SADRŽAJ

SADRŽAJ...............................................................................................................................1
1. Karakteristične tačke holomorfnih funkcija ........................................................3
2. Ostatak funkcije.............................................................................................................5
2.1 Košijeva osnovna teorema o ostaci ma .......................................................................5
2.2 Razvoj funkcij e u red i ostatak....................................................................................6
2.2 Neke osobine ostataka ......................................................................................................8
3. Neko tipovi integrala koji se mogu rešavati pomoću ostataka .....................11
3.1 Racionalna funkcij a.......................................................................................................11
3.2 Količnik polinoma trigonomet ri js ki h funkc ija ...................................................11
3.3 Proizvod racionalne i trigonomet ri jske f unkci je ...............................................13
3.4 Proizvod stepena i racionalne f unkci je ..................................................................13
3.5 Proizvod racionalne funkci je i logarit ma ..............................................................17
4. Sumiranje redova.........................................................................................................19
4.1 Red racionalne funkcij e ................................................................................................19
Literatura............................................................................................................................23

1
2
1.Karakteristične tačke holomorfnih funkcija

Definicija 1: Holomorfna funkcija . Neka je D  C povezan, otvoren

podskup kompleksnih brojeva. Funkcija f:z  f(z) definisana na D, je
holomorfna u tački z 0  D ako ima izvod u tački z 0 . Drugim rečima ako postoji
konačna granična vrednost

f(z)  f(z0 )
lim
z  z0 z  z0

tada je f holomorfna u tački z 0 . Takodje ako f ima izvod u svakoj tački skupa
D  C, tada je f holomorfna na skupu D. Sinonim za holomorfnu funkciju je
analitička funkcija.
Za holomorfnu funkciju važi sledeće

Tvrdjenje 1: Ako je D jednostavna oblast, f neprekidna u D i f

holomorfna u D\ tada je

 f ( z ) dz  0


gde je  pozitivno orjentisana granica oblasti D.

Ako je data funkcija f, f:D  C, tada f može biti jednoznačno definisana

u tački z 0  D  C odnosno u tački z 0 može da postoji jednoznačna vrednost
f(z 0 ). Osim ovog slučaja, funkcija f u tački z 0 može da ima karakteristične
tačke kao što su nule, polovi regularne i singularne tačke.

Definicija 2: Ako je f holomorfna u okolini tačke z 0 i ako je f(z 0 )=0

tada je tačka z 0 nula funkcije f. U slučaju da je f(z 0 )= f'(z 0 )=...=f ( n - 1 ) (z 0 )=0, f ( n )
(z 0 )0, za n  1, tada je z 0 nula reda n.
Definicija 3: Tačka z 0  D  C je regularna tačka funkcije f:D  C ako je
f holomorfna u tački z 0 .
Definicija 4: Ako je funkcija f holomorfna u prstenu 0 <| z - z 0 |< r i pri
tom nije holomorfna u tački z 0 , tada je tačka z 0 izolovani singularitet funkcije
f. Za izolovani singularitet se još kaže izolovana singularna tačka.
Definicija 5: Neka je z  f(z) holomorfna funkcija, definisana na D  C.
Tačka z = z 0 je pol funkcije f, reda n  N, ako je z lim z0
f ( z)  
. Ako je n=1, tada

3
je tačka z=z 0 prost pol, odnosno pol reda 1, a za n > 1 tačka z=z 0 je pol reda
n.
Definicija 6: Ako postoji konačna granična vrednost lim f(z) tada se z  z0

singularitet z  z 0 moze ukloniti tako što se funkcija f dodefiniše u tački z=z 0

sa f(z0 ) = z
lim f ( z )
z0 . U ovom slučaju funkcija f ima prividni singularitet u tački
z0.
Definicija 7: Tačka z=z 0 je esencijalni singularitet ako nije
lim f ( z )  A  C lim f ( z )  
z  z0 i nije z  z0 .

Primer 1. Funkcija f(z)=(z 2 + 1)cosz ima nule kad je z 2 + 1=0, z 1 , 2 =  i i

nule kada je cosz=0, odnosno u tačkama z k =k  +  /2, kZ.

Primer 2: Funkcija f(z)=e z je holomorfna u svakoj tački z  C. To važi

jer je (e z )'=e z , što se jednostavno pokazuje razvojem u stepeni red.

Definicija 8: Preslikavanje F: M C naziva se višeznačna funkcija i

F(z)=F z podskup kompleksne ravni.
Definicija 9: Grana višeznačne funkcije je neprekidno preslikavanje
f: M  C takvo da je f(z)  F z , z  M. Grana f je jednoznačno preslikavanje i
svakom z  M dodeljuje tačno jedan kompleksan broj iz skupa F z .
Definicija 10: Višeznačna funkcija Arg kompleksnog broja z je

Arg z = {  R: z=|z|cis  } = {  R: z=|z|e i  }

Definicija 11: Grana višeznačne funkcije Arg je realna funkcija 

neprekidna na oblasti  C * i za koju je

z = |z|cis  (z) = |z|e i  ( z )

odnosno  (z)  Arg z za svako z  . Grana višeznačne funkcije Arg se

označava sa arg.
Obično se grana sa vrednostima u (0, 2  ) ili (-  ,  ) naziva glavna grana
a da bi se razlikovale tada se izbor vrednosti argumenta iz [0, 2  ) naziva prva
glavna vrednost argumenta dok se izbor argumenta sa vrednostima u (-  ,  ]
naziva druga glavna vrednost argumenta.

4
2.Ostatak funkcije

Singularne tačke holomorfne funkcije imaju velik značaj i primenu u

analizi tih funkcija. Ove tačke su od posebnog značaja pri izračunavanju
integrala po granici oblasti.
Definicija 12: Ako je tačka z 0 , z 0  D, izolovani sigularitet holomorfne
funkcije f : D \ {z0}  C , i  :|z-z |=r pozitivno orjentisana kružnica sa centrom u tački
0

z 0 , tada je ostatak funkcije f u tački z 0

1
Res f(z)z= z0 =
2π i  f(z)dz
γ

za dovoljno malo r>0.

2.1 Košijeva osnovna teorema o ostacima

Definicija 13: Put je neprekidno preslikavanje  kompaktnog intervala

[  ,  ]  R u C.
Definicija 14: Put  je gladak put ako je  ' neprekidno na [  ,  ] i
 '(t)  0 za t  [  ,  ] .
Definicija 15: Kontura je deo po deo gladak put u ravni.

Teorema 1: (Košijeva osnovna teorema o ostacima): Neka su z 1 , z 2 , ...,

z n , z p  G, p=1,2, ..., n , tačke svih singulariteta funkcije f(z). Neka je f
holomorfna funkcija u oblasti G\{z 1 , z 2 , ..., z n }, ograničena zatvorenom
pozitivno orjentisanom konturom  i neka f(z) nema singularnih tačaka na  .
Tada važi

n
 f(z)dz = 2π i  Res f(z)z= z
p
Γ p=1

Dokaz: Posmatrati diskove D j ={z: |z-z j |<r j }, koji ne sadrže ni jednu od

tačaka z 1 , z 2 , ..., z j - 1 , z j + 1 , ..., z n . Neka su ovi diskovi ogranični krugovima
 
n
k j = z :| z  z j |= r j . Tada je oblast D = G \  k j ograničena konturom C. Oblast D
j 1
je povezana oblast u kojoj je funkcija f(z) holomorfna. Stoga na osnovu
tvrdjenja 1 sledi

5
  f(z)dz = 0
C


n
2
1
k

Slika 1.

n
 f(z)dz +   f(z)dz = 0
Γ j=1 k 
j

gde je k j krug k j uzet sa negativnom orjentacijom. Prema tome

n
 f(z)dz =   f(z)dz
Γ j=1 k
j

Na onovu definicije ostatka sledi

 f(z)dz = 2π i Res f(z)z= z

j
kj

to jest

n
 f(z)dz = 2π i  Res f(z)z= z
p
Γ p=1

2.2 Razvoj funkcije u red i ostatak

Neka je funkcija f(z) holomorfna u oblasti D  C i na njenom rubu . Neka

f(z) ima izolovan singularitet u tački z 0 D. Funkcija f(z) se može razviti u
Loranov red, odnosno

+
f(z) =  an (z  z0 )n
n= 

gde je

6
 1 f(u)
an = 
2π i (u  z0 )n+1
du

Tada se za n = -1 dobije

1
a1 =
2π i  f(u)du

pa sledi da je

 f(u)du = 2π i a1 = 2π i Res f(z)z= z

0

a - 1 je ostatak (reziduum). Ako se koristi za izračunjavanje integrala tada je

putanja po kojoj se integrali zatvorena pozitivno orjentisana.

Primer 3: Odrediti vrednost integrala funkcije f(z) = e 1 / z duž krive  :|z|

=1. Loranov razvoj je

1
1 1 1
e z = 1+ + + ... + + ...
z 2! z 2 k! z k

Ovde je a - 1 = 1, stoga

1
 e z dz = 2π i 1 = 2π i

***

Ako funkcija ima pol k-tog reda, z=z 0 , tada se a - k  0 odredjuje na

sledeći način

a k a k +1 a1
f(z) = + + ... + + a0 + a1(z  z0 ) + ...
k k 1 z  z0
(z  z0 ) (z  z0 )

Množenjem sa (z-z 0 ) k dobije se red

f ( z )( z  z 0 ) k 
 a k  a k 1 ( z  z 0 )  ...  a1 ( z  z 0 ) k 1  a0 ( z  z 0 ) k  a1 ( z  z0 ) k 1  ...

Odredjivanjem izvoda dobije se

(f(z)(z  z0 )k )' =
a k +1 + ... + (k  1 )a1(z  z0 )k  2 + ka0 (z  z0 )k 1 + (k +1 )a1(z  z0 )k + ...

7
pa se nakon k-1 izvoda dobije

(f(z)(z  z0 )k )(k 1 ) = (k  1 )! a1 + k! a0 (z  z0 ) + ...

U tački z=z 0 važi

(f(z)(z  z0 )k )(k 1 ) = (k  1 )! a1

Zato je
1
a1 = (f(z)(z  z0 )k )(k 1 )
(k  1 )!

što je ostatak u tački z=z 0 , odnosno

1
Res f(z)z= z = (f(z)(z  z0 )k )(k 1 )
0 (k  1 )!

U slučaju da je ta čka z 0 prividni singularitet, tada se mora preći na

graničnu vrednost

1
Res f(z)z= z = lim (f(z)(z  z0 )k )(k 1 )
0 z z (k  1 )!
0

Ako se funkcija f može prikazati u obliku f(z)=g(z)/h(z), g(z)  0, tada

f(z) ima pol I reda ako funkcija h ima pol reda većeg za 1 od reda pola
funkcije g. U slučaju da je z=z 0 pol prvog reda tada je ostatak jednak g/h’.

2.2 Neke osobine ostataka

Propozicija (1). Ako je f(z) parna funkcija i z=  singulariteti funkcije

f, tada važi

Res f(z) z = -  = - Res f(z) z = 

Dokaz: Neka je  :|z-(-  )|=r. Na osnovu definicije

1
Res f(  β) =
2π i  f(z)dz
Γ

i nakon smene z=-t, dz=-dt, kružnica  se preslikava na kružnicu  1 :|z-  |=r.

orjentacija putanje je ista.

8
 


0
1

Slika 2.

Uzimajući u obzir da je funkcija f parna, tada važi

1 1
Res f(  β) =
2π i  f(  β)(  dβ ) =
2π i  f(β ) dβ =  Res f(β )
Γ Γ1

Propozicija (2). Ako je f(z) neparna funkcija i z=  singulariteti

funkcije f, tada važi

Res f(z) z = -  = Res f(z) z = 

Dokaz: Slično kao prethodni stav.

Propozicija (3). Ako je f(z) parna funkcija i ako je definisano f(0) i

f(  ), tada važi

Res f(z) z = 0 = Res f(z) z =  = 0

Dokaz: Neka je  :|z|=r, kružnica poluprečnika r sa centrom u

koordinatnom početku. Na osnovu definicije je

1
Res f( 0 ) =
2π i  f(z)dz = c
Γ

Zamenom z=-t, dz=-dt, kružnica  se preslikava na sebe uz istu orjentaciju,

zato je

1 1
c=
2π i  f( t)( dt) = 2π i  f(t)dt = c
Γ Γ

Jednakost c=-c važi samo ako je c=0, odnosno Res f(z) z = 0 = 0 .

9
 1
f 
Kako je f parna funkcija tada je t takodje parna funkcije i kad
t  
t2
se uzme u obzir kružnica  :|z|=1/r, dz=-dt/t , tada je
2

1
f 
1 1  1   1  t
Res f(  ) =  f(z)dz =  f   dt =  Res  
2π i 2π i  t  t  2 t= 0 t 2
Γ γ

Kako je za parnu funkciju Res f(z) z =  = - Res f(z) z = -  sledi

Res f(z) z =  = 0 .

Propozicija (4) . Ako je f(z)= g(az), a  0, tada je

1
Res f(z)z=a z = Res g(z)z= z
0 a 0

Dokaz: Iz f(z)= g(az), a  0, i  :|z-az 0 |=r, sledi

1 1
Res f(z0 ) =
2π i  f(z)dz = 2π i  g(a z)dz
Γ Γ

Zamenom az=t, z=t/a, dz=dt/a. Preslikavanjem :|z-z 0 |=r/|a| se zadržava ista

orjentacija putanje integracije i za  i za  , zato

1 1 1 1 1
Res f(a z 0 ) =
2π i  g(t) a dt = 2π i a  g(t)dt = a Res g(z0 )
γ γ

10
3. Neko tipovi integrala koji se mogu rešavati pomoću
ostataka

3.1 Racionalna funkcija

Neka je data racionalna funkcija, Q(x)=P 1 (x)/P 2 (x), ograničena na

kompaktnom skupu, nema realnih singulariteta , takva da se za velike
vrednosti x funkcija Q(x) ponaša kao 1/x 2 . Taj uslov je potreban da bi integral
+
konvergirao. Potrebno je odrediti integral  Q(x)dx . Kako je u pitanju


količnik dva polinoma, tada ova funkcija ima samo polove.

Pri integraciji se koristi kontura C, gde je C rub oblasti |z|<R, Imz  0.
-R
K

Slika 3.

R R π
2π i  Res Q(z)z= z k =  Q(z)dz =  Q1(z)dz +  Q2 (z)dz =  Q1(z)dz +  Q2 (z)dz
k C R KR R 0

3.2 Količnik polinoma trigonometrijskih funkcija

Neka je racionalna funkcija, koli čnik polinoma sinusa i kosinusa ,

Q(sinx,cosx)=P 1 (sinx,cosx)/P 2 (sinx,cosx), ograničena na [0, 2  ] . Nakon
uvodjenja smene z=e i x , ie i x dx=dz, i korišćenjem

1 1
z z+
e i x  e i x z ,
ix
e +e i x
z
sinx = = cosx = =
2i 2i 2 2

sledi

11
 2π
 Q( sinx, cosx)dx =  Q1(z)dz = 2π i  Res Q1(z)z= zk
0 |z|=1 k

Kako je re č o racionalnoj funkciji, od singulariteta ima samo polove.

Na jediničnom krugu nema singulariteta, već samo unutar jediničnog kruga.

π 2π
dθ 1 dθ
Primer 4: Integral  a + cosθ
, a>1, može se prikazati kao 2  a + cosθ
, koji
0 0
se rešava smenom z=e i x , dx=-idz/z. Od realnog integrala se dobije
krivolinijski koji varira od 0 do 2, z opisuje jediničnu kružnicu. Iz
1
z
e ix + e ix z sledi
cosx = =
2 2

2π
1 dθ 1 i dz 1  2i dz
2  =
a + cosθ 2  z 1
=
2  z 2a + z + 1
=
0 |z|=1 z+ |z|=1
a+ z z
2

1 dz dz
= i  z 2
= i 
2
|z|=1 2az + z +1 |z|=1 z + 2az +1
z

Iz z 2 + 2z + 1 = 0 se dobije z1,2 =  a ± a2 1 . Uz uslov a>1, tačka

z 2 = a  a2 1 ne pripada jediničnoj kružnici. Zato se razmatra samo tačka
z1 =  a + a 2  1 .
U pitanju je pol I reda pa važi ako je funkcija oblika g/h tada
je ostatak g/h’. Ovde je g=1, h = z 2 + 2az + 1, h' = 2z + 2a.

dz 1 π
i  2
= 2π i Res f(z)z= z = 2π
2
=
| z|=1 z + 2az +1 1 2(  a + a  1 ) + 2a a2 1

12
3.3 Proizvod racionalne i trigonometrijske funkcije
+ +
Neka je potrebno odrediti integral  Q(x)sinxdx ili  Q(x)cosxdx .
 

Ako kompleksna funkcija, Q(z), nema singulariteta na realnoj osi i za velike

vrednosti z ova funkcija treba da se pona ša kao 1/z, tada posmatrati integral

it
e Q(z)dz
,
CR

gde je kontura C R rub polukruga Imz  0 poluprečnika R.

-R
C

Slika 4.

Nakon uvodjenja smene z=e i x , ie i x dx=dz, dx=-idz/z, dobije se

R π
2π i  Res Q(z)z= z k = iz
 e Q(z)dz =
iz
 e Q1(z)dz +  Q2 (z)dz
k C R 0

3.4 Proizvod stepena i racionalne funkcije

Neka funkcija f(z) zadovoljava sledeće uslove:

(1) f(z) ima polove u ta čkama z 1 , z 2 , ..., z n ;

(2) f(z) je racionalna funkcija;
(3) Ni jedan pol nije na realnoj osi
p+1 p+1
(4) zlim0 z f(z) = zlim z f(z) = 0

tada važi sledeći stav

(1) Ako p nije iz skupa celih brojeva tada

 n
π
p
 x f(x)dx = e ipπ  Res(z p f(z))z= z
sin(pπ ) k
0 k=1

13
 (2) Ako je p iz skupa celih brojeva tada
 n
 x f(x)dx =   Res(z f(z)Ln(z))z= zk
p p

0 k=1

Ako p nije ceo broj, tada z p f(z) ima polove funkcije f(z) kao i tačku
grananja u nuli. Ako je p ceo broj, tada tačka z=0 nije tačka grananja ali se
javlja kao tačka grananja logaritma. U tačkama grananja funkcija ima
različite vrednosti, što zavisi od broja obilazaka oko te tačke. Zato pri
izračunavanju integrala treba konstruisati takvu putanju kojom se zaobilazi
nula, kao što je dato na sledećem crtežu.
r
R D
B
A
C

Slika 5a. Slika 5b.

n
2π i  Res(z p f(z))z= z k = z
p
f(z)dz = I1 + I 2 + I 3 + I 4
k =1 C

Gde je, za deo putanje od tačke A do tačke B

R
plnt
I1 = e f(t)dt
r

jer je z p =e p ( l n | z | + i  ) i  =0. Nakon smene z=Re i t , dz=iRe i t dt, dobije se za deo

kružne putanje od tačke B do tačke C, u pozitivnom smeru:

2π
p( lnR+i t)
I2 = e f( Re i t ) i Rei t dt
0

Slično za putanju od tačke C do tačke D opet se primenjuje z p =e p l n ( z ) , s tim što

se mora dodati jedan obilazak oko koordinatnog početka:

r
p( lnt +2 i π)
I3 = e f(t)dt
R

Najzad, smenom z=re i t , dz=ire i t dt, dobije se za deo kružne putanje od tačke D
do tačke A, u negativnom smeru:

14
 0
p( lnr +i t)
I4 = e f(re i t ) i re i t dt
2π


xb
Primer 5: Izračunati integral  dx .
1+ x 2 0
Da bi ovaj integral konvergirao u 0 mora biti b>-1, a da bi konvergirao
u  mora biti b<1. U nuli se ponaša kao x b a u  se ponaša kao x b /x 2 .
zb
Potrebno je odrediti  z2
dz , gde je konutra C data kao na slici 5,
C 1+
C=AB  B C  CD  D A . Kad R  svi singulariteti funkcije se nalaze unutar
konture C. Tada je

zb
2π i Res f(z) =  2
dz = I
C 1+ z

Kretanjem duž AB argument je 0. Dok z opiše kružnicu  B C , argument se

menja za 2  . Argument se ne menja duž CD. Na kraju argument se duž
kružnice  D A menja od 2  do 0. Nakon smene z=t, dz=dt i kako je

z p =e p ( l n | z | + i a r g z + 2 k  i ) ,

uz izbor grane za koju je k=0, sledi I = I 1 +I 2 +I 3 +I 4 , gde su

R
tb
I1 =  1+ t 2 dt
r

2π
e b( lnR+i t)
I2 =  1+ R 2e 2 i t R i e i t dt
0

r
e b( lnt+2π i)
I3 =  1+ t 2
dt
R

0
e b( lnr+i t) it
I4 =  1+ r 2 e 2 i t r i e dt
2π

Integral I 2 teži 0 kad R  , a takodje i integral I 4 teži 0 kad r  0. To sledi na

osnovu

2π
R b+1 R b+1
| I 2 |  2
1
dt =
R2 1
2π  0, R  
0 R

15
jer je b+1<2. Takodje

2π
r b+1 r b+1
| I 4 |  1 r2 dt =
1 r2
2π  0, r  0
0

jer je 1-r 2 ~1 i r b + 1  0, kad r  0.

Ostatak f(z)=z b /(1+z 2 ) treba odrediti u tačkama  i, što su polovi I reda.

zb zb
Resf(z)z=±i = |z=i + |z=i
2z 2z

Za tačku z=i je

i b =e b L n i =e b ( l n | i | + i a r g i + 2 k  i )
Res f(z) z = i = e b  i / 2 /(2i)

Za tačku z=-i je
Res f(z) z = - i = e 3 b  i / 2 /(-2i)

I 1 =2  iRes f(z)=2  i(e b  i / 2 /(2i) - e 3 b  i / 2 /(2i)) =  (e b  i / 2 - e 3 b  i / 2 )

Kako je za r  0 i R 

  
2π i  Res = I1 + I 3 =  t b f(t)dt   e 2bπ i t b f(t)dt = ( 1  e 2bπ i )  t b f(t)dt
0 0 0

tada

e bπ i / 2  e 3bπ i / 2
I=π
1 e 2bπ i

e bπ i
Množenjem desne strane sa dobije se
e bπ i

e bπ i / 2  ebπ i / 2 ebπ i / 2  e bπ i / 2

I=π =π =
e bπ i  ebπ i ebπ i  e bπ i

bπ bπ bπ
sin sin sin
2 =π 2 =π 2 π
=π =
sinbπ bπ bπ bπ bπ
sin2 2sin cos 2cos
2 2 2 2

16
3.5 Proizvod racionalne funkcije i logaritma

Neka je data racionalna funkcija Q(x). Odredjivnje integrala oblika


 Q(x)ln(x)dx vrši se po konturi C, datoj na crtežu.
0

C
rR

Slika 7.

Uslov je da funkcija Q(z) nema singulariteta na R + i da se za velike vrednosti

x funkcija Q(x) ponaša kao 1/x 2 . Tada su singulariteti polovi pa je

2π i  Res Q(z)z= zk =  Q(z)Ln

2
(z)dz = I1 + I 2 + I 3 + I 4
k C
gde su
R
2
I1 =  Q(t)( lnt + 2kπ i) dt
r

2π
it
I2 =  Q( Re )( lnR + i t + 2kπ i )2 dt
0
r
2
I3 =  Q(t)( lnt + 2(k +1 )π i) dt
R

0
it
I4 =  Q(re )( lnr + i t + 2kπ i)2 i rei t dt
2π

Kako je I 3 =-I 1 , sabiranjem se dobije

 
I1 + I 3 = 4π i  Q(t)ln(t)dt + 4( 2m + 1 )  Q(t)dt
0 0

Budući da se za velike vrednosti x funkcija Q(x) ponaša kao 1/x 2 , I 2  0 kad

R  i I 4  0 kad r  0. Zato se ostatak izračunava iz višeznačne funkcije
Q(z)Ln 2 z. Argument se bira izmedju 2k  , 2(k+1)  . Takodje, ako je Q(x) parna,
mo že se koristiti polukružna putanja kao na sledećoj slici,

17
 C
rR

Slika 8.

ali tada da se stepen ne poveć ava, odnosno računa se  Q(z)Ln(z)dz .

C

18
4. Sumiranje redova

Neka je  zatvorena putanja u kompleksnoj ravni i neka su a 1 , a 2 , ...

singulariteti funkcije f(z) u unutrašnjosti putanje  i b 1 , b 2 , ... singulariteti
funkcije g(z) u unutrašnjosti putanje  . Na osnovu teoreme o ostacima dobije
se

1
2π i  f(z)g(z)dz =  Res f(z)g(z)z=ak +  Res f(z)g(z)z=bk
Γ k k

Odavde se nameće ideja da je moguće primeniti teoremu o ostacima na

izračunavanje konačnih i beskonačnih suma.

4.1 Red racionalne funkcije

Red sa pozitivnim članovima

Neka f(n) red sa pozitivnim članovima i f(z) racionalna funkcija takva

da se za velike vrednosti z funkcija f(z) ponaša kao 1/z 2 . Potrebno je sumirati
n  
red  f (n) . Da bi se odredila ova suma može se poći od integrala
n  

 f(z)ctg(π z)dz = 2π i  Res  f(z)ctg(π z)z= z

p
Cn p

gde je C n zatvorena pozitivno orjentisana putanja bez samopresecanja. Tačka

z=0 je u unutrašnjosti putanje, odnosno putanja obilazi koordinatni početak.
Takve putanje su centralne kružnice, kvadrati ili pravougaonici koji mogu biti
zarotirani.

Alternativni red

19
 n = +
U slučaju alternativnog reda,  ( 1 )n f(n) , za koji važi f(n)>0 i f(z)
n= 
je racionalna funkcija i da se za velike vrednosti z funkcija f(z) ponaša kao
1/z 2 , da bi se izračunala suma tog reda potrebno je integraliti

 f(z)  1
2π i  Res sin(π 
z) 
=  f(z)
sin(π z)
dz
k   z= z
k Cn

U ovom slučaju su singulariteti

(1) Polovi f(z) kojih ima konačno mnogo.

(2) Tačke z=p  Z, polovi I reda i ima ih beskonačno mnogo, zato što kad
R  , sve više tih tačaka ulazi unutar putanje.

Kontura koja se koristi pri integraciji je data na sled ećem crtežu:

/2
i-1
n
+

Slika 9.

Na obe strane konture C n dužina je 2n+1/2, a visina je 2n, tako da je

dužina konture C n ograničena sa 8n+2=O(n). S druge strane za z  C n je |z|
 n+1/2>n, tako da je |1/z 2 |  1/n 2 . Zato je dovoljno pokazati da je
cos(  x)/sin(  x) ograničeno na C n konstantom nezavisnom od n. Ovde se
koristi činjenica da je duž konture C n x=  (n+1/2) tako da je cos(  x)=0 a
sin(  x)=  1.


( 1 )n
Primer 6: Odrediti sumu reda  3 .
n=  ( 2n +1 )

1
Ovde je f(z) = . Jedini singularitet je z=-1/2 pol trećeg reda. Za
( 2z +1 )3
sin(z) singulariteti su 0,  1,  2, ...,  n.

 f ( z)  dz
2 i  Re s     I1  I 2  I 3  I 4
k  sin z  z  z k C ( 2 z  1)3 sin( z )

20
 Koristeći putanju intergacije datu na slici 9, za I 1 su uvedene smene
1
z = n + + i t , dz=idt, odatle je
2

n
idt
I1 =  3
n   1     1 
 2 n + + i t  +1 sin  π  n + + i t  
  2     2 

Za I 2 je smena z=t+ni, dz=dt.

1
 (n + )
2 dt
I2 =  2t + n i + 13 sin π t + n i 
1
n+
2

1
Za I 3 je uvedena smene z =  n  + i t , dz=idt, odatle je
2

n
idt
I3 =  3
n   1     1 
 2  n  + i t  +1 sin π   n  + i t  
  2     2 

Za I 4 je smena z=t-ni, dz=dt.

1
n+
2 dt
I4 =  2t  n i +13 sin π t  n i 
1
n
2

Na osnovu |sinz| 2 =sh 2 y+sin 2 x sledi

1 1 1 1
=   <1
| sin(π z) |2
sh nπ  + sin (π x)
2 2
sh nπ 
2 π
sh 2  
2

1
Odatle se dobije da je funkcija z  sin(π z) ograničena duž kontre C. Zato za
I 2 i I 4 važi da teže 0, kad n  . Slično za I 1 i I 3 važi

1 1 1
= = 1
| sin(π z) |2 1 
sh π y + sin   n + π 
2 2 sh 2 π y +1
 2 

Stoga I 1 i I 3 teže 0, kad n  .

Kako su z=p, p=0,  1,  2, ...,  n polovi prvog reda i svi le že unutar
konture C sledi

21
  f(z)  f(z) f(x) f(x)
Res  = |z= p = = ( 1 ) p
 sin π z   z= p πcos (π z) π( 1 ) p π

Dalje je

f(z)  s f(z) 
f(z) 
 |z= p 
 sin(π z) dz = 2π i   Res sin(π z) |z= z p +  Res
sin(π z) 
C  p=1 p= 

f(z)
Kad n,  sin(π z) dz  0 , pa je
C

s 
f(z) f(z)
 2π i  Res sin(π z)
|z= z = 2π i  Res
p sin (π z)
|z= p
p=1 p=

s 
f(z) f(z)
  Res sin(π z) |z= z p =  Res
sin(π z)
|z= p
p=1 p=

Budući da za funkciju f(z) postoji samo jedan singularitet, z=-1/2 tada

je s=1 i dobije se konačno rešenje

+
f(z)
 ( 1 )k f(z) =  πRes
sin(π z)
|z=1 / 2 =
k=

''
1   
3
1 1 
= π lim z+ 

 1 2!   2  ( 2z + 1 ) sin(π z) 
3
z 
2

 π  π 2 π3
=  =
2 8 16

22
Literatura
1.Miodrag Mateljević, "Kompleksne funkcije 1 & 2", Društvo matematičar
Srbije, Beograd, 2006.
2.Ilija B. Lazarević, "Višedimenzionalna matematička analiza 5 ",Orion
art, Beograd, 2008.
3.D. S. Mitrinović, J. D. Kečkić, "Cauchyjev račun ostataka sa
primenama", Naučna knjiga, Beograd, 1991.
4.Mioljub Nikić, "Osnovi kompleksne analize", Naučna knjiga, Beograd,
1992.
5.Djurdjica Takači, Stojan Radenović, Arpad Takači, "Zbirka zadataka iz
redova", Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2000.
6.М. Л. Краснов, А. И. Киселев, Г. И. Макаренко, "Функкции
комплексного переменного, Операционное исчисление, Теория
устоичивости ", Наука, Москва, 1981.
7.D. S. Mitrinović, J. D. Kečkić, "Matematika II", Gradjevinska knjiga,
Beograd, 1991.
8.Endre Pap, "Zbirka rešenih zadataka iz teorije funkcija kompleksne
promnljive", Naučna knjiga, Beograd, 1989.
9.Bogoljub Stanković, "Teorija funkcija kompleksne promenljive", Naučna
knjiga, Beograd, 1972.

23