ienje semena

Uvod

ienje semena vri se kod ulaza u
skladite pre suenja i posle suenja, kao i
pre prerade.

Svrha ienja je odstranjivanje neistoa
koje mogu tetno delovati na uskladiteno
seme, zatim oneistiti dobijeno ulje,
pogae ili samu pa time smanjiti njihovu
vrednost.

Konano neistoe mogu otetiti i ureaje
za preradu semena.

Uvod

Neistoe u semenu mogu biti strane i vlastite.

Stranom neistoom smatramo sve primese u semenu

koje ne potiu od same biljke.

Strane neistoe mogu biti mineralnog ili organskog
porekla.
Mineralne neistoe su zemlja, praina, kamenii, komadi
gvoa i slino.
U organske neistoe ubraja se strano seme, delovi stranog
bilja, i druge organske materije.

Vlastite neistoe su delovi iste biljke, pokvarene,

uplje ili ture semenke, polomljene semenke,
ljuska bez jezgra itd.

Uvod

Prema nameni semena moe se izmeniti
definicija oneienja naroito s obzirom na
vlastite neistoe.

Tako se kod semena za preradu ne smatra
polomljeno zrno uvek i neistoom, dok se npr.
kod semena za setvu takvo zrno pa ak i ono
zakrljalo smatra karakteristinom neistoom.

Standardi i slini propisi daju definiciju neistoe,
a isto se tako u specijalnim sluajevima,
ugovorima o kupoprodaji neistoe posebno
utvruju.

Naini ienja semena

ienje semena kao operacija sastoji se u odvajanju
vrstog od vrstog, a moe se vriti po sledeim
principima:

odvajanje na bazi razliitosti u veliini semena i estica
neistoa,

odvajanje na bazi nejednakih aerodinamikih svojstava
semena i neistoa,

odvajanje po obliku,

odvajanje na bazi magnetizma,

mehanikim odvajanjem sitnih neistoa s povrine
pranjem ili etkanjem,

odvajanje na bazi razliite specifine teine (flotacija).

Naini ienja semena

Operacije koje se zasnivaju na navedenim
principima su
prosejavanje i reetanje,
vetrenje ili aspiracija,
sortiranje,
proputanje preko magneta,
pranje i etkanje, i
flotacija.

Prosejavanje i reetanje

Prosejavanje semena vri se pomou sita, koja
su tako dimenzionisana da kroz njih prolazi
seme, a zaostaju grube neistoe.

Reeto je tako dimenzionisano da kroz njega
prolaze finije estice neistoa, a seme zaostaje.

Sita odnosno reeta bira se prema veliini
semena i prema njegovom obliku.

Sita i reeta su standardizovana u veini zemalja.

Prosejavanje i reetanje

Sita su ili ispletena od ice ili su to perforirani
limovi.

Dimenzije ianih sita raunaju se prema veliini
otvora i debljini ice, ali takoe po broju otvora ili
oka na 1 cm2.

Kod perforiranih limova su dimenzije sita date
veliinom i gustinom otvora.

Kapacitet sita izraava se kao specificni
kapacitet u kg/m2/sat tj. koliinom semena koju u
jedinici vremena propusti jedinica povrine sita.

Prosejavanje i reetanje

Prosejavanje i reetanje

Maine za prosejavanje mogu biti
sastavljene tako da su sita po veliini
postavljena jedno iznad drugog ili da su
sita postavljena jedno do drugog.

Maine za prosejavanje mogu biti
izvedene i kao okrugla sita koja rotiraju, pri
emu je usvojen isti princip kao kod ravnih
sita, tj. seme dolazi najpre na fino sito pa
zatim prolazi kroz grubo.

Prosejavanje i reetanje

Prosejavanje i reetanje

Provetravanje semena

Zbog nejednakih aerodinamikih svojstava moe
se strujom vazduha (vetra) odvojiti neistoe od
semena.

U industrijskim pogonima se upotrebljavaju i
maine za ienje semena na bazi kombinacije
prosejavanja i vetrenja.

Ove maine istilice zovu se tartar-aspiratori, a
upotrebljavaju se za ienje semena uljarica i
itarica.

Provetravanje semena

Provetravanje semena

Provetravanje semena

Sortiranje semena po obliku

Seme se sortira po obliku mainama koji se zovu trijeri.

To su cilindrine maine koje polako rotiraju i na svojoj
unutranjoj povrini imaju udubljenja koja tano
odgovaraju veliini i obliku zrna koje se eli izdvojiti.

Zrna koja odgovaraju po veliini i obliku upadaju u
udubljenja cilindra.

On ih podie do 3/4 visine, a zatim ispadaju iz udubljenja
u sabirni pu koji prolazi sredinom cilindra.

Seme koje po dimenzijama ne odgovara udubljenjima
ispada iz njih prije nego to ga pokretni cilindar moe
prebaciti u sabirni pu i sakuplja se na dnu cilindra i na
njegovom izlaznom kraju ispada iz maine.

Ovakav nain sortiranja primjenjuje se za seme koje je
namenjeno setvi.

Sortiranje semena po obliku

ienje magnetima

Semenke uljarica nekad uz druge neistoe sadre i
komadie gvoa, gvozdene predmete, odnosno
predmete drugih metala koje magnet privlai.

Magneti koji se upotrebljavaju za ovakvo ienje su
permanentni magneti ili elektromagneti.
 U praksi su ei elektromagneti.
 Oni su postavljeni u pogonsku remenicu transportne trake, tako
da privuku gvozdene delove, na transportnu traku dok je
priljubljena uz remenicu sve do momenta kada se traka od nje
udalji, tj. dok ne izae iz magnetskog polja,
 Semenke uljarica na koje magnetno polje ne deluje ispada s
remenice mnogo pre i tako se odvajaju od gvozdenog
oneienja.

ienje magnetima

10

etkanje i pranje semena

etkanje uljanog semena smatralo se nekad u industriji
ulja obaveznom operacijom, danas se naprotiv ta
operacija daleko manje primenjuje.

U prolosti, rafinisanje ulja nije bilo toliko doterano ili se
uopte nije izvodilo tako da su povrinske neistoe, a u
prvom redu plesan mogle tetno uticati na kvalitet ulja.

Danas se etkaju samo one semenke koje se kao takve
jedu (kikiriki, bundevine kotice itd.).

Pranje uljanog semenja se danas vie ne vri.

Tu operaciju nalazimo jo u mlinarstvu gde se itarice
prerauju u brano, isto tako peru se plodovi masline pre
prerade.

Odvajanje semena flotacijom

Neke vrste neistoa kao.npr. ljuska palmine kotice ili
ljuska kotice ljiva ne mogu se odvojiti od jezgra
jednom od ranije spomenutih metoda.

U takvom sluaju se ienje obavlja na bazi razlike u
specifinoj teini.

To se moze provesti samo pomou treeg medijuma tj.
razdelne tenosti koja moe biti voda ili vodeni rastvor
soli gde specifiki laka ljuska zaostaje na povrini
(pliva), dok specifiki tea jezgra u istoj tenosti potonu.

U tu svrhu se obino primjenjuju hidrocikloni, koji rade na
istom principu kao cikloni za odstranjivanje praine iz
vazduha.

11