NAUNA PREVARA NAZVANA POVIENI HOLESTEROL"

Pie: Ivona ivkovi

Opasnost od povienog holesterola ve godinama unazad jo jedna je o velikih smicalica
koja je nala mesto u konvencionalnoj alopatskoj medicini, a naunu teoriju su razradili
plaeni naunici farmaceutske i prehrambene industrije.

TA JE HOLESTEROL I EMU SLUI?

Steroli imaju veoma znaajnu ulogu kao gradivni blokovi u formiranju strukture elijske
opne. I to im je samo jedna od uloga. Uestvuju jo u stvaranju vitamina D, steroida i
polnih hormona. I ljudi i ivotinje i biljke , a svi ovi organizmi su sainjeni od elija,
stvaraju ovakve supstance odnosno molekule sterola. Biljni steroli i stanoli nalaze se u
malim koliinama u mnogim itariicama - povru, vou, mahunama, orasima i smenu.
Kod sisara se prizvodi i holestreol i to uglavnom u jetri, ali se moe sintetisati i u
nadbubrenim lezdama, u zidovima creva. ak 80 posto mozga sainjeno je od
holesterola. Holesterol je u velikom delu ugraen u membrane u modanim neuronima.
On je nerastvorljiv u vodi i praktino dri vodu u mozgu uoblienu u modanoj formi. Ali
ima i znaajnije funkcije.

U vodi koja je specifine molekularne forme uskladitena je energija. Zahvaljujui

holesterolu odrava se elastinost svake elijske opne. Posebno je vana elastinost opne
crvenih krvnih zrnaca. Ve smo videli da supstancu pre-sterol iz koje e se tek formirati
holesterol u krvnoj eliji, odreene laboratorijski fabrikovane mikoplazme, mogu isisati
pre nego sto ona postene holesterol i tako onemogue crvenim krvnim zrncima da ga
stvore i odravaju se u elastinoj krofnastoj formi. Ako nisu elastina krvna zrnca ne
mogu gipko da se provuku kroz veoma uzane najsitnije kapilare u organizmu. I neke

elije e tako ostati uskraene za kiseonik. One onda propadaju i odumiru. To je sluaj i
sa nastankom multiple skleroze kao bolesti za koju se, navodno, ne zna kako nastaje.
Neki tvrde da tako nastaje.
Holesterol je tako sutinski vana i sve prisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to
zna i u konvencionalnoj medicini. Dakle, neobino je rei da neto iz ega smo
sastavljeni je opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom (!)
Hiljadama godina su ljudi jeli svinjsku mast i nita im nije falilo. Da li su ljudi nekada
krae iveli, kao to to esto iznose zagovonici alopatske medicine? Pogledajmo samo
ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio ivotni vek: Dositej Obradovic 69
godina, Sokrat (pre Nove ere) 71, Platon 76, Leonardo Davini (u 15. veku) 67,
Mikelandjelo 88, Tolstoj 82, Arsenije arnojevic 73, Vuk Karadic 76, Branislav Nui
74, Sveti Sava 62, car Konstantin 65. Danas je prosek ivota kod civilizovanog oveka
76.
Moete se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali nita, a ni krvni pritisak nisu merili
svakog jutra kako bi znali koju tabletu da uzmu tog dana. Pa preivee sve do Sudnjeg
dana. Danas su ljudi opsednuti odravanjem svog zdravlja, gutaju se gomile
medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono to odreuje ivotni vek. Na alost, zbog
sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktiairma, mnogi su do Sudnjeg dana
stigli preicom.

PSEUDONAUNA TEORIJA O DVA HOLESTEROLA

Pogledajmo sada ta kae dananja nauna teorija (koju je u medicinske udbenike
ubacio farmakobiznis) o dva holesterola: dobrom i loem .
Poto je holesterol (koji je lipid) neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako
to se vezuje za proteine i formira se ono to se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj
gustini dele na lipoproteine veoma male gustine (VLDL), male gustine (LDL) i velike
gustine (HDL). Poto se viak holesterola prirodno izbacuje iz organizma preko ui,
neke molekule e u prepoznati i izbaciti ih (u jednom sloenom elektrobiohemijskom
procesu), a neke nee i oni e ostati da se taloe u organizmu. Ono to organizam (tj.
receptori elija) ne prepoznaju kao nepotreban i lo holesterol absorbovae verujui da
je to dobar holestreol . I tako e se taj lo taloiti na krvnim sudovima i tu moe
blokirati prolaz kiseoniku i to se naziva arterioskleoza. A to utie da srani mii i
njegove elije vremenom mogu propasti. I takva oteenja izazivaju ono to medicina
naziva srani infarkt. Taj lo holesterol koji se absorbuje, a ne bi trebalo je LDL
holesterol , odnosno lipoprotein male gustine.
Uzroke za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (treina

holesterola se unosi sa hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loe , a

nastaju u samom organizmu, nastaje zbog faktora koji se nazivaju "faktori naslea",
"nepravilan rad hormona" ili nekih drugih organa (koji proizvode lo holesterol, a to je
na primer jetra).
I to je teorija koja se ui u medicinskim kolama i o emu se gradivo utvrdjuje na skupim
strunim simpozijumima na atraktivnim svetskim lokacijama gde mnogi lekari nikada u
ivotu ne bi ni putovali da im to ne plaa farmaceutski biznis. Zato je vano, ue se
lekari, da ljudi kod kojih se nataloi ovaj lo holesterol u organizmu moraju da piju
medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo spreavaju sintezu holesterola.
Napravljeni su i testovi koji mere koliinu ovih lipoproteina u krvi i utvreni
podnoljivi nivoi.

Naravno, farmakobiznis je odmah napravio itavu paletu hemikalija i one se nazivaju

statinima. Najpopularniji su Lipitor i Zokor.

Pregledom neeljenih efekata ovih statina , koje proizvoai navode (dijareja ili
konstipacija, munina i povraanje, glavobolja , dremljivost i vrtoglaica, slabost miia i
bolovi u miiima i sl), svaki laik moe shvatiti da su u pitanju isti simptomi trovanja
organizma. Samo lekari ovo ne vide. Na alost itava alopatska medicina i nije nita
drugo do obino trovanje organizma u manjoj ili veoj meri. Ali, strah od loeg
holesterola je jei kod pacijenata, a ljubav prema putovanjima na simpozijume i
drutvena pozicija koju ima "dr" jaa je kod lekara. Pa, ko preivi

Ali, postoje stvari koje se u medicinskim kolama ne ue.

KAKO PRODATI BILJNA ULJA

Tako ni lekarima ni pacijentima verovatno nije poznato kako su nakon Prvog svetskog
rata ameriki proizvodjai biljnog ulja bili u velikim finansijskim tekoama. Poznato je
da svi kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju koja kae da se trite, ako ga nema,
mora stvoriti. A njihovo glavno trite je bilo u prodaji osnovne sirovine za pravljenje
uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne mea sa uljem sve ovo bi, kada se izloi
kiseoniku, brzo oksidisalo i ovrslo i izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja, odnosno
steroli u njima, to su spreavala. Upravo zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za
ljudsku ishranu jer bi se taloila na krvnim sudovima i spreavala protok kiseonika.
teta za biznis.
Ali, mogli su ta ulja da prodaju pomeana u stonoj hrani pojedinim farmerima koji su
gajili svinje. Tek da vide kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da se njihove svinje
hranjene ovakvom smeom sa biljnim uljima veoma brzo ugoje. Praktino su svinje bile
spremne za klanje mnogo bre , pa je to farmerima bilo veoma profitabilno, posebno to
je ovakva hrana bila deleko jeftinihja. injenica da su svinje jele i nisu odmah ugibale,
bila je pozitivan znak.
Sa druge strane, naunici koje su angaovali ovi uljari znali su da je svinja kao sisar
veoma slina oveku, pa su odmah poeli da rade na tome da smisle priu da i u ljudsku
ishranu to vie ubace ova svoja ulja. Da su svinje vremenom sve vie razvijale ono to se
naziva arterioskleroza i da su im se stvarali masni tumori, zatakano je. Svinje su brzo
slali na klanje, pre nego razviju tumore i razbole se i time je problem bio delimino reen.
Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin. I to uz veliku reklamu.

Ali, i pored velike reklame novog prozvoda- biljnog margarina - ljudi nisu bili ba
oduevljeni, pa su radije i dalje jeli ivotinjsku mast, a ukus butera im je bio drai od
ukusa margarina.
Trgovaki kartel je onda smislio da proizvoae butera natera da buter ponu da
centrifugiraju umesto da ga kao do tada samo mukaju. Tako je buter postao masa bez
ukusa i izgubio je i svoju utu boju. Tada su marketinki strunjaci poeli da reklamiraju
margarin koji se gotovo uopte ne razlikuje od butera, a jeftiniji je.
Ali, kupci su i dalje bili skeptini.
Konano su trgovci smislili pakleni plan. Platili su koruptivne naunike da smisle teroriju
po kojoj su biljne masti zdravije od ivotinjskih. Tako su iz naunih krugova plasirane
tri najvee naune lai:
1.Zasiene masti su loe za ljudski metabolozam pa se zato moraju koristiti nesasiena
biljna ulja.
2. Nezasiena biljna ulja su dobra za zdravlje.
3.Holesterol je lo za zdravlje jer izaziva arteriosklerozu i moe biti uzronik sranog
udara, pa je potrebno preventivno delovati "pravom ishranom".
Ideja za ovu naunu la sa holesterolom verovatno je nastala jednim pogrenim naunim
zakljukom, donesenim nakon eksperimenta koji su 1913. obavila dva ruska naunika dr.
N. Anikov i S. alatov. Oni su hranili svoje eksperimentalne zeeve istim kristalnim
holesterolom, a zeevi su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su zakljuili da je u
stvari poveani holesterol uzronik arterioskleroze. Ali, ini se da su naunici zaboravili
da kristal holesterola predstavlja neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksiholesterol. Istu greku zakljuivanju pravili su i mnogi drugi naunici.
6

U svakom sluaju poela je ubrzo preko amerikih medija i popularnih medicinskih

revija nevidjeno jaka kampanja u borbi za zdravu ishranu. ta jesti? Buter ili
margarin? Evo ta vam i danas savetuje doktorka Marta Grogen ispred uvene klinike
Mejo.

Margarin se pravi od biljnih ulja i ne sadri holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih
masti poli-nezasienih i mono-nezasienih, za razliku od butera. Ove vrste masti
pomau smanjenju lipoproteina male gustoe ili loeg holesterola kada se on uzima
umesto zasienih masti. Buter, sa druge strane, nainjen je od ivotinjske masti, i on
sadri holesterol i visoke nivoe zasienih masti.
Doktorka dalje jo malo elaborira teoriju kako bi velika medicinska nauka bila
kompleksnija za laike i usmerila ih jo preciznije u to kako da naine svoj zdrav
jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje proizvode biljna ulja).
Ali nisu i svi margarini napravljeni na isti nain, pa neki mogu biti loiji nego buter.
Solidniji (tvrdji) margarin ima vie trans masti pa tako margarini u stiku imaju vie trans
masti nego oni u tubi. Kao zasiene masti, trans masti poveavaju holesterol u krvi i
uveavaju rizik od sranog udara. Pored toga, trans masti mogu smanjiti visoko-gust
lipoprotein (HDL) ili takozvani dobar holesterol.
Doktorka Mejo klinike onda savetuje itaoce da su Benecol i Promise Activ preparati
sada jo vie ojaani sterolima i stanolima, koji pomau da se smanji lo holesterol. Za
one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera, doktorka Grogen preporuuje da onda
radije uzmu tueni buter koji je svetle boje (takorei bez boje).
Da podsetimo da je prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sonu travu
ute boje. Ali, prehrambena industrija i farmakobiznis zato imaju svoje lekare koji lepo
priaju i lepo piu za novine, jer poznato je da mnogi ljudi veruju samo onomo to kau
lekari. Bez obzira koliko te strune tvrdnje nemaju veze sa logikom.
Zato se danas steroli i stanoli stavljaju u sve vei broj namirnica, pa ih pored margarina
ima u soku od pomorande, u raznim prereevinama od itarica itd. I Amerika agencija
za hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporuuje. Naravno iza ove dravne agencije
stoje moni privatni poslovni karteli.
Naravno, gradjanima se savetuje da obavezno provere kakav im je nivo holesterola u
krvi, jer ako je povien, moe doi do sranih oboljenja, pa zato lekari bre bolje
propisuju i farmaceutske tvorevine koje spreavaju stvaranje holesterola u organizmu i
oni se nazivaju - statini. Ima ih vie tipova (simvastatin, fluvastatin, atorvastain,
pravavstatin itd.). Zahvaljjui brinim medijima i popularnim medicinskim revijama
nametnuli su se kao obvezna terapija milionaima ljudi u svetu. U SAD oko 15 miliona
7

ljudi uzima statine, a u svetu oko 25. Godinja zarada na statinima u svetu je oko 20
milijardi dolara. Samo popularni Lipitor (statin koji proizvodi Fajzer) zaradjuje 9
milijardi dolara godinje.
Ali, verovali ili ne broj sranih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio.
Ljudi i dalje imaju srane infarkte, logove, kancere Podaci iz Srbije ukazuju da dve
treine infarkta miokarda nastaje kod osoba sa normalnim novoom holesterola. to je jo
gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teke posledice.
Dakle, da vidimo malo i drugu teoriju o holesterolima onu koju mone privatne klinike i
korporativni biznis, koji je iza njih, ne prihvataju.

SLINI MOLEKULI VARAJU ELIJSKE RECEPTORE

Biljni steroli i stanoli deluju tako to su njihovi molekuli veoma slini nolekulima
humanog holesterola, pa kada oni putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi
stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili mozak) receptori za apsorpciju tih
lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holestreola koji stvara jetra ili mozak i
oni ulaze u krvotok. Ali, poto to ipak nisu pravi molekuli elije ih ne mogu koristiti pa ih
odbacuju i oni tako zavravaju kao otpadni produkt.

Ve smo rekli koliko je holesterol vaan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod
pripreme hrane koja sadri holesterol on oksidie i to se dogaa ve na temperaturi od
100 stepeni C. Procenjuje se da u ovakvom termikom pocesu oko 30 posto holesterola
oksidie i pretvara se u oksi-holesterol .
Kroz tu oksidaciju molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiu od
molekula koji nalikuju prirodnom holesterolu, ali to nisu. Umesto priodnog holesterola
nastaju npr. 7 keto-holesterol, 7 beta holesterol, 6 beta-epoksiholesterol, 6 alfaepoksiholesterol itd.
Oko 6 posto ovih oksi-holesterola telo absorbuje.

Oksi-holesteroli nastaju i u prirodnom procesu rada une kiseline (poznatoj lananoj

reakciji transporta elektrona), ali ovi oksi-holesteroli absorbuju se u naem telu samo do
nivoa kako bi se odrao idealni nivo holesterola u itavom organizmu. Dakle, organizam
zna koja mu je koliina oksi-holesterola podnoljiva. Viak se prirodnim putem zaustavlja
tako to se njegova dalja sinteza spreava.
Oksi-holesteroli u preraenoj hrani su najvie ti preoblieni molekuli koji po svom obliku
lie na prirodni holesterol, ali to u stvari nisu. I njih telo ne prepoznaje kao to
prepoznaje prirodni uni oksi-holesterol.
Kombinovanjem ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola
iz termiki obraene hrane, oksi-holesterol se poveava u organizmu zato to ovaj
neprirodni oksi-holesterol ne moe da se transformie u unu kiselinu kao to to moe
prirodni. Jednostavno inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako je prirodno
odravanje optimalnog nivoa holesterola poremeeno. To za posledicu ima
nagomilavanje holesterola u organizmu i to, logino, mnogo vie se nagomilava onaj
izoblienih i oteenih molekula koji se taloi na unutranjim zidovima krvnih sudova i
stvara poznatu arteriosklerozu.
Ali, ukupno sniavanje nivoa holesterola, to se ini medikamentima, ispada kao kada bi
ste sekli umu da je ne bi zahvatio poar. Jer, svi ti medikamenti opasno sniavaju
ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog znaaja za rad elija.
Podsetimo ovde i na tvrdnju Dr. Rata da je taloenje ovih masnih naslaga na zidovima
krvnih sudova povezano i sa nedostakom C vitamina. A C vitaminski proces se unitava
na visokim temperaturama.
Jedini nain da se sprei oteeni oksi-holesterol da se taloi u organizmu je da se smanji
unos samo ovih oteenih molekula, a ne svog holesterola. Hrana koja sadri najvie
oteenih oksi-holesterola je ona hrana bogata holesterolom, a koja je podgrevana ili
zamrzavana vie puta. To su proizvodi koji sadre jaja, posebno suena jaja, sir i mleko u
prahu i mesni proizvodi. I naravno zamrzavano testo. Sirovo jaje i sirova riba sadre ist
holesterol (pod uslovom da su ivotinje hranjene svojom prirodnom hranom, na primer
kljucanjem zrnevlja) a ne termiki i hemijski obraenom hranom o otpacima iz takvih
procesa. A znamo ime se danas hrane ivotinje na farmama koje nikada ne vide ni sunce,
ni travu.
Zato je vano konzumirati dovoljno istog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se moe
dodati vonim ejkovima i ne treba mutiti umance. Vitamin C, E i Beta karotin (tj. ovi
vitaminski procesi) spreavaju oksidaciju holesterola u organizmu.

RAZORNI EFEKTI STATINA

O tome da sniavanje ukupnog nivoa holesterola statinima moe dovesti do oteenja
kognitivnih modanih funkcija upozorio je dr Robert Dej Rouven 2007. u svom radu
Neurobiologija starenja.
S obzirom da su modani neuroni uglavnom membrane, a one su praktino sainjene od
holesterola, nedostatak holesterola moe otetiti njihovu funkciju. I to se upravo i dogaa
- starenjem. Dr Rouven na osnovu svojih ispitivanja utvrdio da sniavanje nivoa
holesterola statinima i te kako slabi, ne samo funkcije pamenja, ve smanjuje i brzinu
rada mozga u obradi podataka.
Zapravo, tek 2001. otkriveno je da oko 90 posto elija u mozgu su u stvari glija elije. To
nisu nervne elije kroz koje modane elije komuniciraju, pa su one uvek smatrane
nekom vrstom kojetarije. U stvari kojetarija je i dalje nauno uverenje da se u mozgu
moe razviti tumor, a zapravo se umnoavaju samo ove glija elije. Te glija elije su na
uas medicinara koji su naueni da je holesterol opasna stvar, sainjene upravo od
holesterola. I one pomou tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju specifine
molekule (nazvane apolipoprotein E) pomou kojih formiraju sinapse i pomou njih
vorne spojeve preko kojih (kao preko zajednikog "potanskog sandueta") razmenjuju
poruke.

10

Kada su tim nervnim elijama u laboratoriji naunici dodali holesterol, one su poele da
stvaraju sinapse kao lude.
Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje holesterola, ali isti enzim uestvuje
i u stvaranju holesterola koji je neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda
redukovano. I mozak se time slabi u mnogim svojim funkcijama.
to se tie neeljenih efekata statina koji nisu navedeni od strane proizvojaa ovog leka
tu spada i smanjena proizvodnja Q10 enzima, zatim razaranje miinog tkiva, a to je
najvei tos oni uopte ne usporavaju arteriosklerozu (radi ijeg spreavanja ih lekari
propisuju). ak se podie i koncentracija Lp seruma to zapravo poveava mogunost
sranog udara i za 70 posto. Poveava se i rizik od nastanka katarakta i sutinski se
potiskuje rad itavog nervnog sistema.
Zato dr Rouven upozorava: Ne smeju vas prevariti sputanjem holesterola ispod 170
(mg/dl) pomou statina. U stvari ako imate zaista visok holesterol iznad 270, i tada treba
biti oprezan sa uzimanjem statina.

11