Интеграли функција двеју или више променљивих

Двојни и тројни интеграл

Нека је D просто повезана затворена област у равни Oxy и нека

је функција f ( x , y ) дефинисана и непрекидна у области D и коју
на слици представља површ S . Поделимо на произвољан начин
област D на елементарне области  1 ,  2 , ,  n и у свакој од
ових подобласти уочимо по једну тачку P1 , P2 ,..., Pn и одговарајућу
вредност дате функције: f ( P1 ), f ( P2 ),..., f ( Pn ) .

z
S
M K

f(P K )
y
P K
D
x

Деф: Нека је f  x , y  непрекидна функција у затвореној просто

повезаној области D и нека је D на произвољан начин
подељена на елементарне области  1 ,  2 , ,  n . Ако
постоји гранична вредност интегралне суме
n
Vn   f  Pk   k
k 1

када највећи пречник елементарних области ( d  k  ) тежи

нули, тада се та гранична вредност назива двојним
интегралом функције f  x , y  на области D и означава

n
lim
 n   k1 f  Pk   k   f  P  d .
maxд   k  0 D
Нека је Pk тачка у затвореној просто повезаној области W и
нека је W подељена на елементарне области w1 , w2 , , wn ;
тада за функцију f  P  , P  W , непрекидну на области W , суму
n
J n   f  Pk  wk  Pk  wk 
k 1

називамо n -том интегралном сумом. Ако постоји гранична

вредност те суме кад max d wk   0 (са d  wk  смо означили
дијаметар подобласти wk ), односно кад n   , тада је та
гранична вредност:

1. једнодимензионални интеграл

J   f  P  dW (када је W линија)
W

2. дводимензионални интеграл

J   f  P  dW
W
(када је W површ)

3. тродимензионални интеграл

J   f  P  dW (када је W тело)

W

уопште, n -димензионални интеграл

J    f  P  dW
n 

(када је W просто повезана затворена n -димензионална област)

Посебно, ако је W одсечак координатне осе имамо обичан

одређени интеграл, ако је W област у координатној равни,
имамо двојни интеграл, а ако је W тело, имаћемо, тзв. тројни
интеграл.

Деф: Нека је f  x , y, z  непрекидна функција у затвореној просто

повезаној области  која је на произвољан начин
 подељена на елементарне области  k . Изаберимо
произвољне тачке Pk   k и означимо одговарајуће
вредности дате функције са f  Pk  , k  1, 2,..., n ; ако постоји
гранична вредност суме
n

 f  Pk  wk
k 1

када највећи пречник елементарних области ( d  k  ) тежи

нули, тада се та гранична вредност назива тројним
интегралом функције f  x , y, z  на области  и означава

n
lim  f  P     f  P  d .
 n  k1 k k
maxд   k  0 

Основна својства двојног и тројног интеграла

Теорема: Ако су функције f1  x , y  , f2  x , y  , , fm  x , y  непрекидне у

затвореној просто повезаној области D , односно ако
су f1  x , y, z  , f2  x , y, z  , , fm  x , y, z  непрекидне у
затвореној просто повезаној области  , тада је

  f1  P   f2  P     fm  P   d 
D

  f1  P  d   f2  P  d     fm  P  d ,
D D D

  f1  P   f2  P     fm  P   d 


  f1  P  d   f2  P  d     m  P  d ,

  

где је fi  P   fi  x , y  , тј. fi  P   fi  x , y, z  , i  1, , m .

Теорема: Ако је функција f  P  непрекидна у области D односно

у области  , тада је
 D c  f  P  d  c  f  P  d
D
 c  const 

 c  f  P  d  c  f  P  d  c  const  .

 

Теорема: Ако непрекидна функција f  P  у области D односно у

области  , не мења знак , тада је  f  P  d односно
D

 f  P  d истог знака као и f  P  .



m m
Теорема: Ако је D  i Di односно     i , где Di односно  i
1 i 1

немају заједничких тачака, тада је

m

 f  P  d 
D

i 1
 f  P  d ,
Di

 f  P  d 


i 1
 f  P  d .
i

Теорема: (теорема о процени вредности двојног интеграла)

Ако су m и M најмања, односно највећа вредност
функције f  P  у области D , а S  D  површина области
D , тада је

mS  D    f  P  d  MS  D  .
D

Теорема: (теорема о процени вредности тројног интеграла)

Ако је m  min f  P  и M  max f  P  , а V    запремина
P P

тродимензионалне области  , тада је

mV      f  P  d  MV    .
D

Непосредно из наведених теорема следи да ако је   P   f  P     P 

тада је
    P  d   f  P  d    P  d , тј.
D D D

  P  d 

 f  P  d 



  P  d
.

Теорема: (теорема о средњој вредности двојног интеграла)

Ако је функција f  P  непрекидна у затвореној области
D равни Oxy , тада постоји таква тачка P  P   , 
области D да је

 f  P  d
D
  f  P  S  D   f  ,   d
D
.

Теорема: (теорема о средњој вредности двојног интеграла)

Ако је функција f  P   f  x , y, z  непрекидна у затвореној
тродимензионалној области  , тада постоји таква
тачка P  P  , ,  области  да је

 f  P  d  f  P  V     f   , ,    d
 
.

Израчунавање двојног и тројног интеграла

Нека је на некој области D задат двојни интеграл

 f  x , y  dx dy ,
D

где је f  x , y  непрекидна функција  x , y   D . Тај интеграл се

израчунава тако што му се одреде границе интеграције, па се
затим сведе на двоструки интеграл. Процес интеграције се
састоји у томе да тачка P  x , y  прође кроз све тачке области D .
 z

M
M
2
1

a y

P P
b 1 2

Нека је, за тренутак, x  const . Тада у двојном интегралу имамо

само променљиву y која се мења у границама од y  1  x  до
y   2  x  , па је тада

2  x 

 f  P  dy  F  x 
 x
1

површина криволинијског трапеза, тако да је, када се x мења од

a до b
b

 f  x , y  dx dy 
D
 F  x  dx ,
a

b 2  x 

 f  x , y  dx dy   dx   f  x , y  dy .
D a x
1

Израчунавање тројног интеграла своди се на три интеграције, тј.

на одређивање граница интеграције и трансформисање у
троструки интеграл. Сматрајући, за тренутак, да су x и y
константне, врши се интеграција дуж праве која даје пресек
равни x  const и равни y  const . На тај начин добијамо
z2  x . y 

F  x , y   f  x , y, z  dz ,
z1  x . y 
где је F  x , y  променљива дужина одсечка M 1 M 2 чији се крајеви
налазе на доњем, односно горњем делу површи  S  . Када тачка
P  x , y  прође кроз све тачке области D , одсечак M 1 M 2 ће проћи
кроз све тачке тела  ;

z

M 2
(L )
M ( x ,y ,z )
M 1

y
D
x P (x ,y )
( L ’)

то значи да је

 f  x , y, z  dx dy dz   F  x , y  dx dy ,
 D

па је
z2  x . y 

 f  x , y, z  dx dy dz   dx dy  f  x , y, z  dz ,
 D z  x. y 1

тј.
b 2  x  z2  x . y 

 f  x , y, z  dx dy dz   dx
 a
 dy
1  x 
 f  x , y, z  dz
z  x. y 
1

где је на десној страни троструки интеграл.

Трансформација променљивих у двојном интегралу

Ако уместо Декартових координата x, y уведемо нове

променљиве u, v преко релација

x  x  u, v  , y  y u, v  ,
где су x  u, v  и y u, v  непрекидне и диференцијабилне функције у
некој области D ' . При том је

dx  x u du  x v dv ,

dy  yu du  yv dv ,
тј.
dx  xu xv  du
dy    y y   dv  ;
   u v  

у квадратној матрици A су функције од u и v и тој матрици

одговара функционална детерминанта

 x , y  x u xv
J  
  u, v  yu yv

и зове се Јакобијан. Дакле

dxdy  J du dv .

На основу тога имамо

 f  x , y  dx dy   f  x  u, v  , y u, v   J
D D'
du dv
.

Трансформација променљивих у тројном интегралу

Ако уместо Декартових координата x , y, z уведемо нове

променљиве u, v, w преко релација

x  x  u, v, w  , y  y u, v,w  , z  z  u,v, w  ,

где су x  u, v, w  , y u, v, w  и z  u, v, w  непрекидне и
диференцијабилне функције у некој области  ' , тада ћемо
имати
 dx  x u du  x v dv  x w dw

dy  yu du  yv dv  yw dw,

dz  z u du  z v dv  zw dw
тј.
dx  x u xv xw   du 
dy    y y y   dv 
   u v w   ,
dz   zu zv zw  dw 

у квадратној матрици A су функције од u и v и тој матрици

одговара функционална детерминанта

xu xv xw
  x , y, z 
J   yu yv yw .
  u, v, w 
zu zv zw

и зове се такође Јакобијан. У овом случају је J тзв.

коефицијент деформације тродимензионалне области, па је
елемент запремине

d  dxdy dz  J du dv dw ,

тако да је

 f  x , y, z  dx dy dz   f  x  u, v, w  , y u, v, w  , z  u, v, w   J
 '
du dv dw
.

Уопштени двојни и тројни интеграл

Уопштени интеграл са бесконачном облашћу интеграције.

Нека је у  f  P  d D бесконачна област, а нека је D' коначна

D

затворена област D' D . У том случају је

 f  P  d
D
 lim
D ' D  f  P  d ,
D'
где је D '  D симболично представља процес проширивања
области D ' на целу област D .

0 y

f  P  d 
Нека је у 

цео  3 и нека је ' коначна затворена
област  '   . У том случају је

 f  P  d

 lim  f  P  d
 ' 

,

где  '   симболично представља процес проширивања

области  ' на целу област  , тј. цео простор  3 .

Уопштени интеграли са неограниченим интеграндом

Интегранд унутар области интеграције или на граници

интеграције те области постаје бесконачан. Тад уместо такве
области D (или  ) узима се област D '  D (одн.  '   ) која не
садржи ниједну од тачака P у којима f  P    . Тада је опет

 f  P  d
D
 lim
D ' D  f  P  d ,
D'
 f  P  d  lim
 '   f  P  d ,
 

ако гранична вредност постоји; за разлику од горњих интеграла

сада су D и  коначне области.