POSEBNE METODE OPERACIONIH

ISTRAIVANJA U LOGISTICI

UPRAVLJANJE
ZALIHAMA

Predmetni profesor: Doc. dr Dimitrijevi Branka dipl. in.

Predmetni asistent: Simi Vladimir dipl. in.
1

1. ZALIHE
Def 1. - Pod pojmom zaliha podrazumevamo razliita materijalna sredstva,
koja su odreeno vreme iskljuena iz procesa proizvodnje ili prometa, sa ciljem da se
kasnije kada se ukae potreba iskoriste.
Def 2. - Zalihe su sve koliine materijala, energije i informacija, koje su
odreeno vreme iskljuene iz procesa proizvodnje ili upotrebe (potronje), a sa ciljem
da se u datom trenutku ukazane potrebe mogu iskoristiti.
Def 3. - U irem smislu, pod zalihama se podrazumevaju maine, rezervni
delovi, instrumenti, opsluujui personal, transportna sredstva, lekovi, ivotne
namirnice, municija, oruje, i dr.
Zalihe, ovako definisane, sreemo svuda. Nema ni jedne ljudske delatnosti u
kojoj ne postoji potreba za formiranjem i korienjem zaliha.
Uglavnom se zalihe, sa kojima se sreemo svakodnevno, mogu podeliti na
trine i proizvodne. Trine zalihe treba da zadovolje potranju kupaca. Proizvodne
zalihe moraju da obezbede nesmetanu proizvodnju, a to su pre svega zalihe sirovina,
repromaterijala i delova iz kooperacija.
Zalihe su toliko raznovrsne, kako po svom sadraju, tako i po elementima i
kriterijumima o kojima se mora voditi rauna prilikom njihovog formiranja i
korienja, tako da je polje njihovog prouavanja izizetno iroko. Za svaku
karakteristiku zaliha postoji itav spektar moguih situacija, rasporeenih meu
ekstremima. Nekada imamo zalihe kod kojih je mogue uticati samo na potronju, ali
i suprotno, imamo zalihe kod kojih se moe uticati samo na formiranje (potronju
moemo samo utvrivati ili predviati).
Razlozi za formiranje zaliha su razliiti. Zar moemo da budemo sigurni da
e, na primer, potrebne koliine sirovina stii u skladiste upravo u trenutku kada su za
proizvodnju neophodne. Kada su u nekoj etapi procesa proizvodnje potrebni odreeni
delovi, a njih nema na skladistu, tada zbog deficita delova, proizvodnja moe da se
zadri ili da se zaustavi. Ovakvi deficiti pojedinih delova u prizvodnji mogu da
dovedu do jako velikih gubitaka. Katastrofalno je kada se u toku borbe zalihe
municije iscrpe ili kada u avionu u toku leta nestane goriva. Oigledno je da u
organizaciji proizvodnje treba preduzeti mere da do takvih situacija ne doe. Fabrike
na skladitu moraju da imaju dovoljnu koliinu sirovina i delova od kooperanata, tako
da se proces proizvodnje ne zaustavi. Ipak, ako na skladitu obezbedimo velike
koliine zaliha, biemo prinueni da uloimo velika sredstva za nabavku i uvanje.
Zbog toga koliine zaliha treba da budu optimalne.
Prouavanje zaliha je karakteristino, pored
izuzetne raznovrsnosti
problema, koji proistiu u vezi sa njima, i po tome to reenja koja se trae moraju da
imaju i kvantitativni karakter, a ne samo kvalitativni.
Pitanja kao:
koje i kolike zalihe su potrebne?
kako ih formirati?
kako ih pratiti i kontrolisati?
kako ih u vremenu popunjavati?
koji su faktori koji ih limitiraju i na koji nain?
2

 i mnoga slina, pojavljuju se svakodnevno pred svima nama.

Da bi se do kraja shvatio znaaj prouavanja i celishodnog upravljanja
zalihama, dovoljno je napomenuti da je danas preko 30% ukupnih sredstava svetske
privrede u zalihama.
Jasno je da formiranje visokih zaliha izizetno kota, a sa druge strane, jasno
je da njihov nedostatak esto moe da zaustavi proizvodne cikluse, rui itave sisteme
i pruzrokuje esto nenadoknadive tete. ovek pokuava da da prave odgovore u vezi
sa problemima koji se tiu zaliha, upravo onoliko dugo koliko i sam postoji.
Meutim, korienje matematikih metoda za reavanje problematike vezane za
zalihe poinje tek poetkom prolog veka. Prve metode koje se odnose na
optimizaciju potrebnog nivoa zaliha napravio je Ford Harris 1915. godine. Od tog
vremena na ovoj formuli, koja je kasnije nazvana formulom Wilsona (jer je istu
Wilson razradio u svom predlogu za upravljanje zalihama u 1934. godini), radio je
veliki broj naunika. No, i pored injenice da se veliki broj naunika toga doba bavio
problematikom upravljanja zaliha, znaajnijih napredaka nije bilo, a sve do drugog
svetskog rata predmet prouavanja su bile zalihe koje imaju deterministiku
potronju. Drugi svetski rat i pojava kibernetike i operacionih istraivanja,
predstavljaju prekretnicu na planu istraivanja pitanja vezanih za zalihe. Za vreme
rata, razraen je prvi model zaliha sa stohastikom potronjom u jednom periodu,
nazvan problem novogodinje jelke. Posle rata pojavljuju se i radovi za koje se
moe rei da predstavljaju osnove savremene teorije zaliha, koja u dananje vreme
ima karakter naune discipline. Takoe, u tom periodu se pojavila i prva knjiga
potpuno posveena zalihama, u kojoj se detaljno razrauju modeli za upravljanje
zalihama sa stohastikom potronjom. Interesantno je i napomenuti da se korienje
matematikih metoda za upravljanje zalihama najpre pojavilo u industriji i da su se
njima vie bavili inenjeri nego ekonomisti.
Moderne matematike metode za razne sliajeve, a uz razne kriterijume
optimizacije, mogu se koristiti za odreivanje pravila po kojima e se upravljati
zalihama. Kod reavanja ovih zadataka, potrebno je da poznajemo i da definiemo
vei broj elemenata, a potom u zavisnosti od konkretnog ponaanja svakog od njih,
da napravimo matematike modele, koji e moi da obuhvate i da na odgovarajui
nain tretiraju faktore koji su relevantni za krajnji uspeh upravljanja zalihama. Ovo je
oigledno jedan i vie nego sloen proces i kao takvog ga je vrlo teko predstaviti
matematikim modelom, koji e ba sve da obuhvati i to na adekvatan nain. Iz tog
razloga nama je jasno da su prvo potrebna odgovarajua uproenja i priblienja, a
potom i odreene korekcije u izlaznim rezultatima koje daje model (upravo zvog
uvedenih aproksimacija).
Primena raunara u procesu upravljanja zalihama daje jednu novu dimenziju
pomenutoj problematici, a u isto vreme proiruje i mogunosti u pogledu
istraivakog rada na konstrukciji i korienju novih modela. Upotrebom raunara
kod praktinog upravljanja zalihama, na pravi nain je reen problem korienja
velikog broja informacija u kratkom vremenu. To je omoguilo jo dalje usavravanje
i razvijanje matematikih metoda i modela iz ove oblasti.
Danas se na istraivanju zaliha radi vie nego ikada ranije. Nosioci dananjeg
istraivakog rada problematike upravljanja zalihama su, pored univerzitetskih
3

radnika, uglavnom i strunjaci raznih profila, koji rade u najveim svetskim

kompanijama za proizvodnju elektronskih raunarskih sistema. Meitim, moe su
uoiti, da i pored velikog istraivakog rada, naroito sa stohastikim modelima
zaliha, uglavnom se ostalo u sferi ili samo stohastike potronje, ili samo
stohastikog popunjavanja. Razlozi za ovo verovatno se nalaze u injenici da su na
ovom polju daleko najdalje otile najrazvijenije zemlje sveta (SAD, EU i Japan), koje
karakterie i to da je poslovna disciplina u potovanju ugovorenih termina isporuke,
najvei broj zaliha uinila zalihama sa deterministikim popunjavanjem, a to je i
uslovilo smanjen interes da se ovo pitanje rei do kraja.
1.1. ZALIHE U PROIZVODNJI I PROMETU
U proizvodnji i prometu, javljaju se brojna preduzea sa velikim brojem
razliitih vrsta zaliha. Kod nekih preduzea, problematika upravljanja zalihama je u
drugom planu, dok je kod drugih ova problematika od primarne vanosti (navedena
problematika je delatnost kojom se bave). Ako eliminiemo dva navedena ekstrema,
uopteno gledano, moe se zakljuiti da u najveem broju sluajeva zalihe u
proizvodnji i prometu predstavljaju jednu od najznaajnijih komponenti potrebnu za
funkcionisanje.
Postoji ogroman broj razloga za formiranje zaliha u procesu proizvodnje i
prometa i upravo u odnosu na razlog zbog kojeg su i formirane odreuje se mesto i
uloga u navedenim procesima. Upravo iz navedenog, moemo zakljuiti znaaj
klasifikacije prema mestu koje zaliha zauzima i ulozi koju ona igra u procesima
proizvodnje i prometa. Prema navedenom kriterijumu, zalihe klasifikujemo na:
Kalkulativne zalihe, koje se formiraju zbog prednosti koje prua
proizvodnja (nabavka) u veim koliinama (pre svega se misli na dobijanje
odreenih popusta pri kupovini u veim koliinama).
Zatitne zalihe, koje se formiraju zbog nesigurne potronje i proizvodnje, a
sve sa ciljem da se obezbedi kontinuitet proizvodnje i prometa, bez obzira na
ovu nesigurnost.
Anticipativne zalihe, koje se formiraju tako da budu u korelaciji sa
periodinim promenama ponude i potranje.
pekulativne zalihe, koje se formiraju sa ciljem da se ostvari dodatna dobit
oekivanim promenama na tritu (promene cena, spoljnotrgovinskog reima,
poreske politike, itd.).
Ovakvu podelu prihvatamo kao jako grubu, jer se u praksi esto deava da
imamo zalihe koje istovremeno mogu da pripadaju dvema od navedenih vrsta, kao i
da prelaze vremenom iz jedne u drugu vrstu, itd.

2. UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Upravljanje je odravanje jednog sistema, ili dela sistema, uprkos raznim
poremeajima u eljenom stanju, ili pak njegovo prevoenje u neko drugo eljeno
stanje.
Zadatak upravljanja zalihama se moe u optem sliaju formulisati na
sledei nain
Poznati su trokovi uvanja zaliha i poznato je kako se troe zalihe, a
potrebno je odrediti vreme popune zaliha i koliinu kojom se popunjavaju. Ova
koliina za popunu zaliha je optimalna, ako se odreuje iz uslova da ukupni trokovi
nabavke i uvanja zaliha budu minimalni.
Pri reavanju ovog zadatka najee polazimo od sledeih pretpostavki i
ogranienja:
trokovi se sastoje od trokova nabavke i dostave artikala do skladita, od
trokova uvanja zaliha na skladitu, kao i trokova nastalih nedostatkom
zaliha, ako se takva mogunost doputa;
popunjavanje zaliha izvodi se trenutno ili tokom vremena;
potraivanje (potronja) zaliha moe da bude deterministika (konstantna
na jednakim vremenskim intervalima ili po odreenom zakonu) ili
stohastika (sluajna, tada se statistikom analizom ocenjuje njena raspodela
verovatnoa).
Q3
Q0
Q1

konstantna
potronja

Q2
0

konstantno
popunjavanje
zaliha

trenutno
popunjavanje
zaliha

Slika 1: Mogue izmene nivoa zaliha.

Iskustvo u formiranju zaliha je dugo, ali korienje matematikih modela je

vezano tek za poetak prethodnog veka. Prvi matematiki model, iz koga se dobija
optimalna koliina zaliha je dao ameriki naunik Ford Harris. Osnovna pretpostavka
u Harisovom modelu je da se zalihe troe konstantno i ona se zadrala u svim
uoptenjima ovog modela do drugog svetskog rata, a onda su zahvaljujui pojavi i
razvoju operacionih istraivanja, razvijeni modeli sa stohastikom potranjom zaliha.
Jedno je sigurno, a to je da univerzalnih modela nema. Za svaki tip zaliha su
razvijeni posebni matematiki modeli, koje u grubim crtama delimo na
deterministike i stohastike (pomenuti Harisov model upravljanja zalihama je
deterministiki model).
Upravljanje zalihama ima za cilj iznalaenje reenja na dva problema:
1. Problem odreivanja optimalnog (eljenog) stanja zaliha u zavisnosti od
relevantnih faktora.
5

2. Problem odravanja nivoa zaliha to je mogue bliim eljenom.

2.1. KONCEPT UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Upravljanje zalihama treba posmatrati kao proces dostizanja balansa izmedju
nedostatka i vika zaliha

NEDOSTATAK

VIAK

Zadatak upravljanja zalihama sastoji se iz formulisanja strategije i upravljanja u

kontekstu ciklusa popune.
 Strategije upravljanja zalihama sastoje se iz pravila koja se odnose na
definisanje onoga ta naruiti ili proizvesti, kada preduzeti odreene akcije, i u
kojoj koliini naruiti ili proizvesti.
 Proces upravljanja zalihama je procedura koja podrazumeva primenu
odgovarajue strategije.
 Odgovor na dva osnovna pitanja:
Kada proizvesti nabaviti, odnosno koliko esto ?
Koliko ?
moe biti dat na vie naina, primenom razliitih pristupa
 U osnovi moe se govoriti o tri osnovna pristupa:
Pristup baziran na trokovima
Pristup baziran na planiranju zahteva
Pristup baziran na vremenu
Pri tome, respektovanje trokova ne iskljuuje se u dva poslednja pristupa.
 Prisutne su dve generalne koncepcije:
PULL Alociranje koliina po skladitima.
PUSH Popuna koliina zahtevanih od strane svakog skladita
 U tradicionalnom pristupu upravljanju zalihama pretpostavlja se da su poznati
nivo zahteva i njihova varijabilnost, vreme isporuke i njegova varijabilnost, kao i
trokovi. Na donosiocu odluke je da ini najbolje to moe shodno zadatim
uslovima. Nasuprot tome just-in-time filosofija ima za cilj da eliminie zalihe
smanjenjem varijabilnosti zahteva i vremena isporuke, smanjivanjem koliine u
6

jednoj narudbi, i osiguranjem kvaliteta isporuene robe i pouzdanosti same

narudbe.
 Otuda, uvek je neophodno obezbediti
Raspoloivost proizvoda u eljenom trenutku i zahtevanoj koliini, i
Minimalne trokove
Shodno tome, navedene kategorije predstavljaju ciljeva upravljanja zalihama
 Raspoloivost nekog proizvoda u datom trenutku posmatra se esto i kao mera
servis stepena
Nedostajua koliina na
zalihama (godinje)
Servis
= 1stepen
Ukupna zahtevana
koliina (godinje)
2.2. TROKOVI ZALIHA
 Razliiti autori na razliit nain definiu relevantne trokovne kategorije, ali u
osnovi je re o tri osnovne kategorije koje mogu biti razdvojene u dve konfliktne
grupe:
Trokovi nabavke (naruivanja, obrada, manipulacija, transport, ,..)
Trokovi uvanja zaliha (trokovi skladitenja, investicioni, osiguranje i
porezi, rizik: oteenja, gubljenja kvaliteta, zatite i pakovanja,)
Trokovi nedostatka zaliha (izgubljena prodaja, hitna narudba, ekanje
korisnika)
TROKOVI
UKUPNI
UVANJE ZALIHA
PNABAVKA I NEDOSTATAK
ZALIHA

NARUENA KOLIINA

Q*

Slika 2: Trokovi zaliha.

3. MODELI UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Prisutan je ogroman broj modela. Ta injenica posledica je veoma velikog
broja problema i ciljeva koji se postavljaju, mnogobrojnih tehnika koje se koriste, ali
i duge tradicije, s obzirom da je re o prvoj oblasti primene operacionih istraivanja
klasini EOQ model, tzv. Harisov model potie iz 1913 god.
 Klasifikacija:
Period
 Jednokratno naruivanje (statiki modeli) proizvodi se naruuju ili
proizvode samo jednom (sezonska roba, seme, modni proizvodi, novine,
jelke)
 Viestruko naruivanje (dinamiki modeli) roba koja se periodino
naruuje
Karakter tranje
 Deterministiki
 konstantna
 promenljiva
 Stohastiki
 diskretni
 kontinualni
Karakter isporuke
 Fiksno vreme isporuke
 Neizvesno vreme isporuke
 Nulto vreme isporuke
Broj proizvoda kojima se upravlja
 Jedan
 Vie
Nivoi uvanja zaliha
 Jedan ealon
 Vie ealonski
Upravljake promenljive (control strategies or policies)
 Optimal order quantity (Q*), reorder point quantity (ROP)
[Q*, ROP]
q
Q*

Q*
ROP

Q*
Q*
t

 Optimal order interval (T*), optimal max. level (M*) [T*, M*]
q

M*

t
T*

T*

T*

T*

 Reorder point quantity (ROP), optimum max. level (M*) [ROP, M*]
M*

ROP
t

 Optimal order interval (T*), optimal order quantity (Q*) [T*,Q*]

q
Q*

Q*

Q*

Q*
T*

T*

T*

t
T*

KArakter trokova
 Fiksni
 Vaijabilni
Dodatni zahtevi
 Ograniene investicije
 Zbirne narudbe
 Ogranieno vreme isporuke

Primenjena filosofija
 Trokovni modeli
 Planiranje zahteva
 Just-in-time
 Trokovno orijentisani modeli ("tradicionalni modeli upravljanja zalihama")
Basic single order quantity model (cilj je maksimizacija profita za poznatu
stohastiku tranju i poznate trokove po jedinici)

CPn cumulative frequency of

selling at least n units
SP selling price
CP costs per unit
D demand mean value
standard deviation of
D
demand

f(demand)

CPn

CPn =

Q*

SP - CP
(SP - CP) + CP

demand

Z( x ) =

1
2

x2
2

Q* = D + z(CPn) D

Basic repetitive order quantity model (EOQ - Harris model)

Reorder point model with uncertain demand (Q*, ROP)
Periodic review models with uncertain demand (T*, M*)
3.1. AGREGIRANO UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Iako upravljanje zalihama znai upravljanje svakim proizvodom pojedinano,
takav pristup je neefikasan i obino se upravlja samo "znaajnim" zalihama.
Za odreivanje ranga znaajnosti koriste se razliite tehnike.
Obrt

Obrt =

Prodaja (godinja)
Investicije u zalihe (god.)

 Ovo je moda najpopularnija

tehnika, a na bazi ovog odnosa definiu se robe najznaajnije za upravljanje
 ABC analiza

 ABC analiza pripisuje se Vilfredu Paretu (1848-1923) poznatom italijanskom ekonomisti i

sociologu roenom u Francuskoj.
 Pareto, edukovan kao ininjer,
akasnije kao ekonomist, sociolog i
politikolog, uoio je da mnogim

% of sale
5%
15%

100
80

situacijama dominira relativno

60

mali broj uticajnih faktora.

 Taj princip poznat kao "pravilo
80-20", koje kazuje da se oko 80%
karakteristika populacije iskazuje
na 20% lanova. Ovi procenti
nisu striktni ve je to orijentaciona
vrednost.
 Primena ABC analize u

80%

40
20

% of items
20
20%

40
50%

60

80

100

30%

10

klasifikaciji roba relevantnih za upravljanje zalihama podrazumeva obino poznavanje prodaje

u nekom intervalu i koliina pojedinih jedinica.

ABC PRIMER KLASIFIKACIJE

Oznaka

XYZ
AAB
QTR
YTV
FTH
GDR
AMP
TYN
NNS
WZI

Rang
Prodaja
(prema (106 Din)
prodaji)
1
614
2
431
1045
3
121
4
96
5
87
6
72
7
51
427
8
40
9
24
10
11
75

Kumulativni
procenat
prodaje [%]
39.70
65.76

Broj
komada
7434
8496
15930
6988
7442
8412
6907
7114
36863
9120
8547
9117
26784

75.38
81.60
87.22
91.87
95.17
97.74
99.29
100.00

1547

Kumulativni
broj komada
[%]
9.34
20.03

ABC
klasifikacija
A

28.81
38.16
48.74
57.41
66.35

77.81
88.55
100.00

79577
ABC kriva

100

P rodaja [% ]
90
80
70
60
50
40

30

20
10

Jedinica [% ]

0
0

9.34

20.03

28.81

38.16

48.74

57.41

66.35

77.81

88.55

100

3.2. MATEMATIKI MODELI KOJIMA SE ODREUJE ELJENO

STANJE ZALIHA
3.2.1. HARISOV MODEL UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Nabavkom vee koliine odreenog artikla smanjuje se broj nabavki u
vremenskom periodu koji se posmatra, a time se smanjuju i odreeni trokovi
11

(transportni i administrativni). Meutim, nabavkom veih koliina podie se i srednji

nivo zaliha, to ima za posledicu rast nekih drugih trokova (skladitenja i vezanih
sredstava). Imajui ovo u vidu, logino je oekivati da postoji optimalna veliina
nabavke za koju e ukupni trokovi biti minimalni.
Prvi je postavljeni zadatak pokuao da rei Haris, svojim modelom, koji je
zasnovan na sledeim pretpostavkama:
1. Potranja artikla sa zaliha u toku vremenskog perioda T je konstantna i
iznosi Q komada.
2. Popuna zaliha na skladitu je trenutna.
3. Ne doputa se nedostatak zaliha.
4. Trokovi nabavke su poznati i iznose N novanih jedinica.
5. Trokovi jedne jedinice zaliha u jedinici vremena su poznati i iznose C
novanih jedinica.
Ako bi se ukupna potrebna koliina zaliha od Q jedinica naruila na poetku
posmatranog perioda troenja tih zaliha, onda grafik zavisnosti promene nivoa zaliha
u vremenu ima oblika kao na Slici 3.

Slika 3: Harisov model - promena nivoa zaliha pri samo jednom naruivanju.

Trokovi naruivanja, smetaja i uvanja zaliha, kada se naruuje na poetku

perioda troenja (kada se u toku perioda T realizuje samo jedno naruivanje), su:
Q
Z1 = N + C T .
(1)
2
Meutim, ako celokupnu koliinu zaliha od Q komada traenu za period T
naruimo n puta, pri emu se naruuje po q komada:
Q
(2)
n q = Q, n =
q
Ako sa t 0 obeleimo vreme za koje se potroe zalihe obima q, onda je:
T
n t 0 = T, t 0 = .
(3)
n
Sada su ukupni trokovi nabavke i uvanja zaliha:

12

Z=

NQ CT
+
q.
q
2

(4)

Grafik promene nivoa zaliha ima sledei oblik:

T=nt
to
to
3. nivoa zaliha pri n naruivanja.
Slika 4: Harisov model -slika
promena
to

Grafik funkcije Z=Z(t) prikazan je na Slici 5.

Slika 5: Harisov model - grafik funkcije Z=Z(t).

dz
= 0 ) sledi da je optimalna
dq
koliina zaliha kojom se n puta popunjavaju zalihe za vreme T:
2 NQ
q = q* =
,
(5)
CT
i predstavlja formulu Wilsona, a optimalan broj naruivanja je:
Q
n = n* = * ,
(6)
q
dok je optimalno vreme izmeu dve popune zaliha:
Iz potrebnog uslova minimuma funkcije Z (

13

t 0 = t *0 =

T
.
n*

(7)

I najpovrnija analiza predpostavki, uz koje je izvreno modeliranje

Harisonovog problema zaliha ukauzuje na ograniene mogunosti njegove praktine
primene. Pored toga to se njime u osnovi razmatra deterministika (odnosno
konstantna) potronja, u praksi prisutna raznolikost ostalih tehnoekonomskih
karakteristika uslovila je, a u cilju primenjivosti, njegovu dalju evoluciju.
3.2.2. MODEL ZALIHA SA STOHASTIKOM POTRONJOM
U praksi potranja zaliha nije uvek konstantna. U jednom intervalu vremena
potranja je vea, a u drugom je manja. U takvim sluajevima potrebno je znati
raspodelu verovatnoa sluajne potronje x (tranja je diskretna sluajna
promenljiva), odnosno gustinu raspodele verovatnoa sluajne potronje x (tranja je
neprekidna sluajna promenljiva.

Osnovni parametri modela su:

x potranja (sluajna promenljiva),
y nivo zaliha na skladitu,
c trokovi nabavke zaliha (zavise od koliine),
c1 trokovi uvanja jedinice zaliha u posmatranom periodu,
c 2 trokovi koji nastaju zbog nedostatka posmatranog artikla na zalihama.

3.2.2.1. TRANJA X JE NEPREKIDNA SLUAJNA PROMENLJIVA

Ako je tranja x neke vrste zaliha neprekidna sluajna promenljiva,
definisana gustinom gustinom raspodele verovatnoa f(x) i funkcijom raspodele F(x)
i ako je y nivo zaliha na skladitu, tada se za y > x javljaju jedinini trokovi
(uvanja jedinice zaliha) c1 , a ako je y < x (sluaj nedostatka zaliha), tada se javljaju
jedinini trokovi c 2 .
Ako sa Z(y) oznaimo funkciju trokova za nivo zaliha y, onda je:
y

Z( y) = c y + c1 ( y x ) f ( x )dx + c 2 ( x y) f ( x )dx.
trokovi
nabavke
zaliha

(8)

oekivani trokovi
uvanja zaliha

oekivani trokovi
nedostatka zaliha

Da bi se odredio nivo zaliha y za koji funkcija Z(y) dostie minimum,

potrebno je nai izvod ove funkcije po promenljivoj y i izjednaiti ga sa nulom:

14

dZ( y)
= c + c1 F( y) c 2 [1 F( y)] = 0,
dy

(9)

odakle je:
F( y* ) =

c2 c
,
c1 + c 2

(10)

pri emu model ima smisla za c 2 > c.

3.2.2.2. TRANJA X JE DISKRETNA SLUAJNA PROMENLJIVA
Ako je tranja x neke vrste zaliha diskretna sluajna promenljiva, definisana
raspodelom verovatnoa p(x) i ako je y nivo zaliha na skladitu, tada se za y > x
javljaju jedinini trokovi (uvanja jedinice zaliha) c1 , a ako je y < x (sluaj
nedostatka zaliha), javljaju se jedinini trokovi c 2 .
y

Z( y) = c y + c1 ( y x ) p( x ) + c 2
x =0

trokovi
nabavke oekivani trokovi
zaliha
uvanja zaliha

( x y)p( x ).

(11)

x = y +1

oekivani trokovi
nedostatka zaliha

Veliina y* obezbeuje minimum funkcije Z(y) ako su zadovoljene

nejednakosti:
Z(y) Z(y-1) i Z(y)Z(y+1).
(12)
Formirajmo izraz za Z(y+1):
y +1

Z( y + 1) = c ( y + 1) + c1 ( y + 1 x ) p( x ) + c 2
x =0

( x y 1) p( x ) =
x = y+ 2

= c ( y + 1) + c1 ( y + 1 x ) p( x ) + c1[ y + 1 ( y + 1)] p( y + 1) +
x =0

+ c2

( x y 1) p( x ) c 2 ( y + 1 y 1) p( y + 1) =

x = y +1

= c ( y + 1) + c1 ( y x ) p( x ) + c1 p( x ) +
x =0

+ c2

x =0

x = y +1

x = y +1

( x y) p( x ) c 2 p( x ),

kako je:

p( x ) =

x = y +1

p( x )

p( x ) = 1

p( x ),

x =0

x =0

x =0

prema formuli (11), imamo:

15

Z( y + 1) = Z( y) + c + (c1 + c 2 ) p( x ) c 2.

(13)

x =0

Formirajmo izraz za Z(y-1):

y1

x =0

x=y

Z( y 1) = c ( y 1) + c1 ( y 1 x ) p( x ) + c 2 ( x y + 1) p( x ) =
= c ( y 1) + c1
+ c2

( y 1 x ) p( x ) c1 ( y 1 y) p( y) +

x =0

( x y + 1) p( x ) + c 2 ( y y + 1) p( y) =

x = y +1

= c ( y 1) + c1

( y x ) p( x ) c1

x =0

x = y +1

x = y +1

p( x ) +
x =0

( x y ) p( x ) + c 2 p ( x ) + c 2 p( y ) ,

+ c2

prema formuli (11), imamo:

y

Z( y 1) = Z( y) c + (c1 + c 2 ) p( y) c1 p( x ) + c 2 [1 p( x )] =
x =0

x =0

= Z( y) c + c 2 + (c1 + c 2 ) p( y) (c1 + c 2 ) p( x ).

(14)

x =0

Zamenom vrednosti za Z(y+1) i Z(y-1) iz formula (13) i (14) u nejednakosti

(12) dobijamo:
y

Z( y) Z( y) + c c 2 + (c1 + c 2 ) p( y),
x =0

i
Z( y) Z( y) c + c 2 + (c1 + c 2 ) p( y) (c1 + c 2 )

p( y),
x =0

ili
y

c2
i
1 + c2

p( y ) c

x =0

y 1

c2
,
1 + c2

p ( y) c

x =0

sledi:
y 1

F( y * 1) = p( y)
x =0

y
c2
p( y) = F( y * ).
c1 + c 2 x =0

(15)

16