Fatuova lema

Fatuova lema. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom i neka je fn : X → R≥0, n ∈ N,

niz nenegativnih MER
IVIH funkcija.
Z
Tada
Z
je
lim inf fn dµ ≥ lim inf fn dµ.
n→∞ X X n→∞

Napomena. Niz funkcija f ne mora biti rastui i zato ne moemo da oqekujemo

da postoji limes. S obzirom da je niz ograniqen odozdo (f ≥ 0) onda sigurno postoji
n

limes inferior. n

Dokaz Fatuove leme. Setimo se iz Analize 1 da je

lim inf fn = sup inf fk .
n→∞ n≥1 k≥n

Definixemo novi niz funkcija g (x) = inf f . Niz g zadovo ava sledee:
• g su mer ive funkcije.
n k≥n k n

Dokaz. Poxto je {x ∈ X | g (x) ≥ c} = ∩ {x ∈ X | f (x) ≥ c}, a funkcije f su

n
∞

mer ive, onda su i skupovi na desnoj strani mer ivi. Prebrojiv presek mer ivih
n k=n k n

skupova je mer iv skup. Dakle i g su mer ive funkcije.

, tj. niz g je rastui.
n
•g ≤g
Dokaz. Infimum uzet po veem skupu je mai.
n n+1 n

Poxto je niz g rastui niz nenegativnih mer ivih funkcija, moemo primeniti
TMK. Sledi, n

Z Z
TMK
lim gn dµ = lim gn dµ.

Niz g je rastui, pa mu je limes jednak supremumu. Dakle,

n→∞ X X n→∞
n
∗1
lim gn = lim inf fn .
n→∞ n→∞

Sa druge strane, primetimo da je g = inf{f , f , . . .} ≤ f . Zbog monotonosti inte-

grala vai i R g dµ ≤ R f dµ. Prelaskom na limes inferior zak uqujemo
X n X n
n n n+1 n

Z Z
∗2
lim inf gn dµ ≤ lim inf fn dµ.
n→∞ n→∞

Poxto je i niz realnih brojeva R g dµ rastui niz, onda on ima limes, pa je i limes
X X

inferior jednak tom limesu, dakle

Z
X

Z
n

∗3
lim gn dµ = lim inf gn dµ.
n→∞ X n→∞ X

Z
Zak uqujemo Z Z Z Z
∗1 TMK ∗3 ∗2
lim inf fn dµ = lim gn dµ = lim gn dµ = lim inf gn dµ ≤ lim inf fn dµ.
X n→∞ X n→∞ n→∞ X n→∞ n→∞

Time je dokazana Fatuova lema.

X X

1
2

Primer. Ovaj primer moe pomoi studentu da lakxe zapamti Fatuovu lemu (tj.
da lakxe zapamti xta je vee, a xta mae u nejednakosti).
Neka je X = [−1, 1] prostor sa Lebegovom merom m. Definixemo niz funkcija
f : [−1, 1] → {0, 1} na sledei naqin
n
( (
1, x ≤ 0 0, x ≤ 0
f2n (x) = , f2n+1 (x) =
0, 0 < x ≤ 1 1, 0 < x ≤ 1.

Jednostavno izraqunavamo da je R
X fn dm = 1, ali je
lim inf n→∞ fn = 0. Dakle,
Z Z
1 = lim inf fn dm > lim inf fn dm = 0.
n→∞ X n→∞
Ovo je ujedno i primer da u Fatuovoj nejednakosti moe vaiti stroga nejednakost.
X

Integral proizvo ne funkcije

Neka je (X, M, µ) prostor sa merom. Videli smo kako se definixe integral mer ive
nenegativne funkcije i videli smo koje osobine on ima: monotonost, linearnost,
TMK, Fatuova lema itd. Sada hoemo da definixemo integral proizvo ne mer ive
funkcije, ne samo nenegativne. Koristiemo predstav ae funkcije kao razlika dve
nenegativne funkcije.
Neka je f : X → R proizvo na mer iva funkcija. Definixemo funkcije
( (
f (x), f (x) ≥ 0 0, f (x) ≥ 0
0, , f − (x) =
+
f (x) =
f (x) ≤ 0 −f (x), f (x) ≤ 0.
Dakle,
i f (x) = min{f (x), 0}.
f + (x) = max{f (x), 0} −

Stav. Ako je f mer iva funckija, onda su i funkcije f i f mer ive. + −

Dokaz. Ako je f mer iva, onda je i |f | mer iva, kao kompozicija neprekidne i
mer ive. Primetimo da je f (x) = i f (x) = . Dakle, i f i f su
f (x)+|f (x)| − |f (x)|−f (x) −

mer ive.
+ +
2 2

Primetimo da vai
f (x) = f (x) − f (x) i |f (x)| = f (x) + f (x).
+ − + −

Definicija. Integral mer ive funkcije f definixemo kao

Z Z Z
f dµ = f + dµ − f − dµ.
X X X

Napomena.Primetimo da ova definicija ima smisla, poxto smo videli da su i

f+ i f mer ive funckije, pa moemo raqunati ihov integral.
−
 3

Definicija. Funkcija f je integrabilna na skupu E ∈ M ako vai

i f dµ < ∞.
Z Z
−
f + dµ < ∞
E E

Primer. Neka je f ≥ 0. Tada je f = f i f = 0. Dakle, R f dµ = R f dµ. + −

X X
+

Primer. Neka je f (x) = −1, , na prostoru X = [−1, 1] sa Lebegovom

(
−1 ≤ x ≤ 0
1, 0<x≤1
merom. Naimo f dm.
R

1. naqin. Primetimo da je f prosta funkcija, pa je po definiciji

X

Z
f dm = −1 · m([−1, 0]) + 1 · m([0, 1]) = −1 + 1 = 0.
[−1,1]

2. naqin. Poxto funkcija f mea znak, ovaj integral moemo (rexiti i razdva-
jaem na f i f . Dobijamo f (x) = 1, 0 < x ≤ 1 i f (x) = 1,0, −1
(
+ − 0, −1 ≤ x ≤ 0 + ≤x≤0 −
.
0<x≤1
Sliqno kao u 1. naqinu nalazimo R f dm = 1 i R f dm = 1. Dakle, R f dm = 0.
X
+
X
−
X

Stav. Funkcija f : X → R je integrabilna ako i samo ako je funkcija |f | integra-

bilna. Vai Z  Z
f dµ ≤ |f |dµ.
 

X X

Dokaz. Funkcija f je integrabilna ako i samo ako su+funkcije f + i f − integra-

bilne. Takoe, i |f | je integrabilna ako i samo ako su f i f integrabilne. Vai
−

i Z   Z Z  Z  Z  Z Z Z
 ∗ 
f dµ =  f + dµ− f − dµ ≤  f + dµ+ f − dµ = f + dµ+ f − dµ = |f |dµ.
     


Nejednakost ∗ vai zbog nejednakosti trougla.

X X X X X X X X

Stav. (Linearnost integrala)
a) R (f + f )dµR = f dµ + R f dµ, za svake dve mer ive funkcije f , f : X → R.
R R

b) λf dµ = λ f dµ, za svaku proizvo nu mer ivu funkciju f : X → R i proizvo nu

X 1 2 X 1 X 2 1 2

konstantu λ ∈ R.
X X

Dokaz. a) Primetimo prvo da (f + f ) ne mora biti isto xto i f + f . Dovo no + +

je uzeti za primer f = −f , gde je f > 0 neka pozitivna funkcija. Tada je f + f = 0

+
1 2 1 2

pa je i (f + f ) = 0, dok je f + f > 0.
+
2 1
+
1
+
1 2

• Pokaimo da je razlagae f = f − f minimalno, tj. ako je f = h − h

1 2 1 2
−

proizvo no razlagae gde su funkcije h , h ≥ 0, onda je h ≥ f i h ≥ f .

+
1 2
−

Dokaz: Na skupu gde je f ≥ 0 vai f = f, pa je h = h + f = h + f ≥ f . Sliqno,

+
1 2 1 2

na skupu gde je f < 0 vai f = −f, pa je h = h − f = h + f ≥ f .

+ + +
1 2 2
− − −

Primetimo da je f + f = f − f + f − f = (f + f ) − (f + f ), znaqi
2 1 1
+ − + − + + − −

da imamo razlagae funkcije f + f . Pa poxto je f + f = (f + f ) − (f + f )

1 2 1
1 2
1 2 2
1
1
2
2
1 2
1
+
2
1 2
−
4

minimalno razlagae, sledi da je f + f ≥ (f + f ) i f + f ≥ (f + f ) Neka je

+ + + − − −

h = f + f − (f + f ) , dakle vai i h = f + f − (f + f ) . Tada je

1 2 1 2 1 2 1 2
+ + + − − −
1 2 1 2 1 2 1 2

Z Z Z
def
(f1 + f2 )dµ = (f1 + f2 ) dµ − (f1 + f2 )− dµ
+
X X X
Z Z Z Z
+ −
= (f1 + f2 ) dµ + hdµ − ( (f1 + f2 ) dµ + hdµ)
X X X X
Z Z
∗
= ((f1 + f2 )+ + h)dµ − ((f1 + f2 )− + h)dµ
ZX Z X

= + +
(f1 + f2 )dµ − (f1 + f2− )dµ
−

ZX Z X
Z Z Z Z
∗ + + − − def
= f1 dµ + f2 dµ − f1 dµ − f2 dµ = f1 dµ + f2 dµ.

Jednakosti ∗ vae zbog linearnosti integrala nenegativne funkcije.

X X X X X X

b) Ako je λ > 0, onda je (λf ) = λf i (λf ) = λf sledi

+ + − −

Z Z Z Z Z
λf dµ = (λf )+ dµ − (λf )− dµ = λf + dµ − λf − dµ
X X
Z ZX ZX X
∗ + −
=λ f dµ − λ f dµ = λ f dµ.

Nejednakost ∗ vai na osnovu linearnosti nenegativne mer ive funkcije.

X X X

Ako je λ < 0 onda je (λf ) = −λf i (λf ) = −λf . Sledi

+ − − +

Z Z Z Z Z
+ − −
λf dµ = (λf ) dµ − (λf ) dµ = (−λ)f dµ − (−λ)f + dµ
X X X X X
Z Z Z
∗ + −
= −(−λ) f dµ + (−λ) f dµ = λ f dµ.

Nejednakost ∗ vai na osnovu linearnosti nenegativne mer ive funkcije.

X X X


Stav. Za svaka dva mer iva disjunktna skupa A i B i proizvo nu mer ivu
funkciju f vai R f dµ = R f dµ + R f dµ.
Dokaz. Poxto jeZχ = χ + χ Z, na osnovu linearnosti integralaZ sledi
AtB A B
AtB A B
Z Z Z
f dµ = f χAtB f dµ = f χA dµ + f χB dµ = f dµ + f dµ.
AtB X X X A B

Stav. (Monotonost integrala ) Ako za dve proizvo ne mer ive funkcije vai
f1 ≤ f2onda je i f dµ ≤ f dµ.
R R

Dokaz. Primetimo da je funkcija f = f − f mer iva i nenegativna. Dakle, skup

X 1 X 2

vrednostiRkoje uzimaR su nenegativni brojevi, pa je i R 2 1

Tada je f dµ− f dµ = R (f −f )dµ ≥ 0.

f dµ ≥ 0. X
X 2 X 1 X 2 1 
 5

Pojam skoro svuda (nastavak)

Neka je (X, M, µ) prostor sa merom.
Stav. a) Ako je f : X → R proizvo na mer iva funkcija jednaka nuli skoro svuda,
onda je R Rf dµ = 0.
b) Ako je f dµ = 0, za svaki skup E ∈ M, onda je f = 0 skoro svuda.
X

Dokaz. a) Neka je E = {x ∈ X | f (x) ≥ 0}. Na skupu E vai f = f . Dakle,

E

f je nenegativna funkcija koja je jednaka nuliR skoro svuda na skupu E. Na osnovu

+

dokazane osobine za nenegativne funckije, sledi f dµ = 0. Da e, na skupu E vai

+
+ c

f = −f . Dakle, f je nenegativna funkcija koja je jednaka nuli skoro svuda na E . E

− −

Kako je i f nenegativna funkcija, sledi R f dµ = 0. Sledi

c
− −
Ec
Z Z Z Z Z
f dµ = f dµ + f dµ = +
f dµ + (−f − )dµ = 0 + 0 = 0.
X E Ec E Ec

b)RNeka je ponovo E = {x ∈ X | f (x) ≥ 0}. Dakle, na skupu E vai f = f , pa je

f dµ. Poxto na skupu E vai f = 0, sledi
+
+ c +
R
0= f dµ =
E E
Z Z Z
+ +
f dµ = f dµ + f + dµ = 0.
X E Ec

Pokazali smo 27.3. da ako je integral nenegativne funkcije jednak nuli, onda je ta
funkcija jednaka nuli skoro svuda. Sledi f = 0 skoro svuda. Sliqno se pokazuje da
je f = 0 skoro svuda. Neka je A = {x ∈ X | f 6= 0} i B = {x ∈ X | f 6= 0}. Poxto
+
− −

je µ(A) = µ(B) = 0 a {xR∈ X | f 6= 0} ⊂ A ∪ B, sledi da je i f = 0 skoro svuda.

+

Napomena. Ako je f dµ = 0, onda( ne mora da sledi da je f = 0 skoro svuda.

X

Uzmimo primer proste funkcije f (x) = −1, −1 ≤ x ≤ 0

. Videli smo da je
R
f dm = [−1,1]

0, ali ova funkcija nigde nije jednaka nuli.

1, 0<x≤1

R Posledica.
R Ako su funkcije f i g jednake skoro svuda i ako su mer ive onda je
f dµ = gdµ.
Dokaz. Neka je h = f − g. Dakle, h je mer iva funkcija i jednaka je nuli skoro
X X

svuda. Na osnovu prethodnog stava pod a) sledi da je R

0. Da e, na osnovu lin-
earnosti integrala sledi R f dµ = R gdµ.
hdµ = X

Definicija. Kaemo da niz funckija f : X → R konvergira skoro svuda ka
X X

funkciji f ako je skup gde ta konvergencija ne vai mere nula. n

Primer. Neka je f (x) = 0,(−1) , xx 6== 00 na prostoru R sa Lebegovom merom.

(
n n

Niz funckija f ne konvergira ni jednoj funkciji, zato xto ne postoji lim (−1) .
Meutim, na skupu R\{0} niz f je konstantan niz, pa konvergira toj konstanti (nuli).
n
n n→∞

Dakle, niz f konvergira svuda, osim u taqki x = 0. Poxto je taqka Lebegove mere
n

nula, znaqi da niz f konvergira skoro svuda.

n
n
6

Teorema o dominantnoj konvergenciji

Teorema o dominantnoj konvergenciji (TDK). Neka je (X, M, µ) prostor sa
merom i neka je f : X → R niz mer ivih funkcija koji skoro svuda konvergira ka
funkciji f : X → R. Ako postoji integrabilna funkcija g : X → R takva da je
n

|f (x)| ≤ g(x), za sve n ∈ N onda vai

n
Z Z
lim fn dµ = lim fn dµ.
n→∞ X X n→∞

Dokaz. Posmatramo niz funckija g − f . Iz uslova |f (x)| ≤ g(x) sledi da je

ovo niz nenegativnih funkcija. Poxto je funkcija g integrabilna, znaqi i da je
n n

mer iva. Poxto su i funkcije f mer ive onda je i g − f niz mer ivih funckija.
Dakle, moemo primeniti Fatuovu
Z
lemu i dobijamo
Z
n n

lim inf (g − fn )dµ ≥ lim inf (g − fn )dµ.

n→∞ X n→∞
Zbog linearnosti limesa i integrala sledi Z
X

Z Z   Z
lim inf gdµ + lim inf − fn dµ ≥ lim inf gdµ + lim inf (−fn )dµ.
n→∞ n→∞ X n→∞ X n→∞
Podsetimo se iz Analize 1 da je lim inf I poxto je g
X X

funkcija koja ne zavisi od n dobijamo n→∞ (−an ) = − lim supn→∞ an .

Z Z Z Z
gdµ − lim sup fn dµ ≥ gdµ − lim sup fn dµ.

Dakle,
X n→∞ X X X n→∞

Z Z
∗1
lim sup fn dµ ≥ lim sup fn dµ.
n→∞ n→∞

Sada posmatramo niz funckija g + f . I ovo je niz mer ivih nenegativnih funkcija,
X X

pa moemo primeniti Fatuovu lemu i dobijamo

n

Z Z
lim inf (g + fn )dµ ≥ lim inf (g + fn )dµ.
n→∞ X n→∞
Zbog linearnostiZlimesa i integrala slediZ
X

Z Z
lim inf gdµ + lim inf fn dµ ≥ lim inf gdµ + lim inf fn dµ.
n→∞ n→∞ X n→∞ X n→∞
I poxto funkcija g ne zavisi odZn dobijamoZ
X X

∗2
lim inf fn dµ ≥ lim inf fn dµ.
n→∞ X n→∞
Neka je E ⊂ X skup na kome niz f konvergira ka funkciji f. Poxto f konvergira
X

skoro svuda, sledi da je µ(E ) = 0 i svaki integral na skupu E je takoe nula. Dakle,
n n

svaki integral na skupu E je jednak integralu na celom skupu X. Poxto na skupu E

c c

niz f konvergira, tu je lim sup f = lim inf f = lim f = f pa je

n n→∞ n n→∞ n n→∞ n
 7

Z Z Z Z
lim inf fn dµ = lim inf fn dµ = lim sup fn dµ = lim sup fn dµ.
X n→∞ E n→∞ E n→∞ X n→∞

Zak uqujemo
Z Z Z Z
∗2 ∗1
lim inf fn dµ ≥ lim inf fn dµ = lim sup fn dµ ≥ lim sup fn dµ.
n→∞ X X n→∞ X n→∞ n→∞ X

Poxto je limes superior uvek vei ili jednak od limesa inferiora znaqi da su sve
gore nejednakosti zapravo jednakosti i limes superior i limes inferior postaju
limes. Zak uqujemo
Z Z
lim fn dµ = lim fn dµ.
n→∞ X X n→∞

Time je teorema o dominantnoj konvergenciji dokazana. 

Napomena. Iz Analize 2 je poznato da ako niz funkcija ravnomerno konvergira

na kompaktu, onda limes i integral mogu da zamene mesto.
• Niz funkcija f : [0, 1] → R definisan sa f (x) = nx(1 − x ) konvergira ka
funkciji f = 0, ali konvergencija nije ravnomerna. Takoe, limes i integral ne
2 n
n n

komutiraju. (Dakle, uslov ravnomerne konvergencije je bitan.)

• Niz funkcija

(
1
n, |x| ≤ n
fn (x) =
0, |x| > n

ravnomerno konvergira ka funkciji f = 0, meutim lim

R
f (x)dx = 2 dok
∞

je lim f (x)dx = 0. Dakle, ovaj primer niza funkcija pokazuje da je uslov

n→∞ −∞ n
∞

kompaktnosti domena bitan.

R
−∞ n→∞ n

Pitae. Da li postoji integrabilna dominatna za prethodne nizove funkcija?

(Odgovor: ne postoji. Da postoji, onda bi na osnovu TDK limes i integral komuti-
rali.)
• Zahva ujui teoremi o dominantnoj konvergenciji, videemo da postoje i primeri
nizova funkcija (npr f (x) = , x ∈ [0, 1]) koji iako ne konvergiraju ravnomerno
arctg(nx)

ipak dopuxtaju komutaciju limesa i integrala.

n 1+x
8

Levijev stav
Levijev stav. Neka je (X, M, µ) prostor sa kompletnom merom i neka je fn : X → R
niz mer ivih funkcija takav da red
∞ Z
X
|fn |dµ
n=1 X
konvergira. Tada je za skoro sve x ∈ X red P ∞
n=1 fn konvergentan i vai
∞ Z
X Z X∞
fn dµ = fn dµ.
n=1 X X n=1

Napomena. Primetimo da je sa leve strane red realnih brojeva, dok je sa desne

strane red funkcija.
Dokaz e biti prikazan u narednom dokumentu.