KOMPLEKSNA ANALIZA

1. Funkcije kompleksne promenljive

Neka je R skup realnih brojeva, a C skup kompleksnih brojeva.
Definicija 1. Ako je E R, preslikavanje f : E 7 C se naziva kompleksna funkcija realne
promenljive. Ako je E C, preslikavanje f : E 7 C se naziva kompleksna funkcija kompleksne
promenljive.
Za kompleksnu funkciju f realne promenljive t [a, b] datu sa f (t) = x(t) + iy(t) cesto se kaze da
je zadata u parametarskom obliku. Na primer, f (t) = r cos t + ir sin t, t [0, 2), definise kruznicu
poluprecnika r u kompleksnoj ravni.
Definicija 2. Pod okolinom tacke z0 u kompleksnoj ravni podrazumeva se skup svih tacaka z u ovoj
ravni za koje je |z z0 | < , gde je data pozitivna konstanta koja se zove poluprecnik okoline.
Definicija 3. Kriva odredena sa x = x(t) i y = y(t), tj. z = z(t) = x(t) + iy(t), gde su x i y realne
neprekidne funkcije realne promenljive t na segmentu [a, b], zove se neprekidna kriva.
Definicija 4. Neprekidna kriva z = z(t), t [a, b], zove se Jordanova1 kriva ili prosta kriva ako
razlicitim vrednostima t1 , t2 [a, b] parametra t odgovaraju razlicite tacke z(t1 ), z(t2 ).
Jordanova kriva ne mo
ze se svesti na tacku i ona nema visestrukih tacaka.

Definicija 5. Neprekidna kriva z = z(t), t [a, b], koje se od Jordanove krive razlikuje po tome sto
je z(a) = z(b), naziva se zatvorena Jordanova kriva.
Definicija 6. Jordanova ili zatvorena Jordanova kriva x = x(t), y = y(t), t [a, b], naziva se glatkom
ako su izvodi x i y neprekidne funkcije na segmentu [a, b] i ako je na tom segmentu x(t)
2 + y(t)
2 > 0.
Za svaku zatvorenu Jordanovu krivu vazi sledeca teorema:
Teorema 1.1. Zatvorena Jordanova kriva deli ravan na dve otvorene oblasti i ona je njihova
zajednicka granica. Jedna od ovih oblasti je ogranicena i zove se unutrasnja (u oznaci int ), a druga je
neogranicena i naziva se spoljasnja u odnosu na datu krivu (u oznaci ext ), tj. vazi
z-ravan = int ext .
Dokaz ove teoreme je veoma komplikovan. Jordanov dokaz (1887) nije bio besprekoran, cak ni u slucaju
poligona. Korektan dokaz dao je tek 1905. americki matematicar Veblen.
Definicija 7. Oblast G je jednostruka (prosto) povezana u konacnoj z-ravni ako za svaku zatvorenu
Jordanovu krivu G va
zi int G. Ostale oblasti su visestruko povezane.
1 C.

Jordan (1838-1922), francuski matemati

car,
cita se Zordan.

kompleksna analiza

Na slici 1.1 prikazane su, redom, jednostruko, dvostruko i trostruko povezane oblasti.

Slika 1.1
Visestruko povezana oblast moze se na razlicite nacine, pomocu zaseka pretvoriti u jednostruku oblast.
Na slici 1.2 je prikazano kako se iz jedne cetvorostruko povezane oblasti dobija jednostruko povezana
oblast (pri obilazenju zaseci se ne mogu presecati).

Slika 1.2

2. Grani
cna vrednost i neprekidnost
Definicija 1. Kaze se da je A granicna vrednost funcije z 7 f (z) kada z a ako vazi
( > 0)(() > 0)

(z)

|z a| < () |f (z) A| < .

Granicna vrednost se standardno oznacava sa

lim f (z) = A.

za

Za realne funkcije imali smo levu i desnu granicnu vrednost. U nekoj tacki a u kompleksnoj ravni
promenljiva z se moze priblizavati po bezbroj mnogo pravaca, sto znaci da se moze uvesti granicna
vrednost u pravcu:
Definicija 2. Granicna vrednost kompleksne funkcije z 7 f (z), kada z a duz poluprave L sa
pocetkom u tacki a koja gradi ugao sa realnom osom (limes u pravcu), definise se sa
lim f (z) = lim f (a + ei )

za
zL

0+

( > 0).

Teorema 2.1. Za postojanje limza f (z) potrebno je, ali ne i dovoljno, da su svi limesi u pravcu
medusobno jednaki. Ako postoji granicna vrednost funkcije, ona je jedinstvena.

izvod funkcije kompleksne promenljive

Granicne vrednosti funkcije vise promenljivih imaju iste osobine kao i funkcije realne promenljive.
Neka je lim f (z) = A i lim g(z) = B. Tada vaze jednakosti:
za

za

lim f (z) g(z) = A B,

za

f (z)
A
lim
= , B 6= 0.
za g(z)
B

lim f (z)g(z) = AB,

za

Neprekidnost funkcija kompleksne promenljive u tacki i u oblasti definisu se na isti nacin kao kod
funkcija realne promenljive. Na primer, funkcija z 7 f (z) je neprekidna u tacki a ako i samo ako je
lim f (z) = f (a).

za

Ako je f (z) = u(x, y) + iv(x, y) neprekidna, tada su neprekidne i funkcije u i v. Naravno, vazi i obrnuto.
Osnovne operacija primenjene na neprekidne funkcije dovode opet do neprekidnih funkcija:
Teorema 2.2. Ako su funkcije f i g kompleksne promenljive z neprekidne u tacki z 0 , tada su funkcije
f + g, f g, f g neprekidne u tacki z0 . Ako je g(z0 ) 6= 0, tada je f /g neprekidna funkcija u tacki z0 .

3. Izvod funkcije kompleksne promenljive

Definicija 1. Neka su: z 7 f (z) kompleksna funkcija definisana u oblasti G i L G poluprava sa
pocetnom tackom a koja zaklapa ugao sa pozitivnim smerom x-ose. Ako kolicnik
f (z) f (a)
za
tezi konacnoj i odredenoj granici kada z a duz L, kaze se

0 da funkcija f ima izvod u tacki a u pravcu
i ova granicna vrednost oznacava se sa f0 (a) ili sa f (a) .
Ako se uvedu polarne koordinate (slika 3.1), tada je
z a = (cos + i sin a) = cis .
Sada se izvod u pravcu moze definisati sa
f (a + cis ) f (a)
0+
cis

f0 (a) = lim

pod uslovom da ova granicna vrednost postoji.

Slika 3.1
Definicija 2. Ako za kompleksnu funkciju f definisanu u oblasti G postoji konacna granicna vrednost
lim

za
a,zG

f (z) f (a)
,
za

kaze se da funkcija f ima izvod u tacki a ili da je diferencijabilna u tacki a. Ovaj izvod oznacava se sa
f 0 (a).

kompleksna analiza

Primer 3.1. Za funkciju z 7 f (z) = z imamo

z a

(cos i sin )
f (z) f (a)
=
=
.
za
za
(cos + i sin )
Ako 0+, ovaj kolicnik prirastaja ima granicnu vrednost

(cos i sin )2 cis (2).

Dakle,

(
z )0 = cis (2),
tj. ovaj izvod u pravcu zavisi od u svakoj tacki z -ravni i prema tome, funkcija z 7 z nema izvod ni u jednoj
tacki z -ravni.

Primer 3.2. Za funkciju z 7 f (z) = z Re z je

z Re z a Re a
f (z) f (a)
=
Re a + a cos cis () ( 0+).
za
za
Ova granicna vrednost ne zavisi od samo ako je a = 0, ali iz ovog jos ne sleduje da funkcija ima izvod kada
z 0. Kako je

z Re z
= lim Re z = 0,
z0
z0
z
lim

zakljucujemo da funkcija f zaista ima izvod u tacki z = 0.

Dakle, funkcija z 7 z Re z ima izvod samo u tacki z = 0.

Izvod kompleksne funkcije f u proizvoljnoj tacki mozemo predstaviti pomocu granicne vrednosti
f (z + z) f (z)
,
z0
z

f 0 (z) = lim

ukoliko ova postoji, dakle, na potpuno isti nacin kao kod izvoda realne funkcije x 7 f (x), s tim sto je
ovde z = x + iy.

4. Cauchy2 -Riemannovi3 uslovi

Iz zahteva diferencijabilnosti funkcije f (z) u tacki z proisticu veoma vazni uslovi za realni i imaginarni
deo te funkcije u okolini tacke (x, y). Ti uslovi su poznati kao Cauchy-Riemannovi uslovi (krace C-R
uslovi), koji ce biti formulisani u sledece dve teoreme.
Teorema 4.1 (Potrebni uslovi diferencijabilnosti). Da bi funkcija
z 7 f (z) = u(x, y) + iv(x, y)
bila diferencijabilna u tacki z = x + iy = (x, y), potrebno je da u ovoj tacki postoje parcijalni izvodi
u u v v
,
,
,
,
x y x y
2 A.
3 B.

L. Cauchy (1789-1857), francuski matemati

car,
cita se Ko
si.
Riemann (1826-1866), nema
cki matemati
car,
cita se Riman.

cauchy-riemannovi uslovi

i da su ispunjeni Cauchy-Riemannovi uslovi

u
v
=
,
x
y

u
v
= .
y
x

(4.1)

Dokaz. Pretpostavimo da je f diferencijabilna funkcija u tacki z G. Tada granicna vrednost

f 0 (z) = lim

z0

f (z + z) f (z)
z

postoji, bez obzira na koji nacin tacka z + z ( G) tezi ka z kada z 0.

Prema definiciji izvoda imamo
u(x + x, y + y) + iv(x + x, y + y) u(x, y) iv(x, y)
.
x0
x + iy

f 0 (z) = lim

(4.2)

y0

Kako f 0 (z) postoji, to granicna vrednost na desnoj strani

(4.2) postoji sto obezbeduje postojanje parcijalnih izvoda funkcija u i v. Istovremeno, njen izvod ne zavisi od pravca. Da
bismo dosli do granicne vrednosti, pusticemo da z + z tezi
tacki z tako da izracunavanje bude sto prostije. Na slici 4.1 su
prikazana dva pravca priblizavanja tacki z: 1 duz poluprave
sa pocetnom tackom z koja zaklapa ugao = 0 sa pozitivnim
smerom x-ose, i 2 duz poluprave sa pocetnom tackom z koja
zaklapa ugao = /2 sa pozitivnim smerom x-ose.
Slika 4.1
Po pravcu 1 je z = x (tj. y = 0, x 0), te iz (4.2) imamo
f (z)
tj.

0

=0

= lim

x0

u(x + x, y) u(x, y)
v(x + x, y) v(x, y)
+ i lim
,
x0
x
x

f (z)

0

=0

u
v
+i .
x
x

(4.3)

Po pravcu 2 je z = iy, (tj. x = 0, y 0), tako da iz (4.2) sleduje

f (z)
odakle je

0

=/2

= lim

y0

u(x, y + y) u(x, y)
v(x, y + y) v(x, y)
+ i lim
,
y0
iy
iy

f (z)

0

=/2

= i

u v
+
.
y
y

Izjednacavanjem (4.3) i (4.4) (jer na osnovu pretpostavke postoji izvod u tacki z) dobijamo
u
v
v
u
+i
=
i .
x
x
y
y
Odavde sleduju relacije (4.1). 

(4.4)

kompleksna analiza

Uslovi dati u teoremi 4.1 su samo potrebni, ali ne i dovoljni. U sledecoj teoremi se pokazuje da su
Cauchy-Riemannovi islovi dovoljni uz dopunski uslov da su funkcije (x, y) 7 u(x, y) i (x, y) 7 v(x, y),
diferencijabilne u tacki (x, y). Drugim recima, dokazacemo sledece:
Teorema 4.2 (Dovoljni uslovi diferencijabilnosti). Ako su funkcije u(x, y) i v(x, y) diferencijabilne u tacki (x, y) i zadovoljavaju Cauchy-Riemannove uslove (4.1), tada je funkcija f (z) =
u(x, y) + iv(x, y) diferencijabilna u tacki z = x + iy.
Vodeci racuna o C-R uslovima, izvod f 0 moze se predstaviti u sledeca cetiri ekvivalentna nacina:
f 0 (z) =

u
v
v
u
u
u
v
v
+i
=
i
=
i
=
+
.
x
x
y
y
x
y
y x

C-R uslovi (4.1) se koriste pri ispitivanju razlicitih svojstava diferencijabilnih kompleksnih funkcija.

5. Analiti
cke funkcije
Definicija 1. Kaze se da je kompleksna funkcija z 7 f (z) analiticka u tacki a ako je ona diferencijabilna u nekoj okolini tacke a.
Definicija 2. Kompleksna funkcija z 7 f (z) je analiticka u jednoj oblasti ako je analiticka u svakoj
tacki ove oblasti.
Primer 5.1. Na osnovu Primera 3.2 sledi da je funkcija z 7 z Re z diferencijabilna u tacki z = 0, ali nije
u toj tacki analiticka.
Definicija 3. Funkcija koja je analiticka u svim tackama konacne ravni (dakle, svuda izuzev u )
naziva se cela funkcija.
z
Cele funkcije su, na primer, funkcije ez , sin z, cos z. Funkcija f (z) =
nije analiticka
(z 1)(z + 3)2
samo u tackama z = 1 i z = 3, koje nazivamo polovima funkcije. Za takvu funkciju kazemo da je
meromorfna (videti odeljak 12).
Za analiticke funkcije vaze sva pravila diferenciranja kao za funkcije realne promenljive, sto znaci da
vazi ista tablica izvoda, kao i pratece teoreme.
Definicija 4. Realna funkcija (x, y) 7 U (x, y) zove se harmonijska u oblasti G ako su za svako
2U 2U
(x, y) G parcijalni izvodi
i
neprekidni i ako je
x2 y 2
2U
2U
+
= 0.
x2
y 2

(5.1)

Jednacina (5.1) zove se Laplaceova parcijalna jednacina sa dve promenljive. Resenja jednacine (5.1)
zovu se potencijalne funkcije ili logaritamski potencijali.
Jedno partikularno resenje jednacine (5.1) je
1
,
U (x, y) = log p
2
(x a) + (y b)2

gde su a i b proizvoljne realne konstante.

elementarne funkcije

Teorema 5.1. Ako je funkcija z 7 f (z) = u(x, y) + iv(x, y) analiticka u oblasti G, funkcije u i v su
harmonijske u istoj oblasti.
Dokaz. Koristicemo (bez dokaza) cinjenicu da su izvodi analiticke funkcije u tacki, takode analiticke
funkcije u istoj tacki.
Neka je funkcija z 7 f (z) = u(x, y) + iv(x, y) analiticka u tacki z. Njen izvod
f 0 (z) =

v
v
u
u
+ i , tj. f 0 (z) =
i
x
x
y
y

je takode analiticka funkcija u istoj tacki, kao sto je navedeno.

Drugi izvod f 00 je takode analiticka funkcija u tacki z, te je
2v
2u
+
i
,
x2
x2
2u
2v
f 00 (z) = 2 i 2 .
y
y

f 00 (z) =

(5.2)
(5.3)

Kako su izvodi f 0 , f 00 , . . . neprekidne funkcije, isti ce biti slucaj i sa parcijalnim izvodima ma kog reda
funkcije u i v.
Iz (5.2) i (5.3) izlazi
2u 2u
2v
2v
+
=
0
i
+
= 0,
x2
y 2
x2
y 2
tj. u i v su resenja iste Laplaceove parcijalne jednacine (5.1). Ovim je zavrsen dokaz teoreme 5.1. 

6. Elementarne funkcije
U ovom odeljku razmatramo neke elementarne kompleksne funkcije.
1 Potencijalna funkcija f (z) = z n (n prirodan broj) analiticka je u celoj ravni. Njen izvod jednak
je (z n )0 = nz n1 . Linearna kombinacija stepena 1, z, z 2 , . . . , z n je kompleksni polinom
P (z) = a0 z n + a1 z n1 + + an1 z + an
i on je takode analiticka funkcija za svako z.
Ako su P i Q polinomi po z, funkcija f odredena sa f (z) = P (z)/Q(z), naziva se racionalna funkcija.
Ona je analiticka za svako z osim za vrednosti za koje je Q(z) = 0, tj. za polove racionalne funkcije f.
2 Koren. Za z = ei 6= 0, jednacina w n = z (n N) ima po w tacno n razlicitih korena odredenih
formulom

+ 2k
+ 2k 
wk = 1/n cos
(k = 0, 1, . . . , n 1).
+ i sin
n
n
Ako z opisuje jednu konturu , svaki od korena wk menja se neprekidno.

Zbog jednostavnosti, posmatrajmo slucaj kada je kontura kruznica. Razlikovacemo tri slucaja koja
su prikazana na slici 6.1 u specijalnom slucaju za n = 3 :
a) 0 ext
Kada tacka z opise kruznicu , svaki od korena w0 , w1 , . . . , wn1 opise takode zatvorenu konturu:
0 , 1 , . . . , n1 . Ove konture imaju isti oblik, ne seku se i njihove ose koje prolaze kroz koordinatni

kompleksna analiza

pocetak pomerene su medusobno za ugao 2/n (videti sliku 6.1a za n = 3). Neprekidne funkcije
w0 , w1 , . . . , wn1 nazivaju se grane ,,multiformne funkcije z 7 z 1/n .
b) 0 int
Kada z opise u pozitivnom smislu kruznicu , argument ima vrednost + 2. Kada tacka z opise
k puta uocenu konturu, argument uzima vrednost + 2k. Krajnja vrednost korena w k jednaka je
pocetnoj vrednosti korena wk+1 , sto znaci da konture koje opisu tacke w0 , w1 , . . . , wn1 obrazuju jednu
jedinstvenu zatvorenu konturu (slika 6.1b, n = 3). Tacka z = 0 u kojoj kao da se sjedinjuju sve grane
multiformne funkcije z 7 z 1/n zove se ta
cka granjanja ili algebarski kriti
cki singularitet.
c) 0
Ovo je granicni slucaj prethodno opisanog slucaja. Sve grane se sjedinjuju u koordinatnom pocetku
obrazujuci ,,listove istog oblika i pomerene medusobno za ugao 2/n (slika 6.1c, n = 3).

Slika 6.1 Grane korenske funkcije z 7 z 1/3

3 Eksponencijalna funkcija z 7 ez definise se granicnom vrednoscu
z n
ez = lim 1 +
.
n+
n

z n
Za niz zn = 1 +
(n N, z = x + iy) dokazuje se
n
(
!n/2
!)


n
x 2 y 2
x 2 y 2
+ 2
+ 2
log 1 +
= exp lim
lim |zn | = lim
= ex
1+
n+ 2
n+
n+
n
n
n
n
i
lim arg zn = lim n arctan

n+

n+

y/n
= y.
1 + x/n

Na osnovu ovog je
ez = ex+iy = ex eiy = ex (cos y + i sin y).

(6.1)

elementarne funkcije

Koristeci (6.1) moze se dokazati sledeca teorema:

Teorema 6.1. Funkcija z 7 ez ima sledece osobine:
1 Funkcija z 7 ez ima izvod (ez )0 = ez i analiticka je za svako z;
2 Vazi adiciona formula ez1 ez2 = ez1 +z2 ;
3 Funkcija z 7 ez se ne anulira ni za jedno z C;
4 Za z = x (x realno) navedena definicija poklapa se sa eksponencijalnom funcijom x 7 e x u realnom
podrucju;
5 Funkcija z 7 ez je prosto periodicna sa osnovnim periodom 2i.
Osobine iz teoreme 6.1 lako se dokazuju koriscenjem relacije (6.1).
4 Trigonometrijske i hiperboli
cke funkcije definisu se pomocu:
eiz + eiz
eiz eiz
sin z
, sin z =
, tan z =
,
2
2i
cos z
ez + ez
ez ez
sinh z
cosh z =
, sinh z =
, tanh z =
.
2
2
cosh z
cos z =

Na osnovu ovih definicija i osobina eksponencijalne funkcije zakljucujemo da su trigonometrijske

funkcije sin z i cos z periodicne sa osnovnim periodom 2, dok je funkcija tan z periodicna sa osnovnim
periodom . Hiperbolicke funkcije cosh z, sinh z i tanh z su takode periodicne sa osnovnim periodima
redom 2i, 2i i i.
Primenom osobine 2 date u teoremi 6.1 jednostavno se izvode sledece formule:
sin(z1 z2 ) = sin z1 cos z2 cos z1 sin z1 ,

sinh (z1 z2 ) = sinh z1 cosh z2 cosh z1 sinh z1 ,

cos(z1 z2 ) = cos z1 cos z2 sin z1 sin z1 ,

cosh (z1 z2 ) = cosh z1 cosh z2 sinh z1 sinh z1 .

Vidimo da za trigonometrijske i hiperbolicke funkcije u kompleksnom domenu vaze iste adicione formule
kao i one u realnoj analizi.
Iz definicionih formula lako se dobijaju i sledece jednakosti:
cos2 z + sin2 z = 1,
sin iz = isinh z,

cosh 2 z sinh 2 z = 1,

cos iz = cosh z,

sinh iz = i sin z,

cosh iz = cos z.

Izvodi trigonometrijskih i hiperbolickih funkcija dati su istim formulama kao u realnom domenu:
1
,
cos2 z
1
,
(sinh z)0 = cosh z, (cosh z)0 = sinh z, (tanh z)0 =
cosh 2 z

(sin z)0 = cos z,

(cos z)0 = sin z,

(tan z)0 =

5 Logaritamska funkcija z 7 Log z dobija se kao resenje jednacine ew = z (z 6= 0).

Neka je w = u + iv i z = ei . Iz definicione jednakosti nalazimo
eu eiv = ei ,

odakle je eu = , tj. u = log i v = + 2k (k Z).

Prema tome, trazeno resenje ima oblik

w = u + iv = log + i( + 2k)

(k Z),

10

kompleksna analiza

tj.
Log z = log + i( + 2k)

(k Z).

(6.3)

Ako je = 0, tj. z = x > 0 je realan broj, iz (6.3) sledi

Log x = log x + 2ki (x > 0)
i za k = 0 dobijamo logaritam za osnovu e za realne pozitivne brojeve.
Ako je z realan i negativan broj, tada je = , te je
Log (x) = log x + i(2k + 1)

(x > 0).

S obzirom da je 2k + 1 6= 0, sledi da je logaritam negativnog broja kompleksan broj.

Ako tacka z opise zatvorenu konturu koja ne sadrzi koordinatni pocetak, tada svaka vrednost w k =
log + i( + 2k) (k Z) logaritma Log z opise takode zatvorenu konturu. Kao i u slucaju korenske
funkcije, ovde imamo slucaj miltiformne funkcije, ali sa beskonacno mnogo grana. Funkcije w k = log +
i( + 2k) nazivaju se grane ,,multiformne funkcije z 7 Log z.
Ako je glavna vrednost argumenta, tj. = arg z ( < arg z ), tada je
w = log |z| + i(arg z + 2k)

(z Z).

Glavni logaritam je funkcija z 7 log |z| + i arg z i obelezava se z 7 log z. Ovaj logaritam se dobija
stavljajuci k = 0. Na osnovu izlozenog imamo
Log z = log z + 2ki (k Z).
Tacka z = 0 naziva se transcendentni logaritamski kriti
cki singularitet, a takode i tacka granjanja.
Izvod logaritamske fukcije dat je sa
1
(Log z)0 = .
z
Svaka grana funkcije z 7 Log z u slucaju domena koji ne sadrzi tacku z = 0 je analiticka funkcija u ovom
domenu.
6 Op
sta potencijalna funkcija z 7 z ( kompleksan broj) definise se pomocu jednakosti
z = eLog z .
Ako je = + i ( i realni brojevi) i z = ei , tada je


(+i) log +i(+2k)

z =e
= e log (+2k) ei[(+2k)+ log ] (k Z).

Glavna vrednost multiformne funkcije z 7 z koja se dobija za k = 0 zove se glavna vrednost

potencijalne funkcije. Tacka z = 0 je transcendentni kriticki singularitet funkcije z
7 z ako nije
racionalan broj.
Primer 6.1. Izracunati u kompleksnom podrucju: a) ii ; b) 21+i ; c) 1
a) ii = eiLog i = ei(

i
2 +2ki)

; d) 22 .

= e 2 2k (k Z).

Dakle, sve vrednosti izraza ii su realne. Glavna vrednost od ii je e/2 .

b) 21+i = e(1+i)Log 2 = e(1+i)(log 2+2ki) = elog 22k ei(log 2+2k) = elog 22k cos(log 2) + i sin(log 2) .

konformno preslikavanje

11

c) 1 2 = e 2Log 1 = ei2k 2 = cos(2k 2) + i sin(2k 2) (beskona

cno mnogo vrednosti).
Za k = 0 dobijamo glavnu vrednost 1.
d) 22 = e2Log 2 = e2(log 2+2ki) = 4(cos 2ki + i sin 2ki) = 4 (samo jedna vrednost).

7 Op
sta eksponencijalna funkcija z 7 az , gde je a kompleksan broj, definise se na slican nacin
kao i opsta potencijalna funkcija, tj.


z log |a|+i(arg a+2k)
z
zLog a
.
a =e
=e

Ova multiformna funkcija, takode, ima beskonacan broj grana.

8 Inverzne trigonometrijske funkcije definisu se na isti nacina kao u slucaju funkcija realne
promenljive.
Izvedimo, na primer, inverznu sinusnu funkciju. Resenje po w jednacine
z = sin w,

tj. z =

eiw eiw
2i

zovemo arkus sinus i obelezavamo sa Arcsin z. Ako u drugu jednakost

uvedemo smenu e iw = t,
2
iw
dobijamo kvadratnu jednacinu t 2izt 1 = 0, iz koje nalazimo e = iz 1 z 2 , odakle je


p
Arcsin z = iLog iz 1 z 2 .
Na ovaj nacin funkciju z 7 Arcsin z sveli smo na logaritamsku funkciju. To znaci da ova inverzna funkcija
ima beskonacno mnogo grana.
Istim postupkom dobijamo inverzne trigonometrijske funkcije:


p
Arccos z = iLog z z 2 1 ,
i
1 + iz
Arctan z = Log
.
2
1 iz

U oznacavanju ovih inverznih kompleksnih funkcija koristi se kao prvo slovo veliko A, slicno kao i kod
funkcije Log, da bismo naglasili da ove funkcije imaju beskonacan broj grana.
Inverzne hiperbolicke funkcije se definisu na potpuno isti nacin kao inverzne trigonometrijske funkcije.
Primer 6.2. Resimo jednacinu sin z = 2. Jasno je da ova jednacina nema smisla u realnom domenu, te
postavljena jednacina nema realnih korena. Primenjujuci formulu za Arcsin z direktno dobijamo



p


z = Arcsin 2 = iLog (5i 1 52 = iLog (5i 2i 6 = iLog (5 2 6)ei(/2+2k)



= + 2k i log(5 2 6) .
2

7. Konformno preslikavanje
Geometrijska predstava analiticke funkcije u smislu predstave krive y = f (x) u realnom podrucju ne
postoji. Medutim, ako se funkcija
x + iy = z 7 w = f (z) = u(x, y) + iv(x, y)

12

kompleksna analiza

definise kao preslikavanje tacaka iz oblasti Dz , koja pripada z-ravni, u oblast Dw , koja pripada w-ravni,
tada se geometrijska predstava moze dati pomocu preslikavanja.
Neka se tacka a iz z-ravni transformacijom w = f (z) preslikava u tacku f (a). Pored toga, neka se luk
l, kome pripada tacka a, preslika na luk L. Pretpostavimo da analiticka funkcija f ima u tacki a konacan
izvod i da je f 0 (a) 6= 0. Izvod funkcije f u tacki a definisan je sa
lim

za

f (z) f (a)
= f 0 (a).
za

(7.1)

Da bismo dali geometrijsko tumacenje ovog izvoda, posmatracemo njegov modul i argument. Iz (7.1) je




 lim f (z) f (a)  = lim |f (z) f (a)| = |f 0 (a)|.
za
z a  za
|z a|

Odavde je

|f 0 (a)|

|f (z) f (a)|
|z a|.

(7.2)

Slika 7.1
Na osnovu ovakve predstave, zakljucujemo da je modul izvoda jednak kolicniku (ili odnosu) duzina
tetiva |f (z) f (a)| i |z a| i to u granicnom slucaju kada z a. Zbog toga se |f 0 (a)| moze nazvati
koeficijentom deformacije. Takode se koriste i nazivi koeficijent izduzenja ili koeficijent skracenja, zavisno
od toga da li je |f 0 (a)| vece ili manje od jedinice.
Posmatrajmo sada argument izvoda u granicnom slucaju. Imamo
arg

f (z) f (a)
lim
za
za


f (z) f (a)
= lim arg
= arg f 0 (a)
za
za


= lim arg f (z) f (a) lim arg (z a) = .
za

(7.3)

za

Ovoi je geometrijska predstava argumenta prvog izvoda.

Posmatrajmo u ravni z dva glatka luka l1 i l2 koji se seku u tacki a i dva preslikana luka L1 i L2 u
w-ravni koji se seku u tacki f (a). Primenom jednakosti (7.3) dobijamo
1 1 = arg f 0 (a),

2 2 = arg f 0 (a),

odakle je
2 1 = 2 1 .

konformno preslikavanje

13

Slika 7.2
Ovim smo dokazali sledecu teoremu:
Teorema 7.1. Preslikavanje pomocu analiticke funkcije z 7 f (z) ima osobinu da zadrzava uglove po
velicini i smeru u svakoj tacki u kojoj je f 0 (z) 6= 0.
Na osnovu prethodnog mozemo zakljuciti da svako preslikavanje koje se vrsi pomocu jedne analiticke
funkcije f ima osobine:
1 zadrzavanje (nepromenljivost) uglova;
2 nezavisnost (od pravca) koeficijenta deformacije za fiksnu tacku.
Pretpostavlja se da je f 0 (a) 6= 0 u fiksnoj tacki a.
Definicija 1. Preslikavanje koje ima dve navedene osobine zove se konformno preslikavanje.

Osnovni problem konformnog preslikavanja

Kod konformnog preslikavanja se daje neka oblast Dz u z-ravni, zatim analiticka funkcija z 7 f (z), i
trazi se oblast Dw u w-ravni na koju se preslikava Dz pomocu funkcije f .
Postoji i inverzni problem: Data je oblast Dw i funkcija f 1 , inverzna funkciji f . Ovaj problem je
analogan konformnom preslikavanju u gornjem slucaju.
Osnovni problem konformnog preslikavanja, koji je vrlo cest u primenama, glasi: Ako su date dve
oblasti Dz i Dw , odrediti analiticku funkciju kojom se jedna od tih oblasti preslikava na drugu.
Ovaj problem je neresiv u opstem slucaju.

Bilinearna transformacija
biusova4 ) transformacija je
Definicija 1. Bilinearna (ili Mo

z 7 w(z) =

az + b
cz + d

(ad bc 6= 0),

(7.4)

gde su a, b, c, d kompleksni brojevi.

Izraz (7.4) se moze prikazati u obliku czw az + dw b = 0, odakle se vidi da je ovo linearna funkcija
posebno po z i posebno po w i to je razlog za ime bilinearna transformacija.
Kada je ad bc = 0 i cd 6= 0, tada je w = const.
4 A.

F. M
obius (1790-1863), nema
cki matemati
car,
cita se Mebijus.

14

kompleksna analiza

Ako je c = 0, tada je
w=

b
a
z+
d
d

(linearna transformacija).

Iz (7.4) sleduje
z=

dw + b
,
cw a

(7.5)

Ovo je takode bilinearna transformacija koja ne degenerise u konstantu jer je (a)(d)bc = adbc 6= 0.
Na osnovu (7.4) i (7.5), za c 6= 0 imamo rezultat:

1 Pomocu transformacije (7.4) sve tacke konacne z-ravni preslikavaju se na tacke konacne w-ravni;
d
tacka z = preslikava se u tacku w = ;
c
2 Pomocu transformacije (7.5) sve tacke konacne w-ravni preslikavaju se na tacke konacne z-ravni;
a
tacka w = preslikava se u tacku z = .
c
Na osnovu izlozenog zakljucujemo da je bilinearnom transformacijom (7.4) izmedu prosirene z-ravni i
prosirene w-ravni uspostavljena biunivoka korespondencija.
Moze se dokazati sledece tvrdenje:
Teorema 7.2. Bilinearnom transformacijom (7.4) krugovi i prave z-ravni preslikavaju se u krugove i
prave w-ravni. Pri tome, krug se moze preslikati u pravu i obrnuto.
Bez dokaza navodimo da se krug |z z0 | = r iz z-ravni preslikava pomocu (7.4) u pravu ako ovaj krug
prolazi kroz tacku d/c, tj. kroz pol bilinearne transformacije (7.4) (videti sledeci primer).

z+1
krug |z 2| = 1 preslikava se u pravu jer ovaj
z1
krug prolazi kroz tacku z = 1 koja predstavlja pol bilinearne transformacije. Tacka z = 3 koja pripada krugu
preslikava se u tacku w(3) = (3 + 1)/(3 1) = 2. Tangenta na krug u tacki z = 3 gradi prav ugao sa realnom
osom, tako da na osnovu osobine o nepromenljivosti uglova pri konformnom preslikavanju prava u w -ravni je
upravna na realnu osu i prolazi kroz tacku w = 2. Prema tome, dati krug se preslikava na pravu Re z = 2, sto
Primer 7.1. Pomocu bilinearne transformacije w =

je prikazano na slici 7.3.

Slika 7.3
Primer 7.2. Transformacijom z 7 w(z) =

kvadrant).

iz
preslikati oblast {z | Re z 0 Im z 0} (prvi
i+z

Iz date transformacije resavanjem po z nalazimo

z = i
odakle je

Re z =

w1
,
w+1

1 w 1
w
1
2Im w
1
(z + z) =
+i
.
i
=
2
2
w+1
w
+1
ww
+w+w
+1

(7.6)

konformno preslikavanje

15

Im w
0 Im w 0 jer za w 6= 1 vazi ww
+w+w
+1 =
ww
+w+w
+1
(w + 1)(w
+ 1) = |w + 1|2 > 0. Dalje, iz (7.6) imamo
ww
1
1  w1
w
1
1
i
=
i
.
Im z = (z z) =
2i
2i
w+1
w
+1
ww
+w+w
+1
Prema tome, Im z 0 (ww
1) 0 |w| 1.
Dakle, transformacija w = (i z)/(i + z) preslikava datu oblast na poludisk {w | |w| 1 Im w 0}, videti
Odavde je Re z 0

sliku 7.4.

Slika 7.4

ajevi konformnog preslikavanja

Neki va
zni sluc
1 Preslikavanje z 7 w(z) = z 2

Neka je z = ei . Kako je z 7 z 2 = (ei )2 = 2 ei2 , zakljucujemo da se jedna tacka z-ravni preslikava

u tacku w-ravni ciji je modul jednak kvadratu modula originala i argument je dva puta veci. Na primer,
isecak kruga |z| = ciji je centralni ugao preslikava se u kruzni isecak poluprecnika 2 sa centralnim
uglom 2 (0 ), kao sto je prikazano na slici 7.5a.

Slika 7.5 Preslikavanje funkcijom w = z 2

16

kompleksna analiza

Mreza koordinatnih linija x = p i y = q (p, q 6= 0 realni brojevi) preslikava se u dve familije ortogonalnih
parabola (slika 7.5b.). Kako je w = u + iv = z 2 = (z + iy)2 = x2 y 2 + i2xy, imamo
u = x2 y 2 ,

v = 2xy.

Eliminacijom x iz sistema u = x2 q 2 , v = 2xq i y iz sistema u = p2 y 2 , v = 2py, dobijamo jednacine

familija ortogonalnih parabola
v2
v2
u = p2 2 ,
u = 2 q2 .
4p
4q
ze ovih parabola su u koordinatnom pocetku. Takode, primecujemo da se prave y = q i y = q
Zi
preslikavaju u istu parabolu, sto proistice iz jednakosti (z)2 = z 2 .
Primer 7.3. Preslikati disk |z a| = a sa z 7 z 2 .

Ako jednacinu kruznice posmatranog diska napisemo u obliku

z = a(1 + ei ) (0 < 2),

dobijamo

w = u + iv = a2 1 + ei
odakle je

u = 2a2 cos (1 + cos ),

2

= a2 e2i + 2ei + 1),

v = 2a2 sin (1 + cos ).

Kako je (u2 + v 2 )1/2 = 2a2 (1 + cos ) i v/u = tan , uvodeci polarne koordinate u = cos , v = sin ,
dolazimo do jednacine

= 2a2 (1 + cos )
u polarnim koodinatama. Ovo je jednacina krive (kardioide) na koju se preslikava krug |z a| = a iz z -ravni.
Unutrasnost diska D preslikava se u unutrasnjost kardioide D 0 , kao sto je prikazano na slici 7.6.

Slika 7.6 Preslikavanje diska funkcijom w = z 2

konformno preslikavanje

17

3 Preslikavanje z 7 w(z) = ez
Kako je
w = |w|eiarg w = ez = ex+iy = ex eiy ,
nalazimo da je
|w| = = ex i arg w = y.
Zbog toga se traka {z| < x < +, 0 < y < } preslikava u poluravan v = Im w > 0, jer se arg w = y
menja od 0 do , dok se |w| = ex menja od 0 do + (slika 7.7a).
Pri preslikavanju jedne polovine ove pruge za koju je x < 0, imamo da se arg w = y opet menja od 0
do , a |w| = ex od 0 do 1. Na taj nacin dobija se oblast
{w||w| < 1, Im w > 0},
tj. jedinicni polukrug u gornjoj poluravni (slika 7.7b).
Pravougaonik JKLM sa slike 7.7c preslikava se u oblast koja se nalazi izmedu dva koncentricna
polukruga. S obzirom da je tacka J u oblasti x < 0, poluprecnik manjeg polukruga manji je od 1, dok je
poluprecnik veceg polukruga veci od 1 jer je tacka K u poluravni x > 0.

Slika 7.7 Preslikavanje z 7 ez

18

kompleksna analiza

8. Kompleksna integracija
Definicija 1. Ako su u i v R-integrabilne funkcije realne promenljive t na segmentu [a, b] (integrabilnost u Riemannovom smislu), integral funkcije t 7 f (t) = u(t)+iv(t) u granicama od do (, [a, b])
je
Z
Z
Z
f (t)dt = u(t)dt + i v(t)dt.
(8.1)

Za funkciju f kazemo da je R-integrabilna.

Navodimo neke osobine R-integrabilne funkcije:
Z
Z
1
f (t)dt =
f (t)dt.

2
3

f (t)dt =

Z X
n

4
5

f (t)dt

fk (t) dt =

k=1

( je kompleksna konstanta).

n Z
X

k=1

fk (t)dt.

 Z
Z

 b
b


|f (t)|dt (a < b).
f (t)dt


 a
a

Ako je t 7 f (t) = u(t) + iv(t) R-integrabilna funkcija na segmentu [a, b], isti je slucaj sa
funkcijom
p
t 7 |f (t)| = u(t)2 + v(t)2 .

Definicija 2. Neka je f kompleksna funkcija kompleksne promenljive z i glatka kriva cija je

jednacina z = z(t) = x(t) + iy(t) (a t b). Neka je funkcija f definisana i neprekidna na . Tada je
Z

f (z)dz =

i
Z

Zb

|f (z)||dz| =

Zb
a

f z(t) z 0 (t)dt

(8.2)

|f z(t) ||z 0 (t)|dt.

(8.3)

Integral (8.2) moze se razloziti na realni i imaginarni deo na sledeci nacin:

Z

f (z)dz =

Z 

u(x, y) + iv(x, y) dz =

u(x, y)dx v(x, y)dy + i

Neke osobine integrala su:

Z
Z

f (z)dz =
1
f (z)dz.

f (z)dz =

f (z)dz

( je kompleksna konstanta).

v(x, y)dx + u(x, y)dy.

(8.4)

kompleksna integracija

Z X
n

4
5

fk (z) dz =

k=1

f (z)dz =

n Z
X

k=1

r Z
X

k=1

fk (z)dz.

f (z)dz

( =

r
[

k ).

k=1

Z
 Z


 f (z)dz 
|f (z)||dz|



19

(Darbouxova5 nejednakost).

Dokazimo Darbouxovu nejednakost 5 . Primenom osobine 4 za kompleksan integral realne promenljiive, iz (8.2) se dobija
  b


 Z
Z
 Zb
Zb
Z
 



0

0


 f (z)dz  =  f z(t) z (t)dt |f z(t) z (t)|dt = |f z(t) ||z 0 (t)|dt = |f (z)||dz|.
 


 


a

Ako je max |f (z)| = M (M pozitivna konstanta), tada iz 5 sleduje

z




Z
Z


 f (z)dz  M |dz| = M L,





gde je L duzina luka krive .

Primer 8.1. Smenom z a = reit ( dz = rieit dt) imamo

J=

|za|=r

1
dz =
za

Z2

rieit
dt =
reit

Z2

idt = 2i.

Navedenom smenom integral

(z a)n dz (n ceo broj 6= 1),

|za|=r

postaje

Z2

irn+1 ei(n+1)t dt =

Primer 8.2. Izracunati

Dati integral je jednak

irn+1 i(n+1)t
e
i(n + 1)

2

= 0.

zdz od z = 0 do z = 4 + 2i duz krive C date pomocu z = z(t) = t2 + it.

C

(x iy)(dx + idy) =

xdx + ydy + i

xdy ydx.

Parametarske jednacine krive C su x = x(t) = t2 , y = y(t) = t za t [0, 2]. Tada linijski integral postaje

Z2

t=0

5 G.

t (2tdt) + tdt + i

Z2

t=0

t dt t(2tdt) =

Z2

(2t + t)dt + i

Darboux (1842-1917), francuski matemati

car,
cita se Darbu.

Z2
0

(t2 )dt = 10

8i
.
3

20

kompleksna analiza

9. Cauchy-Goursatova teorema
Integrali analitickih funkcija imaju svojstva integrala totalnog diferencijala. Cauchy je 1825. formulisao sledecu teoremu:
Teorema 9.1 (Osnovna Cauchyeva teorema). Ako je f analiticka funkcija u jednostruko povezanoj oblasti G, i ako je njen prvi izvod f 0 neprekidan u G, tada je
I
f (z)dz = 0,

gde je ( G) zatvorena kontura.

Dokaz. Ako na integrale koji se pojavljuju na desnoj strani formule (8.4) primenimo Green 6 Riemannovu formulu
ZZ 
I


Q(x, y) P (x, y) 

P (x, y)dx + Q(x, y)dy =

dxdy,
x
y

int

dobijamo
I

f (z)dz =

ZZ 

v
v

x y

dxdy + i

ZZ 
G

u v

x y

dxdy.

(G je oblast ogranicena konturom ). Primenom Cauchy-Riemannovih uslova na podintegralne funkcije

vidimo da su oba integala na desnoj strani jednaka nuli, pa je
I
f (z)dz = 0. 

U Cauchyevom dokazu ove teoreme bitna je pretpostavka o neprekidnosti izvoda funkcije f (da bi
Green-Riemannova formula mogla da se primeni). Medutim, francuski matemati
car Goursat dokazao
je 1884. godine da ova teorema vazi pod slabijim ogranicenjima za funkciju f. Naime, dovoljno je
pretpostaviti da je funkcija f analiticka u jednostruko povezanoj oblasti G.
Cauchyeva teorema, uz izmene koje je dao Goursat, obi
cno se naziva Cauchy-Goursatova teo-

rema.
Cauchy-Goursatova teorema mo
ze se primeniti na visestruko povezanu oblast G. Granica oblasti G
je tada slozena kontura
= 0+ 1 n .

Ona se sastoji od spoljne zatvorene konture 0 po kojoj se tacka krece u pozitivnom smislu i od unutrasnih
zatvorenih kontura 1 , . . . , n po kojima se tacka krece u suprotnom smislu. Drugim recima, kada se
tacka krece po , oblast G ostaje sleva.
U cilju ilustracije posmatajmo dvostruko povezanu oblast prikazanu na slici 9.1. Pomocu duzi ab i cd
dvostruko povezana oblast moze se podeliti na dve jednostruko povezane oblasti: kontura jedne od njih
je K1 = adcba, a druge K2 = dabcd.

6 G.

Green (1793-1841), engleski matemati

car,
cita se Grin.

cauchy-goursatova teorema

21

Slika 9.1
Na osnovu Cauchy-Goursatove teoreme je
I
f (z)dz = 0,

K1

Odavde izlazi

K1

f (z)dz = 0.
K2

= 0 tako da jedno za drugim imamo

K2

ad

dc

cb

ba

f (z)dz +

0+

f (z)dz = 0,

da

ab

bc

= 0,

cd

f (z)dz =

0+

f (z)dz.

(9.1)

1+

U slucaju trostruko povezane oblasti imamo

I
I
I
f (z)dz =
f (z)dz +
f (z)dz.
0+

1+

2+

Produzujuci tako, dolazi se do sledece teoreme:

Teorema 9.3 (Stav o ekvivalenciji putanja). Ako je f funkcija definisana u oblasti 0 int 0 i
analiticka u (n + 1)-struko povezanoj oblasti G, tada je
I

f (z)dz = 0,

tj.

f (z)dz =

n I
X

f (z)dz.

k=1
k

Formula (9.1) omogucava izracunavanje nekih integrala izborom pogodne konture. Tako u primeru
5.5 vrednost integrala ce biti ista ako se mesto kruga uzme proizvoljna kontura koja obuhvata tacku a.
Navedena formula kao i teorema 9.3 bice primenjeni u daljem izlaganju.

22

kompleksna analiza

10. Cauchyeva integralna formula

Sada cemo izloziti jedan fundametalan rezultat u teoriji analitickih funkcija do koga je dosao Cauchy.
Teorema 10.1. Neka je f analiticka funkcija na zatvorenoj deo po deo glatkoj krivoj kao i u oblasti
G = int . Tada za proizvoljnu tacku z G vazi
I
f ()d
1
f (z) =
(10.1)
.
2i
z

Dokaz. Uocimo pomocnu funkciju

g() =

f () f (z)
.
z

Ova funkcija je analiticka unutar konture osim u tacki z. Primetimo da je

lim

f () f (z)
= f 0 (z),
z

tj, g(z) = f 0 (z). Prema ovome, funkcija g() je neprekidna pa i ogranicena funkcija, tj. vazi |g()| < K,
gde je K pozitivna konstanta.
Neka je krug poluprecnika sa centrom u tacki z, koji lezi unutar konture (slika 10.1).

Slika 10.1
Na osnovu Stava o ekvivalenciji putanja (teorema 9.3), imamo
I
I
g()d = g()d.

(10.2)

H
Odavde zakljucujemo da integral g()d ne zavisi od r jer ima konstantnu vrednost jednaku integralu

H
g()d. Dalje je, zbog ogranicenosti funkcije g(),

I



 g()d  < 2K.

taylorov i laurentov red

23

Prema tome, integral na desnoj strani u (10.2) moze imati proizvoljno malu vrednost ako je dovoljno
malo. S druge strane, ovaj integral ne zavisi od . Prema tome, mora biti
I
g()d = 0,

odnosno

ili

f () f (z)
d = 0,
z

f ()d
f (z)
z

d
= 0.
z

(10.3)

Kako je (videti primer 8.1)

I

d
=
z

d
= 2i,
z

iz (10.3) dobijamo formulu (10.1) 

Formula (10.1) se zove osnovna Cauchyeva integralna formula, a desna strana ove formule
Cauchyev integral. Iz Cauchyeve formule (10.1) sledi da su vrednosti analiticke funkcije unutar konture
potpuno definisane vrednostima te funkcije na konturi .
Ako je funkcija f analiticka u nekoj oblasti G, tada je prema samoj definiciji ona diferencijabilna u
toj oblasti (ima prvi izvod). Sada cemo utvrditi da takva funkcija ima izvode proizvoljnog reda. Kao sto
je poznato, za realne funkcije ovo ne mora da vazi.
Teorema 10.2. Neka je f analiticka funkcija na zatvorenoj deo po deo glatkoj krivoj kao i u oblasti
G = int . Tada za proizvoljnu tacku z G vazi
I
n!
f ()d
(n)
f (z) =
(10.4)
.
2i
( z)n+1

11. Taylorov7 i Laurentov8 red

Taylorov red
Neka je f analiticka funkcija unutar kruga K = {z : |z z0 | < R} (R moze biti i +) i neka je
r = |z z0 | (slika 11.1).

Slika 11.1
7 B.
8 P.

Taylor (1685-1731), engleski matemati

car,
cita se Tejlor.
A. Laurent (1813-1854), francuski matemati
car,
cita se Loran

24

kompleksna analiza

Bez dokaza dajemo sledece tvrdenje:

Teorema 11.1. Svaka kompleksna funkcija f, analiticka u tacki z = z0 , moze se razviti u stepeni red
2

f (z) = A0 + A1 (z z0 ) + A2 (z z0 ) + ,

1
Ak =
2i

f ()d
( z0 )k+1

(11.1)

konvergentan u kruznom disku sa centrom u z0 i poluprecnikom < |b z0 |, gde je b singularitet funkcije

f najblizi tacki a.
Red (11.1) naziva se Taylorov red funkcije f u tacki z0 .
Moze se dokazati da je, pod uslovima u teoremi 11.1, razlaganje jedinstveno.
Vazi i sledeca teorema:
Teorema 11.2. Funkcija f je analiticka u tacki z0 ako i samo ako se u nekoj okolini te tacke moze
razviti u Taylorov red.
Teorema 11.2 cesto se uzima kao definicija analiticnosti funkcije.

Laurentov red
Teorema 11.3. Neka je funkcija f analiticka u prstenu
R1 < |z z0 | < R2

(R1 0,

R2 +).

Tada unutar tog prstena vazi razvoj

f (z) =

+
X

An (z z0 )n ,

f ()
d,
( z0 )n+1

n=

pri cemu je
An =

1
2i

gde je krug | z0 | = r (R1 < r < R2 ).

Ovaj red se zove Laurentov red.
Definicija 1. Red

+
X

n=0

reda.

An (z a)n zove se pravilni deo, a

n=1

An (z a)n glavni deo Laurentovog

Primer 11.1. Funkciju z 7 (z + 1)e1/z razviti u Laurentov red u okolini tacke z = 0.

Koristeci razvoj eksponencijalne funkcije u Taylorov red, dobijamo

+ 



X
1
1
1
1
1
(z + 1)e1/z = (z + 1) 1 + +
z k .
+
+

=
z
+
2
+
+
z
2!z 2
3!z 3
k! (k + 1)!
k=1

izolovani singulariteti

Primer 11.2. U okolini tacke z = 2 razvoj funkcije z 7 f (z) =

25

1
glasi
(z 2)(z 3)

1
1
1
1
1
1 + (z 2) + (z 2)2 + (z 2)3 +
=
=
z2z3
z 2 1 (z 2)
z2
1
1 (z 2) (z 2)2 .
=
z2

f (z) =

Ovaj red je konvergentan u disku |z 2| < 1.

12. Izolovani singulariteti

Tacka a u kojoj funkcija f nije analiticka naziva se singularitet te funkcije. Ako je tacka a singularitet
funkcije f i postoji okolina tacke a u kojoj nema drugih singulariteta, onda se tacka a naziva izolovani
singularitet funkcije f (z). U samoj tacki a funkcija moze biti i nedefinisana.
Funkcija f moze se razviti u Laurentov red:
f (z) =

+
X

n=

An (z a)n ,

(12.1)

koji konvergira u prstenu 0 < |z a| < r.

Moguca su tri razlicita slucaja:
1. Laurentov red (12.1) ne sadrzi clanove sa negativnim stepenima od (z a). U ovom slucaju tacka
a se zove prividni singularitet, ili otklonjiv singularitet funkcije f.
2. Laurentov red (12.1) sadrzi konacan broj clanova sa negativnim stepenima. U ovom slucaju tacka
a se zove pol funkcije f (z).
3. Laurentov red (12.1) sadrzi beskonacno mnogo clanova sa negativnim stepenima. U ovom slucaju
tacka a se zove esencijalni singularitet funkcije f (z).
Pojam izolovanih singulariteta u literaturi se cesto uvodi i pomocu sledecih ekvivalentnih definicija:
Tacka z = a je otklonjiv ili prividni singularitet ako je lim f (z) konacan broj, a funkcija nije
za
definisana u tacki a. Da bismo odstranili takav singularitet dovoljno je dodefinisati funkciju f uzimajuci
da je f (a) = A0 .
Kaze se da je z = a pol reda m funkcije f ako je lim f (z) = . Tada se funkcija f moze predstaviti
za
u obliku
(z)
f (z) =
,
(z a)m
gde je (z) = Am + Am+1 (z a) + + A0 (z a)m + analiticka funkcija u okolini tacke a
Tacka z = a je esencijalni singularitet ako lim f (z) ne postoji.
za

Primer 12.1. Funkcija z 7

je otklonjivi singularitet.

sin z
sin z
nije definisana u tacki z = 0, ali je lim
= 1. Prema tome, z = 0
z0 z
z

Primer 12.2. Funkcija f (z) = (ez 1)/z 4 ima u tacki z = 0 pol. Pogresno bi bilo odmah zakljuciti da je
ovo pol reda 4 jer je ez 1 = 0 za z = 0. Razvoj u Laurentov red daje
f (z) =


z2
z3
z4
z5
z
1
11
1 1
1
1
1
+
z
+
+
+
+
+

1
= + + +
+
+ 3.
z4
2!
3!
4!
5!
5! 4! 3! z
2! z 2
z

26

kompleksna analiza

Na osnovu prethodne diskusije i poslednjeg izraza zakljucujemo da je z = 0 pol treceg reda.

Primer 12.3. Razvoj funkcije z 7 e1/z u Laurentov red glasi

e1/z = 1 +

1
1
1
+
+
+ .
z
2!z 2
3!z 3

Glavni deo Laurentovog razvoja ima beskonacno mnogo clanova.

Ako se tacki z = 0 priblizavamo pomocu niza (1/n), imamo lim en = +. Ako se tacki z = 0 priblizavamo
n+

pomocu drugog niza (1/n), dobija se

lim en = 0. Prema tome, granicna vrednost ne postoji u tacki z = 0

n+

i ona predstavlja esencijalni singularitet funkcije z 7 e1/z .

Definicija 1. Priroda tacke z = funkcije z 7 f (z) ista je kao priroda tacke t = 0 funkcije
1
t 7 f
.
t
Primer 12.4. Odrediti prirodu tacke z = za funkciju f (z) =


1
1 2
1
.
sin 2 sin
z
z
z 2

z 2
.
2

Uvedimo smenu z = 1/t i ispitajmo prirodu tacke t = 0 za funkciju g(t) = f (1/t) = t sin t 2 sin
Redom nalazimo

2 sin(t 2),

g (3) (t) = t cos t 3 sin t + 2 2 sin(t 2),

g (5) (t) = t cos t + 5 sin t 4 2 sin(t 2),

g 0 (t) = t cos t + sin t

g 00 (t) = 2 cos t 2 cos(t 2) t sin t,

g (4) (t) = 4 cos t + 4 cos(t 2) + t sin t,

g (6) (t) = 6 cos t 8 cos(t 2) t sin t.

Kako je g(0) = g 0 (0) = g 00 (0) = g (3) (0) = g (4) (0) = g (5) (0) = 0 i g (6) (0) = 2 6= 0, zakljucujemo da je t = 0
nula reda 6 za funkciju g(t). Prema definiciji 1 sledi da je tacka z = nula reda 6 za zadatu funkciju f (z).

13. Ra
cun ostataka
Definicija 1. Neka je z 7 f (z) analiticka funkcija u okolini tacke a 6= osim, mozda u samoj tacki
a. Pod ostatkom funkcije f u tacki a podrazumeva se koeficijent A1 u Laurentovom razvoju
f (z) =

+
X

n=

An (z a)n

i oznacava se sa Res f (z) (= A1 ).

z=a

Iz definicije 1 i izraza za koeficijente Laurentovog reda direktno izlazi

I
1
Res f (z) =
f (z)dz,
z=a
2i

(13.1)

gde je krug |z a| = r takav da na njemu i u njegovoj unutrasnjosti nema drugih singulariteta osim a.

un ostataka
rac

27

unavanje ostatka za pol prvog reda

Izrac
Neka je tacka a pol prvog reda za funkciju f. Tada u okolini te tacke vazi razvoj
f (z) = A1 (z a)1 + A0 + A1 (z a) + A2 (z a)2 + . . . .

(13.2)

Pomnozimo levu i desnu stranu u (13.2) sa (z a) i potrazimo granicnu vrednost kada z a. Tada
imamo
A1 = lim (z a)f (z) = Res f (z).
(13.3)
za

z=a

Primetimo, da se u ovom slucaju, funkcija f moze prikazati kao kolicnik dve analiticke funkcije,
f (z) =

(z)
,
(z)

(13.4)

pri cemu je (a) 6= 0, a tacka a nula prvog reda funkcije (z). U tom slucaju imamo
1
(z) = 0 (a)(z a) + 00 (a) + ,
2

0 (a) 6= 0.

(13.5)

Iz (13.3), (13.4) i (13.5) dobija se sledeca formula za izracunavanje ostatka za pol prvog reda:


(a)
Res f (z) = 0 ,
z=a
(a)

(z)
f (z) =
(z)

(13.6)

z
2k
. Singulariteti funkcije su zk = n 1 = ei n (k = 0, 1, . . . , n 1),
1
pri cemu su sve te tacke polovi prvog reda. Odredimo Res f (z). Na osnovu (13.6) nalazimo
Primer 13.1. Neka je f (z) =

zn

z=zk

Res f (z) =

z=zk

1 4k
zk
zk2
= ei n
=
n1
n
nzk
n
nzk

(zkn = 1).

unavanje ostatka za pol reda m

Izrac
Neka je tacka a pol reda m funkcije f. Tada u okolini te tacke vazi razvoj
f (z) = Am (z a)m + + A1 (z a)1 + A0 + A1 (z a) + A2 (z a)2 +
Mnozeci levu i desnu stranu sa (z a)m , dobijamo
(z a)m f (z) = Am + Am+1 (z a) + + A1 (z a)m1 + . . . .
Diferencirajmo obe strane poslednje jednakosti (m 1)-puta, a zatim potrazimo granicnu vrednost
kada z a. Tako dobijamo formulu za izracunavanje ostatka za pol reda m :
A1 = Res f (z) =
z=a


1
dm1 
lim m1 (z a)m f (z) .
(m 1)! za dz

(13.7)

28

kompleksna analiza

Primer 13.2. Neka je f (z) =

1
. Singulariteti su z1,2 = i, pri cemu su te tacke polovi reda n.
(1 + z 2 )n

Izracunajmo Res f (z). Na osnovu (13.7) sledi

z=i



1
1
dn1
1
n
Res
=
lim
(z i)
z=i (1 + z 2 )n
(n 1)! zi dz n1
(1 + z 2 )n


1
1
dn1
=
lim
(n 1)! zi dz n1 (z + i)n


1
n1 n(n + 1)...(2n 2)

= (1)

2n1
(n 1)!
(z + i)
z=i
(2n
2)!
(2n

2)!
1
= i 2n1
.
= (1)n1
2
2n1
[(n 1)!] (2i)
2
[(n 1)!]2
Dobar deo dosadasnjeg proucavanja preduzet je zbog dobijanja jednog od najznacajnijih rezultata
Kompleksne analize, koji je nasao primenu u mnogim oblastima matematike. To je Cauchyeva teorema
o ostacima.
Teorema 13.1 (Cauchyeva teorema o ostacima). Ako je z 7 f (z) analiticka funkcija na
zatvorenoj konturi i u int , osim u njenim polovima ili u esencijalnim singularitetima z 1 , . . . , zn
int , tada vazi formula
I
n
X
(13.8)
f (z)dz = 2i
Res f (z).
k=1

z=zk

Dokaz. Pretpostavimo da su z1 , . . . , zn polovi. Neka je zk (1 k n) pol reda pk funkcije f. U

okolini tacke zk vazi Laurentov razvoj
f (z) = gk (z) +

Apk ,k
A1,k
+ +
z zk
(z zk )pk

(Apk ,k 6= 0),

gde je gk analiticka funkcija u okolini tacke z = zk .

Neka je k krug |z zk | = rk koji lezi na int , takav da disk |z zk | rk sadrzi samo pol zk (slika
13.1). Tada je
I

f (z)dz =

gk (z)dz + A1,k

1
dz + + Apk ,k
z zk

Slika 13.1

1
dz.
(z zk )pk

(13.9)

unavanje odredjenih integrala

izrac

29

Prvi ntegral na desnoj strani poslednje jednakosti jednak je nuli jer je gk analiticka funkcija u okolini
tacke z = zk (Cauchy-Goursatova teorema).
Ako je p ceo broj, tada je (vidi primer 8.1)
I

(z a) dz = 0 (p 6= 1) i

|za|=r

(z a)1 dz = 2i.

|za|=r

Na osnovu ovog, jednakost (13.9) postaje

I

f (z)dz = A1,k 2i = 2i Res f (z).

z=zk

(13.10)

Kako na osnovu Cauchy-Goursatove teoreme za visestruko povezane oblasti (Stav o ekvivalenciji

putanja, teorema 9.3) imamo
I
n I
X
f (z)dz =
f (z)dz,
k=1

prema (13.10) dobijamo formulu (13.8) koju je trebalo i dokazati. 

Neke ocene na polukrugu Jordanove leme

Sledeca tri tvrdenja, poznata kao Jordanove leme, odnose se na procene integrala na polukruznom
luku prikazanom na slici 13.2. Leme se koriste pri oceni integrala duz ovog luka kod izracunavanja
kompleksnih integrala.

Slika 13.2
Z
Lema 13.1. Ako je lim zF (z) = B, tada je lim
F (z)dz = iB.
z0

R0

Lema 13.2. Ako je |F (z)| M/Rk za z = Rei , gde su k > 1 i M konstante, tada je
lim

R+

F (z)dz = 0.

Lema 13.3. Ako je |F (z)| M/Rk za z = Rei , gde su k > 1 i M konstante, tada je
lim

R+

eimz F (z)dz = 0,

gde je polukruzni luk kruga poluprecnika R prikazan na slici 13.2 i m pozitivna konstanta.

30

kompleksna analiza

14. Izra
cunavanje odredenih integrala
Za izracunavanje nekih dosta opstih klasa odredenih integrala, kako kompleksnih tako i realnih, vrlo
efikasno se moze iskoristiti racun ostataka dat teoremom 13.1. Ovo ce biti ilustrovano na nekim primerima.
I
Primeri integrala oblika f (z)dz

Primer 14.2. Izracunacemo integral

I

dz
,
(z 1)2 (z 2 + 1)

gde je krug |z (1 + i)|2 = 2, odnosno (x 1)2 + (y 1)2 = 2.

Podintegralna funkcija ima tri singulariteta: pol drugog reda z1 = 1 i proste polove z2 = i i z3 = i.
Singulariteti z1 i z2 su unutar kruga, a z3 van kruga. Prema tome, imamo

h
i
dz
=
2i
Res
f
(z)
+
Res
f
(z)
,
z=1
z=i
(z 1)2 (z 2 + 1)

gde su





d
2z
d
1
1
1
2
(z 1)
= lim
= lim 2
Res f (z) = lim
= ,
2
2
2
2
z1 dz (z + 1)
z1 (z + 1)
z=1
z1 dz
(z 1) (z + 1)
2
1
1
1
Res f (z) = lim
=
= .
z=i
zi (z 1)2 (z + i)
2i(i 1)2
4
Dakle, na osnovu teoreme o ostacima imamo

Integrali oblika

Z2

i
dz
= .
2
2
(z 1) (z + 1)
2

R(cos t, sin t)dt, R racionalna funkcija

Gornji integral moze se izracunati na sledeci nacin. Smenom z = eit dobijamo

cos t =

eit + eit
z + z 1
=
,
2
2

sin t =

eit eit
z z 1
=
,
2i
2i

dt =

dz
.
iz

(14.6)

Na osnovu ovog imamo

Z2
0

R(cos t, sin t)dt =

z + z 1 z z 1
,
2
2i

dz
,
iz

gde je krug |z| = 1, jer kada t varira od 0 do 2, tacka z = eit opise krug u pozitivnom smeru.
Poslednji integral je oblika na koji se moze primeniti teorema o ostacima.

princip argumenta

31

Primer 14.3. Izracunacemo integral

I=

Z2

dt
,
1 + a cos t

|a| < 1.

Smenom z = eit i koriscenjem formula (14.6), dobijamo

2
I=
i

az 2

dz
.
+ 2z + a

|z|=1

1 p
1/a2 1. Kako je z1 z2 = 1, to samo jedna od tih tacaka
a
1 p
lezi unutar kruga |z| = 1. Moze se proveriti da je to tacka z1 = + 1/a2 1. Sada imamo
a



1
2
1

I = 4 Res
=
4
=
.

2
z=z1 az + 2z + a
a(z z2 ) z=z1
1 a2

Izolovani singulariteti su nule imenioca z1,2 =

Integrali oblika

f (x)dx.

Posmatracemo klasu integrala za koju vazi:

1 funkcija z 7 f (z) je analiticka u oblasti Im z > 0 osim u konacno mnogo singularnih tacaka
z1 , . . . , z n ,
2 f je analiticka funkcija na osi Im z = 0,
3 tacka z = je nula najmanje drugog reda funkcije f.
Tada je
+
Z
n
X
f (x)dx = 2i
Res f (z).
(14.7)
k=1

z=zk

Napomena.
Priroda tacke z = za funkciju z 7 f (z) je ista kao priroda tacke t = 0 za funkciju
 
1
t 7 f t .
Primer 14.4. Izracunacemo integral

(z 2

dx
.
+ 1)3

1
je analiticka u oblasti {z | Im z > 0} osim u tackama z1 = i i z2 = i. Ova
(z 2 + 1)3
t6
, zakljucujemo da funkcija z 7 f (z) =
funkcija je takode analiticka i na Im z = 0. Kako je f (1/t) =
(1 + t2 )3
1
u tacki z = ima nulu sestog reda. Prema tome, moze se primeniti formula (14.7), uzimajuci u obzir
2
(z + 1)3
da samo tacka z1 = i priprada gornjoj poluravni ( Im z > 0). Dakle, imamo



Z
1
1
d2
3
dx
12 
1
= 2i Res 2
= 2i lim 2
.
=
= i

2
3
3
3
5
z=i (z + 1)
(z + 1)
2! zi dz (z + i)
(z + i) 
8
Funkcija f (z) =

z=i

32

kompleksna analiza

15. Princip argumenta

Teorema 15.1 (Princip argumenta). Neka je z 7 f (z) analiticka i razlicita od nule na zatvorenoj
konturi i ako je ona analiticka u int osim u konacnom broju polova, tada je
1
2i

f 0 (z)
dz = n p,
f (z)

(15.1)

gde je n broj nula, od kojih je svaka uzeta onoliko puta koliki je njen red, i p broj polova, od kojih je svaki
uzet onoliko puta koliki je njegov red.
Pri obilazenju tacke z po konturi , tacka w = f (z) opisuje zatvorenu krivu . Neka je s broj potpunih
obilazenja tacke w oko pocetka koordinatnog sistema u w-ravni. Izaberimo tacku z 0 na konturi koju
cemo smatrati pocetnom i zavrsnom. Neka je 0 vrednost argumenta funkcije z 7 f (z) za pocetno
z = z0 , a 1 za zavrsno z = z1 , pri cemu je, ocigledno, |f (z0 )| = |f (z1 )|. Integral koji se pojavljuje u
(15.1) sada postaje
z 1
I
1
(log |f (z1 )| + i1 ) (log |f (z0 )| + i0 )
f 0 (z)
Log f (z) 
1 0
dz =
=
= n p. (15.2)
 =
2i f (z)
2i 
2i
2
z0

Razlika 1 0 predstavlja promenu argumenta i jednaka je 2s (= 1 0 ) tako da iz (15.2) dobijamo

n p = s.

(15.3)

Poslednja formula zove se pricip argumenta.

Napomena. Princip argumenta je od velike koristi ne samo u matematici vec i u inzenjerskim
disciplinama. Jedna vazna primena principa argumenta javlja se u teoriji automatskog upravljanja. Ovaj
princip moze se iskoristiti za ispitivanje uslova pod kojim prenosna funkcija sistema nema nule u desnoj
polovini kompleksne ravni, sto je uslov za stabilnost sistema.
Primer 15.1 Primenom formule (15.1) dokazacemo da polinom
P (z) = z n + a1 z n1 + + an1 z + an (n 1, ak kompleksni brojevi)
ima tacno n nula.
Re
senje 1 : S obzirom da algebarski polinom nema polove, formula (15.1) daje broj nula u disku |z| = r,

N=

1
2i

P 0 (z)
dz.
P (z)

|z|=r

Smenjujuci z = rei , dobijamo

1
N=
2

Z2

nrn eni + (n 1)a1 rn1 e(n1)i + + an1 rei

d
rn eni + a1 rn1 e(n1)i + + an1 rei + an

1
=
2

Z2

1
nd
2

1
2

Z2

nd J,

Z2
0

a1 rn1 e(n1)i + + (n 1)an1 rei + nan

d
rn eni + a1 rn1 e(n1)i + + an

princip argumenta

33

gde je sa J oznacen drugi integral na desnoj strani.

Ako poluprecnik r izaberemo tako da je r max 1, |a1 | + + |an | , dobijamo

rn |a1 | + + |an | rn1 |a1 |rn1 + |a2 |rn2 + + |an |,

pa vazi majorantna formula

1
|J|
2

Z2
0

|a1 |rn1 + + (n 1)|an1 |r + n|an |

d 0, kada r +.
rn |a1 |rn1 |an1 |r |an |

Prema tome, dobijamo

1
N=
2

Z2
0

nd 0 = n.

Broj nula polinoma P stepena n je tacno n.

Re
senje 2 : Dokaz cemo sprovesti pomocu principa argumenta nalazeci promenu argumenta.
Predstavimo polinom P (z) u obliku


a1
an1
an 
P (z) = z n 1 +
+ n1 + n = z n g(z).
z
z
z

Odavde je

Arg P (z) = Arg z n + Arg g(z).

Pretpostavimo da je kontura kruznica velikog poluprecnika R (R +) sa centrom u koordinatnom
pocetku. Ako se tacka z krece po kruznici , sto znaci da se argument od z promeni za 2, argument od z n
promenice se za n 2. Argument of g(z) se nece promeniti jer je |z| = R veoma veliki pa je g(z) 1. Prema
tome, Arg P (z) = n Arg z = 2n. Posto polinom nema polove, na osnovu formule (15.2) dobija se

N=

2n
= n,
2

cime je dokaz zavrsen.

Na osnovu teoreme 15.1 moze se dokazati sledeca vazna teorema.

Teorema 15.2 (Rouch
eova9 teorema). Ako su f i g analiticke funkcije u int i na , gde je
prosta zatvorena kontura, i ako je |g(z)| < |f (z)| na , tada funkcije f i f + g imaju isti broj nula u int .
Dokaz. Neka je F (z) = g(z)/f (z), tj. g(z) = f (z)F (z), ili krace g = f F. Dalje, neka n 1 i n2
oznacavaju redom broj nula funcija f + g i f u int . S obzirom da ove funkcije nemaju polove unutar
konture , na osnovu teoreme 15.1 imamo
I
I
f 0 + g0
f0
1
1
dz, n2 =
dz.
n1 =
2i f + g
2i f
Tada je
I
I
I
I
f 0 + f 0F + f F 0
f0
f 0 (1 + F ) + f F 0
f0
1
1
1
1
dz
dz =
dz
dz
2i
f + fF
2i f
2i
f (1 + F )
2i f
I n 0
I
I
f
1
f0
F0
1
F0 o
1
dz
=
+
dz =
dz.
2i f
1+F
2i f
2i 1 + F

n1 n 2 =

9 E.

Rouch
e (1832-1910), francuski matemati
car,
cita se Ru
se.

34

kompleksna analiza

Kako je |F (z)| = |g(z)/f (z)| < 1, sledi da je Re {1 + F (z)} 1 |F (z)| > 0, sto znaci da 0
/ {1 + F (z) :
0
z }. Prema tome, funkcija F /(1 + F ) je analiticka i nema polova u oblasti int tako da je, na
osnovu Cauchy-Goursatove teoreme,
1
2i

F0
dz = 0.
1+F

Prema tome, gornje izracunavanje se svodi na

n1 n2 = 0,
sto je i tvrdenje teoreme.

tj. n1 = n2 ,

ovu teoremu dokazati da svaki polinom stepena n ima tacno n nula.

Primer 15.2. Koristeci Rouche
Posmatrajmo polinom P (z) = a0 z n + a1 z n1 + + an1 z + an (a0 6= 0) i izaberimo f (z) = a0 z n i
g(z) = a1 z n1 + + an1 z + an . Neka je kruznica |z| = r sa poluprecnikom r > 1. Na kruznici imamo
sledece procene

 g(z)  |a z n1 + + a
|a1 |rn1 + + |an1 |r + |an |


1
n1 z + an |

=

f (z)
|a0 z n |
|a0 |rn
|a1 | + + |an1 | + |an |

.
|a0 |r
Birajuci r dovoljno veliko mozemo uciniti da bude |g(z)/f (z)| < 1, tj. |g(z)| < |f (z)|. Odavde, na osnovu
f (z) + g(z) ima isti broj nula kao i polinom f (z) = an z n . Kako polinom
f ima n nula 1 = 2 = = n = 0, proizilazi da i polinom f (z) + g(z) = P (z) ima n nula.
Rouch
eove teoreme sledi da polinom

Primer 15.3 Da bismo odredili broj nula polinoma

P (z) = z 8 4z 5 + z 2 1
u disku |z| < 1, stavimo f (z) = z 8 4z 5 i g(z) = z 2 1. Na krugu |z| = 1 je

|f (z)| > |4z 5 | |z 8 | = 3 i |g(z)| < |z 2 | + 1 = 2 te je |g(z)| < |f (z)|.

Kako polinom f (z) = z 8 4z 5 = z 5 (z 3 4) ima pet nula u disku |z| < 1, polinom P ima, takode, pet nula
u istom disku.

izabrani zadaci sa pismenih ispita

35

Izabrani zadaci sa pismenih ispita

Zadatak 1. Oblast {z| |z| 1, Re z 0} preslikati transformacijom
z 7 w(z) = i
Re
senje: Kako je i =

z 2 + 2z 1
.
z 2 2z 1

(1)

1i
, nalazimo
1+i
 z i 2

i
1 i z 2 + 2z 1
(1 i)z 2 + 2(i 1)z (1 i)
z
+
i
.
w(z) =
=
=
z i 2
1 + i z 2 2z 1
(1 + i)z 2 2(1 + i)z (1 + i)
+i
z+i
Zadato preslikavanje izvrsicemo pomocu posrednih sukcesivnih transformacija

w1 =
Iz w1 =

zi
,
z+i

w2 = w12 ,

w2 i
.
w2 + i

w=

zi
nalazimo
z+i
z=i

1 + w1
,
1 w1

Re z =

z + z
i(w1 w
1 )
2Im w1
=
=
,
2
2
2|1 w1 |
|1 w1 |2

odakle je

|z| 1 z z 1 i

1 + w1
1+w
1
(i)
1
1 w1
1w
1

Re z 0

2(w1 + w
1 )
0 Re w1 0.
|1 w1 |2

2Im w1
0 Im w1 0.
|1 w|2

Preslikani deo u w1 -ravni je treci kvadrant (slika 1b).

Pri preslikavanju funkcijom w2 = w12 stavimo w1 = r1 eit1 . Tada je w2 = r12 e2it1 . S obzirom da je t1
u ovom slucaju, imamo

|w2 | = r12 ,

2 Arg w2 3,

3
2

tj. 0 arg w ili Im w2 0,

sto predstavlja gornju deo w2 -ravni (slika 1c).

w2 i
preslikamo gornju poluravan Im w2 0. S obzirom da je ova
w2 + i
poslednja transformacija identicna sa prvom transformacijom w1 = w1 (z), imamo
Ostaje jos da transformacijom w =

1+w
1+w

i
+i
2
w2 w
2
1w
= 1 |w| .
Im w2 =
= 1w
2i
2i
|1 w|2
Zbog toga je

Im w2 0 1 |w|2 0, tj.

|w| 1.

Prema tome, zadatom transformacijom (1) oblast {z | |z| 1, Re z 0} se preslikava na jedinicni disk |w| 1
(slika 1d).

36

kompleksna analiza

Slika 1

z 4
Zadatak 2. Odrediti realan broj a tako da se funkcijom z 7 w = exp ai
oblast {z| |z| >
z2
2, |z 3| > 1} preslikava na gornju poluravan w-ravni.
Re
senje: Primenicemo sukcesivne transformacije

w1 =

z4
,
z2

w2 = iw1 ,

w = eaw2 .

Oblast koju treba preslikati je ogranicena krugovima |z| = 2 i |z 3| = 1, koji se dodiruju u tacki z = 2.
S obzirom da ova dodirna tacka predstavlja pol bilinearne transformacije w1 = (z 4)/(z 2), ovi krugovi
preslikavaju se u dve paralelne prave koje su ortogonalne na pravoj Im w1 = 0 jer su dati krugovi ortogonalni na
pravoj Im z = 0. Tacka z = 2, koja lezi na krugu |z| = 2, preslikava se u w1 = w1 (2) = 3/2, a tacka z = 4,
koja lezi na krugu |z 3| = 1, preslikava se u w1 = w1 (4) = 0. Prema tome, krug |z| = 2 preslikava se u pravu
Re w1 = 3/2, a krug |z 3| = 1 u pravu Re w1 = 0. Tacka z = 6 koja lezi izvan ovih krugova preslikava se
u tacku w1 (6) = 1/2 koja lezi izmedu ovih pravih. Odavde proizilazi da se data oblast u z -ravni funkcijom w1
preslikava u oblast {w1 | 0 < Re w1 < 3/2} (slika 2b).
Funkcijom w2 = u2 + iv2 = iw1 oblast iz w1 ravni preslikava se na traku

w2 | < u2 < +, 0 < v2 < 32 i

(slika 2c) Kako je, dalje, w = |w|eiarg w = eaw2 = eau2 eiav2 , imamo

|w| = eau2 (, +), arg w = av2 0, 32 a).

Odavde vidimo da ce se naznacena oblast iz w2 ravni preslikati na gornju poluravan w ravni (slika 2d) ako je
3a/2 = , odakle je a = 2/3.

Slika 2

izabrani zadaci sa pismenih ispita

37

Zadatak 3. Funkcijom z 7 w(z) = cosh z preslikati pravougaonik {z|0 Re z 1 0 Im z }.

Re
senje: Po definiciji je cosh z = 12 (ez + ez ). Smenama w1 = ez i w = 12 w1 + w11 (preslikavanje

Zukovskog),
zahtevano preslikavanje cemo izvrsiti pomocu dve sukcesivne transformacije.

Neka je z = x + iy. Kako je w1 = |w1 |eiarg w1 = ez = ex+iy = ex eiy , imamo |w1 | = ex (1, e)
i arg w1 = y [0, ]. Zbog toga se pravougaomik KM DO preslikava na oblast izmedu dva koncentricna
polukruga sa poluprecnicima r1 = 1 i r2 = e (slika 3b).

Posmatrajmo sada preslikavanje oblasti sa slike 3b pomocu transformacije Zukovskog

w = 1 (w1 + 1/w1 ).
2

Neka je w1 = ei i neka je = 0 kruznica poluprecnika 0 1 u w1 -ravni. Kako je

w = f (w1 ) = 12 (ei + 1 ei ), imamo u =

1
2

tako da slika kruznice = 0 ima parametarsku reprezentaciju

(, ) 7 (u, v) =

cos , v =

1
2

sin ,

h 
i

1
1
1
1
cos
,
sin

(0 2).

2
2

Ako je 0 = 1, ovo je linijski segment koji spaja tacke +1 i 1, prolazeci dvaput (segment D 00 O 00 na slici 3c).
Ako je 0 6= 1, eliminacijom parametra dobija se

u2
1

1
2 (0 0

2 (0 + 0

Ovo je jednacina elipse sa poluosama

v2

 + 1
1 2

a := 12 (0 + 1
0 ),

2 = 1.

b := 21 |0 1
0 |.

To znaci da se polukrug K 0 L0 M 0 sa poluprecnikom = e iz w1 -ravni preslikava na luk elipse K 00 L00 M 00 sa

poluosama 12 (e + 1/e) i 12 (e 1/e) u w -ravni. Najzad, segment O 0 K 0 (v = 0, = 0) preslikava se na segment
O00 K 00 , a segment D 0 M 0 (v = 0, = ) na segment D 00 M 00 u w-ravni.
Prema tome, oblast izmedu dva koncentricna polukruga i u1 ose iz w1 ravni preslikava se na unutrasnost
poluelipse u gornjoj polovini w -ravni i to je trazeno resenje.

Slika 3

38

kompleksna analiza

Zadatak 4. Dokazati formulu

Z2
0

2 sgn c
1
dx =
2
a cos x + b sin x + c
c a 2 b2

(a, b, c R, c 6= 0, c2 a2 b2 > 0.)

z z 1
dz
z + z 1
, sin x =
, dx =
u dati integral. Dobija
2
2i
iz
I
1
2
J=
dz,
(1)
i
P (z)

Re
senje: Stavimo z = eix i smenimo cos x =
se

|z|=1

gde je P (z) = (a ib)z + 2cz + (a + ib). Nule ovog polinoma su z1,2 =

`teovog pravila je
Na osnovu Vie

z1 z2 =

a + ib
,
a ib

odakle je |z1 ||z2 | =

c2 a 2 b 2
.
a ib

|a + ib|
= 1.
|a ib|

Kako je jos i c2 a2 b2 > 0, zakljucujemo da se samo jedna od nula z1 i z2 nalazi u disku |z| < 1.
Prema Cauchyevoj teoremi o ostacima za integral (1), imamo

 1 
,
z=zk P (z)

J = 4 Res

(2)

gde je zk nula od P koja lezi u disku |z| < 1. Ostaci su jednaki

 1 
1
1
,
=
z=z1 P (z)
a ib z1 z2
Res

 1 
1
1
.
=
z=z2 P (z)
a ib z2 z1
Res

(3)

Dakle, vrednosti ostataka su suprotnog znaka. Kako je jos |z1 | < |z2 | (c > 0) i |z1 | > |z2 | (c < 0), vidimo da je
znak ispred integrala odreden znakom broja c, pa na osnovu (2) i (3) sledi formula koju je trebalo dokazati.

Zadatak 5. Koristeci racun ostataka izracunati integral

Z2
0

cos 3t
dt.
5 4 cos t

Re
senje: Ako stavimo z = eit , tada je

cos t =

z + z 1
e3it + e3it
z 3 + z 3
, cos 3t =
=
,
2
2
2

dt =

dz
,
iz

tako da je

J=

Z2
0

cos 3t
dt =
5 4 cos t

|z|=1

(z 3 + z 3 )/2 dz
1
=
5 4(z + z 1 )/2 iz
2i

Unutar diska |z| < 1 podintegralna funkcija f (z) =

|z|=1

z6 + 1
dz.
z 3 (2z 1)(z 2)

z6 + 1
ima pol treceg reda u tacki z = 0 i
z 3 (2z 1)(z 2)

prost pol u tacki z = 1/2. Ostaci za ova dva pola su jednaki:



z6 + 1
21
1 d2
3
z 3
=
Res f (z) = lim
,
2
z=0
z0 2! dz
z (2z 1)(z 2)
8


1
z6 + 1
64
z
3
= .
Res f (z) = lim
2
z (2z 1)(z 2)
24
z=1/2
z1/2

izabrani zadaci sa pismenih ispita

39

Na osnovu Cauchyeve teoreme o ostacima trazena vrednost integrala je

J =



 21 65 

1
2i Res f (z) + Res f (z) =

.
=
z=0
2i
8
24
12
z=1/2

Zadatak 6. Izracunati integral

cos mx
dx (m > 0).
x2 + 1

eimz
dz, gde je C kontura prikazana na slici 13.2. Podintegralna funkcija
2
C z +1
ima proste polove u z = i, ali samo pol z = i lezi unutar konture C.
Ostatak u tacki z = i je


eimz
em
lim (z i)
=
.
zi
(z i)(z + i)
2i
Re
senje: Posmatrajmo integral

Zato je

I
ili

ZR

 em 
eimz
dz
=
2i
= em
z2 + 1
2i
eimx
dx +
x2 + 1

eimz
dz = em ,
z2 + 1

tj.

ZR

ZR

cos mx
dx + i
x2 + 1

sin mx
dx +
x2 + 1

eimz
dz = em .
z2 + 1

Koristeci cinjenice da su cos mx i sin mx parna i neparna funkcija, iz poslednje relacije sledi

ZR

cos mx
dx +
x2 + 1

eimz
dz = em .
z2 + 1

Na osnovu leme 13.3 sledi da integral po polukrugu tezi 0 kada R +, tako da je

cos mx
dx = em .
2
x +1
2

Zadatak 7. Izracunati

+
R x2
0

a2 sin x
dx (a > 0).
x2 + a 2 x

Re
senje: Posmatrajmo konturni integral

I=

z 2 a2 eiz
dz
z 2 + a2 z

gde je kontura prikazana na slici 4. Ova kontura se sastoji od odsecka [R, r], polukruznice Cr , odsecka
[r, R] i polukruznice CR . Podintegralna funkcija ima proste polove ia, 0, ia. Ako r 0 i R +, tada ce
jedino pol z = ia biti obuhvacen konturom .

40

kompleksna analiza

Slika 4
Odredimo ostatke podintegralne funkcije f u njenim polovima z = ia i z = 0 :


z 2 a2 eiz 
Res f (z) = lim (z ia) 2
= ea ,
z=ia
zia
z + a2 z
 z 2 a2 eiz 
Res f (z) = lim z 2
= 1.
z=0
z0
z + a2 z

Na osnovu Cauchyeve teoreme o ostacima dobija se

I = 2i

Res f (z) = 2i Res f (z) = 2iea .

z=ia

Koristeci osobinu aditivnosti kompleksnih integrala, za isti integral imamo

Zr

x2 a2 eix
dx +
x2 + a 2 x

Cr

ZR

x2 a2 eix
dx +
x2 + a 2 x

= 2iea .

+
CR

Ako r 0, na osnovu leme 13.1 izlazi

= i Res f (z) = i.
z=0

Cr

Prema lemi 13.3 je

0 kada R +, tako da iz (1) sledi

CR
+
Z

x2 a2 eix
dx + i = 2iea ,
x2 + a 2 x

tj.

+
Z


1
x2 a2 eix
a
.
dx
=
2i
e

x2 + a 2 x
2

Odavde je vrednost trazenog integrala

+
Z

x2 a2 sin x
1
dx = Im
2
2
x +a x
2

+
Z


1
x2 a2 eix
a
.
dx
=

x2 + a 2 x
2

Napomena. Ako je a = 0 ili a +, dobijamo Dirichletov integral

+
Z
0

sin x
dx = .
x
2

(1)

izabrani zadaci sa pismenih ispita

Zadatak 8. Data je kompleksna funkcija f (z) =

41

z 2 2z + 5
.
(z 2)(z 2 + 1)

a) Funkciju f razviti u Laurentov red u prstenu 1 < |z| < 2.

I
b) Izracunati
f (z)dz.
|z|=3

Re
senje: a) Funkcija f moze se rastaviti na sledeci nacin:

f (z) =

z 2 2z + 5
1
1
1
2
1
2
=

.
(z 2)(z 2 + 1)
z 2 z2 + 1
2 1 z/2 z 2 1 + 1/z 2

Primenom geometrijskog razvoja

1
= 1 + q + q2 +
1q

(|q| < 1),

imamo



1
z  z 2
1
1
2
1+ +
+ 2 1 2 + 4 .
2
2
2
z
z
z
Ovo je Laurentov red koji konvergira za 1 < |z| < 2.
f (z) =

b) Na osnovu Cauchyeve teoreme o ostacima imamo

I=

|z|=3

X
z 2 2z + 5
dz
=
2i
Res f (z).
z=zk
(z 2)(z 2 + 1)

(1)

k=1

gde su zk polovi podintegralne funkcije z1 = 2, z2 = i, z3 = i. Ostaci za ove polove su redom


z 2 2z + 5 
Res f (z) = lim (z 2)
= 1,
z=2
z2
(z 2)(z 2 + 1)

1 4 2i
z 2 2z + 5 
=
Res f (z) = lim (z i)
= i,
2
z=i
zi
(z 2)(z + 1)
2i i 2

1 4 + 2i
z 2 2z + 5 
=
Res f (z) = lim (z + i)
= i.
z=i
zi
(z 2)(z 2 + 1)
2i i 2
Iz (1) se dobija I = 2i(1 + i i) = 2i.

Zadatak 9. Odrediti analiticku funkciju z 7 f (z) ako je

Re f (z) = x cos x cosh y + sin x sinh y, f (0) = 0.
Zadatak 10. Odrediti analiticku funkciju z 7 f (z) ako je arg f (z) = + r sin

(z = rei ).

Zadatak 11. Ako je z 7 f (z) analiticka funkcija, dokazati da je

 2


2 
4|f 0 (z)|2
2
+
log
1
+
|f
(z)|
=

2 .
x2
y 2
1 + |f (z)|2
Zadataka 12. Ako je u harmonijska funkcija, dokazati da je (x, y) 7 arctan
funkcija.

ux
takode harmonijska
uy

42

kompleksna analiza

Zadatak 13. Naci analiticku funkciju f (x+iy) = u(x, y)+iv(x, y), ciji je realan deo u(x, y) = g(y/x),
gde je g dva puta diferencijabilna funkcija, koju treba odrediti. Predstaviti trazenu funkciju u obliku
f (z).
Zadatak 14. Neka je funkcija f analiticka u disku { |z a| < R}. Dokazati da je tada za 0 < r < R
1
f 0 (a) =
r

Z2

P ()ei d,

gde P () oznacava realni deo od f (a + rei ).

Zadatak 15. Pod kojim uslovima ce se unutrasnjost kruga {z | |z| = 1} pomocu transformacije
w=a

bz + 1
z+c

(a (6= 0), b, c (cb 6= 1) C)

preslikati na unutrasnjost kruga {w | |w| = 1}.

Zadatak 16. Funkcijom sin z/eiz preslikati oblast /6 < Re z < /4. Ispitati detaljno preslikavanje
ruba oblasti.
Zadatak 17. Na sta se transformacijom w = sin z preslikava oblast
0 Re z /2,

Im z 0?

Zadatak 18. Funkcijom w = cos z preslikati oblast /2 < Re z < /2.

Zadatak 19. Transformacijom w =

1
(a > 1) preslikati na w-ravan oblast
a eiz

0 < Re z < ,

Zadatak 20. Izracunati

z cos

0 < Im z < log a.

z
dz.
z+1

|z|=2

Zadatak 21. Izracunati krivolinijski integral

J=

|z|=r


1
1
1 
dz,
P (z) exp + exp
+ + exp
z
z1
zk

gde je
P (z) = a0 + a1 z + a2 z 2 + + ak z k ,
i gde je r (6= 1, 2, . . . , k) pozitivan broj.

Zadatak 22. Primenom racuna ostataka dokazati formulu

+
Z

sin a
cos x
dx =
(a > 0).
2
x
a

a2

izabrani zadaci sa pismenih ispita

Zadatak 23. Koriscenjem racuna ostataka odrediti vrednost odredjenog integrala

I=

2
0

1 + cos x + cos 2x
dx.
2 + cos x

Zadatak 24. Izracunati vrednost integrala

Z2
0

(1 + 2 cos )n ein
d
1 r 2r cos

(1 < r < 1/3).

Zadatak 25. Primenom racuna ostataka izracunati integral

+
Z
0

x2 log x
dx.
x4 1

Zadatak 26. Primenom racuna ostataka izracunati integral

Z
0

sin x sin mx
dx (m N, a R).
1 2a cos x + a2

Zadatak 27. Primenom racuna ostataka izracunati integral

Z
0

cos(n 1)x
dx (n N, a R (|a| 6= 1)).
(1 2a cos x + a2 )n

Zadatak 28. Izracunati integral J =

Z2
0

ecos x cos(sin x) cos nxdx (n N).

43