ELEMENTI PADA

Osnovne podatke o strukturi predstavljaju elemerni pada,

prostorni poloaj strukturnih pravih (lineara) i ravni (planara).

koji

definiu

Elementi pada prave su azimut pada i padni ugao. Prostorni poloaj ravni
definisan je prostornim poloajem njene padne prave (prave najveeg pada), koja
lei u ravni, a upravna je na horizontalnu pravu u ravni (pruanje).
Azimut pada () je horizontalni ugao izmeu meridijana mesta (odn.
prave sever-jug) i padne prave, meren u smeru kazaljke na satu. Moe imati
g
vrednosti 0-360 u seksagezimalnom sistemu (odn.0-400
u decimalnom
sistemu).
Padni ugao () je vertikalni ugao izmeu horizontalne

ravni i padne
g
prave. Moe imati vrodnosti 0 - 90 u seksagezimalnom sistemu (odn. 0-100 u
decimalnom sistemu). Kod nas se upotrebljava seksagezimalni sistem.
Elementima pada se ne moe oznaiti prostorni poloaj horizontalnih i
vertikalnih ravni; kod prvih zbog toga to horizontalne ravni nemaju padnu pravu,
a kod drugih zato to sve vertikalne ravni imaju istu padinu pravu. Horizontalna
ravan se uslovno obeleava kao 0/0, a kod vertikalne ravni se meri i oznaava
pruanje, i ispred njega pie oznaka .Tako zapis - 90 znai da je ravan
vertikalna, i da joj je pruanje 90(istok-zapad). Na geolokoj karti se za pad
slojeva upotreblja vaju oznake propisane Uputstvom za izradu osnovne geoloke
karte, l.142.
Elementi pada se neposredno mere geolokim kompasom, na nain poznat
iz Uvoda u geologiju. O posrednom merenju e biti govora kasnije.
U normalnom profilu, koji je dakle povuen paralelno padnoj pravoj, trasa
ravni ima pravi pad ravni. Ako je profil dijagonalan, trasa ravni nema pravi nego
prividni pad. On je uvek manji od pravog, a u longitudinalnom (uzdunom) profilu
postaje jednak 0.
Nomogram za oitavanje prividnog pada dat je na slici 2, zajedno sa
objanjenjem naina oitavanja.

Sl. 2 Nomogram za oitavanje prividnog ugla pada.

Metodama nacrtne geometrije prividni pad se dobija na nain prikazan na

sl. 3.

(B).

Sl. 3 Nalaenje prividnog pada metodom nacrtne geometrije (A) i almersovom metodom

Oko horizontalne projekcije A'B padne prave obori se u horizontalnicu

trougao pravog pada (AA'B) i kroz tacku B koja predstavlja prodor padne prave
kroz horizontalnicu povue se pruanje ravni, koje je upravno na padnu pravu.
Zatim se obori trougao prividnog pada (AA'C) oko prve trase profilske ravni (A'C),
uz korienje visine take A (AA') poznate iz trougla pravog pada. U oborenom
trouglu pravog pada oita se prividni padni ugao '.
Reenje se moe uprostiti, ako se za visinu Z tacke A (AA') usvoji vrednost 1
(time se menja samo veliina crtea, ali ne i odnos uglova i dui). Tada du A'B
postaje ctg , a du A'C postaje ctg ' . Problem se grafiki reava na taj nain, to se iz
taka A' povuku prave u smeru pada ravni i u smeru profila; na prvu se nanese
kontangens padnog ugla, u nekoj razmeri, pa se kroz dobijenu taku B povue
pruanje. Presek pruanja i profilske prave definie poloaj take C, a du A'C
predstavlja kontangens prividnog ugla u istoj razmeri (almersov metod).
Nalaenje pravog pada pomou dva prividna pada
Na terenu se esto deava da se ne mogu direktno meriti elementi pada nego se
samo zapaaju trase ravni slojevitosti ili foliacije na povrinama razliitih elenenata
pada (na.primer na susednim izdancima razliitog poloaja, ili na stranama bloka
stene). Poto dve prave definiu ravan ako se ne minoilaze, ove dve trase (dva
prividna pada) odreuju ravan slojevitosti odn. foliacije. Njeni elementi pada se
mogu odrediti konstrukcijom pomou nacrtne geometrije, almersovim metodom, ili
pomou projekcione lopte (v.dalje).
Translatornim pomeranjem se trase odn. prividni padovi ( 1/ / 2/ 2)
mogu provui kroz zamiljenu taku A (sl. 4).

Sl.4 Nalaenje pravog padnog ugla pomou dva prividna metodom nacrtne geometrije (A) i
almersovim metodom (B).

Obaranjem jednog i drugog trougla prividnog pada (uz konstantnu visinu take
A) dobijaju se poloaji taaka B1 i B2, kroz koje prolazi pruanje ravni. Upravno na
pruanje stoji padna prava, a padni ugao se dobija obaranjem, trougla pravnog pada AA'C.
Po almersovom metodu se u smeru prividnog pada 1',nanese ctg 1' i dobije
taka B1; u smeru prividnog pada 2' nanese se ctg 2', i dobije taka B2. Prava B1
B2 definie pruanje, a du povuena iz A upravno na B1B2 ima duinu ctg .
Nalaenje elemenata pada pomou tri buotine
Ravan je definisana i pomou 3 take koje ne lee na istoj pravoj. Ovo
koristimo za odreivanje elenenata pada ravni, koja je nabuena sa 3 buotine ili
otkrivena na 3 take (ako one ne lee na istoj pravoj), pod uslovom da ravan
(sloj) nije izmeu tih buotina razlomljena ili nabrana,i da ne predstavlja nepravilnu
povrinu.
Neka 3 buotine, sa kotama poetka buotine A (k1), B (k2), C (k3) imaju do
sloja, koji nas interesuje, dubine d1, d2, d3. Kote sloja u buotinama su tada A (k1 d1 = s1),
B (k2 d2 = s2), C (k3 d3 = s3). Ako su kote s1, s2, s3 jednake, sloj je horizontalan,
ako nisu sloj ima odreeni pad.
Metodama nacrtne geometrije elementi pada sloja se nalaze na taj nain to se
obori trougao prividnog pada kroz najviu i najniu taku sloja, pri emu se uzima da
je najnia taka u horizontalnici. Na trasi sloja u profilu najvie i najnie take
sloja (na pr. A i B) nae se taka sa kotom take srednje visine (C), i kroz te dve
take povue pruanje. Padni ugao ravni se nae postavljanjem trougla
najveeg pada, i njegovim obaranjem u horizontalnicu.
almersovim metodom se elementi pada nalaze kada se iz najnie take (B)
povue produenje prave AB, i na njoj nanese ctg 'AB kao prividnog pada sloja u
ravni AB; a zatim se iz iste take povue produenje prave BC i na njoj nanese ctg
'BC kao prividnog pada sloja u ravni BC. Na taj nain se dobiju take D1 i D2 i
kroz njih povue pruanje. Normala, povuena na D1D2 iz take B, predstavlja
pravac pada, a njena duina je ctg .