Prenos podataka Celularne beine mree

12. Celularne beine mree

Celularni radio je tehnika razvijena sa ciljem da se povea kapacitet mobilnog radio telefonskog servisa. Sutina celularne mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika male-snage, reda 100W ili manje. S obzirom da je opseg pokrivanja ovih predajnika mali oblast (teritorija) se moe podeliti na elije, pri emu se svaki deo teritorije pokriva od strane jedne antene, tj. predajnika. Svakoj eliji se dodeljuje odgovarajui frekventni opseg. Sa aspekta servisa jedna elija se opsluuje od strane jedne bazne stanice. Baznu stanicu ini po jedan predajnik, prijemnik i upravljaka jedinica. Sa ciljem da se izbegnu interferencije i presluavanja svakoj eliji se dodeljuje razliita frekvencija. elije koje se nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedna od druge mogu da koriste isti frekventni opseg. Prva odluka i zadatak projektanta kod projektovanja celularne mree se odnosi na oblikovanje forme elija koje pokrivaju odredjenu teritoriju. Matrine kvadratne elije, Slika 1 a), imaju verovatno najjednostavniji oblik. Ipak ova geometrija nije idealna. Ako je irina elije d, tada elija ima 4 suseda na rastojanju d, a 4 na rastojanju 2 d . Kada se mobilni korisnik kree prema granicama elije najbolje je da sve susedne antene budu na ekvidistantnim rastojanjima. Sa ovakvim pristupom olakava se tehnika komutacije korisnika na susednu antenu, kao i izbor antene. Heksagonalni oblik obezbedjuje ekvidistantne antene. Kao to se vidi sa slike 12.1 b) za radijus heksagona, R, rastojanje izmedju centra elije i centra susedne elije iznosi d = 3 R .

a) kvadratni oblik b) heksagonalni oblik Slika 12.1 Celularna geometrija

12.1. Viestruko korienje frekvencija

Kod celularnog sistema svaka elija ima svoj bazni primopredajnik. Predajna snaga predajnika paljivo se kontrolie sa ciljem da za datu frekvenciju zraenja obezbedi pouzdanu komunikaciju, ali uz istovremeno ogranienje snage zraenja predajnika na toj frekvenciji kako ne bi dolo do smetnje u prijemu usled zraenja predajnika u susednim elijama. Cilj je da se u nekoj od susednih elija koristi ista frekvencija ime se obezbedjuje uslov da se na toj frekvenciji istovremeno obavlja vei broj razgovora. U praksi, u zavisnosti od oekivanog saobraaja svakoj eliji se dodeljuju od 10 do 50 frekvencija. To znai da su razliiti oblici viestrukog korienja frekvencija, u sutini, mogui. Na Slici 12.2 prikazani su neki 268

Prenos podataka Celularne beine mree od njih. U principu, ako oblik ine N elija, a svakoj eliji se dodeli isti broj frekvencija, tada e svaka elija imati k/N frekvencija, gde je k ukupan broj frekvencija koje se dodeljuju sistemu. Parametri na osnovu kojih se odredjuje viestruko korienje frekvencija su:

D - minimalno rastojanje izmedju centara elija koje koriste isti frekventni opseg (nazivaju se kokanali) R - radijus elije d - rastojanje izmedju centara susednih elija ( d = 3 R ) N - broj elija u obliku koji se ponavlja (svaka elija u obliku ima jedinstven frekventni opseg) koga nazivamo faktor viestrukog korienja (reuse factor)

2 2 7 1
3 4 3 4 1 4 2 4 1 4 1 3 2 3 1 4 1 2 2 3 2 3 1 4 1 2 2 3

7 3 6 4 5 2 7 3 1 6 4 5 2 7 3 1 6 4 5 1

3 4 2 7 1 6 5 2 3 1 4 5 4 3

6 5 2 7 1 6 5 7 6 4 3

a) ema ponovnog korienja frekvencije za N = 4

b) ema ponovnog korienja frekvencije za N = 7

269

Prenos podataka Celularne beine mree

c) crne elije oznaavaju ponovno korienje frekvencije za N = 19 Slika 12.2 Oblici viestrukog korienja frkvencija

Kod heksagonalnog oblika elije mogue su sledee vrednosti za N

N = I 2 + J 2 + (I J ), I,J = 0 ,1,2 ,3 ,...

Prema tome, mogue vrednosti za N su 1, 3, 4, 7, 9, 12, 13, 16, 19, 21, ... . Pri ovome vai sledea relacija

D = 3N R
koja se moe izraziti kao

D = d

270

Prenos podataka Celularne beine mree

12.2. Poveanje kapaciteta

Vremenom, sve vei broj pretplatnika koristi sistem. Pri ovakvom trendu porasta saobraaj moe jednog trenutka da postane tako gust da se dodje u situaciju kada ne postoji dovoljan broj frekvencija koje se mogu dodeliti elijama. Da bi se uspeno izalo na kraj sa ovakvom situacijom na raspolaganju su sledei pristupi (reenja): a) b) c) Dodavanje novih kanala - obino kada se za dati region uvodi sistem ne iskoriavaju se svi kanali. Prema tome, sa porastom i proirenjem sistema uvode se oni kanali koji prvobitno nisu bili iskorieni. Pozajmljivanje frekvencija - mogue je pozajmiti frekvencije od susednih elija sa kojima moe doi do sudara (congested cells). Pozajmljivanje je obino dinamiko. Deoba elije - distribucija saobraaja i topografske osobine elije u najveem broju sluajeva nisu uniformne, to nalae potrebu za poveanjem kapaciteta. Reenje je da se elije kod kojih postoji jako izrazit saobraaj podele (vidi Sliku 12.3). Obino obim elije je od 6.5 do 13 km, dok su male elije obima 1.5 km. Korienje manjih elija nalae smanjenje snage zraenja. Kako se mobilni korisnici premetaju sa jednog mesta na drugo, oni prelaze iz jedne elije u drugu, a to zahteva prenos poziva (signala) sa jedne bazne stanice na drugu. Ovaj proces se naziva handoff, a ei je kako su elije manje.

Slika 12.3 Deoba elija d) e) Sektorisane elije - eliju delimo na vei broj sektora, pri emu svakom sektoru se dodeljuje odgovarajui skup kanala. Standardno se koriste 3 do 6 sektora po eliji. Mikroelije - sa smanjenjem obima elija antene se premetaju sa vrha brda ili visokih zgrada na manje zgrade pa se na taj nain formiraju mikroelije. Smanjenjem obima elije smanjuje se i nivo snage zraenja predajnika. Mikroelije su korisne za pokrivanje ulica u velikim gradovima, du autoputeva, ili unutar velikih javnih zgrada. Na Slici 12.4 prikazani sui tipini parametri na osnovu kojih elije delimo na makro i mikro. poluprenik elije predajna snaga proseno rasejavanje kanjenja maksimalna bitska brzina makroelija 1 20 km 1 10 W 0.1 10 s 0.3 Mbps mikroelija 0.1 1 km 0.1 1W 10 100 ns 1 Mbps 271

Slika 12.4 Tipini parametri za makro i mikro elije

Prenos podataka Celularne beine mree

12.3. Princip rada celularnih sistema

Na Slici 12.5 prikazani su glavni gradivni blokovi celularnih sistema. Otprilike na sredini svake elije locirana je bazna stanica (BS). Strukturu BS-a ine antena, kontroler, i vei broj primopredajnika koji komuniciraju preko kanala dodeljenih toj eliji. Kontroler se koristi za upravljanje procesom poziva izmedju mobilne jedinice i ostatka mree. U datom trenutku, vei broj mobilnih korisnika moe biti aktivan i da se kree u okviru elije komunicirajui, pri tome, sa BS-om. Svaka BS povezana je sa mobilnim telekomunikacionim komutatorskim centrom (MTSO - Mobile Telecommunications Switching Office). Jedan MTSO opsluuje vei broj BS-ova. Obino veza izmedju BS-ova i MTSO-a je iana, ali je mogua i beina. MTSO ima zadatak da ostvari povezivanje izmedju mobilnih jedinica. MTSO je, takodje, povezan na javnu telefonsku, ili telekomunikacionu mreu i ostvaruje vezu izmedju pretplatnika fiksne i mobilne telefonije. Svakom pozivu MTSO dodeljuje govorni kanal, obavlja handoff, i nadgleda pozive radi potrebe tarifiranja. Veza izmedju mobilne jedinice i BS-a se uspostavlja po sledea dva tipa kanala: a) b) Kontrolni kanali- koriste se za razmenu informacija koja se odnosi na uspostavljanje i odravanje veze kao i odredjivanje odnosa izmedju mobilne jedinice i najblie BS. Kanal za saobraaj - koristi se za prenos govora i podataka izmedju korisnika.

Bazna primopredajna stanica Prostorija za komutaciju u mobilnoj telefoniji

Javna telefonska komutaciona mrea

Bazna primopredajna stanica

Bazna primopredajna stanica

Slika 12.5 Blok ema celularnog sistema Na Slici 12.6 prikazani su tipini koraci izmedju dva mobilna korisnika kontrolisani od strane MTSO-a. 1. Inicijalizacija mobilne jedinice - kada se mobilna jedinica ukljui ona analizira i bira najjai upravljaki kanal za potrebe uspostavljanja veze (setup channel), vidi Sliku 12.6a. elije na razliitim frekventnim opsezima repetitivno emituju svima (broadcast) informaciju o razliitim kanalima preko kojih se moe uspostaviti veza. Prijemnik bira najjai "setup" kanal i nadgleda taj kanal. Efekat ove procedure je taj da mobilna jedinica automatski bira BS antenu one elije preko koje e ona raditi. Nakon ovoga sledi handshake procedura izmedju mobilne jedinice i MTSO-a, koja se ostvaruje preko BS u eliji. Handshake procedurom se identifikuje korisnik i registruje njegova lokacija. Sve dok je mobilna jedinica ukljuena procedura analize periodino se ponavlja. Ako mobilna jedinica predje u novu eliju ona selektuje novu BS. Poziv iniciran od strane mobilne jedinice- mobilna jedinica inicira poziv slanjem broja jedinice koju poziva preko unapred selektovanog setup kanala (Slika 12.6b). Prijemnik u mobilnoj jedinici prvo proverava da li je setup kanal u idle stanju ispitivanjem informacije u forward kanalu (kanal 272

2.

Prenos podataka Celularne beine mree od BS ka mobilnoj jedinici). Kada detektuje idle stanje mobilna jedinica moe da predaje preko odgovarajueg reverse kanala (kanal od mobilne jedinice ka BS). BS nakon ovoga alje zahtev ka MTSO-u. Paging - MTSO nakon prethodnih aktivnosti pokuava da ostvari vezu ka pozvanoj jedinici. MTSO predaje paging poruku ka odredjenim BS-ovima u zavisnosti od pozvanog mobilnog broja (Slika 12.6c). Svaka BS predaje paging signal po sopstvenom setup kanalu. Prihvaen poziv - pozvana mobilna jedinica prepoznaje svoj broj nadgledanjem setup kanala i odaziva se toj BS-i, koja zatim predaje odziv ka MTSO-u. MTSO zatim uspostavlja vezu izmedju pozvane i pozivne BS. Istovremeno, MTSO bira raspoloivi kanal za prenos govora u okviru svake BS elije i obavetava svaku BS koja nakon toga obavetava mobilnu jedinicu (slika 12.6d). Obe mobilne jedinice se zatim podeavaju na odgovarajue dodeljene kanale. Ongoing call - dok postoji veza mobilne jedinice razmenjuju govorne signale ili podatke preko odgovarajuih BS-ova i MTSO-a (vidi sliku 12.6e). Handoff (preuzimanje) - kada mobilna jedinica u toku odravanja veze predje iz jedne elije u drugu kanalni saobraaj mora da se promeni tako da se sada realizuje preko druge BS koja pripada novoj eliji (Slika 12.6f). Sistem izvodi ove promene bez prekidanja poziva ili promene korisnika.

3. 4.

5. 6.

M T S O

M T S O

a) monitorisanje za najjai signal

b) zahtev za povezivanje

M T S O

M T S O

c) paging

d) poziv je prihvaen

273

Prenos podataka Celularne beine mree

M T S O

M T S O

e) poziv u toku

f) handoff Slika 12.6 Primer realizacije poziva

Druge funkcije koje se obavljaju od strane sistema su:

Call blocking - ako su u toku poziva svi kanali predvidjeni za saobraaj prema najblioj BS zauzeti mobilna jedinica pokuava da uspostavi ponovo vezu, i nakon odredjenog broja neuspenih poziva vraa se ton o zauzetosti veze. 8. Call termination - kada jedan od korisnika prekine vezu MTSO se obavetava o tome i oba kanala kod BS-ova se oslobadjaju. 9. Call drop - u toku razgovora zbog interferencije ili slabog signala moe doi do prekida veze. Ako BS ne moe da odri minimalni nivo signala za odredjeni vremenski period kanal prema korisniku se prekida i o tome obavetava MTSO. 10. Calls to/from fixed and remote mobile subscriber - MTSO obezbedjuje vezu prema telefonskoj mrei sa javnom komutacijom. To znai da MTSO moe da uspostavi vezu izmedju pretplatnika povezanih na fiksnoj i mobilnoj mrei.
7.

274

Prenos podataka Celularne beine mree Primer Kao to smo naglasili kod heksagonalnog oblika elije mogue su sledee vrednosti za N

N = I 2 + J 2 + (I J ), I,J = 0 ,1,2 ,3 ,...

za I = 2 i J = 1 dobijamo N = 4+1+2 = 7 Cluster obima N = 7 se moe kreirati kako je to prikazano na Slici 12.7.

B B C A D E B C A D E C A D E
Slika 12.7 Celularna heksagonalna arhitektura iji je cluster obima N=7

C G D F B C G A D F E B G D F C E A

F B C A D E B G A F E F G

275

Prenos podataka Celularne beine mree Primer Na Slici 12.8 prikazane su dve osnovne akcije u toku handoff-a.

U toku prvog koraka, handoff proces upravljanja odredjuje da je handoff postupak potreban (donosi se handoff odluka i vri iniciranje procedure za handoff). U toku drugog koraka ostatak mree postaje svestan handoff-a pa se vri restruktuiranje veze to rezultira novoj lokaciji mobilne jedinice.

S ta ro

(2)

(1)

Novo
taka utoita

Slika 12.8 Dve osnovne akcije u toku handoff-a

276

Prenos podataka Celularne beine mree

12.4. Prva generacija (1G) celularnih mrea

Prve celularne telefonske mree bazirane su bile na analognom prenosu signala. Jedan od najpoznatijih sistema iz ove generacije je AMPS (Advanced Mobile Phone Service) razvijen od strane kompanije AT&T. Ovaj sistem danas se standardno jo koristi u Severnoj Americi. Kao to je prikazano na Slici 12.9 dva opsega irine od po 25 MHz se koriste kod AMPS-a, jedan za prenos od BS-a ka mobilnoj jedinici (MS) u opsegu od 869 do 894 MHz, a drugi za prenos od MS ka BS-u u opsegu od 824 do 849 MHz. prenosni opseg bazne stanice prenosni opseg mobilne jedinice razmak izmedju predajnog i prijemnog kanala opseg kanala broj govornih kanala u potpunom dupleksu broj upravljakuh kanala u potpunom dupleksu maksimalna snaga mobilne jedinice obim elije, radijus modulacija, govornog kanala modulacija, upravljakog kanala brzina prenosa podataka kodiranje radi provere greaka 869 894 MHz 824 849 MHz 45 MHz 30 kHz 790 42 3W 2 20 km FM. 12-kHz vrna devijacija FSM. 8-kHz vrna devijacija 10 kbps BCH (48, 36,5) i (40, 28,5)

Slika 12.9 Parametri AMPS-a Na Slici 12.10 prikazana je struktura 1G sistema. Karakteristike ostalih tipova 1G celularnih mrea prikazane su na Slici 12.11.

elija A

elija B Javna komutacija elija C

Slika 12.10 Globalna struktura 1G sistema

277

Prenos podataka Celularne beine mree AMPS bazna Tx MHz bazna RX MHz metod viestrukog pristupa modulacija dodeljeni prostor radiokanalu broj kanala CODEC dodela spektra 869-894 824-849 FDMA NAMPS 869-894 824-849 FDMA TACS 935-960 890-915 FDMA NMT450 463-468 453-458 FDMA NMT900 935-960 890-915 FDMA C450 461-466 451-456 FDMA

FM 30 kHz

FM 10 kHz

FM 25 kHz

FM 25 kHz

FM 12.5 kHz

FM 20 kHz(b) 10 kHz(m) 222(b)

832 NA 50 MHz

2496 NA 50 MHz

1000 NA 50 MHz

200 NA 50 MHz

1999 444(m) NA 50 MHz NA 50 MHz

Slika 12.11 Tehnoloka platforma 1G sistema

12.5. Druga generacija (2G) celularnih sistema

1G celularne mree, kakva je AMPS, postale su ubrzo veoma popularne to je dovelo do potrebe za realizovanjem sistema veeg kapaciteta. 2G sistemi su razvijeni sa ciljem da obezbede bolji kvalitet signala, vee brzine prenosa radi podrke digitalnih servisa, i vei kapacitet. Kljune razlike izmedju 2G i 1G sistema su sledee: a) Kod 2G postoje kanali za digitalni prenos b) Kod 2G postoji kodiranje korisnikih podataka c) Kod 2G postoji sposobnost detekcije i korekcije greaka d) Pristup kanalu - kod 2G sistema postoji vei broj kanala po jednoj eliji, ali se svaki kanal dinamiki dodeljuje veem broju korisnika koristei TDMA i CDMA pristup. Osnovne karakteristike razliitih 2G celularnih sistema prikazane su na Slici 12.12.

278

Prenos podataka Celularne beine mree GSM godina uvodjenja metod pristupa propusni opseg bazne stanice propusni opseg mobilne stanice razmak izmedju predajnog i prijemnog kanala propusni opseg kanala broj dupleks kanala maksimalna snaga mobilne jedinice korisnici po kanalu modulacija bitska brzina nosioca govorni koder bitska brzina kodiranja govora obim okvira 1990 TDMA 935-960 MHz 890-915 MHz 45 MHz 200 kHz 125 20 W 8 GMSK 270.8 kbps RPE-LTP 13 kbps 4.6 ms IS-136 1991 TDMA 869-894 MHz 824-849 MHz 45 MHz 30 kHz 832 3W 3 IS-95 1993 CDMA 869-894 MHz 824-849 MHz 45 MHz 1250 kHz 20 0.2 W 35 QPSK 9.6 kbps QCELP 8, 4, 2, 1 kbps 20 ms 1/2 brzine konvolucione brzine u predaji, a 1/3 od brzine u prijemu

/4 DQPSK
48.6 kbps VSELP 8 kbps 40 ms

kodiranje radi provere od greaka

1/2 od konvolucione brzine

1/2 od konvolucione brzine

Slika 12.12 Karakteristike 2G celularnih telefonskih sistema

279

Prenos podataka Celularne beine mree Primer i). Na Slici 12.13 u koordinatnom sistemu frekvencija-vreme-amplituda grafiki su prikazane razlike izmedju tehnika: a) FDMA/FDD; b) FDMA/TDD; c) TDMA/FDD sa veim brojem nosioca; i d) TDMA/TDD sa veim brojem nosioca.
vre me

uplink

downlink

amplituda

f1

f2

f3

f4

f1

f 2

f 3

f 4

frekvencija

(a)
korisnik 1 korisnik 2 korisnik 3 korisnik 4

amplituda

downlink

t1

t2

t3

t4

uplink

t1

t2

t3

t4 f4

f1

f2

f3

frekvencija

(b)
vre me
uplink
downlink

amplituda

t4 t3

t4

t4 t3 t2 t1
f1

t4

t3
t2 t1

t3
t2 t1

t2 t1 f1

f2

f 2

frekvencija

(c)

280

Prenos podataka Celularne beine mree

vre me

amplituda

downlink
t4 t3

t4 t3

uplink

t2

t2

t1
f1

t1
f2

frekvencija

(d) Slika 12.13 a) FDMA/FDD; b) FDMA/TDD; c) TDMA/FDD sa veim brojem nosioca; i d) TDMA/TDD sa veim brojem nosioca
Napomena: FDD - frequency division duplexing; TDD - time division duplexing

ii). Na Slici 12.14 u koordinatnom sistemu frekvencija-vreme-kd grafiki su prikazane razlike izmedju tehnika CDMA/FDD i CDMA/TDD.
kod

CDMA/FDD Downlink Uplink

CDMA/TDD Downlink

Uplink Korisnik 1 Korisnik 2 Korisnik 3 Korisnik 4 Korisnik 5 Korisnik 6 Korisnik 7

vreme

frekvencija

Slika 12.14 a) CDMA/FDD; b) CDMA/TDD

281

Prenos podataka Celularne beine mree Primer Na nekom konkretnom sluaju definisati pojmove a) roaming b) handover (handoff) Odgovor: Obino kod beinih mrea u okviru zgrade neophodno je da postoji vei broj taaka pristupa koje pokrivaju sve sobe. U zavisnosti od vrstoe materijala od koga su napravljeni zidovi jedna taka pristupa, ako elimo da prijem bude kvalitetan, pokriva oblast od 10 do 20 m. Ako korisnik sada eta (kree se po zgradi) sa mobilnom jedinicom, da bi se ostvario dobar prijem, neophodno je da se i bazna stanica (BS) pomera od jedne take pristupa ka drugoj sve sa ciljem da se obezbedi opsluivanje (prijem i predaja) bez prekida veze. Pomeranje (lutanje) pretplatnika izmedju taaka pristupa naziva se roaming. Mobilna jedinica zakljuuje da je tekua veza u datoj taki pristupa (na datoj lokaciji) suvie loa i poinje sa analizom nalaenja druge take pristupa (da se povee sa drugom baznom stanicom). Termin handoff (handover) je sposobnost pretplatnika (misli se na mobilnu jedinicu) da odri vezu dok se pomera sa jednog mesta na drugo (vidi Sliku 12.15).

Celularna bazna stanica A

Opsluivanjeelije A

Celularna bazna stanica A

Opsluivanje elije B Celularna bazna stanica A Celularna bazna stanica A

Slika 12.15 a) pre handoff -a b) nakon handoff -a

282

Prenos podataka Celularne beine mree

12.6. GSM
GSM (Global System for Mobile Communication) je evropski standard za digitalne celularne sisteme koji se koristi za nekoliko razliitih frekventnih opsega i to: 900 MHz, 1800 MHz, i 1900 MHz. Osnovne prednosti ove tehnologije su te to nudi internacionalni roaming, visok kvalitet u prenosu govornog signala, poveana sigurnost u prenosu informacije, i sposobnost da se implementira veliki broj razliitih servisa. Kao to je prikazano na Slici 12.16 GSM je organizovan u tri glavna segmenta. To su segmenti: a) b) c) MS (mobile station), tj. mobilna stanica ili mobilna jedinica BSS - podsistem bazne stanice (base station subsystem) NSS - mreni i komutatorski podsistem (network and switching subsystem)

Na Slici 12.17. prikazano je vie detalja koji se odnose na fiziku predstavu arhitekturnih elemenata GSM-a i odnos izmedju ovih elemenata.
Mreni & komutacioni podsistem (NSS) Mobilna stanica (MS) SIM korisnik ME Podsistem bazne stanice (BSS) BTS BSC VLR HLR

MSC

PSTN

PDN

AUC

EIR

Drugi MSC-ovi

Slika 12.16 Referentna arhitektura GSM-a

283

Prenos podataka Celularne beine mree

Mobilna stanica (MS) Podsistem bazne stanice (BSS) Mreni i komutacioni podsistem (NSS)

MS

BSC
BTS

VLR HLR

AuC

MS BTS

OMC
BSC

MS BTS

Abis A

MSC
Interfejs ka drugim mreama PSTN i dr.

EIR

Um
Radio interfejs

Slika 12.17 Drugaiji pogled na referentnu arhitekturu GSM-a A. Mobilna stanica ine je elementi ME (Mobile Equipment) i SIM (Subscriber Identity Module). ME predstavlja hardver koga korisnik kupuje od proizvodjaa ili dilera. Hardver sadri sve komponente koje su potrebne za implementaciju protokola kojim se ostvaruje interfejs mobilne stanice (jedinice) sa korisnikom, i beini interfejs sa BSS-om. ME sadri zvunik, mikrofon, tastaturu i radio modem. Drugi elemenat MS-a je SIM, pametna kartica koju kupuje pretplatnik, a koristi se radi identifikacije specifikacija korisnika koje se odnose na njegovu adresu i tip servisa koji se opsluuje (tj. tip servisa koje on moe da koristi). Pozivi kod GSM-a usmereni su ka SIM-u, a ne ka terminalu. Kratke poruke se takodje mogu memorisati u SIM kartici. SIM kartica sadri line podatke o svakom korisniku koje mu obezbedjuju da ostvari vei broj korisnih aplikacija. Korisnici koji poseuju razliite zemlje u kojima postoji GSM sistem, a ne ele da pozovu svoj kuni broj zbog visoke tarife, mogu da kupe SIM karticu zemlje koju poseuju. Na ovaj nain izbegavaju visoke tarife koje treba platiti zbog roaming-a kao i visoke trokove biranja i uspostavljanja veze. Imajui u vidu da SIM kartice uvaju privatnu informaciju o korisniku, imaju implementiran mehanizam sigurnosti kartice koji ukljuuje unoenje etvorocifarskog PIN (Personal Identification Number) broja ime je informacija na kartici poznata ili dostupna samo onom korisniku koji zna taj broj. B. Podsistem bazne stanice Kao to se vidi sa Slike 12.17 BSS ine sledee dve celine: a) BTS (Base Transceiver Subsystem bazini primopredajni podsistem) i BSC (Base Station Controller - kontroler bazne stanice). Kao prvo, BSS treba da komunicira sa korisnikom preko relativno nepouzdanog beinog medijuma. Ovaj medijum se karakterie ogranienim propusnim opsegom. Kao drugo, BSS treba da 284

Prenos podataka Celularne beine mree podri potrebe korisnika za mobilnou, a kao tree da ostvari povezivanje sa oianom infrastrukturom preko daleko pouzdanijih ianih protokola (veza sa javnom telefonskom mreom-PSTN). Efikasan transfer informacija izmedju ova dva protokola (iani i beini) zadatak je BSS-a. Kod ostvarivanja fizike komunikacije preko etera, blok BTS je partner MS-u. BTS sadri predajnik, prijemnik i signalnu opremu. Svi ovi gradivni blokovi fiziki su locirani u centru elije gde se i nalazi antena BSS-a. Jedna BSS moe da upravlja sa jednom ili veim brojem BTS-a. Drugi gradivni blok BSS-a je BSC. U sutini, BSC je mali komutator unutar BSS-a i zaduen je za frekventnim administriranjem kao i handover-om izmedju BTS-ova u okviru BSS-a. Hardver BSC-a u okviru jedinstvenog BTS-a lociran je na anteni, a kod multi-BTS sistema u komutatorskom centru sa ostalim hardverskim elementima NSS-a. C. Mreni i komutatorski podsistem NSS je zaduen za rad mree. On ostvaruje komunikaciju i sa drugim mreama koje mogu biti tipa beine i iane. Na PSTN (javne telefonske mree) GSM se spree preko ISDN protokola. NSS je najsofisticiraniji gradivni blok GSM mree i sadri: a) jedan hardverski gradivni blok MSC (mobile switching center) b) etiri softverska elementa, a to su VLR (visitor location register), HLR (home location register), EIR (equipment identification register) i AUC (authentication center). MSC je hardverski deo koji komunicira sa PSTN komutatorima koristei signalni protokol SS-7. Veoma esto MSC koji komunicira sa PSTN se naziva Gateway MSC (GMSC). MSC obezbedjuje mrei specifinu informaciju koja se odnosi na status mobilnih terminala. HLR je softver tipa baze podataka koji manipulie auriranjem rauna mobilnog pretplatnika. Ovaj softver uva podatke o adresi pretplatnika, tipu usluge, tekuoj lokaciji, stanju na raunu, i dr. VLR je softver tipa baze podataka koji uva trag o lokaciji pretplatnika u okviru oblasti pokrivanja MSCa, tj. njegovom kretanju. AUC uva razliite algoritme koji se koriste za identifikaciju i ifrovanje pretplatnika. Razliite klase SIM kartica imaju ugradjene svoje sopstvene algoritme, zadatak AUC-a je da skuplja sve te algoritme i obezbedjuje NSS-u da radi sa razliitim terminalima koji potiu iz razliitih geografskih podruja. EIR je takodje softver tipa baze podataka koji upravlja identifikacijom mobilne opreme sa aspekata kvarova i kradja mobilne jedinice (kada se prijavi kradja telefona, taj telefon, da ne bi pravio trokove, se iskljui). 12.6.1. Aspekti radio veze kod GSM-a

GSM signali od bazne stanice prema mobilnoj jedinici prenose se u opsegu irine 25 MHz koji je lociran u opsegu od 935 do 960 MHz, i u opsegu od 25 MHz za potrebe prenosa signala od mobilne stanice do bazne stanice iji je frekventni opseg lociran od 890 do 915 MHz. Korisnici pristupaju mrei koristei kombinaciju FDMA i TDMA. Na svakih 200 kHz postoje radiofrekventni nosioci, to znai da postoji ukupno 124 kanala tipa potpuni dupleks. Na Slici 12.18 prikazan je FDMA/TDMA/FDD kanal koji se koristi kod GSM-a.

285

Prenos podataka Celularne beine mree

960 MHz
100 kHz zatitni opseg

Nosioc 1 Nosioc 2 200 kHz

25 MHz

. . .

1 2 3 4 5 6 7 8 Vremenski slotovi dodeljenji korisnicima po jednom nosiocu

Nosioc 124 935 MHz

Uplink kanali

Downlink kanali

Slika 12.18 FDMA/TDMA/FDD kod GSM-a Na Slici 12.19 dat je detaljan format jednog TDMA okvira kod GSM-a.

935 - 960 MHz 124 kanala (200 kHz) downlink 890 - 915 MHz 124 kanala (200 kHz) uplink

Strukture viih GSM-okvira

vreme
GSM TDMA okvir

8
4.615 ms

GSM time-slot (normal paket)

zatitni prostor rep 3 bita korisni ki podaci 57 bitova S 1 training 26 bitova S 1 korisni ki podaci 57 bitova rep 3 zatitni prostor

546.5 s 577

Slika 12.19 TDMA okvir kod GSM-a Kanali se moduliu sa bitskom brzinom od 270833 kbps. 286

Prenos podataka Celularne beine mree 12.6.2. TDMA format

GSM koristi sloenu hijerarhiju TDMA okvira kod definisanja logikih kanala (vidi Sliku 12.20).

hyperframe 0 1 2 ... superframe 0 0 1 1 multiframe 0 1 0 1 ... 2 frame 0 1 slot burst

Slika 12.20 Formati okvira kod GSM-a U osnovi, svaki frekventni opseg od 200 kHz se deli na osam logikih kanala koji su definisani repetitivnim ponavljanjem vremenskih slotova. Na najniem nivou je vremenski slot nazvan paketni (burst) period koji je trajanja 15/26ms=0.577ms. Pri bitskoj brzini od 270833 kbps svaki vremenski slot je trajanja 156.25 bitova. Vremenski slot sadri sledea polja: a) b) c) d) e)

2045 2046 2047 3 h 28 min 53.76 s

... ...

48 24

49

50 25 6.12 s

24 ...

25 48 49 50

120 ms 235.4 ms

...

4.615 ms 577 s

trail bits - obezbedjuje sinhronizaciju prenosa mobilnih jedinica lociranih na razliitim rastojanjima u odnosu na BS encrypted bits - podaci se ifruju u blokovima po 114 bitova, a ifrovani bitovi se smetaju u dva 57-bitna polja u vremenskim slotovima. stealing bit - koristi se da ukae da li ovaj blok sadri podatke ili je "pozajmljen" za potrebe urgentnog signalnog upravljanja. training sequence - koristi se da prilagodi parametre prijemnika na karakteristike tekueg puta propagacije signala i da izabere najjai signal za sluaj viestruke (multipath) refleksije. guard bits - koriste se da obezbede zatitu usled preklapanja bitova, na prijemnoj strani, sa informacijom od drugih paketa koji su prisutni na prijemnoj strani zbog razliitih puteva prostiranja signala.
287

Prenos podataka Celularne beine mree

12.7. Kako celularni telefoni rade ?

Milioni ljudi irom sveta koriste danas celularne telefone (cell phone). U ovom tekstu ukazaemo ukratko na osnovne principe njegovog rada. Jedan od najinteresantnijih principa za celularni telefon je usko vezan sa principom rada kod radio prenosa. Telefon je 1876. godine, otkriven od strane Alexandar Graham Bell-a, koreni beinih komunikacija su trasirani od strane inventivnih radova na polju radija koje je sproveo Nikola Tesla 1880. godine, a koji su formalno prezentirani 1894. godine od strane mladog italijanskog naunika Gugliemo Marconi-a. Prirodno je bilo oekivati da e ove dve velike tehnologije jednog dana biti kombinovane u jedinstvenu celularnu telefoniju. Pre pojave celularnog telefona, ljudi koji su realno koristili mogunosti mobilnih komunikacija instalirali su telefone u svojim kolima. Kod radio-telefonskog sistema, postoji jedna centralna antena koja je locirana na nekoj visokoj zgradi u okviru grada. Ovaj sistem je bio kapaciteta od 25 kanala. Obino telefon u kolima je imao snaan predajnik iji je domet bio od oko 70 km. Mali broj radio-telefonskih kanala ograniavao je broj korisnika, to je predstavljalo osnovnu slabost ovog sistema. Kljuna novina kod celularnog sistema predstavlja deobu grada na manje elije. Ovo omoguava viestruko korienje jedne predajne frekvencije u samom gradu, tako da vie ljudi moe istovremeno da koristi celularni telefon. Tako na primer, kod tipinog analognog celularnog sistema koji egzistira u SADu postoji oko 800 noseih frekvencija koje se mogu koristiti. Pri ovome svaka elija je obino veliine 26 km2, a elije su uobiajeno organizovane kao estougaonici (heksagoni) i formiraju veliku heksagonalnu reetku kao to je ona prikazana na slici 12.21.

Slika 12.21 Heksagonalna reetka S obzirom da celularni telefoni i bazne stanice koriste predajnike male snage, iste frekvencije se mogu ponovo koristiti u nesusednim elijama. Tako na primer sive elije na slici 1. mogu ponovo koristiti iste frekvencije. Kao to se vidi sa slike 1. svaka elija ima svoju baznu stanicu koja je locirana na nekom stubu i malu zgradu u kojoj je smetena potrebna radio-oprema. Jedna elija kod analognog sistema, vai za sliku 12.21., koristi sedminu od dostupnih dupleks govornih kanala. To znai, da svaka elija (od 7 u heksagonmalnoj reetki) koristi sedminu od dostupnih kanala tako da ona koristi jedinstveni skup frekvencija, i da pri tome ne postoje kolizije: ukupno na nivou grada su dozoljene 832 razliite nosee radio frekvencije svaki celularni telefon koristi dve frekvencije po pozivu dupleks kanal pri emu ukupno postoji 395 govornih kanala, a ostale 42 frekvencije se koriste kao nosioci za upravljake kanale svakoj eliji , sa slike 1., je dostupno 56 govornih kanala 288

Prenos podataka Celularne beine mree Drugim reima, u svakoj eliji, 56 korisnika moe istovremeno da razgovara koristei celularni telefon. Sa druge strane kod digitalnog prenosa, broj dostupnih kanala se poveava. Tako na primer digitalni sistem zasnovan na TDMA tehnici podrava tri puta vei broj poziva u odnosu na analogni sistem, tj svakoj eliji stoji na raspolaganje oko 168 dostupnih kanala. Celularni telefoni imaju ugradjene u sebi predajnike male snage. Kod najveeg broja celularnih telefona predajna snaga moe da bude 0.6 W i 3 W (u odnosu na radio predajni sistem kod kojih je snaga 4W). Bazna stanica se takodje karakterie malom predajnom snagom. Predajnici male snage imaju sledee dve prednosti: predaja sa bazne stanice i sa telefona nema vei domet u odnosu na granice elije, tako da kao to se vidi sa slike 1. obe sive elije mogu da ponovo koriste iste 56 frekvencije. Iste frekvencije se mogu ponovo koristiti po gradu van tog dometa. potronje snage celularnog telefona, koji se obino napaja baterijski, je relativno mala. Mala snaga znai manje baterije, a to ini da telefon bude malih dimenzija, da se moe runo manipulisati njime i da bide prenosivi uredjaj. Celularni pristup zahteva veliki broj baznih stanica u okviru grada. Obino veliki gradovi mogu da imaju i po stotinu antenskih stubova. S obzirom da veliki broj ljudi koristi celularni telefon cena po korisniku je relativno niska. U okviru svakog grada postoji centralna sluba koja se naziva MTSO (Mobile Telephone Switching Office). U okviru ove slube obavljena su sva telefonska povezivanja prema fiksnom postojeem telefonskom sistemu, a takodje upravlja se radom svih baznih stanica u okviru grada ili regiona. 12.7.1. Od elije ka eliji

Ukazaemo sada na to ta se deava kada se celularni telefon premeta iz jedne elije u drugu. Svaki celularni telefon ima svoj specifini kd. Kdovi se koriste za identifikaciju telefona, vlasnika telefona i pruioca usluga (provajdera). Recimo da imate svoj celularni telefon, ukljuite ga i neko pokuava da vas pozove. Scenario digadjaja koji prati poziv je sledei: kada prvi put ukljuite telefon on oslukuje za SID na kontrolnom kanalu. Kontrolni kanal je specijalna frekvencija koju koristi telefon i bazna stanica da bi se ''medjusobno dogovorili'' o uspostavljanju poziva i promeni kanala. Ako telefon ne moe da pronadje (oslune) svoj kontrolni kanal on zna da je van-dometa (out of range) i prikazuje na ekranu poruku ''no service''. kada primi SID, telefon komparira primljeni SID sa svojim programiranim SID-om. Ako dodje do uparivanja SID-ova, telefon zna da elija sa kojom e komunicirati pripada njegovom sistemu koji treba da mu prui usluge. zajedno sa SID-om, telefon predaje zahtev za registraciju, dok MTSO uva trag o lokaciji telefona u svojoj bazi podataka, na ovaj nain MTSO zna u kojoj eliji se nalazi telefon kada neko eli da pozove v broj. MTSO prihvata poziv, a zatim pokuava da vas dobije. On pretrauje svoju bazu podataka da bi ustanovio u kojoj eliji se nalazite. MTSO komunicira sa vaim telefonom preko kontrolnog kanala i ukazuje mu koje frekvencije da koristi, pa nakon to su se telefon i antenski stub prebacili (komutirali) na te frekvencije ostvaruje se povezivanje. Nakon toga moete da komunicirate sa vaim sagovornikom radio vezom u oba smera. ako se u toku razgovora pomerite na ivicu elije, vaa bazna stanica e uoiti da je snaga primljenog signala smanjena. U medjuvremenu bazna stanica u eliji prema kojoj se pomerate (koja slua i meri jainu signala na svim frekvencijama, a ne samo na sedmini njoj dodeljenih) vidi da se snaga sa vaeg telefona poveava. Obe bazne stanice koordiniu svoj medjusobni rad preko MTSO-a, i u jednom trenutku, va telefon dobija signal preko upravljakog kanala koji mu 289

Prenos podataka Celularne beine mree ukazuje da promeni frekvencije. Ovaj hand off komutira va telefon na novu eliju. (vidi sliku12.22.)

Slika 12.22 Hand off efekat Kao to se vidi sa slike 12.22. u toku putovanja signala se predaje iz jedne elije u drugu. Ukazaemo sada na znaaj nekih osnovnih pojmova koji se odnose na karakteristine kdove kod celularnog telefona. ESN Electronic Serial Number- jedinstveni 32-bitni broj koji se programira u telefonu kada se on proizvede u fazi fabrikacije. MIN Mobile Identification Number 10-cifreni broj koji se dobija na osnovu vaeg telefonskog broja SID System Identification Code jedinstveni petocifreni broj koji se dodeljuje svakom korisniku od strane specijalne komisije Dok se za ESN smatra da je neodvojivi deo telefona, MIN i SID kdovi se programiraju u telefonu u trenutku kada se on aktivira 12.7.2. Roaming

Ako SID kontrolnog kanala se ne upari sa SID-om koji je programiran u vaem telefonu, tada telefon zna da je roaming. MTSO elije sa kojom ste u roaming-u u kontaktu sa MTSO-om vaeg pretplatnikog sistema (operatera) proverava svoju bazu kako bi potvrdio da SID telefona koji vi koristite je vaei. U tom sluaju va pretplatniki sistem verifikuje telefon u lokalnom MTSO-u i prati va telefon kako se premeta iz jedne elije u drugu. Ono to je najzanimljivije je da se sve to deava u okviru nekoliko sekundi. 12.7.3. Celularni telefoni i CB-Civil Band

Da bi razumeli dobre strane celularnih telefona kompariraemo njega sa CB radio prenosom ili sa voki-toki-em (walkie-talkie): potpuni-dupleks u odnosu na polu-dupleks oba, voki-toki i CB radio, su uredjaji tipa poludupleks, to znai da kada dva korisnika komuniciraju preko CB radia oni koriste istu frekvenciju, 290

Prenos podataka Celularne beine mree pri emu samo jedan korisnik moe da pria. Celularni telefon je uredjaj koji koristi potpunidupleks, to znai da moe da se koristi jedna frekvencija za govor, a druga razliita za sluanje. Oba korisnika mogu da govore pri tome istovremeno. kanali voki-toki obino koristi jedan kanal, dok CB radio koristi 40 kanala. Tipini celularni telefon moe da komunicira preko 1664 kanala ili vie. opseg voki-toki moe da predaje na rastojanju od 1.6 km koristei pri tome 0.25 W predajnik. CB radio s obzirom da ima veu snagu moe da predaje na rastojanju od 8 km jer koristi 5 W predajnik. Celularni telefon je operativan u okviru elije i moe da komutira sa elije na eliju kako se pomera iz jedne u drugu. Na ovaj nain elije pruaju mobilnom telefonu neogranieni opseg. Neki koji celularni telefon moe da vozi svoja kola na deonici od 100 km, a da pri tome razgovara neprekidno koristei pristup elijske organizacije.

U poludupleks radio prenosu, predajnik i prijemnik koriste istu frekvenciju. U jednom trenutku samo jedan od njih moe biti aktivan kao predajnik.

U potpunom dupleks radio prenosu, oba predajnika emituju na razliitim frekvencijama tako da obe strane istovremeno uestvuju u prenosu. Celularni telefon koristi potpuni dupleks prenos Digitalni celularni telefoni koriste istu radio tehnologiju kao i analogni telefoni, ali rade na razliit nain. Analogni sistemi ne iskoriavaju u potpunosti mogunosti koje postoje u procesiranju signala izmedju telefona i celularne mree, naime analogni signali se ne mogu komprimovati, a i sa njima lako 291

Prenos podataka Celularne beine mree manipulisati kao to se to radi sa digitalnim signalima. To je razlog zbog ega veliki broj ''kablovskih'' kompanija prelaza sada na digitalni prenos iz razloga to se vei broj kanala moe smestiti u okviru datog propusnog opsega. Digitalni telefoni konvertuju govorni signal u binarnu informaciju, a zatim vre njegovu kompresiju. Kompresija omoguava da 3 10 celularnih telefonskih poziva moe da zauzme prostor kao jedan poziv sa analognog telefona. Veliki broj digitalnih celularnih sistema koristi FSK (Frequency Shift Key) za prenos podataka u jednom i drugom smeru koristei AMPS (Advanced Mobile Phone Service). FSK koristi dve frekvencije, jedna za digitalnu jedinicu, a druga za digitalnu nulu. 12.7.4. Tehnologija za celularni pristup

Postoje tri standardne tehnologije koje se koriste kod standardnih celularnih mrea za prenos informacije.: Frequency Division Multuple Access (FDMA) Time Division Multiple Access (TDMA) Code Division Multiple Access (CDMA) Mada ove tehnologije mogu zvuati veoma izazovno da bi se stekao potpuni oseaj o njima neophodno je da se razjasni znaenje svake rei koja se javlja u njihovom nazivu. Prva re ukazuje na to koji se metod pristupa (access method) koristi. Druga re deoba (division) ukazuje na to da se pozivi dele u zavisnosti od toga koji se metod pristupa koristi, na sledei nain: kod FDMA svakom pozivu se dodeljuje posebna frekvencija (frequency) kod TDMA svakom pozivu se dodeljuje odredjeni deo vremena (time) ne menjajui pri tome frekvenciju kod CDMA svakom pozivu se dodeljuje jedinstveni kd (code) koji se proiruje u raspoloivom frekventnom opsegu Zadnji deo svakog imena se odnosi na viestruki pristup (mulpitle access). Ovo znai da vie od jednog korisnika moe da koristi svaku eliju. FDMA deli spektar na razliite govorne kanale putem deobe na delove jednakog propusnog opsega (uniform chunks of bandwidth). Da bi bolje razumeli FDMA analiziraemo rad radio stanice. Svaka stanica predaje svoj signal na razliitoj frekvenciji u okviru dostupnog opsega. FDMA se uglavnom koristi za analogni prenos (analog transmission). I pored toga to se ova tehnika moe koristiti za prenos digitalne informacije, FDMA se ne smatra kao efikasan metod za digitalni prenos.

292

Prenos podataka Celularne beine mree

Kod FDMA svaki telefon koristi razliite frekvencije za predaju i prijem signala TDMA je metod pristupa koji se koristi od strane Electronics Industry Alliance and the Telecommunications Industry Association za Interim Standard 54 (IS-54), i Interim Standard 136 (IS136). Koristei TDMA jedan uzak opseg (narrow band) irine 30 kHz i trajanja 6.7 ms se deli prostornovremenski na tri vremenska slota (three time slots). Uzak opseg ukazuje na ''kanale'' u tradicionalno smislu rei. Svaka konverzacija koristi radio prenos za treinu vremena. Ovo je mogue jer govorni podaci koji su konvertovani u digitalnu informaciju se komprimuju tako da je za njihov prenos potrebno znaajno manje prostora za predaju. Zbog toga TDMA ima tri puta manji kapacitet u odnosu na analogni sistem koji koristi isti broj kanala. TDMA sistem moe da rade u frekventnom opsegu na 800 MHz (IS-54) ili 1900 MHz (IS-136).

293

Prenos podataka Celularne beine mree

TDMA deli frekvenciju na vremenske slotove. TDMA se takodje koristi kao tehnologija pristupa kod GSM-a (Global System for Mobile Communications). Ipak GSM implementira TDMA na neto razliit i nekompatibilan nain u odnosu na IS-136. Treba shvatiti to tako kao da su GSM i IS-136 dva operatvina sistema koja rade na istom procesoru, kao na primer Windows i Linux koji se izvravaju na Intel Pentium 4. GSM sistemi koriste ifrovanje (encryption) kako bi uinili telefonske pozive pouzdanijim. GSM, u Evropi i Aziji, radi na opsezima od 900 MHz i 1800 MHz , a u Americi na opsegu 1900 Mhz. On se koristi kod digitalnih celularnih telefona PCS zasnovanih sistema (Personal Communications Service-PCS). GSM takodje predstavlja osnovu za IDEN (Integrated Digital Enchanced Network) koji predstavlja popularni sistem uveden od strane Motorola. GSM je internacionalni standard u Evropi, Australiji, i najvei deo Azije i Afrike. U ovim zemljama korisnici celularnog telefona mogu da kupe jedan telefon koji e biti operativan u bilo kojoj zemlji gde se taj standard pordava. Da bi se povezali na specifini provajder usluga (operater) u ove razliite zemlje GSM korisnik treba da promeni samo SIM (Subscriber Identification Module) karticu. SIM kartice su u sutini prenosivi diskovi koji se mogu umetati i vaditi iz GSM celularnih telefona. One uvaju informaciju o svim podacima koji se odnose na povezivanje kao i identifikacione brojeve koji su neophodni za pristup pojedinom beinom provajderu usluga (operater). CDMA koristi sasvim razliit pristup u odnosu na TDMA. CDMA nakon digitaliziranja podataka, prourije ih (spreads it out) po celom dostupnom propusnom opsegu. Vei broj poziva se preklapa (overload) medjusobno po kanalu pri emu se svakom pozivu dodeljuje jedinstvena kdna sekvenca. (iunique seqvece code). CDMA predstavlja oblik proirenog spektra, to znai da se podaci alju u manjim paketima uz pomo veeg broja dostupnih frekvencija koje stoje na raspolaganju u datom trenutku u specificiranom frekventnom opsegu.

294

Prenos podataka Celularne beine mree

Kod CDMA svaki telefonski podataka ima svoj jedinstveni kd Svi korisnici predaju u istom irokopojasnom (wide-band) delu spektra. Svaki korisniki signal se raspodeljuje u okviru celokupnog opsega pomou jedinstvenog kda za proirenje (unique spreading code). Na prijemnpoj strani isti jedinstveni kd se koristi za vraanje signala u prvobitnu formu. S obzirom da CDMA sistem treba tano vremenski da markira svaki deo signala, on obavetava GPS sistem o ovim promenama. U odnosu na AMPS, kod CDMA, od 8 do 10 nezavisnih poziva se moe ostvariti preko istog kanala. CDMA tehnologija je osnova za Interim standard 95 (IS-95) koji radi u frekventnim opsezima od 800 i 1900 MHz. U idealnom sluaju TDMA i CDMA tehnike su transparentne jedna drugoj. U praksi snaniji CDMA signali premoavaju prag uma TDMA prijemnika, dok snaniji TDMA signali mogu da uzrokuju preoptereenje i lo rad kod CDMA prijemnika.

295