JOGA I VI

Sadraj
Sadraj
Uvod 13
Joga i njeni koreni
19
Na putu
31
Vae vebanje
41
Od poetka: osnovni principi 55
Duboko oputanje 63
Pranajama: svesnost daha
69
Nauite da stojite
93
Jednostavna istezanja
99
Pozdrav suncu: talas
109
Stojei poloaji 121
Obrnuti poloaji i ravnotea na rukama
Izvijanje
171
Sedei poloaji i preklopi
193
Uvrtanje u sedeem poloaju
211
Prepuruene vebe: nizovi
221
Renik sanskrtskih termina
243

137

Zahvalnice
Ova knjiga ne bi bila mogua bez Vande Skaraveli (Vanda Scaravelli),
koja mi je otkrila znaenje bezuslovne ljubavi i ije su mi uenje i
podrka pomogli da napiem ovu knjigu. elim da joj se zahvalim na
ogromnom uticaju koji je izvrila na mene, ali u isto vreme preuzimam
na sebe punu odgovornost za dalji razvoj svog uenja i sadraj ove
knjige.
Htela bih, takoe, da se zahvalim mnogim sledbenicima koje sam
obuavala tokom niza godina posebno onima koji su ostali uz mene kroz
sve moje uspone i padove, kao i instruktorima u svom studiju koji su mi
pomogli da se razvijem i uzdignem, posebno Monici Vos (Monica Voss)
koja je uvek bila tu da me saslua. Ljudima koji su me vodili putem
sopstvenog izleenja, Oven Dejmsu (Owen James), Majklu Adamsu (Michael
Adams), Meri Vajner (Mary Weiner) i mnogim drugima, kojima se takoe
zahvaljujem. A posebno uspomeni na Dejson Denga (Jason Zheng) koji mi
je pomogao da stanem na sopstvene noge, ostavljajui po strani
sopstvenu patnju.
Zahvaljujem se svojoj porodici koja me je paljivo negovala kada je to
bilo neophodno i koja me je nesebino podravala na mom neuobiajenom
putu. Kao i Edu, koji me je ohrabrio da kupim kompjuter i verovao u
mene.
Hvala Paoli Skaraveli (Paola Scaravelly) i Donu Koenu (Jon Cohen) za
mnoge mirne i srene sate provedene u njihovom domu.
Ova knjiga je nastajala u vie faza. Moje prvo iskustvo sa pisanjem je
bila broura jednostavnih poloaja. Moj sledei poduhvat je bila
Podloga, disanje i kima, sopstveno izdanje prirunika za poetnike,
koji sam sastavila zajedno sa Lin Vili (Lyn Wylie). Lin mi je pomogla
da preem put od ideje o pisanju prirunika do njenog pretvaranja u
konkretni tekst na papiru. Danita Haldorson (Danita Halldorson) je

inicirala raspravu o joga uenju i njegovom dananjem znaenju. Moj

agent, Lusinda Vardej (Lucinda Vardey), koja je takoe instruktor joge,
ohrabrila me je da napiem knjigu za ljude na putu , za sve meu
vama koji su se ve oprobali u vebanju joge. Sara Dejvis (Sarah
Davies), moj izdava, kao i zaposleni u Rendom Hausu, bili su strpljivi
i puni podrke.
Rik Potruf (Rick Pottruff) i Rob Hauard (Rob Howard) nisu tedeli svoje
vreme. Njihov udotvoran dar je unapredio ovu knjigu.
Htela bih, takoe, da se zahvalim i tebi, itaoe. Bez obzira da li tek
poinje sa jogom, da li joj se vraa ili eli da proiri i produbi
svoje sadanje znanje, nadam se da e otkriti radost, izazov i korist
inei jogu delom svoga ivota, i da e ti ova knjiga biti od pomoi na
tvom putu.
ESTER MAJERS
Toronto, 1996
Uvod
Sa indijskom filozofijom sam se upoznala tokom gimnazije kada sam
proitala priu Rabindranata Tagorea. Rekao je da Istok moe mnogo da
naui od Zapada, ali i da Zapad moe da ui od Istoka. U to vreme sam
bila usmerena na naunu karijeru i nisam mogla da zamislim ta bi to
Zapad mogao da naui od Istoka. Upravo sam otkrila.
Poela sam da vebam jogu 1972., dok sam boravila u Londonu, u
Engleskoj. Bila sam deo eksprimentalnog projekta osnovanog pod
pokroviteljstvom Filadelfijskog milosrdnog udruenja iji je predsednik
bio psihijatar R.D. Leng. Cilj udruenja je bio da prui azil i
obezbedi smetaj ljudima koji bi inae bili hospitalizivani na
psihijatrijskoj klinici, posebno obolelima od izofrenije. To je bila
jedna meavina bivih pacijenata, terapeuta, profesionalnih instruktora
i ostalih, poput mene, koji su jednostavno eleli da uestvuju u
ovakvom eksperimentu. U duhu ezdesetih, mi smo pokuavali da sruimo
pravila institucija i drutvene norme. Hteli smo da stvorimo okruenje
u kome e ljudi biti ono to jesu da lee i izlee svoj duh i svoj
um. ivela sam i radila u udruenju oko pet godina u prijateljskom
okruenju. Kada sam otila, oseala sam se, kako sam i oekivala, kao
srednjevekovni iskuenik na probi. Poto sam opstala, doivela sam
veliko proienje i isceljenje. To je ujedno bila i klica veine mojih
buduih uspeha i postignua.
U udruenje su me privukli iskrenost, neposrednost i suptilnost
iskustava. Postavljali smo sebi pitanja ko smo, gde smo, ta je svrha i
sutina naih ivota. Mnogo kasnije sam nauila da su ova pitanja
sutina uenja joge i da nam vebanje pomae da naemo odgovore na njih
i put ka sebi.
Artur Balaskas (Arthur Balaskas) je drao besplatan kurs ijengar joge u
udruenju Arvej. Primetila sam da mnogi ljudi oko mene udobno sede na
podu. S obzirom da je meni to predstavljalo problem, upisala sam se na
kurs, mislei da e mi joga to razreiti. Odmah sam se oduevila.
Godinu i po dana kasnije sam uzela asove kod Anele Farmer (Angela
Farmer). Kada je ona odluila da uzme est nedelja odmora, morala sam
da nastavim sa samostalnim vebanjem. Ispomagala sam nekom vrstom
broure sa vebama, programom za nedelju dana, koje je sainila Anela.
Nadam se da vas ova knjiga moe voditi istim putem.
Kada je Anela prestala da dri asove u Londonu, prela sam kod Meri
Stjuart (Mary Stewart). Suprotnost izmeu moje dve uiteljice nije
mogla biti vea. Anela je visoka, gipka, poetina i fluidna; Meri je
niska, jaka, sva kipti od energije. Meri me je zainteresovala za

instruktorsku obuku. Tokom obuke sam vebala sa Meri, Anelom i Dianom

Klifton, jo jednom od starijih instruktorki ijengar joge. Obogatilo me
je posmatranje razliitosti ove tri ene. Otkrila sam da svaka od nas
veba i dri asove onako kako je raspoloena u datom trenutku; joga
nas oslobaa da budemo ono to jesmo. U isto vreme sam uspela da, pod
uticajem sve tri, razluim sutinu uenja.
Leta 1975. sam provodila godinji odmor u Torontu, kada mi je sluajni
poznanik predloio da se vratim i osnujem kolu joge. Neto u meni je
reklo da. Sledeeg prolea sam se vratila i otpoela da drim kurs
ijengar joge, deo hata joge koji je modifikovao B.K.S. Ijengar (B.K.S
Iyengar) , koja nikad ranije nije bila poduavana u Torontu. Bila sam u
prilici da obuavam kako poetnike tako i iskusne sledbenike. Bilo je
zadivljujue. Otkrila sam, takoe, koliki doprinos je Ijengar pruio
jogi na Zapadu. Kombinacija precizne tehnike, snage, dinamike energije
i izazova da se pree granica dodali su novu dimenziju vebanju mnogim
mojim mnogo iskusnijim polaznicima kursa.
1978. godine, dok sam u Italiji uila sa Donom Holeman (Donna Holleman)
, srela sam Vandu Skaraveli, autorku knjige Buenje kime. Ona je
uila kod B.K.S. Ijenegara kao i kod T.K.V. Desikaara (T.K.V.
Desikachar). Posle mnogih godina obuke kod njih, ona se osamostalila i
krenula sopstvenim putem. Verujui svome telu, sledei svoje disanje i
svoju kimu, dola je u novi svet svet bez elja i nadmetanja, u kome
telo moe da pone da funkcionie prirodno i sreno, doivljavajui
ekpanziju.
Upoznala sam njenu erku i zeta koji su iveli blizu mene u Torontu i
odrala sam svoj prvi as sa Vandom 1984., kada im je ona dola u
posetu. Ona radi po sistemu jedan na jednog i poduavala me je
neprestano me drei svojim rukama. Nisam ba razumela ta ona tano
radi, ali sam ponovo osetila jedno duboko da u sebi. Njen dodir je
bio potpuno pravilan. Moja kima je poela da se oslobaa, a njen nain
istezanja i izduivanja je za mene bio potpuno prirodan korak. Iako u
tom momentu nisam traila instruktora, odmah sam osetila da je ona
osoba koja e me odvesti dalje, jo napred.
Naredne godine sam pohaala kurs na Ramamani Ijengar institutu u
Indiji. Na samom poetku je delovalo pogreno. Otkrila sam da sam kroz
svoj rad sa Vandom nadrasla ijengar jogu i da sam sada bila na
drugaijem putu. Trebalo mi je vremena da objedinim i sastavim ovaj
novi put i da se sa njim poveem. Takoe je trebalo da prekinem da
se identifikujem sa ijengar metodom. To je bio bolan, teak i
zbunjujui period, unutar mene same a i u svetu joga polaznika.
Zavrilo se tako to sam prekinula kontakt sa udruenjem ijengar joge
ije sam osnivanje potpomogla.
Poslednjih deset godina Vanda je podelila svoje vreme izmeu Toronta i
Firence i tako sam ja imala priliku da produim svoj rad sa njom. Bila
sam obasuta njenom ljubavlju podjednako kao i uenjem. Nikad nisam
srela nekog ko me je prihvatao tako potpuno a, u isto vreme, zahtevao
tako mnogo od mene. Mnogo kasnije sam otkrila da je ljubav sutina ovog
delovanja, koje poinje i zavrava se prihvatanjem sebe sa ljubavlju,
svog tela, zemlje i zemaljske energije. Vanda je imala sedamdeset est
godina kada sam poela da radim sa njom. Njeno osnovno opredeljenje je
bilo da svoj rad prenese drugim ljudima pre nego to umre. Ja se nadam
da kroz moje uenje i pisanje ove knjige mogu da doprinesem ispunjenju
te elje. Vanda nikad nije htela da nazove svoj rad Skaravelijev metod
zato to je ona verovala da svako od nas mora da nastavi sopstvenim
putem, posmatrajui sopstvenu unutranjost i otkrivajui granice
sopstvenih mogunosti. Nadam se da e ova knjiga pomoi da svako od vas
otkrije sopstveni put i jogu koja mu odgovara.

Kada se osvrnem na godine vebanja i uenja za sobom, naem se u

mislima na svojim poecima u Filadelfijskom udruenju. Vidim svoje
asove i vebe, slino kao i u udruenju Arvej, azilu u pravom
smislu te rei, mirnom mestu u kome je sasvim mogue okrenuti se
unutarnjem, disati, razmiljati, osloboditi se, leiti i biti leen.
Ba sam bila zavrila prvi koncept ove knjige, kada mi je
dijagnostikovan rak dojke. Imala sam dve operacije, biopsiju /uzimanje
uzorka za analizu/ i mastektomiju /odstranjenje dojke/. ok od
operacije i dijagnoza su me iscrpeli i potroili mi energiju,
osiromaili njen izvor. Morala sam da prihvatim da je deo mene toliko
slab i prestraen da bi ak i pokuao da sedi mirno. Tokom ovog puta u
mrak, joga, joga udruenje, prijatelji, porodica, pa ak i nepoznati
ljudi, pruali su mi utoite - mesto gde sam mogla da potonem u svoju
iscrpljenost, govorim o uasu, budem povreena, prestravljena, ranjiva
i bezvoljna. Odluka koju sam donela na samom poetku, da ispriam
svojim polaznicima ta me je zadesilo, izloila me je u potpuno novom
svetlu. Rezultat je bio panja i podrka koju nisam mogla ni da
zamislim niti da dozvolim sebi u prolosti. Tada sam otkrila da me
okruuju neobino brini i paljivi ljudi, pa bih iskoristila i ovu
priiliku da im se ponovo zahvalim.
Trebalo mi je osam meseci posle operacije da se vratim pisanju.
Odluila sam se da piem o svom iskustvu sa boleu, jer mi je to
izgledalo ispravno i istinito. Na nedavno odranom humanitarnom doruku
na kome je prikupljan prilog za obolele od raka dojke pokazalo se da je
to ispravna odluka. Ponovo sam se podsetila na tunu i zastraujuu
statistiku. Brojni govornici su istakli da ovo oboljenje jo uvek
okruuje zid tiine i tako mnoge ene kroz ovo iskuenje jo uvek
prolaze sasvim same. Ako moja knjiga pomogne bar jednoj eni da smanji
svoju patnju, ispunie svoju svrhu.
Meutim, problem koji iznosim nije samo moja pria i nije samo jedna
bolest u pitanju. Svako od nas se u nekom trenutku svog ivota suoi sa
boleu, gubitkom, strahom, a ponekad i tragedijom. U bilo kom trenutku
ivota neki dogaaj moe da nam poljulja tlo pod nogama i uzdrma na
sistem ivota. Jedan prijatelj mi je napisao: Lako je rei bez
straha ali nije ni malo lako nai to neustraivo mesto u nama samima
u kome moemo zbilja da posmatramo ta se dogaa i ta nailazi. Joga i
meditacija daju vee izglede da se staloeno suoimo sa patnjom, da
naemo mirno mesto u sebi i tako pomognemo sebi.
Jedan od ciljeva duhovne prakse jeste mirno i dostojanstveno suoavanje
sa izvesnou smrti. Strah od smrti je jedan od uzroka bola i patnje.
Za veinu ljudi re rak je povezana sa smru, i logino da je i mene
dijagnoza suoila sa mogunou prerane smrti. Taj ogromni strah i uas
su mi pomogli da razjasnim sopstvenu svrhu postojanja, da nauim da
ivim ivot punije i strasnije, i da cenim svaki novi dan. Moja
sposobnost vebanja se postepeno vratila. Oseala sam se slobodnijom,
lakom i mnogo ivljom nego ranije. U isto vreme sam bila ranjiva,
osetljiva i jo uvek preplaena.
Jedna od polaznica mog kursa rekla mi je da je za nju rak poruka da
treba da ide dublje. Ona mi je kazala da si, kad doe dotle, potpuno
sam. Tokom meseci neizvesnosti, operacije i oporavka, bila sam okruena
ljubavlju, podrkom, blagotvornom energijom, svetlom, molitvom i
saoseajnou. Kada se polaznik mog kursa otisne dublje u svoje
vebanje, traei odgovore, uvidee i sam da je jedini odgovor ljubav.
POGLAVLJE I
Joga i njeni koreni

Joga je nastala kroz potragu za duhovnou i odgovorima na iskonska

pitanja o smislu ivota. Svest o tome da je joga duhovno vebanje koje
je preivelo probu vremena pruie naem putu kontinuitet, bogatstvo i
dubinu.
Re joga potie iz sanskritskog ju to znai vezati, pripojiti,
usmeriti i koncentrisati panju na, koristiti i primeniti. Joga, prema
svom izvornom znaenju, jeste sjedinjenje individue ili njene due sa
vrhovnim biem Bogom. Joga znai mistiko sjedinjenje, postati jedno
s Bogom, slediti pravila ili vebe koje vode tom sjedinjenju. Ona je
bliska religijskom obiaju priesta, kao i savremenim psiholokim
idejama o integraciji linosti ili njenoj celovitosti. Kroz vebanje
joge, mi podreujemo ili kontroliemo sebe, disciplinujemo se, idemo
putem koji nas dovodi do harmonije i ravnotee. U tom procesu dolazi do
povezivanja svih vidova naeg postojanja fizikog, emocionalnog i
duhovnog otkrivajui pritom nau povezanost sa zemljom, svemirom i sa
ostalim ljudima.
Joga se razvila iz indijske filozofije i religije. Obuhvata takoe
ideju o reinkarnaciji, razmatranje naih prethodnih postupaka (karma) u
ovom kao i u prethodnim ivotima, koji su presudni za nae sadanje
fiziko, psihiko i duhovno stanje. Jedan od ciljeva joge jeste da nas
oslobodi iz zatvorenog kruga smrti i ponovnog raanja, koji je proizvod
karme akumulirane tokom prethodnih ivota. Naa karma se manifestuje
kao kombinacija genetskih predispozicija i osobina, modela ponaanja i
prinuda. Vebajui, moemo videti kako se ove reakcije aktiviraju u
nama i kako moemo postepeno da oslabimo svoju tenju za ponavljanjem
tih procesa. Meutim, vebanje i dranje tela u jogi, kao i tehnika
disanja, ne zahtevaju religioznost ili duhovno verovanje i obrede.
Naprotiv, oni nas ue da moramo imati lini doivljaj vebanja da bismo
ga shvatili. Kada sam poela da vebam jogu, otkrila sam da se mnogo
bolje oseam, pa sam zato i nastavila. Tokom godina, moja iskustva su
se proirila i produbila. Tek poslednjih nekoliko godina, postalo mi je
vano tradicionalno znaenje i svrha joge. Da bi se uvidela neophodnost
uklanjanja negativnih osobina zaista nije neophodno verovati u
reinkarnaciju.
Klasini tekstovi
Ne zna se tano gde ili kada joga poinje. Arheolozi su otkopali figure
koje sede u joga poloaju, a stare su oko 2700 godina pre Hrista, a re
joga se pojavljuje u najstarijoj Indijskoj literaturi, Vedama (3000
do 1200 godina pre Hrista). Bhagavad gita (Boija pesma) i
Patanalijeve Joga sutre su najpoznatiji stari tekstovi o jogi. Na
vrlo razliite naine, svaka od ovih knjiga objedinjuje postojee
znanje i praksu.
Bhagavad Gita je deo epa Mahabharata, napisanog u vreme Bude, oko
estog veka pre nove ere. To je filozofska poema, slikovita i
simbolina. U njoj su data razliita tumaenja rei joga: ravnotea
uspona i padova, umenost delovanja, najvia tajna ivota, izvor
najveeg blagostanja, spokojstvo, neprijemivost i unititelj bola.
Da bismo pronali mir i prosvetljenje ne treba da napustimo svet ili
svoje obaveze. Ovozemaljski ivot i duhovno uzdizanje valja da se
odvijaju paralelno. Gita se jo uvek koristi u Indiji kao vodi kroz
svakodnevni ivot. Mahatma Gandi je u njoj nalazio i izvor i utehu.
Patanalijeve joga sutre, za koje se pretpostavlja da su napisane
izmeu drugog veka pre nove ere i etvrtog veka posle Hrista,
predstavljaju prve sreene opise joga filozofije i vebi. Patanalijev
metod se ponekad naziva raa joga, kraljevski put.
etiri knjige koje ine saeti aforizmi, a predstavljaju destilovanu
sutinu joga uenja, zapisane na osnovu usmenog predanja iz starine.

Patanali definie jogu kao smirivanje neumornog uma. Smirivanje uma

je istovremeno cilj i metod joge. Sutina Patanalijevog uenja je
osmostruki put (astanga joga) koji ine: jama, nijama, asana,
pranajama, pratjahara, darana, djana i samadi.
Sutinu svih joga vebi ine jama i nijama: moralni principi
Patanalijevih joga sutri. Kao to emo videti, ovi moralni principi,
posebno nenasilje i odsustvo pohlepe, oslikavaju sutinu vebi i
poloaja joge. Ovaj stav bez bola, bez sticanja filozofije joge stoji
u otroj suprotnosti stavu koji je glavno obeleje naeg doba, u kome
su uspeh, spoljanji izgled i rezultat jedino merilo vrednosti.
Jame
Jame, uzdravanja, jesu univerzalni moralni principi. Odnose se na
oseaj odgovornosti u drutvu i utiu na odnose sa okolinom. Pet jami
su: nenasilje, istina, potenje, ednost (vrlina) i odsustvo pohlepe
(udnje).
Prema Patanaliju, vebanje joge poinje nenasiljem kako u mislima tako
i na delu. Ako uzmemo u obzir svu strahotu nasilja koje vlada u
dananjem svetu, ovaj poziv na primenu nenasilja je neophodniji nego
ikad ranije. Najoigledniji dokaz nasilja ili agresije u naem vebanju
jeste povreivanje. Svaka povreda koja nam se desi tokom vebanja treba
da nas zabrine. Ali i kad ne doe do povrede, mi moramo da prepoznamo
tragove agresije u sebi. Poloaj koji zauzimamo tokom vebanja joge
jasno nam ukazuje na to da li smo agresivni ili opasni u svom ivotu,
pruajui nam mogunost da kroz vebanje nau agresiju preobratimo u
neto finije.
Potenje i odsustvo pohlepe su meusobno veoma bliski, a bliski su i
nenasilju. Odsustvo pohlepe oznaava tenju za posedovanjem samo onoga
to nam je neophodno, a potenje je uzdravanje od krae i udnje za
neim to drugi poseduju. Ove rave osobine naroito se oslikavaju
prilikom izvoenja vebi asana, kao na primer onda kada nastojimo da
uradimo pozu za koju nismo spremni, ili kada poredimo sebe sa drugim
vebaima. Toliko puta sam povredila svoja kolena samo zato to sam
smatrala da, kao joga uitelj, moram da izvedem poloaj lotosa bolje od
ostalih. To me je vratilo unazad za skoro itavih godinu dana. Svi smo
mi nestrpljivi u nekom razdoblju svog ivota. Zato iz dana u dan moramo
imati na umu da je vebanje jedan evolutivni proces koji se stalno
odigrava i da usvravanje odreenog poloaja nije cilj sam po sebi.
Nije sutina na silu uiniti poloaj protivan mogunostima sopstvenog
tela i nema koristi od takmienja sa samim sobom, ostalim vebaima
ili, pak, slikom u knjizi. Ali, voditi rauna o sebi samom i potovati
svoje telo, nije lako nauiti.
Pravilo o ednosti ukazuje na to da je Patanali drao do asketskog
pristupa vebanju joge. Dok se veoma mali broj polaznika kursa na
Zapadu obavezuje na ednost, ovaj princip nas opominje da uvamo svoju
energiju, da se paljivo ponaamo prema drugima, da pazimo kako ih
dodirujemo i kako oni dodiruju nas.
Joga nas poziva da budemo iskreni prema sebi i poteni na reima i
delu. Potrebno je da budemo svesni ko smo i gde smo. Telo nikada ne
lae. Poze u vebama nam ukazuju na nae moi i slabosti, nae talente
i granice. One reflektuju nae stanje uma, pokazuju nam kada smo
usredsreeni, a kada smo rasejani ili van ravnotee. Vebe iznose na
svetlost dana nae najbolje kao i najgore osobine koje smo potisnuli
ili ih poriemo. Mi moemo da nauimo da prihvatamo sloene emocije
poput besa, oaja, straha ili alosti, kao i da se bavimo njima.
Uostalom sutina joge i jeste prihvatanje svoje linosti u celini.
Vebanje joge nas ui da se suoimo sa sobom poteno i saoseajno.

Kvaliteti koje razvijamo kroz vebanje osvetljavaju na ivot. Kao to

Natali Goldberg kae u knjizi Pisanje do koske, nemogue je biti
poten dok veba a onda odstupiti od toga, otii kui, glumiti finou
i zaobilaziti istinu. Ako estito veba, ta vrlina e krasiti i tvoj
ivot. Zapamtite, istina uvek prati nenasilje. Moramo nauiti da
govorimo istinu i ivimo istinito, da budemo svesni sebe, onoga u ta
verujemo, na nain koji ne kodi ni nama ni naoj okolini.
Nijame
Nijame (discipline) se odnose na na unutranji ivot i povezane su
direktno sa angaovanjem vebaa. Nijame su istota, zadovoljstvo,
strogost, uenje i predavanje Bogu.
Mnogi polaznici kurseva danas kombinuju jogu sa dijetama i nainom
ishrane. Neki u svoje vebanje ukljuuju periode posta i ienja
organizma. Sve to mora da bude pod kontrolom kvalifikovanog
instruktora. Joga se takoe nalazi u sklopu raznovrsnih terapijskih
metoda, kao u stara vremena kada je fiziko i mentalno zdravlje bilo
preduslov za bilo kakvo vebanje. ienje i proiavanje organizma uz
vebe i disanje mogu biti od pomoi u borbi protiv nekih oblika
zavisnosti i zloupotrebe tetnih susptanci, a takoe pomau i kod
poremeaja apetita. Polaznici vebi uoavaju da to vie produbljuju
svoje vebanje, to lake im pada da redukuju ili potpuno prestanu sa
puenjem, piem ili prekomernim uzimanjem hrane i slinim navikama.
Proienost je rezultat joga vebanja.
Zadovoljstvo je aktivni princip koji prevazilazi odsustvo udnje
spomenuto kod jame. U okruenju i kulturi u kojoj se stalno insistira
na tome da se stekne, kupi i potroi vie neophodno je negovati
oseanja poput zahvalnosti, izobilja, radosti i spokojstva. Mi uimo da
prihvatimo sebe i svoje telo. Prihvatajui svoje granice i svesno
radei na njima dolazimo do veeg oseaja slobode i tako stvaramo
vrste osnove za svoje duhovno napredovanje. Vebanje je nain da
ostvarimo bolje zdravlje, ravnoteu i postojanost.
Nijame takoe obuhvataju strogost ili tapas. Zapravo, doslovno znaenje
rei tapas je vrelina. Ovaj pojam obuhvata i psihike kvalitete, kao
to su bes i agresija, gorljivost ili oduevljenje. Tapas je protivtea
zadovoljstvu i spreava nas da utonemo u samozadovoljstvo. Po meni,
tapas se ispoljava u vidu ljutnje i snane ambicije. Mnoge knjige o
meditaciji govore o tome kako treba postati svestan svog gneva
(ljutnje) da bi ga se lake oslobodili, ali ja nalazim da na neki nain
moram da ga ispoljim. U tom cilju vebala sam borilake vetine, pisala
dnevnik i etala. Karate mi je predstavljao bezbedan nain da ispoljim
ljutnju i da se na nju usmerim. Doo je bilo mesto gde su moja ljutnja
i glasni poklii bivali obodreni i predstavljali isti izraz duha.
Otkako sam napustila borilake vetine, (iz razliitih linih razloga),
nastojala sam da unesem ovu vrstu energije i u svoje joga vebanje. Za
mene je bitno da moje joga vebe obuhvataju itavu moju linost ne
samo mirni, tihi, ljupki deo mene. Kao instruktor, ja znam da, ukoliko
to elite, moete da kanaliete i izrazite svoju ljutnju i gnev kroz
vebanje i da postoje poze i tehnike koje vam u tome mogu pomoi.
U svakom poloaju postoji taka ravnotee. Ako radimo manje, ne
dostiemo svoj maksimum; ako radimo vie, silimo se. Nalaenje te
granice i zadravanje na njoj predstavlja srednju stazu koja odrava u
ravnotei zadovoljstvo i tenju za izazovima, prihvatanje sebe i elju
za razvijanjem. Svako od nas mora pronai ravnoteu izmeu pasivnog
predavanja i aktivnog uestvovanja, a kada se ove dve krajnosti
objedine onda postajemo jaki bez naprezanja i dinamini bez siljenja.

Prouavanje svetih knjiga ne slui samo intelektualnom uzdizanju, ve i

kao sredstvo samoposmatranja i duhovnog rasta. Nadahnuto itanje neguje
duh i prua otpor slikama nasilja koje nas okruuju.
Vera u Boga se tradicionalno iskazuje kroz molitve i mantre. ak i bez
formalnog verovanja u Boga moete izabrati momenat u svakom danu kada
ete se zahvaliti za darove u svom ivotu.
Asana
Asana se odnosi na sve joga poloaje. U Patanalijevim joga sutrama
asana znai mesto na kome jogin sedi kao i nain na koji on sedi. Svi
poloaji zahtevaju nau punu svesnost o kontaktu naeg tela sa
podlogom. Veza izmeu poloaja i podloge, koju emo istraivati kroz
ovu knjigu, je sastavni deo znaenja rei asana.
Prema Patanaliju, asana je istovremeno vrstina i oputenost. To je
mogue postii kroz ublaavanje napora ili kroz uravnoteenost duha.
Ideja da se vrst i postojan poloaj moe postii ublaavanjem napora
deluje kontradiktorno. Mi treba da nauimo kako da postignemo vrstinu
i postojanost bez napora i naprezanja.
Ravnomernost poloaja se takoe postie meditacijom na Anantu. U Hindu
mitologiji Ananta je Zmija nad zmijama koja dri zemljinu kuglu i
odrava je u orbiti oko sunca. Ona simbolino predstavlja silu
gravitacije. Neprekidnim usmerenjem na ovu silu mi dovodimo sebe u
ravnoteu sa njom. Kombinacija ravnotee i preputanja gravitaciji daje
nam stabilnost i spokojstvo opisane u sutrama.
Pranajama
Pranajama, veba disanja, regulie i harmonizuje dah i njegov ritam.
Kroz vebe disanja, prana ili energija se akumulira i uravnoteuje.
B.K.S. Ijangar u knjizi Svetlo joge kae: Prana je dah ivota svih
stvorenja u kosmosu. Sva stvorenja su roena kroz nju i ive sa njom, a
kada napuste svet njihov individualni dah se stapa sa kosmikim dahom.
Asana i pranajama su tesno povezane i svest o disanju treba uvek da
bude ugraena u nae vebe i poze.
Meditacija
Pratjahara, povlaenje ula iz spoljanjeg sveta, darana,
koncentracija, djana, kontemplacija ili apsorpcija/meditacija i samadi,
ekstatiko jedinstvo, jesu krajnji stupanj vebanja i svi zajedno se
zovu meditacija.
Re meditacija (kao i re joga), upuuje na cilj ekstatikog jedinstva
i razliite vrste vebi koje se koriste da bi se taj cilj postigao. U
vrlo irokom smislu meditacija bi se mogla definisati kao usmeravanje
panje.
Usmerenost panje na disanje lei u osnovi mnogih naina meditacije,
otuda proizilazi i da je pranajama oblik meditacije. Tehnike meditacije
meusobno se razlikuju u zavisnosti od objekta na koji se meditira i
toga na ta se panja usmerava. Kako su indijski mislioci i uitelji
prolazili istokom, kroz Tibet, Kinu, Jugoistonu Aziju i Japan, tako su
se stil i nain vebanja transformisalii pa je dolazilo do meanja
uticaja razliitih kultura. Na primer, u vipasani (meditacija uvianja)
osoba posmatra sadraj svog uma. Zen vebanje sadri u sebi kljuno
pitanje, koane, poput uvenog kako zvui tapanje jednog dlana? .
Meditacija na mantru koristi zvuk ili svete misli za koncentraciju
usmeravanje panje. Transcendentalna meditacija je najpoznatiji oblik
meditacije na mantru. Ostali tipovi meditacije koriste vizuelizaciju
boanstva, mandale ili jantre (geometrijske forme). i Gong i
tibetanski vebai zamiljaju kako energija krui telom.
Svi ovi naini vebanja su sada u procesu transformacije i integracije
u nau kulturu, te tako danas imamo na raspolaganju razliite vrste
meditativnih tehnika. Sve te tehnike slue umirivanju uma i usmeravanju

panje. Raznovrsnost vebi, tehnika i grupa omoguuju nam da izaberemo

onu koja nam najvie odgovara. Pored razliitosti u tehnikama, grupe se
razlikuju po formi i nainu vebanja kao i po nainu uspostavljanja
veze izmeu uenika i uitelja. Veoma je vano da vam odgovaraju i
duhovni prilaz i uitelj.
Hata joga
Meditacija iziskuje da veba sedi pravo dui vremenski period i da
die lako i slobodno. Hata joga, zbir poloaja (asana), prua ueniku
snagu, energiju i ravnoteu neophodne da bi se izdrale intenzivne
meditativne vebe. Hata je nastala od dve sanskrtske rei: ha sunce i
ta mesec. Hata joga je ravnotea i integracija suprotnosti:
pozitivnog i negativnog, aktivnog i pasivnog, levog i desnog.
Poto je to fiziko vebanje, hata joga se esto predstavlja kao nii
stupanj u odnosu na meditaciju, koja se bavi usmeravanjem panje na um.
Ovakvo dranje podgreva i zapadnjako duhovno uenje koje istie
prevazilaenje tela i seksualnosti i tenju ka neem viem. Po mom
miljenju, ovaj rascep tela i duha porie samu sutinu joge
sjedinjenje i integraciju.
Hata joga je takoe nain za buenje kundalini (energije koja lei
uspavana u osnovi kimenog stuba) i otvaranje akri (energetski centri
smeteni u kimi). Cilj je da se energija pokrene i slobodno potee ka
najvioj taki, ili krunskoj akri. Buenje ove preobraavajue
energije vri moan uticaj na svim nivoima naeg bia. Poloaji u
vebama ine neophodnu osnovu za to jer proiavaju energetske kanale
za kretanje energije, tako da ono moe da se odvija bezbedno i
uravnoteeno.
Izvorni tekst o hata jogi, Hata Joga Pradipika kae: Kao to Ananta,
Bog zmija, dri ceo svemir svojim planinama i umama, tako i kundalini
daje glavnu podrku svim joga pozama. Kao to smo videli, Ananta je
simboliki prikaz sile gravitacije. Ovo kundalini dovodi u vezu sa
gravitacijom, jer je i kundalini energija koja se prostire kroz kimeni
stub. Nae naglaavanje ravnotee u poloajima je jednim delom
neophodno da bi se spreile povrede i da bi se poboljalo nae
funkcionisanje na biomehanikom nivou, a drugim delom, da bi smo
dospeli u optimalnu ravnoteu sa univerzalnim energetskim poljem. Ova
energija se manifestuje kao talasno kretanje koje se da osetiti kada se
kimeni stub opusti kroz vebe disanja. Naa kima se pokree kao zmija
(ije celo telo je kima), tako da je klasina predstava o kundalini
kao zmiji i logina i prikladna.
Postoje mnogi metodi i stilovi hata joge. Svojim dolaskom na Zapad,
naini vebanja, kao i meditativni pristupi, neprekidno su se menjali,
budui da su morali da se prilagode naim telima, potrebama i nainu
ivota. Ne mogu, a da ne prenaglasim vanost toga da svako od nas
pronae sebi odgovarajui duhovni pravac i duhovno vostvo.
Mene je oduvek privlaila prizemnost asana poloaja. Kod beba najbolje
moemo da uoimo uivanje u pokretima i otkrivanju svoga tela. Na cilj
je da ponovo otkrijemo tu usklaenost, slobodu i radoznalost. Dok
tradicionalna zapadnjaka duhovnost generalno porie i potcenjuje telo,
asana nas vodi u telo i kroz njega do neeg vieg - do integrisanja,
sauestvovanja, tiine, duhovnosti i ljubavi.
Joga danas
Svaki instruktor ui druge prema sopstvenom iskustvu, a kao rezultat
toga nastaju brojne varijante joga uenja. Najee vrste joga vebi na
Zapadu danas su hata joga (joga vebe i poloaji), pranajama (tehnike
disanja), i meditacija. O ovim trima vrstama e se govoriti u ovoj

knjizi. Ostale vrste su mantra (ponavljanje svetih rei ili fraza),

nana joga (uenje, samospoznaja) karma joga (nesebino sluenje),
bakti joga (pobono vebanje) i krije (vebe proienja). Svaka od
ovih vrsta ima mnogo varijacija i stilova. Razliiti aspekti joge su
kao hologram u kome svaki deo sadri i odraava celinu. Sve su to
vidovi joge i razliiti putevi koji vode ka istom cilju.
Tradicija direktnog prenoenja znanja sa uitelja na uenika i stalni
razvoj joge zadrala se i danas. Joga je danas mnogo vie prihvaena
nego u prolosti, pogotovu otkako se o njoj tampaju knjige, pie u
asopisima, prikazuje na televizoru, izdaju video-kasete, i sl. ta
vie, razvijaju se vrlo razliite tehnike i naini vebanja i ponekad
suprotstavljene take gledita o jogi. Za vas je vano je da se
potrudite da pronaete nain i instruktora koji vam odgovara i da
inteligentno i kritiki procenite ta uite.
Tradicionalno, sledbenici joge su bili mukarci koji su se okretali
jogi u svojim srednjim godinama, poto bi im deca odrasla i njihova
uloga glave porodice i odgovornost bili ispunjeni. Oni su uili pod
direktnim uticajem gurua ili uItelja, koga su doivljavali kao
otelotvorenje Boanstva. Oni su bili potpuno potinjeni guruu i njegov
autoritet nije dolazio u pitanje. Odnos guru/sledbenik je
pretpostavljao da je uenik spreman na samoodricanje i posveenost koje
iziskuje duhovni ivot, a guru je odbacivao uenike za koje je smatrao
da jo nisu spremni za taj in.
Vrednosti kao to su odricanje od elja i pokoravanje guruu imali su
smisla kao protivtea nadmonom poloaju koji je nekada imao prosean
indijski mukarac. Ali, poto mi danas ivimo u drutvu u kome preteu
izolacija, otuenje i nedostatak empatije, nama je sada mnogo vanije
da stavimo naglasak na meusobno povezivanje, komunikaciju, podrku i
integraciju.
Takoe valja razmotriti kako bi se ovo uenje moglo pribliiti enama
koje su navikle da stavljaju druge ispred sebe i esto imaju tekoa da
definiu i prihvate svoje sopstvene potrebe, oseanja i odrede
prioritete. Njima je esto neophodno ohrabrenje i podrka da stanu na
sopstvene noge, da pronau svoj oslonac i jasno utvrde ko su i u ta
veruju. One treba da naue da vode rauna o sebi, steknu finansijsku
sigurnost i tako pronau sebe. ene uenici tragaju za sopstvenim
unutranjim vrednostima, sopstvenim kriterijumima, sopstvenim
sposobnostima i kreativnou. Uprkos nadmonom kulturnom stereotipu
lepote i poeljnosti sposobnost da se prihvati, oslobodi i raduje svome
telu mora da se neguje. U isto vreme, mukarci ulau veliki napor da se
oslobode mao stereotipa i telesnog oklopa koji ga prati. Umesto da
nastoje da se odvoje od svojih oseanja i elja, oni nalaze nain da
prihvate i izraze sebe bez rtvovanja svoje mukosti i snage.
Danas mnogi polaznici kurseva tragaju za fizikim i fiziolokim
izleenjem. Za ljude koji su duboko prestraeni i povreeni ili su
doiveli neki vid zlostavljanja, sam pomen pokornosti izaziva zebnju i
zazor. Naalost, i u udruenjima koje se bave jogom i meditacijama
dolazi do porasta zloupotrebe meusobnih odnosa. Neretko se mogu sresti
gurui i duhovni uitelji koji su fiziki, emocionalno, materijalno ili
seksualno izopaeni. Neki su zavisni od droge i alkohola. Naravno da
sve ono to instruktor pria i radi ne treba prihvatati bespogovorno
niti u slepoj odanosti rtvovati sebe instruktoru ili grupi. to dalje
odmiemo na svom putu otkrivanja sutine joge i srodnih disciplina, sve
vie uviamo neophodnost promiljanja i stalnog preispitivanja svojih
vebi ili uenja kako bismo bili sigurni da nam odgovara i koristi u
svakom trenutku. Uostalom, ovo i jeste sasvim u duhu izvornog joga

uenja koje nas upozorava da ne prihvatimo nita to nismo proverili

kroz sopstveno iskustvo.
Kako se nae telo oslobaa, a na um proiava, uspomene, oseanja i
konflikti koje smo potisnuli, izlaze na videlo. Ova oseanja treba
doekati sa jasnoom i vetinom. Sve vei broj terapeuta i uenika koji
su ukljueni u neku spiritualnu praksu postaju svesni potrebe da se
psiholoka svest i duhovna praksa integriu. Kasnije emo izloiti neke
od naina koje moete primeniti ako se neka potisnuta oseanja pojave u
toku vebanja.
Kroz duhovne vebe mi postajemo otvoreniji, osetljiviji i
prilagodljiviji. Zato moramo da vodimo rauna o ranjivosti do koga
dovodi ovo otvaranje, i da se, dok se energija oslobaa, utemeljimo
mnogo dublje. Takoe, neki ljudi su obdareni psihikim moima i
jasnoom uvida, za koje znamo da se mogu razviti ili uveati kroz vebe
joge. Posedovanje ovih moi ne ini nekoga duhovnim. U joga sutrama
ove moi su spomenute kao odstupanja od staze, mogue prepreke
prosvetljenju. Joga na prvom mestu podrazumeva celovitost, smirenost
duha i uzajamno povezivanje. irenje svesti mora da ide ruku pod ruku
sa mudrou i razboritou, kako bi se novosteene sposobnosti
koristile odgovorno i oprezno.
Joga i holistiki pristup leenju pruaju nam mnoge mogunosti za
samoisceljenje. Kada ova spoznaja sazri u nama do kraja moemo rei da
smo potpuno odgovorni za svoje zdravlje, kako mentalno tako i fiziko.
Isto vai i za na emotivni, pa ak i finansijski opstanak. Kada mi je
dijagnostifikovan rak, reakcija u kui je bila burna. Jedna osoba mi je
rekla da sam ga sama prizvala. Postojala su razliita objanjenja moje
bolesti: genetska predispozicija, moj um, stres zbog problema u vezi,
stres zbog selidbe, strah od raka, emocije koje sam primila od majke,
itd. Ja ne znam ta je prouzrokovalo moj rak. Najbolji odgovor do koga
sam dola glasi: Nikad ne zna ta ti je ivot namenio.
Nalazim da je potpuno kontra-produktivno da razmiljam o tome zato sam
dobila kancer, a da je mnogo korisnije da se koncentriem na
novonastalu situaciju, na odluke koje treba doneti i na to kako da
pospeim svoje leenje. Joga je neverovatan izvor energije i ja sam
vrlo zahvalna to mi je saveznik. Ali ona nam ne prua nikakve
garancije.