UNIVERZITET UNION

Broj:

RAUNARSKI FAKULTET
Knez Mihailova 6/VI
11 0 0 0 B E O G R A D

Datum:

UNIVERZITET UNION
RAUNARSKI FAKULTET
BEOGRAD
Raunarske mree i komunikacije

DIPLOMSKI RAD

Student:
Jelena Kljuji
Broj indeksa: 010/04
Tema rada: MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Mentor rada: doc. dr Desimir . Vui

Beograd, 5. 6. 2008.

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Sadraj:
01.Uvod
02.Principi MIMO komunikacionih sistema
02.01 Model MIMO sistema
02.02 Principi MIMO sistema
02.03 MIMO kanal
02.04 Feding
02.05 Kapacitet MIMO sistema
02.06 Diversiti
03.Prostorno-vremensko kodovanje
03.01 Osnovne ideje kodovanja u prostoru i vremenu
03.02 Tehnike prostorno-vremenskog kodovanja
03.03 Osnove prostorno-vremenskih blok kodova
03.04 Osnove prostorno-vremenskih trelis kodova
03.05 Prostorno-vremenski koder i modulator
03.06 Prostorno-vremenski prijemnik
04.802.11n
04.01 Pregled 802.11n standarda
04.02 802.11n danas
04.03 Kako 802.11n radi?
04.04 Prednosti 802.11n standarda
05.Literatura

04
05
05
08
09
10
11
17
21
21
23
24
26
31
32
34
34
35
35
36
37

-2-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

U dvadeset prvom veku, veku savremenih komunikacija, informacija je najvrednija stvar na

svetu. Nije vano u kom je obliku i na kom je jeziku, nije vano koje je boje. Vana je sama
njena interpretacija koja je za svakog od nas posebna, ba kao to je i svako od nas
jedinstven. Moemo slobodno rei da je polje informacije, polje gde filozofija i nauka
govore istim jezikom, gde se matematika i instinkt razumeju a digitalna emocija prestaje
biti nauna fantastika. Sve to dugujemo jednom oveku, Klodu enonu.

-3-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

01.Uvod
Predmet ovog diplomskog rada jeste opti pregled tehnologije MIMO sistema kao i
prostorno-vremenskog kodovanja. Svaka glava sadri, u vidu kratkih uvodnih napomena,
i kratak osvrt na trendove savremenih komunikacija kao i na ulogu MIMO sistema i
prostorno-vremenskog kodovanja u narednim generacijama mobilnih i beinih
komunikacionih sistema. U glavi dva, objanjeni su fundamentalni principi MIMO sistema
kao i pojmovi fedinga i diversitija. U glavi tri date su osnovne ideje i tehnike prostornovremenskog kodovanja, kao i teorijske osnove dve najvanije tehnike a to su prostornovremensko blok kodovanje i prostorno-vremensko trelis kodovanje zajedno sa
rezultatima simulacije u programskom jeziku MATLAB koja prikazuje prednosti MIMO
sistema u odnosu na klasine sisteme sa jednom antenom na predaji i prijemu. U glavi
etiri dat je kratak pregled 802.11n standarda.

-4-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

02. Principi MIMO komunikacionih

sistema
02.01 Model MIMO sistema
MIMO sistem (Multiple Input Multiple Output system) predstavlja digitalni
komunikacioni sistem koji u prenosu signala koristi vie prijemnih i predajnih antena.
Korienjem veeg broja antena na predajnom i prijemnom kraju, signali mogu da se
kombinuju na optimalan nain, ostvarujui tako bolje performanse po pitanju kapaciteta
prenosnog kanala i verovatnoe greke (Bit Error Rate - BER). Ovi sistemi su u
modernoj literaturi poznatiji kao volume-to-volume beine mree i upravo je ova
tehnologija napravila pravu revoluciju u savremenim komunikacionim sistemima.
Oekuje se da ba MIMO sistemi ree problem sa kojim se konstantno suoavaju
beine Internet mree, a to je problem nedovoljnog kapaciteta sistema, jer se
upotrebom istih poveava kapacitet za neverovatnih nekoliko redova veliine u odnosu
na klasine sisteme sa jednom antenom na predaji i prijemu.
Pre nego to se objasni kako se primenom MIMO sistema poveava kapacitet kanala,
razmotreni su tipovi sistema sa viestrukim antenama, od kojih su neki i prikazani na
slici 2.1. Dakle, tipovi sistema sa viestrukim antenama su:

SISO - single input-single output, razvijen1948.

SIMO - single input-multiple output, razvijen 1996.

MISO - multiple input-single output, razvijen 1996.

MIMO - multiple input-multiple output

Intelligent Antenna MIMO - IA MIMO

Network MIMO - Net MIMO

Multiuser MIMO - MU MIMO

-5-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Slika 2.1 Osnovne arhitekture MIMO komunikacionih linkova

Ono po emu se MIMO sistem razlikuje od svojih prethodnika, a to je od izuzetne
vanosti, jeste linearna zavisnost kapaciteta od broja antenskih elemenata, dok je kod
SIMO i MISO sistema ova zavisnost logaritamska (slika 2.2).

Slika 2.2 Kapacitet u funkciji broja antenskih elemenata

Ve na samom poetku, prednosti i mogunosti MIMO sistema postaju intuitivno
jasne. Nije ni udno onda, to je samo nakon nekoliko godina od pronalaska ove
tehnologije poela njena komercijalna eksploatacija u vidu velikog broja standarda za
beine lokalne mree (Wireless Local Area Network - WLAN), tree generacije mobilnih
mrea (3G) i tako dalje. Jedan od standarda, 802.11n, kao poslednja re tehnologije,
bie razmatran u odeljku broj etiri ovog rada.

-6-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

MIMO sistemi se mogu definisati vrlo jednostavno na primeru proizvoljnog beinog

sistema kod koga se komunikacioni link sastoji od veeg broja predajnih i prijemnih
antenskih elemenata (slika 2.3 ). Osnovna ideja koja se krije iza MIMO koncepta jeste
kombinovanje signala na predajnim antenama (Transmiter - Tx) sa jedne strane i na
prijemnim antenama (Receiver - Rx) sa druge strane. Ovo kombinovanje se vri u cilju
smanjenja verovatnoe greke po bitu ili poveanja spektralne efikasnosti (bits/sec/Hz)
MIMO sistema. Na ovaj nain, mreni operateri mogu znaajno da poboljaju kvalitet
servisa mrenih usluga koje nude svojim korisnicima (Quality Of Service - QoS).
Sutina MIMO sistema opisana je prostornom i vremenskom obradom signala gde je
vreme, kao prirodna dimenzija podatka u okvirima digitalnih komunikacija, proireno
prostornom dimenzijom koja je direktna posledica upotrebe viestrukih, meusobno
udaljenih antena.

Slika 2.3 Konfiguracija MIMO sistema

Jedinstvena karakteristika MIMO sistema jeste i sposobnost da propagaciju
visestrukim putanjama, kao kljunu manu beinog prenosa, transformie u korist
kranjeg korisnika. Napredak, koji se ogleda u poveanju brzine prenosa za nekoliko
redova veliine bez poveanja snage i propusnog opsega, uticao je na popularizaciju i
perspektivu MIMO sistema. Oigledno je koncept MIMO sistema pokrenuo vrlo
raznovrsna istraivanja i istovremeno spojio najrazliitije oblasti kao to su modelovanje
kanala, teorija informacija i kodovanje, obrada signala, projektovanje antena i tako dalje.

-7-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

02.02 Principi MIMO sistema

Razmatra se blok dijagram prikazan na slici 2.4. Kompresovani binarni tok podataka
ulazi u pojednostavljen prenosni blok koji se sastoji iz zatitnog kodovanja i mapiranja
tako dobijenih zatienih vrednosti u kompleksne modulacione simbole (QPSK ili
M-QAM) kojima se, svakom ponaosob, dodeljuje jedna od N prenosnih antena.
Mapiranje moe podrazumevati odreivanje prostornih teinskih faktora antenskih
elemenata ili linearno antensko prostorno-vremensko prekodiranje. Originalni tok
podataka se dekomponuje na N bitskih podsekvenci sa brzinom prenosa koja iznosi n-ti
deo polazne brzine, odnosno, svaka koristi n-ti deo ukupnog spektra. Ove meusobno
nezavisne podsekvence se istovremeno prenose kroz beini kanal. Na prijemnoj strani,
nakon to je na bazi pilot sekvenci odreena kanalna matrica sistema, signali dospevaju
na M prijemnih antena. Uz pomo kanalne matrice identifikuje se svaka od N emitovanih
podsekvenci. Demodulacija i demapiranje su neophodni radi dobijanja izvorne poruke.

Slika 2.4 Blok dijagram jednog MIMO prenosnog sistema. I predajnik i prijemnik se
sastoje iz visestrukih antena. Kodovanje, modulacija i mapiranje signala na antenske
elemente moe biti realizovano u jednom ili vie koraka.
Pomenuta meusobna nezavisnost podsekvenci, odnosno nekorelisanost signala na
samim antenama je vana radi poreenja sa tehnikom Smart Antena (pametne antene
u daljem tekstu SA) jer se MIMO sistem smatra direktnim naslednikom ove tehnike kod
koje se istaknuta nezavisnost ne sme uzeti za polaznu pretpostavku. U konvecionalnoj
komunikacionoj terminologiji pojam SA se odnosi na one tehnike obrade signala koje
koriste podatke dobijene od viestrukih antenskih elemenata sa jedne strane
komunikacionog kanala, odnosno linka. Ovi antenski elementi su gotovo uvek locirani na
baznim stanicama jer se sredstva i prostor za montiranje novih elemenata ili
unapreenje postojeih mogu gotovo bezbolno obezbediti tu, na mestu same stanice,
za razliku od krajnjih korisnikih ureaja.
Osnovni princip rada SA lei u oblikovanju dijagrama zraenja antenskog sistema sa
jasno definisanom geometrijom, kao grupe antenskih elemenata koje povezuje algoritam
obrade signala, prema svakom korisniku a na osnovu prostornog rasporeda krajnih
mrenih komunikacionih ureaja. Ovako definisana geometrija doprinosi poveanju
prosene vrednosti odnosa signal-um (Signal to Noise Ratio, SNR). Primenom SA
tehnologije postiu se i znaajni rezultati u smanjivanju uticaja fedinga usled viestruke
propagacije kao i u smanjivanju istokanalne interferencije. Najranija namena SA bila je
upotreba antenskog diversitija u cilju potiskivanja fedinga. Verovatnoa gubljenja signala
u SA sistemima smanjuje se eksponencijalno sa porastom broja nekorelisanih antenskih
elemenata.

-8-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Kada se vie antenskih elemenata upotrebi i sa druge strane komunikacionog linka

dobija se MIMO sistem. Uobiajene prednosti SA su na ovaj nain sauvane. MIMO
kanal se modeluje kanalnom matricom ije su dimenzije zavise od broja predajnih i
prijemnih antena. Kljuna prednost MIMO sistema jeste mogunost prenosa uz nekoliko
prostornih modova matrino opisanog kanala (razliitih simbola istovremeno sa razliitih
antena ili prenos istih simbola sa razliitim karakteristikama) u okviru istog vremenskofrekventnog slota, pa je efikasno suzbijanje efekta viestruke propagacije ostvarivo bez
poveanja snage.
Budui ciljevi u beinim komunikacijama postavljeni su u pravcu unapreenja samog
hardvera dok se irina samog spektra ne menja.

02.03 MIMO kanal

MIMO kanal sa nT predajnih i nR prijemnih antena moe se predstaviti kanalnom
matricom H (dimenzije n R n T ) . U trenutku t kanalna matrica H ima sledei oblik

h1t,1
t
h
H = 1, 2

t
h1,n R

h 2t ,1
h 2t ,2

h 2t ,n R

h nt T ,1

h nt T ,2

h nt T , n R

(2.1)

gde je h it, j koeficijent fedinga na putanji od predajne antene i do prijemne antene j.

Smatra se da signali emitovani sa razliitih antena, odnosno signali primljeni na razliitim
antenama, imaju nezavisan feding. To znai da je koeficijente fedinga h it, j mogue
modelovati kao nezavisne kompleksne Gausove sluajne promenljive sa srednjom
vrednou hi , j i varijansom 0.5 po dimenziji. Sistem moe biti sa sporim ili brzim
fedingom. Spori feding podrazumeva da su elementi matrice H konstantni na jednom
frejmu (jedinica prenosa), a mogu se menjati od frejma do frejma. Brzi feding znai
moguu promenu matrice H u svakom trenutku t = k T , gde je k ceo broj.
U analizi se smatra da su parametri kanala poznati u prijemniku (u suprotnom,
dekodovanje je praktino neizvodljivo). Sa predajne strane se u odreenim vremenskim
intervalima alju pilot sekvence na osnovu kojih prijemnik relativno jednostavno
procenjuje prenosnu matricu kanala. Da bi i predajnik imao informaciju o stanju kanala
potrebno je da postoji povratni kanal visoke pouzdanosti. U zavisnosti od postojanja
povratnog kanala, MIMO sistemi se mogu podeliti na neadaptivne (open-loop) i
adaptivne (close-loop). U sluaju adaptivnih sistema, postoji poseban, zajedniki kanal
koji slui za razmenu informacija izmeu predajne i prijemne strane, dok kod
neadaptivnih ova veza ne postoji.

-9-

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

02.04 Feding
Pojam fedinga (od engleske rei fading to znai iezavanje) obuhvata pojave koje
se ispoljavaju u obliku nestabilnog nivoa signala na mestu prijema, a rezultat su
promenljivih uslova prostiranja. Postoji nekoliko vrsta slabljenja signala.
Osnovno slabljenje signala a0 pri prostiranju nastaje usled sferne propagacije
elektromagnetnog (EM) talasa. Teorijski, EM talas bez propagacije bi imao nulto
slabljenje. Pored osnovnog slabljenja postoji i slabljenje koje se javlja kao posledica
uticaja elemenata reljefa i drugih neeljenih efekata prilikom prostiranja signala kao to
su difrakcija, refrakcija, refleksija, interferencija, rasipanje ili apsorpcija. Prema tome,
ukupno slabljenje usled prostiranja je:

aT (t ) = a0 + a0 (t )

(2.2)

Dodatno slabljenje se u literaturi moe nai pod nazivom slabljenje usled fedinga. Signal
na ulazu u prijemnik moe se predstaviti sledeim izrazom:

s (t ) = s0 (t ) f (t )

(2.3)

gde s0 ( t ) predstavlja signal na ulazu u prijemnik u idealnim uslovima bez fedinga, dok
funkcija f ( t ) predstavlja multiplikativni uticaj fedinga koji se dalje razlae na:

f (t ) = f A (t )e j (t )

(2.4)

f A ( t ) oznaava anvelopu fedinga, a (t ) predstavlja fazni stav kao rezultat delovanja

fedinga.
Anvelopa fedinga sadri dva inioca i to f F ( t ) kao brzi feding i f S ( t ) kao spori feding.

f A (t ) = f F (t ) f S (t )

(2.5)

Postoje 4 osnovna tipa fedinga u odnosu na uzroke slabljenja signala:

1.
2.
3.
4.

propagacioni feding
interferencijski feding
apsorpcioni feding
disperzivni feding

- 10 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

02.05 Kapacitet MIMO sistema

Na slici 1.5 prikazana je osnovna blok-ema MIMO sistema. Telekomunikacioni kanal
se posmatra kao veza od-take-do-take (point-to-point) sa nizovima od nT predajnih i

nR prijemnih antena.U pitanju je model kompleksnog linearnog sistema u osnovnom

opsegu i diskretnom vremenu. U toku trajanja jednog simbola emitovani signal je
predstavljen matricom x dimenzija nT 1 (element x j emitovala je antena j ). Posmatra
se kanal sa aditivnim Gausovim umom. Prema teoriji informacija, optimalna raspodela
emitovanih signala za ovako definisan kanal je takoe Gausova. Elementi matrice x
imaju nultu srednju vrednost i meusobno su nezavisni. Kovarijansna matrica
emitovanog signala je

Rxx = E[ xx H ]

(2.6)

gde je sa E [] oznaeno matematiko oekivanje a operator A H predstavlja Hermitski

oblik matrice A , odnosno trasnpoziciju konjugata matrice A .

Slika 2.5 Osnovna blok-ema MIMO sistema

Ukupna emitovana snaga P jednaka je zbiru lanova na glavnoj dijagonali kovarijansne

matrice, bez obzira na broj predajnih antena, jer te vrednosti odgovaraju varijansi:

P = tr ( Rxx )

(2.7)

Ako kanal nije poznat na predaji, pretpostaviemo da signali emitovani sa pojedinanih

antenskih elemenata imaju istu snagu i to P / nT a kovarijansna matrica je tada

Rxx =

P
In
nT T

(2.8)

gde je I nT jedinina matrica dimenzije nT nT .

- 11 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

U daljem izvoenju se smatra da je frekvencijski opseg koji zauzima signal relativno

uzan, tako da se odgovarajua transfer funkcija moe smatrati konstantnom. Ovo je
ekvivalentno pretpostavci da je kanal bez memorije. Neka su hij kompleksni lanovi
prenosne matrice H , odnosno to su, kao to smo istakli u delu 02.03, kompleksni
koeficijenti prenosa od j -te predajne antene ka i -toj prijemnoj anteni. Dimenzije matrice

H su nR nT . U okviru normalizacije se dalje pretpostavlja da svaka od nR prijemnih

antena prima ukupnu emitovanu snagu (zanemaruju se slabljenja ili pojaanja pri
prostiranju, dobitak antene i tako dalje). Tada vai:
nT

ij

= nT ,

i = 1, 2,..., nR

(2.9)

j =1

Treba imati u vidu da elementi kanalne matrice mogu da budu poznati prijemniku (na
osnovu pilot sekvence) i da se eventualno dostavljaju predajniku kanalom povratne
veze. Elementi matrice H mogu biti konstantni (deterministiki) ili sluajni. U okviru
mobilnih komunikacija ovi elementi su sluajne promenljive sa Rejlijevom raspodelom jer
je najpogodnija za radio prenos van linije vidljivosti.
Na ulazu u prijemne antene um je predstavljen matricom n dimenzija nR 1 iji su
elementi statistiki nezavisne kompleksne Gausove sluajne promenljive nulte srednje
vrednosti i varijanse 2 . Kovarijansna matrica uma je:

Rnn = E [ nn H ]

(2.10)

a ukoliko su umovi na prijemnim antenama nekorelisani (u ovom sluaju to znai

nezavisni) kovarijansna matrica uma je:

Rnn = 2 I nR

(2.11)

Na osnovu prethodnih pretpostavki, budui da je snaga uma na ulazu svake prijemne

antene 2 srednji odnos snaga-um na svakoj prijemnoj anteni iznosi:

Pr

(2.12)

i poto svaka od prijemnih antena prima ukupnu emitovanu snagu, odnos signal-um
dobija sledei oblik:

(2.13)

Odgovarajua kompleksna matrica signala na ulazu r dimenzija nR 1 ovog linearnog

sistema je:

r = Hx + n

(2.14)

dok kovarijansna matrica izgleda ovako:

Rrr = E rr H = HRxx H H

(2.15)

P = tr ( Rrr )

(2.16)

a ukupna snaga je:

- 12 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Kapacitet sistema definisan je kao najbri mogui prenos uz tolerantno malu

verovatnou greke. I dalje vai pretpostavka da je kanalna matrica, za razliku od
prijemnika, nepoznata predajniku. Koristei teoremu o dekompoziciji matrice preko
sopstvenih vrednosti ( LDM T dekompozicija) moe se pisati:

H = UDV H

(2.17)

gde je D dijagonalna matrica iji su elementi kvadratni koreni sopstvenih vrednosti

( i ) matrice HH H , a U i V su unitarne matrice (matrica je unitarna ako i samo ako je

A H = A 1 ) dimenzija nR nR i nT nT , respektivno. Odnosno UU H = I nR i VV H = I nT gde

su I nR i I nT jedinine matrice dimenzija nR nR i nT nT respektivno. Sopstvene
vrednosti matrice HH H obeleene sa definisane su na sledei nain:

HH H y = y ,

y0

(2.18)

gde je y sopstveni vektor dimenzija nR 1 .

Nenegativne vrednosti kvadratnih korena sopstvenih vrednosti nazivaju se jo i
singularnim vrednostima matrice H . Takoe, kolone matrice U su jedinini vektori
matrice HH H dok su kolone matrice V sopstveni vektori matrice H H H .
Zamenjujui (2.17) u (2.14) moe se napisati:

r = UDV H x + n

(2.19)

Uvode se sledee transformacije:

r ' =U Hr
x'=V Hx

(2.20)

n' =U n
H

poto su U i V invertibilne. Prema ovome polazni kanal ekvivalentan je kanalu

predstavljenim na sledei nain:

r ' = Dx '+ n '

(2.21)

Broj sopstvenih vrednosti matrice HH H razliitih od nule jednak je rangu matrice H i

oznaen je sa r . Za matricu dimenzija nR nT , maksimalna vrednost ranga je jednaka
min( nR , nT ) to znai da je najvie m = min ( nR , nT ) singularnih vrednosti razliito od
nule. Ove singularne vrednosti oznaene su sa

i , i = 1, 2,..., r i zamenjene u (2.21)

da bi se dobile sedee jednakosti primljenih komponenti signala:

ri ' = i xi' + ni' ,

i = 1, 2,..., r

ri ' = ni' ,

i = r + 1, r + 2,..., nR

(2.22)

- 13 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Kao to se primeuje, primljene komponente, ri , i = r + 1, r + 2,..., n R ne zavise od

emitovanog signala dok sa druge strane komponente ri , i = 1, 2,..., r zavise samo od
emitovanog signala. Na ovaj nain dobijen je ekvivalentni MIMO kanal sa posebnim
razdvojenim nezavisnim potkanalima. Svakom potkanalu dodeljena je po jedna
singularna vrednost matrice H kojoj odgovara amplitudno kanalno pojacanje. Pojaanje
snage odgovara sopstvenoj vrednosti matrice HH H . Ako je, na primer, nT > nR , rang
ne moe biti vei od nR . Na slici 2.6 vidi se da e u najboljem sluaju postojati

nR potkanala nenultog pojaanja u ekvivalentnom MIMO kanalu.

Sa druge strane, na slici 2.7 vidi se da isto vai i za situaciju kada je nR > nT odnosno
kada rang nije vei od nT .

Slika 2.6 Blok dijagram ekvivalentnog MIMO kanala za sluaj nT > nR

- 14 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Slika 2.7 Blok dijagram ekvivalentnog MIMO kanala za sluaj nR > nT

Matrice kovarijanse i njihovi tragovi, signala r ' , x ' i s ' , mogu se izvesti iz (2.20) na
sledei nain:

Rr ' r ' = U H RrrU

Rx ' x ' = V H R xxV

(2.23)

Rn ' n ' = U H RnnU

tr ( Rr ' r ' ) = tr ( Rrr )
tr ( Rx ' x ' ) = tr ( Rxx )

(2.24)

tr ( Rn ' n ' ) = tr ( Rnn )

U ekvivalentnom MIMO kanalu opisanom u (2.22), kapaciteti potkanala se sabiraju.
Pretpostavljajui da je emitovana snaga signala sa svake antene jednaka P / nT , moe
se proceniti kapacitet kanala, koji je oznaen sa C , koristei Shannonovu formulu za
kapacitet:
r
Pr

C = W log 2 1 + 2i
i =1

(2.25)

gde je W oznaka za propusni opseg svakog potkanala a Pri snaga primljenog

potkanalnog signala.

- 15 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Pri se definie dalje kao:

Pri =

i P

(2.26)

nT

Na osnovu ovoga izraz (2.25) se transformie u:

r

P
C = W log 2 1 + i 2
nT
i =1

P
= W log 2 1 + i 2
nT
i =1
r

(2.27)

Sada e biti pokazano na koji nain je kapacitet kanala povezan sa kanalnom

matricom H . Veza izmeu sopstvene vrednosti i sopstvenog vektora data je sledeom
jednakou:

( I m Q ) y = 0,

y0

(2.28)

gde je Q matrica definisana na sledei nain:

HH H , nR < nT
Q= H
H H , nR nT

(2.29)

je sopstvena vrednost matrice Q , ako i samo ako je I m Q singularna matrica,

odnosno ako je determinanta I m Q jednaka nuli:
det ( I m Q ) = 0

(2.30)

p ( ) = det ( I m Q )

(2.31)

Sopstveni polinom ima oblik:

i stepena je m , poto svaki red matrice I m Q dodaje jedan i samo jedan stepen u
Laplasovom razvoju det ( I m Q ) . Poto polinom stepena m ima tano m nula, vai
sledee:
m

p ( ) = ( i )

(2.32)

i =1

Sada se izraz (2.30) transformie u:

m

( ) = 0

(2.33)

i =1

Iz (2.30) i (2.33) sledi:

m

( ) = det ( I
i

Q)

(2.34)

i =1

- 16 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Ako se stavi

Jelena Kljuji

nT 2
u mesto u (2.34) :
P
m

i P

1 + n
i =1

P
Q
= det I m +
2
nT

(2.35)

Sada (2.27) formula za kapacitet izgleda ovako:

P
C = W log 2 det I m +
Q
2
nT

(2.36)

Poto su nenulte sopstvene vrednosti matrica HH H i H H H jednake, kanali sa

matricama H i H H imaju jednak kapacitet. Kada su koeficijenti kanalne matrice
sluajne promenljive, srednji kapacitet se dobija usrednjavanjem po svim realizacijama
koeficijenata.

02.06 Diversiti
Razliiti faktori, kao to su viestruka propagacija, feding (multiplikativne smetnje u
radio-kanalu) i interferencija od drugih korisnika, utiu da predajni signal u mobilnim
komunikacijama moe biti izuzetno degradiran na prijemu. Ozbiljna slabljenja mogu
onemoguiti prijemnik da odredi koji je signal bio poslat osim ukoliko je neka manje
degradirana kopija (ili dodatna informacija) poslatog signala takoe poznata na prijemu.
Pod diversitijem se podrazumevaju tehnike koje uvoenjem odreene redudanse u
prenosu obezbeuju da na prijemu postoje pomenute kopije odnosno redudantne
varijante signala. Osnovne vrste diversiti tehnika su:

Vremenski diversiti: Podrazumeva kodovanje u kombinaciji sa interlivingom.
Replike predajnog signala se obezbeuju na prijemu u formi redudanse u
vremenskom domenu.

Frekvencijski diversiti: Kopije predajnog signala na prijemu se dobijaju u formi
redudanse u frekvencijskom domenu.

Prostorni diversiti: Koriste se prostorno razdvojene i razliito polarizovane
antene. Redudansa se ostvaruje u prostornom domenu. Vano je uoiti da
ovaj tip diversitija ne povlai dodatni utroak frekvencijskog opsega.
Ideja svih vrsta diversitija je da redudantni signali, bilo da su u razliitom trenutku
vremena, na razliitim frekvencijama, ili na razliitom mestu u prostoru, nee na isti
nain biti degradirani i ta injenica se moe iskoristiti na prijemu. Ova ideja nije nova.
Meutim, postojei sistemi jo uvek ne koriste sve pogodnosti koje diversiti nudi,
posebno kada je u pitanju upotreba vie vrsta diversitija odjednom. Moderni beini i
mobilni sistemi, kada god je to mogue, trebalo bi da koriste sve tri pomenute vrste
diversitija. Iz samog naziva moe se zakljuiti da prostorno-vremenski kodovi
predstavljaju primenu kombinovanog prostornog i vremenskog diversitija.

- 17 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Performanse komunikacionog sistema koji koristi diversiti tehnike zavise od toga na

koji nain se redudantni signali kombinuju u prijemniku radi pojaanja odnosa signalum. Postoje 4 osnovne tehnike kombinovanja:

Selekciono kombinovanje
Na slici 2.8 prikazana je blok ema selekcionog kombinovanja. Razmatra se
diversiti sistem sa nR prijemnih antena. U ovakvom sistemu signal sa
najveim trenutnim odnosom signal-um u svakom simbolskom intervalu bira
se za izlazni signal. U praksi, signal sa najveom vrednou zbira snage
uma i signala se bira, poto je teko odrediti signal-um odnos.

Slika 2.8 Blok ema selekcionog kombinovanja

Sviovano kombinovanje (switched-prebaen, preklopljen)

Kod sviovanog kombinovanja prijemnik skenira sve diversiti grane i bira onu
granu koja ima odnos signal-um iznad unapred odreene granice. Ovaj
signal se bira kao izlaz sve dok njegova vrednost signal-um ne padne ispod
granice. Kada se to desi, prijemnik skenira ponovo i prebacuje se na drugu
granu. U poreenju sa selekcionim kombinovanjem, sviovano kombinovanje
daje loije rezultate jer ne bira u svakom simbolskom intervalu najbolji signal.
Ipak, jednostavniji je za implementaciju jer ne zahteva konstantno praenje
svih diversiti grana. Za obe vrste kombinovanja, izlazni signal odgovara samo
jednoj diversiti grani. Ne zahteva se poznavanje stanja u samom kanalu. S
toga, obe tehnike kombinovanja mogu da se koriste i sa koherentnom i
nekoherentnom modulacijom. Pogledati sliku 2.9.

- 18 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Slika 2.9 Blok ema sviovanog kombinovanja

Kombinovanje maksimalnih odnosa

Kombinovanje maksimalnih odnosa je linearni kombinacioni metod. U optem
sluaju linearnog kombinovanja, nekoliko signala na ulazu se nezavisno meri
a potom se sabiraju i kao rezultat dobija se izlazni signal. Teinski faktori
merenja se mogu odabrati na nekoliko naina. Svaki signal mora biti
usklaen po fazi, skalirane odgovarajue amplitude i potom sumiran. Dakle,
neophodno je poznavanje amplitude fedinga u kanalu kao i faze signala pa
se ova tehnika kombinovanja preporuuje sa koherentnom detekcijom.
Pogedati sliku 2.10.

Slika 2.10 Blok ema kombinovanja maksimalnih odnosa

- 19 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Kombinovanje jednakog pojaanja

Ova vrsta kombinovanja je suboptimalna ali jednostavna. Ne zahteva
procenu amplitude fedinga svake pojedinane grane (kombinovanje
maksimalnih odnosa to zahteva)
ve se vrednsoti teinskih faktora
postavljaju na istu vrednost. Svaki signal je usklaen po fazi a zatim, sa
jednakim pojaanjem, dodat konanom zbiru signala. Performanse ove vrste
kombinovanja u odnosu na prethodnu su na zanemarljivo manjem nivou dok
je sama implementacija kombinovanja jednakog pojaanja daleko
jednostavnija.

- 20 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

03. Prostorno-vremensko kodovanje

03.01 Osnovne ideje kodovanja u prostoru i vremenu
Poslednjih godina uloen je veliki trud da se osmisle sistemi koji e imati poboljane
vrednosti za spektralnu efikasnost (odnos binarnog protoka i irine opsega) i time bolje
iskoristiti frekvencijski opseg koji stoji jednom sistemu na raspolaganju. Jedan od
najpogodnijih naina za poveanje kapaciteta kanala je korienje vieantenskih sistema
o kojim smo priali u delu 2 ovog rada. Prema tome, postavljanje veeg broja antena je
jedno od reenja za otklanjanje problema nedovoljnog protoka usled ogranienog
frekvencijskog opsega. Prostorno-vremenski kodovi (Space-Time Codes - STC) su
tehnike koje se koriste u praksi sa ciljem da se dostigne spektralna efikasnost MIMO
sistema koju predvidja teorija informacija. Ovi kodovi objedinjuju tehnike zatitnog
kodovanja sa predajnim i prijemnim diversitijem ostvarujui vee kapacitete prenosnog
kanala i manju verovatnou greke.
Spektralna efikasnost klasinih beinih telekomunikacionih sistema kree se od 1-5
b/s/Hz u elijskim mobilnim sistemima, a do 10-12 b/s/Hz u point-to-point fiksnim
mikrotalasnim sistemima. Tipini protoci u elijskim mobilnim sistemima na opsegu od
30kHz su oko 50 Kb/s.
Poreenja radi, u laboratorijskim uslovima, korienjem naprednih tehnika prostornovremenskog kodovanja, demonstrirane su spektralne efikasnosti od 20 do 40 b/s/Hz. Za
isti propusni opseg od 30 kHz, protoci koji se postiu su od 0.6 do 1.2 Mb/s.
Sa slike 3.1 jasno se vidi da su osnovni problemi pri realizaciji modernih sistema pre
svega nedovoljan protok, ali i mogua mobilnost pri ostvarenom protoku. Naime,
multimedijalni servisi, beini Internet, kao i mnoge druge nove tehnike, zahtevaju
protoke koji su reda stotina kb/s, Mb/s, pa i desetina Mb/s, uz odgovarajui stepen
mobilnosti to se moe postii upotrebom prostorno-vremenskog kodiranja u MIMO
sistemima.

- 21 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Mobilnost
Mobilnost
vozila

3G
Van domaaja 3G
WDCDMA 4

Mobilnost
peaka

multicarrier
tehnike

GSM,
GPRS,
EDGE

diversiti tehnike
(SPACE-TIME,...)

WDCDMA 5

Stacionarni
beini
2G
sistemi

WLAN
0.1

10

Protok
[Mb/s]

100

Slika 3.1 Savremeni trendovi u telekomunikacijama

Jedan od prvih pokuaja da se implementira STC bio je zasnovan na diversitiju sa
kanjenjem. Naziv diversiti sa kanjenjem (D je oznaka bloka za kanjenje na slikama
3.2 i 3.3) potie od toga to se zakanjene kopije iste informacije alju sa vie antena
( x t2 = x 1t 1 ). Pokazuje se da se u ovakvom sistemu za dekodovanje moe koristiti
estimator sekvence maksimalne verodostojnosti (npr. Viterbijev algoritam). Moe se
uoiti da, uz pretpostavku da su kanjenja svih putanja od predajnih do prijemne antene
priblino ista, MIMO kanal u ovom sluaju postaje kanal sa neeljenom intersimbolskom
interferencijom. Deo sistema bez dekodera se ekvivalentno moe predstaviti blokemom kao na slici 3.2.
podaci

x t1

h1,1

n1t
rt1

h2,1

hn

T ,1

Slika 3.2 Blok ema diversitija sa kanjenjem

- 22 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Tehnika ilustrovana na slici 3.3 predstavlja osnovnu ideju za prostorno-vremensko

kodovanje sa kombinacijom predajnog diversitija i elementarne tehnike zatitnog
kodovanja koja se bazira na ponavljanju.

ulazni
podaci

Predajnik

x1t
Prijemnik

h1,1

xt2
D
D
.
.
.

.
.
.

xtnT

rt1

h2,1

hnT ,1

Viterbijev
dekoder

dekodovani
podaci

Estimacija
kanala

Slika 3.3 Diversiti sa kanjenjem

03.02 Tehnike prostorno-vremenskog kodovanja

Kodovanje u prostorno-vremenskim sistemima obavlja se, dakle, i u prostornom i u
vremenskom domenu da bi se uvele kako prostorna tako i vremenska korelisanost
izmeu signala emitovanih sa razliitih antena i u razliitim trenucima vremena.
Prostorno-vremenska korelacija koda se koristi za borbu protiv fedinga i minimizaciju
broja greaka na prijemu.
Postoji vie razliitih pristupa za konstruisanje prostorno-vremenskih kodova i to:

prostorno-vremenski blok kodovi (Space-Time Block Codes, STBC)

prostorno-vremenski trelis kodovi (Space-Time Trellis Codes, STTC)

prostorno-vremenski turbo trelis kodovi (Space-Time Turbo Trellis Codes,
STTTC)

slojeviti prostorno-vremenski kodovi (Layered Space-Time Codes, LSTC)
Posebna panja posveuje se razvoju STTC kodova, koji zahtevaju
multidimenzionalni, odnosno, vektorski Viterbijev algoritam. O ovim kodovima kao i o
njihovim prednostima bie rei u nastavku teksta. Za poetak e biti obraena
jednostavnija tehnika, a to je tehnika STBC kodovanja.

- 23 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

03.03 Osnove prostorno-vremenskih blok kodova

Zanimljivo je da su STBC, mada po konstrukciji jednostavniji, neto kasnije predloeni
od STTC. STBC su danas takoe veoma popularna tehnika, posebno zbog jednostavne
realizacije postupka dekodovanja. Ovom prilikom nee biti dat detaljan prikaz metoda
konstrukcije STBC, ve e STBC samo posluiti kao primer objedinjavanja tehnika
prostornog i vremenskog diversitija.
Postoje razne realizacije STBC od kojih je najpoznatija ona koju je predloio Alamuti
(Alamouti). Posmatra se ema sa dve predajne antene i proizvoljnim brojem nR prijemnih
antena. Koder za Alamuti emu prikazan je na slici 3.4.

x1=[x1 -x2*]
Alamuti ema
Izvor
informacija

ct

Modulacija
(mapiranje)

xt =x1x2

ct xt

x
[x1 x 2 ] 1
x 2

x2=[x2 x1*]

x 2*

x1*

Slika 3.4 Alamutijeva realizacija STBC

Modulator u stvari vri samo postupak mapiranja parova ulaznih bita u take prostora
signala. Iz niza signala u jednom trenutku vremena uzimaju se po dva ( x1 i x2 ). Signali

x1 i x2 se emituju sa antena 1 i 2 na sledei nain: u prvom transmisionom periodu

simultano se signal x1 emituje sa antene 1, a signal x2 sa antene 2. U narednom
transmisionom periodu simultano se emituju signal x2* sa antene 1 (

je oznaka za

*
1

kompleksno konjugovanje), a signal x sa antene 2. Zatim se pristupa procesiranju

sledeeg para ulaznih signala itd. Signali koji se emituju sa antene 1, odnosno sa antene
2, dati su sledeim izrazima (slika 3.4) respektivno:

x1 = x1 x2*
x 2 = x2

x1*

(3.1)

Jasno je da se kodovanje obavlja i u prostornom i u vremenskom domenu.

Alamutijeva transmisiona matrica se definie kao na slici 3.5.

vreme
prostor

x1 x2*

x1*
x2

Slika 3.5 Alamutijeva transmisiona matrica

- 24 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Najvanija karakteristika Alamautijeve eme krije se u ortogonalnosti izlaznih signala.

Naime unutranji proizvod vektora signala datih u (3.1) je nula:

x1 x 2 = x1 x2* x2* x1 = 0

(3.2)

Signali na prijemnim antenama za sluaj da su u pitanju dve prijemne antene dati su

formulama (3.3). Generalizacija, kao i relacije za sluaj kada postoji samo jedna
prijemna antena, se lako izvode iz datih formula.

rt1 = h1,1 x1 + h2,1 x2 + nt1

rt1+T = h1,1 x2* + h2,1 x1* + nt1+T

(3.3)

rt 2 = h1,2 x1 + h2,2 x2 + nt2

rt 2+T = h1,2 x2* + h2,2 x1* + nt2+T

gde je rt j primljeni signal j antene u trenutku t, h it, j koeficijent fedinga na putanji od

predajne antene i ido prijemne antene j (deo 02.03 ovog rada, MIMO kanal) i ntj um
na prjemnoj anteni j u trenutku t, s tim to je, bez umanjenja optosti, pretpostavljena
vremenska nepromenljivost parametara MIMO kanala h.
Algoritam dekodovanja je:
* 1
* 2
x1 = h1,1
rt + h2,1 ( rt1+T ) + h1,2
rt + h2,2 ( rt 2+T )
*

* 1
*
x2 = h2,1
rt h1,1 ( rt1+T ) + h2,2
rt 2 h1,2 ( rt 2+T )
*

(3.4)

Slika 3.6 Performanse Alamauti eme

- 25 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Na slici 3.6 prikazani su rezultati simulacije odraene u MATLAB-u. U pitanju je

verovatnoa greke po bitu (BER) u odnosu na odnos signal-um. Kriva sa najveom
vrednou BER-a se odnosi na sistem bez diversitija, preostale dve krive predstavljaju
Alamauti sistem. Srednja kriva predstavlja sistem sa dve predajne i jednom prijemnom
antenom, dok trea, predstavlja sistem sa dve predajne i dve prijemne antene. Jasno se
vidi prednost Alamauti eme u odnosu na sistem bez diversitija.

03.04 Osnove prostorno-vremenskih trelis kodova

Prostorno-vremenski trelis kodovi (STTC) koriste neku vrstu konvolucionih kodova,
postiui pritom korelaciju u prostoru i vremenu. Zajedniki se projektuju zatitno
kodovanje, modulacija, predajni i prijemni diversiti pa se esto u literaturi govori i o
prostorno-vremenskoj trelis kodovanoj modulaciji (Space-Time Trellis Coded Modulation
- STTCM ). Mogue kodne sekvence date su trelis putanjama a prijemnik vri
dekodovanje sekvenci s maksimalnom verodostojnou (maximum-likelihood sequence
estimation) koristei Viterbijev algoritam.
Struktura kodera za STTCM sistem sa QPSK mapiranjem, predstavljena je na slici
3.7. Sistem ima dve predajne antene.

g 10 ,1 , g 10 , 2

ka anteni 1

g11,1 , g11, 2

g11 ,1 , g11 ,2

c1t

ct11

ct1 1

ct2

ct2 2

ct21

1 2
xt , xt

D
g22 ,1 , g22 , 2

g12,1 , g12, 2

ka anteni 2

g 02,1 , g 02, 2

Slika 3.7 Koder STTCM sistema

- 26 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

U trenutku t, iz ulaznog serijskog niza bita uzimaju se dva uzastopna bita c1t i ct2 i
dovode na ulaz gornjeg, odnosno donjeg registra kodera. ct1 je bit vee teine tj. u
originalnom serijskom nizu bita nalazi se neposredno pre bita ct2 .
Gornji i donji memorijski registar se sastoje od 1 odnosno 2 elija, respektivno, i
neka je =1+2.
Koeficijenti gornje i donje grane kodera mogu se predstaviti preko skupa ureenih
parova:

g1 = [ ( g 10,1 , g 10, 2 ), ( g11,1 , g11,2 ),, ( g11 ,1 , g11 , 2 ) ]

(3.5)

g 2 = [ ( g 02,1 , g 02, 2 ), ( g12,1 , g12,2 ),, ( g22 ,1 , g22 , 2 ) ]

gde je g li,k {0, 1, 2, 3};

i = 1, 2 ; k = 1,2 ; l = 0, 1, , v .
i

Izlazni simboli x1t i xt2 se dobijaju na sledei nain:

(
= (g

x 1t = g 01,1 c t1 + g11,1 c 1t 1 + + g1
x t2

1 ,1

1
0, 2

c 1t + g11, 2 c 1t 1 + + g1

c 1t + g 02,1 c t2 + g12,1 c t21 + + g2

1,2

2 ,1

c t1 + g 02, 2 c t2 + g12, 2 c t21 + + g2

c t2

2 ,2

) mod 4
) mod 4

c t2

ili u kompaktnoj formi:

xtk

2 i i i
= g l ,k ct l mod 4,

i =1 l =0

k = 1, 2

(3.6)

Dakle, x1t i xt2 su simboli koji uzimaju vrednosti iz skupa {0,1,2,3}. Ovi simboli se
mapiraju u take QPSK konstalacije i prenose preko prve, odnosno druge antene,
respektivno. Mapiranje se moe izvriti tako to se simbolima 0,1,2 i 3 dodeljuju take
1+j, -1+j, -1-j i 1-j, respektivno, ili na neki pogodniji nain. Postoji oigledna uzajamna
korespodencija izmeu simbola i odgovarajuih taaka u prostoru signala pa e se
oznaka xti , i=1,2 koristiti i za simbole i za signale (iz konteksta se lako zakljuuje da li se
radi o brojevima 0, 1, 2 i 3, ili o odgovarajuim kompleksnim signalima u skladu sa
metodom mapiranja).
Sada je jasnija i oznaka koeficijenta g li,k : i oznaava granu kodera (1-gornja, 2-donja
grana), k je broj antene sa koje e se prenositi signal na koga koeficijent g li,k utie
(oigledno prvi lanovi ureenih parova koeficijenata kodera uestvuju u formiranju
signala koji se alje sa prve antene, a drugi lanovi su odgovorni za signal koji se alje
sa druge antene), a l odreuje bit na koji dati koeficijent deluje ( l =0 - u pitanju su biti
koji su tek uli u koder, l =1 biti koji su u koder uli u prethodnom trenutku ...).
Vano je uoiti da u optem sluaju svaki od dva ulazna bita ct1 i ct2 , zajedno sa svim
bitima koji su ve u memoriji kodera, utie kako na simbole/signale x1t koji se emituju sa
prve, tako i na simbole/signale xt2 koji se emituju sa druge antene.

- 27 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Posmatra se koder za STTCM QPSK sistem sa pretpostavkom da gornji i donji

memorijski registar imaju po 1 eliju. Neka su koeficijenti kodera:

g1 = [ ( g 10,1 , g 10,2 ), ( g11,1 , g11, 2 ) ] = [(0,2 ), (2,0)]

(3.7)

g 2 = [ ( g 02,1 , g 02, 2 ), ( g12,1 , g12,2 ) ] = [(0,1), (1,0 )]

Koder je predstavljen na slici 3.8. Na slici 3.9 je predstavljena ekvivalentna ema

kodera sa slike 3.8, sa ciljem da se jasnije prikae tok bita kroz koder kao i uticaj
pojedinih koeficijenata na izlazne simbole.

(g

g 01,2 = (0,2 )

1
1,1 ,

g11, 2 = (2,0)

(g
c1t

1
0,1 ,

ct11

(x

1
t ,

xt2

ct21

ct2

(g

2
1,1 ,

(g

2
0,1 ,

g12, 2 = (1,0)

g 02, 2 = (0,1)

Slika 3.8 Struktura kodera

Kod se moe predstaviti trelis strukturom (slika 3.10) sa 4 stanja oznaenih sa 00, 01,
10 i 11. Sadraj registara gornje i donje grane kodera odreuje stanje trelisa, npr. ako je
sadraj memorijske elije gornjeg registra 1, a donjeg 0, u pitanju je stanje 10. U
poetnom trenutku trelis se nalazi u stanju 00.
U svakom trenutku u koder ulaze dva bita, a prethodna dva ulaza zapamena su u
memoriji kodera. Iz svakog stanja u trelis dijagramu vode etiri grane koje odgovaraju
putanjama za etiri mogue kombinacije dva ulazna bita: 00, 01, 10 i 11. Lako se uoava
da u sluaju kodera sa dve elije dva ulazna bita direktno odreuju naredno stanje (na
primer 11 na ulazu povlai da e 11 biti naredno stanje).

- 28 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji
g 10,1 = 0
g 10,1 , g10,2
g11,1 = 2

c1t

g11 ,1 , g11 , 2

D
c1t 1

ct2

x1t

ct21

D
g12,1 = 1

ct1

g 02,1 = 0

ct11ct21ct1ct2ct1+1ct2+1

g 10,2 = 2
g 10,1 , g 10,2

ct2

g 11,2 = 0

c1t

g11 ,1 , g11 , 2

D
c1t 1

ct2

xt2

ct21

D
g 12,2 = 0

g02,2 = 1

Slika 3.9 Struktura kodera ekvivalentna sa strukturom na slici 3.8

ulazni biti: 00 01 10 11
00 01 02 03

00

00

10 11 12 13

01

01

20 21 22 23

10

10

30 31 32 33

11

11

Slika 3.10 Trelis struktura koda

- 29 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Trelis struktura se obino predstavlja tako to svaku granu oznaimo sa ct1ct2 / xt1 xt2 ,
gde su ct1 i ct2 ulazni biti u koder, a x1t i xt2 kodirani QPSK simboli koji se prenose preko
antena 1 i 2, respektivno. Radi jednostavnijeg predstavljanja na slici umesto prethodne
notacije, pored svakog stanja postoji red parova izlaznih simbola koji odgovaraju ulazima
00, 01, 10 i 11, respektivno. Na primer, ako je trelis u stanju 10, a ulazni biti su 0 i 1,
prelazi se u stanje 01, a izlazni simboli su 2 (za prvu antenu) i 1 (za drugu antenu), kao
to je i oznaeno na slici 3.10.
Korienjem date strukture kodera odredie se izlazna sekvenca ako je ulazna sekvenca
c = (10, 01,11, 00, 01,...) Na slici 3.11 je prikazana odgovarajua trelis struktura koja se dobija
za zadatu ulaznu sekvencu.

ct1 , ct2

10

01

11

00

01

...
...

xt1 , xt2

02

21

13

30

01

...

Slika 3.11 Primer trelis strukture za zadatu sekvencu

Odgovarajui izlaz je x = ( 02, 21,13,30, 01,...) .
Dakle, prva i druga antena e emitovati signale u skladu sa odgovarajuim simbolima
x1 i x2 .

x 1 = {0, 2, 1, 3, 0, }

x 2 = {2, 1, 3, 0, 1, }

{1 + j, 1 j, 1 + j, 1 j,
{ 1 j, 1 + j, 1 j, 1 + j,

1 + j, }

1 + j, }

(3.8)

- 30 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

03.05 Prostorno-vremenski koder i modulator

Na slici 3.12 prikazan je model MIMO sistema. Podaci koji se prenose koduju se
prostorno-vremenskim koderom koji je na slici predstavljen zajedno sa modulatorom. O
radu ovog bloka diskutovano je u prethodnim glavama. Ono to nije istaknuto, a moe
biti nejasno, jeste da su na ulazu kodera i modulatora biti, a na izlazu signali, odnosno
take u prostoru signala, to je simboliki predstavljeno na slici 3.12.
Kodirani (i modulisani) signali preko S/P konvertora (pretvara serijski niz u nT
paralelnih tokova podataka) dolaze na nT predajnih antena koje ih emituju ka prijemniku.
n

U svakom trenutku vremena , nT paralelnih izlaznih signala x t1 , x t2 ,..., x t T se simultano

i
prenose preko nT razliitih antena, i to signal xt , 1 i nT , preko antene i . Predajni

signali xti pripadaju skupu od M taaka odabrane konstelacije (npr. za QPSK je M=4).
Svi signali koji se prenose imaju isto trajanje T.
U literaturi se esto pominje i pojam frejma (frame) koji oznaava blok uzastopnih bita
(simbola, signala) fiksne duine. Dakle, tok podataka deli se na blokove frejmove, to
je simbolino predstavljeno na slici 3.12. Pojedine veliine, kao to je verovatnoa
greke, ponekad je pogodnije definisati po frejmu, a ne po bitu. Neka je veliina frejma u
MIMO sistemu koji se prouava, L.
ST kodna matrica dimenzija n T L dobijena od predajne sekvence definie se na
sledei nain

x11
2
x
x= 1

nT
x1
i -ti red matrice x , [ x1i
antene za vreme L T .

x12
x22

x2nT

x1L

x L2

x LnT

(3.9)

x2i x Li ] je sekvenca signala emitovana sa i -te predajne

Kolona sa indeksom t , xt = [ x1t x t2

t ( T oznaava transponovanje matrice).

xt T ]T je prostorno-vremenski signal u trenutku

- 31 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

c
Izvor
informacija

ST koder i
modulator

Jelena Kljuji

xt1

rt1

xt2

rt2

MIMO
kanal
(H)

S/P

rtnR

xtnT
101 . . . 01 010 . . . 00

frejm

...

P
r
i
j
e
m
n
i
k

c
101...

frejm

Slika 3.12 Model MIMO sistema

03.06 Prostorno-vremenski prijemnik

O matematikoj formi primljenog signala bilo je rei ranije. Ovde sledi grupisanje
prethodno pomenutih pojmova sa detaljnim opisom.
Dakle, poznato je da se primljeni signal moe predstaviti matricom r, dimenzija
nR L .

r11
2
r
r= 1

nR
r1

r21
r22

r2nR

rL1

rL2

n
rL R

Signal na prijemu u trenutku t = 1, 2,..., L je rt= [ rt1

(3.10)

rt2 rtnR ]T .

- 32 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

Ukoliko u obzir uzmemo i um na mestu prijemne antene dobijamo konaan izraz za

primljeni signal antene j, j = 1, 2,..., nR .
nT

rt j = hit, j xti + ntj

(3.11)

i =1

gde je ntj um na prijemnoj anteni j u trenutku t. Kao to je ranije napomenuto, um

antena modelujemo nezavisnim kompleksnim sluajnim Gausovim promenljivim srednje
vrednosti 0 i varijanse 2.
Sistem je sada mogue jednostavno opisati matrinom formulom:

rt = Hxt + nt
gde je vektor uma n u trenutku t: nt= [ nt1

(3.12)
n

nt2 nt R ]T .

- 33 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

04. 802.11n
04.01 Pregled 802.11n standarda
Za manje od decenije, beine LAN mree prele su put od samo interesantne ideje
do neizbene tehnologije koja slui milionima korisnika. Ova tehnologija nastavlja svoju
evoluciju i danas. 802.11n je poslednja re beinih standarda koji dolaze iz Instituta
inenjera elektrike i elektronike (Institute of Electrical and Electronics Engineers u
daljem tekstu skraeno IEEE).
802.11n standard donosi nekoliko prednosti u odnosu na svoje prethodnike.
Najuoljivija prednost je svakako poboljana pouzdanost i propusna mo. U nastavku
teksta bie dati odgovori na najee postavljana pitanja kada je ovaj standard u pitanju.
Postojei 802.11a/b/g standardi za beine mree pruili su moan alat za poveanje
mobilnosti i produktivnosti korisnika stvarajui tako sasvim novu generaciju beinih
aplikacija. Kako ove aplikacije svakim danom postaju zahtevnije, potreba za veom
pouzdanou i dodatnim propusnim opsegom raste.
IEEE 802.11 Procesna Grupa n (Task Group u daljem tekstu skraeno TGn) ve
nekoliko godina radi na novom standardu koji e moi izai u susret prethodno
navedenim zahtevima i koji e penzionisati postojee 802.11a/b/g beine standarde.
Od novog standarda se oekuje da prenosi podatke brzinama i do preko 300Mbps po
kanalu. Poreenja radi, postojei standardi 802.11a i 802.11g postiu maksimalnu brzinu
od 54Mbps, dok je stariji 802.11b jos sporiji, svega 11Mbps.
Proces standardizacije moe potrajati nekoliko godina. Inicijalno je TGn primio ak 32
razliita predloga. Oktobra 2005. godine, Cisco kompanija zajedno sa nekoliko drugih,
osnovala je Vii konzorcijum beinih komunikacija (Enhanced Wireless Consortium EWC) da bi ubrzala razvoj 802.11n standarda. Ovaj konzorcijum je januara 2006, predao
TGn-u i IEEE-u predlog osnove 802.11n standarda koji je i usvojen. Sve vee
kompanije za proizvodnju mrene opreme se od tada utrkuju koja e prva impelemntirati
802.11n kao prestini standard u svoje ureaje.

- 34 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

04.02 802.11n danas

802.11n je i dalje samo nacrt budueg standarda. Trenutno je na snazi nacrt 2.0. O
krajnjim pojedinostima se i dalje diskutuje. Konana ratifikacija ovog standarda oekuje
se u drugoj polovini tekue 2008. godine. Kompanije koje razmatraju implementaciju
ovog standarda u periodu pre ratifikacije treba da imaju na umu da je i dalje na snazi
samo nacrt. Proizvoai, sa druge strane, u svom softverskom reenju vaeeg nacrta
2.0, ostavljaju prostora za jednostavno unapreenje na nivo ratifikovanog standarda.
Ipak, ne postoje garancije da e svi proizvoai omoguiti svojim korisnicima ovakav
bezbolan transfer. Modularnost same platforme dolazi do svog punog izraaja.

04.03 Kako 802.11n radi?

Postojea beina reenja rade na opsezima od 2.4GHz (802.11g i 802.11b) i 5GHz
(802.11a). Implementacija 802.11n standarda e koristiti ili i 2.4GHz i 5GHz ili oba,
obezbeujui, na taj nain, kompatibilnost sa svojim prethodnicima. Veina ureaja koji
se trenutno nalaze na tritu podravaju rad u oba pomenuta opsega. Najvea beneficija
za poslovne korisnike lei u boljem iskorienju opsega od 5-GHz sa 802.11n, i to u vidu
veeg dostupnog kapaciteta i istije frekvencije.
Reenja za beine mree koje e biti zasnovana na 802.11n standardu koristie
nekoliko tehnika za poboljanje propusne moi i pouzdanosti. 3 primarne inovacije su:

MIMO tehnologija - sa kojom smo se upoznali na samom poetku ovog rada

Agregacija paketa - Konvencionalne metode sa prenos podataka
podrazumevaju fiksno optereenje kanala bez obzira na veliinu samog
paketa. Kako brzina prenosa raste, vreme koje je potrebno da se paket
prenese se smanjuje, ali optereenje ostaje isto i to potencijalno mnogo vee
od samog paketa na velikim brzinama koje se postiu u okviru 802.11n.
Tehnika agregacije paketa efikasno reava ovaj problem tako to nekoliko
paketa objedini u jednom transmisionom frejmu. Na ovaj nain, 802.11n
mree mogu slati vie paketa po ceni fiksnog optereenja jednog frejma.
Agregacija paketa najbolje funkcionie sa odreenim tipom aplikacija kao to
je prenos datoteka (FTP) zbog mogunosti agregacije samog paketskog
sadraja, dok aplikacije kao to je prenos glasa i druge multimedijalne
aplikacije ne trpe dodatno kanjenje koje agregacija paketa unosi u sam
prenos.

Unija kanala (40MHz) - Sasvim neposredan i intuitivan nain za poveanje
kapaciteta mree jeste poveanje opsega. Ipak, 802.11a/b/g su ograniene
na emitovanje podataka jednim od nekoliko kanala irine 20MHz. 802.11n
mree koriste tehniku unije kanala koja kombinuje dva susedna kanala irine
20MHz u jedan kanal irine 40MHz. Ova tehnika postie minimalno
dvostruko vee performanse. Unija kanala postie svoju punu snagu u
opsegu od 5GHz zbog mnogo veeg broja dostupnih kanala dok kod opsega
od 2.4GHz to nije sluaj zbog toga to postoje samo 3 kanala od 20MHz koji
se ne preklapaju. Iz ovoga sledi da, unija dva kanala koristi 2/3 ukupnog
kapaciteta. Zbog ovoga je IEEE definisao pravila kada ureaj moe da izvri
uniju dva kanala u 2.4GHz opsegu radi pruanja optimalnih performansi.
Zajedno, ove tehnike e ostvariti petostruko vee performanse od 802.11a/b/g mrea.

- 35 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

04.04 Prednosti 802.11n standarda

Prednosti 802.11n standarda u odnosu na prethodna beina reenja su:

vea pouzdanost zahvaljujui redudantnosti koju unose MIMO sistemi ak i
na veim udaljenostima. Multimedijalnim aplikacijama je, na ovaj nain,
pruena maksimalna usluga. Ponovna slanja paketa, usled gubitka, su
retkost.

vea propusna mo je obezbeena kombinacijom MIMO prednosti, unije
kanala i paketske agregacije i dostie vrednost od ak 300Mbps, tano pet
puta veu od maksimalne 802.11a/g. 802.11n prua i podrku za 802.11a/b/g
klijente koji komuniciraju sa 802.11n pristupnim stanicama. Ova komunikacija
ima veu propusnu mo od komunikacije izmedju 802.11a/b/g klijenata sa
802.11a/b/g pristupnim stanicama upravo zbog MIMO tehnologije.

vea pokrivenost je takoe direktna posledica MIMO sistema kao i vei broj
korisnika kojima je sada omogueno da koriste visoko-zahtevne aplikacije u
svakodnevnoj razmeni informacija.
Aplikacije koje e imati najvie koristi od 802.11n standarda su:

aplikacije koje zahtevaju razmenu velikih datoteka

multimedijane aplikacije, konferencije, IPTV koji koristi nekoliko tokova
high-definition videa

back-up aplikacije, aplikacije za skladitenje podataka kao i aplikacije za
oporavak.

- 36 -

MIMO sistemi i prostorno-vremensko kodovanje

Jelena Kljuji

06. Literatura
[ 01 ] Branka Vueti: Space-time Codes for High Speed Wireless Communication,
[ 02 ]
[ 03 ]
[ 04 ]
[ 05 ]
[ 06 ]
[ 07 ]

short course , 2001.

Branka Vueti, Jinhong Yuan: Space-time Coding , Wiley,2003.
Duan B. Draji, Uvod u teoriju informacija i kodovanje, Akademska
misao,2004.
David Gesbert, Mansoor Shafi, Da-shan Shiu, Peter J. Smith, Ayman
Naguib: From theory to practice: An overview of MIMO space-time coded
wireless systems, IEEE journal on selected areas in communications, 2003.
Milan Merkle: Verovatnoa i statistika, Akademska misao, 2006.
Simon Haykin: Communication systems, Wiley, 2001.
www.cisco.com: 802.11n Wireless Technology Overwiew, 2008.

- 37 -