Pogl-03-Tehnike Za Pren Pod (40-98)

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka
3. Tehnike za prenos podataka

Verovatno najfundamentalniji aspekt sistema za prenos podataka odnosi se na tehniku koja se
koristi za predaju podataka izmedju dve take (predajnika/prijemnika).
Prenos podataka izmedju predajnika i prijemnika vri se preko prenosnog medijuma. Prenosni
medijum moe biti:
a) trasiran (guided) ili
b) netrasiran (unguided).
U oba sluaja komunikacija se ostvaruje zahvaljujui prostiranju elektromagnetnih talasa. Kod
trasiranog prenosa prostiranje talasa (adekvatniji termin u ovom sluaju je elektrini signal) se usmerava
du fizikih puteva kakvi su upredeni kablovi, koaksijalni kablovi, optika vlakna, itd. Kod netrasiranog
prenosa prostiranje elektromagnetnih talasa se vri kroz vazduh, vakum, tenost.
Prenosni put izmedju dve take naziva se veza (link), a deo veze koji je namenjen prenosu podataka
zovemo kanal. Termin direktna veza (direct link) se odnosi na prenosni put izmedju dva uredjaja du
koga se prostiranje signala izmedju predajnika i prijemnika ostvaruje bez posrednika. U ovom sluaju kao
posrednici na prenosnom putu ne smatraju se uredjaji tipa pojaava ili repetitor ija je osnovna uloga da
poveaju snagu (amplitudu) signala du prenosnog puta, tj. da kompenziraju slabljenje, signala kroz
prenosni medijum.
Na slici 3.1 prikazane su dve konfiguracije koje se najee koriste kod trasiranog prenosa. Kod
usmerenog prenosa tipa taka-ka-taki (point-to-point) prikazan na slici 3.1 a) ostvarena je direktna veza
izmedju predajnika i prijemnika, a kod vietakaste (multipoint) konfiguracije medijum za prenos je
deljiv izmedju veeg broja uredjaja (vidi sliku 3.1 b)).
Predajnik/
prijemnik
Prenosni
medijum
Pojaava
ili repetitor
Prenosni
medijum
Predajnik/
prijemnik
0 ili vie
a)
Predajnik/
prijemnik
Point-to-point (taka-ka-taki)
Predajnik/
prijemnik
Predajnik/
prijemnik
Prenosni medijum
Pojaava
ili repetitor
Predajnik/
prijemnik
Prenosni medijum
0 ili vie
b) Multipoint (vietakasta)
Slika 3.1 Konfiguracije kod usmerenog prenosa
40
3.1.
Naini komuniciranja
Razlikujemo tri naina prenosa (vidi sliku 3.2)

a) simpleks (simplex)- signali se prenose (predaju) samo u jednom smeru; jedna stanica je predajnik,
a druga prijemnik.
b) polu-dupleks (half-duplex) - obe stanice mogu vriti predaju/prijem po istom kanalu, ali ne
istovremeno, (kada je jedna predajnik druga je prijemnik i obratno).
c) potpuni dupleks (full-duplex) - obe stanice mogu istovremeno vriti predaju koristei posebne
kanale po jedan za svaki smer prenosa.
Tx
Rx
jednosmerni kanal
a)
Tx
Rx
Rx
dvosmerni kanal
Tx
b)
Tx
Rx
Rx
Tx
c)
Slika 3.2 Naini prenosa signala: a) simpleks; b) polu- dupleks; c) potpuni-dupleks

Napomena: Tx - predajnik (transmitter); Rx - prijemnik (receiver)
Signal koji se prenosi du prenosnog puta funkcija je kako vremena tako i frekvencije. Zbog toga je
neophodno poznavati oba domena, frekventni i vremenski, da bi se vrilo procesiranje signala.
3.1.1.
Koncept vremenskog domena
U funkciji vremena, elektromagnetni signal moe biti kontinualni ili diskretni. Kontinualni signal je
onaj kod koga se vrednost signala "glatko" menja sa vremenom. Drugim reima ne postoje prekidi ili
diskontinuiteti signala. Matematiki posmatrano:
Signal s(t) je kontinualan (neprekidan ) ako:
lim s(t ) = s ( a )
t a
za sve vrednosti a.
Diskretni signal je onaj kod koga je za odredjeni vremenski period amplituda signala konstantna, a
zatim se menja na drugi konstantni nivo. Na slici 3.3 prikazana su oba tipa signala. Kontinualni moe da
predstavlja govor, a diskretnom obino odgovara prezentacija binarnih jedinica i nula kod digitalnih
elektronskih sistema.
41

Amplituda
(V)
Vreme
a) kontinualni
Amplituda
Vreme
b) diskretni
Slika 3.3 Kontinualni i diskretni signali
3.1.2.
Koncept frekventnog domena
U sutini, elektromagnetni signal se sastoji od veeg broja komponenata ija je frekvencija razliita.
Na primer, signal:
s( t ) = sin( 2 f 1 t ) + 1 3 sin( 2 ( 3 f 1 ) t )
je prikazan na slici 3.4. Komponente ovog signala su sinusni talasni oblici frekvencije f1 i 3f1. Sledea
zapaanja su vana za sliku 3.4:
1. Druga fekvencija je celobrojni umnoak prve. Kada su sve frekventne komponente signala
celobrojni umnoci jedne frekvencije, tu frekvenciju nazivamo osnovnom frekvencijom (osnovni
harmonik);
2. Perioda ukupnog signala jednaka je periodi osnovne frekvencije. Perioda komponente 2 f 1 t je
T = 1 f 1 , a perioda s (t ) je takodje T (vidi sliku 3.4 c)).
42

1
0.5
-0.5
-1
0.5
1.0
1.5
2.0 T
1.5
2.0 T
a) sin(2 f 1 t )
1
0.5
-0.5
-1
0.5
1.0
b) 1 3 sin(2 (3 f 1 ) t )
43

1
0.5
-0.5
-1
0.5
1.0
1.5
2.0 T
c) sin(2 f 1 t ) + 1 3 sin(2 (3 f 1 )t )
Slika 3.4 Sabiranje komponenata razliitih frekvencija
Spektar signala predstavlja opseg frekvencija koje taj spektar sadri. Za signal sa slike 3.4 c)
spektar signala se nalazi izmedju f1 i 3 f1. Apsolutni propusni opseg (absolute bandwidth) signala je onaj
koji odgovara irini spektra. Za sluaj sa slike 3.4.c) propusni opseg je 2 f1. Kod najveeg broja signala
propusni opseg je beskonan. Ipak najvei deo energije signala sadri se u relativno uskom frekventnom
opsegu. Ovaj opseg je poznat kao efektivni propusni opseg (effective bandwidth), ili skraeno propusni
opseg.
44
3.2.
Odnos izmedju brzine prenosa i propusnog opsega
Koncept efektivni-propusni-opseg je esto puta nejasan. Ve smo ukazali da je to opseg u okviru

koga se sadri najvei deo energije signala. Termin "najvei" u ovom kontekstu je proizvoljan. Sutina je
u sledeem: i pored toga to zadati talasni oblik moe da sadri frekvencije u irem frekventnom opsegu,
prenosni medijum je taj koji ograniava brzinu sa kojom se prenose podaci.
Da bi objasnili ove odnose, neto detaljnije, analiziraemo talasni oblik prikazan na slici 3.5.
Vrednost signala
vreme
-A
Period =T=1/f1
a) sinusni talasni oblik
Vrednost signala
vreme
-A
Period =T=1/f1
b) pravougaoni talasni oblik

Slika 3.5 Periodini signali
Usvojimo da pozitivni impuls predstavlja binarnu 1, a negativni impuls odgovara binarnoj 0. U
tom sluaju talasni oblik sa slike 3.5 predstavlja binarni niz 1010.... Trajanje svakog impulsa je 1 2 f 1 , a
to znai da je brzina prenosa podataka 2 f 1 bitova u sekundi (bps - bits per second). Sada se postavlja
sledee pitanje: Koje su frekventne komponente ovog signala ? Da bi odgovorili na ovo pitanje posmatrajmo
ponovo sliku 3.4. Sabiranjem sinusnih talasnih oblika ije su frekvencije f 1 i 3 f 1 dobijamo talasni oblik
koji je slian pravougaonom obliku. Ako proces sabiranja (dodavanja) sinusnih talasnih oblika produi,
dodavanjem oblika ija je frekvencija 5 f 1 dobie se rezultantni signal prikazan na slici 3.6a), a zatim
dodavanjem i komponente ija je frekvencija 7 f 1 talasni oblik sa slike 3.6.b). Frekventne komponente
pravougaonog talasnog oblika moemo izraziti kao
45

s( t ) = A *
1
sin( 2 kf 1t )
k neparno k
k 1
Ovaj talasni oblik ima beskonani broj frekventnih komponenti, a shodno tome i neogranieni
propusni opseg. Ipak, amplituda k-te frekventne komponente, k f 1 , je samo 1 k , tako da najvei deo
energije talasnog oblika nosi prvih nekoliko frekventnih komponenata. Sada se itaocu postavlja ponovo
jedno pitanje: ta e se desiti ako se propusni opseg ogranii na prve tri frekventne komponente? Odgovor na
ovo pitanje je prikazan na slici 3.6.a). Kao to se vidi rezultantni talasni oblik veoma je blizak
originalnom.
1
0.5
-0.5
-1
0.5
1.0
1.5
2.0 T
a) sin(2 f 1 t ) + 1 3 sin(2 (3 f 1 )t ) + + 1 5 sin(2 (5 f 1 )t )

1
0.5
-0.5
-1
b)
0.5
1.0
1.5
2.0 T
sin(2 f 1 t ) + 1 3 sin(2 (3 f 1 )t ) + 1 5 sin(2 (5 f 1 )t ) + 1 7 sin(2 (7 f 1 )t )
46

1
0.5
-0.5
-1
0.5
1.0
c)
1.5
2.0 T
1 k sin(2 k f ) t
1
Slika 3.6 Frekventne komponente pravougaonog talasnog oblika (T=1/f1)

Pretpostavimo sada da elimo koristiti digitalni prenosni sistem koji je u stanju da prenosi signale
iji je propusni opseg 4 MHz . Pokuajmo da prenesemo alternativnu sekvencu logikih jedinica i nula
(1010...) talasnim oblikom kakav je onaj prikazan na slici 3.6.c). Ponovo se postavlja pitanje: Koju brzina
kod prenosa podataka moemo ostvariti? Pokuajmo prvo da aproksimiramo pravougaoni talasni oblik
talasnim oblikom prikazanim na slici 3.6.a).
I pored toga to ovaj talasni oblik predstavlja "izoblieni" talasni oblik pravougaonih impulsa, ini
se da je on suvie blizak praougaonom talasnom obliku i da e predajnik biti u stanju da jasno odredi ta
je logika 1 , a ta logika 0 . Sada, ako usvojimo da je f 1 = 1 MHz , tada e propusni opseg signala biti:
s (t ) = sin ((2 10 6 ) t ) + 1 3 sin ((2 3 10 6 ) t ) + 1 5 sin ((2 5 10 6 ) t )
pri emu 5 10 6 10 6 = 4 MHz . Naglasimo da je za f 1 = 1 MHz perioda osnovne frekvencije

T = 10 6 = 1 s . Shodno prethodnom, ako tretiramo ovaj talasni oblik kao niz logikih 0 i 1 , jedan bit
se javlja (trajanja je) na svakih 0.5 s , tako da je brzina prenosa podataka 2 10 6 = 2 Mbps . Kao
zakljuak: Sa propusnim opsegom od 4 MHz , mogue je postii brzinu prenosa podataka od 2 Mbps .
Sada, predpostavimo da imamo na raspolaganju propusni opseg od 8 MHz i posmatrajmo ponovo
sliku 3.6.a), ali sa f 1 = 2 MHz . Koristei isti nain razmiljanja kao u prethodnom sluaju, za propusni
opseg signala imaemo: 5 2 10 6 2 10 6 = 8 MHz . No, u ovom sluaju kT = 1 f 1 = 0.5 s . Kao
rezultat, jedan bit se prenosi (javlja se) na svakih 0.25 s to rezultira bitskom brzinom prenosa od
4 Mbps . To znai da se dupliranjem propusnog opsega duplira i potencijalna brzina prenosa podataka.
47

Smatrajmo sada da je talasni oblik sa slike 3.4.c) adekvatan za aproksimaciju pravougaonog
talasnog oblika. Ovo ukazuje da razlika izmedju pozitivnog i negativnog impulsa sa slike 3.4.c) je
dovoljna da se ovaj talasni oblik moe uspeno koristiti za predstavljanje sekvence jedinica i nula.
Neka je sada
f 1 = 1 MHz . Koristei ponovo isti nain razmiljanja kao i u prethodnim
sluajevima, za propusni opseg signala sa slike 3.4.c) imamo 3 2 10 6 2 10 6 = 4 MHz . No, u ovom
sluaju imamo da je kT = 1 f 1 = 0.5 s . Kao rezultat, jedan bit se javlja (prenosi se) na svakih 0.25 s ,
to odgovara brzini prenosa od 4 Mbps . To znai da zadati propusni opseg moe, u zavisnosti od zahteva
prijemnika, da podri razliite brzine prenosa podataka.
Na osnovu prethodne diskusije mogue je doneti sledee opte zakljuke:
1) U optem sluaju, talasni oblik digitalnih signala ima neogranieni propusni opseg. Kada se ovaj
talasni oblik prenosi kao signal kroz medijum, priroda medijuma e ograniiti propusni opseg signala
koji se moe preneti. ta vie, za zadati medijum, to je vei propusni opseg signala koji se prenosi, to
je vea i cena koja mora da se plati. Zbog ovoga, ekonomski i praktini razlozi su ti koji diktiraju da
se digitalna informacija aproksimira signalom ogranienog propusnog opsega.
2) Ogranienje propusnog opsega dovodi do pojave izoblienja. Kada je signal izoblien tee ga je,
na prijemnoj strani, interpretirati (obnoviti). to je ui propusni opseg, to su izoblienja vea, a samim
tim vea i potencijalna greka (verovatnoa) koju prijemnik moe da uini kod prihvatanja signala.
3) Na slici 3.7 prikazan je uticaj propusnog opsega na digitalni signal. Kada je propusni opseg od
1700 do 2500 Hz , prezentacija je dobra. U optem sluaju, ako je brzina prenosa digitalnog signala
W bps , tada se veoma dobra prezentacija moe postii sa propusnim opsegom od 2 W Hz . U
principu, to je brzina prenosa signala vea, vei je i njegov efektivni propusni opseg.
4) Ako zamislimo da je propusni opseg centriran oko neke frekvencije koju emo nazvati centralna
frekvencija (center frequency), tada, to je centralna frekvencija via, to je i potencijalni propusni
opseg iri, a i brzina kod prenosa podataka je vea. Na primer, ako je signal centriran oko 2 MHz tada
je maksimalni propusni opseg 4 MHz .
48

0
Impulsi pre prenosa

Bit rate: 2000bps
Impulsi posle prenosa
irina propusnog opsega
500 Hz
900 Hz
1300 Hz
1700 Hz
2500 Hz
4000 Hz
Slika 3.7 Efekat propusnog opsega na oblik digitalnog signala
3.3.
Paralelni i serijski prenos
Raunarski sistemi memoriu i procesiraju podatke u formi bitova koji su uredjeni kao rei
fiksnog obima. Memoriju raunara ini niz lokacija pri emu svaka ima svoju jedinstvenu adresu.
Raunarski sistemi mogu manipulisati sa reima obima 8-, 16-, 32-, 64- bita, itd. U okviru velikog broja
gradivnih blokova raunarskog sistema podaci se prenose u paralelnoj formi, to znai da je svakom bitu
u okviru rei dodeljen po jedan prenosni put. Primer paralelnog prenosa podataka uobiajeno se sree kod
hardverskih interfejs ploa za pobudu tampaa, kao i interfejs ploa za spregu sa diskom.
Kod paralelnih interfejsa, kakva je recimo sprega raunara sa tampaem, potrebno je uvesti neki
vid signalizacije koji e na odredjeni nain, sa jedne strane, ukazati kada su podaci na izlazu raunarskog
sistema raspoloivi/validni, a sa druge strane, kada je (da li je) tampa spreman da prihvati novi podatak.
Glavni razlog uvodjenja signalizacije predstavlja velika razlika u brzini rada uredjaja koji se medjusobno
povezuju. Konkretnije, raunar moe da generie nove podatke svakih 100 n s (taktne frekvencije kod
savremenih raunara su reda nekoliko stotina MHz ), dok tampa moe da tampa podatke brzinom reda
100 znakova u minuti (postoje i tampai koji mogu tampati do 30000 znakova u minuti). Da bi se na
jedan regularan nain ostvarila korektna razmena podataka izmedju uredjaja koriste se posebni signali
poznati kao handshake signali. Procedura kojom se regulie nain razmene podataka i tajming naziva se
handshake procedura. Na slici 3.8. prikazana je handshake procedura koja se uobiajeno koristi kod
paralelnog interfejsa.
49

r
a
u
n
a
r
n-to bitna paralelna magistrala

n
podaci dostupni - DAV

podaci prihvaeni - DAC
t
a
m
p
a
a)
DAV
DAC
t
podaci su raspoloivi
na magistrali
podaci su prihvaeni
od strane tampaa
b)
Slika 3.8 (a) Paralelni prenos; (b) handshaking (rukovanje)
U trenutku kada se upravljaki signal DAV (Data Available) menja sa nisko-na-visoko raunar
signalizira tampau da je podatak, prisutan na magistrali, dostupan. Sa druge strane, kada tampa
prihvati novi podatak on postavlja signal DAC (Data Accepted) na visoko. Paralelni nain prenosa
podataka pogodan je kod onih aplikacija kada su uredjaji bliski jedan drugom. Kada signale (podatke)
treba prenositi na vea rastojanja paralelni prenos postaje nepraktian iz sledeih razloga: Kabliranje je
sloenije, prenos postaje nepouzdaniji zbog razliitih kanjenja signala du vodova, a greke u prenosu se
tee otkrivaju u sluaju kada dodje do nekog kratkog spoja ili prekida linija (ica u kablu).
Alternativni pristup kod prenosa podataka je onaj koji se zasniva na serijskom prenosu. Kod ovog
naina prenosa postoji samo jedna linija po kojoj se prenose bitovi podataka. I pored toga to je serijski
prenos sporiji od paralelnog prenosa, kabliranje je jednostavnije, a greke u prenosu se lake otkrivaju.
Svaki bit serijskog niza podataka trajanja je odredjenog vremenskog perioda koji se naziva signalni
elemenat. Signali se predstavljaju pozitivnom vrednou za logiku jedinicu, a nultom vrednou za
logiku nulu.
50
3.4.
Asinhroni i sinhroni rad
Bilo koji komunikacioni sistem za prenos podataka ine, u najrudimentiranijem obliku, predajnik,
prijemnik i neki oblik komunikacionog kanala. Predajnik generie niz podataka pri emu je tajming
svakog bita pod kontrolom taktnih impulsa.
Asinhroni prenos
Sistem kod koga predajnik moe u bilo kom trenutku generisati bitove kaemo da koristi
asinhroni prenos. Kljune karakteristike asinhronog prenosa su te da predajnik ne predaje prijemniku bilo
kakvu informaciju o lokalnom taktnom impulsu ili tajming bit. Zadatak prijemnika je da interpretira
dolazee signale i da korektno interpretira svaki dolazei bit. U sutini asinhroni prijemnik ne regenerie
takt na osnovu dolazeeg signala. Naime, predajnik i prijemnik koriste posebne taktne impulse ije su
frekvencije veoma bliske jedna drugoj. Sa ciljem da se odredi korektni poetak rada prijema koristi se
metod rada poznat kao start-stop (vidi sliku 3.9).
pasivno
stanje
dolazei
signal
pasivno
stop stanje
start
takt
prijemnika
Slika 3.9 Start-stop operacija

Kada se podaci ne predaju linija se nalazi u pasivnom (idle) stanju. Podatku prethodi start-bit koji
je trajanje jednog bitskog intervala i suprotnog je polariteta u odnosu na pasivno stanje. Nakon toga slede
nekoliko bitova podataka (obino je osam). Na kraju se pridruuje stop-bit koji je istog polariteta kao i
pasivno stanje. (Trajanje pasivnog stanja moe biti proizvoljno). Stop bit se uvodi sa ciljem da se jasno
razgranii zadnji bit prenetog znaka. Kada prijemnik detektuje prednju ivicu start-bita on aktivira
generisanje prijemnog takta. Prva pojava taktnog impulsa je tako podeena da se javi na sredini, ili oko
sredine, prvog bita podataka i koristi se za strobovanje bita u registar ili le. Sa narednim taktnim
impulsima, za ostale bitove podataka, proces se ponavlja. U sutini, ako je taktna frekvencija prijemnika i
predajnika identina, strobovanje e se uvek javljati (deavati) na sredini trajanja bitskog intervala. Zbog
razliitih frekvencija predajnika i prijemnika ipak dolazi do "klizanja" tako da, ako se broj bitova
poveava, koincidencija taktnih impulsa i princip strobovanja podataka na sredini bitskog intervala se
naruava. Imajui ovo u vidu, a iz razloga pouzdane detekcije, obim (trajanje) asinhronog signala
ogranien je na 12 bitova (misli se na prenos jedinstvenog karaktera (znaka) jer je se sinhronizacija kod
ovog prenosa ostvaruje na nivou jednog znaka).
51

Sinhroni prenos
Daleko efikasniji nain za odravanje sinhronizacije kod komunikacione veze je onaj koji se
zasniva na sinhronom prenosu (synchronous transmission). Podaci koji se sinhrono predaju dolaze do
prijemnika kao kontinualni niz u regularnim vremenski definisanim bitskim intervalima. Predajnik i
prijemnik mora da rade sinhrono, a to se ostvaruje korienjem sinhronizacionih signala na nivou takta.
Predajnik generie taktni signal koji mora biti prenet do prijemnika bilo preko posebnog kanala ili
direktno regenerisan od strane prijemnika iz dolazeeg signala. Zbog toga, u predajnoj poruci mora biti
emitovana i informacija o sinhronizaciji. Princip regenerisanja takta kod ovog naina prenosa prikazan je
na slici 3.10.
ulazni
signal
kolo za
detekciju
izlazni
podaci
prijemni
takt
kolo za
regeneraciju
takta
Slika 3.10 Sinhroni prijemnik

Uobiajeno podaci se predaju kao okviri, tj. ramovi (frame) fiksnog obima (vidi sliku 3.11) pri
emu svaku informaciju na poetku i kraju prate specijalni bit oblici nazvani preambule (preamble).
Svrha preambule je da ostvari sinhronizaciju predajnog i prijemnog oscilatora pre poetka prijema
informacionih bitova. Vie detalja o ovoj problematici bie dato kasnije.
ram
preambule
informaciono polje
preambule
Slika 3.11 Oblik okvira kod sinhronog prenosa
52
3.5.
Brzina signaliziranja
Brzina prenosa podataka (data rate ili transmission rate) se definie kao broj prenetih bitova u
toku odredjenog vremenskog perioda podeljen sa tim vremenom, a meri se u bitovima u sekundi (bps).
Pri ovome veoma je vano da se pravi razlika izmedju termina brzina prenosa koja se meri u bps i brzina
signaliziranja (signalling rate) koja se meri u baud-ovima. Brzina signaliziranja se odnosi na brzinu
prenosa jednog signalnog elementa.
Primer 1:
Kod asinhronog prenosa format prenosa jednog znaka (karaktera) je sledei: 5 informacionih
bitova svaki trajanja 20 ms , jedan start bit trajanja 20 ms i stop bit trajanja 30 ms . Odrediti brzinu
prenosa u bps i brzinu signaliziranja u baud-ovima.
Odgovor:
Vreme potrebno da se prenese jedan znak iznosi
T z = (6 20 ) + 30 = 150 m s
Ukupan broj bitova koji se prenosi u toku ovog perioda je 7.
Brzina prenosa = 7 (150 10 3 ) = 46 ,67 bps
Vreme trajanja najkraeg signalnog elementa je 20 ms, zbog toga je
Brzina signaliziranja = 1 (20 10 3 ) = 50 baud a
53
3.6.
Procena greaka kod prenosa podataka
U toku prenosa podataka dolazi do pojave greaka. Naime, logika 1 moe da se primi kao logika
0 i obratno. Obino, broj greaka za koje postoji verovatnoa da se jave u sistemu se izraava kao bit
error rate (BER). Na primer, BER od 10-4 znai da e se pogrean bit primiti sa verovatnoom od 10-4, tj.,
u proseku, jedan bit na svakih 10000 (104) e biti pogrean. Jedan od glavnih uzroka pojave greaka
predstavlja um (vidi sliku 3.12).
Podaci
koji se predaju
V
Poslati
podaci
Vreme, t
-V
Tipino primljeni
podaci
Trenuci
uzorkovanja
Primljeni
podaci
Bir greka
Slika 3.12 Prijem signala sa grekom

Veliki broj sistema koristi odredjenu formu kontrole greke sa ciljem da pobolja ukupni BER. U
najjednostavnijem obliku koristi se odredjena forma detekcije greke. To znai da je prijemnik svestan
da je u okviru odredjene grupe primljenih bitova dolo do greke, ali ne zna koji su bitovi primljeni kao
pogreni, pa zbog toga ih ne moe korigovati.
Provera parnosti je najjednostavnija tehnika za detekciju jednostrukih (ili neparnih) greaka. Kod
sistema za korekciju greaka prvo se vri detekcija greaka, nakon toga se identifikuju pogrene bit
pozicije i na kraju vri ispravljanje greaka. No i pored preduzetih mera ne postoji metod ili sistem koji je
u stanju da garantuje 100% korekciju i detekciju greaka. Vie detalja o ovoj problematici bie dato
kasnije.
54
3.7.
Analogni i digitalni prenos podataka
Termini analogni i digitalni odgovaraju, u grubim crtama, terminima kontinualni i diskretni. Ova
dva termina se esto koriste kod prenosa podataka u kontekstu korienja pojmova podaci, signali i
prenos.
U principu pojam podaci kao entitet usko se povezuje sa pojmom informacija, dok pojam prenos
predstavlja komuniciranje podacima putem prostiranja i procesiranja signala. Ilustracije radi tipian
primer analognih podataka su audio-akustini talasi koji se direktno primaju od strane ovejeg uva kao
senzora, dok reprezenti digitalnih podataka koje imaju diskretne vrednosti su tekst i celobrojne vrednosti
(integer).
Sa druge strane analogni signal predstavlja kontinualno promenljivi elektromagnetni talas koji se
u zavisnosti od frekvencije prostire kroz razliite medijume (optiki kablovi, atmosfera). Pojam digitalni
signal se odnosi na sekvencu naponskih impulsa koji se prenosi preko ianih veza kao medijum za
prenos.
Analogni i digitalni podaci se mogu predstaviti, a shodno tome i prenositi, analognim ili
digitalnim signalima (vidi sliku 3.13).
Analogni podaci
(govor, zvuk, talasi)
Analogni signal
Telefon
Digitalni podaci
(binarno predstavljeni naponski impulsi)
Analogni signal
(modulisan na frekevenciji nosioca)
Modem
Analogni signal
Digitalni signal
Kodek
Digitalni podaci
Digitalni signal
Digitalni
transmiter
Slika 3.13 Analogni i digitalni prenos analognih i digitalnih podataka
55

Osnovne karakteristike svake od etiri kombincije sa Slike 3.13 date su na Slici 3.14 a) i b).
analogni podaci
digitalni podaci
analogni signal
digitalni signal
postoje dve alternative:
a) signali
imaju
identian analogni podaci se kodiraju
spektar kao i analogni podaci
koristei codec koji generie
b) vri se kodiranje analognih digitalnu bit povorku
podataka, a signali pripadaju
razliitim delovima spektra
postoje dve alternative:
a) signal ine dva naponska
digitalni podaci se kodiraju uz nivoa
pomou
kojih
se
pomo sklopa modem koji na predstavljaju
dve
binarne
svom izlazu generie analogni vrednosti
signal
b) vri se kodiranje digitalnih
podataka kako bi se generisao
digitalni signal sa eljenim
osobinama
a) podaci i signali
analogni signal
analogni podaci
digitalni podaci
prostiranje se vri uz pomo

pojaavaa; tretman je isti
nezavisno od toga da li se signal
koristi
za
predstavljanje
analognih i digitalnih podataka
ne koristi se
digitalni signal
predpostavlja se da analogni
signali predstavljaju digitalne
podatke. Signal se prenosi preko
repetitora. Od strane svakog
repetitora, digitalni podaci se
prihvataju,
restauriraju,
pojaavaju i predaju prema
narednom repetitoru u lancu
digitalni signal predstavlja niz 0
i 1, koji mogu predstavljati
digitalne podatke. Signali se
prenose preko repetitora: Kod
svakog repetitora, niz 1 i 0 se
prihvata, pojaava i predaje
prema narednom repetitoru u
lancu
b) tretman signala
Slika 3.14 Digitalni i analogni prenos
56
3.8.
Definicija nekih osnovnih pojmova
Prisetimo se da smo definisali digitalni signal kao sekvenca diskretnih, diskontinualnih naponskih
impulsa. Svaki impuls predstavlja signalni element. Binarni podaci se prenose kodiranjem svakog bita
podataka u odgovarajui signalni element.
Na slian nain, digitalni niz bitova se moe kodirati u analogni signal kao sekvenca sigalnih
elemnata, pri emu svaki signalni elemenat, predstavlja impuls konstantne frekvencije, faze i amplitude.
Kada se govori o prenosu podataka, tada pojam brzina signaliziranja (data signaling rate ili data
rate) odgovara pojmu brzini signala i izraava se u jedinicama bitova-u-sekundi (bps) sa kojim se podaci
prenose. Trajanje ili duina bita odgovara vremenu koje je potrebno predajniku da emituje jedan bit. Tako
na primer, za brzinu prenosa podataka R, vreme trajanja jednog bita je 1/R. Sa druge strane, modulaciona
brzina je brzina sa kojom se menja nivo signala. Modulaciona brzina (modulation rate) se izraava u
baud-ima, a odgovara broju signalnih elemenata u sekundi.
Na slici 3.15 sumarno su prikazane definicije kljunih termina koji se koriste kod prenosa podataka.
Tri kljuna faktora koja odredjuju uspenost prijemnika da interpretira dolazei signal su:
a) odnos signal um,
b) brzine sa kojom se prenose podaci (data rate),
c) propusni opseg.
termin
jedinica
definicija
elemenat podataka
bitovi
jedinstvena binarna 0 ili 1
brzina prenosa
(date rate)
bitovi-u-sekundi (bps)
brzina kojom se lementi podataka

prenose
signalni elemenat
brzina signaliziranja ili

modulaciona brzina
digitalni: naponski impuls

konstante amplitude
analogni: impuls konstantne
frekvencije, faze i amplitude
deo signala koji zauzima najkrai

interval kda za signalizaciju
signalni elementi u sekundi

(baud)
brzina kojom se prenose signalni

elementi
Slika 3.15 Kljuni termini kod prenosa podataka

Ako se dva od tri parametra dre konstantna a trei menja, tada vae sledei zakljuci:
1. Sa poveanjem brzine prenosa podatka poveava se i BER (Bit Error Rate). BER je mera koja
ukazuje na performanse sistema sa aspekta greke, a definie se kao verovatnoa da e dati
primljeni bit biti pogrean. Ova mera se naziva i bit error ratio.
2. Poveanjem odnosa signal um (SNR-Signal NoiseRatio) smanjuje se BER.
3. Poveanjem propusnog opsega poveava se brzina prenosa podataka.
Postoji jo jedan faktor koji se koristi za poboljanje performansi, a on se tie eme kodiranja
podataka.
57

eme kodiranja podataka prvenstveno se odnosi na proces preslikavanja bitova podataka u signalne
elemente. Za kodiranje se koriste razliite tehnike. U daljem tekstu ukazaemo na osnovne principe ovih
tehnika.
3.9.
Digitalni podaci analogni signali
Najstandardniji nain korienja ove transformacije sreemo kod prenosa digitalnih podataka preko
javne telefonske mree. Telefonska mrea je projektovana za prijem, komutaciju, i prenos analognih
signala govora u opsegu od 300 Hz do 3400 Hz. Tekue ove mree nisu direktno prilagodjene za prenos
digitalnih signala. Imajui ovo u vidu digitalni uredjaji se povezuju na telefonsku mreu preko modema.
Zadatak modema je da konvertuje digitalne podatke u analogne signale, i obratno.
Kada se govori o telefonskoj mrei, modemi se koriste za generisanje signala u govornom
frekventnom opsegu, ali se iste osnovne tehnike koriste i od strane modema koji generiu signale na viim
frekvencijama (recimo mikrotalasni).
Postupak modulacije podrazumeva promenu jedne od sledee tri karakteristike noseeg signala:
amplitudu, frekvenciju, i fazu. Saglasno tome postoje sledee tri osnovne modulacione tehnike za
transformaciju digitalnih podataka u analogne (vidi sliku 3.16):
1. ASK Amplitude Shift Keying
2. FSK Frequency Shift Keying
3. PSK Phase Shift Keying
U sva tri sluajeva opseg rezultantnog signala je centriran oko nosee uestanosti.
Slika 3.16 Modulacija analognih signala digitalnim podacima
58

A. ASK
Kod ASKa binarnim vrednostima 0 i 1 pridruuju se dve razliite amplitude nosee frekvencije.
Obino rezultantni signal koji odgovara jednom bitu je dat relacijom
A cos (2f C t ) ; za binarnu 1
ASK : s(t ) =
........................................................(1)
; za binarnu 0
0
gde je: A cos (2f C t ) -nosei signal.
Kao tehnika, ASK je podlona uticaju naglih promena pojaanja i veoma je neefikasna. U telefoniji se
koristi za prenos signala do 1200 bps. ASK se takodje aplicira i kod prenosa digitalnih podataka po
optikom vlaknu, gde LED predajnik emituje svetlosni snop za jedan signalni elemenat, a ne-emituje za
drugi.
B. FSK
Najpoznatija forma FSK je binarna FSK, nazvana BFSK. Kod BFSK, vidi sliku 3.17, dve binarne
vrednosti se predstavljaju razliitim frekvencijama koje su locirane blizu noseoj. Rezultantni signal koji
odgovara jednom bitu u datom trenutku dat je relacijom
A cos (2f 1t )
FSK : s (t ) =
A cos (2f 2 t )
..................................................................(2)
Amplituda
signala
Spektar signala koji
se prenosi u jednom
smeru
Spektar signala koji

se prenosi u drugom
smeru
Frekevncija (Hz)
Slika 3.17 Nain prenosa FSK signala kod potpunog dupleksa po standardnim telefonskim paricama
FSK je manje podloan grekama u poredjenju sa ASK. Ovaj nain prenosa, kada se prenos vri po
standardnim telefonskim paricama, obino se koristi za brzine do l200 bps. No treba istaknuti da se FSK
koristi takodje i na viim frekvencijama (3-30 MHz) kod radio prenosa.
Signal MFSK (multiple FSK) u odnosu na BFSK, sa aspekta propusnog opsega, je daleko efikasniji,
ali je zato vie podloan grekama. Kod MFSK se koriste vie od dve frekvencije, a jedan signalni
elemenat u datom trenutku definisan je sledeom relacijom
59
MSK : s (t ) = A cos (2f i t ) ,
1 i M ........................................................(3)
gde su: f i = f C + (2i 1 M ) f d ; f C -uestanost nosioca; f d - frekventna razlika; k -broj razliitih

signalnih elemenata = 2 L ; L - broj bitova po signalnom elementu.
Da bi se uskladila brzina prenosa podataka sa ulaznom povorkom bitova, svaki izlazni signalni
elemenat se odrava konstantnim za period od Ts = LT sekundi, gde T odgovara bit periodi. To znai da
jedan signalni elemenat, koji predstavlja ton fiksne frekvencije, kodira L bitova. Prema tome ukupno
potreban propusni opseg koji je potreban modulatoru iznosi Wd = 2 Mf d .
C. PSK
Kod PSK promena faze noseeg signala vri se u skladu sa podacima. Najjednostavnija ema koja
koristi dve faze radi prezentacije dve binarne cifre je BPSK (binary PSK). Kod BPSK rezultantni predajni
signal koji odgovara jednom bitu u datom trenutku moe se izraziti sledeom relacijom
; za binarnu 1
A cos (2f C t )
............................................(4)
BPSK : s (t ) =
(
)
A
cos
2
f
t
+
;
za
binarnu
0
C
Alternativna forma BPSK-u je DPSK (differential PSK) (vidi sliku 3.18). Kod ove eme binarna 0
odovara predaji signalnom paketu (signal burst) iste faze kao i prethodni signalni paket, dok binarna 1
odgovara predaji signalnog paketa suprotne faze u odnosu na prethodni.
Slika 3.18 Diferencijalna PSK
Efikasnije iskorienje propusnog opsega se postie ako se svaki signalni elemenat predstavi sa vie
od jednim bitom. Jedna tipina takva tehnika je kvadraturna PSK poznata kao QPSK koja koristi multiple
faznih pomeraja od /2. Kod QPSK svaki signalni elemenat predstavlja dva bita. Rezultantni predajni
signal dat je sledeom relacijom
60

A cos (2f C t + 4 ) ,
A cos (2f t + 3 4 ) ,
C
QPSK : s (t ) =
A cos (2f C t 3 4 ) ,
A cos (2f C t 4 ) ,
za 11
za 01
za 00
za 10
........................................(5)
U principu vienivovski PSK se moe postii grupisanjem veeg broja bitova. Tako na primer,
istovremena predaja tri bita je mogua korienjem osam razliitih faza. Kada se govori o digitalnoj
faznoj modulaciji kakva je recimo QPSK uobiajeno je da se amplituda i faza predajnih simbola
predstave u kompleksnom koordinatnom sistemu nazvan signal constellation. Ilustracije radi signalconstellation za QPSK je prikazan na Slici 3.19.
sin (2 f c t )
11
01
10
cos (2 f c t )
00
Slika 3.19 Signal-constellation za QPSK

Napomena: U odnosu na relaciju (6) signali su pomereni za dodatnih +/4
D. Kvadraturna amplitudna modulacija QAM

Kvadraturna amplitudna modulacija (quadrature amplitude modulationQAM) je modulaciona
tehnika koja predstavlja kombinaciju ASK i PSK, a moe se posmatrati kao logiko proirenje QPSK. U
sutini to je multisimbolna modulacija koja koristi multi-amplitudnu i multi-faznu modulaciju radi
poveanja brzine prenosa podataka. Signal-constellation za 16-QAM, 4-bita po simbolu, prikazan je na
Slici 3.20.
61

sin (2 f c t )
1001
1100
1101
1000
1110
1011
1010
1111
0101
0000
0001
0100
0010
0111
0110
0011
cos (2 f c t )
Slika 3.20 Signal-constellation za 16-QAM
3.10. Analogni podaci na ulazu, analogni signali na izlazu

Modulacija se definie kao proces kombinovanja ulaznog signala m(t) i nosioca ija je frekvencija fC
sa ciljem da se generie signal s(t) iji je propusni opseg (obino) centriran oko fC. U daljem delu teksta
ukazaemo u glavnim crtama samo na osnovne principe tehnika modulacije koje koriste analogne
podatke, a to su: AM (amplitudna modulacija), FM (frekventna modulacija) i PM (fazna modulacija).
Vie detalja iz ove problematike studenti nalaze izuavanjem predmeta Osnovi telekomunikacija.
Amplitudna modulacija AM
Najjednostavniji oblik modulacije predstavlja amplitudna modulacija (vidi sliku 3.21). Matematiki
proces AM-a se moe opisati kao
s (t ) = (1 + na x(t )) cos 2 f C t ..........................................................................(6)

gde su: cos 2 f C t - signal nosioca, x(t ) - moduliui signal; na - stepen (indeks) modulacije.
Uoimo da su amplitude nosioca i moduliueg signala u relaciji (6), kao vrednosti, normalizovane na
jedinicu
62

m (t)
a) sinusoidalni moduliui talas

[ 1 + m (t) ]
S (t)
Amax
1
Amin
0
b) rezultujui AM signal
Slika 3.21 Amplitudna modulacija
Vie detalja o karakteristikama AM-a studenti uju is predmeta Osnovi telekomunikacija.
63

3.10.1.
Ugaona modulacija
Frekventna modulacija (FM) i fazna modulacija (PM) su specijalni sluajevi ugaone modulacije.
Modulisani signal kod ugaone modulacije je zadat sledeom relacijom:
s (t ) = AC cos(2 f C t + (t )) .................................................................(7)
Kod PM-e, faza je proporcionalna moduliuem signalu, pa vai:
a) kod PM-a
(t ) = n p m(t ) (8)
gde je: n p - indeks fazne modulacije.
b) kod FM-a izvod faze je proporcionalan modiliuem signalu, pa vai:
' (t ) = n f m(t )
gde je: n f - indeks frekventne modulacije
Na slici 3.22 prikazani su talasni oblici AM-a, PM-a i FM-a, kada je modulacija izvrena istim
tonom.
64
Nosioc
Moduliui sinusni signal
Amplitudno modulisani signal
Fazno modulisani signal
Frekventno modulisani signal
Slika 3.22 AM, PM i FM kada se modulacija vri istim tonom
65
3.11. Analogni podaci na ulazu, digitalni signali na izlazu

Proces konverzije analognih podataka u digitalne signale, tj. podatke, naziva se digitalizacija. Pri
ovome, na sledea tri vana aspekta moramo obratiti panju:
1. digitalni podaci se mogu prenositi koristei NRZ-L (Non-Return to Zero Level) kd. NRZ-L se
uobiajeno koristi za generisanje ili interpretaciju digitalnih podataka od strane terminala ili
drugih uredjaja.
2. digitalni signali se mogu nakon toga kodirati kao digitalni signal koristei kd koji je razliit u
odnosu na NRZ-L. To znai da je potrebno uvesti dodatni korak.
3. digitalni podaci se mogu konvertovati u analogni signal koristei jednu od modulacionih tehnika
koje smo ve opisali.
Proces digitalizacije analognih podataka prikazan je na slici 3.23.
Digitalni podaci
Digitizer
Analogni podaci
(glas)
Modulator
Digitalni podaci
Alaogni podaci
(ASK)
Slika 3.23 Digitalizacija analognih podataka

U konkretnom sluaju govorni signal se prvo digitalizuje, a zatim konvertuje u analogni ASK.
Uredjaj koji se u procesu predaje, koristi za konverziju analognih podataka u digitalnu formu a zatim,
u procesu prijema, za konverziju analognih podataka u digitalne naziva se kodek (koder-dekoder). U
daljem tekstu ukazaemo u kratkim crtama na dve glavne tehnike koje se koriste kod kodeka, a to su
impulsno kodna modulacija i delta modulacija. Vie detalja o ovoj problematici se uje iz predmeta
Osnovi telekomunikacija.
3.11.1.
Impulsno kodna modulacija PCM
Impulsno kodna modulacija (Pulse Code ModulationPCM) bazira se na teoriji uzorkovanja i moe
se izraziti kao:
Ako se signal f(t) uzorkuje u regularnim vremenskim trenucima, frekvencijom koja je dvaput via od
najvie frekvencije signala, tada uzorci sadre celokupnu informaciju signala koji se uzorkuje. Funkcija
f(t) se moe rekonstruisati na osnovu uzoraka korienjem nisko-propusnog filtra.
3.11.2.
Delta modulacija DM
U cilju poboljanja performansi PCM-a kao i redukciju kompleksnosti elektronskih sklopova koji se
ugradjuju u sistem koriste se alternativne PCM tehnike kodiranja od kojih je najpoznatija Delta
Modulacija (DM). Kod DM-e analogni signal se aproksimira stepeniastom funkcijom koja se pomera
navie ili nanie za po jedan kvantizacioni nivo () pri svakom intervalu uzorkovanja Ts. Tipian primer
je prikazan na slici 3.24.
66

Amplituda
signala
Analogni
ulaz
Stepenasta
funkcija
um usled
prevelikog
nagiba
Veliina
koraka
Kvantizacioni
um
Ts
Vreme
Vreme
uzorkovana
Izlaz Delta
modilacije
Slika 3.24 Primer DM-e

Vana karakteristika stepeniaste funkcije je binarno ponaanje. Naime, kod svakog trenutka
uzorkovanja, funkcija se pomera navie ilil nanie za konstantni iznos . Izlaz procesa DM-e se moe
predstaviti jedinstvenom binarnom cifrom za svaki uzorak. To znai da niz bitova koji se generie
aproksimira izvod analognog signala, a ne njegovu amplitudu. Ako u toku narednog intervala,
stepeniasta funkcije ide navie generie se 1, a u suprotnom se generie 0.
67
3.12. Prenos modulisanih signala

iane raunarske komunikacije dominiraju danas kod prenosa poruka u osnovnom opsegu
(Baseband Transmission Systems), dok se iroko-pojasni sistemi (Broadband Transmission Systems)
prvenstveno koriste kod sistema koji svoji prenos zasnivaju na tehnici modulacijenosioca (carrier
modulated technologies).
Kod ianih komunikacionih mrea ako elimo proiriti mreu dodaemo jo ica. Tipian primer je
povezivanje novih telefona putem instaliranja novog kabla. Kod beinih mrea, postoji samo jedan
zajedniki medijum za prenos, a to je etar. Etar je u sutini deljiv resurs izmedju razliitih apkikacija koje
u toku prostiranja dodatno koriste princip FDM (Frequency Division Multiplex). Zbog toga proirenja
kod beinog prenosa ne izvode se tako jednostavno.
Kod mrea za beini prenos koriste se sledee dve klase tehnologija modulacije-nosioca:
a) tradicionani radio-modemski prenos;
b) prenos koji se bazira na rad u proirenom spektru.
68
3.13. Znaaj pojmova: beini i mobilni

esto sebi postavljamo sledee pitanje: Kako e u godinama koje nailaze izgledati budui raunari?
Odgovor na ovo pitanje je teko dati jer su predvidjanja o onome ta e i kako e neto biti, esto
nezahvalna i nepredvidljiva. Ipak jedno je sigurno, a to je da e na buduem tritu sve vie i vie biti
prisutno prenosivih (portable) raunara i druge komunikacione opreme. Naime, opta je tenja da se sve
vei broj poslova obavlja u pokretu (avionu, vozu, kolima, dok odsedate u hotelu, i td.). Sve ovo ukazuje
da e komuniciranje preteno biti beino (wireless), a korisnici koji to obavljaju biti mobilni. Pri ovome
se pojam mobilnost-korisnika pre svega odnosi na onaj korisnik koji ima pristup istim ili slinim
komunikacionim servisima (uslugama) na razliitim mestima, tj. kaemo da je korisnik mobilan, a servisi
su oni koji ga prate. Sa druge strane, pojam beini se vezuje za uredjaj i ukazuje da se pristup
komunikacionoj mrei ostvaruje bez ianog povezivanja. Za jedan komunikacioni uredjaj kaemo da je
prenosiv ako se isti, sa ili bez korisnikom, moe seliti sa jednog mesta na drugo. Shodno prethodnom, za
komunikacione uredjaje kaemo da mogu posedovati sledee karakteristike:
1. fiksni i iani ovakve konfiguracije koje su tipine za raunarske mree koje sreemo danas u
najveem broju laboratorija, kancelarija, poslovnih objekata (banke, optine), i dr.
2. mobilni i iani danas sve vei broj korisnika koristi laptop-ove. Kada korisnik odsedne u neki
hotel esto se javlja potreba da se povee na mreu svoje kompanije preko telefonske linije i
modema.
3. fiksni i beini standardno se koristi kod instaliranje mrea u sluajevima kada iz mnogobrojnih
razloga nije dozvoljeno izvodjenje gradjevinskih radova u zgradi. To su obino zgrade od
istorijskog znaaja
4. mobilni i beini sigurno je najfleksibilniji sluaj, jer korisnik moe u pokretu da koristi usluge
(roaming), as jedne as druge beine komunikacione mree.
Beini prenos
Na ovom mestu ukazaemo samo na neke osnovne aspekte beinog prenosa koji su neophodni za
razumevanje problema na viim nivoima. Radio-frekventni prenos se moe ostvariti na vei broj razliitih
frekventnih opsega. Svaki frekventni opseg nudi odredjene prednosti, ali ima i neke svoje nedostatke. Na
slici 3.25 prikazana je gruba podela frekventnog opsega koji se koristi za prenos podataka.
69
10
VHF
UHF
SHF
EHF
Radio
Radio i televizija
Elektronske cevi
Integrisana kola
Celularna telefonija
Mreno napajanje i telefonija

Energetski generatori
Muziki instrumenti
Zvuni signali
Mikrotalasna
Radar
Mikrotalasne antene
Megnetroni
Infracrvena
Vidljiva
Laseri
svetlost
Navodjenje projektila
Upredeni kabl
Optiko
vlakno
Koaksijalni kabl
FM radio
i TV
AM radio
106
105
104
103
102
15
10
HF
10
10
MF
14
10
LF
10
10
VLF
10
10
VF
13
12
10
ELF
10
10
11
10
10
10
Frekvencija
(Hz)
101
100
Zemaljski
i satelitski
prenos
10-1
10-2
10-3
10-4
10-5
10-6
Talasna duina u prostoru

(m)
ELF = ekstremno niske frekvencije
MF = srednje frekvencije
UHF = ultra visoke frekvencije
VF = govorne frekvencije
HF = visoke frekvencije
SHF = super visoke frekvencije
VLF = vrlo niske frekvencije
VHF = vrlo visoke frekvencije
EHF = ekstremno visoke frekvencije
LF = niske frekvencije
Slika 3.25 Frekventni spektar

Kao to se vidi sa slike 3.25 prikazane su frekvencije poev od 300 Hz do 300 THz.
U direktnoj vezi sa frekvencijom je i talasna duina , koja se moe izraziti sledeom jednainom:
= c f0
gde je c = 3 10 8 m / s brzina svetlosti u vakumu, a fo je frekvencija signala.
Na slici 3.26 prikazan je elektromagnetni spektar i oznaene su frekvencije razliitih medijuma za
iani i beini prenos podataka.
70
opseg
frekventni opseg
opseg talasne
duine u
slobodnom
prostoru
propagacione
karakteristike
tipino korienje
ELF
30-300 Hz
(ekstremno niske
frekvencije)
VF
300-3000 Hz
(govorne
frekvencije)
VLF
3 30 kHz
(vrlo
niske frekvencije)
10.000
1.000 km
GW
1.000 100 km
GW
100 10 km
LF
(niske
frekvencije)
30- 300 kHz
101 km
MF
(srednje
frekvencije)
300- 3000 kHz
1.000 100 m
HF
(visoke
frekvencije
3 30 MHz
100 10 m
VHF
(vrlo
visoke
frekvencije)
30 300 MHz
10 1 m
GW:
slaba
atenuacija danju i
nou;
jaki
atmosferski nivo
uma
GW:
neznatno
manje pouzdano
od VLF; dnevna
absorbcija
GW i noni SW;
malo slabljenje
nou,
veliko
preko
dana;
atmosferski um
SW:
kvalitet
varira vremenom
u toku dana, u
toku sezone, i
zavisi
od
frekvencije
LOS: rasejavanje
zbog
inverzije
temperature;
kosmikium
UHF
(ultra
visoke
frekvencije)
300 3000 MHz
100 10 cm
LOS:
um
SHF
(super
visoke
frekvencije)
3 30 GHz
10 1 cm
EHF
30 300 GHz
10 1 mm
LOS: slabljenje
iznad 10 GHz
zbog
kie;
atmosfersko
slabljenje zbog
kiseonika
i
kapljica vodene
pare
LOS:
eksperimentalni
kosmiki
Mrene
frekvencije;
koristi se za domainstvo
i industriju
koristi se od strane
telefonskog sistema za
analogni prenos govora
navigacija uz pomo
dugih
talasa;
komunikacija
izmedju
podmornica
navigacija uz pomo
dugih
talasa;
komunikacija
izmedju
brodova
radio
signal
za
obavetavanje brodova,
odredjivanje
smera,
emisija
u
srednjetalasnom podruju
radio
amateri;
internacionalna emisija,
vojne
komunikacije;
komunikacije
izmedju
aviona i brdova na duga
rastojanja
VHF televizija; FM radio
emisija, i dvosmerna
radio
emisija,
AM
komunikacija za avione i
ostala
navigaciona
sredstva
UHF televizija; celularna
telefonija,
radar,
mikrotalasne veze, i
personalni
komunikacioni sistemi
satelitske komunikacije,
radar, zemaljske mikrotalasne veze, i beine
lokalne petlje
opseg,
71

(ekstremno
visoke
frekvencije)
inracrveni
300 400 THz
1 mm 770 nm
vidljiva svetlost
400- 900 THz
770 330 nm
atmosfersko
beine lokalne petlje
slabljenje zbog
kiseonika
i
kapljica vodene
pare
LOS
infracrveni
LAN,
proizvodi
potroake
elektronike
LOS
optike komunikacije
Slika 3.26 Elektromagnetni spektar u telekomunikacijama

Radio prenos poinje od nekoliko kHz, na VLF bandu koga karakteriu veoma dugi talasi. Talasne
duine LF opsega koriste podmornice iz razloga to se ovi talasi prostiru kroz vodu i slede oblik povrinu
zemlje. Danas jo postoje neke od radio stanica koje jo rade na ovom bandu, to su frekvencije od 148,5283,5 kHz. Na srednje-talasnom (MF) i kratko-talasnom podruju (HF) postoje danas brojne radio stanice
koje za prenos signala govora koriste bilo amplitudnu modulaciju (AM) u opsegu od 520 kHz do 1605,5
kHz na srednjim talasima ili u opsegu od 5,9 MHz do 26,1 MHz na kratkim talasima (SW), bilo
frekventnu modulaciju (FM) u opsegu od 87,5 MHz i 108 MHz. Kako se ide prema viim frekvencijama
raspoloivi opsezi se uglavnom koriste za prenos TV signala. Konvencionalni analogni TV prenos se
obavlja u opsezima od 174-230 MHz za VHF podruje i od 470-790 MHz za UHF podruje. U ovom
opsegu vri se takodje i digitalni audio prenos (DAB) u opsezima od 223-230 MHz i 1452-1472 MHz,
dok se digitalni TV prenos planira u opsegu od 470-862 MHz. UHF podruje se takodje koristi za potrebe
mobilne telefonije sa analognom tehnologijom (450-465 MHz), digitalnim GSM prenosom (890-960
MHz, 1710-1880 MHz), digitalne beine telefonije shodno DECT standardu (1880-1900 MHz), i druge
namene. Super visoke frekvencije (SHF) se koriste kod usmerenih mikrotalasnih veza (aproksimativno
2-40 GHz), za potrebe fiksnih satelitskih servisa u C-band-u (4 i 6 GHz), ku-band-u (11 i 14 GHz) ili kaband-u (19 i 29 GHz). Neki od sistema su planirani za rad na EHF opsegu koji je veoma blizak
infracrvenom.
Opsezi prema jo viim frekvencijama koriste se za optike komunikacije kao i za beini prenos.
Infracrveni (IR) prenos se koristi za direktno povezivanje razliitih zgrada preko laserskih veza.
Najzastupljeniji je IrDA prenos podataka koji koristi infracrvenu svetlost talasne duine u opsegu od 850900 nm.
Konano i vidljiva svetlost se vekovima koristila za prenos podataka, ali zbog interferencije nije
pouzdana za prenos.
3.14. Multipleksiranje
Multipleksiranje je osnovni mehanizam za deobu medijuma kod komunikacionih sistema. On opisuje
na koji nain nekoliko korisnika mogu da dele medijum, a da pri tome izmedju njih postoji minimalna
interferencija. Kada se govori o beinim komunikacijama multipleksiranje po svakom kanalu, uz
minimalnu interferenciju i maksimalnu iskorienost medijuma, se moe izvesti u sledee etiri
dimenzije: prostoru, vremenu, frekvenciji i kdu.
72

3.14.1.
Prostorni multipleks
Ovaj tip multipleksiranja naziva se SDM (Space Division Multiplexing). Na slici 3.27 prikazana su
est kanala i uveden 3D koordinatni sistem ije ose u odnosu na dimenzije odgovaraju kdu c, vremenu t,
i frekvenciji f, a prostor koji odredjuje interferenciju izmedju kanala oznaen je krugovima. Osnovno
pitanje koje se sada postavlja je sledee: Kako se postie izdvajanje razliitih kanala? Kanale k1 do k3
treba preslikati u tri prostora s1 do s3, koji jasno razdvajaju kanale i obezbedjuju da ne dodje do
interferencije. Prostor izmedju interferentnog opsega naziva se bezbednosni prostor (guard space). Za
ostale kanale (k4 do k6) potrebna su jo tri prostora. Kada se govori o radiofrekventnom prenosu tada se
SDM ostvaruje na sledei nain: Radio-stanici Beograd ije su dimenzije f1, t1 i c1 postoji bliznakinja istih
dimenzija f1, t1 i c1, ali locirana na suprotnoj strani zemljine kugle.
k1
k2
k3
k4
k5
k6
c
t
c
t
s1
s2
c
t
s3
Slika 3.27 Prostorni multipleks
3.14.2.
Frekventni multipleks
Tehnika frekventnog multipleksa (FDM-Frequency Division Multiplexing) se sastoji u deobi

dimenzije frekvencije na nekoliko ne-preklapajuih frekventnih opsega (vidi slilku 3.28). Svakom kanalu
kako je pirkazano na slici 3.28 dodeljen je sopstveni frekventni opseg.
73

k1
k2
k3
k4
k5
k6
c
f
Slika 3.28 Multipleksiranje u frekventnom domenu

U toku rada predajnik stalno koristi jedan opseg, a prijemnik treba da je uvek podeen na taj opseg. Sa
ciljem da se izbegne preklapanje izmedju susednih frekventnih opsega (adjacent channel interference)
koriste se bezbedonosni opsezi (quard spaces). Ovo jednostavno multipleksiranje ne zahteva sloenu
koordinaciju u radu izmedju predajnika i prijemnika.
3.14.3.
Vremenski multipleks
Kod vremenskog multipleksa (TDM-Time Division Multiplexing) kanalu k1 za odredjeni iznos

vremena se dodeljuje celokupni opseg, tj svi predajnici koriste istu frekvenciju, ali u razliitim
vremenskim trenucima. Za razdvajanje vremena predaje jednog predajnika od drugog koriste se
bezbednosni prostori koji su sada u formi vremenskih procepa. Princip vremenskog multipleksiranja
prikazan je na slici 3.29.
k1
k2
k3
k4
k5
k6
c
f
t
Slika 3.29 Vremenski multipleks
74

3.14.4.
Kombinacija frekventnog i vremenskog multipleksa
Veoma esto u praksi se koristi kombinacija frekventnog i vremenskog multipleksa (vidi sliku 3.30).
Kod ovog multipleksa kanalu k1 za odredjeni period vremena se dodeljuje neki od frekventnih opsega.
Ponovo da bi sistem korektno radio (tj. ne dodje do interferencije) potrebno je obezbediti bezbednosni
prostor kako u vremenu tako i po frekvenciji. Korektan rad podrazumeva i koordinaciju u radu izmedju
razliitih predajnika. Standard mobilne telefonije GSM koristi kombinovani frekventni i vremenski
multipleks.
k1
k2
k3
k4
k5
k6
c
f
Slika 3.30 Kombinacija frekventno-vremenskog multipleksa

Napomen:a (prikaz je dat projekcijom na ravan t-f)
3.14.5.
Kdni multipleks
Kdni multipleks (Code Division Multiplexing) se kao tehnika, u komercijalnim komunikacijama,

koristi od skoro. Na slici 3.31 prikazano je kako svi kanali k i u istom trenutku prenosa koriste istu
frekvenciju. Bezbedonosno-razdvajanje se ostvaruje na taj nain to se svakom kanalu dodeli sopstveni
kd, tj. bezbedonosni prostori se realizuju korienjem kdova koji u kdnom prostoru imaju ugradjeno
neophodno rastojanje (ove kdove nazivamo ortogonalne).
75
k1
k2
k3
k4
k5
k6
t
Slika 3.31 Kdni multipleks
Danas se CDM standardno koristi kod beinog prenosa zbog dobre osobine zatite od interferencije i
ometanja. Glavni nedostatak ove tehnike je relativno velika sloenost prijemnika koja se odnosi na
korektno razdvajanje kanala kao i precizna sinhronizacija u radu prijemnika i predajnika.
3.15. Proireni spektar

Kao to i samo ime ukazuje tehnike sa proirenim spektrom (spread spectrum) baziraju se na
proirenje propusnog opsega koji je potreban da bi se izvrila transmisija podataka. Proirenje spektra
ima nekoliko svojih prednosti. Ipak glavna prednost ovih tehnika predstavlja otpornost na uskopojasne
interferencije. Na slici 3.32 prikazan je dijagram kod koga je:
(a) dat idealizovan uskopojasni signal predajnika korisnikih podataka (snaga signala P u odnosu na
frekvenciju f );
(b) dato je kako predajnik iri spektar signala, tj. kako se ostvaruje nain konverzije uskopojasnog
signala u irokopojasni. Pri ovome treba naglasiti da je energija potrebna za predaju signala ista
kao u sluaju (a), ali je proirena na vei opseg. Nivo signala u odnosu na sluaj (a) je znatno nii
i obino je na nivou uma. To znai da je sada tee izdvojiti i detektovati signal od uma;
(c) ilustrovano je kako se u toku prenosa nad signalom superponira uskopojasni i irokopojasni um;
(d) dato na koji nain prijemnik sada zna kako da suzi spektar (despread) signala, konvertuje signal
proirenog spektra korisnika u uskopojasni signal, zadravajui uskopojasne interferentne
smetrnje, a ignoriui irokopojasne;
(e) u zadnjem koraku, naznaeno je kako, prijemnik koristi filtre propusnika opsega i eliminie sve
frekventne komponente koje se nalaze levo i desno od uskopojasnog siganala. Konano prijemnik
rekonstruie predajnu povorku impulsa zahvaljujui tome to je snaga signala velika, tj. signal ima
veu amplitudu u odnosu na interferentne smetnje.
76

dP/df
dP/df
i)
ii)
f
korisniki signal
irokopojasna interferencija
uskopojasna interferencija
predajnik
dP/df
dP/df
dP/df
iii)
v)
iv)
f
prijemnik
Slika 3.32 Proirenje i suavanje spektra signala
Na slici 3.33 prikazan je model rada digitalnog komunikacionog sistema koji radi u proirenom
spektru
Ulazni
podaci
Kanalni
koder
Modulator
Spreading
sekvenca
PN
generator
Kanal
Demodulator
Kanalni
dekoder
Izlazni
podaci
Spreading
sekvenca
PN
generator
Slika 3.33 Model digitalnog komunikacionog sistema koji radi u proirenom spektru
Ulazni podaci se dovode na kanalni dekoder koji generie analogni signal relativno uskog
frekventnog opsega lociran u okolini centralne frekvencije. Signal se zatim modulie koristei sekvencu
cifara poznatu kao spreading code ili spreading-sekvenca. Obino, ali ne uvek, spreading-sekvenca se
generie od strane generatora pseudosluajnog uma, ili generatora pseudosluajnih brojeva. Kao efekat
modulacije dobija se znaajno proirenje opsega signala koji se prenosi. Na prijemnoj strani ista sekvenca
cifara se koristi za demodulaciju signala sa proirenim spektrom. Na kraju signal se dovodi na kanalni
dekoder da bi se izdvojili podaci. Osnovne prednosti prenosa signala sa proirenim spektrom su sledee:
1. Signali proirenog spektra se mogu prenositi u opsezima gde su drugi sistemi ve operativni, a da
pri tome postoji minimalni performansni uticaj na rad oba sistema.
2. Proirenim spektrom se prenosi irokopojasni signal koji ima superiornije performanse u odnosu
na tradicionalni radio sa aspekta selektivnog fedinga i multipath kanala. Signal sa proirenim
spektrom obezbedjuje robusniji i pouzdaniji prenos u urbanim i zatvorenim sredinama.
3. Anti-interferentne karakteristike signala sa proirenim spektrom su veoma vane kod nekih
aplikacija, kakve su mree koje su operativne u fabrikim halama, gde fabriku ini vei broj
spratova u jednoj zgradi, pri emu su interferentni signali veoma izraeni.
4. Celularni sistemi koji koriste CDMA (Code Division Multiple Access) tehnologiju proirenog
spektra nude znatno veu operativnu fleksibilnost i vei kapacitet na nivou sistema u odnosu na
sisteme koji metod pristupa baziraju na FDMA (Frequency Division Multiple Access), i TDMA
77

(Time Dvision Multiple Access). To znai da nekoliko korisnika moe nezavisno da koristi isti iri
propusni opseg sa veoma malom interferencijom.
U praksi za prenos signala u proirenom spektru koriste se sledee dve razliite metode:
1. direktna sekvenca (direct sequencing DS)- DSSS ( direct sequence spread spectrum)
2. frekventno skakanje (frequency hopping FH)- FHSS (frequency hopping spread spectrum)
3.16. Frekventno skakanje

Sa ciljem da se izbegne ometanje kod FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum) tehnike predajnik
je taj koji permanentno pomera centralnu frekvenciju predajnog signala. Frekventni pomeraji, ili
frekventni skokovi (frequency hops), deavaju se sluajno, ali su te promene poznate kako predajniku
tako i prijemniku. Ako centralnu frekvenciju proizvoljno pomeramo izmedju 100 razliitih frekvencija
tada zahtevani propusni opseg bia 100 puta vei u odnosu na prvobitni propusni opseg. Zbog toga se
ova tehnika naziva tehnika sa proirenim spektrom. FHSS se moe podjednako uspeno primeniti kako na
analogne tako i digitalne komunikacije, ali se prvenstveno koristi za digitalni prenos. Na slici 3.34
pirkazan je primer frekventnog skakanja koji se koristi kod prenosa paketa. Sekvenca frekvencija
je f 3 , f 5 , f 6 , f 1 , f 4 , f 8 , f 2 , f 7 pre nego to se vri povratak na prvu frekvenciju f 3 .
Frekvencija
f8
f7
f6
f5
f4
f3
f2
f1
Vreme
Paketi za prenos
a)
78

Energija
Frekvencija
5
f8
f7
f6
f5
f4
f3
f2
f1
f1
f2
f3
f4
f5
f6
f7
f8
Vreme
Frekvencija
b)
Slika 3.34 Prenos FHSS paketa
Tipian blok dijagram FHSS-a sistema prikazan je na slici 3.34. Na predajnoj strani binarni podaci se
dovode na ulaz modulatora koji koristi neku digitalno-analognu emu kodiranja, kakve su recimo, FSK ili
BPSK. Rezultantni signal na izlazu modulatora je centriran oko iste osnovne frekvencije. U toku dalje
obrade pseudo um (PN-Pseudo Noise), ili pseudo-sluajni broj, u formi izvorita se koristi kao indeks u
tabeli frekvencija. Ovaj pseudo-sluajni broj odgovara kodu proirenja (spreading code). Svakih k bitova
PN izvorita specificira jednu od 2k noseih frekvencija. To znai da se u svakom sukcesivnom intervalu
(tj. svakih k PN bitova) selektuje nova nosea frekvencija. Ova frekvencija se zatim modulie od strane
signala generisanog u inicijalnom modulatoru, a kao proizvod dobija signal istog oblika, ali sada centriran
na selektovanoj frekvenciji nosioca. Na prijemnoj strani, signal proirenog spektra se prvo demodulie
koristei istu sekvencu pseudo-sluajnog broja, a nakon toga iznova demodulie da bi se generisali izlazni
podaci.
FH spreader
Binarni
podaci
Modulator
(FSK ili
BPSK)
sd (t )
c (t )
Filter
propusnik
opsega(oko
frekvencije
zbira)
s(t )
Spread spectrum
signal
(signal u proirenom
opsegu)
Sintetizator
frekvencije
Izvorite
bitova
pseudouma
Tabela
kanala
a) predajnik
79

FH spreader
Spread spectrum
signal
(signal u proirenom s (t )
opsegu)
sd (t )
c(t )
Filter
propusnik
opsega(oko
frekventne
razlike)
Demodulator
(FSK ili BPSK)
Binarni
podaci
Sintetizator
frekvencije
Izvorite
bitova
pseudouma
Tabela
kanala
b) prijemnik
Slika 3.35 HFSS sistem
Princip rada HFSS-a objasniemo na sledeem primeru. Usvojimo da e inicijalni modulator koristiti
BFSK modulacionu tehniku. Definisaemo FSK ulaz u FHSS sistem sledeom relacijom.
s d (t ) = A cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f )t )
za
i T < t < (i + 1) T
.............................. (1)
gde je: A amplituda signala; f 0 -osnovna frekvencija; bi -vrednost i-tog bita podataka (+1 za
binarnu1, -1 za binarnu 0); f - frekventna razlika; T - trajanje bitskog intervala, a brzina prenosa
=1T.
To znai da je u toku trajanja i-tog bitskog intervala, frekvencija signala podataka jednaka f 0 ako je
bit podataka 1 (to odgovara binarnoj 0) ili f 0 + f ako je bit podataka jednak +1 (to odgovara
binarnoj 1).
Frekventni sintesajzer generie ton konstantne frekvencije ija frekvencija skae u okviru skupa od
k
2 frekvencija, pri emu je redosled skakanja odredjen na osnovu k bitova PN sekvence. Radi
pojednostavljenja, usvojiemo da je trajanje jednog skoka iste duine kao i trajanje jednog bita, a
ignorisaemo faznu razliku izmedju signala podataka s d (t ) i spreading signala, takodje nazvan chipping
signal, c(t ) . Signalni proizvod u toku i-tog skoka (tj. i-tog bita) bie
p(t ) = s d (t ) c(t ) = A cos(2 ( f 0 + 0.5 (bi + 1) f )t ) cos(2 f i t ) .......................(2)

gde je fi frekvencija signala generisanog od strane frekventnog sintesajzera u toku i-tog skoka.
Koristei trigonometrijsku relaciju:
cos( x ) cos( y ) =
1
(cos ( x + y ) + cos ( x y ))
2
dobijamo
p (t ) = 0.5 A[cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f + f i )t ) + cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f f i )t )]

Filtrom propusnika opsega sa slike 4 kojim se atenuira razlika frekvencija, a proputa frekvencija koja
odgovara sumi, na izlazu predajnika dobie se FHSS signal oblika
80
s (t ) = 0.5 A cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f + f i )t )

To znai da je u toku trajanja bitskog intervala i , frekvencija signala na izlazu predajnika f 0 + f i ako
je bit podataka 1 , a f 0 + f i + f ako bit podataka ima vrednost + 1 .
Na prijemnoj strani prima se signal s (t ) definisan sa (2). Ovaj signal se mnoi signalom c (t ) koji je
replika spreading signala na predajnoj strani, pa vai
p(t ) = s (t ) c (t ) = 0.5 A cos(2 ( f 0 + 0.5 (bi + 1) f + f i )t ) cos(2 f i t )

Koristei trigonometrijske identitete, dobiemo
p (t ) = 0.25 A [cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f + f i + f i )t ) + cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f )t )]

Filtar propusnik opsega (instaliran u prijemniku sa slike 4) atenuira frekventni zbir, a proputa
razliku, pa e signal na njegovom izblazu biti oblika
0.25 A cos(2 ( f 0 + 0.5(bi + 1) f )t )
3.17. FHSS koji koristi MFSK

Uobiajeno je da se kod FHSS koristi MFSK (Multiply Frequency Shift Key) tehnika modulacije.
Naglasimo da je MFSK signal definisan kao
s i (t ) = A cos 2f i t ,
1i M
gde je: f i = f C + (2i 1 M ) f d ;
f C je nosea frekvencija; f d predstavlja frekventnu razliku; M = 2 L broj razliitih signalnih

elemenata; L broj bitova po signalnom elementu.
Kod FHSS-a MFSK signal svakih TC sekundi se translira u novu frekvenciju putem modulacije
MFSK signala sa FHSS nosiocem. Kao efekat dobija se translacija MFSK signala u odgovarajui FHSS
kanal. Pri brzini prenosa podataka od R, trajanje bitskog intervala je T=1/R sekundi, a trajanje signalnog
elementa je Ts=LT sekundi. Ako je Tc vee ili jednako sa Ts, spreading modulacija se naziva slowfrequency-hop spread spectrum, u suprotronom imamo fast-frequency-hop spread spectrum, ili vai
za
slow-frequency-hop spread spectrum
za fast-frequency-hop spread spectrum
imamo Tc Ts
imamo Tc < Ts
Na slici 3.36b) prikazan je primer spore FHSS koja koristi MFSK kodiranje sa slike 3.36a). U
konkretnom sluaju imamo da je M = 4 to znai da se koriste etiri razliite frekvencije da bi se u datom
trenutku kodirala dva ulazna bita podataka. Svaki signalni elemenat predstavlja ton diskretne frekvencije,
pri emu je ukupni MFSK propusni opseg jednak Wd = Mfd. U konkretnom sluaju koristi se FHSS {ema
sa k = 2. To znai da postoje 4 = 2k razliitih kanala, svaki {irine Wd. Ukupni propusni opseg FHSS-a
iznosi Ws= 2kWd. Svaka dva bita PN sekvence se koriste za selekciju jednog od etiri kanala. Kanal se
odrava u trajanju od dva signalna elementa, ili etiri bita (Tc= 2Ts=4T).
81
frekvencija
Na slici 3.37 prikazan je brzi FHSS za isti MFSK primer. U ovom sluaju ponovo je M = 4 i k = 2, ali
se svaki signalni elemenat predstavlja sa dve tonske frekvencije.
01
fC + 3 f d
fC + f d
fC f d
fC 3 f d
11
00
11
11
01
10
00
00
11
f C Wd
vreme
Ts
a) MFSK za M=4
MFSK
simbol
00
0
11
1
01
1
10
0
PN sekvencer
00
0
Ulazni binarni podaci
frekvencija
Wd
Wd
2k = 4
Ws
etiri gruba skakanja

k =2
Wd
MFSK
Wd
za M = 4
T
Ts
Tc
vreme
b) MFSK (M = 4 , k = 2)
Slika 3.36 Slow-frequency-hop spread spectrum koji koristi MFSK (M=4, k=2)
82

MFSK
simbol
00 11 01 10 00 10 00 11 10 00 10 11 11 01 00 01 10 11 01 10
0
PN sekvencer
Ulazni binarni podaci
frekvencija
Wd
Wd
2k = 4
etiri gruba skakanja
k=2
Ws
Wd
MFSK
za M = 4
Wd
T
Tc
Ts
vreme
Slika 3.37 Fast-frequency-hop spread spectrum koji koristi MFSK (M=4, k=2)
3.18. Direktna sekvenca - DSSS

Kod direktne sekvence (direct sequence spread spectrum DSSS) svaki bit izvornog informacionog
signala na predajnoj strani predstavlja se pomou veeg broja bitova u predajnom signalu, koristei pri
tome spreading kod. U sutini spreading kd proirava signal na vei frekventni opseg. Ovaj opseg je
direktno proporcionalan sa brojem korienih bitova. Tako na primer, 10-bitni spreading kd proirava
signal u frekventnom opsegu na 10 puta iri u odnosu na 1-bitni spreading kd.
Tehnika koja se koristi kod DSSS-a bazira se na kombinovanju informacionog niza sa spreading kd
bit povorkom koristei XOR logiku funkciju. Na slici 3.37 prikazan je jedan tipian primer. Na slian
nain kao i FHSS, i DSSS vidi sliku 3.38, se moe zamisliti kao modulaciona tehnika koja se realizuje u
dva koraka.
83
Ulazni podaci
Tradicionalni
modulator
Spreader
Tradicionalni
demodulator
Izlazni podaci
Korelator
10
Amplituda
Bit podatka
8
6
4
2
0
Chip
-10
-8
-6
-4
-2
a) prvi pristup
DS spreader
Modulator
(FSK ili
BPSK)
Binarni
podaci
sd (t )
Spread spectrum
signal
(signal u proirenom
spektru)
s(t )
c(t )
Izvorite
bitova
pseudouma
b) predajnik (drugi pristup)

DS despreder
Spread spectrum
signal
(signal u proirenom
spektru)
sd (t )
Demodulator
(FSK ili BPSK)
s (t )
Binarni
podaci
c(t )
Izvorite
bitova
pseudouma
c) prijemnik (drugi pristup)

Slika 3.38 DSSS sistem
84
10
PREDAJNIK
Ulazni podaci A
Lokalno
generisana
PN bit sekvenca
0 1 1 0 1 0 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 1 0 0 1
0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 0
Poslati signal
C= AB
Pimljeni signal
C
PRIJEMNIK
Lokalno
generisana
PN bit sekvenca
Identian B-u gore
B
A
Izlazni podaci
A = CB
Slika 3.39 Primer DSS-a

U prvom stepenu svaki predajni informacioni bit se proirava (preslikava) u N uih impulsa koje
nazivamo chip. U drugom stepenu, chip-ovi se predaju preko tradicionalnog digitalnog modulatora. Na
prijemnoj strani chip-ovi se prvo demoduliu a zatim prolaze kroz korelator koji despread-uje signal.
Despreader korelie prijemni signal sa chip sekvencom. Vrh autokorelacije se koristi za detekciju
predajnog bita.
3.18.1.
DSSS koja koristi BPSK
Da bi vi videli kako ova tehnika praktino radi usvojiemo da se u konkretnom reenju koristi BPSK
modulaciona tehnika. Umesto da se binarni podaci predstave kao 1 i 0, povoljnije je tretirati ih kao +1 i
1. U tom sluaju, BPSK se moe predstaviti sledeom relacijom
s d (t ) = A d (t ) cos(2f C t ) (1)
gde je: A amplituda signala; f C frekvencija nosioca; d (t ) diskretna funkcija koja ima vrednost
+1 ako je odgovarajui bit u povorci 1, a vrednost 1 kada je odgovarajui bit u povorci 0.
Da bi dobili DSSS signal mnoimo jednainu (1) funkcijom c (t ) koja odgovara PN sekvenci
uzimajui vrednosti +1 i 1, ime dobijamo
s d (t ) = A d (t ) c(t ) cos(2f C t ) (2)

85

Na prijemnoj strani, dolazei signal ponovo se mnoi sa c (t ) . Imajui u vidu da je c (t ) c (t ) = 1 ,
ovakvom manipulacijom vri se obnavljanje poetno zadatog informacionog signala.
s d (t ) c(t ) = A d (t ) c(t ) c(t ) cos(2f C t )

Jednaina (2) se moe interpretirati na dva naina, to ima za posledicu dve razliite implementacije.
Kod prve implementacije, vidi sliku 3.37, prvo se pomou despreader-a mnoe d(t) i c(t) uzajamno, a
zatim se obavlja BPSK modulacija (tradicionalni modulator). Alternativno, kod druge implementacije
(vidi sliku 3.38) prvo se obavlja BPSK modulacija nad nizom podataka d(t), a kao rezultat generie signal
sd(t). Ovaj signal se zatim mnoi sa c(t). Implementacija drugog pristupa prikazana je na slici 3.38, a
tipian primer talasni dijagrama koji odgovaraju ovom sluaju prikazan je na slici 3.39.
Slika 3.39 DSSS sistem koji koristi BPSK
86
3.19. Osnovni principi CDMA tehnike

CDMA (Code Division Multiple Access) je tehnika koja se koristi kod prenosa signala u proirenom
spektru. ema radi na sledei nain. Neka se signal prenosi bitskom brzinom D. Rastaviemo svaki bit na
k chip-ova koristei fiksni oblik koji je specifian za svakog korisnika. Po novom kanalu bitska brzina
prenosa odgovarae brzini od kD chip-ova u sekundi. Kao ilustraciju uzeemo primer sa k = 6 , a zbog
pojednostavljenije prezentacije opisaemo kodnu sekvencu kao povorku vrednosti + 1 i 1 . Na slici
3.40 prikazani su kdovi triju korisnika A, B i C, od kojih svaki komunicira sa istom baznom prijemnom
stanicom, R. Usvojiemo da je kod korisnika A jednak C A =< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > , a kdovi
korisnika B i C su C B =< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > i C C =< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > respektivno (vidi sliku
3.40).
Razmotriemo sluaj kada korisnik A eli da komunicira sa baznom stanicom, pri emu se
podrazumeva da bazna stanica zna kd korisnika A. Usvojiemo dalje da je komunikacija ve
sinhronizovana tako da bazna stanica zna kako da prepozna bitove. Ako A eli da preda bit ija je
vrednost 1 , ona predaje svoj kod iji je chip oblik < 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > , a za sluaj da eli da preda
bit ija je vrednost 0 tada A predaje komplementarnu vrednost svog kda iji je oblik
< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > . U baznoj stanici prijemnik dekodira chip oblik. U naem, konkretnom, sluaju
prijemnik R primie chip oblik d =< d 1 , d 2 , d 3 , d 4 , d 5 , d 6 > , pri emu je odgovarajui kod prijemnika
koji se odnosi za specificiranog korisnik definisan kao c =< c1 , c 2 , c3 , c4 , c5 , c6 > .
Shodno prethodnoj konstataciji prijemnik e obaviti sledeu dekodersku funkciju
S n (d ) = d 1 c1 + d 2 c 2 + d 3 c3 + d 4 c 4 + d 5 c5 + d 6 c6
Indeks n koji prati S ukazuje da se radi o nekom korisniku. Neka je korisnik n u konkretnom sluaju
korisnik A i analizirajmo sada ta e se desiti. Ako A alje bit ija je vrednost 1, tada e d biti
< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > , a izraunavanje SA koje je svojstveno korisniku A rezultirae
S A < 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 >= 1 1 + ( 1) ( 1) + ( 1) ( 1) + 1 1 + ( 1) ( 1) + 1 1 = 6
Za sluaj da A predaje 0 imaemo da je d =< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > pa dobiemo

S A < 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 >= ( 1) 1 + 1 ( 1) + 1 ( 1) + ( 1) 1 + 1 ( 1) + ( 1) 1 = 6
Uoimo da uvek vai da je 6 S A (d ) 6 nezavisno od toga kakva sekvenca od 1 i 1 ini d, a da

u ekstremnim sluajevima dobijamo vrednosti 6 i 6. To znai da ako SA generie +6 kaemo da smo
primili 1 od A, a za sluaj da SA generie 6 to znai da smo primili 0 od A, u ostalim sluajevima kaemo
da neko drugi predaje informaciju ili da je nastala greka. Analiziraemo sada sluaj kada korisnik B vri
predaju, a mi pokuavamo da primimo sa SA, tj. pokuavamo da izvrimo dekodiranje sa pogrenim
kdom korisnika A. Ako B predaje bit ija je vrednost 1 imaemo da je d =< 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 > , a to
znai da e
S A < 1 , 1 , 1 , 1 , 1 , 1 >= ( 1) 1 + ( 1) ( 1) + 1 ( 1) + 1 1 + ( 1) ( 1) + ( 1) 1 = 0
To znai da neeljeni signal od korisnika B ne uzrokuje promene kod korisnika A. Isti zakljuak vai i
kada korisnik B predaje bit ija je vrednost 0, ponovo e sA biti jednako 0.To znai da ako je dekoder
linearan i ako A i B simultano vre prenos signala sA i sB, respektivno, tada emo imatai da je
s A (s A + s B ) = s A (s A ) + s A (s B ) = s A (s A ) = s A , s obzirom da dekoder ignorie B kada koristi kd
87

korisnika A. Kdovi korisnika A i B imaju osobinu da je s A (c B ) = s B (c A ) = 0 , i nazivaju se
ortogonalni. Ovi kdovi su veoma korisni, ali na alost njihov broj nije veliki.
Uobiajeniji je sluaj kada je vrednost s X (sY ) mala u asbolutnom iznosu u situacijama kada je
x y . Tada je lake praviti razliku izmedju sluajeva kada je x = y i kada je x y . U naem sluaju
s A (cC ) = sC (c A ) = 0 , ali je s B (cC ) = sC (c B ) = 2 . U ovoj situaciji signal C imae mali doprinos u
dekodiranju signala umesto da doprinos bude 0. Koristei dekoder su, prijemnik moe da izabere
(selektuje) predaju koju inicira korisnik u i u sluaju kada drugi korisnici vre prenos signala po istoj
eliji.
Na slici 3.41 prikazan je primer koji se odnosi na celokupnu nau prethodnu diskusiju.
Poruka ' ' 1101 ' ' kodirana
Kod
1
kod log icke ' 0'
kod log icke ' 1'
komplement aran log ickoj ' 1'
Slika 3.40 CDMA primer

korisnik A
-1
-1
-1
korisnik B
-1
-1
korisnik C
-1
-1
a) korisniki kdovi
predata (bit
podatka =
1)
-1
-1
-1
primljena
kdna re
-1
-1
-1
mnoenje
predata (bit
podatka =
0)
-1
-1
-1
=6
88

primljena
kdna re
-1
-1
-1
mnoenje
-1
-1
-1
-1
-1
-1
= -6
b) predaja od A
predata (bit
podatka =
1)
-1
-1
primljena
kdna re
-1
-1
-1
mnoenje
-1
-1
-1
=0
c) predaja od B, prijemnik pokuava da obnovi A-ovu predaju

predata (bit
podatka =
1)
-1
-1
primljena
kdna re
-1
-1
mnoenje
-1
-1
=2
d) predaja od C, prijemnik pokuava da obnovi B-ovu predaju

B (bit
podatka = 1)
-1
-1
C (bit
podatka = 1)
-1
-1
kombinovani
signal
-2
primljena
kdna re
-1
-1
mnoenje
=8
e) predaje od B i C, prijemnik pokuava da obnovi B-ovu predaju

Slika 3.41 CDMA primer predaje signala
Kod praktinih reenja, CDMA prijemnik moe da isfiltrira doprinos neeljenih korisnika tako to e
ih smatrati kao pojavu uticaja izvora uma niskog nivoa.
89
3.19.1.
CDMA za DSSS
Analiziraemo sada CDMA tehniku sa aspekta DSSS sistema koji koristi BPSK. Na slici 3.42
prikazana je konfiguracija kod koje postoji n korisnika, pri emu svaki korisnik emituje signal koristei
razliitu, ortogonalnu, PN sekvencu.
d 1 (t )
s1 (t )
um
cos (2 f C t )
c1 (t )
s 2 (t )
d 2 (t )
d 1 (t )
cos (2 f C t )
c2 (t )
c1 (t )
.
.
.
cos(2 f C t )
sn (t )
d n (t )
cos (2 f C t )
cn (t )
Slika 3.42 CDMA kod DSSS okruenja

Podaci svakog korisnika, di(t), se moduliu tehnikom BPSK, a kao rezultat se dobija signal iji je
propusni opseg Ws, koji se zatim mnoi sa spreading kdom tog korisnika, ci(t). Svi signali, plus um, se
primaju od strane projemnika. Pretpostavimo sada da prijemnik eli da otkrije podatak korisnika_1.
Dolazeui signal se mnoi spreading kodom korisnika_1 i nakon toga demodulie. Efekat ove akcije je
suavanje opsega onog dela dolazeeg signala koji odgovara korisniku_1 u non-spreading signalu, a
proporcionalan je brzini prenosa podataka.
Kako je ostatak dolazeeg signala ortogonalan spreading kodu korisnika_1, ostatak i dalje ima
propusni opseg Ws. Na ovaj nain energija neeljenog signala ostaje spread-ovana po celokupnom
opsegu dok je eljeni signal koncentriran na uzak opseg Filtrom propusnika opsega, koji je deo
demodulatora, mogue je obnoviti (restaurirati) eljeni signal.
3.20. Prenosni medijumi i karakteristike

Svrha fizikog nivoa (shodno OSI referentnom modelu) je da obavi prenos povorke bitova sa
jedne maine na drugu. Za prenos se koriste razliiti fiziki medijumi. Svaki medijum se karakterie
90

svojim specifinim propusnim opsegom, kanjenjem, cenom, kao i jednostavnou instalacije i
odravanja. Medijum (put) preko koga se prostire elektromagnetni talas/elektrini signal moe biti
izveden kao trasiran ili netrasiran. Trasirani putevi su oni kod kojih se kao medijum za prenos koriste
upredeni kablovi, koaksijalni kablovi, optika vlakna i dr., a netrasirani su oni koji se zasnivaju na
prostiranju elektromagnetnih talasa kroz slobodni prostor (tipino su to satelitske veze, radio veze). Tip
prenosnog medijuma je veoma vaan jer on odredjuje koji je maksimalan broj bitova koji se na tom
prenosnom putu mogu prenositi u sekundi, tj. bps.
Klasine dvo-ine linije
Klasine dvo-ine linije (two-wire open line) predstavljaju najjednostavniji oblik prenosnog
medijuma. Ovaj tip linija pogodan je za povezivanje uredjaja koji nisu udaljeni vie od 50 m, a koriste
brzinu prenosa manju od 19.2 kbps. Signal, obino naponskog ili strujnog nivoa, relativan je u odnosu na
referentnu masu i prenosi se kao asimetrian (jedna ica je signalna, a druga masa). Obino povezivanje
dva raunara se izvodi ne samo jednim parom ica nego vie-ilnim kablovima (koji su radi mehanike
zatite oklopljeni plastikom ili su trakastog tipa (flat ribbon cable) (vidi sliku 3.43).
Zavrni konektori
Jedan par
Ravna traka
Slika 3.43 Bakarne ice kao prenosni medijum

Osnovna prednost ovakvog medijuma za prenos predstavlja niska cena. Ipak kod ovog tipa linija
zbog kapacitivne sprege izmedju ica dolazi do presluavanja. Pored toga, ovaj nain sprezanja
(asimetrian prenos signala) podloan je uticaju razliitih indukovanih smetnji koje su posledica
elektromagnetnih zraenja snanih izvora kakvi su elektromotori, veliki potroai energije i dr. Sa ciljem
da prenos podataka bude pouzdan, svi ovi faktori imaju presudni uticaj kako na duinu linije, tako i na
bitsku brzinu prenosa.
3.20.1.
Upredene linije
Bolja imunost na uticaj indukcije spoljnih smetnji se ostvaruje korienjem upredenih linija
(twisted pair lines). Blizina signalne i referentne linije ima za posledicu da e se bilo koji interferentni
signal indukovati sa istom amplitudom fazom i talasnim oblikom na obe ice pa se shodno tome njegov
efvekat moe redukovati ako se signal prihvata simetrino, tj. diferencijalno. Najee vei broj
upredenih ica se smeta u jedan kabl (slika 3.44).
91
Jedan par
Spoljanja izolaciona oplata
Vieilni kabal
Slika 3.44 Upredeni kabl

Upredene linije kod kraih rastojanja (do 100 m) pogodne su za prenos signala bitskom brzinom
reda 1 Mbps, a kod manjih brzina (reda kbps) i za vea rastojanja (reda km). Standardno na predajnoj
strani za pobudu linije se koriste linijski drajveri a na prijemnoj linijski prijemnici. U cilju smanjenja
uticaja interferentnih smetnji ovi kablovi se oklopljavaju irmom (slika 3.45).
Zatitni sloj (oklop)
Slika 3.45 Vie-ilni irmovani kabl

3.20.2.
Koaksijalni kabl
Glavni organiavajui faktori upredenih kablova su parazitne kapacitivnosti i fenomen poznat kao
skin-efekat. Porastom bitske brzine (tj. frekvencije) predajnog signala, struja koja protie kroz ice tei
da se raspodeli po spoljnoj povrini a time i smanji efektivni presek ice. Ovo dovodi do poveanja
elektrine otpornosti na viim frekvencijama a time indirektno i do poveanja slabljenja. Pored toga, sa
poveanjem frekvenicije poveava se efekat zraenja. Zbog ovih efekata kod bitskih brzina prenosa iznad
1 Mbps kao prenosni medijum uobiajeno se koristi koaksijalni kabl (slika 3.46).

Centralni provodnik
Dialektrini izolacioni materijal
Spoljanji provodnik
Slika 3.46 Koaksijalni kabl

92

Koaksijalni kablovi standardno se koriste za bitske brzine prenosa reda 10 Mbps i rastojanja reda
nekoliko stotina metara.
3.20.3.
Optika vlakna
I pored toga to se preko koaksijalnih kablova mogu prenositi signali visokih frekvencija
(koristei razne tipove modulisanih signala kakve sreemo kod kablovske televizije), brzina prenosa
digitalnih podataka kroz (bakarni) provodnik je ograniena. Optiki kablovi razlikuju se od koaksijalnih i
upredenih kablova po tome to prenose informaciju u obliku fluktuirajueg snopa svetlosti kroz stakleno
vlakno, a ne elektrinog signala kroz ice. Svetlosni talas ima znatno iri spektar od elektrinog pa,
shodno tome, mogue je ostvariti brzine prenosa od nekoliko stotina Mbps. Optiki kabl je takodje
pogodan za prenos i pri manjim bitskim brzinama kod okruenja koja su podlona uticaju raznih smetnji
kao to su industrijska postrojenja koja koriste visoko-naponsku opremu, razne energetske pretvarae i
druge snane izvore indukovanih smetnji. Dobra osobina optikog prenosa je i ta to postoji galvanska
izolacija izmedju predajnika i prijemnika. Galvanska izolacija dva medjusobno povezana uredjaja je od
izuzetne vanosti kod instaliranja samo-sigurnosne opreme kakva se koristi kod nuklearnih elektrana, u
rudnicima sa jamskom eksploatacijom uglja, kod industrijskih postrojenja koje proizvode zapaljive
materija ili koriste zapaljive gasove, elektromedicini (merenje vitalnih parametara oveka kao to su
kardio- ili respiratorni parametri) i dr.
Kod optikog kabla za prenog svakog signala koristi se po jedna staklena nit (vlakno). Sa ciljem
da se zatiti od spoljneg uticaja svetla optiko vlakno se presvlai spoljnim zatitnim omotaem.
Struktura optikog kabla prikazana je na slici 3.47a). Svetlosni signal generie optiki predajnik koji vri
konverziju elektrinih signala (energije) u svetlosnu. Na prijemnom kraju optiki prijemnik obavlja
inverznu funkciju. Obino da bi se obavila konverzija predajnik koristi LED (light emitting diode) ili
lasersku diodu, a prijemnik fotodiodu ili foto-tranzistor.
Optiki zatitni sloj
Plastini zatitni sloj
Optiko vlakno
Kabl sa jednim vlaknom
Kabl sa veim brojem vlakana
a)
93

Elektrini
ulazni signal
Elektrini
Izlazni signal
optiki
predajnik
optiki
prijemnik
i) Multimode stepped index
ii) Multimode graded index
iii) Monomode
b)
Slika 3.47 (a) Struktura optikog kabla; (b) naini prenosa
Kabl se sastoji od dva dela: optiko vlakno i optiki omota iji je indeks prelamanja svetlosti
manji. U zavisnosti od tipa i prenika optikog vlakna svetlost se, kako je prikazano na slici 3.47 b),
moe prostirati na tri naina.
Kod multimode stepped index staklenih vlakana (fiber) optiki omota i stakleno vlakno imaju
razliit, ali uniformni indeks prelamanja. Sva svetlost koju emituje dioda pod uglom koji je manji od
kritinog reflektuje se od optikog omotaa i prostire du vlakna viestruko se reflektujui. U zavisnosti
od ugla pod kojim je emitovana od strane predajne diode, svetlosti je, za propagaciju kroz kabl, potrebno
razliito vreme. Zbog ovoga impuls na prijemnoj strani je iri od onog na predajnoj, a to ima za
posledicu smanjenje bitske brzine. Ovaj tip kabla prvenstveno se koristi za srednje bitske brzine, a kao
predajnik koristi relativno jeftinu LED.
Disperzija se moe smanjiti ako staklena nit ima promenljivi, a ne konstantni indeks prelamanja.
Kao to se vidi sa slike 3.47 b) kod multimode graded index staklenih vlakana indeks prelamanja svetla se
poveava kako se udaljavamo od centra fibera. Ovakav nain prostiranja ima za posledicu suenje irine
impulsa na prijemnoj strani u odnosu na stepped index fiber, a to obezbedjuje da se povea maksimalna
bitska brzina prenosa.
Dalja poboljanja se postiu smanjenjem dijametra staklenog vlakna do veliine talasne duine
svetlosti (3 10 m ) ime su obezbedjeni uslovi da se svetlost prostire du prenosnog puta bez
disperzije. Kao rezultat, kod ovakvog naina prostiranja, imamo da je irina prijemnog impulsa ista kao i
ona na predajnoj strani. Monomode fiber koristi laserske diode i moe da prenosi signale ija je brzina
reda nekoliko stotina Mbps.
94
3.21. Satelitski prenos

Svi prethodno pomenuti prenosni medijumi koriste fizike linije za prenos informacije.
Alternativni nain za prenos informacije je onaj koji se zasniva na korienju elektromagnetnih talasa
kroz slobodni prostor (etar) kakvi su satelitski sistemi. Mikrotalasni snop, kod koga su podaci
modulisani, predaje se ka satelitu od strane zemaljske stanice. Snop se prima i retransmituje ka unapred
definisanom odreditu pomou kola koje se naziva transponder. Kod jednog satelita postoji vei broj
transpondera pri emu svaki pokriva odredjeni frekventni opseg. Obino satelitski kanal ima veoma irok
propusni opseg (500 MHz ) to obezbedjuje prenos podataka veoma velikih brzina. Kanal, koristei
tehniku multipleksiranja, se obino deli na vei broj podkanala.
Komunikacioni sateliti su obino geostacionarni, to znai da se satelit u sinhronizmu, isto kao i
Zemlja, okree oko ose Zemlje (tj. za 24 asova napravi jednu rotaciju), pa zbog toga njegova pozicija
izgleda kao da je stacionarna u odnosu na Zemlju. Ugao rasipanja mikrotalsnog snopa koji se emituje od
strane satelita moe biti veliki tako da se signal prima na irem geografskom podruju, ili uzak (fino
fokusiran) i prima na uem podruju. U drugom sluaju polje na prijemnoj strani je vee, a to dozvoljava
da se koriste satelitske antene iji je dijametar mali (VSAT - very small aperture terminal). Jedan tipian
satelitski sistem je prikazan na slici 3.48a). Druga tipina konfiguracija koja koristi centralnu zemaljsku
stanicu koja komunicira sa veim brojem VSAT zemaljskih stanica distribuiranih na teritoriji jedne zemlje
prikazana je na slici 3.48 b).
95

Satelit
Antena
Veza
navie
Veza
Nanie
(Up link)
(Down link)
Zemaljska stanica
Zemlja
a)
VSATs
VSATs
Glavna stanica
b)
Slika 3.48 Prenos preko satelita; (a) taka-ka-taki; (b) vie-takasti
96
3.22. Zemaljske radiorelejne veze

Zemaljske radiorelejne (mikrotalasne) veze uobiajeno se koriste za uspostavljanje komunikacione
veze u situacijama kada je suvie skupo da se vri instaliranje fizikih prenosnih medijuma (kablova) kroz
terene kakve su velike reke, jezera, pustinje, planinski masivi, i dr. U konkretnom sluaju na neka
uzviena mesta medjusobno udaljena do 50 km, izmedju kojih postoji optika vidljivost, postavljaju se
du trase parovi prijemnik/predajnik. Signal se prostire od take do take, prima se od strane prijemnika
demodulie, zatim ponovo modulie i od strane predajnika alje ka sledeoj relejnoj stanici (slika 3.49).
predajni signal
izlazni signal
par
predajnik-prijemnik
Slika 3.49 Zemaljska radiorelejna veza
3.23. Radio veza

Radio-talasni predajnici/prijemnici se takodje mogu koristiti za prikupljanje podataka od strane
veeg broja distribuiranih raunarskih sistema.
Obino se radio (beine) veze koriste za povezivanje veeg broja raunara ili udaljenih terminala
po naseljenim mestima. Radio-predajnik, nazvan bazna stanica, lociran je na fiksno mesto i ino se
povezuje sa centralnim raunarom celog sistema. Udaljene stanice su povezane na baznu putem radioveze (vidi sliku 3.50).
Oblast pokrivanja od strane
bazne stanice
BS
Sa fiksne mree za
prenos podataka
BS = bazna stanica
= korisnik raunar/terminal
Slika 3.50 Zemaljski radio-prenos na nivou jedne elije

Napomena: BS - bazna-stanica; R - udaljeni raunar/terminal.
97

Kod aplikacija koje zahtevaju pokrivanje geografski veeg podruja ili rad sa veim brojem
korisnika, javlja se potreba za instaliranje veeg broja baznih stanica. Oblast pokrivanja bazne stanice
ograniava se tada izlaznom snagom predajnika. ira oblast pokrivanja se moe u takvim situacijama
postii ako se bazne stanice urede u strukturi tipa elija (slika 2.21). U praksi obim svake elije nije
identian, a odredjuje se na osnovu velikog broja faktora izmedju kojih su najvaniji broj udaljenih
raunara/terminala i konfiguracija terena.
Sa ciljem da se izbegne uticaj uzajamnih smetnji svaka bazna stanica (slika 3.51) koristi razliitu
predajnu frekvenciju (u odnosu na susedne bazne stanice).
Brzina prenosa podataka kod ovakvih sistema je reda nekoliko desetina kbps.
F2
F3
F3
F1
F2
F1 , F2 , F3
F1
F2
F3
F2
F3
F1
F1
F2
= frekvencije koje se koriste u elijama
Slika 3.51 Zemaljski radio prenos sa veim brojem elija
98

Pogl-03-Tehnike Za Pren Pod (40-98)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pogl-03-Tehnike Za Pren Pod (40-98)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

3. Tehnike za prenos podataka

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Razlikujemo tri naina prenosa (vidi sliku 3.2)

Slika 3.2 Naini prenosa signala: a) simpleks; b) polu- dupleks; c) potpuni-dupleks

Koncept vremenskog domena

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Koncept frekventnog domena

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Odnos izmedju brzine prenosa i propusnog opsega

Koncept efektivni-propusni-opseg je esto puta nejasan. Ve smo ukazali da je to opseg u okviru

a) sinusni talasni oblik

b) pravougaoni talasni oblik

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

a) sin(2 f 1 t ) + 1 3 sin(2 (3 f 1 )t ) + + 1 5 sin(2 (5 f 1 )t )

sin(2 f 1 t ) + 1 3 sin(2 (3 f 1 )t ) + 1 5 sin(2 (5 f 1 )t ) + 1 7 sin(2 (7 f 1 )t )

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Slika 3.6 Frekventne komponente pravougaonog talasnog oblika (T=1/f1)

s (t ) = sin ((2 10 6 ) t ) + 1 3 sin ((2 3 10 6 ) t ) + 1 5 sin ((2 5 10 6 ) t )

pri emu 5 10 6 10 6 = 4 MHz . Naglasimo da je za f 1 = 1 MHz perioda osnovne frekvencije

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

f 1 = 1 MHz . Koristei ponovo isti nain razmiljanja kao i u prethodnim

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Impulsi pre prenosa

Slika 3.7 Efekat propusnog opsega na oblik digitalnog signala

Paralelni i serijski prenos

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

n-to bitna paralelna magistrala

podaci dostupni - DAV

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Asinhroni i sinhroni rad

Slika 3.9 Start-stop operacija

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Slika 3.10 Sinhroni prijemnik

Slika 3.11 Oblik okvira kod sinhronog prenosa

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Ukupan broj bitova koji se prenosi u toku ovog perioda je 7.

Brzina prenosa = 7 (150 10 3 ) = 46 ,67 bps

Vreme trajanja najkraeg signalnog elementa je 20 ms, zbog toga je

Brzina signaliziranja = 1 (20 10 3 ) = 50 baud a

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Procena greaka kod prenosa podataka

Slika 3.12 Prijem signala sa grekom

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Analogni i digitalni prenos podataka

Slika 3.13 Analogni i digitalni prenos analognih i digitalnih podataka

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

prostiranje se vri uz pomo

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Definicija nekih osnovnih pojmova

jedinstvena binarna 0 ili 1

brzina kojom se lementi podataka

brzina signaliziranja ili

digitalni: naponski impuls

deo signala koji zauzima najkrai

signalni elementi u sekundi

brzina kojom se prenose signalni

Slika 3.15 Kljuni termini kod prenosa podataka

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka

Digitalni podaci analogni signali

Slika 3.16 Modulacija analognih signala digitalnim podacima

Prenos podatka Tehnike za prenos podataka