Glava 8

Granična vrednost

Granična vrednost niza

• Niz a je funkcija a : N → R. Domen ovog preslikavanja je skup prirodnih brojeva

i on daje indeks (poziciju) u nizu, dok je kodomen skup realnih brojeva i on nam
daje vrednost člana niza na datoj poziciji.
• Niz se označava i sa a = {an }n∈N , gde se broj an naziva opšti član niza.
• Realan broj L je granična vrednost (limes) niza sa opštim članom an , ako za
svaku proizvoljno malu veličinu ε > 0 postoji indeks u nizu n0 , takav da za svaki
indeks n veći od njega (n > n0 ) važi da su član an i L na rastojanju manjem od ε,
tj. |an − L| < ε.
Datu definiciju možemo zapisati i na sledeći način:

(∀ ε > 0)(∃ n0 (ε) ∈ N)(∀ n ∈ N) n > n0 ⇒ |an − L| < ε.

• Ako za niz {an }n∈N postoji granična vrednost L, tada niz konvergira i to ozna-
čavamo sa
lim an = L.
n→∞

U protivnom niz divergira.

• Neka su (an )n∈N i (bn )n∈N dva konvergentna niza, odnosno lim an = a i
n→∞
lim bn = b. Tada važi:
n→∞

1. lim (an ± bn ) = lim an ± lim bn = a ± b;

n→∞ n→∞ n→∞

2. lim (an · bn ) = lim an · lim bn = a · b;

n→∞ n→∞ n→∞

141
142 Glava 8. Granična vrednost

an limn→∞ an a
3. lim = = , ako je lim bn 6= 0;
n→∞ bn limn→∞ bn b n→∞

4. lim (an )k = ( lim an )k = ak , k ∈ N;

n→∞ n→∞
√ q
5. lim k
an = k lim an , k ∈ N (za k parno članovi niza moraju biti nenega-
n→∞ n→∞
tivni).

• Važne granične vrednosti:

lim nα = ∞, α > 0; lim
1
= 0, α > 0;
1
lim (1 + )n = e;
n→∞ n→∞ nα n→∞ n

 ∞, q > 1 √
lim qn = 1, q = 1 ; lim n
n = 1;
n→∞  n→∞
0, 0 < q < 1
√ an
lim n a = 1 a > 0; lim = 0 a > 0.
n→∞ n→∞ n!

Granična vrednost funkcije

• Neka je data funkcija f : D → R i tačka x0 ∈ R. Broj L je granična vrednost

funkcije f (x) u tački x0 , ako za svaki proizvoljno mali broj ε > 0 postoji broj
δ > 0, takav da za svaki broj x, koji je od x0 udaljen za manje od δ, važi da je f (x)
na udaljenosti manjoj od ε od L. Definisanu graničnu vrednost označavamo sa:

lim f (x) = L.
x→x0

Definiciju možemo zapisati i korišćenjem logičkih simbola na sledeći način:

(∀ ε > 0)(∃ δ > 0)(∀x ∈ D) |x − x0 | < δ ⇒ | f (x) − L| < ε.

• Definišu se i slučajevi kada je x0 = ±∞ ili L = ±∞ i tada dobijamo granične

vrednosti
lim f (x) = L, lim f (x) = ±∞ i lim f (x) = ±∞.
x→±∞ x→x0 x→±∞

• Kako x može da se "približava" tački x0 sa leve i sa desne strane, razlikujemo:

a) levu graničnu vrednost
lim f (x),
x→x0 −

gde posmatramo samo one vrednosti x koje su manje od x0 i

 143

b) desnu graničnu vrednost

lim f (x),
x→x0 +

gde posmatramo samo one vrednosti x koje su veće od x0 .

• Granična vrednost funkcije lim f (x) = L postoji ako i samo ako postoje leva i
x→x0
desna granična vrednost koje su jednake, tj.

lim f (x) = lim− f (x) = L.

x→x0 + x→x0

• Takodje, mogu se definisati i leva (desna) granična vrednost u tački x0 u slučaju

kada je L = ±∞, odnosno

lim f (x) = ±∞ i lim f (x) = ±∞.

x→x0 + x→x0 −

• Ako je vrednost L kojoj teži funkcija f (x), kada x teži prema x0 , baš jednaka
vrednosti funkcije za x = x0 , tj. ako važi

lim f (x) = f (x0 ),

x→x0

tada je funkcija f (x) neprekidna u tački x = x0 .

• Funkcija y = α(x) se naziva beskonačno mala kada x → x0 , ako je

lim α(x) = 0.
x→x0

• Funkcija y = β(x) se naziva beskonačno velika kada x → x0 , ako je

lim |β(x)| = +∞.

x→x0

f (x)
• Ako su f i g beskonačno male funkcije kada x → x0 tada je količnik neo-
g(x)
0
dredjen oblik ” ” kada x → x0 .
0
f (x)
• Ako su f i g beskonačno velike funkcije kada x → x0 tada je količnik
g(x)
∞
neodredjen oblik ” ” kada x → x0 .
∞
• Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = ∞ tada je f (x)g(x) neodredjen izraz oblika
x→x0 x→x0
”0 · ∞” kada x → x0 .
• Na sličan način definišemo neodredjene oblike ”00 ”, ”∞0 ” i ”1∞ ”.
144 Glava 8. Granična vrednost

• Važne granične vrednosti:

1 1 ax − 1
lim (1 + )x = lim (1 + x) x = e; lim = ln a, a > 0;
x→∞ x x→0 x→0 x
ex − 1 ln(1 + x) sin x
lim = 1; lim = 1; lim = 1.
x→0 x x→0 x x→0 x

Primeri

1. Napisati nekoliko prvih članova nizova:

1 n−1
(a) an = , n ∈ N; (b) bn = 2 , n ∈ N.
n n
Rešenje:

1
(a) Niz an = , n ∈ N ima elemente:
n
1 1 1
a1 = 1, a2 = , a3 = , . . . , a100 = ,...
2 3 100
n−1
(b) Niz bn = , n ∈ N ima elemente:
n2
1 2 99
b1 = 0, b2 = , b3 = , . . . , b100 = ,...
4 9 10000
1
2. Po definiciji pokazati da niz an = , n ∈ N konvergira i da je granična vred-
n
nost L = 0.
Rešenje:
1
Uzmemo proizvoljno malo ε > 0 i biramo da je n0 = . Sada za svako n > n0
ε
1 1
važi da je an = < = ε, pa je
n n0
|an − L| = |an − 0| < ε,

što je i trebalo pokazati.

3. Odrediti sledeće granične vrednosti:

2n2 + n + 3 10n3 + 2n 4n + 5
(a) lim 2 ; (b) lim ; (c) lim .
n→∞ n + 4n + 5 n→∞ 2n2 + 6 n→∞ 2n4 + n3 + 15
 145

Rešenje:
Odredićemo granične vrednosti sledećih nizova tako što ćemo u brojiocu i
imeniocu ispred zagrade izvući najveći stepen od n i iskoristiti neke od već
navedenih graničnih vrednosti:

2n2 + n + 3 lim (2 + 1n + n32 )

n2 (2 + 1n + n32 ) n→∞
(a) lim 2 = lim 2 =
n→∞ n + 4n + 5 n→∞ n (1 + 4 + 52 ) lim (1 + 4n + n52 )
n n n→∞
3
lim 2 + lim n1 + lim2 2
n→∞ n→∞ n→∞ n
= 4 5
= = 2;
lim 1 + lim n + lim n2 1
n→∞ n→∞ n→∞

10n3 + 2n n3 (10 + n22 ) 10n

(b) lim = lim = lim = ∞;
n→∞ 2n + 6
2 6
n→∞ n2 (2 + 2 ) n→∞ 2
n
4n + 5 n(4 + 5n ) 4
(c) lim = lim = lim = 0.
n→∞ 2n + n + 15
4 3 1
n→∞ n4 (2 + + 4 ) 15 n→∞ 2n3
n n

U sve tri granične vrednosti u ovom primeru imali smo neodredjene izraze
∞
oblika ” ” kada n → ∞.
∞
4. Odrediti sledeće granične vrednosti:
2n − 1 2n+1 + 3n+1
(a) lim n ; (b) lim .
n→∞ 2 + 1 n→∞ 2n + 3n
Rešenje:

(a) Koristeći da je lim qn = ∞, za q > 1, sledi da je lim 2n = ∞, pa je

n→∞ n→∞

2n − 1 2n (1 − 21n )
lim = lim = 1;
n→∞ 2n + 1 n→∞ 2n (1 + 1n )
2

2
(b) Sada ćemo iskoristiti da je lim ( )n = 0, pa imamo
n→∞ 3

2n+1 + 3n+1 3n+1 (( 23 )n+1 + 1)

lim = lim = 3.
n→∞ 2n + 3n n→∞ 3n (( 23 )n + 1)
p
5. Odrediti sledeću graničnu vrednost lim (n − n2 − 3n − 4).
n→∞
Rešenje:
146 Glava 8. Granična vrednost

Sledeća granična vrednost je neodredjen izraz oblika ”∞ − ∞” i rešićemo je

tako što ćemo racionalisati dati izraz:
√
p p n + n2 − 3n − 4
lim (n − n2 − 3n − 4) = lim (n − n2 − 3n − 4) · √
n→∞ n→∞ n + n2 − 3n − 4
n2 − (n2 − 3n − 4) n(3 + 4n )
= lim √ = lim ³ q ´ = 3.
n→∞ n + n2 − 3n − 4 n→∞
n 1 + 1 − 3n − n42

6. Odrediti:
³ 1 ´n ³ n + 3 ´n+2
(a) lim 1 + ; (b) lim .
n→∞ 2n n→∞ n+1
Rešenje:
Naredne granične vrednosti su neodredjeni izrazi oblika ”1∞ ” i rešavamo ih
svodeći ih na poznate granične vrednosti:
³ 1 ´n
lim 1 + = e.
n→∞ n
³ 1 ´n ³ 1 ´2n· 12 1
(a) lim 1 + = lim 1 + = e2 ;
n→∞ 2n n→∞ 2n
³ n + 3 ´n+2 ³ n + 1 + 2 ´n+2 ³ 2 ´n+2
(b) lim = lim = lim 1 +
n→∞ n + 1 n→∞ n+1 n→∞ n+1
³ 1 ´(n+2)· n+1 2
·
2 n+1 2n+4 lim 2n+4
= lim 1 + n+1 = lim e n+1 = en→∞ n+1 = e2 .
n→∞ n→∞
2

7. Koristeći granične vrednosti sledećih funkcija:

1 ³ 1 ´x
lim = 0, α > 0, lim 1 + = e,
x→∞ xα x→∞ x

rešiti primere:
√
x3 + 2x + 5 2x + x2 + 3
(a) lim ; (b) lim √ ;
x→+∞ 2x3 + x2 + 3 x→+∞ 3x + 4 x4 + x2
³ x2 + 2x + 3 ´5x−1 p
(c) lim ; (d) lim (x − x2 − 5x).
x→+∞ x2 + x + 1 x→+∞

Rešenje:

x3 + 2x + 5 x3 (1 + x22 + x53 ) 1
(a) lim = lim = ;
x→+∞ 2x3 + x2 + 3 x→+∞ x3 (2 + 1 + 33 ) 2
x x
 147

q
√
2x + x + 3
2 x(2 + 1 + x32 ) 3
(b) lim √ = lim q = ;
x→+∞ 3x + 4 x4 + x2
x(3 + 4 1 + 12 ) 4
x→+∞
x
³ x2 + 2x + 3 ´5x−1 ³ x + 2 ´5x−1
(c) lim = lim 1 +
x→+∞ x2 + x + 1 x→+∞ x2 + x + 1
³ 1 ´(5x−1)· x2 +x+1 x+2
x+2 · x2 +x+1 5x2 +9x−2
= lim 1 + x2 +x+1 = lim e x2 +x+1 = e5 ;
x→+∞ x→+∞
x+2
√
p p x + x2 − 5x
(d) lim (x − x2 − 5x) = lim (x − x2 − 5x) √
x→+∞ x→+∞ x + x2 − 5x
2 2
x − (x − 5x) 5x
= lim √ = lim q = 5.
x→+∞ x + x2 − 5x x→+∞
x(1 + 1 − 5x )

8. Odrediti sledeće granične vrednosti:

x2 − 5x + 4 x3 − 5x2 + 8x − 4
(a) lim 2 ; (b) lim 3 ;
x→4 x − 3x − 4 x→2 x − 5x2 + 7x − 2
x3 + x2 + x + 1
(c) lim 3 .
x→−1 x + 7x2 + 11x + 5

Rešenje:
0
U narednim graničnim vrednostima imamo neodredjene izraze oblika ” ”,
0
koje rešavamo faktorizacijom polinoma u brojiocu i imeniocu:

x2 − 5x + 4 (x − 4)(x − 1) x−1 3
(a) lim = lim = lim = ;
x→4 x − 3x − 4
2 x→4 (x − 4)(x + 1) x→4 x + 1 5
3 2
x − 5x + 8x − 4 2
(x − 2) (x − 1) 0
(b) lim 3 = lim = = 0;
x→2 x − 5x + 7x − 2
2 x→2 (x − 2)(x − 3x + 1)
2 −1
x3 + x2 + x + 1 (x + 1)(x2 + 1) 2
(c) lim 3 = lim = lim = ∞.
x→−1 x + 7x + 11x + 5
2 x→−1 (x + 1)2 (x + 5) x→−1 4(x + 1)

9. Rešiti sledeće granične vrednosti:

√ √ √ √
x− 3 2x + 1 − 3x − 1
(a) lim ; (b) lim √ √ ;
x→3 x − 3 x→2 x− 2
√ √
3
x− 3 a x2 − 3x − 10
(c) lim √ √ ; (d) lim √ √ .
x→a x − a x→5 2x − 10
Rešenje:
Granične vrednosti u kojima se pojavljuju koreni rešavamo tako što raciona-
lišemo date izraze:
148 Glava 8. Granična vrednost

√ √ √ √ √ √
x− 3 x− 3 x+ 3 x−3
(a) lim = lim ·√ √ = lim √ √
x→3 x − 3 x→3 x − 3 x + 3 x→3 (x − 3)( x + 3)
1
= √ ;
2 3
√ √ √ √ √ √
2x + 1 − 3x − 1 2x + 1 − 3x − 1 2x + 1 + 3x − 1
(b) lim √ √ = lim √ √ ·√ √
x→2 x− 2 x→2 x− 2 2x + 1 + 3x − 1
√ √ √ √ √
x+ 2 −(x − 2)( x + 2) − 2
·√ √ = lim √ √ = √ ;
x + 2 x→2 (x − 2)( 2x + 1 + 3x − 1) 5
√ √ √ √ √
3 √ √ √
3 √ √
3
x− 3 a 3
x− 3 a x2 + 3 x 3 a + a2 x+ a
(c) lim √ √ = lim √ √ ·√ √ √ √ · √ √
x→a x − a x→a x − a 3 2 3
x + 3 x 3 a + a2 x+ a
√ √ √
(x − a)( x + a) 2 a 2
= lim √
3 2 √ √ √3
= √ 3
= √ 6
;
x→a (x − a)( x + 3 x 3 a + a2 ) 3 a2 3 a
√ √
x2 − 3x − 10 x2 − 3x − 10 2x + 10
(d) lim √ √ = lim √ √ ·√ √
x→5 2x − 10 x→5 2x − 10 2x + 10
√ √
(x − 5)(x + 2)( 2x + 10) √
= lim = 7 10.
x→5 2(x − 5)

U primeru pod (c) koristili smo formulu za razliku kubova x3 − y3 = (x −

y)(x2 + xy + y2 ), odnosno
√ √ √ 3 √ √ p
x − y = ( 3 x − 3 y)( x2 + 3 x 3 y + 3 y2 ).

10. Odrediti sledeće granične vrednosti:

sin(7x) x2 − 7x + 12 tg (x − 4)
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim √ ;
x→0 x x→3 sin(x − 3) x→4 2 − x

sin2 (x − 2) 1
(d) lim √ ; (e) lim x sin .
x→2 (x2 − 3x + 2)( 2x − 2) x→∞ x

Rešenje:
U narednim zadacima koristićemo poznatu graničnu vrednost

sin x
lim = 1.
x→0 x

sin(7x) sin(7x) 7 sin(7x)

(a) lim = lim · = 7 lim = 7;
x→0 x x→0 x 7 x→0 7x
 149

x2 − 7x + 12
(b) lim =
x→3 sin(x − 3)

limx→3 (x−3)(x−4) x−4

sin(x−3) = limx→3 1 = −1;
sin(x−4) √ √
tg (x − 4) cos(x−4) 2 + x sin(x − 4)(2 + x)
(c) lim √ = lim √ · √ = lim
x→4 2 − x x→4 2 − x 2 + x x→4 cos(x − 4) · (4 − x)
√ √
sin(x − 4)(2 + x) 2+ x 4
= lim = lim = = −4;
x→4 −(x − 4) cos(x − 4) x→4 − cos(x − 4) −1
√
sin2 (x − 2) sin2 (x − 2) 2x + 2
(d) lim √ = lim √ ·√
x→2 (x − 3x + 2)( 2x − 2)
2 x→2 (x − 3x + 2)( 2x − 2)
2 2x + 2
√ √
sin(x − 2) sin(x − 2)( 2x + 2) 2x + 2
= lim = lim = −2;
x→2 −2(x − 2)(x − 2)(x − 1) x→2 −2(x − 1)

1 sin 1 1 sint
(e) lim x sin = lim 1 x = [t = ] = lim = 1.
x→∞ x x→∞ x x t→0 t

U zadatku pod (e) imali smo neodredjen izraz oblika ”∞ · 0”, koji smo, ko-
0 1
risteći dvojni razlomak, sveli na oblik ” ”, a zatim smo smenom t = došli
0 x
do poznate granične vrednosti.

11. Koristeći poznate granične vrednosti odrediti:

ex − e−x ln(x + 5)
(a) lim ; (b) lim 2 ;
x→0 x x→−4 x + 7x + 12
ln x − ln 3 4x − 2x
(c) lim √ √ ; (d) lim .
x→3 x− 3 x→0 ln(1 + x)

Rešenje:

ex − e−x e−x (e2x − 1) 2 (e2x − 1)

(a) lim = lim · = lim 2e−x · = lim 2e−x
x→0 x x→0 x 2 x→0 2x x→0
= 2;
ln(x + 5) ln(1 + (x + 4)) 1
(b) lim 2 = lim = lim = −1;
x→−4 x + 7x + 12 x→−4 (x + 4)(x + 3) x→−4 x + 3
√ √ √ √
ln x − ln 3 ln 3x x+ 3 ln(1 + x−3
3 )( x + 3)
(c) lim √ √ = lim √ √ ·√ √ = lim
x→3 x − 3 x→3 x − 3 x + 3 x→3 x−3
√
1
3 1 √ √ x−3
ln(1 + 3 ) 1 √ √ 2 3
· 1 = lim ( x + 3) · x−3
= lim ( x + 3) = ;
x→3 3 x→3 3 3
3 3
4x − 2x 2x (2x − 1) x 2x − 1 x
(d) lim = lim · = lim 2x · · = ln 2.
x→0 ln(1 + x) x→0 ln(1 + x) x x→0 x ln(1 + x)
150 Glava 8. Granična vrednost

Koristićemo sledeće leve (desne) granične vrednosti:

1 1 1
lim = +∞, lim = −∞, lim = 0,
x→0+ x x→0− x x→±∞ x
√ √
lim+ x = 0, lim x = +∞, lim ln x = −∞,
x→0 x→+∞ x→0+

lim ln x = +∞, lim ex = +∞, lim ex = 0.

x→+∞ x→+∞ x→−∞

12. Odrediti granične vrednosti:

x−3 x−3 √
(a) lim+ ; (b) lim− ; (c) lim+ (x + x − 1);
x→2 x − 2 x→2 x − 2 x→1
√ 5+x
(d) lim− (x + 1 − x); (e) lim − ln ;
x→1 x→−5 x−4
r
1 1
(g) lim+ e− x−3 ;
1
(h) lim− e− x−3 .
(f) lim + ln ;
x→−9 x+9 x→3 x→3

Rešenje:
Iskoristićemo date granične vrednosti uz napomenu da posebno moramo da
pazimo na znakove izraza u sledećim primerima:

x−3
(a) lim+ = −∞ (brojilac je negativan, imenilac je pozitivan);
x→2 x − 2
x−3
(b) lim− = +∞ (brojilac i imenilac su negativni);
x→2 x − 2
√
(c) lim+ (x + x − 1) = 1 (pod korenom imamo "pozitivnu"nulu);
x→1
√
(d) lim− (x + 1 − x) = 1 (pod korenom imamo "pozitivnu"nulu);
x→1
5+x
(e) lim ln = −∞ (razlomak teži ka "pozitivnoj"nuli);
x→−5− x−4
r
1
(f) lim + ln = +∞ (razlomak teži ka plus beskonačno);
x→−9 x+9
1
(g) lim+ e− x−3 = 0 (stepen teži ka minus beskonačno);
x→3
1
(h) lim− e− x−3 = +∞ (stepen teži ka plus beskonačno).
x→3
 151

Zadaci

1. Odrediti granične vrednosti:

2n + 3 7n3 + 2n + 1 10n + n2
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim .
n→∞ 6n + 7 n→∞ n+5 n→∞ n3 + 6

2. Odrediti granične vrednosti:

3n2 1 − 6n3 2n2 1 − 3n3
(a) lim ( + ); (b) lim ( + 2 ).
n→∞ 2n + 1 1 + 4n2 n→∞ 2n + 3 3n + 1
3. Odrediti granične vrednosti:
√ √ √
8 n + n2 3 n4 + 5n3 + 2 n+6
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim ;
n→∞ 2n2 + 3 n→∞ n+1 n→∞ n2 + 3
√ √
3 3
n + 2n + 1 ( n2 + 1 + n)2
(d) lim ; (e) lim √ .
n→∞ n2 + 1 n→∞ 3 6
n +1
4. Odrediti granične vrednosti:
(n + 1)3 − (n − 1)3 (2n + 1)4 − (n − 1)4
(a) lim ; (b) lim .
n→∞ (n + 1)2 + (n − 1)2 n→∞ (2n + 1)4 + (n − 1)4

√n
4 + 3n
5. Naći graničnu vrednost lim √ .
n→∞ n n + 6n

6. Odrediti granične vrednosti:

(n + 2)! − (n + 1)! n!
(a) lim ; (b) lim ;
n→∞ (n + 3)! n→∞ (n + 1)! − n!
√
3n + n! n
2 + (n + 2)!
(c) lim 3 ; (d) lim 7 ;
n→∞ n + (n + 1)! n→∞ n + (n + 2)!
√ 1
n
n + (n + 3)! 4 n + (n + 3)!
(e) lim ; (f) lim .
n→∞ n6 n→∞ (n + 3)!

7. Odrediti granične vrednosti:

p p
(a) lim ( n2 + 5 − n); (b) lim ( n3 + n + 3 − n);
n→∞ n→∞
p3
p3
(c) lim ( n + n − n − 1).
3 3
n→∞

8. Odrediti granične vrednosti:

1 1
2 n+1 + 3 n+1 4n+2 + 7n+2
(a) lim ; (b) lim .
n→∞ 2 +3
1
n
1
n n→∞ 4n+1 − 7n+1
152 Glava 8. Granična vrednost

9. Odrediti granične vrednosti:

1 1 3n2 2n2 + 3 n2
(a) lim (1 − )n ; (b) lim (1 + 2 ) ; (c) lim ( ) ;
n→∞ n n→∞ n +1 n→∞ 2n2
2 n+5 n 1 2
(d) lim (1 + )n ; (e) lim ( ) ; (f) lim (1 + 3 )n +1 ;
n→∞ n n→∞ n n→∞ n
n2 + 5 n2 +4 n+1 n
(g) lim ( 2 ) ; (h) lim ( ) .
n→∞ n + 3 n→∞ n − 1

10. Odrediti granične vrednosti:

1 1 1
(a) lim+ ; (b) lim− ; (c) lim+ ;
x→0 x x→0 x x→3 x − 3
1 √ √
(d) lim− ; (e) lim+ (2 + x); (f) lim− (2 + −x);
x→3 3 − x x→0 x→0
√ q
(g) lim+ ( x3 − ln x); (h) lim− ( (−x)5 + ln(1 + x));
x→0 x→0
√ 1 1
(i) lim + ( x + 5 + x); (j) lim− ; (k) lim+ ;
x→−5 − 1x
x→0 1+e x→0 ln x
− 1x 1 1
(l) lim+ e ; (m) lim+ 1 ; (n) lim− 1 .
x→0 x→0 1+ex x→0 1+ex
11. Odrediti granične vrednosti:
x−2 x2 + 1 x+7 x2 + 1
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim ; (d) lim .
x→2 x + 3 x→7 x − 2 x→0 3x x→+∞ x2 + 3

12. Odrediti granične vrednosti:

3x + 1 2x2 + 7x + 6 x5 + 7
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim ;
x→∞ 4x
√
x→∞ x3 + 5 x→∞ x3 + 2x + 1
√ x
3
x− 3 4 (4x2 − 5)2 (2x − 7)5 (f) lim √ .
(d) lim ; (e) lim ; x→∞ x + x2 + 4x
x→∞ x − 4 x→∞ 8x9 − 3
13. Odrediti granične vrednosti:
x2 − 4 x4 − 2x2 + 1
(a) lim ; (b) lim ;
x→2 x − 2 x→1 x2 − 8x + 7
x2 + 1 x4 − 18x2 + 81
(c) lim 2 ; (d) lim .
x→−1 x + 3 x→3 2x2 − 3x − 9

14. Odrediti granične vrednosti:

18x4 − 12x3 + 11x2 − 6x + 1
(a) lim ;
x→+∞ 27x4 − 18x3 + 12x2 − 6x + 1
18x4 − 12x3 + 11x2 − 6x + 1
(b) lim .
x→ 13 27x − 18x + 12x − 6x + 1
4 3 2
 153

15. Odrediti granične vrednosti:

√
x x2 − 9 1−x
(a) lim √ ; (b) lim √ ; (c) lim− ;
x→0 1 + 3x − 1 x→−3 x + 12 − 3 x→1 1 − x2
x √ √
(d) lim √ ; 1+x− 1−x
x→0 1 + 3x − 1 (e) lim ;
√
x→0 x
√ √
1 + 2x − 3 3
x− 3 4
(f) lim √ ; (g) lim .
x→4 x−2 x→4 x − 4

16. Odrediti granične vrednosti:

p p
(a) lim (x − x2 − 10x); (b) lim ( x2 + 1 − x);
x→∞ x→−∞
p
(c) lim ( x2 − 5x + 6 − x).
x→+∞

17. Odrediti granične vrednosti:

sin 5x sin 5x sin(x + 1)
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim ;
x→0 sin 2x x→0 x x→0 x+1
tgx sin 3x sin2 x
(d) lim
x→0 x
; (e) lim ; (f) lim 2 2 ;
x→0 sin 2x x→0 x
sin x √ √
(g) limπ ( 2 − tg2 x); (h) 1 − tgx − 1 + tgx
x→ 2 cos x
lim ;
x→π sin 2x
π tg3x 1 − cos x
(i) limπ ( − x)tgx; (j)lim ; (k) lim ;
x→ 2 2 x→0 tgx x→0 x3
1 − cos x sin x − sin a 1 1
(l) lim ; (m) lim ; (n) lim ( − );
x→0 x x→a x−a x→0 sin x tgx
1
(o) lim x · ctg(2x); (p) limπ π · cos2 x.
x→0 x→ 2 2 − x

18. Odrediti granične vrednosti:

arcsinx arcsin(x + 5)
(a) lim ; (b) lim ;
x→0 x x→−5 x2 + 4x − 5
log(x + 8) − 1 arctgx
(c) lim ; (d) lim .
x→2 arcsin(x − 2) x→0 x

19. Odrediti granične vrednosti:

e−2x − 1 e−2x − 1 e2x − 1
(a) lim ; (b) lim ; (c) lim ;
x→0 x x→m∞ x x→0 x
ex − e−x
2
ex − e−x ex − cos x
(d) lim ; (e) lim · .
x→0 sin x x→0 sin x x2
154 Glava 8. Granična vrednost

20. Odrediti granične vrednosti:

ln x − 1 log5 x − 1
(a) lim ; (b) lim .
x→e x − e x→5 x−5
21. Odrediti granične vrednosti:
4x+2 − 4 10 · 4x−1 − 40
(a) lim 2 ; (b) lim 3 .
x→−1 x − 1 x→2 x − 2x − 4

(x − 9)(3x−5 − 1)
22. Naći graničnu vrednost lim .
x→5 2 arctg(5 − x)

23. Odrediti granične vrednosti:

x2 + 1 x2 −3 1
(b) lim (cos x) sin x ;
(a) lim ( 2 ) ;
x→∞ x − 1 x→0
2
x − 6x + 9 x 1 x − 1 x+2
(c) lim ( 2 ) ; (d) lim (1 + )x ; (e) lim ( ) ;
x→∞ x + 4x + 4 x→∞ 4x x→∞ x+1
1 √ x2 + x + 1 x
(f) lim (x − 4) x−5 ; (g) lim x 1 − 5x; (h) lim ( 2 ).
x→5 x→0 x→∞ x − x − 1

Rešenja

1.
1
(a) ; (b) +∞; (c) 0.
3
2.
3 3
(a) − ; (b) − .
4 2
3.
1
(a) ; (b) 3;
2
√ 1
n 2 +6 limn→∞ ( 1
+ n62 )
n+6 n2
3
n2 0
(c) lim 2 = lim = = = 0;
n→∞ n + 3 n→∞ n2 +3 limn→∞ (1 + 3
) 1
n2 n2
(d) 0; (e) 4.

4.
3n2 +1
(n + 1)3 − (n − 1)3 6n2 + 2 n2
3 + n12
(a) lim = lim = lim = lim = 3;
n→∞ (n + 1)2 + (n − 1)2 n→∞ 2n2 + 2 n→∞ n2 +1 n→∞ 1 + n12
n2
 155

15
(b) .
17
√
n
4 + 3n 1 + 3n 1
5. lim √ = lim = .
n→∞ n n + 6n n→∞ 1 + 6n 2
6.
(n + 2)! − (n + 1)! (n + 2)(n + 1)! − (n + 1)!
(a) lim = lim
n→∞ (n + 3)! n→∞ (n + 3)(n + 2)(n + 1)!
n+1 n+1
= lim = lim 2 = 0;
n→∞ (n + 3)(n + 2) n→∞ n + 5n + 6
(b) 0;
3n n! 3n 1
3n + n! (n+1)! + (n+1)! (n+1)! + n+1 0
(c) lim 3 = lim = lim = = 0;
n→∞ n + (n + 1)! n→∞ n3 + (n+1)! n3 1
(n+1)! + 1
n→∞
(n+1)! (n+1)!
√
√ n
2
(n+2)! + 1
n
2 + (n + 2)!
(d) lim 7 = lim n7 = 1;
n→∞ n + (n + 2)! n→∞ +1
(n+2)!
(e) ∞; (f) 1.
7.
1
(a) ;
2 √
p p n3 + n + 3 + n
(b) lim ( n3 + n + 3 − n) = lim ( n3 + n + 3 − n) √
n→∞ n→∞ n3 + n + 3 + n
2 2 n+3
n +n+3−n n+3
= lim √ = lim √ = lim √ 3 n
n→∞ n3 + n + 3 + n n→∞ n3 + n + 3 + n n→∞ n +n+3+n
n
1 + 3n 1
= lim q = ;
1 + 1n + n32 + 1 2
n→∞

(c) Ako dati izraz pomnožimo i podelimo sa

p3
p3
p
3
p
3
( n3 + n)2 + n3 + n n3 − 1 + ( n3 − 1)2
dobijamo da je:
n3 + n − (n3 − 1)
lim √ √ √ √
n→∞ ( 3 n3 + n)2 + 3 n3 + n 3 n3 − 1 + ( 3 n3 − 1)2
n+1
= lim √ 3
√ √
n→∞ n6 + 2n4 + n2 + n6 + n4 − n3 − n + 3 n6 − 2n3 + 1
3

n+1
2 0
= lim √3 6 4 2 √3 6 n 4 3 √ = = 0.
n→∞ n +2n +n + n +n −n −n+ 3 n6 −2n3 +1 3
n2
156 Glava 8. Granična vrednost

8.
(a) 1; (b) −7.

9.
1
(a) ;
e
1 3n2 1 (n2 +1) 3n2 2 3n2
(b) lim (1 + ) = ( lim (1 + ) ) n +1 = e n2 +1 = e3 ;
n→∞ n2 + 1 n→∞ n2 + 1
3
(c) e 2 ; 2 5
(d) e ; (e) e ; (f) 1; (g) e2 ; (h) e2 .

10.
(a) +∞; (b) −∞; (c) +∞; (d) +∞; (e) 2; (f) 2; (g) +∞;
(h) 0; (i) −5; (j) 0; (k) 0; (l) 0; (m) 0; (n) 1.

11.
(a) 0; (b) 10; (c) +∞; (d) 1.

12.
3 1
(a) ; (b) 0; (c) ∞; (d) 0; (e) 64; (f) .
4 2
13.
1
(a) 4; (b) 0; (c) ; (d) 0.
2
14.
2 11
(a) ; (b) .
3 12
15.
2 2 4 1
(a) ; (b) −36; (c) +∞; (d) ; (e) 1; (f) ; (g) √
3
.
3 3 3 3 16
16.
5
(a) 5; (b) +∞; (c) − .
2
17.
5 3
(a) ; (b) 5; (c) sin 1; (d) 1; (e) ;
2 2
sin2 2x sin 2x · sin 2x 1 sin 2x sin 2x 1
(f) lim = lim x x = lim x · lim x = ;
x→0 x 2 x→0 42 · 2 4 x→0 2 x→0 2 4
 157

sin x 2 sin x − sin2 x sin x(1 − sin x)

(g) limπ ( − tg x) = lim ( ) = limπ
x→ 2 cos x 2 x→ 2 π 2
cos x x→ 2 (1 − sin x)(1 − sin x)
sin x 1
= limπ = ;
x→ 2 1 + sin x 2
1
(h) − ; (i) 1; (j) 3; (k) +∞;
2
1 − cos x 2 sin2 2x sin 2x · sin 2x sin 2x x
(l) lim = lim = lim x = lim x · lim sin
x→0 x x→0 x x→0
2
x→0
2
x→0 2
= 1 · 0 = 0;
sin x − sin a 2 cos x+a2 · sin 2
x−a
x+a sin x−a
(m) lim = lim = lim cos · lim x−a2
x→a x−a x→a x−a x→a 2 x→a 2
= cos a;
1
(n) 0; (o) ;
2
1 1 − sin2 x (1 − sin x)(1 + sin x)
(p) limπ π · cos2 x = limπ π = limπ π
x→ 2 2 − x x→ 2 2 −x x→ 2 2 −x
1 − sin x 1 − sin x π
= limπ (1 + sin x) · limπ π = 2 limπ π = [ − x = u,
x→ 2 x→ 2 2 − x x→ 2 2 − x 2
1 − sin( π2 − u) 1 − cos u 2 sin2 u2
u → 0] = 2 lim = 2 lim = 2 lim
u→0 u u→0 u u→0 u
sin u2 u
= 2 lim u · lim sin = 0.
u→0
2
u→0 2
18.
arcsinx arcsin(sint) t
(a) lim = [x = sint, t → 0] = lim = lim = 1;
x→0 x t→0 sint t→0 sint
1 1
(b) − ; (c) log e;
6 10
arctgx t t
(d) lim = [x = tgt, t → 0] = lim = lim cost ·
x→0 x t→0 tgt t→0 sint
t
= lim cost · lim = 1.
t→0 t→0 sint

19.
(a) −2; (b) 0; (c) 2; (d) 2; (e) 3.

20.
ln x − 1 ln x − ln e ln xe ln( e+x−e
e )
(a) lim = lim = lim v = lim
x→e x − e x→e x−e x→e x − e x→e x−e
158 Glava 8. Granična vrednost

e · ln(1 + x−e
e ) x−e ln(1 + u)
= lim x−e =[ = u, u → 0] = e lim = e;
x→e
e
e u→e u
log5 x − 1 log5 x − log5 5 log5 5x ¡ x ¢ x−5
1
(b) lim = lim = lim = lim log5
x→5 x−5 x→5 x−5 x→5 x − 5 x→5 5
x 1 5+x−5 1
= log5 (lim ( ) x−5 ) = log5 (lim ( ) x−5 )
x→5 5 x→5 5
5 + x − 5 x−5
1

= log5 (lim ( ) 5 )5 = log5 e5 = 5 log5 e.

x→5 5
21.

(a) −2 ln 4;
10 · 4x−1 − 40 40(4x−2 − 1) 1
(b) lim 3 = lim = 40 lim 2 ·
x→2 x − 2x − 4 x→2 (x − 2)(x + 2x + 2)
2 x→2 x + 2x + 2
4x−2 − 1 1
lim = 40 ln 4 = 4 ln 4.
x→2 x − 2 10
3x−5 −1
(x − 9)(3x−5 − 1) x−9 x−5
22. lim = − lim · lim = −2 ln 3.
x→5 2arctg(5 − x) x→5 2 x→5 arctg(5−x)
5−x

23.
(e) e−2 ;
1
(a) e2 ; (b) 1; (c) e2 ; (d) e 4 ;
1 1
(f) lim (x − 4) x−5 = lim (1 + (x − 5)) x−5 = [x − 5 = u, u → 0]
x→5 x→5
1
= lim (1 + u) = e;u
u→0
√ 1 1
(g) lim x 1 − 5x = lim (1 − 5x) x = lim (1 + (−5x)) −5x ·(−5) = e−5 ;
x→0 x→0 x→0
x2 + x + 1 2
x − x − 1 + 2x + 2
(h) lim ( )x = lim ( )x
x→∞ x2 − x − 1 x→∞ x2 − x − 1
1 x2 −x−1 (2x+2)x 2x2 +2x
· lim
= lim (1 + x2 −x−1 ) 2x+2 x2 −x−1 = e x→∞ x2 −x−1 = e2 .
x→∞
2x+2
Glava 9

Funkcije jedne realne

promenljive

• Neka su A i B neprazni skupovi (čiji elementi mogu biti razni objekti) i neka je
svakom x ∈ A dodeljen po izvesnom zakonu f tačno jedan element y ∈ B. Tada
kažemo da je na skupu A zadata (ili definisana) funkcija (ili preslikavanje) f sa
vrednostima u skupu B.
• Funkciju f skupa A u skup B označavamo sa

f : A → B.

Ako funkcija f elementu x ∈ A pridružuje element y ∈ B (tj. ako f preslikava x u

y), tada pišemo y = f (x).
• Skup A je oblast definisanosti (domen) funkcije f i označava se sa D( f ). Skup
B je skup vrednosti funkcije (kodomen) f i označava se sa CD ( f ).
• Ako su skupovi A i B podskupovi skupa realnih brojeva tada kažemo da imamo
realnu funkciju realne promenljive.
• Neka su x i y koordinate tačke P u pravouglom Dekartovom koordinatnom siste-
mu. Skup
{P(x, f (x)) : x ∈ D( f )} ⊂ R2
naziva se grafik funkcije f . Koordinata x se naziva apscisa, koordinata y ordinata,
a jednačina y = f (x) funkcionalna zavisnost. Grafik funkcije f se naziva i kriva
zadata funkcijom f .
• Ako je ispunjen uslov x1 6= x2 ⇒ f (x1 ) 6= f (x2 ), za svaka dva elementa x1 , x2 ∈ A,
tada preslikavanje f nazivamo jedan na jedan ("1-1").
• Sa f (A) označavamo skup elemenata y ∈ B koji su slike jednog ili više elemenata
iz A. Ako je f (A) = B tada se f zove preslikavanje skupa A na skup B.

159