Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 1 -

Cilj Projektovanja
Projektovanje je sredstvo pomou koga se postie odreeni cilj i predstavlja polaznu kariku u
nizu aktivnosti koje dovode do izrade odreenog proizvoda. Projektovanje je prva i osnovna etapa
investicione izgradnje kojom se obezbeuje izgradnja novih i rekonstrukcija postojeih fabrika.
Osnovni cilj projektovanja je izgradnja/rekonstrukcija fabrika i radionica koje treba da zadovolje sve
uslove i zahteve postavljene od investitora , a da se pri tome da savremeno tehniko reenje koje
zadovoljava ekonomske pokazatelje i obezbedi izrada visoko kvalitetnih proizvoda. Projekat treba da
sadri kompletnu studiju procesa proizvodnje , transporta i skladitenje materijala primenjujui
savremenu tehnologiju , produktivnu opremu i najefikasnije metode.

Projektovanje Kao Logiki Proces

Projektovanje kao logiki proces obuhvata tri etape:
analizu problema
sintezu
vrednovanje alternativnog reenja
C. Jones naziva tri faze projektovanja kao: divergencija , transformacija i konvergencija.
Prva faza:
Obuhvata proirivanje granica projektnog zadatka u cilju obezbeivanja dovoljno informacija za
istraivanje reenja. Ovu fazu karakteriu sledee aktivnosti:
projektni zadatak se uzima za polaznu taku istraivanja ( uzet od naruioca )
i zadatak moe da trpi izmene uz saglasnost naruioca
ciljevi su nestabilni i uslovni
granice zadatka su nestabilne i nedovoljno odreene
razmatraju se svi uticaji koji mogu da utiu na reenje zadatka
jedan od ciljeva istraivanja je i da se izui reakcija naruioca i korisnika ,
na postavljene ciljeve i granice zadatka
U prvoj fazi se koriste sledee metde:
1.
2.
3.
4.

Istraivanje literature i formiranje datoteke znaajnih podataka

Prikupljanje informacija koje su poznate korisnicima
Anketiranje korisnika ili drugih lica
Analiza ( snimanje postojeeg stanja , uoavanje protivrenosti i nesklada u sistemu ,
odreivanje uzroka nedostataka ... )
5. Klasifikacija prikupljenih podataka

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 2 -

Osnovna greka koja moe da se javi na ovom stepenu je nepravilan izbor onih od kojih treba traiti
odgovore. Dakle cilj prve faze je da se prihvati ili odbije prvobitna varijanta zadatka. Ovaj stepen
znai usvajanje osnovnih principa i koncepcije koji treba da dovede do konanog reenja.
Druga faza:
Osnovne karakteristike druge faze su sledee:
1. Na osnovu prethodnih istraivanja se pravi koncepcijska ema modela dovoljno tana za
vrednovanje , a zatim se usvoji reenje i projekat razrauje do svih detalja
2. Fiksiraju se ciljevi , tehniki zadatci i granice zadataka , definiu znaajne promenjive ,
odreuju ogranienja
3. Zadatak se ralanjuje na podzadatke , pri emu se smatra da je podzadatke mogue reavati
paralelno ili po redosledu
U ovoj fazi je najvie prisutna linost projektanta. Pri transformaciji strukture zadataka
najee se koriste matematike i grafoanalitike metode: matrica meuzavisnosti , graf
meuzavisnosti , postupak korektivnog odluivanja , grafoanalitike metode za analizu kretanja
materijala , metoda sistemskog istraivanja ( odreivanje karakteristika , uzroka , ... ).
Trea faza:
Nastaje tek kada je zadatak potpuno odreen i kada su promenjive i ciljevi definisani. Projektant korak
po korak reava protivrenosti iz druge faze sve dotle dok iz moguih alternativa ne ostane jedna. To su
logike metode koje u principu mogu da se automatizuju. Osim toga one omuguavaju da se posao
raspodeli meu saradnicima koji ne moraju obavezno da poznaju celokupno reenje zadatka. Osnovne
karakteristike tree faze su sledee:
1.
2.
3.
4.

Da se to vie smanji neopredeljenost ( iskljue alternativna reenja )

Ciklinost postupka reevanja ( pojava podzadatka koji menja ranije reenje )
Upotreba matematikih modela , opisno analognih modela ( vie detaljni i manje apstraktni )
Dve strategije reavanja poslednje faze : polazi se od koncepcije celog sistema ka podsistemima
i od podsistema ka reenju objekta

Cilj tree faze je da smanji broj moguih varijanti i da olaka konani izbor reenja uz minimalni
utroak vremena i sredstava. To je jedinstven aspekt projektovanja koji u nekim sluajevima moe da
se u celosti izvri raunarom.

Sistemski Pristup
Pri studiranju kompleksnog sistema postoje dve alternative: da se analizira ponaanje
stvarnog sistema ( dugaak vremenski period , veliki trokovi , ... ) ili da se posmatra ponaanje
modela datog sistema. Svrha analize je da se : predvidi rad i ponaanje sistema pri zadatim uslovima ,
prikau tehnike prednosti i nedostatci razmatranih alternativa.
Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 3 -

ULAZ

ULAZ

SISTEM

SISTEM

IZLAZ

IZLAZ

MODEL

Iskustvo je pokazalo da za uspeno planiranje i projektovanje sloenih sistema se zahteva

sistemski pristup. U svojoj primeni sistemski pristup zahteva da se u projektovanju sistema eksplicitno
razmatraju njegove meuzavisnosti sa drugim elementima sistema , optimirajui njegove trokove i
dobit. Sistemski pristup zahteva ne samo razmatranje dovoljno velikog sistema ve i korienje
sistemske metodologije. Sistemski pristup problemu ukljuuje sledee:

definisanje problema za ceo sistem

polazna taka je sistem kao celina
predstavljanje kompleksne interakcije izmeu pojedinih komponenti sistema
primenu viekriterijumske optimizacije
predvianje ponaanja sistema kao celine

Spoljni faktori mogu da deluju na sistem na nekoliko naina: mogu da budu razmatrani kao
ulaz u sistem , mogu da budu ignorisani i mogu da promene definiciju sistema ( obim sistema moe da
se uvea i da ih ukljui u sistem ). Elementi koji su izvan granica sistema , ali koji mogu da utiu na
njega ine okolinu sistema. U predstavljanju sistema kao celine , upotrebljavaju se izvesne tehnike koje
su efikasne za predstavljanje interakcija izmeu svih komponenti ili podsistema. Sistem moe da se
opie i predstavi pomou blok dijagrama , karti toka , mrenih dijagrama , analitikih i simulacionih
modela. Odnos ulaza i izlaza dat je matematiki pomou funkcije transformacije. Ovaj odnos moe da
bude vrlo jednostavan ili kompleksan. Blok predstavlja modul za graenje sistemskog koncepta u
okviru granica operacione funkcije. Svaki blok moe da predstavlja transformaciju ili aktivnost
kretanja.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 4 -

Model
Model je imitacija nekog realnog sistema koji treba da ispunjava sledee zahteve:
da predvidi ponaanje sistema u datoj situaciji
da se njime eksperimentie znatno lake nego sa sistemom
Model je mogue izraditi samo ako je ve formirana osnovna teorija. Teorija je opte stanje principa
koji su izvueni iz sistema ili podataka dobijenih posmatranjem sistema. Cil teorije je da objasni
ponaanje sistema i da predvidi budue stanje. Teorija predstavlja osnovu za izgradnju modela. Svrha
modela je:
da opie ponaanje realnog sistema
da pomogne u objanjavanju ponaanja sistema u okolnostima razliitih od
onih za koji je modeliran
Pri modeliranju pored detaljnog poznavanja posmatranog procesa potreban je oseaj za
odreivanje promenjivih koje e se ukljuiti u model. Posle formiranja modela potrebno je proveriti
njegovu valjanost ( ekvivalentnost realnom ). Modeli se mogu podeliti u dve osnovne grupe: fizike i
apstraktne.
MODELI

FIZIKI

APSTRAKTNI

MATEMATIKI
STATIKI

OPISNO-ANALOGNI

DINAMIKI
STATIKI

NUMERIKI

DINAMIKI

ANALITIKI

DETERMINISTIKI

SIMULACIJA SISTEMA

NUMERIKI

STOHASTIKI

TEORIJA EKANJA

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 5 -

U projektovanju se najee koriste fiziki modeli u zavrnoj fazi pri izradi konanog LAYOUT-a.
Apstraktni modeli mogu da imaju simbolinu , verbalnu i matematiko-logiku reprezentaciju sistema.
Matematiki modeli sistema predstavljaju skup matematikih operacija i podataka koji verno
opisuju ponaanje tog sistema u okolnostima koje se prouavaju. Model poseduje sledee osobine:

da je koncepcijski jasan i dosledan

da je svrsishodan i da daje potpun odgovor na sva pitanja
da se moe lako i pouzdano koristiti
da se moe dograivati i razvijati saglasno novim iskustvima

Analitiki modeli su nali veliku primenu kod jednostavnih problema u sluajevima kada
problem moe dobro da se definie. Sistem i odnosi u njemu esto nisu dovoljno poznati da mogu da se
izraze analitiki , tako da se uvodi niz aproksimacija da bi se dobila odgovarajua matematika forma.
Jedan od najvanijih problema u prezentovanju sistema kretanja materijala je fenomen ekanja.
U ovu svrhu se koriste teorije redova ekanja i simulacije. Modeli teorije ekanja daju nam uvid ta se
deava u sistemima opsluivanja. Panja se usmerava na izraunavanje verovatnoe da e se sistem
opsluivanja nai u specifinom stanju u ma koje sluajno vreme.

Projektni Zadatak
Projektni zadatak je pismeno odreivanje svih uslova za izradu kompletnog projektnog
elaborata i predstavlja osnovu za poetak projektovanja. Opti podaci i prilozi koje treba da sadri
projektni zadatak obuhvataju:
1. podatke o proizvodu , program proizvodnje i osnovne karakteristike
2. lokaciju oblast i mesto graenja
3. situaciju terena
4. podatke o pravcu i jaini vetrova
5. geoloki sastav zemljita
6. nivo eventualnih podzemnih voda
7. nosivost terena
8. rokove gradnje i redosled putanja u rad pojedinih objekata
9. eventualne zahteve investitora za etapnom izgradnjom
10. podatke o postojeim objektima i ugraenoj opremi sa odgovarajuom tehnikom
dokumentacijom

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 6 -

Izbor Lokacije
Osnovni faktori koji odreuju ekonominost i celishodnost izgradnje i eksploatacije nove
fabrike u datoj oblasti su sledei:

postojanje sirovinskih baza i njihova lokacija

mogunost transporta sirovina , goriva i gotovih proizvoda
snabdevanje gorivom , vodom
mogunost odvoenja otpadnih voda
blizina naseljenih mesta
povoljni topografski , geoloki , hidrometeroloki i klimatski uslovi
strateki uslovi

Posle odreivanja ire lokacije za izgradnju fabrike pristupa se izboru samog terena u okviru
date oblasti. Uslovi koji se analiziraju pri izboru terena su sledei:

konfiguracija terena i njegove dimenzije

reljef terena
karakteristike zemljita
mogunost pojave podzemnih voda
poloaj energetskih baza i uslovi za prikljuivanje
poloaj saobraajnica , poloaj stambenih naselja , ...

Program Proizvodnje
Program proizvodnje je osnovni polazni podatak za projektovanje i predstavlja proizvodni
zadatak za jedan odreeni vremenski period. Proizvodni program moe da bude taan , svedeni ili
uslovni.
Tani program proizvodnje sadri potpuni spisak svih proizvoda , koji se izrauje u datoj
fabrici u odreenom vremenskom periodu , sa naznaenom koliinom , masom i vrstom materijala.
Taan program proizvodnje se koristi pri izradi fabrikih projekata , kao i projekat radionica masovne
i velikoserijske proizvodnje. Program se razrauje na osnovu jednog ili nekoliko karakteristinih
proizvoda , predstavnika , obino onih iz grupe tehnoloki slinih delova koji su zastupljeni u najveoj
koliini i masi. Za proizvode predstavnike se izrauje celokupna tehnika dokumentacija kao i kod
sastavljanja tanog programa.
Svedeni program proizvodnje se koristi kada je zadat raznovrstan asortiman proizvoda ,
najee pri serijskoj proizvodnji kao i u sluaju kada se ne raspolae sa potpunom dokumentacijom za
sve proizvode. Za iroku nomenklaturu proizvoda , koji se javljaju u sluaju invidualne i maloserijske
proizvodnje , nije mogue uraditi detaljnu tehniku dokumentaciju a i sam program esto nije fiksno
odreen. Proizvodni program se deli na karakteristine teinske grupe , daju se prosene i najvee
mase komada i njegove gabaritne dimenzije.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 7 -

Obim Proizvodnje I Tehniki Kapacitet

Obim proizvodnje predstavlja koliinu proizvoda definisanu proizvodnim programom uveanu
za procenat karta koji se javlja u procesu izrade i dat je izrazom:
Q=

gde je:

Qp
q
1
100

Qp proizvodnja data programom proizvodnje ; q prosean kart dat u procentima

Obim proizvodnje odreuje tehniki kapacitet samog proizvodnog postrojenja i dat je izrazom:
Qt =

gde je stepen iskorienja sredstava rada.

Qp
Q
=
q

1

100

Na stepen iskorienja sredstava rada mogu da utiu sledei faktori: greke u planiranju ,
nedostatakresursa , kvarovi na opremi , ...
Da bi se smanjile investicije u nekim sluajevima je mogue planirati korienje kapaciteta i to:
promenom broja radnika , prekovremenim radom , stvaranje sezonskih zaliha , ... Kapacitet se moe
podeliti na unutranji i spoljanji. Unutranji kapacitet definie sopstvenu sposobnost proizvodnog
pogona a spoljanji daje mogunost poveanja ukupnog proizvodnog kapaciteta.

UKUPNI KAPACITET

SPOLJNI KAPACITET

DRUGA SMENA

UNUTRANJI KAPACITET

TREA SMENA

PREKOVREMENI
RAD

RAD NA ODREENO
VREME

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 8 -

Sastav Fabrike
Podela fabrike na pojedina odeljenja i radionice moe da se izvri na tri osnovne grupe:
1. Proizvodna odeljenja radionice predviene za neposredno ostvarivanje tehnolokih procesa
2. Odeljenja , radionice i postrojenja za opsluivanje proizvodnje i obezbeivanje uslova rada :

pomona odeljenja , radionice i skladita

postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije
postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad
3. Ostale slube: uprava , tehnika priprema , tehnoloki biro , konstrukcioni biro , sluba
investicije ...
Proizvodna odeljenja sainjavaju: radionice za mainsku obradu , za montau , odeljenje termike
obrade , odeljenje za ispitivanje proizvoda ,...
Pomona odeljenja , radionice i skladita : radionice za pripremu proizvodnje , za izradu alata i
pribora , za remont maina , odeljenje za kontrolu , odeljenja za odravanje mainskog parka ,
odeljenje za punjenje akumulatora , skladite alata i pribora , skladite rezervnih delova , ...
Postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije: postrojenja za proizvodnju , transformaciju i razvod
elektrine energije , postrojenja za proizvodnju i razvod pare ( tople vode ) , postrojenja za
proizvodnju i razvod komprimovanog vazduha ,...
Postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad: postrojenja i razvodne mree za grejanje ,
provetravanje i klimu , ureaji za osvetljavanje , signalizaciju telefoniju , raunarski centri ,
terminali , ...

Osnovni Tehnoekonomski Pokazatelji

Proizvodnost fabrike godinja proizvodnja u t po m2 ukupne povrine ( sve proizvodne
i pomone prostorije direktno vezane za proces proizvodnje )
Proizvodnost po zaposlenom ( t/oveku/god ) odnosi se na proizvodne i pomone
radnike kao i upravu , tehniku slubzu , ...
Proizvodnost po proizvodnom radniku ( t/oveku/god ) odnosi se samo na radnike
zaposlene u proizvodnim odeljenjima
Utroak asova po t proizvoda ( h/t )
R Th
h
t
Q
gde je:R broj radnika ; Th godinji fond radnog vremena u asovima ; Q godinja proizvodnja u t
Uh =

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 9 -

Opta Uputstva Za Projektovanje

1. Obezbediti potrebne uslov za proizvodnju delova prema JUS u ili odgovarajuem standardu :
mehanika svojstva , istoa povrine tolerancije , povrinska zatita
2. Poveati produktivnost primenom to veeg stepena mehanizovanosti i automatizacije u svim
tehnolokim i transportnim operacijama
3. Obezbediti fleksibilnost pogona
4. Treba teiti ka manjem procentu karta
5. Obezbediti transport sa to kraim putanjama izmeu svih proizvodnih i pomonih odeljenja i
skladita
6. Pri izboru opreme i transportnih ureaja treba teiti po mogustvu da se usvoje tipski ureaji
7. Predvideti mogunost proirenja objekta , poveanje obima proizvodnje
8. Teiti visokom stepenu iskorienja efektivnog rada
9. Pri izradi projekta treba nai takvo reenje koje e da da visok stepen iskorienja povrina ,
dobar raspored prostorija i opreme
10. Svi delovi projektovanog objekta treba da zadovolje sanitarno tehnike uslove

Sadraj Tehnolokog Projekta

Proizvodni program sastav i metode formiranja( tani , svedeni )
Reim rada i fond vremena rada opreme i radnika
P Q analiza. Izbor tipa proizvodnje
Opte reenje tehnolokog procesa. Odreivanje normativa utroka materijala , vremena
izrade , radne snage , ...
5. Izbor i proraun neophodne tehnoloke i pomone opreme
6. Odreivanje povrina pomonih radionica , postrojenja za opsluivanje
7. Odreivanje povrina proizvodnih odeljenja
8. Postavljanje glavnih tokova materijala i proraun ukupne koliine materijala
9. Reenje transporta materijala sa proraunom i izborom transportnih ureaja
10. Projektovanje skladita za uvanje sirovina gotovih proizvoda
11. Specifikacija radne snage
12. Specifikacija opreme osnovne i pomone
13. Opte reenje problema snabdevanja energijom
14. Izrada dispozicionog reenja ( LAYOUT )
15. Reenje prirodnog i vetakog osvetljenja. Usvojen tip zgrade
16. Situacioni plan preduzea
17. Usaglaavanje projekta za zahtevima zatite na radu
18. Tehniki izvetaj
1.
2.
3.
4.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 10 -

Tehnoloki Projekat
Tehnoloki projekat predstavlja konano reenje jednog procesa proizvodnje , proizalog iz
analize razliitih varijanti tehnolokog procesa , uraenih prema zahtevima definisanim u projektnom
zadatku. Postavljeni cilj i zahtevi investitora odreuje obim projekta koji moe da bude realizovan kao:
glavni projekat , idejni projekat i idejno reenje.
Izbor i proraun tehnoloke i pomone opreme i njihov pravilan raspored , tehnoloki i
prostorni , predstavljaju jezgro tehnolokog projekta. Finalni deo tehnolokog projekta predstavlja
dispozicioni plan sa ucrtanom opremom ( LAYOUT ) sa specifikacijama opreme i radne snage ,
projektnim zadacima za izradu drugih tehnikih projekata i tehnikim opisom.

Idejni Projekat I Glavni Projekat

Sadri idejno reenje tehnolokog procesa sa izborom i proraunom proizvodne i pomone
opreme. Reenje kretanja materijala kroz proizvodni sistem sa izborom i proraunom transportnih
ureaja. Odreivanje potrebnih povrina i prostorni raspored odeljenja i radionica. Raspored opreme
unutar pojedinih pogona. Reenje problema uskladitenja. Specifikaciju proizvodne i pomone opreme ,
radne snage. Tehniki opis koji treba da obuhvati celokupan proizvodni proces sa osnovnim
tehnoekonomskim pokazateljima.
Glavni projekat predstavlja detaljno reenje na osnovu koga mogu da se izvode radovi i oformi
pogon. Izrauju se na osnovu odobrenog investicionog programa i idejnog projekta. Sadri detaljnu
razradu tehnolokog procesa proizvodnje , izbor i raspored opreme , reenje unutranjeg transporta ,
skladitenja ,konanog definisanja prostora , detaljna specifikacija radne snage i opreme.
U okviru glavnog projekta se na posebnim osnovama ucrtavaju instalacije za razvod energije ,
oznaavaju se mesta za lokalno odsisavanje vazduha , ...

Postupak Projektovanja
Postupak projektovanja moe da se sprovede na osnovu tanog i svedenog programa
proizvodnje. Tani program proizvodnje sadri potpunu tehniku dokumentaciju , tako da ovaj nain
projektovanja omoguuje detaljnu dokumentaciju , tako da ovaj nain projektovanja omoguuje
dtaljnu razradu tehnolokog dela projekta , izbor najpogodnije tehnologije za proizvodnju uz
racionalno iskorienje raspoloivog fonda vremena , materijala , opreme i radne snage , a da se pri
tome postiu zadovoljavajui ekonomski efekti.
Projektovanje prema tanom programu se izvodi na osnovu detaljno razraene tehnoloke
dokumentacije za proizvodnju svaklog dela. Ovaj nain projektovanja je dugotrajan i sloen zato to se
zahteva kompletna razrada tehnike i tehnoloke dokumentacije , tako da se primenjuju kod izrade
projekata radionica masovne i velikoserijske proizvodnje.
Kod primene svedenog programa proizvodnje u projektovanju tehnoloka dokumentacija se
izrauje samo za proizvode predstavnike i to na isti nain kao i u prethodnom sluaju. Proces
projektovanja se znatno skrauje zato to je svaka grupa tehnoloki slinih delova zastupjena samo sa

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 11 -

jednim predstavnikom. Vremena izrade ostalih proizvoda iz tehnoloke grupe se dobijaju postupkom
svoenja. Projektovanje na osnovu svedenog programa proizvodnje se primenjuje u sluajevima kada
je zadat raznovrstan asortiman proizvoda , najee u serijskoj proizvodnji kao i kada se ne raspolae
potpunom dokumentacijom za sve proizvode.

Reim Rada
Izbor reima rada zavisi od reenja tehnolokog procesa i osobenosti programa proizvodnje.
Pri projektovanju treba teiti da se izabere najracionalniji reim rada , a to je onaj pri kome se postie
najmanja duina ciklusa svih proizvodnih operacija. Kao posledica skraenja ciklusa dovodi do
visokog stepena iskorienja proizvodne i pomone opreme , radnih povrina i ljudskog potencijala ,
pri niskoj ceni i dobrom kvalitetu proizvoda.
U fabrikama moe da se primeni paralelni i stepenasti reim rada. Pri paralelnom reimu rada
proizvodnja je sinhronizovana , odnosno sva proizvodna odeljenja rade jednovremeno. Ovaj reim se
primenjuje u veini fabrika. Rad se obino organizuje u dve smene ( ili 3 ) da bi se racionalno
iskoristila proizvodna oprema i transportna sredstva.
Stepenasti reim rada je u sutini diskontinualan. Karakterie se time to se na istoj povrini u
raznim smenama obavljaju razni proizvodni procesi po utvreenom redosledu. Primenjuje se u
livnicama individualne i maloserijske proizvodnje i pri proizvodnji srednjih i velikih odlivaka sloenog
oblika.

LAYOUT
Layout prikazuje prostorne meuzavisnosti pojedinih komponenti , odnosno kako su se
tehnologija i ljudi uklopili u sistem. Dobar layout mora da bude dovoljno fleksibilan da bi mogao da
prihvati eventualne promene u toku eksploatacije. To treba da utie i na formiranje zgrade , zato to
kod postojeeg objekta layout mora da se prilagodi njegovim dimenzijama i strukturnim ogranienjima.
Poseban uticaj na formiranje layout a ( dispozicije pogona ) imaju proizvod , izabrani proces i
oekivani nivo zahteva. Ulazni podaci neophodni za formiranje layout a obuhvataju:

prognoze
crtee , radioniku dokumentaciju
specifikaciju proizvoda
operacione liste
karte toka
opis poslova
lokaciju pogona

Dobar layout treba da obezbedi:

efikasno iskorienje opreme i ljudskih resursa

visok stepen iskorienja prostora
povoljno i efikasno kretanje materijala i ljudi kroz faze procesa

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 12 -

komfornu radnu sredinu i neophodne sanitarno tehnike uslve

lak pristup opremi radi odravanja i popravki
Loe projektovan layout utie na:

stvaranje uskih grla

duinu proizvodnog ciklusa
pojavu zastoja
kvalitet opsluivanja
zatrpanost radnih mesta , maina
visinu trkova odravanja

Rekonstrukcija Proizvodnog Programa

Rekonstrukcija proizvodnog programa je prisutna u sledeim sluajevima:

promene proizvodnog programa

proirenje obima poslova
promena prouzrokovanih tehnolokim progresom
uvoenje nove tehnologije

Prvi korak u reavanju problema je detaljno upoznavanje sa postojeom situacijom. Potrebno

je nabaviti sve neophodne planove postojeeg pogona sa specifikacijama opreme. Potrebno je obii
navedene pogone i kontaktirati sa poslovoama i rukovodiocem pogona prikupljajui podatke.
Potrebno je proveriti da li postoji tehnoloka dokumentacija , da li ista odgovara postojeem stanju i
da li je primenjena tehnologija savremena. Potrebno je registrovati razlike i pri izradi novog layout a
koristiti tane podatke.

Osnovni Pristup Projektovanju

Projektovanje fabrika i radionica se bazira na proizvodu i obimu proizvodnje. Ova dva
elementa predstavljaju osnovu za izradu tehnolokog projekta i imaju izvestan prioritet na drugim
parametrima koji utiu direktno ili na formiranje layout a. Trei element je tehnoloki proces i pod
njim podrazumevamo postupak , operacije i rdosled izvoenja operacija. Postupak se daje odreenom
dokumentacijom : tehnoloke karte , operacione liste , dijagram procesa izrade , itd. Maine i druga
oprema koja se koristi zavis od samih operacija , a redosled operacija utie na proizvodni tok.
etvrti element koji utie na konano oblikovanje jednog layout a predstavljaju odeljenja ,
radionice i postrojenja za opsluivanje proizvodnje.
Peti element koji utie na konano reenje layout a je vreme i povezuje prethodna etri
elementa.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 13 -

P Q Analiza
Osnovni elementi na kojima se zasniva izbor reenja proizvodnog postrojenja su proizvodi ( P )
i obim proizvodnje ( Q ). P Q analiza predstavlja bazu za odluivanje projektantu , koji e osnovni tip
proizvodnje da usvoji , kako da izvri raspored proizvodne opreme. Ova analiza obuhvata
uporeivanje odnosa broja razliitih proizvoda i koliine u kojoj se proizvode.

P
Sa leve strane krive P Q dijagrama se nalazi relativno mali broj proizvoda koji se izrauje u
velikim koliinama ( dakle masovna proizvodnja ). Sa desne strane krive prisutan je veliki broj
razliitih proizvoda koji se izrauju u relativno malim koliinama ( pogodno za pojedinanu ili
maloserijsku proizvodnju ). Srdenji deo krive predstavlja kombinaciju ova dva rasporeda maina ili
radnih mesta. Kada P Q dijagram ima oblik kao na prethodnoj slici , najpovoljnije je potpuno
razdvojiti radioniku proizvodnju od linijske.
Q

Za oblik krive kao na ovoj slici pogodno je usvojiti jedinstveni layout. Postoje ogranienja primene
dijagrama P Q i to posebno kada su proizvodi ili procesi potpuno razliiti.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 14 -

Formiranje Layout - a
Osnovu za formiranje layout a ini tok tehnolokog procesa ( radionica ) ili finkcija objekta
( skladita ). Kod proizvodnih pogona raspored opreme i radnih mesta moe da se formira na sledee
naine:

prekidni sistemi
kontinualni sistemi
kombinovani sistemi
sistemi sa fiksnim pozicijama proizvoda

Prekidni Sistemi
Raspored maina i radnih mesta prema procesu se primenjuje obino u pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji , odnosno tamo gde se u istom pogonu proizvodi i sklapa iroki asortiman
proizvoda. Maine , radna mesta i procesi se grupiu prema funkciji koju obavljaju npr. grupisanje
maina prema vrsti obrade ( odeljenja pojedinih tipova maina ). Osnovne karakteristike prekidnih
sistema:

pogodne su za male obime proizvodnje kada proizvodni program sadri iroki

asortiman proivoda
ekonomini su za sluajeve kada se zahteva fleksibilnost
zahtevaju se univerzalni radnici visokih kvalifikacija
veliki obim transporta u proizvodnji
potrebna je velika povrina za meufazno skladite
relativno mala investiciona ulaganja

Kontinualni Sistemi
Proizvodna linija predstavlja ureeni radioniki prostor u kome se radne operacije niu
neposredno jedna za drugom , tako da se proizvod kree odreenom brzinom kroz niz operacija koje se
meusobno dopunjavaju i omoguavaju jednovremeni proces rada du linije. Ostvarivanje linijskog
rasporeda se primenjuje u masovnoj i serijskoj proizvodnji. Maine se postavljaju prema redosledu
tehnolokih operacija ( npr. strug , glodalica , ... ).
Raspored radnih mesta u pogonima montae treba da odgovara rasporedu kretanja delova ,
podsklopova i sklopova po etapama montae. Pri tome layout treba da obezbedi kretanje komponenti
izmeu pojedinih montanih operacija po najkraim putanjama. Osnovni tokovi procesa kontinualnih
sistema su fiksni i prate liniju koja moe biti razliitog oblika:

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 15 -

(a)
(c)
(e)
(b)

(d)

Osnovni problem je ravnomerno kretanje proizvoda du linije odnosno vremensko

uravnoteenje izvoenja pojedinih operacija. To znai da oprema i ljudski potencijal treba da budu
sinhronizovani prema zajednikom faktoru uravnoteenja tj. TAKT koji se obino definie kao vreme
po radnom mestu. Perfektno uravnoteenje svih operacija se retko postie zato to se javlja neko ekstra
vreme u pojedinim operacijama datog tehnolokog procesa.

Neophodni Uslovi
Moraju da postoje izvesni uslovi da bi linijska proizvodnja mogla normalno da funkcionie i da
njeno korienje bude jednostavno:
proizvodni program mora da bude stalan za jedan dui vremenski period
obim proizvodnje mora da bude dovoljan da pokrije trokove postavljanja linije
program proizvodnje mora da se sastoji iz relativno malog broja razliitih proizvoda
vremena izvoenja pojedinih operacija na liniji moraju da budu priblino ista , kretanje
proizvoda du linije treba da se sinhronizuje zajednikim TAKTOM
5. proizvodna linija treba da obezbedi kontinualnost procesa , zato to zbog zastoja na jednoj
maini ili radnom mestu moe da stane cela linija
1.
2.
3.
4.

Postupak Projektovanja I Uravnoteenja Proizvodnih Operacija

Takt predstavlja vreme zahtevano za kompletiranje radnih zadataka na svakom radnom mestu
du linije. To znai da gotov proizvod izlazi sa linije posle svakog vremena takta.
Uravnoteenje proizvodnih operacija na liniji moe da se obavi na sledei nain:
1. poboljanjem naina izvoenja operacija
2. uvoenjem paralelnog rada za izvoenje date operacije

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 16 -

3. postavljanjem meuoperacionih skladita ( mesto gde se akumulira materijal koji eka na neku
operaciju )
4. produivanjem radnog vremena maina i radnika kod izvoenja operacija koje predstavljaju
usko grlo
Uravnoteenje operacija na liniji montae moe da se izvede na sledei nain:

podelom operacija i njihovom raspodelom po radnim mestima

uvoenjem paralelnog rada
postavljanjem najsposobnijih radnika da izvode operacije koje su usko grlo
primenom odgovarajuih alata i pribora kojima se ubrzava rad
produavanjem radnog vremena radnika
postavljanjem meuoperacionih skladita
postavljanjem pomonih radnika koji pomau pri manipulaciji materijala

Fleksibilni Proizvodni Sistem ( FPS )

Ovi sistemi treba da omogue proizvodnju malih serija promenjivih veliina prema posebnim
zahtevima potroaa u dizajnu , konstrukciji i funkciji , kao i vremenu isporuke. Pri tome je osnovni cilj
potpuna integracija informacija i tokova materijala kroz sva odeljenja preduzea ( osnova za razvoj
CIM koncepta ).
Fleksibilni proizvodni sistem je jedan integralni raunarski upravljan kompleks numeriki
upravljanih maina alatki sa automatskom manipulacijom materijala i alata i ureajima za automatsko
merenje i testiranje , koji sa minimumom manuelne intervencije i kratkim vremenom promene alata
moe da izrauje ma koji proizvod iz date familije proizvoda u okviru svojih mogunosti.
Smatra se da je znaajno razlikovati sledee kategorije FPS a:
1. fleksibilna proizvodna jedinica FUU. Predstavlja sistem od jedne maine.
2. fleksibilna proizvodna elija FPC. Sadri dve ili vie mina sa bar jednim obradnim centrom ,
skladite sa vie paleta i automatskim izmenjivaem paleta i alata
3. fleksibilni proizvodni sistem FPS. Sastavljen od dve ili vie FPC povezanih automatskim
transportnim sistemom ( AGV kolica ). FPS se sastoji od nekoliko podsistema datih na sledeoj
slici:
FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEM

Tehnoloki
podsistem

Podsistem
za
manipulaciju

Transportni
podsistem

Skladini
podsistem

Kontrolni
podsistem

Upravljaki
podsistem

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 17 -

Transportni Podsistem ( FPS )

Osnovne prednosti u odnosu na klasine proizvodne koncepte , FPS ostvaruje zahvaljujui
savremenim sredstvima i organizaciji transporta. Transportni podsistem FPS a moe da se sastoji od
sledeih ureaja : AGV ( automatski upravljana mobilna kolica ) , inskih automatskih kolica , podnih
fleksibilnih transportera , dvoinskih konvejera , robota , ...
Transportni podsistem FPS

inska
automatska
kolica

AGV

Fleksibilne
jednoine
dizalice

Podni
fleksibilni
transporter

Dvoinski
transporter

Roboti

Pomoni
ureaji

Osnovne funkcije transportnog sistema su date na slici:

Transport

Obratka u/iz
skladita

Meuoperacion
i transport
obradaka

Transport alata

Paleta sa
obratkom
izmeu maina

Transport
pribora

Paleta do
stanice za
paletizaciju

Doboa sa
alatima

Pripremka do
stanice za
paletizaciju

Transport
pomonih ureaja
i materijala

Univerzalnog ,
pomonog i
steznog pribora

Ureaji za
odravanje
opreme

SHP

Strugotine

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 18 -

Osnovne Karakteristike Fleksibilne Proizvodnje

Proizvodna fleksibilnost je lakoa sa kojom sistem moe da se podesi da proizvodi
razliite delove
Fleksibilnost maina je lakoa kojom se maina moe podesiti da izrauje delove iz date
familije
Fleksibilnost procesa je sposobnost da se proizvodi dati skup delova od razliitih
materijala i na vie naina
Fleksibilnost proizvoda je sposobnost da se prihvati proizvodnja novih proizvoda
ekonomino i brzo
Fleksibilni proizvodni sistem se projektuje za izvoenje sledeih procesa : obradu metala
struganjem , deformacijom , montau i zavarivanje. Najvei broj FPS a se koristi za obradu metala
rezanjem , zato to su proizvodne karakteristike procesa , vreme izrade po komadu , dimenzije , oblik ,
pogodni za fleksibilnu proizvodnju. Primena fleksibilne proizvodnje u procesu montae ( FAS ) je
znaajna zato to trokovi izvoenja ovih operacija esto iznose 30 -50 % od ukupnih direktnih
trokova rada.
Fleksibilna proizvodnja se najee primenjuje u velikim kompanijama zbog niza razloga:

potrebne su velike investicije za razvoj sistema

raspoloivost tehnikih eksperata za razvoj sistema
da bi sistem ostvario profit mora da radi kontinualno bar dve smene
nesavrenost u snabdevanju , nedostatak standarda za FPS komponente

Osnovne Karakteristike Radne Snage U FPS

Zahteva se radna snaga multidisciplinarno obuena

Dolazi do transformacije strukture zaposlenih ( prelazak sa manuelnog na mentalni rad )
Radnici su osloboeni izvoenja tekih fizikih operacija
Porast produktivnosti zaposlenih
Smanjenje broja zaposlenih , sve vei broj zaposlenih ena
Radnik moe da utie na planiranje rada
Radnik komunicira sa poslovoom
Postoji mogunost povrede poto raunar upravlja procesom koji ne registruje ulazak
radnika u radni prostor
Moe se esto uoiti da sistem moe negativno da utie na psiholoke uslove rada ( rad
postaje monoton )
Radnik kontrolie proces i u 99 % radnog vremena se nita ne deava ,a u ostalih 1 %
se deavaju problemi koji zahtevaju trenutno reenje. Tada nastaje preoptereenje u
poslu za koje radnici nisu pripremljeni ( moe dovesti do stresa )

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 19 -

Kriterijumi Za Efikasan Raspored Opreme I Prostora

Postoje tri faze dispozicije fizikih sredstava:
1. raspored objekata u okviru situacionog plana
2. raspored radionica i odeljenja unutar jednog objekta
3. raspored maina u okviru jednog pogona
Efikasan raspored opreme i prostora u okviru proizvodnog pogona mora da zadovolji neke
kriterijume:
A.
B.
C.
D.
E.
F.
G.
H.
I.
J.

da se ostvare minimalni trokovi unutranjeg transporta

da se minimiziraju povratne putanje i izbegne po mogustvu ukrtanje transportnih puteva
da se ostvare minimalni investicioni trokovi
da budu minimalni eksploatacioni trokovi
razmetaj opreme i proizvodnog prostora treba da omogui fleksibilnost
da se minimizira ukupno vreme potrebno za izvoenje ciklusa proizvodnje
da se minimizira broj razliitih tipova ureaja unutranjeg transporta
da se obezbede pogodni radni uslovi , sigurnost i udobnost zaposlenih
da se omogui proirenje pogona
da se omogui lako upravljanje proizvodnjom

Formiranje Prostorne Strukture

U osnovi mogu da se razlikuju dva naina izbora prostorne strukture nekog sistema:
1. Prema intuiciji kriterijumi za izbor reenja se dobijaju razmiljanjem jedne ili vie osoba koje
uestvuju u procesu odluivanja. Ovo je jednostavan , neposredan postupak i omoguuje
relativno brzo donoenje odluke
2. Prema formalnim pravilima reavanja koriste se razni modeli koji opisuju problem
razmetanja pomou ema , razliitih dijagrama , matrica zavisnosti , ...
Kod reavanja svakog problema mogu da budu razliiti broj i vrsta kriterijuma. Neki od kriterijuma bi
bili:
tehniki kriterijumi intezitet toka materijala , duina transporta ,...
ekonomski kriterijumi investicioni , eksploatacioni trokovi ,...
kriterijumi uslovljeni sistemom uslovi rada , lini kontakt , ...
Razmetaj opreme se moe izvriti na dva naina:

razmetaj prema vrsti procesa. Maine i ureaji se grupiu prema funkciji koju
obavljaju u specijalizovana odeljenja

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 20 -

razmetaj prema redosledu tehnolokih operacija

Osnovni prilaz postupku rasporeivanja opreme i prostora moe da se izvede na dva naina:

Kvantitativni meusobni odnos pojedinih lokacija odreuje tok tehnolokog procesa i

koliine materijala
Kvalitativni ukljuuju se u razmatranje sve aktivnosti koje su znaajne za odvijanje
datog procesa

Odreivanje Transportnog Uinka

Veina metoda koje za iznalaenje reenja koriste kvantitativne pokazatelje kao osnovni cilj
postavljaju ostvarivanje najmanjeg transportnog uinka pri kretanju materijala kroz proces.
n

min F =
i =1

q
j =1

ij

lij

(i, j = 1,2,..., n )

gde su:
F ukupni transportni uinak
qij koliina materijala koja se kree od i te do j te lokacije
lij duina transportnog puta izmeu i te i j te lokacije
Rastojanje izmeu pojedinih lokacija moe da se definie na dva naina:

pravolinijsko rastojanje izmeu dve take Euklidovo ( najee se koristi kod primene
konvejerskog ili pneumatskog transporta )

d (P1 , P2 ) =

(x2 x1 )2 + ( y 2 y1 )2

gde su: ( x1 , x2 ) i ( y1 , y2 ) koordinate taaka P1 i P2 u pravougaonom koordinatnom sistemu

ugaono pravolinijsko ( rektangularno ) rastojanje izmeu taaka
d (P1 , P2 ) = ( x 2 x1 ) + ( y 2 y1 )

gde x i y imaju isto znaenja kao i ranije.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 21 -

Matrica OD - DO
Kod kvantitativnog pristupa razmetaju lokacija radnih mesta , opreme ili prostora esto se
koristi matrica OD DO , koja omoguuje da se prikae kretanje materijala izmeu pojedinih faza
proizvodnje. Matrica OD DO moe da se koristi i za prikazivanje tehnoloke povezanosti pojedinih
lokacija i moe biti orjentisana ( uzima u obzir smerove kretanja ) i neorjentisana.

1
2
3

1
0
1
0

4
0
1
0

1
2
3

0 1 1 0

2
1
0
1

3
1
0
0

orjentisana

1 2 3
0 2 1
0 1
0

4
0
2
1
0

neorjentisana

Matrica Meuzavisnosti Aktivnosti

Odnosi izmeu pojedinih funkcionalnih sistema , prostora ili maina mogu da se prikau
pomou jedne trouglaste matrice u kojoj su definisane zavisnosti izmeu svake pojedine aktivnosti i
ostalih aktivnosti. Svako polje u kome je naznaena jaina veze dve aktivnosti je podeljeno
horizontalnom takastom linijom. Gornji deo polja se upotrebljava za unuenje jaine pojedinih veza ,
a donji za upisivanje broja koji ukazuje na razlog za odreivanje date zavisnosti.
Stepen zavisnosti
Razlog

Stepen zavisnosti
A

Apsolutno neophodno

Veoma vano

Vano

Potrebno

Nevano

Nepoeljno

XX

Veoma nepoeljno

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 22 -

Metoda Trougla
Ova metoda je nazvana po tome to je raspored lokacija odreen poloaj temenih taaka
jednakostraninih trouglova zadate stranice ( S ). Raspored maina ili prostora se izvodi na osnovu
ranga svake lokacije , pri emu je taj rang odreen brojem transportnih veza izmeu lokacije. U
sluaju kada je potrebno razmestiti tri lokacije one se postavljaju u temene take trougla . Za
postavljene centre lokacije postoji vie mogunosti ( slika ). Ovaj postupak ne uzima u obzir povrinu
date lokacije pa se posle idealizovanog rasporeda prostorna struktura mora da koriguje u skladu sa
stvarno potrebnim prostorom za svaku pojedinu lokaciju.

( M4 )

M2

( M4 )

min F = qij l ij
i =1 j =1

qij intezitet transportnog toka

M1

M3

lij rastojanje izmeu lokacija

( M4 )

Metoda Krugova
Metoda krugova je razvijena na osnovu razmatranja metode trouglova. Pri tome se uzima
minimalni transportni uinak min F kao i u prethodnom sluaju. Intezitet transportnog toka ( qij ) je
zadat matricom transportnih veza , tako da se minimum funkcije cilja dobija u sluaju kada su najkrai
putevi ( lij ). To znai da rastojanja izmeu lokacija treba da budu obrnuto proporcionalna jaini
inteziteta transportne veze izmeu njih : lij = 1/qij , odnosno da se i ta lokacija u odnosu na j tu
lokaciju moe postaviti ma gde na krugu radijusa Rij = 1/qij opisanom oko i te lokacije.
U sluaju da je neka lokacija vezana sa vie od dve druge lokacije njeni radijusi mogu da se ne
seku pa se postavlja tamo gde se krugovi najvie pribliuju. Dobijeni konani raspored lokacija
potrebno je korigovati uzimajui u obzir potrebne povrine svake od lokacija.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 23 -

Kretanje Materijala
Trokovi transporta materijala kroz proces znatno optereuju cenu proizvoda i zato
predstavljaju finalnu meru efikasnosti transportnog sistema. Ove trokove je mogue podeliti u dve
kategorije na direktne i indirektne.
Direktni trokovi se dele na:

stalne ( amortizacija , anuiteti i osiguranje )

promenjive ( el.energija , lini dohodak , odravanje , reijski trokovi )

Indirektne trokove je teko kvantifikovati , ali ih ne treba ignorisati. Oni obuhvataju:

trokove izgubljenog vremena proizvodnog radnika zbog neblagovremenog dopremanja

materijala
trokove nedovoljnog vremenskog iskorienja proizvodne opreme zbog zastoja u
transportu
trokove usled oteenja u transportu
trokove usled smanjenog obima proizvodnje zbog loe reenog LAYOUT a
plaanje penala zbog zakanjenja , itd...

Jedan od znaajnih kriterijuma za odreivanje efikasnosti sistema kretanja materijala je i

vreme protoka materijala kroz sistem. Vreme protoka materijala je dato izrazom:
TPM = t o + t t + t w + t z

gde su:

to ukupno vreme potrebno za izradu datog proizvoda

tt ukupno vreme transporta
tw ukupno vreme ekanja uslovljeno sistemom opsluivanja ( transporta )
tz ukupno vreme zastoja uslovljeno organizacijom procesa
Koeficient protoka je dat izrazom:
p=

TPM
to

Na veliinu koeficienta prtoka , koji treba da tei jedinici , mogue je uticati minimizacijom ciklusa
transportovanja i vremena ekanja i usvojenog transportnog sistema.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 24 -

Osnovni Principi Reavanja Problema Kretanja Materijala

Principi predstavljaju organizovano znanje odnosno sutinu akumulisanog znanja bez
nepotrebnih detalja , tako da je lake razumevanje mase injenica i njihovo znaenje moe da se lake
prihvati. Moemo izdvojiti sledee principe:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Sve aktivnosti kretanja materijala treba da budu planirane

Projektovanje mora da obuhvata ceo transportni sistem
Smanjiti ili eliminisati sva nepotrebna kretanja i/ili opremu koja se adekvatno ne koristi
Omoguiti maksimalno iskorienje prostora
Kada postoji mogunost i opravdanost treba koristiti jedinine terete
Koristiti sredstva mehanizovanog i automatizovanog transporta samo kada je to
praktino
7) Pri izboru opreme potrebno je razmatrati sve aspekte materijala , radnih procesa ,
mogue promene transportnog zadatka ( fleksibilnost ) , pouzdanost , itd...
8) Obezbediti metode i opremu za sigurno izvoenje procesa
9) Potrebno je izvriti standardizaciju metoda i procesa za transport materijala
10) Planirati preventivno odravanje
11) Smanjiti vreme ekanja na izvoenje operacija
12) Smanjiti vreme utovara / istovara
13) Potrebno je zameniti zastarele metode i opremu
14) Potrebno je koristiti transportnu opremu za izvoenje drugih aktivnosti
Jedan od najboljih naina za efikasno korienje navedenih principa je formiranje listi za
proveru , koje slue za uoavanje transportnih problema.

Princip Jedininog Tereta

Princip jedininog tereta podrazumeva transportovanje materijala na najefikasniji nain
korienjem najpogodnojeg oblika i veliine trasnportne jedinice , koristei mehanizovana sredstva u
cilju smanjenja broja ciklusa , neophodnih za datu koliinu materijala. Pri tome transportna jedinica
moe da sadri komadni teret , rasuti teret , tenosti i treba da bude tako oblikovana da se lako
prihvata i transportuje kroz dati proces.
Prednosti korienja jedininog tereta su sledee:

prenoenje velikih koliina materijala u jednom ciklusu transportovanja

veliki intezitet protoka materijala
bolje i jednostavnije opsluivanje
krae vreme utovara i istovara
jedinstveni oblik koji se transportuje
bolje iskorienje prostora
bolja zatita tereta

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 25 -

Nedostaci primene jedininog tereta:

trokovi formiranja transportne jedinice ( paletizacija )

trokovi rasformiranja transportne jedinice ( depaletizacija )
zahtevana mehanizovana oprema za transport
neiskorienost prostora unutar jedininog tereta
problem vraanja praznih transportnih jedinica

Tipovi jedininog tereta koji se najee koriste su : palete , sudovi , kontejneri , bale , rolne i sl...

Izbor Transportne Jedinice

Problem izbora odgovarajue transportne jedinice je veoma sloen proces zato to je jedinini
teret jedan od glavnih parametara koji utiu na formiranje transportnog sistema , pa mu je potrebno
posvetiti posebnu panju. Pri izboru palete potrebno je razmatrati sledee faktore:

svrhu primene ( transport , uskladitenje , ... )

materijal koji se transportuje na paleti ( masa , dimenzije , oblik , ... )
transportni sistem , njegove mogunosti i ogranienja ( konvejer , viljukar , ... )
skladini sistem ( regali , blok , prostor , ... )
vozila spoljnjeg transporta ( nosivost , dimenzije , ... )
zgrada ( oblik , raspon stubova , irina transportnih hodnika , nosivost poda , ... )
karakteristike palete ( povratna , nepovratna , ... )
nain pakovanja na paletu
da li je paleta standardna ili ne
broj razliitih paleta u transportnom sistemu

Projektovanje Sistema Jedininog Tereta

Osnovni faktori koji utiu na projektovanje sistema jedininog tereta su sledei:

projektni zadatak ( materijal , koliina , ... )

ciklus transporta ( uticaj puta , okoline , ... )
fizika ogranienja prostora ( vrata , hodnici , ... )
ogranienja nosivosti ( vozila , rampi , poda , ... )
ekonomska ogranienja ( trokovi za opremu , trokovi formiranja jedininog tereta , ... )

Za izbor TJ potrebno je da se zadovolje sledei kriterijumi:

optimalan oblik i nosivost

mehanika vrstoa
mala masa

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 26 -

lako punjenje i pranjenje

laka identifikacija
mogunost slaganja jedne jedinice na drugu
mogunost uskladitenja
jednostavno odravanje
niska cena

Formiranje Jedininog Tereta

Niz faktora utie na model slaganja jedininog pakovanja na transportnu jedinicu. Neki od
znaajnijih uticaja su:

tip i dimenzije palete

jedinino pakovanje ( dimenzije , oblik , masa , ... )
nain slaganja ( runo , automat , robot )
transportni ureaji koji se koriste
LAYOUT skladita
gabariti vozila spoljnjeg transporta
posebne elje korisnika

Stabilnost Tereta Na Transportnoj Jedinici

U sluajevima kada je potrebno obezbediti posebnu stabilnost ( naroito pri transportu
vozilima spoljneg transporta ) koriste se sledea sredstva za privrivanje tereta:

trake ( plastine , eline )

samolepljiva traka
ica
plastina folija
papirna folija

Osnovni naini zahvatanja jedininog tereta su sledei:

podizanje pomou viljuki ili platformi

podizanje pomou kuke ili ueta
pomou specijalnih ureaja za zahvatanje

Dijagram Toka
Dijagram toka materijala daje ematski prikaz glavnih tokova ( smer i intezitet ). Omoguava
da se sagledaju ukupna kretanja u pogonu ( ukljuujui i otpadne materijale ) i da se priblino odrede
duine transportnih puteva. Smer kretanja se oznaava strelicom , a koliina materijala koji se
transportuje u datom pravcu se prikazuje irinom toka u odgovarajuoj razmeri.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 27 -

Dijagram Procesa Izrade I Simboli

Simboli za crtanje dijagrama i karti su razvili Frank i Lilian Gilbert , a dananji oblik simbola
je definisao David Porter , pri emu se najee primenjuju:

operacija : nameran proces na jednom objektu koji mu daje konano stanje

kontrola: provera koliine ili kvaliteta

transport: kretanje jednog objekta ili materijala sa jednog mesta na drugi

zastoj: zastoj u procesu do sledee planirane operacije

skladitenje: planirana imobilizacija jednog objekta ili materijala

meufazno skladitenje: privrmeno uskladitenje izmeu pojedinih faza procesa

kombinovanje aktivnosti: aktivnosti koje se izvode istovremeno

Dijagram procesa izrade prikazuje redosled operacija i identifikuje mesta kontrole proizvoda. Simboli
se postavljaju jedan za drugim na vertikalnoj liniji i pokazuju tok proizvoda. Horizontalne linije
prikazuju napajanje pojedinih tokova komponenata. Pored svakog simbola za operaciju i kontrolu se
upisuje vreme izvoenja datog procesa i opis aktivnosti. U dijagramu se evidentira ukupni broj
operacija i mesta za kontrolu proizvoda , daje se ukupno vreme procesa i vreme kontrole.

Dijagram Kretanja Materijala

Dijagram kretanja materijala se koristi kada je potrebno detaljnije opisati pojedine aktivnosti.
Pored operacija procesa i kontrole prati i druge aktivnosti: transport , skladitenje , zastoj , itd.
Koristei simbole za ove aktivnosti , formira se na isti nain kao i dijagram procesa izrade.

Postupak R. Muthera
Jedan od problema sa kojim se projektant susree je da zna koju metodu za analizu kretanja
materijala da primeni u datoj situaciji. Postupak izbora metode za analizu kretanja koji predlae
R.Muther poinje analizom P Q dijagrama. Zavisno od asortimana proizvoda i obima proizvodnje ,
predlae se sledei izbor:
A. za jedan ili nekoliko standardizovanih proizvoda upotrebljava se dijagram procesa
izrade ili dijagram kretanja materijala

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 28 -

B. za nekoliko proizvoda ( 5 10 ) upotrebljava se dijagram procesa izrade za vie

proizvoda
C. za vei broj proizvoda potrebno je oformiti grupe slinih delova. Za svaku grupu
izabrati proizvod predstavnik i zavisno od njihovog broja primeniti analizu kao u
takama A i B
D. za veoma mnogo razliitih proizvoda upotrebljava se matrica OD - DO

Q
A
B
C
D
P

Evakuacija Radnika
Raspored i broj izlaznih vrata na prizemnim graevinskim objektima treba po pravilu da budu
takvi da odstojanje izmeu najudaljenijeg radnog mesta i najblieg izlaza ne bude vea od 50 m. Kod
viespratnih graevinskih objekata raspored i broj izlaznih vrata treba da budu takvi da odstojanje
izmeu najudaljenijeg radnog mesta i najblieg izlaza na stepenite ne bude vee od 30m.
Graevinski objekti duine do 30 m i sa vie od 3 sprata moraju imati najmanje dva , dovoljno
udaljena stepenita , od kojih se jedno koristi u sluaju opasnosti. Stepenita moraju imati izlaze koji
vode u slobodan prostor.

Prizemne Zgrade
Prizemne zgrade se esto primenjuju u metalopreraivakoj industriji a naroito pri
proizvodnji teih komada. Projektuju se sa osnovama pravougaonog ili kvadratnog oblika , zato to su
ekonominije u odnosu na druge oblike osnova.
Zgrade i oblika u osnovi mogu da se primene samo u onim sluajevima gde postoji
tehnoekonomsko opravdanje. Najmanja visina prostorije u industrijskim zgradama obino iznosi 3 m.
Visina prostorija prozemnih zgrada odeljenja , radionica i postrojenja za opsluivanje proizvodnje se
uzimaju od 3,5 4 m , a proizvodnih hala do 12 m.
U pojedinim sluajevima je neophodno da se u prizemnim objektima postave metalne platforme
( galerije ) na odgovarajuoj visini , a koje se koriste za obavljanje pojedinih procesa , npr. montae ,

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 29 -

postavljanje opreme ili za priruna skladita. Na ovaj nain moe da se povea stepen iskorienja
proizvodnog prostora i da se skrate pojedini transportni putevi.
Prednosti:

podovi zgrade su gotovo uvek postavljeni u istoj visini sa teretom , tako da je mogu
jednostavan prilaz u sve prostorije bez potrebe za postavljanje rampi , dizalica ili
stepenita
postoji mogunost uvoenja eleznikog koloseka u halu
manja cena 1 m2 nego kod spratnih zgrada
ravnomerno prirodno osvetljenje svih prostorija
mogunost poveanja nosivosti poda
pogodne su za postavljanje na zemljitu loeg kvaliteta
fleksibilne su u odnosu na eventualne promene u proizvodnji

veliki toplotni gubici

zauzimaju veliku povrinu

Nedostaci:

Spratne Zgrade
One su veoma pogodne za primenu u radionicama precizne mehanike , elektrinih , radio i TV
ureaja , ... . Viespratna zgrada je posebno pogodna za smetaj optih slubi , tehniko tehnolokih
biroa , itd. U poslednje vreme se pojavljuje tendencija ka primeni jednospratnih zgrada u fabrikama. U
prizemlju su obino kancelarije , opte prostorije , transformatorske stanice , ... . Osnovna proizvodna
odeljenja se smetaju na prvom spratu. Pri ovakvom komponovanju zgrade stvaraju se veoma pogodni
uslovi za opsluivanje opreme. Zgrade sa spratom se primenjuju u fabrikama koje ne izrauju
proizvode velike mase.
Prednosti:

Nedostatci:
-

manja duina transportnih puteva izmeu nekih odeljenja kod primene vertikalnog
transporta
manji trokovi za odravanje i zagrevanje zgrade
povoljni uslovi za proterivanje
krae mree za razvod energije
laka komunikacija zaposlenih
mogunost korienja gravitacije za transport materijala
skuplja gradnja u odnosu na prizemnu zgradu
ogranieno optereenje meuspratnih konstrukcija
modul stubova je manji
ograniena je povrina zgrade kad se zahteva dnevno osvetljenje

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 30 -

Skladita
Skladite ispunjava dve znaajne funkcije u tehnici toka materijala: vremensko premoavanje
( neophodno ) i sortiranje ( dodatna funkcija ). Kao ulaz u sistem se uzima mesto gde se roba
istovaruje iz ureaja koji dovozi robu. Izlaz iz sistema definie mesto gde se roba otprema , odnosno
gde se roba utovaruje u ureaj spoljnog transporta koji odvozi robu.
Funkcija skladitenja obino sadri sledee aktivnosti: prijem , identifikacija i sortiranje ,
otprema do mesta skladitenja , postavljanje u skladite , skladitenje , uzimanje narudbina ,
prikupljanje narudbina , pakovanje , utovar i otpremu , dokumentaciju , informacija , itd.
Sve osnovne funkcije je mogue razdvojiti , podeliti na pet osnovnih podruja : prijem , glavno
skladite , prikupljanje i sortiranje porudbina , pakovanje , utovar i otprema.

PRIJEM

TJ 1

TJ 3

GLAVNO SKLADITE

TJ 2
PRIKUPLJANJE I
SORTIRANJE
PORUDBINA
PAKOVANJE

UTOVAR I OTPREMA

Prijemno Skladite
Ukljuuju sve aktivnosti obuhvaene u prihvatanju proizvoda koji se skladiti:

istovar ureaja kojim se doveze proizvod

analizu dokumentacije u svrhu planiranja dolazaka , lokacije za skladitenje , prioriteti
prijema

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 31 -

identifikacija i sortiranje proizvoda

paletizacija robe

Ovi postupci su u praksi uvek vezani sa izvesnim zadravanjem robe i postupkom sortiranja. U
idealnom sluaju robu treba dopremiti u podruje prijema u stanju pogodnom za skladitenje tako da
je mogue ostvariti minimalno zadravanje robe u ovom podruju.

Glavno Skladite
Podruje glavnog skladita slui iskljuivo za vremensko premoavanje robe. Transportne
jedinice naputaju skladite u istom stanju u kojem su ule u skladite. U ovom podruju je mogue
ostvariti idealni zahtev da je TJ jednaka skladitnoj jedinici , odnosno da se koliina robe na
transportnoj jedinici ne menja.
Lokacija pojedinih paleta u glavnom skladitu moe biti odreena na tri naina:
1. Sistem sa stalnim lokacijama. Za svaki artikal je rezervisan odreeni skladini prostor. Izmeu
oznake skladinog mesta i broja jednog artikla postoji vrsta veza.
2. Sistem sa sluajnim lokacijama. Ovde se odreuje lokacija pojedinih paleta na bazi slobodnog
prostora u skladitu. Dobija se znatna uteda u skladinom prostoru. Nedostatak ovog sistema
je to teko prati stalne promene lokacija pojedinih materijala.
3. Podela skladita na zone. Lokacije proizvoda su fiksne u odnosu na zadatu zonu ali ne i u
okviru te zone. U okviru date zone se primenjuje sistem sa sluajnim lokacijama.
Prema nainu uskladitenja glavno skladite moe da se podeli na sledee sisteme:

runo skladitenje ( nepaletizovana roba , alati , rezervni delovi )

uskladitenje viljukarem ( paletizovana roba )
uskladitenje skladinim dizalicama

Prema tipu glavnog skladita paletna skladita se mogu podeliti u dve grupe:

skladitenje u blokovima
skladitenje u regalima

Kod skladitenja u blokovima transportne jedinice formiraju blokove zavisno od asortimana artikala.
Kod ovog sistema skladitenja mogu da se primene samo oni tipovi transportnih jedinica koji mogu da
se slau jedna na drugu. Omoguuje veoma pogodno iskorienje prostora.
Kod skladitenja u regalima izvrena je podela na tri grupe , zavisno od procesa skladitenja:

regali i teret su nepokretni

regali su nepokretni a teret se kree
regali i teret se kreu

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 32 -

Prva grupa obuhvata regalna ( RS ) i visoko regalna skladita ( VRS ). RS nisu via od 6 8 m a
skladitenje se obavlja viljukarima. VRS se najee grade sa visinom uskladitenja od 7 30 m .
Opsluuju se regalnim dizalicama. Nain rada ovih skladita je isti. Lako se ostvaruje princip FIFO.
Druga grupa obuhvata protona skladita ( PS ). Sastoje se od niza staza sa valjcima u kojima se
skladite pojedine TJ. Sve skladine staze mogu da imaju jedno mesto za uskladitenje i izskladitenje.
Slobodan zahvat postoji samo za odnoenje prednjih TJ . Pri tome se ostale palete pomiu za jedno
mesto. Grade se do 30 m visine. Prednost ovog sistema je u velikom iskorienju prostora. Nedostatak
su znatni trokovi za konstrukciju regala.
Trea grupa obuhvata skladita sa pokretnim regalima ( PR ). Ovaj sistem ostvaruje visoko
iskorienje skladinog prostora. Veliki deo mehanike i upravljakih mehanizama je prisutan kod
regala. Poto za svaku operaciju treba menjati poloaj sistema , mora da se sinhronizuje pokretanje
regala sa pojedinim operacijama.

Prikupljanje I Sortiranje Porudbina - Komisioniranje

Osnovna funkcija ovog podruja je sortiranje robe prema zahtevima potroaa. Jedinice koje
izlaze iz ovog podruja mogu da budu razliite od onih koje ulaze. To znai da jedinice naputaju ovo
podruje u stanju razliitom od onog u kojem su dole i bile uskladitene. Pored funkcije sortiranja ,
ovo podruje moe da sadri deo vremenskog premoavanja.
Ova aktivnost obuhvata selekciju ( uzimanje ) robe sa skladinih povrina prema zahtevima
potroaa. Selekcija narudbi moe da se vri direktno u glavnom skladitu ili u komisionom
skladitu.Ispunjavanje narudbi je esto najkritinija skladina funkcija , zato to manipulacija malih
narudbi ini ovaj rad intezivnim , i zato brzina selekcije narudbi direktno utie na kvalitet usluge
potroaima.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 33 -

Pakovanje , Utovar I Otprema

Posle prikupljanja i kompletiranja , narudbine se pakuju ukoliko je potrebno da se obezbedi
zatita za vreme otpreme. U podruju pakovanja obuhvaene su sve delatnosti koje slue da se
sortirane porudbine sastave zajedno u jedinicu sposobnu za otpremu.
Utovar i otprema ispunjava zadatak pripreme i odnoenja robe poruiocu , i predstavlja vezu
izmeu skladita i poruioca. Obuhvata delatnosti: preuzimanje robe iz odeljenja za pakovanje , ulogu
meuskladita do odnoenja robe , kontrolu pakovanja i adresiranje i utovar. U ovom podruju je
nepoeljno due zadravanje robe. Funkcija sortiranja je relativno beznaajna u ovom podruju.

Planiranje Toka Materijala

Svaki od podsistema jednog skladita ima svoj transportni sistem , koji se optimizuje u okviru
datog podsistema i treba da je kompatabilan sa ostalim transportnim sistemima. Primarna svrha
transportnog sistema na skladitu je da smanji trokove skladitenja kroz efikasnije korienje rada.
Pri izboru pojedinih transportnih sredstava treba uzeti u obzir sledee uslove:

karakteristike proizvoda
efikasnost rada jednog transportnog sistema se poboljava spajanjem pojedinih tereta
priroda i intezitet optereenja sistema
mogunost kombinovanja rada sa drugim transportnim ureajima
ogranienja koja namee postojei prostor za izbor opreme
pouzdanost sistema

Oblikovanje Prostora Skladita Gotovih Proizvoda

Visina uskladitenja zavisi od karakteristika robe i opreme za skladitenje , a duina , irina i
konfiguracija skladine zgrade se reava u zavisnosti od trokova kretanja robe kroz skladite. Na
formiranje skladinog prostora utiu sledei faktori:

karakteristike proizvoda
oblik i tip transportne jedinice
maksimalno stanje zaliha , godinje potrebe
asortiman zaliha
obrt , dinamika dovoza i odvoza
tip skladita : regali , police
oprema za transport , manipulaciju i uskladitenje
karakteristike zgrade
zahtevana povrina za pomone aktivnosti

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 34 -

Proraun Povrine Skladita

U optem sluaju povrina skladita se odreuje po obrascu:
Au = Ak + Am + A p

gde su:
Ak korisna povrina na kojoj se uva materijal
Am manipulativna povrina ( transportni putevi , prolazi )
Ap pomona povrina ( siguronosni prolazi )
Korisna povrina:

Blok skladite:

Ak = 1,2

N TJ ATJ
ny

gde su:
NTJ ukupan broj skladinih jedinica
ATJ povrina skladine jedinice
ny broj redova skladinih jedinica po visini
Regalno skladite:

Ak = APM n x N R

gde su:
NR broj regala na skladitu
APM povrina jednog paletnog mesta
nx broj paletnih mesta du jednog regala

Manipulativna povrina:
Zavisi od irine hodnika za opsluivanje regala , glavnih transportnih puteva i njihovih duina

Pomone povrine:
Odreuju se zavisno od tipa i oblika zgrade , usvojene opreme i propisa o zatiti na radu.

Pokazatelji Rada Skladita

Osnovni pokazatelji kvaliteta reenja jednog skladita su sledei:
-

iskorienje povrine skladita:

A =

Ak
Au

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

-

strana - 35 -

v =

iskorienje zapremine skladita:

VR
VR
=
VS Ak H

gde su:
VR ukupna zapremina robe na skladitu
H istavisina skladinog prostora
VS zapremina skladita
-

Au
N TJ
V
potrebna zapremina za uskladitenje jedne palete: VP = S
N TJ
ukupna investiciona ulaganja svedena na jedno paletno mesto: I ( din/NPM )
trokovi eksploatacije po paleti koja proe godinje kroz skladite: Te ( din/pal.god. )
potrebna povrina za uskladitenje jedne palete:

AP =

Proraun Proizvodne Opreme

Izraunavanje potrebnog broja maina i opreme za izvrenje zadatog proizvodnog programa ,
zavisi od niza faktora , od kojih su glavni sledei: priroda proizvoda , dimenzije , oblik i masa , reim
rada , raspoloivi fond vremena rada i projektovani tehnoloki proces.
Proraun potrebnog broja maina moe da se izvri na dva naina:
-

grubo na osnovu tehno-ekonomskih pokazatelja o slinoj proizvodnji

detaljno na osnovu tehnoloke dokumentacije

Kod grubog prorauna formula je sledea:

Ir =

Qh
Tf n

Ir =

Q
qn

gde su:

Ir raunski broj maina

Q obim proizvodnje ( t/god )
h prosean broj mainskih asova potrebnih za izradu jedne tone delova
Tf fond vremena rada maine
n broj smena
q prosena godinja proizvodnja jedne maine u tonama , za rad u jednoj smeni
Stvarni broj maina u pogonu se dobija iz sledeeg izraza:
IS =

Ir
sr

gde su:

sr prosean koeficient vremenskog iskorienja maina ( 0.65 0.9 )

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 36 -

Kada postoji razraen kompletan tehnoloki potreban broj maina se rauna na osnovu detaljnog
prorauna. Ukupno vreme koje optereuje pojedine maine ( Tu ) uzima se iz zbirne liste sastavljene
prema proizvodima za sve operacije i sve tipove maina. Potreban broj maina dat je izrazom:
Ir =

Tu
Tf n

Is =

Ir

gde su:
Tu ukupno vreme koje optereuje pojedine maine
proseni koeficient vremenskog iskorienja datog tipa maina

Proraun Radne Snage

Potreban broj proizvodnih radnika se odreuje na osnovu ukupnog vremena potrebnog za
godinje koliine delova. Proraun se izvodi po obrascu:
Tu
R=
T fr S
gde je:
R potreban broj radnika za datu operaciju
Tu ukupno vreme potrebno za izvoenje pojedinih operacija
Tfr stvarni fond vremena radnika u asovima
S broj maina koje posluuje jedan radnik jednovremeno
Broj potrebnih radnika za stacionarnu montau pojedinih sklopova ili zavrnu montau
proizvoda , odreuje se po formuli:
T
R = mon
T fr
gde je:
Tmon ukupni obim montanih radova
Tfr stvarni fond vremena radnika u asovima

Odreivanje Funkcionalnih Povrina

Pri odreivanju povrina za postavljanje proizvodne opreme u radionicama , osnovna
projekcija maine se najee crta u obliku pravougaonika. Povrina radnog mesta se dobija
postavljanjem novih povrina sa sve etri strane osnovnog pravougaonika , a da pri tome nisu detaljno
poznata funkcionalna svojstva maine. Ukoliko osnova maine znatno odstupa od pravougaonika ,
ovakav nain predstavljanja dovodi do pogrenih rezultata.
Kod izrade glavnih projekata u cilju racionalnog korienja radnog prostora , potrebno je
detaljno poznavanje svih funkcionalnih povrina kao i drugih faktora koji utiu na veliinu ukupne
povrine.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 37 -

W - odravanje
G zona opasnosti
B opsluivanje maine
R popravke
A odlaganje materijala
G

B
A

Sistemi Sa Fiksnim Pozicijama Proizvoda

Kod reenja LAYOUT a sa fiksnim pozicijama proizvod je stacionaran , dok mu se resursi
( ljudi , oprema , alati i materijal ) prinose. Ovakav nain proizvodnje se primenjuje kod proizvoda
veoma velikih gabarita i mase: brodovi , avioni , proizvodi koji se sklapaju na sopstvenom temelju
( mostovi , kotlovi ). Prpizvodni program obuhvata veoma mali asortiman proizvoda koji se izrauju u
malim serijama ili najee pojedinano. Proces montae se izvodi poev od osnove proizvoda i
baziran je na tehnolokom prioritetu operacija.
Ove vrste LAYOUT a se primenjuju kada dimenzije , mase , trokovi i drugi faktori , pokazuju
da je nepoeljno ili nepraktino pokretati proizvod kroz sistem.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 38 -

Elementi Za Povezivanje , Spajanje I Razdvajanje

Osnovni zadatak sistema unutranjeg transporta je premetanje tereta , svoenje nekoliko
tokova u jedan i raspodela tereta iz jednog toka u nekoliko. Zavisno od zadataka koji treba da ispunite ,
transportni sistemi mogu da se podele na:
isto transportne
pretovarne
pokretna meuskladita
za skupljanje ili raspodelu tereta

Sistemi koji transportuju teret sadre sledee osnovne elemente: za povezivanje , za razdvajanje
i za spajanje. Elementi za povezivanje mesta dopreme i otpreme slue za transpotovanje ili skupljanje
tereta na prostoru izmeu dve take. Izvode se kao sredstva neprekidnog transporta ( npr. konvejer ) ili
prekidnog ( kolica , dizalica , kran , ... ). Elementi za razdvajanje mogu biti neprekidnog dejstva i
prekidnog dejstva. Elementi za spajanje objedinjuju dva toka materijala 1 i 2 u jedan tok = 1 + 2.
Ovo je obrnuti proces od prethodnog , i moe biti prekidan i neprekidan.
to se tie sistema za raspodelu , oni obino predaju terete na nekoliko paralelnih stanica
opsluivanja , dok sistemi za skupljanje tereta obino premetaju teret od nekoliko paralelnih stanica
opsluivanja ka jednom mestu.

1
1

Posroje tri varijante povezivanja. U prvoj varijanti oba sistema su prostorno potpuno
autonomna. U drugoj varijanti je dat delimino kombinovan sistem sa optim magistralnim elementom
koji slui za transport do stanice opsluivanja. Trea varijanta predstavlja potpuno kombinovani sistem
i razlikuje se od prethodnih u tome to elementi za povezivanje poetne i krajnje take transportovanja
obezbeuju kretanje tereta u oba pravca.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 39 1 varijanta
I
ULAZ

IZLAZ

EN

E2

AN

A2

E1

A1

IZLAZ

ULAZ

2 varijanta
K

IZLAZ

AN

ULAZ

EN

A2

IZLAZ

E2

A1

E1

ULAZ

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 40 3 varijanta

IZLAZ

ULAZ

A N = EN

A1 = E 1
IZLAZ

Prednosti 1 varijante:
-

mogunost utovara i istovara na raznim mestima

mogunost proirenja sistema
jednostavno upravljanje i organizacija

visoka cena opreme

potreban veliki prostor za postavljanje sistema

Nedostaci:

Osnovni kriterijumi za izbor sistema:

-

neophodnost razdvojenih ulaza i izlaza

planirano proirenje transportnog sistema
zahtevana jednostavnost organizacije

Prednosti 2 varijante:
-

sjedinjavanje u prostoru i vremenu dovoza i otpreme tereta

znatno manji trokovi za transportne ureaje

zavisnost operacije prijema i otpreme tereta

nedovoljna mogunost proirenja
velike potrebe u sredstvima za upravljanje

Nedostaci:

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 41 -

Prednost 3 varijante:
-

niski trokovi ulaganja u transportne ureaje

Nedostatak:
-

praktino je nemogue dalje proirenje sistema

ema Kretanja Materijala

Predstavlja grafiki izraen put i smer kretanja materijala kroz proizvodni proces od
sirovine ,odnosno polufabrikata , do gotovog proizvoda. ema kretanja materijala moe da se razvije u
jedan ili vie pravaca unutar pogona i to u horizontalnom ili vertikalnom pravcu , zavisno od zahteva
tehnolokog procesa.

ema kretanja materijala moe da se postavi na dva naina:

-

kao opta koja karakterie razmetaj proizvodnih odeljenja i skladita

kao posebna unutar proizvodnog odeljenja koja karakterie raspored maina i radnih
mesta

Potrebno je voditi rauna o sledeim faktorima koji utiu na oblik i veliinu eme:
-

da predstavlja najkrai mogui put materijala kroz proizvodni proces

da ima zatvoren oblik i da ide u jednom smeru , izbegavajui ukrtanja i povratna
kretanja
da omogui proirenje pogona bez prekidanja glavnih linija kretanja

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 42 -

Blok Dijagram
Svaki elementarni blok ovog dijagrama ima najee znaenje transformacionog procesa gde
obino postoji matematiki odnos ulaza i izlaza , dat funkcijom transformacije. Blok predstavlja
grupisanje pojedinosti zavisno od naih potreba. Metod blok dijagrama je veoma fleksibilan.
Konstrukcija blok dijagrama omoguava razvijanje veoma kompleksnih opisa na ma kom eljenom
nivou. Postoje tri vrste elementarnih blokova : transformacioni blok , blok odluivanja i blok povratne
sprege.

Dijagram Procesa Izrade Za Vie Prototipova

Kada je potrebno analizirati vei broj proizvoda ( 5 10 ) , koristi se dijagram procesa izrade
za vie proizvoda. U prvoj koloni se nalaze operacije a u zaglavlju proizvodi. Put svake pozicije je
odreen pomou prethodno identifikovanih operacija.
Poto je osnovni cilj LAYOUT a da se dobije tok sa minimumom povratnih puteva , i da se
postave blizu operacije izmeu kojih postoji najvei intezitet toka , menjamo poloaj pojedinih
operacija na dijagramu , sve dok ne dobijemo optimalni raspored.
Dijagram procesa izrade za vie proizvoda s enajee koristi kod projektovanja
viepredmetnih linija.

Simulacija
Simulacija je postupak reavanja problema koji se koristi za definisanje i analizu modela nekog
sistema i moe da pokae kako e stvarni sistem da reaguje na promene. Simulacija se upotrebljava
kada ne postoje drugi metodi koji mogu obezbediti reavanje postavljenog problema.
Postoje dve osnovne vrste simulacija : kontinualna i diskretna. Svaka od njih ima poseban
pristup za stvaranje modela zasnovan na razliitim matematikim osnovama. Koriste razliite
programske jezike i reavaju razliite probleme.
Kontinualna simulacija se bavi sistemima koji se neprekidno menjaju u vremenu ( npr. let
rakete ). Menjanjem rezultata i povratnom spregom nastoji se da sistem bude stabilan. Ovi modeli
imaju oblik algebarskih ili diferencijalnih jednaina.
Diskretna simulacija zasnovana je na skokovitim promenama stanja sistema koja se deavaju u
jednom vremenskom trenutku. Dogaaj koji prouzrokuje promenu stanja sistema naziva se kritian
dogaaj.
Sistem predstavlja ogranien i sreen kompleks elemenata odreene funkcije koje se nalaze u
pogodnim meusobnim odnosima za postizanje odreenog cilja.
Pri studiranju kompleksnog sistema postoje dve alternative: jedna je da se analizira ponaanje
stvarnog sistema , to zahteva dugaak period vremena i velike trokove , a druga je da se posmatra
ponaanje modela datog sistema. Svrha analize je da se : predvidi rad i ponaanje sistema pri zadatim
uslovima , prikau tehnike prednosti i nedostaci razmatranih alternativa i stvori podloga za
ekonomsku analizu projekta.

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 43 -

Kada je sistem definisan i problem postavljen , simulacioni projekat se sastoji iz etri osnovna
dela:
-

odluka o primeni simulacije , na koju utiu sledei faktori : trokovi potrebni za

simulaciju procesa , mogunost izvoenja stvarnog eksperimenta i mogunost primene
matematike analize
konstruisanje formalnog modela
izrada programa za raunar kojim se model pretvara u radni program za simulaciju
procesa

Spoljni faktori mogu da deluju na sistem na nekoliko naina:

-

mogu da budu razmatrani kao ulaz u sistem

mogu da budu ignorisani
mogu da promene definiciju sistema , obim sistema moe da se uvea i da ih ukljui u
sistem

Model je imitacija nekog realnog sistema. Modeli mogu da se podele u dve osnovne grupe : fizike i
matematike.
Modeli

Fiziki

Statiki

Matematiki

Dinamiki

Statiki

Numeriki

Dinamiki

Analitiki

Numeriki

Matematiki model sistema je skup matematikih operacija i podataka koji verno opisuju
ponaanje toka sistema u okolnostima koje se prouavaju. Matematiki model mora da poseduje
sledee osobine:
- da je koncepcijski jasan i dosledan
- da je svrsishodan i da daje potpun odgovor na sva vana pitanja
- da se moe lako i pouzdano koristiti
- da se moe dograivati i razvijati saglasno novim iskustvima
Simulacioni modeli mogu se viestruko primenjivati. U fazi razvoja modela , istraiva stie nova
saznanja postavljanjem i proveravanjem razliitih hipoteza. Kada se program verifikuje a model oceni

Mari Dejan 634/94

Fabrika Postrojenja Usmeni

strana - 44 -

valjanim , prelazi se na korisniki nivo , gde postoje tri cilja primene : obuavanje korisnika ,
istraivanje postojeih i buduih sistema.
Obuavanje korisnika omoguava da se bez straha od negativnih posledica po realni sistem
istrauju razliite strategije , ime korisnik stie predstavu o uspenosti izabranih strategija i ime
poveava sposobnost ispravnog reagovanja u realnom sistemu.
Postojei sistemi se ispituju da bi se uoila uska grla ili problematine strategije. Posebno su
znaajna istraivanja buduih sistema sa aspekta minimizacije trokova i vremena trajanja
simulacionog eksperimenta.

Mari Dejan 634/94