednostavni. Ali preteko je reiti jednaine kada je posredi vie od
nekoliko estica. Kada su u pitanju tri ili vie estica mora se pribei priblinostima, a potekoe brzo rastu
sa poveanjem broja estica. Ljudski mozak sadri oko 10 na 26 ili sto miliona milijardi milijardi estica. To
je daleko, daleko previe da bismo ikada bili u stanju da reimo jednaine i predvidimo kako e se mozak
ponaati ako su nam dati njegovo poetno stanje i podaci koji se preko ivaca slivaju u njega. U stvari, mi
ak ne moemo da izmerimo ni to poetno stanje, jer bismo u tu svrhu morali da rastavimo mozak. ak i
kada bismo bili pripravni da to uinimo, i dalje bi bilo premnogo estica koje bi valjalo uzeti u obzir. Isto
tako, mozak je verovatno veoma osetljiv na poetno stanje - mala promena u poetnom stanju moe dovesti
do veoma velike prome potonjeg ponaanja. Prema tome, iako su nam poznate temeljne jednaine koje
upravljaju mozgom, mi uopte nismo u stanju da pomou njih predvidimo ljudsko ponaanje.
Ova situacija javlja se u nauci kad god imamo posla sa makroskopskim sistemima, zato to je broj estica
uvek preveliki da bi postojali izgledi za reenje temeljnih jednaina. Ono emu tada pribegavamo jesu
efektivne teorije. Posredi su priblinosti kod kojih veoma veliki broj estica biva zamenjen malim brojem
veliina. Primer u tom smislu jeste mehanika fluida. Neka tenost poput vode sastoji se iz milijardi i
milijardi molekula koji su, sa svoje strane, sainjeni od elektrona, protona i neutrona. No, dobijamo zgodnu
priblinost ako tenost shvatimo kao neprekidni medijum koji se odlikuje samo brzinom, gustinom i
temperaturom. Predvianja efektivne teorije mehanike fluida nisu tana - treba samo sluati prognoze
vremena da bi se to shvatilo - ali su dovoljno dobra za projektovanje brodova ili naftovoda.
Hou da kaem da su pojmovi dobre volje i moralne odgovornosti za naa delanja zapravo efektivna
teorija u smislu mehanike fluida. Mogue je da je sve to radimo predodreeno nekom velikom
objedinjenom teorijom. Ako ta teorija predvia da emo umreti tako to emo biti obeeni, onda se neemo
utopiti. Ali morali biste biti vraki sigurni da vam je sueno da zavrite na vealima da biste se otisnuli na
more u malom amcu po buri. Zapazio sam da ak i oni ljudi koji tvrde da je sve predodreeno i da to ni na
koji nain ne moemo da promenimo dobro pogledaju levo i desno pre no to preu put. Moda je stvar u
tome to oni koji ne pogledaju ne preive da bi potom ispriali kako stoje stvari.
Ne moe se zasnovati ponaanje na zamisli da je sve predodreeno, zato to se ne zna ta je
predodreeno. Umesto toga, valja prihvatiti efektivnu teoriju da posedujemo slobodnu volju i da smo
odgovorni za svoje postupke. Ova teorija nije odve dobra za predvianje ljudskog ponaanja, ali je
prihvatamo zato to nema izgleda da reimo jednaine koje proishode iz temeljnih zakona. Postoji i jedan
darvinovski razlog zbog koga verujemo u slobodnu volju: drutvo u kome se jedinka osea odgovorna za
svoje postupke ima vie izgleda da timski dejstvuje i da preivi kako bi rairiilo svoje vrednosti. Razume
se, mravi odlino timski deluju. Ali njihovo drutvo je statino. Ono ne moe da reaguje na nepoznate
izazove niti da razvija nove mogunosti. Skup slobodnih jedinki koje imaju izvesne istovetne svrhe,
meutim, moe da razvije saradnju na zajednikim ciljevima, kao i da pokae fleksibilnost u preduzimanju
novih koraka. Za takvo drutvo je verovatnije da e napredovati i rairiti svoj sistem vrednosti.
Pojam slobodne volje pripada jednoj drugoj areni, a ne temeljnim zakonima nauke. Ako se pokua
izvoenje ljudskog ponaanja iz zakona nauke, zapada se u logiki paradoks samoreferentnih sistema. Ako
bi se ono to ovek ini moglo predvideti na osnovu temeljnih zakona, onda bi sam in predvianja mogao
da promeni ono to se dogaa. Stvar nalikuje problemima sa kojima bismo se suoili kada bi bilo mogue
putovanje kroz vreme, u ta ja veoma sumnjam. Kada biste mogli da vidite ta e se dogoditi u budunosti,
onda biste to mogli da promenite. Ako biste znali koje e grlo da pobedi na trci Grand National, mogli biste
zgrnuti bogatstvo kladei se na njega. Ali taj in bi promenio odnose na kladionici. Dovoljno je videti film
Povratak u budunost da bi se shvatilo kakve sve zapetljavine tu mogu da nastanu.
Paradoks vezan za predvianje vlastitih postupaka u bliskoj je vezi sa problemom koji sam pomenuo
ranije: da li e konana teorija odrediti da emo doi do ispravnih zakljuaka o konanoj teoriji? U ovom
sluaju, ustvrdio sam da e nas Darvinova zamisao o prirodnom odabiranju dovesti do pravog odgovora.
Moda pravi odgovor nije valjan nain da se to opie, ali prirodno odabiranje trebalo bi da nas bar uputi na

skup fizikih zakona koji prilino uspeno dejstvuju. Te fizike zanone ne moemo, meutim, primeniti da
bismo predviali ljudsko ponaanje - i to iz dva razloga. Prvo, nismo u stanju da reimo jednaine. Drugo,
ak i kada bismo bili, sam in izricanja predvianja poremetio bi sistem. Umesto toga, prirodno odabiranje
upuuje nas na prihvatanje efektivne teorije slobodne volje. Ako se prihvati da su postupci neke osobe plod
slobodnog izbora, ne moe se tada tvrditi da su oni u nekim sluajevima odreeni spoljnjim silama.
Predstava o 'gotovo slobodnoj volji' liena je smisla. Ali ljudi uglavnom brkaju injenicu da se ponekad
moe pogoditi kakav e neka jedinka najverovatnije nainiti izbor sa okolnou da taj izbor nije slobodan. Ja
pogaam da e veina vas neto pojesti za veeru, ali vi ste sasvim slobodni da odaberete da gladni odete u
postelju. Primer ovakvog brkanja jeste doktrina o smanjenoj odgovornosti: posredi je zamisao o tome da
osobe ne treba da budu kanjene za svoje postupke ako su se nalazile pod stresom. Nije iskljueno da su vei
izgledi da e neko poiniti antidrutveni in dok je pod stresom. Ali to ne znai da treba jo vie da
poveamo izglede za takav in time to emo smanjiti kaznu.
Istraivanje temeljnih zakona nauke i izuavanje ljudskog ponaanja valja drati u zasebnim odeljcima.
Iz razloga koje sam prethodno objasnio, temeljni zakoni ne mogu se koristiti za izvoenje ljudskog
ponaanja. Ali moemo se nadati da emo biti u stanju da koristimo kako inteligenciju tako i moi logikog
miljenja koje smo razvili kroz prirodno odabiranje. Na alost, prirodno odabiranje razvilo je i neke druge
osobine, kao to je, na primer, agresivnost. Agresivnost je predstavljala prednost u pogledu opstanka u
vreme peinskih ljudi i ranije, tako da je prirodno odabiranje ilo njoj u prilog. Ogromno poveanje naih
razornih moi koje se temelje na modernoj nauci i tehnologiji, meutim, pretvorilo je agresivnost u veoma
opasno svojstvo koje je postalo pretnja opstanku cele ljudske rase. Nevolja je u tome to su nai agresivni
nagoni ukodirani u DNK. DNK se menja jedino biolokom evolucijom u vremenskim rasponima koji traju
milionima godina, dok se nae moi unitenja poveavaju u vremenskim rasponima evolucije informacija,
koji sada iznose jedva dvadeset ili trideset godina. Ako ne budemo mogli da inteligencijom zauzdamo
agresivnost, ljudska rasa nee imati puno izgleda za opstanak. No, dok ima ivota, ima i nade. Ako uspemo
da preivimo narednih stotinak godina, rairiemo se na druge planete, a moda emo i krenuti ka
zvezdama. Ovo e znatno smanjiti verovatnou da cela ljudska rasa bude zbisana u nekoj globalnoj
kataklizmi kao to je to nuklearni rat.
Da rezimiramo: raspravljao sam o nekim problemima koji se javljaju ako se veruje da je sve u Vaseljeni
predodreeno. Prilino je svejedno da li iza tog determinizma stoje svemogui Bog ili zakoni nauke. Moe
se, naime, uvek rei da su zakoni nauke izraz Boje volje.
Razmatrao sam tri pitanja. Prvo, kako mogu sloenost Vaseljene i sve njene beznaajne pojedinosti biti
predodreene jednostavnim skupom jednaina? Drugim reima, moe li se stvarno verovati u to da Bog stoji
iza svih trivijalnosti, kao to je ta ko e se pojaviti na naslovnoj strani asopisa Cosmopolitan? Odgovor,
kako izgleda, glasi da iz naela neodreenosti kvantne mehanike proishodi da postoji ne samo jedna istorija
Vaseljene ve ceo skup moguih istorija. Ove istorije mogu biti sline u veoma velikim razmerama, ali e se
zato veoma razlikovati u normalnim, svakodnevnim razmerama. Dogodilo se da mi ivimo u jednoj
posebnoj istoriji koja se odlikuje odreenim posebnostima i pojedinostima. Ali postoje veoma slina
inteligentna bia koja ive u istorijama to se razlikuju od nae po tome ko je pobedio u ratu i ko se nalazi na
vrhu liste hitova. Beznaajne pojedinosti nae Vaseljene nastaju stoga to temeljni zakoni ukljuuju kvantnu
mehaniku sa njenim elementom neodreenosti ili nasuminosti.
Drugo pitanje je bilo: ako je sve predodreeno nekom temeljnom teorijom, onda je i ono to kaemo o toj
teoriji takoe njome predodreeno - ali zato bi bilo predodreeno da bude tano, a ne pogreno ili nebitno?
Moj odgovor na ovo pretpostavlja pozivanje na Darvinovu teoriju prirodnog odabiranja: samo one jedinke
koje izvlae ispravne zakljuke o svetu koji ih okruuje imae izgleda da preive i da ostave potomstvo.
Tree pitanje je glasilo: ako je sve predodreeno, ta je onda sa slobodnom voljom i naom odgovornou
za postupke koje preduzimamo? Ali jedini objektivan test o tome da li neki organizam ima slobodnu volju
jeste to da li se njegovo ponaanje moe predvideti. Kada su posredi ljudska bia, uopte nismo u stanju da
koristimo temeljne zakone da bismo predvideli ta e ona uiniti - iz dva razloga. Prvo, ne moemo da
reimo jednaine za veoma velike brojeve estica koje su tu posredi. Drugo, ak i kada bismo mogli da
reimo jednaine, sam in dolaska do nekog predvianja doveo bi do poremeaja sistema i mogao bi da vodi
ka drugaijem ishodu. No, ako ve ne moemo da predviamo ljudska ponaanja, u prilici smo da
pribegnemo efektivnoj teoriji prema kojoj su ljudi slobodni agenti koji mogu da biraju ta e uiniti. Kako
izgleda, postoje jasna preimustva u pogledu opstanka ako verujemo u slobodnu volju i odgovornost za
vlastite postupke. To znai da bi ovo verovanje trebalo da bude osnaeno prirodnim odabiranjem. Da li je
oseanje odgovornosti, koje se prenosi jezikom, dovoljno da stavi pod kontrolu nagon za agresivnou, koji

se prenosi preko DNK - ostaje da se vidi. Ako to nije sluaj, ljudska rasa e postati jedan od orsokaka
prirodnog odabiranja. Moda e neka druga rasa inteligentnih bia negde drugde u Galaksiji uspeti da
uspostavi bolju ravnoteu izmeu odgovornosti i agresivnosti. Ukoliko je to posredi, mogli bismo oekivati
da oni stupe u kontakt sa nama, ili bar da otkrijemo njihove radio-signale. Moda su oni svesni naeg
postojanja, ali ne ele da obznane svoje prisustvo. To se moe pokazati kao mudar potez, imali se u vidu na
dosje.
Ukratko, naslov ovog ogleda iskazan je u obliku pitanja: da li je sve predodreeno? Odgovor glasi: jeste,
predodreeno je. Ali sasvim bi moglo i da nije tako, jer nikada neemo doznati ta je tano predodreeno.