Kompleksna analiza Konformna preslikavanja

Preslikavanje f : D → G, D, G ⊆ C je konformno u
Elementarne funkcije tački z0 ako očuvava orijentisan ugao između tangenti
• z n , z ∈ C, n ∈ N putanja koje se seku u z0 .
• ez =
P∞ zn Ako je preslikavanje f konformno u svakoj tački z ∈ D
n=0 n!
ili je f ′ (z) ̸= 0, tada je preslikavanje konformno na
P∞ (−1)n 2n+1 eiz −e−iz oblsti D.
• sin z = n=0 (2n+1)! z = 2i

(−1)n 2n
Preslikavanja f (z) = ω
P∞ eiz +e−iz
• cos z = n=0 (2n)! z = 2
• translacija: z + a, a ∈ C
sin z π
• tg z = cos z , z ̸= 2 + kπ, k ∈ Z • osna simetrija: z̄ (nije konformno)
• ctg z = cos z
z ̸= kπ, k ∈ Z • centralna sim.: −z (spec. slučaj hom./rot.)
sin z ,
• rotacija: z eiφ , φ ∈ R
ez −e−z
• sh z = 2 , z∈C
• homotetija: k z, k ∈ R
ez +e−z 1
• ch z = 2 , z∈C • inverzija: z , ω ∈ C∞
az+b
• bilinearno: cz+d , ad − bc ̸= 0, c ̸= 0
sh z iπ
• th z = ch z , z ̸= 2 + ikπ, k ∈ Z
ch z • stepeno: z n = |z|n einφ (n. k. za z = 0)
• cth z = sh z , z ̸= ikπ, k ∈ Z
• eksponencijalno: ez = ex eiy (|ω| = ex , arg ω = y)
Višeznačne funkcije
√ √ Inverzijom se preslikava: a) kružnica bez sadržane nule
• n z, n ∈ N ( n k n ̸= k) u kružnicu bez nule, b) kružnica sa nulom u pravu bez
nule i obrnuto c) prava kroz nulu u pravu kroz nulu
• Ln z, z ∈ C\{0} (inverzna od ez , Ln z k ̸= k Ln z)
simetričnu po apscisi d) apscisa u apscisu sa osnom
Ln z = ln |z| + i Arg z = ln |z| + i (φ + 2kπ) simetrijom, ordinata u ordinatu bez osne simetrije.

ln z = ln |z| + iφ (k = 0) Krivolinijski integral

Integral kompleksne funckije realne promenljive
• Arcsin z, Arccos z, Arctg z, Arcctg z f : [a, b] → C, f (t) = u(t) + iv(t):
ˆ b ˆ b ˆ b
Opšte funkcije
f (t) dt = u(t) dt + i v(t) dt
c a a a
 
• z α = e α Ln z , z ∈ C \ {0}, α ∈ C abc ̸= (ab )
Integral kompleksne funckije kompleksne promenljive
• αz = e z Ln α , z ∈ C, α ∈ C \ {0} f : D → C, D ⊆ C:
ˆ ˆ b
Ln z
• Log α z = ln z , z ∈ C \ {0}, α ∈ C \ {0, 1} f (z) dz = f (z(t)) żt (t) dt ,
C a
Analitičke funkcije
C = {z = x + iy : x = x(t), y = y(t), t ∈ [a, b]}
Funkcija f : D → C je diferencijabilna u z0 ∈ D akko
postoji granična vrednost f ′ (z0 ) = lim f (z0 +∆z)−f
∆z
(z0 )
. Ako je f analitička u jednostruko povezanoj
fl oblasti G i
∆z→0
ako je L zatvorena putanja
´ u G, tada je L f (z) dz = 0.
Funkcija više promenljivih je diferencijabilna ako su Akko to važi, integral C f (z) dz ne zavisi od putanje
parcijalni izvodi neprekidni. C ∈ G, već samo od krajnjih tačaka.
Koši-Rimanovi uslovi Funkcija F (z) je primitivna za f (z) u G ako je F ′ (z) =
´
Funkcija f (x + iy) = P (x, y) + i Q(x, y) je diferenc. u f (z) za svako z ∈ G: C(AB) f (z) dz = F (B) − F (A).
z0 akko izvodi Ṗx , Ṗy , Q̇y i Q̇x postoje, neprekidni su
Ako su L i L1 ∈ int L zatv. i isto
¸ orijent. i f¸ analitička
i važe uslovi:
funkcija u prstenu L\L1 , važi L f (z) dz = L1 f (z) dz.
Ṗx = Q̇y , Ṗy = −Q̇x Košijeve integralne formule
ffi
Otuda sledi jednakost: f (z)
dz = 2πi f (z0 )
L z − z0
f ′ (z) = Ṗx +iQ̇x = Q̇y −iṖy = Ṗx −iṖy = Q̇y +iQ̇x ffi
f (z) 2πi (n)
Ako je f diferencijabilna u celoj nekoj okolini z0 , tada n+1
dz = f (z0 )
L (z − z 0 ) n!
je f analitička (holomorfna) u z0 . Tačke u kojima je f Ako postoji k singulariteta zi ∈ int L meromorfne f :
analitička su regularne, a u kojima nije su singularne.
ffi k ffi
U svim regularnim tačkama f ima proizvoljno mnogo X
f (z) dz = f (z) dz , zi ∈ int Li , Li ∈ int L
izvoda koji su isto analitički. L Li
i=1
Loranov red Košijeva teorema o reziduumu
Za analitičku f u prstenu {z ∈ C : r < |z − z0 | < R}: ffi n
X
∞ f (z) dz = 2πi Res[f (z), zk ]
an (z − z0 )n , n ∈ Z
X
f (z) = L k=1
n=−∞
ffi Furijeov red
f (n) (z0 ) 1 f (z)
an = = dz Furijeov red f : [a, b] → R na intervalu [a, b] je:
n! 2πi L (z − z0 )n+1
∞
a0 X nπx nπx
    
Rastojanja r i R su udaljenosti od z0 do dva najbliža
F (x) = + an cos + bn sin
singulariteta (0 < r < R). 2 n=1
l l
Glavni deo razvoja su sabirci gde n < 0 (bn := a−n ),
ˆ b ˆ b
a analitički deo (Tejlorov red) gde n ⩾ 0. 1 nπx 1
 
an = f (x) cos dx a0 = f (x) dx
Klasifikacija izolovanih singulariteta l a l l a
Ako f (z) nije analitička u z0 , tačka z0 je singularitet. ˆ b
1 nπx b−a
 
Tačka z0 je izolovani singularitet ako je f analitička u bn = f (x) sin dx l=
l a l 2
oblasti 0 < |z − z0 | < R ̸= 0.
Dirihleovi uslovi
Česti esencijalni singulariteti: e ∞ , sin (∞), cos (∞).
Ako je f : [a, b] → R po delovima neprekidna i mono-
Ispitivanje Loranovim redom tona, može se razviti u F : R → R periode 2l = b − a:
Neka je ∞ n
n=−∞ an (z − z0 ) razvoj f (z) u izolovanom
P

singularitetu z0 , tada je z0 : f (x), f neprekidna u x


f (x+ ) + f (x− )
• ∀ k ∈ N, |a−k | = 0: prividan f (x) ∼ F (x) = 2 , prekid I vrste u x
 f (a+ ) + f (b− )


P∞ , x ∈ {a, b}
• k=n+1 |a−k | = 0, a−n ̸= 0: pol reda n 2

• ∞
∃ k ∈ N, |a−k | =
̸ 0: esencijalan Razvoj u nepotpun Furijeov red
Ako je f : [−l, l] → R neparna, tada je a0 = an = 0 i:
Ispitivanje limesom
ˆ
• limz→z0 f (z) ∈ R: 2 l nπx
 
prividan
bn = f (x) sin dx
• limz→z0 f (z) = ∞: pol l 0 l
• limz→z0 f (z) n.d.: esencijalan Ako je f : [−l, l] → R parna, tada je bn = 0 i:
ˆ ˆ
Ispitivanje stepenima u razlomku 2 l nπx 2 l
 
Za f (z) = h(z) an = f (x) cos dx a0 = f (x) dx
g(z) gde je tačka z0 nula višestrukosti n i l 0 l l 0
m za analitičke funkcije h(z) i g(z) respektivno:
Parno i neparno produženje funkcije f : [0, l] → R je:
• n > m: z0 je pol reda n − m (
• n ⩽ m: z0 je prividan singularitet f (x), x ∈ [0, l]
f˜parno = cos (nπ) = (−1)n
Tačka z0 je nula višestrukosti n funkcije f (z) ako je: f (−x), x ∈ [−l, 0)
f (z0 ) = f ′ (z0 ) = · · · = f (n−1) (z0 ) = 0, f (n) (z0 ) ̸= 0 (
f (x), x ∈ [0, l]
Reziduum f˜neparno = sin (nπ) = 0
−f (−x), x ∈ [−l, 0)
Reziduum f (z) u (esencijalnom) singularitetu z0 je:
ffi Eksponencijalni oblik
1 KIF
Res[f (z), z0 ] = f (z) dz = a−1 = b1 ˆ
2πi L ∞ l
nπx 1 nπx
f (x) e−i
X
F (x) = Fn ei l Fn = l dx
Reziduum f (z) u polu z0 reda n je: 2l −l
n=−∞
1 h i(n−1)
Res[f (z), z0 ] = lim (z − z0 )n f (z)
(n − 1)! z→z0

1
Specijalno za n = 1: Res[f (z), z0 ] =  ′
1
f (z) z=z0
Reziduum f (z) je jednak nuli u regularnim tačkama i
prividnim (otklonjivim) singularitetima.
Tačka z = ∞ je singularitet f (z) ako je u = 0 singu-
laritet funkcije f ( u1 ), a tip oba singulariteta je isti.
Reziduum f (z) u z = ∞, gde su zk singulariteti f (z):
n
X
Res[f (z), ∞] = − Res[f (z), zk ]
k=1
Laplasova transformacija Rešavanje običnih diferencijalnih jednačina
Laplasova transformacija neprekidne po delovima Za jednačinu po nezavisnoj promenljivoj x i zavisnoj
funkcije f : [0, ∞) → R za one s = x + iy, s ∈ C za y ≡ y(x), oblika f (x, y, y ′ , . . . , y (n) ) = 0 se primeni
koje integral konvergira je: postupak:
ˆ ∞
F (s) = L {f (t)} = f (t) e−st dt 1. primeni se transformacija: F = L {f }
0 gde se x 7→ s12 , y(x) 7→ Y (s)
´∞
Ako 0 |f (t)| e−at dt konvergira za neko a ∈ R, tada
2. reši se dobijena jednačina: F (Y, s) = 0
konvergira za svako s = x + iy, za koje x ⩾ a.
Tačka a0 = inf{a} je apscisa apsolutne konvergencije. 3. primeni se inverzna trans.: y(x) = L −1 {F }
Ako je f : R → R neprekidna po delovima nad [0, ∞),
Rešavanje sistema diferencijalnih jednačina
i važi |f (t)| ⩽ M eat , M > 0, a ∈ R za svako t ⩾ 0,
Za sistem jednačina po nezavisnoj promenljivoj t i za-
tada F (s) konv. apsolutno za sve Re{s} > a i za njih je
visnim x ≡ x(t) i y ≡ y(t), primeni se postupak sličan
analitička. Ako je F (s) analitička u ∞, onda F (s) → 0.
prethodnom gde t 7→ s12 , x(t) 7→ X(s), y(t) 7→ Y (s).
Ako za f : R → R postoji L {f (t)}, ona je jedin- Rešavanje integralnih jednačina
stvena, a L −1 {f (t)} nije jer se slika u beskonačno Za integralnu jednačinu´ konvolucije po nezavisnoj x
mnogo funkcija različitih na intervalu (−∞, 0). Ako se x
oblika y(x) = f (x) + 0 g(x − t) y(t) dt se Laplaso-
f (t) promeni u konačno mnogo tačaka desno od nule, vom transformacijom konvolucija (g ∗ y)(x) pretvara u
funkcija F (s) = L {f (t)} ostaje ista. množenje L {g(x)} · L {y(x)} = G(s) · Y (s).
Osobine
• linearnost:
L {a f (t) + b f (t)} = a L {f (t)} + b L {f (t)}
• homotetija (sličnost):
L {f (at)} = a1 F as , a > 0

• translacija:
L eat f (t) = F (s − a)


• transformacija prvog izvoda:

L {f ′ (t)} = s F (s) − f (0+ )

n o n-tog izvoda:
• transformacija Gama funkcija
L f (t) = sn F (s) − nk=1 sn−k f (k−1) (0+ )
(n)
ˆ ∞
P

Γ(x) = tx−1 e−t dt , x > 0

• izvod slike: 0
L {−x f (t)} = F ′ (s)
Γ(1) = 1 Γ(x + 1) = x Γ(x)
• integral slike:
o ´ √
n
∞ f (t) Γ( 12 ) = π Γ(n + 1) = n!, n ∈ N
L t f (t) = s F (u) du, limt→0+
1
t <∞
Kramerovo pravilo
• konvolucija (Borelova teorema o množenju): Za sistem n linearnih jednačina A x − b = 0, elementi
L {(f ∗ g)(t)} = L {f (t)} · L {g(t)}, vektora x = (x1 , . . . , xn )T su za poznate A i b:
f, g : [0, ∞) → R
 
Inverzna Laplasova transformacija
Ako je F (s) slika f (t), tada u svakoj tački t u kojoj je det(Ai )  
xi = Ai=2 =  a1 b . . . an 
 
f neprekidna važi, za proizvoljnu pravu x = k, k > 0: det(A)  
ˆ x+i∞
−1 1
f (t) = L {F (s)} = F (s) est ds
2πi x−i∞ Jednačina prave i kružnice u C

Ako F : C → C ima konačno mnogo singulariteta, a u Azz + zα + zα + B = 0

ostalim tačkama C∞ je analitička i lims→∞ F (s) = 0,
tada postoji L −1 {F (s)} = f (t). Ako je A ̸= 0 i |α|2 − AB > 0 tada je kružnica sa
centrom u z0 ∈ C i poluprečnikom r ∈ R.
Izračunavanje preko reziduuma
Ako F (s) ima k ∈ N0 singulariteta i lims→∞ F (s) = 0, α
z0 = − A r2 = |z0 |2 − B
|z − z0 | = r
A
tada je za sve t > 0:
k h i
Za A = 0, jednačina zα + zα + B = 0 opisuje pravu.
f (t) = L −1 {F (s)} =
X
Res F (s) est , zn
n=1
Za B = 0, kružnica/prava sadrži koordinatni početak.