ARKO DAPEVI - DABA

PRIE O JUGOSLOVENSKOJ
KOARCI
1945-1991.
Timovi, koarkake legende, koarkake prie

Ovu knjigu posveujem mom velikom prijatelju Zoranu Kovaeviu Koi,

strasnom zaljubljeniku u koarku, a pre svega velikom oveku u svakom
smislu tih rei. Privilegija i zadovoljstvo je imati takvog prijatelja.
Koo, hvala ti za sve.

eleo bih da zahvalim nekim dragim ljudima koji su mi pomogli da ova knjiga
ugleda svetlost dana.
Hvala gospodinu Ivanu Cvetkoviu koji mi je kao i do sada nebrojeno puta
pomogao i izaao u susret.
Hvala i Aleksandru Miletiu i Ljupetu ugiu na ustupljenim fotografijama, i
svemu ostalom.
Hvala i bivim koarkaima koji su svojim iskazima pomogli da se sauvaju
uspomene, kako na njih tako i na period jugoslovenske koarke koji knjiga
obrauje.
Takoe se zahvaljujem mojoj supruzi Duici - Duci za sve ove godine
razumevanja i trpljenja, ali i podrke koja mi je i te kako znaila. Priznajem, nije
bilo nimalo lako mene trpeti sve ove godine.
U Beogradu,
januara 2015,
Daba

UVOD
etiri imena, etiri linosti, etiri stuba uvek su se spominjala kada se govorilo
o poecima i najveim uspesima jugoslovenske, kako reprezentativne tako i
klupske koarke. To su: Neboja Popovi, Borislav Stankovi, Aleksandar Nikoli
i Radomir aper. Sve lepo i inovantno je poticalo od njih etvorice. Njihova
predanost, volja, entuzijazam, ljubav, pregalatvo - ne samo da su podigli
jugoslovensku koarku do najveih visina, ve su svoj rad utkali i u evropski, ali i
u svetski basket, na ta su im i Evropa i cela planeta veno zahvalni. Bili su ljudi
ispred svog vremena; veliki vizionari, ljudi sa integritetom, koje su svi potovali,
ljudi koji su neponovljivi i naalost, takvih ljudi vie danas nema.
Od 1945. godine pa dalje iz godine u godinu, koarka u Jugoslaviji je u svakom
pogledu rasla, razvijala se od igralita koja su se nalazila na zemljanim terenima
do velelepnih hala. Od timova koji su se tek formirali nakon rata 1945. godine, sve
do evropskih klupskih ampiona, od reprezentacije u povoju do olimpijskih,
svetskih i evropskih suverenih vladara. E to je sve bila jugoslovenska koarka,
zahvaljujui njima. Mnogo asova e iznedriti jugoslovenska koarka koji e
obeleiti period od 46 godina, pa i kasnije godine. Mnogo e klubova obeleiti
igrai roeni u Jugoslaviji, izvetavae o njima svetski mediji i pisati svetska
tampa.
Koarkaki bum u Jugoslaviji nastaje posle osvojenog zlata 1970. godine na
svetskom prvenstvu u Ljubljani i od tada je sve mnogo lake bilo za koarku i njene
inioce, tada kree prava ekspanzija ovog sporta kod nas.
Neka ovo bude svedoanstvo jednog lepog vremena. Ova knjiga e pokuati da
sauva sve te dogaaje i seanja na neke od koarkakih legendi, na timove koji su
inili jugoslovensku ligu jednom od najjaih u svetu. Pokuaemo da novim
naratajima, roenim posle 1991. godine pribliimo utakmice ili koarkake prie,
a starijima emo pomoi da se ponovo podsete svega toga. Na jednom mestu e se
nai klubovi, legende, utakmice u kojima su nai klubovi osvajali evropske trofeje,
oprotajne utakmice mnogih naih vrhunskih majstora i jo mnogo toga to je
zanimljivo. Verovatno je neto i proputeno, svakako ne namerno, ali je gledano da
se to vie toga zapie i sauva. Veliki vremenski period je u pitanju, a prolo je i
mnogo godina i seanja polako blede i iezavaju, pa ih je sa svakom narednim
danom sve tee sauvati od zaborava. Iskreno se nadam da ete makar upola uivati
u svemu ovome koliko sam ja uivao sakupljajui materijal i piui ovu knjigu.
Autor
5

KOARKAKI TIMOVI
JUGOSLAVIJE

PODSEANJE
U staroj Jugoslaviji je bilo mnogo koarkakih klubova u svim rangovima
takmienja, ali emo se u ovom poglavlju baviti timovima koji su ostavili traga na
prvoligakoj sceni, a sa dosta njih i na evropskoj. Jugoslovenska liga je bila meu
najjaim ligama Evrope.
Nigde na gostovanju kod naih ligaa favoriti nisu mogli sa sigurnou tvrditi da
e uzeti bodove. Koarkaki centri poput aka, Karlovca, Zadra Splita, Ljubljane,
Zagreba, Sarajeva, Kraljeva, Maribora, Skoplja i Beograda su godinama izbacivali
nove i nove koarkae, a mnogi od njih su dobili epitet legendi. Sa nestrpljenjem se
ekala subota i onaj uveni termin subotom u pet kada bi ulice gradova ostajale
prazne. Svi kojima je narandasta lopta bila pri srcu su bili ispred malih ekrana
televizora; svake sedmice bi prenos dolazio iz nekog drugog koarkakog centra.
Gledalo se da svi budu jednaki i dostupni irokom auditorijumu. Kada bi se igrali
evropski meevi, kao i u fudbalu, bez obzira za koga se navija, svi bi se radovali
meunarodnim uspesima domaih klubova. To su zaista bila zlatna vremena
domae koarke i jugoslovenskih timova.
Pa da krenemo redom.

KK CRVENA ZVEZDA
Koarkaki klub Crvena zvezda osnovan je 4. marta 1945. u Beogradu u
Deligradskoj ulici br. 27, kao koarkaka sekcija Sportskog drutva Crvena
zvezda. Osnivaem i ocem Crvene zvezde sa pravom se smatra Neboja
Popovi, kome je ona ostala velika i veita ljubav. Pored Neboje Popovia, prvi
rukovodioci Crvene zvezde su bili jo Mira Petrovi i Mirko Aksentijevi.
Moralo se poeti ni iz ega i prvi koraci su napravljeni na Malom Kalemegdanu
u maju 1945. godine. Organizovane su akcije oko sreivanja terena i korak po
korak, Zvezda je dobijala svoju fizionomiju. U jesen 1945. godine ekipa je krenula
na svoju prvu turneju po Jugoslaviji, pod imenom Reprezentacija Beograda, i
igrala je u sastavu: Popovi, Stojkovi, aper S, aper R, Nikoli, Alagi,
Munan, Stefanovi, Stankovi, Bokovi.
Prva utakmica je odigrana u Zadru 30. septembra 1945. godine protiv FD
8

Zadar. Za ovu utakmicu je vladalo veliko interesovanje, preko 2.000 gledalaca je

prisustvovalo meu na Omladinskom stadionu. Crvena zvezda, tj.
Reprezentacija Beograda je pobedila posle odline igre sa 42:36.
1946. godine u septembru je odrano prvo klupsko prvenstvo Jugoslavije u
Beogradu, na Malom Kalemegdanu, gde je Crvena zvezda postala prvi klupski
prvak drave. Tako je koarkaki klub prvi doneo titulu svom sportskom drutvu.
Ostae zlatnim slovima zabeleen tim koji je to ostvario:
Popovi, Stankovi, Kalember, Gec, Stojkovi, Stefanovi, Jovanovi,
Meterovi, Dimi, Balubdi, Banjac. Trener je bio Neboja Popovi.
Crvena zvezda e do 1955. godine biti apsolutni vladar jugoslovenske koarke
i deset puta zaredom e osvajati naslov prvaka, da bi nakon toga zbog raznoraznih
okolnosti na sledeu titulu ekala punih 14 godina, sve do 1969. godine. Svoju 12.
titulu, ujedno i poslednju u staroj Jugoslaviji osvojila je 1972. u uvenoj majstorici
u Ljubljani, gde je pobedila ekipu Jugoplastike. Pored 12 titula prvaka osvojila
je i tri nacionalna kupa (1971, 1973. i 1975). Na meunarodnoj sceni je osvojila
jedan kup pobednika kupova - 1974. godine, u susretu sa ekipom Zbrojovke iz
ehoslovake, pobedom od 86:75. I to je jedini evropski trofej koji je Zvezda
osvojila, iako je igrala jo dva finala Kupa pobednika kupova, kao i jedno finale
Kupa Radivoja Koraa. Zauvek e ostati zapamen tim iz Udina koji je Zvezdi
doneo jedini evropski trofej:
Kapii, Slavni, Vuini, Lazarevi, Simonovi, Rakoevi, Sarjanovi,
ivkovi, ugi, Pajovi, Pei, Jovaevi.
Trener: Aleksandar Nikoli.
Crvena zvezda je do raspada
Jugoslavije igrala nekoliko epskih finala
plej-ofa, ali na nesreu, sve ih je
uzgubila jer su tada poinjale ere
Cibone i Jugoplastike, a igrala je i
jedno finale sa Partizanom. Ona je
jugoslovenskoj koarci i reprezentaciji
dala nemerljiv doprinos i kroz njene
redove
je
prolo
mnogo
reprezentativaca
i
legendarnih
koarkaa, a pomenuemo samo neke,
jer bi trebalo stranice i stranice da se ispiu da bi se uvrstila sva velika imena:
Popovi, Gec, Kalember, Dragojlovi, Cvetkovi, ii, Simonovi, Bjegojevi,
Stojkovi, Jovanovi, Slavni, Kapii, Radovi, Ili, Jankovi, Avdija, Demar i
mnogi drugi.

KK ZADAR
Poetkom igranja koarke u Zadru
smatra se 1929. godina, kada je grupa
studenata iz Zadra koja je studirala u
Italiji za vreme boinih praznika
odigrala prvu javnu koarkaku
utakmicu. To je ujedno i prvo igranje
koarke na tlu Hrvatske.
U
poetku
je
sve
bilo
neorganizovano, da bi zvaninim
datumom osnivanja Koarkakog kluba Zadar bio proglaen 6. juli 1945. godine.
Tada je osnovano Fiskulturno drutvo Zadar i koarka je bila jedna od sekcija pri
tom drutvu.
Ve u avgustu iste godine Zadar uestvuje na fiskulturnom sletu u Zagrebu i
osvaja drugo mesto. 1946. godine, Zadar igra na prvom prvenstvu Jugoslavije u
Beogradu i u direktnom duelu sa Crvenom zvezdom odluuje o prvom dravnom
klupskom prvaku. Pobedila je Crvena zvezda sa 41:9 i Zadru je ostalo mesto
viceprvaka drave. I sledee godine ekipa zauzima drugo mesto, da bi od 1958.
godine bila stalni lan Prve lige, sve do raspada Jugoslavije 1991. godine. 31.
maja 1952. Zadar e protiv zagrebake Mladosti igrati na novootverenom
koarkakom terenu. Osnivaima KK Zadar smatraju se dvojica ljudi - Izidor
Maran i Enco Soviti, ljudi koji su najzasluniji za popularizaciju koarke u Zadru i
udaranju temelja ovoj koarkakoj instituciji.
est puta su osvajali naslov prvaka Jugoslavije: 1965, 1967, 1967/68, 1973/74,
1974/75. i 1985/86. Osvojili su jedan Kup Jugoslavije 1969/70. U Evropi su
najdalje dogurali do polufinala Kupa prvaka i to tri puta 1967/68, 1974/75. i
1986/87, kao i do tri polufinala Kupa Koraa: 1981/82, 1982/83. i 1988/89.
Zlatnim slovima e biti upisana generacija koja je donela Zadru prvu titulu prvaka
Jugoslavije 1965. godine:
ubri, Stipevi, Vali, Ostarevi, Marceli, Kota, era, Ani, Jeli,
Marceli, osi, Troskot, Komazec, Brajkovi.
Trener: Enco Soviti.
Zadar je bio i ostao koarkaki grad i Zadrani sa ponosom uvek istiu parolu:
Bog je stvorija ovika, a Zadar koarku. Kroz Zadar je prolo i u njemu igralo
mnogo koarkakih legendi i reprezentativaca, a pobrojaemo neke od njih:
Kreimir osi, Josip era, Stojko Vrankovi, Veljko Petranovi, Branko Skroe,
10

Petar Popovi, Arijan Komazec.

KK CIBONA / LOKOMOTIVA (ZAGREB)

Glavni krivac, u pozitivnom smislu naravno, za osnivanje Lokomotive je dr
Branimir Volfer koji zajedno sa nekoliko prijatelja sportista (Joso Milo, Nikola
Dasovi, elimir Matko, Ljubo Prosen) osniva 1947. godine koarkaku sekciju
pod imenom Sloboda, koja e do 1950. godine menjati ime u Polet i Zagreb,
da bi 1950. godine konano promenili ime u Sportsko drutvo Lokomotiva. Pod
tim imenom e ostati sve do sezone 1976/77, kada potpisuju sporazum sa
sponzorom i menjaju ime u Cibona, koje je i danas aktuelno.
Prvi tim su inili razni sportisti, a gro
njih su bili rukometai i igrali su na
terenu koji je bio napravljen pored
rukometnog, uz sam fudbalski stadion
Zagreba u Kranjevievoj ulici. Tek
kasnije e prei na igralite na
Tukanjcu.
Prvu utakmicu Sloboda je imala 6.
juna 1946. godine protiv Slavije i
izgubila rezultatom 20:36. Ostae
upamen tim koji je nastupao u
sledeem sastavu: Dolenec, Dasovi,
Jaklinovi, krgati, Javor, Pajni, Matko, Volfer, Prosen, timac, Sinobad i Belec.
Nedugo zatim, protiv istog protivnika su imali i zvaninu utakmicu, 27. jula
1946. godine, i izgubili sa 8:33. 1951. godine Lokomotiva debituje u Prvoj
saveznoj ligi (sa izuzetkom 1959. godine kada je ispala iz Prve lige i ekspresno se
vratila 1961.) i nije naputala elitno drutvo. Do 1991. godine Cibona je osvojila
tri naslova prvaka drave (1982, 1984. i 1985), osam puta jugoslovenski kup
(1969, 1980, 1982, 1983, 1985, 1986 i 1988), jednom Kup Radivoja Koraa
(1972), dva puta Kup pobednika kupova (1982. i 1987), i ono najvanije: dva puta
naslov prvaka Evrope (1985. i 1986). Cibona je bila i mnogo puta finalista
zavrnih takmienja, te tako i finalista Kupa Radivoja Koraa 1979/80. i
1986/87, zatim jugoslovenskog kupa 1972. i 1991, kao i finalista plej-ofa 1986.
godine. Prvu titulu Cibona je ekala jako dugo, sve do 1982. godine i prvog plejofa u Jugoslaviji, kada su pobedili beogradski Partizan, a tim koji je doneo titulu
11

Ciboni je igrao u sledeem sastavu: Naki, utura, osi, Knego, Petrovi,

Bei, Pavlievi, Cetinja, Bevanda, Ui, Savovi, Gospodneti. Trener: Mirko
Novosel.
Par godina kasnije, Cibona e se uspinjati na vrh Evrope dve godine zaredom,
ali e ipak zlatnim slovima ostati zapisano kada je osvojen prvi pehar namenjen
prvaku Evrope, kada su u finalu tukli kraljevski Real, a Cibona igrala u
sastavu: Naki, A. Petrovi, Bei, utura, D. Petrovi, Knego, Vukievi, Ui, I.
Naki, Arapovi. Trener: Mirko Novosel.
To je bilo zlatno doba Cibone i era Draena Petrovia. Nakon njegovog
odlaska iz Cibone, ona se nije mogla vratiti na staze uspeha sve do raspada
Jugoslavije. Za Cibonu je igralo pregrt legendarnih koarkaa, od Petrievia,
Kovaia, Pleaa, Omaia, osia, do brae Petrovi, Nakia, Knega, uture,
Cvjetianina, i mnogih drugih.

KK PARTIZAN (BEOGRAD)
Koarkaki klub Partizan osnovan je 4. oktobra 1945. godine kao koarkaka
sekcija Sportskog drutva Partizan. Koarkaka sekcija je nastala od koarkake
reprezentacije jugoslovenske vojske. Pod imenom Partizan nastupa od prvog
dravnog prvenstva 1946. godine, da bi 1953. Partizan zvanino prestao da bude
klub Jugoslovenske narodne armije.
U prvim godinama postojanja Partizan je vodio ljutu bitku sa veitim rivalom
Crvenom zvezdom, ali je u par navrata zavavao kao drugi. Kasnije e Partizan
pasti u drugi plan, sve do 70 godina prologa veka, kada Borislav orkovi sa
Duanom Ivkoviem pravi ampionski tim Partizana. Tako e Partizan poeti
sa osvajanjem trofeja. Do raspada Jugoslavije Partizan e osvojiti etiri naslova
prvaka drave (1976, 1979, 1981. i 1987), dva nacionalna kupa Jugoslavije (1979.
i 1989), kao i tri puta Kup Radivoja Koraa (1978, 1979 i 1989). Tri puta su bili
i finalisti plej-ofa, i to 1982, 1988. i 1991. godine. Po raspadu Jugoslavije
Partizan e preuzeti primat u domaoj koarci, ali to je tema za druge knjige i
prie. Za sve vreme od 1946. do 1991. godine Partizan samo 1948. nee
uestvovati u trci za naslov prvaka. 1971 je ispao iz Prve lige, ali je u letnjoj pauzi
ekspresno izborio povratak i na startu ampionata nastavio dalje.
Koarkaki klub Partizan je zajedno sa Zvezdom, Cibonom,
Jugoplastikom, Zadrom i Bosnom obeleio jedan uspean period
jugoslovenske koarke irom Evrope i sveta, to e nastaviti da ini i nakon
12

raspada Jugoslavije.
Partizan je igrao na koarkakim terenima podno kalemegdanskih zidina, pored
Zvezdinih terena, sve do kraja ezdesetih godina kada prelaze prvo na Sajmite,
pa zatim u Halu sportova na Novom Beogradu, gde e im dugi niz godina biti
dom, da bi njega zamenili halom Pionir.
Prvu titulu Partizan je ekao dugih trideset godina, te e taj tim iz 1976. godine
ostati upisan zlatnim slovima u klupskoj istoriji. Njega su inili sledei igrai:
Kianovi, Dalipagi, Fari, Kerkez, Popovi, Todori, Beravs, Latifi, uki,
Viekruna, Pavlovi, Babi, Orlovi, Koprivica, Mari, Milutinovi. Trener:
Borislav orkovi.
Nedugo zatim, Partizan e osvojiti i
svoj prvi meunarodni trofej, u sezoni
1977/78, kada e u finalu Kupa
Radivoja Koraa dobiti sarajevsku
Bosnu u Banjaluci, rezultatom
117:110.
Tim koji je osvojio prvi evropski
trofej je igrao u sledeem sastavu:
Dalipagi, Kianovi, Mari, Todori,
Petrovi, Kerkez, Vujai, Beravs, A.
Pei,
Babi,
Rastovi,
Boji,
Krekovi.
Partizan je u svojoj prebogatoj istoriji dao ogroman broj vrhunskih koarkaa,
legendi i reprezentativaca. Ovde emo pobrojati jedan deo, jer kad bi se svi
nabrajali, trebalo bi stranica i stranica knjige. Tako su najpoznatiji igrai
Partizana bili: Loci, Engler, Mirko Marjanovi, Radovi, Munan, uri, aper,
ermak, Kianovi, Dalipagi, Savovi, Pei, orevi, Grbovi, Mari,
Petrovi, Paspalj, Divac. Niz kvalitetnih igraa se nastavio i raspadom Jugoslavije.

KK BOSNA (SARAJEVO)
Koarkaki klub Bosna osnovan je 1951. godine. Prvi predsednki trener je
bio prof. dr Nedad Brki, koji je u ime Univerzitetskog odbora dobio zadatak da
oformi koarkaku sekciju. U Sarajevu su ve postojala tri kluba - Mlada Bosna,
Sarajevo i Milicionar - a Bosna je svoj ivotni put zapoela u gradskoj ligi.
1955. godine osvojila je Kup Sarajeva i tako se plasirala u vii rang, u
13

Republiku ligu. Tu nastaju velika rivalstva sa Slobodom, Borcem, Mladom

Bosnom (kasnije eljezniar). 1961. godine Bosna je izborila plasman u
Drugu saveznu ligu, ali se tamo zadrala samo jednu sezonu. Klub zatim angauje
profesionalnog trenera i kree sa u ozbiljnijim radom.
Sredinom ezdesetih godina XX veka klub se ustalio u Drugoj ligi, a nakon 1970,
kada Jugoslavija osvaja zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, koarka
u celoj zemlji doivljava ekspanziju, pa se to reflektuje i na Bosnu. 28. aprila
1972. Ona pobeuje svog mesnog rivala eljezniara i po prvi put se plasira u
Prvu ligu. Taj istorijski uspeh je ostvario tim koji je igrao u sledeem sastavu:
Terzi, Milavi, eur, Pavli, Nadadin, Dumi, Soe, Varaji, Pejovi, Pei,
Krvavac, ogi. Trener: Bogdan Tanjevi.
Te 1972. godine u Bosnu dolazi
Mirza Delibai Kine i ona e zajedno
sa njim u narednom periodu ispisati
zlatnim slovima istoriju i KK Bosna i
jugoslovenske koarke. U prvoj sezoni,
Bosna ostvaruje skroman rezultat
plasmanom na 12. mesto. Od tog
trenutka pa do 1991. i raspada
Jugoslavije, Bosna je osvojila tri
naslova prvaka drave (1978, 1980. i
1983), dva kupa Jugoslavije (1978. i
1984), kao i titulu prvaka Evrope 1979. godine u Grenoblu, pobedivi italijanskog
prvaka i aktuelnog prvaka Evrope Injisa sa 96:93. Bosna je bila prva
jugoslovenska ekipa kojoj je to polo za rukom. Tim koji je osvojio titulu prvaka
Evrope je igrao u sledeem sastavu: Vuevi, Delibai, Varaji, ogi, Benaek,
Bosioi, Pei, Izi, Zrno, Hadi, Radovanovi.
Od poslednjeg kupa 1984. godine, Bosna nije imala veih uspeha do 1991.
Koarkaki klub Bosna je u svojim redovima imao pregrt odlinih igraa i
reprezentativaca, kao to su: Mirza Delibai, Ratko Radovanovi, arko Varaji,
Hadi, Benaek, Vuevi, Bukva, Mutapi, Mitrovi, Avdi, Radulovi,
Alihodi, Alibegovi....

KK JUGOPLASTIKA (SPLIT)
Poeci koarke u Splitu datiraju jo iz 1938. godine, kada su Uro Tomini i
14

Natko Lahman doneli iz Praga prvu koarkaku loptu. Prvo takmienje

Jugoplastika je imala 1946. godine, a nastupala je pod imenom Hajduk sve do
1949, kada uzima ime Split, i to e ime nositi sve do 15. januara 1968. kada ga
menja u ime Jugoplastika. Sa tim imenom e maltene do raspada Jugoslavije
osvojiti sve mogue trofeje.
Prelomni trenutak za klub se desio
1960. godine, a do tada je klub moe se
slobodno rei - tavorio. Te 1960. izbija
devizna afera, u kojoj jedan od aktera,
igra Crvene zvezde Branko Radovi
(bivi igra Splita i Partizana),
biva doivotno kanjen zabranom
igranja koarke, te se vraa u Split, gde
zapoinje prve trenerske korake sa
namerom da se slatko osveti
Koarkakom savezu Jugoslavije. Pre povratka je rekao predsedniku saveza Danilu
Kneeviu: Odlazim u Split da napravim dravnog prvaka. Svi su mu se smejali
jer su znali da je, po do tada vienom, Split bio fudbalski grad i iveo za NK
Hajduk. No, Radovi je verovao u sebe, iako je imao na poetku problema i u
samom Splitu - obilazio je dvorane, gledao rukometne utakmice i polako skupljao
momke. Tako je Tanjevia jurio po ulicama Splita, uzeo Lovru Tvrdia, za kojim su
doli Rato Tvrdi i Prug. I ve 1963, iako nije niko u njih verovao, plasirali su se u
Prvu ligu. Kako su godine prolazile, Split je imao sve zapaeniju ulogu: 1965. su
bili esti, 1969. trei, a ve 1971. su osvojili i prvi naslov prvaka drave. Tim koji
je osvojio prvu titulu igrao je u sledeem sastavu: Peterka, Grao, Manovi, D.
Tvrdi. L. Tvrdi, R. Tvrdi, Guvo, olman, Radulovi, Prug, Skansi. Trener:
Branko Radovi.
Jugoplastika e posle prve titule jo vie rasti, pa e tako taj uspeh ponoviti i
1977. Zatim sledi dua pauza, posle koje se stvara tzv. splitsko udo, krajem
osamdesetih godina, kada tim na elu sa Kukoem i Raom za etiri godine (1988,
1989, 1990. i 1991.) osvaja sve to se moglo osvojiti. etiri naslova prvaka!
Osvojila je Jugoplastika i pet kupova Jugoslavije (1972, 1974, 1977, 1990. i
1991), dva Kupa Radivoja Koraa (1976. i 1977). Tri puta zaredom bila je
prvak Evrope (1989, 1990. i 1991). Tim koji je prvi puta postao prvak Evrope je
igrao u sledeem sastavu: Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Sobin, Tomi,
Naumoski, Tabak, Lovri, Ivanovi, Savi, Nagli, Raa. Trener: Boidar
Maljkovi.
Pored svih trofeja Jugoplastika je igrala i nekoliko finala evropskih
takmienja. Tako je 1972. igrala finale Kupa ampiona protiv Injisa i nesreno
15

izgubila sa pola koa, iako je imala napad za pobedu. Takoe je igrala i finale
Kupa pobednika kupova protiv ruskog Spartaka, od kojeg je izgubila sa 77:62.
Jugoplastika je iz svojih redova iznedrila mnogo velikih asova i legendi, kao
to su bili: Tvrdi Ratko, Jerkov, olman, Skansi, Kuko, Raa, Savi, i mnogi
drugi. Naalost, raspad Jugoslavije je uticao na sport kao i na sve druge stvari, pa
je tako prekinuta dominacija Jugoplastike, koja bi, da nije bilo tih nesrenih
dogaaja, jo dugo potrajala.

KK OLIMPIJA (LJUBLJANA)
KK Olimpija iz Ljubljane osnovana je 1946. godine kao odeljenje Sportskog
drutva Svoboda, da bi godinu dana kasnije promenila ime u Enotnost, pod
kojim je igrala sve do 1954. godine, kada uzima ime AK Olimpija, koje koristi
sve do 1977. Jednu sezonu uzima ime sponzora, pa se zove Brest, da bi nakon
godinu dana se nazvala Iskra Olimpija i pod tim imenom igrala sve do 1982,
godine, da bi potom se zvala Smelt Olimpija".
Glavni osniva, alfa i omega
Olimpije je bio Boris Kristani, koji
je jedno vreme i igrao i bio trener, neto
poput onoga to je bio Neboja Popovi
u Zvezdi. Svoju prvu utakmicu
Olimpija je odigrala 1946. godine
protiv ekipe Udarnika i pobedila sa
37:14. Olimpija je bila prvak
Jugoslavije est puta: 1957, 1959, 1961, 1962, 1966. i u staroj Jugoslaviji
poslednji put 1970. Prvi put je 1958. postala prvak drave i tako ula u istoriju.
Nijednom slovenakom klubu pre Olimpije to nije polo to za rukom; zabeleila
je 14 pobeda i samo 4 poraza. Sastav Olimpije koji je osvojio prvu titulu u
njenoj istoriji je izgledao ovako: Bajc, Brinik, Daneu, Debevc, Dermastja,
Jelnikar, Kandus, Kralj, Kristani, Lampi. Lokar, Pertot, Podboj, Pojak, kijanc.
Olimpija je bila i pet puta finalista Kupa Jugoslavije (1960, 1969, 1971, 1982. i
1987), ali je svih pet finala izgubila. Uestvovala je u 42 sezone prvenstva
Jugoslavije odigrala 842 mea, 479 puta pobedila, 353 puta izgubila i 10 puta
igrala nereeno. Prve utakmice po osnivanju je igrala u sali gimnazije u Taboru, i to
sve do 1951. godine, kada prelazi na otvorene terene sa ljakom pod Cekingradom,
koji je 1954. godine asfaltiran. 1965. je sagraena hala Tivoli, gde tim prelazi da
16

igra. Olimpija je iz svojih redova iznedrila mnogo sjanih igraa, koarkakih

legendi i dravnih reprezentativaca, poput: Daneua, Basina, orge, Jelovca, Vilfana
i Zdovca.

OKK BEOGRAD / METALAC / BSK

Od marta meseca pa sve do novembra u Beogradu su se osnivala sportska
drutva, pa je meu njima osnovano i Sportsko drutvo Metalac. Ostae zapisano
da je prvi tim Metalca igrao u sledeem sastavu: Sokolovi, Kaanin, Bokovi,
Kosti, Vasi, Mii, Toi, Krnji, Raji, Klimpl, Relji.
Ve 1946. Metalac se ukljuuje u
zvanina takmienja Jugoslavije i na
prvom prvenstvu zauzima esto mesto.
1949. godine menja ime u BSK i
prelazi na nove terene u ulici Zdravka
elara. Dolaskom Borislava Stankovia
za trenera kreu bolji dani za BSK, a
1958. tim dobija ime OKK Beograd,
koje je nosio do 1975. i nove promene,
ovog puta u OKK Beko, da bi nakon
est godina vratio ime, koje je i do
dananjih dana nepromenjeno. Kao i kod drugih klubova, tako je i kroz OKK
Beograd prodefilovalo mnogo igraa, sve dok se nije iskristalisao tim na elu sa
Koraem, Gordiem, Nikoliem. Ve 1958. OKK Beograd osvaja svoju prvu
titulu prvaka drave, sa skorom od 16 pobeda i samo 2 poraza, gde je rivalima dato
1.512 poena a primljeno 1.235. Tako e u analima jugoslovenske koarke ostati
zapisani igrai koji su doneli titulu OKK Beogradu. Tim je igrao u sledeem
sastavu: Kora, Gordi, Nikoli, B. Rajkovi, Erki, Lui, Nei, Popovi,
Otaevi, Jovanovi, Markovi. Trener: Borislav Stankovi. Posle ovog istorijskog
uspeha, OKK Beograd je bio prvak jo tri puta - 1960, 1963. i 1964. godine.
OKK Beograd je i osvaja jugoslovenskog kupa dva puta (1960. i 1962). Bio
je i finalist Kupa Radivoja Koraa 1972. godine kada je u finalu poraen od
zagrebake Lokomotive. U Kupu ampiona najvie su dogurali do polufinala
1959. godine, kada su ispali od bugarskog Akademika, kao i 1964. godine, kada
su, opet u polufinalu, zaustavljeni od ehoslovakog predstavnika Spartaka iz
Brna. Odlaskom zlatne generacije OKK Beograda prestale su i ampionske
17

ambicije, klub naalost vie nije mogao da sastavi tako sjajnu generaciju
koarkaa. U Prvoj saveznoj ligi, OKK Beograd je igrao sve do sezone 1979/80,
kada ispada iz takmienja i sve do 1991. godine i raspada Jugoslavije nisu uspeli
da se vrate.
OKK Beograd je dao veliki broj sjajnih igraa, kao to su: Kora, Rajkovi,
Gordi, Nikoli, ermak, ii, Radovi, Kneevi, Marojevi, Kotarac, Tanjevi,
Jovanovi i mnogi drugi.

KK BORAC (AAK)
Klub je osnovan 25. aprila 1945.
godine. Prvi predsednik i osniva kluba
je bio Milorad Stojanovi Lale, a Borac
je svoju prvu utakmicu odigrao tri
meseca nakon osnivanja kluba, u
Kragujevcu protiv Crvene zastave i
na svom debiju zabeleio i prvu pobedu
16:13. Na toj prvoj zvaninoj utakmici
Borac je nastupao u sledeem
sastavu: Kerkovi, Stiovi, Todorovi,
. Nikoli, M. Nikoli, Novogradi,
Nenadi, Panteli, D. Nikoli, Azanjac i Stanojevi. Borac je u Prvu saveznu
ligu uao 1954. godine, ali je samo nakon godinu dana i ispao iz lige, da bi se tek
1967. vratio i tada kree njegov uspon. 1954. godine je poela izgradnja hale u
aku, to je ilo neverovatno sporo, da bi se ubrzalo nakon odluke Koarkakog
saveza Jugoslavije da od sezone 1967/68. koarkaka liga prelazi da se igra u
dvoranama. Te je tako Borac svoju dvoranu dobio 19. januara 1969. godine.
Debi kakav se samo poeleti moe, bio je protiv Crvene zvezde. 3000 ljudi je
bilo u hali, a jo toliko sigurno ispred koji nisu mogli u nju da uu. Zvezda je
dobila taj me, ali e ostati upamen dan kada je aak dobio sportsku dvoranu.
Borac je u Prvoj ligi bio sve do 1988/89. sa izuzetkom kada je ispadao u dva
navrata: 1975/76. i 19791981. Najbolji plasman u istoriji kluba je etvrto mesto
1972/73, kada su ispred njega bili tadanji ampion Radniki, Crvena zvezda i
Partizan. Sledee sezone je Borac po prvi put igrao evropsku utakmicu u Kupu
Radivoja Koraa i tada su ispali u prvom kolu od predstavnika Italije
Inoentija. U aku je bilo 80:79 za goste, a u Italiji 96:76. Ekipa koja je
18

ostvarila taj istorijski uspeh, 4. mesto i borbu u Kupu Koraa je igrala u

sledeem sastavu: Miovi, Katani, Drobnjak, Kianovi, Radi, Radivojevi,
Kaarevi, Koprivica, P. Strugarevi, S. Strugarevi, Drakovi, P. Ivanovi.
Borac aak je pored etvrtog mesta osvajao i peto i esto mesto, te su u sezoni
1979/1980. igrali u Kupu Radivoja Koraa i u drugom kolu ispali od ekipe
Fleurus, koja je bila bolja u u dvomeu 89:84 i 111:85.
Borac je vaio za veoma nezgodnu ekipu i aku je za sve bio jedno od
najvrelijih gostovanja, tu su padali gotovo svi favoriti. Ko bi eleo da izvue
bodove iz aka morao je da ima stvarno izuzetno jaku ekipu. aani su iveli za
svoj klub i na svakom meu hala je bila dupke puna, to je bio dodatni motiv
igraima da daju sve od sebe. Borac iz aka je imao nemali broj igraa koji su
ostavili traga u jugoslovenskoj koarci, a mi emo pobrajati neke od njih: Radmilo
Miovi, Dragan Kianovi, eljko Obradovi, Marko Ivanovi: Taj se niz
nastavlja i nakon raspada Jugoslavije, te e aanska kola koarke izbaciti jo
velikih imena.

KK RADNIKI (BEOGRAD)
7. juna 1945. godine na Crvenom
krstu formirano je Sportsko drutvo
Radniki, a u njegovom sklopu
sekcija koarkakog drutva. Prvi i
dugogodinji predsednik je bio Ante
Lambaa koji e kasnije postati jedan
od najistaknutijih funkcionera u svetu
sporta. Za prvog referenta je izabrana
Slavica Damnjanovi. Radniki je
praktino poeo da igra u januaru 1946.
godine, kada su u maloj dvorani u ulici
arka Zrenjanina 31 trenirali i uili
prve koarkake korake.
1954. godine prvi put igraju u Prvoj saveznoj ligi i odmah ispadaju, i tako sve
biva do 1960, od kada se sve do 1982/83. neprestano takmie u Prvoj ligi. Tim koji
je te godine premijerno igrao u Prvoj ligi e ostati u seanju: Stojkov, Krstranovi,
Cokovi, Kopali, Markovi, Pei, Miladinov. Od 1960. Radniki je sve do
1972/73. ostvarivao solidne rezultate i plasmani su se uglavnom kretali od sedmog
19

do devetog mesta, izuzev 1962. godine, kada su bili peti.

U sezoni 1972/73. Radniki je osvojio naslov prvaka, jedini u dosadanjoj
istoriji. Maltene do zadnjeg kola se vodila mrtva trka sa aktuelnim ampionom
Crvenom zvezdom oko prvog mesta. Romantiari sa Crvenog krsta, predvoeni
Dragoslavom Ranatoviem i Milunom Maroviem su prvi proli kroz cilj i
zaslueno osvojili titulu prvaka Jugoslavije. Tim je igrao u sledeem sastavu:
Ranatovi, Jari, Damnjanovi, Ivkovi, Marovi, Zimonji, orevi, Vuini,
Tasi, Trivali. Trener: Slobodan Piva Ivkovi. Radniki je bio spoj dve
generacije - Ranatovi i Marovi su bili ve iskusne vedete, dok su iz juniora
prekomandovani Jari, Ivkovi, orevi, Damnjanovi, i kolektivnom igrom doli
su do prve i jedine ampionske titule. U 26 kola ostvarili su 22 pobede i 4 poraza.
Poraze su doiveli u 3. kolu od Zvezde sa 82:78, u 7. kolu od Lokomotive iz
Zagreba sa 87:73, u 14. kolu kui od Rabotnikog sa 91:81 i 15. kolu od OKK
Beograda - 109:102. I sve do kraja prvenstva su ostvarili sve pobede, da bi lag
na torti stavili u 26. kolu u Splitu protiv Jugoplastike 14. aprila 1973. pobedom
od 112:105. Postigli su 2.449 poena, najvie od svih u toj sezoni i samim tim
potvrdili superiornost u domaem ampionatu. Pored titule prvaka drave osvojili
su i domai kup u sezoni 1975/76, pobedivi u finalu ekipu Rabotnikog sa
89:75. Ekipa koja je osvojila domai kup je igrala u sledeem sastavu: Vuini,
Stankovi, Prelevi, ivanovi, Banjanin, orevi, Marovi, Damnjanovi, Jari,
Zupani, Tasi. Trener: Slobodan Piva Ivkovi.
Radniki posle ovih uspeha u prvenstvu i kupu u domaim okvirima nije imao
nekog uspeha, igrao je dva puta na meunarodnoj sceni. Prvi put u Evropi je
zaigrao u sezoni 1973/74. i stigao do polufinala, gde je koplja ukrstio sa
italijanskim ampionom, ekipom Injisa. U prvom meu Radniki je u Italiji
izgubio sa 105:78, dok u Beogradu je pobedio sa 83:70, ali nedovoljno za
istorijsko finale. drugi izlazak na scenu je takoe bio vie nego uspean; u sezoni
1976/77. igrao je u Kupu pobednika kupova, gde je za razliku od prvog izlaska na
evropsku scenu otiao stepenik vie i igrao finale tog takmienja. Takoe je protiv
sebe imao italijansku ekipu, Bira Forst, ali i ovoga puta ostao bez trofeja
izgubivi minimalnom razlikom - 87:86.
Radniki je u svojim redovima imao izvanredne koarkae i reprezentativce
koji e zauvek ostati zapisani i upameni kod zaljubljenika igre pod obruima:
Nemanju uria, Dragoslava Ranatovia, Dragutina ermaka, Miluna Marovia,
Dragog Ivkovia, Miroljuba Damnjanovia Dugija, Sreka Jaria. Takoe, u
Radnikom su nastale i neke trenerske legende, poput Ranka eravice,
Slobodana Pive Ivkovia, Duana Ivkovia, Boidara Maljkovia, Bratislava Bate
orevia, Borivoja Cenia, Milana Vasojevia, Dragoljuba Pljakia, i mnogih
drugih.
20

KK RABOTNIKI (SKOPLJE)
Osnovan 1946. godine, najbolja je
makedonska ekipa, i do 1990. petnaest
puta
je
bio
republiki
prvak
Makedonije. U Prvoj saveznoj ligi
debitovao je 1965. i od tada pa sve do
raspada Jugoslavije je igrao osamnaest
puta u tom takmienju, a prvu utakmicu
su odigrali 4. aprila 1965. u Skoplju
protiv viceprvaka drave, ljubljanske
Olimpije, i izgubili sa 63:67. Tim je
nastupao
u
sledeem
sastavu:
orevski, Knjazev, Savovi, Georgijev, Bocevski, Kaeti, Lukov, Andonovski,
Dimiovski, Lazarevski, Tefev, Gumlevski, Gavrovski.
Najbolji period u Prvoj ligi je imao u periodu 1969-1972. godine. Najbolji
plasman je 5. mesto koje je tri puta osvajao. Bio je i finalista Kupa Jugoslavije
1976. i 1983. godine, kao i polufinalista u Kupu pobednika kupova 1976. U Kupu
pobednika kupova se direktno plasirao u etvrtfinalnu grupu sa ekipama Aspo
tursom, CSKA iz Sofije i Olimpijakosom, gde je zauzeo prvo mesto sa skorom 5-1,
a u polufinalu izgubio u dvomeu od Olimpije iz Milana. Ostae zauvek upisan
tim koji je te godine igrao polufinale Kupa pobednika kupova: orevski,
Geovski, Kafedijski, Kovaevi, Bocevski, Georgijevski, Radosavljevi.
Rabotniki je bio u Skoplju izuzetno neugodan domain, i tu su neretko padali
veliki favoriti. Kroz Rabotniki je prolo mnogo velikih igraa i reprezentativaca,
kao to su: Georgievski, Bocevski, Radosavljevi, Andonovski, Geovski,
Naumovski, Lukovski.

KK IBENKA
KK ibenka, odnosno ibenik, osnovan je 1973. godine, da bi za est
godina postojanja proao sve tadanje lige i u sezoni 1979/80. uao u Prvu ligu.
Prvu zvaninu utakmicu ibenka je odigrala 27. aprila 1974. protiv Alkara na
21

Baldekinu (deo grada gde se nalazila hala u ibeniku), koje je zavren rezultatom
75:73. Klub je 1973. godine osnovao, i ujedno bio njen prvi predsednik, Tomislav
Zori. 9. oktobra. 1976. ibenka iz Tree lige prelazi u Drugu ligu (Zapad). Iz
godine u godinu klub je rastao, da bi 1979. uao u Prvu saveznu ligu i te sezone
zauzeo 8. mesto sa skorom 9 pobeda i 13 poraza. Sledee sezone, 1980/81,
zauzima odlino 4. mesto sa skorom 12-10, i po prvi put se plasira na neko
evropsko takmienje, tanije Kup Radivoja Koraa.
U premijemom meu u Evropi
ibenka se sastala sa ekipom
Hapoela iz Jerusalima. U dvomeu je
bila bolja i plasirala se u sledeu rundu.
U etvrtfinalnoj grupi osvojila je prvo
mesto,
ispred
Akva
Fabie,
Valjadolida i Vaaa, sa 5 pobeda i
jednim porazom. U polufinalu se sastala
sa beogradskom Crvenom zvezdom. U
prvom meu u Beogradu ibenka je
izgubila sa 115:99, da bi u revanu na Baldekinu bila bolja, sa dva osvojena poena
vie (101:83) i tako se plasirala u finale Kupa Koraa, to je predstavljao
izvanredan uspeh. U finalu je od ibenke bila bolja francuska ekipa Limoa sa
90:84. I naredne sezone, 1981/82. ibenka ponavlja uspeh u prvenstvu, osvojivi
5. mesto i novi plasman u Kup Radivoja Koraa. Kao i prethodne sezone,
ibenka je bila prva u etvrtfinalnoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i opet preko
ekipe iz domaeg prvenstva (ovoga puta preko Zadra - prvi me dobio Zadar
sa 78:70, drugi ibenka sa 89:69) se plasirala u finale. U finalu, repriza prole
godine, isti rivali i isti ishod: Limo ibenka 94:86. Naredna, 1982/83. je bila
i najbolja sezona ibenke u njenoj istoriji. Nakon regularnog toka prvenstva
ibenkaje osvojila prvo mesto i u plej-ofu preko Jugoplastike i Crvene
zvezde se plasirala u finale, gde se sastala sa Bosnom. To je i dan-danas uveno
finale koje je ibenka izgubila posle dosta previranja, bure i skandala.
ibenka se posle ovoga, ali i posle odlaska svog najboljeg igraa Draena
Petrovia, nije oporavila. U narednim sezonama e zauzimati od 4. do 6. mesta da
bi 1988/89. ispala iz lige. Sledee sezone se vratila, pa 1990/91. opet ispala. U
Evropi vie nije bila ni blizu rezultata kao to je bila u prve dve sezone igranja.
U ekipi ibenke je igralo dosta poznatih koarkakih imena i dosta koarkakih
legendi kao to su: Draen Petrovi, Zoran Slavni, Aleksandar Petrovi, Sreko
Jari, Sreten uri, Sran Dabi, Predrag ari, Ivica uri, Branko Macura.

22

KK ELJEZNIAR (KARLOVAC)
Osnovan 1946. pod nazivom Udarnik, godinu dana kasnije menja ime u
Sloboda. 1948. dolazi do spajanja sa sportskim drutvom eljezniar i pod tim
imenom nastupa sve do 1991, kada menja ime u Karlovac.
eljezniar iz Karlovca postaje
lan Prve lige 1952. godine, da bi od
1954. godine, pa sve do 1974. bio grad
koarke. Najvei uspeh su ostvarili
1959. godine, kada su osvojili tree
mesto
u
dravnom
prvenstvu
Jugoslavije. Ispred njih su bili
Olimpija, koja bila prvak te godine i
Crvena zvezda sa jednim bodom vie.
Igrala je ekipa eljezniara i u
narednim ampionatima gde se kotirala
od 4. pa do 8. mesta, sve do sezone
1970/71. kada ispada iz Prve lige, a vraa se u sezoni 1972/73, ali to je bila
ujedno i poslednja sezona u elitnom drutvu. Igralite anac je primalo oko 2.000
gledalaca i nalazilo se podno zidina koje su podignute za vreme Osmanlijskog
carstva kako bi se stanovnitvo odbranilo od najezde turskog osvajaa. Ispod
zidina tvrave su postojali rovovi, anci i u jednom od tih anaca je bio izgraen
teren za koarku.
eljezniar iz Karlovca je izrodio iz svojih redova nekoliko sjajnih koarkaa
i reprezentativaca, a meu njima su bili i ivko Kasun, Slobodan Kolakovi, Zlatko
Kiseljak, Boris Krian. Tu je igrao jo i Slavko Cvitkovi, koji je bio poznatiji kao
dugogodinji sportski komentator Radio televizije Zagreb, a kasnije Televizije
Hrvatske. Postojalo je i nepisano pravilo: ko je uzeo u Karlovcu bodove taj je
mogao i raunati da e se ukljuiti u borbu za naslov prvaka drave. Mnogi favoriti
su padali u ancu, te je tako i Zvezda dva puta se saplela kada je vodila grevitu
borbu za naslov prvaka, i oba puta je ostala bez trofeja.

23

KOARKAKE LEGENDE

24

ETIRI MUSKETARA
U uvodu ove knjige na samom poetku sam pisao o etvorici ljudi, vizionara,
zaljubljenika u koarku i ljudima najzaslunijim za sve to je postojalo u
jugoslovenskoj koarci. Mnogo toga je u raznim knjigama, asopisima, pa i
njihovim biografskim knjigama nadugako i nairoko pisano, to oni to svakako
zasluuju. U naslovu teksta sam stavio etiri musketara jer ih ja jednostavno tako
doivljavam, sve su radili skupa, dugo godina su se zajedno borili za najvie
interese jugoslovenske koarke, bili su vitezovi, ba kao i u romanu Aleksandra
Dime i sluili su se onom uvenom izrekom - svi za jednog - jedan za sve. Ovde
e biti ukratko rei o te etiri najznaajnije linosti jugoslovenske koarke: Neboji
Popoviu, Borislavu Stankoviu, Aleksandru Nikoliu i Radomiru aperu.
Neboja Popovi je roen 8.
februara 1928. godine u Irigu. Jedna je
od naih najznaajnijih sportskih
linosti, ako ne i najznaajnija, tvorac
jugoslovenske koarke i Koarkakog
kluba Crvena zvezda. Bio je ovek
ispred svog vremena, vizionar; sportsku
karijeru je zapoeo kao vaterpolista na
Suaku u Rijeci. Kasnije se, gledajui
Bou Grkinia, legendu naeg vaterpola
kako igra koarku, zainteresovao za ovaj
sport i podario mu ceo ivot. 1945.
godine, nakon zavretka rata osniva KK
Crvena zvezda, biva ujedno i igra i
trener, kako muke tako i enske sekcije
kluba. Pod njegovom palicom Zvezda
osvaja deset titula u mukoj i sedam u enskoj konkurenciji, to do dana dananjeg
nikome nije polo za rukom. Bio je i reprezentativac Jugoslavije, za koju je
nastupao 39 puta postigao 179 poena, a kao i strelac prvog koa za jugoslovensku
reprezentaciju na Svetskom prvenstvu 1950. godine u Buenos Ajresu. Bio je i
trener reprezentacije Jugoslavije te 1950, kao i 1953. i 1954. godine. Nakon
zavretka karijere bio je novinar dopisnik Gazeta dela Sporta, predsednik
Koarkakog saveza Jugoslavije, generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog
komiteta. Zatim, dugo godina obavljao je dunost potpredsednika Meunarodne
25

komisije Fiba. Bio je i jedan od direktora RTV Beograd zaduenog za sport i

najvie zahvaljujui njemu je uveden i ustaljen legendarni termin subotom u pet,
kada su prenoene utakmice jugoslovenske lige. Fiba mu je 1997. godine uruila
orden asti, a Meunarodni olimpijski komitet ga je odlikovao prestinom
nagradom Sportska univerzalnost. 1. marta 2007. otvorena je kua slavnih
Meunarodne koarkake organizacije, gde se zajedno sa ostalima koji su zaduili
svetsku koarku nalazi i ime Neboje Popovia.
Neboja Popovi je pored svoje porodice imao i tri ljubavi: Zvezdu, koarku i
novinarstvo, i svima njima je bio veran do kraja svog ivota. Preminuo je 20.
oktobra 2001. u Beogradu.
Borislav Stankovi roen je 9. jula
1925. godine u Bihau. Jo kao deak se
bavio stonim tenisom. 1941. godine
dolazi u Beograd iz Novog Sada. Na
osnivakoj skuptini KK Crvena
zvezda 4. marta 1945. godine biva
izabran za treeg sekretara. Par godina
je igrao i za prvi tim Crvene zvezde,
da bi preao u BSK (kasnije e ovaj
klub ime promeniti u OKK Beograd),
gde e kao trener osvojiti nekoliko titula
prvaka i nacionalnih kupova. Sa
italijanskom ekipom Oransoda e
osvojiti titulu prvaka Italije i tako
postati prvi inostrani trener kome je to
polo za rukom. Sredinom ezdesetih
godina Vilijem Dons ga postavlja za
svog zamenika. Od 1976. godine bio je generalni sekretar FIBE, a kasnije biva
proglaen poasnim predsednikom te organizacije. Od 1988. bio je lan
Meunarodnog olimpijskog komiteta, a od 1983. i generalni sekretar ASOIF,
organizacije koja objedinjava aktivnost meunarodnih federacija svih sportova koji
su na programu letnjih olimpijskih igara. Za svoj predani rad dobio je najvee
meunarodno sportsko odlikovanje - Orden za zasluge MOK-a. Od 1991. biva
uvrten u kuu slavnih.
Aleksandar Nikoli roen je 28. oktobra 1924. godine u Sarajevu.
Zajedno sa Nebojom Popoviem se sa pravom smatra rodonaelnikom
jugoslovenske koarke. Bio je lan ekipe jugoslovenske vojske koja je na prvom
ampionatu 1946. godine pobedila selekciju Srbije sa 21:18. Nekoliko godina je
igrao za Crvenu zvezdu i sa njom osvojio tri titule prvaka drave. Nastupao je i
26

za dravni tim u kome je odigrao deset

utakmica i postigao 37 poena.
Debitovao
je
na
Balkanskom
ampionatu u Bukuretu 1946. godine
protiv Rumunije, a svoju poslednju 7.
januara 1950. protiv Italije u Nici na
kvalifikacionom turniru na odlazak na
Svetsko prvenstvo u Argentini iste
godine. 1951. godine prestaje da igra
koarku i posveuje se trenerskom poslu
i reprezentaciji Jugoslavije, sa kojom e
doi do najveih visina. Vodio je
reprezentaciju punih 14 godina, i sa
njom osvojio zlato na Svetskom
prvenstvu u Manili 1978, srebro u Riju
1963, takoe na svetskom prvenstvu,
jedno zlato na Evropskom prvenstvu u
Lijeu 1977, dve srebrne medalje Beograd 1961. i Moskva 1965. godine, kao i jednu bronzu na Evropskom prvenstvu
u Vroclavu 1963.
Vodio je i mnoge klubove, kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu, pa je tako sa
Zvezdom osvojio Kup pobednika Kupova 1974. godine, a pre toga je vodio zlatnu
generaciju OKK Beograda. U Italiji je ostavio neizbrisiv trag, gde je sa Injisom
osvojio sve klupske titule u Evropi i svetu koje su se mogle osvojiti: kup i
prvenstvo Italije, Kup evropskih ampiona i Interkontinentalni kup. Kasnije je bio
profesor na katedri za fiziku kulturu i mentor mnogim trenerima koji e poi
njegovim stopama. I dan-danas se pria o njegovoj koli koarke. Dobitnik je FIBA
priznanja Order of Merit i lan asocijacije Hal Of Fejm od 1998. godine. Preminuo
je 12. marta 2000. u Beogradu.
Radomir aper roen je 9. decembra 1925. godine u Beogradu.
Koarku je igrao pre rata zajedno sa svojim bratom Svetom u BASK-u, da bi
posle rata poeli da treniraju u Zvezdi, a 4. oktobra 1945. godine, kada je
oformljen KK Partizan, kao jo uvek aktuelni vojnici prekomandovani su tamo.
Sa Partizanom nije imao nekih uspeha, ali je zato kasnije nakon zavretka igrake
karijere ostavio nemerljiv trag u jugoslovenskoj koarci. Dugo godina je bio prvi
ovek nae koarkake organizacije. Po nastajanju koarkakog saveza vodio je
tehniki sekretarijat, buduu takmiarsku komisiju. Osam godina je bio predsednik
Koarkakog saveza Jugoslavije, a isto toliko i generalni sekretar. Dvadeset godina
je bio predsednik takmiarske komisije, najvanije u FIBA. Izuzetan inovator i
27

organizator, bio je i dugo godina

komesar Juba lige. Preminuo je 6.
januara 1998. godine u Beogradu.

ALEKSANDAR GEC
Roen 3. marta 1928. godine u Beogradu, preminuo 12. aprila 2008.
Bio je prvi srpski koarka i prva legenda Koarkakog kluba Crvena zvezda.
Aleksandar Gec je poeo da igra koarku za prvi tim od samog njenog osnivanja,
1946. godine. Sa Crvenom zvezdom je osvojio osam titula dravnog prvaka u
nizu, od 1945. pa sve do 1953. godine. Njen dres je nosio 98 puta. Za
reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 66 meeva, uestvovao na prvom Svetskom
prvenstvu u Buenos Ajresu 1950. godine, a od reprezentacije se oprostio 1953.
godine na EP u Moskvi. Naalost, u 25. godini ivota je morao da prestane da se
bavi aktivnim igranjem koarke, ali se nije predavao i dalje je celog sebe davao i
Zvezdi i sportu.
28

Ostae upamen kao velemajstor u

asistencijama, sjajan tehniar sa
izvrsnim pregledom igre. Posle
prestanka aktivnog igranja koarke, Gec
se oprobao i kao trener, a kasnije je bio
i predsednik kluba. Za vreme njegovog
mandata Crvena zvezda je osvojila
titule prvaka 1968/69. i 1971/1972, kao
i tri Kupa Jugoslavije: 1971, 1973. i
1975.
Kakav je bio koarka i koliko je
voleo Crvenu zvezdu pokazae i
sledei primeri. Kada su svojevremeno
pitali Velikog Aleksandra da izdvoji
neku zanimljivu priu iz karijere, on je
izdvojio dva jako interesantna dogaaja.
Prvi se odnosio na utakmicu sa
Zadrom 1946. godine, koja je
odluivala o naslovu prvaka. Utakmica
se igrala u osam ujutru, a Gec, koji je
tada sa 18 godina i bio maturant, morao
je toga dana da polae pismeni maturski rad, koji je poinjao sat vremena ranije
nego utakmica. Zavrim ja taj deo ispita u rekordnom roku od 15 minuta i zbriem
pravo na utakmicu", rei su velikog asa. Crvena zvezda je pobedila rezultatom
46:9 i osvojila titulu, a Gec opijen slavljem, sutradan nije ni otiao na usmeni, jer
kako je sam priao, znao je da je loe uradio pismeni - ta moe da se uradi za
petnaest minuta - pa je maturski ispit poloio u septembru.
Drugi detalj, koji je takoe njemu bio veoma drag i znaajan, zbio se 1952.
godine u Zrenjaninu. Crvena zvezda je tih godina bila neprikosnovena i svi se
jedva ekali da je skinu sa trona. Ba na toj utakmici sa Proleterom, sve se
okrenulo protiv Zvezde. Na etiri sekunde pred kraj mea, rezultat je nereen,
ali je lopta bila kod mene, na naoj polovini. utiram sa pola igralita i postignem
pobedonosni ko, ali nastane guva kod zapisnikog stola i sudije ponite taj
pogodak, pa ponovo dosude loptu za nas. utiram gotovo sa istog mesta i opet
postignem ko, velika je radost kad da ko sa pola terena dva puta uzastopce,
priseao se Veliki Aleksandar.
Na jednoj od turneja je za 12 dana odigrao 13 utakmica za Zvezdu, deavalo
bi se da jednu utakmicu odigra u prepodnevnim, a drugu u popodnevnim satima.
Posle Evropskog prvenstva u Moskvi 1953. godine, Saa je sve napore stoiki
29

izdravao, ali je tada osetio da se preznojava. I kada bi sedeo, obuzimala ga je

slabost. Nakon pregleda, na rendgenu je otkriveno da ima otvorenu kavemu na
levom plunom krilu. Sa 25 godina je morao da kae zbogom igranju koarke, pa
se posvetio trenerskom radu, a kasnije je bio i predsednik kluba. Za vreme
njegovog mandata Crvena zvezda je osvojila dve ampionske krune, tri Kupa
Jugoslavije i jedan Kup pobednika kupova.
Aleksandar Gec je bio izuzetno astan ovek, dosledan svojim principima i
vaspitavan u sportskom i vitekom maniru, to slikovito pokazuje injenica da je sa
mesta predsednika kluba otiao, jer nije mogao da se pomiri sa nekim stvarima
koje nisu bile u duhu fer-pleja. Igrao se derbi u Hali sportova na Novom
Beogradu, pobedio je Partizan, koji je tih godina ee pobeivao. Navijai
crno-belih, pretukli su navijae Crvene zvezde naoigled policajaca, koji su bili
u neposrednoj blizini. I sa osmehom na licu sve to posmatrali. Sutradan, Gec je
traio da se uputi pismo predsedniku KK Partizan, koji je u to vreme bio i
ministar unutranjih poslova vlade Srbije. Saradnici Aleksandra Geca nisu
podrali tu inicijativu i hteli su da se sve zataka. Videvi to, Gec, dosledan svojim
principima, dao je neopozivu ostavku na mesto predsednika kluba i nikada vie nije
otiao ni na jednu koarkaku utakmicu. To je bilo prosto neverovatno, ovek koji
je dao nemerljiv doprinos koarci i Zvezdi, okrenuo je lea sportu svog ivota
zbog nepravde. Aleksandar je u tim trenucima pokazao svoju veliinu. Ostae
upamen kao kapiten koji je gledaoce oduevljavao izuzetnim potezima, koji se
nisu mogli esto videti. Bio je romantiar kraljice igara i ceo svoj ivot je posvetio
svom klubu. Aleksandar Veliki e zauvek ostati u naim srcima i seanjima.

SRAN KALEMBER
Roen 5. juna 1928. godine. U koarku je uao sasvim sluajno, prisustvovavi
osnivakoj skuptini fudbalskog kluba Crvena zvezda i reen da nastavi sa
igranjem fudbala. Voleo je fudbal, pre rata se bavio fudbalom i stonim tenisom, ali
ga je Slobodan osi ubedio da fudbal nije za njega i da okua sreu meu
kalemegdanskim zidinama, gde je ve skakutala koarkaka lopta. Prvi put se sa
koarkom susreo u Treoj beogradskoj gimnaziji, gde su u dvoritu kole, u jednom
oku, igrala koarku i braa aper.
Kada je doao u Zvezdu, bio je u 12. timu. Tada je Zvezda formirala 12
mladih timova. Zbog svog talenta, ve 1946. godine debitovao je za prvi tim i igrao
za Zvezdu punih devet godina. Osvojio je devet ampionskih titula i do dana
30

dananjeg dri taj rekord. Sra

Kalember,
Neboja
Popovi,
Aleksandar Gec, Ladislav Demar i
Tulio Roklicer su predstavljali petorku
snova koja je godinama harala
koarkakim
terenima
irom
Jugoslavije. Atraktivnom igrom je
mamio gledaoce da dou na Mali
Kalemegdan. Ostavio je neizbrisiv trag,
kako u Crvenoj zvezdi, tako i u
reprezentaciji. Igrao je na mestu krila,
imao je nepogreivu ruku za ut iz
kornera, uvek je bio nasmejan i oran za
alu. Otvoreno i fer je ulazio u duele i
uvek je gledao da najduhovitiji nain
nae reenje za neki ko ili akciju, zbog
ega je morao da odlazi na klupu, ali je
bio nezamenljiv kada bi Zvezda igrala
za publiku. Za Crvenu zvezdu je
odigrao 101 utakmicu; brz, okretan - bio
je roen za kontraa, probijao se poput
ila kroz protivnike odbrane, trudei se
da svaki njegov ko bude za pamenje. Bio je i reprezentativac Jugoslavije,
uestvovao je na dva Evropska prvenstva, 1947. i 1953, i jednom svetskom
prvenstvu, 1950. godine, zabeleivi 47 nastupa. Posle Crvene zvezde odlazi u
Francusku 1954. godine, u Nant. Nakon zavrene igrake karijere oprobao se i kao
trener. Bio je trener enskog Koarkakog kluba Jugoplastika, a kasnije i mukog
tima. Sa ekipom Jugoplastike osvaja kup. Nakon izleta u Split, vraa se u
Francusku i trenersku karijem zavrava u Viiju. Penzionerske dane provodi u
Beogradu i jedini je ivi lan one uvene petorke snova Crvene zvezde.

LADISLAV DEMAR
Ladislav Demar, roen 25. januara 1929. u Novom Sadu, preminuo 15. februara
1992. Za prvi tim Crvene zvezde je nastupao 160 puta. 1948. godine kao
devetnaestogodinjak prelazi iz Edjega u Crvenu zvezdu i sa njom osvaja
31

sedam titula. Dvanaest sezona je igrao za Crvenu zvezdu i nalazi se meu prvih pet
igraa po broju odigranih sezona. Demi, kako su ga popularno saigrai zvali, bio je
igra koji je imao prefinjenu tehniku, skok i izuzetno precizan ut. Bie upamen po
horog utu, a bio je jedan od retkih centara koji su poentirali sa udaljenosti od pet,
est metara.
Bio je reprezentativac Jugoslavije, za nacionalni tim je nastupao 79 puta. Bio je
uesnik Evropskih prvenstava 1947, 1953. i 1955. i Svetskog prvenstva 1950.
godine.
Po zavretku igrake karijere bavio
se i trenerskim poslom: bio je trener
enskog tima novosadske Vojvodine,
kao i selektor enske koarkake
reprezentacije Jugoslavije, 1963-1970.
Sa ekipom Vojvodine je dva puta
bio prvak drave, 1969. i 1970. Ni pre,
a ni posle toga, Vojvodina nije mogla
da
ostvari
takav
uspeh.
Sa
reprezentacijom Jugoslavije je osvojio
srebro na Evropskom prvenstvu 1967.
godine u Mesini, a dve godine kasnije,
1969. u Roterdamu, Demarove
izabranice su osvojile bronzu.
Tog dana, kada nas je veliki Demi
napustio, crni flor su nosili svi
koarkaki pregaoci, treneri, igrai i
igraice. Nama je ostalo da se uvek
seamo naeg velikog Demija.

MIODRAG SIJA NIKOLI

Roen je 22. februara 1938. godine u Beogradu.
Od oca Boidara i majke Sofije zajedno sa bratom orem iveo je u veoma
skromnim uslovima na Crvenom krstu. etajui Kalemegdanom video je novu igru
pod obruima koja ga je napreac osvojila, iako su njegovi roditelji imali druge
planove za mladoga Miodraga; upisali su ga u muziku kolu na odsek violine,
32

mislei da e tako sebi graditi karijeru. Meutim, Miodrag nije tako mislio, ve je
umesto na asove violine u muzikoj koli vreme provodio na koarkakim
terenima, i sve je trajalo dok jednog dana njegovi roditelji nisu u kutiji gde bi
trebalo da se nosi violina nali ispumpanu koarkaku loptu. Sija je odlazio u
komiluk na terene Radnikog, gde je uz budne oi Ranka eravice, Borivoja
Cenia i Mite Reljina trenirao koarku. U Radnikom ostaje sve do 1957.
godine, kada ga na koarkake terene BSK-a dovodi Radomir aper. Zbog
prelaska iz Radnikog u OKK Beograd morao je da pauzira est meseci, pa je
tu pauzu iskoristio igrajui odbojku u elezniaru, gde je upravo uz pomo te
igre poveao skonost, koja e mu u karijeri biti od velike pomoi i znaaja. Tu
poinje blistava karijera Sije Nikolia, BSK se te godine vratio iz Srpske lige i
odmah to prvenstvo zavrio na 3. mestu. Nikolieve partije iz te godine nisu bile
ostale nezapaene, te je usledio i poziv u dravnu reprezentaciju, gde sa 19 godina
debituje za nacionalni tim. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 126 utakmica,
postigao 756 poena. Osvojio je jedno zlato na Mediteranskim igrama, etiri zlata
na Balkanskim igrama, jedno srebro na Svetskom prvenstvu, jedno srebro na
Evropskom prvenstvu i jedno na Balkanskim igrama, kao i jednu bronzanu medalju
na Evropskom prvenstvu. Ostae upamen tandem Nikoli-Daneu, koji se
neverovatno razumeo i dopunjavao i bio nereiva enigma za protivnike. Sa ekipom
OKK Beograda osvojio je etiri dravna prvenstva (1958, 1960, 1963, 1964.) i
dva Kupa Jugoslavije (1960. i 1962).
Nikolieva karijera u OKK Beogradu se zavrila prerano 1965. godine kada
je na utakmici protiv Olimpije u sklopu zimskog turnira na Sajmitu u Hali 3 tee
povredio nogu. Posle toga odlazi u inostranstvo u Tursku, gde igra sve do 1970.
godine, kada prelazi u Nemaku i tamo biva sve do 1975. godine. Nakon zavretka
igrake karijere posvetio se trenerskom poslu i vodio reprezentativne selekcije sa
Arabijskog poluostrva Katar, Bahrein, Kuvajt.
Preminuo je u Kataru u 67. godini. Igrao je na mestu beka. Bio je visok 190 cm i
ostae upamen kao jedan od pionira jugoslovenske koarke, igra koji je prvi
pravilno izvodio skok-ut, koji je svojom virtuoznou i elegancijom plenio na
terenima i ostavio nemerljiv trag u koarci.

JOSIP ERA PINO

Jedan od najboljih jugoslovenskih bekova i sigurno najbolji kojeg je Zadar
imao. Roen je 24. septembra 1937. godine u Zadru. Prve koarkake korake je
33

napravio na betonu zadarskog svetilita na Jazinama. Pino, kako su ga mnogi od

milote zvali, dugo se lomio izmeu fudbala i koarke. Presudilo je to to se
koarkaki klub takmiio u veem rangu od fudbalskog. Pino je u prvi tim Zadra
uao zahvaljujui tome to je maltene ceo tim napustio Zadar; Roklicer je otiao
u Zvezdu, Maran prebegao u Australiju, Tiina u ile, a i stariji erin brat
Petar u Austriju u Beu. Tako je trener Zadra uro Vujani morao da napravi
oajniki potez i ubaci golobrade mladie u seniorski tim, a meu njima je bio i
era. Prvo su ti klinci napravili senzaciju i 1954. godine osvojili hrvatsko
prvenstvo, a 1957. godine pod dirigentskom palicom Enca Sovitija uli u Prvu
saveznu ligu. U Zadru je ostao celu igraku karijeru, sve do 1976. godine. Sa
Zadrom je osvojio pet naslova prvaka drave - 1965, 1967, 1968, 1974. i 1975.
godine - kao i jedan nacionalni kup, 1970.
era je bio igra koji je punio prvo
terene, a zatim i dvorane irom
Jugoslavije. Ljudi su dolazili da pored
svojih ljubimaca gledaju i majstorije
zadarskog velemajstora. Prosto je bio
neuhvatljiv za protivnike, kad je on
igrao, igrao je i Zadar. Posedovao je
jedinstven akrobatski stil igre sa
lebdeim utem. To je izgradio
zahvaljujui filmu od 8 mm koji je
dobio od svoje tetke iz Amerike, na
kome je prvi put video Boba Kouzija na
delu. Poto nije imao gde da gleda film,
on bi u prepodnevnim satima iao u
zadarski bioskop Pobeda kod kinooperatera urkovia. Kada nema guve
ovaj mu je putao film, te je tako Pino,
pomno, bez daha i treptanja, skidao
pokrete i finte koje je kasnije mesecima
na terenu vebao, sve dok ih nije doveo do savrenstva, kombinujui ih sa nekim
svojim idejama. Pino je imao sree poto je Aleksandar Nikoli posle kraha na
evropskom prvenstvu u Turskoj 1959. godine reio da napravi radikalan rez i
podmladi reprezentaciju, pa su tako istog dana u prvi tim uli era, Gordi,
Nikoli, Kora, to e se kasnije ispostaviti kao jedan u nizu genijalnih poteza
profesora Ace Nikolia. Za A reprezentaciju era je odigrao 103 utakmice i
postigao 611 poena. Osvojio je srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i
1967, kao i na Evropskom prvenstvu 1965. godine. Zadar mu se zahvalio
velianstvenim oprotajnim meom 1976. godine, ba kako je era i zasluio.
34

Nakon zavretka igrake karije posvetio se trenerskom poslu. Bio je trener

Zadra od 1976. sve do 1983, pa potom i 1986/87. Vodio je i grki Paok i
nekoliko italijanskih klubova. Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije 1983.
godine. Proglaen je najboljim sportistom Zadra 1958. godine, najboljim
sportistom Hrvatske 1963. Te iste godine izabran je u najbolju petorku sveta, a
1965. u najbolju petorku Evrope.

DRAGUTIN ERMAK
Legendarni
koarka,
legenda
Radnikog sa Crvenog krsta i
Partizana, roen je 12. oktobra 1944.
u Beogradu.
Jo kao mali se interesovao za sport,
poeo je sa boksom i ta avantura je
otprilike trajala mesec dana, da bi ga
Milan Ciga Vasojevi, koji mu je bio
nastavnik u koli Milica Pavlovi,
odveo na koarkake terene Crvenog
krsta, i zauvek ga zarazio najlepom
igrom pod obruima. 1954. godine je
poeo sa treninzima u Radnikom i
jedan je od retkih iz njegove generacije
koji je istrajao i doao do prvog tima
1960. godine, kada je debitovao protiv
karlovakog eljezniara. U toj
utakmici je svojim slobodnim bacanjima
u
produetku
doneo
pobedu
Radnikom. Tereni na Crvenom krstu
su, kako za njega tako i za sve ostale iz Radnikog, bili centar zbivanja: tu su
provodili najvei deo svog vremena, na tim terenima su nastala i tri reprezentativca
Jugoslavije - uri, ermak, Ranatovi.
Nakon devet godina provedenih u seniorima Radnikog prelazi u Partizan.
Pre prelaska u Partizan vodio je razgovore i imao elju da pree u Zvezdu,
meutim, posle 5-6 razgovora sa rukovodstvom Zvezde u kojima se nije mnogo
odmaklo, ermak je prelomio i preao u Partizan. U Partizanu je igrao do
35

1973. godine, odigrao je 102 utakmica i postigao 1836 poena. Nakon Partizana
odlazi u Holandiju, a zatim i u Belgiju. U decembru mesecu 1963. godine protiv
Francuske u Strazburu debituje za A tim reprezentacije Jugoslavije i sve do
1971. godine bio je njen standardni lan. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao
167 utakmica i postigao 1.446 poena i nalazi se na 15. mestu vene liste strelaca.
Bio je kapiten reprezentacije i na Olimpijskim igrama 1968. izabran je za lana
najbolje petorke. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju na
Svetskom prvenstvu 1970, a na Balkanskim igrama 1965, 1966, 1968, 1969, 1970.
Srebrn je bio na Evropskom prvenstvu 1969. i 1971. godine, a ima i bronzu na
Mediteranskim igrama 1963. godine. Igrao je na poziciji beka i vaio je za jednog
od najboljih odbrambenih bekova. 1980. godine je poeo da se bavi trenerskim
poslom i radio je kao trener u nekoliko zemalja.

NEMANJA NECA URI

Nemanja Neca uri je legenda
srpske koarke, bivi igra Crvene
zvezde i kasnije njen trener. Roen je
18. juna 1936. godine u Beogradu.
Veoma rano je ostao bez oba
roditelja, pa je brigu o njemu preuzela
baka. Jo kao mlad se prvo zanimao za
fudbal, zatim za odbojku i rukomet. Kod
starog Zvezdinog stadiona je prvi put
ugledao ko koji je tamo na zidu bio
okaen, drveni ko koji je sluio
igraima za vebanje (takozvani uting
boks), pa je sa drugovima jedne veeri
preskoio ogradu, ukrali su ko i odneli
ga u dvorite kod prijatelja, gde su ga
okaili na zid i tako su poeli njegovi
prvi koarkaki koraci. Kada je
poetkom decembra 1954. godine
Zvezda raspisala konkurs da trai
dvometrae koji bi igrali koarku, Neca
uri (kako ga saigrai i prijatelji zovu) se javio na Mali Kalemegdan. I u
36

konkurenciji sedamdesetak momaka uao je u najui izbor zajedno sa Vientiem i

Glumcem.
Neca uri je bio u drugom timu Zvezde, igrao je prijateljske utakmice i tada
je prvi put u ivotu i dobio polovne patike Superge od Neboje Popovia. Jo iz
kolskih dana se druio sa Pivom Ivkoviem, koji ga poziva da pree u Radniki
sa Crvenog krsta, poto u Zvezdi nije mogao da dobije pravu ansu. Neca uri
1956. prelazi u Radniki gde ostaje sve do odlaska u Italiju 1965. godine.
uri je igrao na poziciji centra, bio je odlian skaka i odlian odbrambeni
igra. Te karakteristike su ga i preporuile profesoru Aci Nikoli, koji ga 1958.
poziva u reprezentaciju Jugoslavije. Tada dolazi do smene generacija u
reprezentaciji i zajedno sa Koraem, Sijom Nikoliem, Gordiem, erom,
debituje za reprezentaciju 8. decembra 1958. protiv Italije u Pezaru. Za
reprezentaciju Jugoslavije je igrao sve do 1969. godine, kada se oprostio na
utakmici Jugoslavija - Evropa, koja se igrala u Hali Sportova na Novom
Beogradu. Odigrao je 138 utakmica i dao 1.400 poena, predstavljao je odlian
tandem sa Radivojem Koraem. Osvojio je srebrnu medalju na svetskim
prvenstvima 1963. i 1967. godine, kao i srebrne medalje na evropskim prvenstvima
1961. i 1965, i jednu bronzanu na Evropskom prvenstvu 1963.
Posle Italije, Neca uri je trebalo da zaigra za Jugoplastiku, ali se neto
izjalovilo. Stigao je poziv iz Zvezde koji je prihvatio i 1968. godine se vraa
tamo gde je i zapoeo svoju karijeru. Naalost, u poslednjem kolu mu je izmakla
titula, ali e ostati zapisano da je zajedno sa svojim saigraima odigrao prvu
zvaninu evropsku kup utakmicu u istoriji Crvene zvezde. Nakon Zvezde i
1970. godine odlazi u Oriolik iz Slavonskog Broda, gde je bio i igra i trener u
timu koji iz Druge lige zahvaljujui Neci prelazi u vii rang. U Orioliku ostaje
sve do 1972. godine, kada prelazi u sarajevski eljezniar, gde takoe igra i
biva trener tima, da bi nakon poziva Ace Nikolia 1973. godine ponovo doao u
Zvezdu, ovoga puta kao njegov pomonik, i sa Zvezdom osvaja do sada jedini
evropski trofej - Kup pobednika kupova 1974. godine. Nakon odlaska Ace
Nikolia u Italiju, Neca uri postaje trener Zvezde i 1975. osvaja nacionalni
kup. Igra jo jedno finale Kupa pobednika kupova, koje Zvezda gubi od
Spartaka iz Lenjingrada 63:62. Iako je ceo me bila bolja, naalost, u samoj
zavrnici je posustala. Nakon razmimoilaenja sa odreenim politikim strukturama
u upravi kluba Neca uri naputa Crvenu zvezdu.

SLOBODAN GORDI

37

Legenda jugoslovenske koarke i

OKK Beograda roen je 28.
septembra 1937. godine u aku.
Prve koarkake korake napravio je u
rodnom aku na tek sagraenim
terenima u Hadi Popovcu. Trenirao je
sa juniorima u Borcu, gde je
proglaen netalentovanim. Sa 14 godina
prelazi sa roditeljima u Beograd i kada
su otvoreni tereni BSK OKK
Beograda u Zdravka elara, Gordi
odlazi da trenira. Prvi trener mu je bio
Toa Lazi. Poeo je u juniorima BSKa 1956, da bi ga na polusezoni Bora
Stankovi prebacio u prvi tim. OKK
Beograd e te godine ispasti iz Prve
lige, a Gordi tek odlaskom Radovia u
Partizan dobija veu ansu i prostor
koju je oberuke prihvatio. Sa OKK Beograd je osvojio etiri dravna prvenstva
1958, 1960, 1963, 1964. i dva nacionalna kupa 1960. i 1962. godine.
Visok, skladnih pokreta, Gordi je plenio koarkakim terenima irom
Jugoslavije, imao je izuzetno precizan ut i to je najbitnije, bio je nereiva enigma
za protivnike. inio je odlian tandem sa ukom Koraem, drugom iz detinjstva,
koga je bukvalno hranio loptama, a ovaj nemilosrdno punio koeve protivnika.
Odline partije u OKK Beogradu nisu promakle profesoru Aci Nikoliu, koji ga
1958. godine ubacuje zajedno sa jo sedam novajlija u reprezentaciju na utakmici
protiv Italije i sve do 1965. Gordi je bio standardni lan reprezentacije. Za
reprezentaciju je odigrao 113 meeva i postigao 504 poena. Osvojio je zlatnu
medalju na Mediteranskim igrama u Bejrutu 1959. godine, srebrnu medalju na
Svetskom prvenstvu 1963. godine i na Evropskom prvenstvu 1961. i 1965, a
bronzanu medalju 1963. godine. Sa 30 godina, 1967. godine odlazi u inostranstvo,
u francuski Vii, da bi potom preao u Belgiju u Brisel iz Lijea najvie zbog
Koraa, ali Kora odlazi u Italiju u tim Padove. Koarkaku karijem je zavrio u
svojoj 53. godini, 1990. Posle zavretka igrake karijere nastavio je da ivi u
Belgiji.

PETRIEVI ZVONKO DIMI

38

Roen 26. jula 1940. u Prizrenu,

preminuo 20. januara 2009. u
Samoboru.
Koarkaku karijem zapoeo 1959.
godine u Mladosti iz Zagreba, i na sebe
je skrenuo panju javnosti kada je na
jednom jakom gradskom zimskom
turniru u dresu Mladosti dao 104
poena i bio najbolji strelac. Posle tog
turnira uskoro se seli u Lokomotivu iz
Zagreba.
Vaio je za pravog fanatika, trenirao
je po osam sati dnevno, posrtao, padao,
dizao se ali nije gubio veru u sebe. Bio
je visok 210 cm, tada je bio pandan
sovjetskom koarkau Krumiu. Trening
nije naputao pre nego to bi 300 puta
ubacio loptu kroz obru. Te je tako
1962. godine bio najbolji izvoa
slobodnih bacanja sa 84% uspenosti.
Za ekipu Mladosti debitovao je 13.
juna 1959. godine protiv kragujevake
Zastave, kada je postigao jedan poen.
Sa
Kovaiem
je
predstavljao
najdominantniji tandem centara u
Jugoslaviji, te su njih dvojica zajedno na utakmicama postizali po 50-60, nekada i
70 poena. Visok i krupan, odlino je pokrivao reket. Za ekipu Lokomotive je
igrao etiri godine, sve do 1965. Odigrao je 94 utakmice, postigao 2.011 koeva i
nalazi se na 12. mestu vene liste strelaca u Ciboni.
Te 1965. godine odlazi u Belgiju na postdiplomske studije, a 1968. godine u
SAD, gde nastavlja profesionalnu koarkaku karijem. 1960. godine u Briselu je
debitovao za dravnu reprezentaciju Jugoslavije, gde je odigrao 101 utakmicu i
postigao 611 poena. Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao sve do 1965. godine i sa
njom je osvojio zlatne medalje na Balkanskim igrama 1961, 1962 i 1965, srebro na
Svetskom prvenstvu 1963, Evropskom prvenstvu 1961. i 1965. i na Balkanskim
igrama 1960, bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963, kao i na
Mediteranskim igrama iste godine. Uestvovao je i na dve Olimpijade - 1960. i
1964 godine. Diplomirao je arhitekturu.

39

RADIVOJE KORA UKO

Jedan od najboljih jugoslovenskih koarkaa svih vremena i najbolji srpski
koarka, roen je 5. novembra 1938. godine u Somboru.
Zbog kolovanja, Radivoje sa porodicom se seli u Beograd. Prvu koarkaku
utakmicu odigrao je u srednjoj koli za svoje odeljenje. Prvi trener mu je bio
Dragan Glii. Kora je bio stidljiv, tih, povuen i nije delovao spretno. Sve dok
nije uzeo loptu u ruke. Kada je poeo da utira sa razliitih pozicija, bilo je jasno
da je re o buduem koarkau. Dragan ga je samo nauio pravilima i kako se vodi
lopta, dok je uterske sposobnosti imao uroene. Dok je jo bio u podmlatku
BSK-a, na juniorskom turniru na jednom meu Kora je postigao 33 poena,
koliko je njegova ekipa ukupno i postigla na toj utakmici.
Za godinu dana je preao put od
juniora do seniorske konkurencije. Bora
Stankovi je prepoznao u uku
nevieni talenat i prebacio ga u prvi
tim. Sa 19 godina je debitovao u Prvoj
ligi, 1958. godine. Sedam puta je bio
najbolji strelac lige. Niko pre njega nije
imao takav uspeh. Igrao je na mestu
krilnog centra, koeve je davao
uglavnom iz reketa zahvaljujui
driblingu i brzom izbaaju, pa
protivniki igrai nisu tako imali vremena da ga spree. Imao je nezadriv ulaz pod
ko, pri kojem se sluio telom, pa su i protivnici pokuavali da to prikau kao faul
u napadu, ali bez uspeha. Bio je nadaleko poznat po svom karakteristinom
izvoenju slobodnih bacanja sa obe ruke, drei pri izbaaju loptu na kolenima.
Postoji i anegdota u vezi sa tim njegovim izvoenjem slobodnih bacanja. Naime,
prilikom gostovanja na belgijskoj televiziji upitali su Koraa koliko bi mogao puta
da pogodi bacanja iz sto pokuaja, on je odgovorio: od 70 do 80. Ne znajui ta
smeraju Belgijanci, odjednom se u studiju zavesa pomerila, a iza nje je stajao ko.
Voditeljka je zamolila Koraa da gledaocima u studiju, a i milionskom auditorijumu
pokae to svoje umee. Taj izazov Kora je prihvatio i od 100 pokuaja ubacio
svih 100 bacanja.
Ostae zapameno i je da na meunarodnoj utakmici, koju je OKK Beograd
igrao na Beogradskom sajmitu u Hali 3, u Kupu ampiona protiv vedskog
Alvika, Radivoje u pobedi svog tima nad veanima postigao 99 poena. Samo je
40

Vilt emberlen bio bolji od uka sa postignutih 100 poena na jednoj utakmici. I u
domaem prvenstvu je skoro 25 godina drao rekord kada je ekipi Mladosti iz
Zagreba 1962. godine dao 74 poena. Sa svojom ekipom, OKK Beogradom,
osvojio je etiri naslova prvaka drave: 1958, 1960, 1963. i 1964, kao i dva
nacionalna kupa - 1960. i 1961. Posle OKK Beograda odlazi u Standard iz
Lijea, sa kojim je bio prvak Belgije, a zatim u Petrarku iz Padove, ali ga je
automobilska nesrea 2. juna 1969. godine kod Sarajeva u kojoj je tragino izgubio
ivot spreila da zaokrui svoju fenomenalnu karijeru.
Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 8. decembra 1958. godine u Parizu i u
plavom dresu je osvojio dve srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i
1967. godine, dva srebra na Evropskim prvenstvima 1961. i 1965. i jedno srebro
na Olimpijskim igrama 1968. godine. Tri puta je bio najbolji strelac evropskih
prvenstava i jednom Olimpijskih igara. Odigrao je 157 utakmica i postigao 3.177
poena i nalazi se na 5. mestu vene liste strelaca. Poslednju zvaninu utakmicu u
reprezentaciji je odigrao 28. oktobra 1968. u Gvadalahari, a poslednju utakmicu
uopte dan pre pogibije u Sarajevu, protiv selekcije BiH.
Bio je izuzetno svestrana linost, voleo je muziku, knjige, pozorite, bio je
avangarda u svakom pogledu. Sve prve ploe koje su se pojavljivale on bi donosio
u Beograd; on je doneo prvi plou Bitlsa u Jugoslaviju, koja je putana na Radio
Beogradu. Prvi demper na V izrez koji se pojavio u Beogradu bio je njegov. Bio
je izuzetno skroman, materijalna strana mu nikada nije bila primama, to govori i
sledei podatak. Aleksandar Gec, legenda Crvene zvezde je zvao uka da pree u
Zvezdu, ponudio mu stan i automobil Fiat 1300, meutim, Kora je sa osmehom sve
odbio, rekavi da ga to ne interesuje. Koarku je igrao iz iste ljubavi.
Naalost, 2. juna vraajui se iz Sarajeva za Beograd Radivoje uko Kora je
poginuo u saobranoj nesrei. Ta vest je kao bomba odjeknula, ne samo u
Jugoslaviji, ve i u Evropi i celom svetu. Koarkaki savez je doneo odluku da se
na taj dan vie nikada ne odigra nijedan me. Bio je prvi sportista koji je sahranjen
u aleji velikana. Njegov koveg je bio umesto dravne zastave bio prekriven
olimpijskom zastavom, na lino insistiranje Josipa Broza Tita, koji rekao da je
Kora bio vei od zemlje koju je predstavljao, pripadao je celom svetu.
Meunarodna koarkaka federacija je na predlog generalnog sekretara, Engleza
Vilijema Donsa donela odluku da se osnuje meunarodno takmienje koje bi
nosilo ukovo ime. Trofej ovog takmienja je bila ukova levica, za uspomenu i
dugo seanje na mladia koji je s ljubavlju prema sportu u najboljem svetlu
promovisao koarku, kako u Jugoslaviji, tako i van njenih granica. Kup Radivoja
Koraa se odravao sve do 2002. godine. Od te godine nacionalni kup Srbije nosi
njegovo ime.
Radivoje uko Kora je bio prvi evropski koarka koji je dobio poziv da
41

obue dres uvenih Harlemovaca. 1. marta 2007. godine je otvorena Kua slavnih
u Madridu, gde je Kora dobio svoje zaslueno mesto.

IVO DANEU
Najbolji slovenaki koarka svih vremena i jedan od najboljih jugoslovenskih
koarkaa roen je 6. oktobra 1937. godine u Mariboru.
Jo kao deak se zanimao za sport, pa je u Ljudskom vrtu u njegovom Mariboru
sakupljao lopte teniserima i tako zaraivao novac. Kao mali ostao je siroe, otac
mu je umro, majka ostala sama sa etvoro dece, pa je Ivo pokuavao na sve naine
da pomogne svojoj porodici. Poto je mnogo voleo sport, sa teniskih terena prelazi
na fudbalske i tamo biva sve dok jednog dana ga nije udarila lopta u glavu posle
ega je izgubio svest. To ga je definitivno odvratilo od fudbala, preao je na
koarkake terene i tu zauvek ostao. Poeo je da igra koarku u Poletu iz
Maribora 1949. godine i tu ostao sve do 1956. Te prve koarkake korake napravio
je pod trenerskom palicom Boka Marinia. 1956. godine je sa svojim Poletom
igrao kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu, ali su izgubili od Montae, te je Ivo
odluio da te 1956. pree u Olimpiju, gde je ostao do kraja svoje igrake
karijere, 1970. godine. Zvao ga je i Partizan te 1956, nudili su mu zimnicu i ugalj
da bi preao kod njih, ali se nekako slobodnije oseao severnije, roditelji su mu
bili primorci iz tajerske oblasti, to je na kraju bilo i presudno da se opredeli za
Olimpiju. Sa Olimpijom je osvojio 6 naslova prvaka: 1957, 1959, 1961, 1962,
1966. i 1970. Postigao je u prvenstvima 5.188 poena.
U reprezentaciju je doao na prepomku Aleksandra Geca, koji se razboleo i
prestao sa aktivnim igranjem koarke, te je Daneu za A tim debitovao 1956.
protiv reprezentacije Turske i od tada, pa sve do 1970. bio je neizostavni lan
reprezentacije, a dugo godina i njen kapiten. Za reprezentaciju je odigrao 202
utakmice, postigao 2.214 koeva i nalazi se na 7. mestu vene liste strelaca. Sa
reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu
1970, srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i 1967, Olimpijskim igrama
1968, Evropskim prvenstvima 1961, 1965. i 1969. i bronzanu medalju na
Evropskom prvenstvu 1963. godine.
Igrao je na mestu plejmejkera, bio pretea dananjih modemih organizatora igre.
Kada ne bi ilo igraima koji su obino bili zadueni za realizaciju, Daneu bi
preuzeo odgovornost na sebe i postizao, ispostavie se, kljune poene za tim. 25.
aprila 1962. godine Olimpija je tukla Real iz Madrida, a Daneu je postigao 45
42

poena. Posle te utakmice je dobio poziv

da pree u Real, ali poto Jugoslavija
tada nije imala diplomatske odnose sa
panijom zbog Frankovog reima, taj
transfer je propao, jer da bi preao u
Real morao bi da emigrira, a u ono
vreme bi bio proglaen izdajnikom. Od
igrake karijere se oprostio na najlepi
mogui nain, u hali Tivoli na
Svetskom prvenstvu 1970. godine, kao
kapiten reprezentacije za zlatnom
medaljom na grudima. Nakon zavretka
igrake karijere posvetio se trenerskom
poslu, bio je trener Olimpije a kasnije
i Rudara iz Trbovlja.

VLADIMIR CVETKOVI
Vladimir Cvetkovi je roen je 24. maja 1941. u Loznici.
Za Koarkaki klub Crvena zvezda je debitovao 1959. i igrao je sve do 1972.
godine.
U Crvenu zvezdu je doao 18 godina i to na poziv Aleksandra Geca, koji uvi
da postoji neki mnogo talentovani klinac u Loznici, koji je dao na nekoj utakmici
preko 50 poena, otputuje u Loznicu i dogovor odmah pada. Poto je kao mlad
poeo sa fudbalom, gde je tee povredio rame, po dolasku u Zvezdu biva
podvrgnut operaciji koja nije bila nimalo naivna, naprotiv, postojala je opasnost od
amputacije ruke; sreom, sve je prolo kako treba, ali su ostali oiljci, i na ramenu,
a i na dui.
Ve 1965. godine postaje kapiten Crvene zvezde i po sopstvenom kazivanju,
ispunila mu se velika elja. Kako je sam govorio, u Crvenoj zvezdi se ne
postavlja kapiten, ve se kapiten postaje. Veliku zahvalnost za sve to je postigao u
koarci Cvele duguje svom treneru Milanu Bjegojeviu. Cvele je uvek isticao da je
prvo bio lan Crvene zvezde, pa tek onda sve drugo, reprezentativac, strelac,
43

student...
Kada je Crvena zvezda postala
prvak 1968/69. godine, tada je vratio
deo tog duga, jo jedan deo e vratiti
1971/72, a u potpunosti e se oduiti
1991. godine u Bariju. Imao je 289
nastupa za tim Crvene zvezde i nalazi
se na 12. mestu vene liste. Postigao je
5.983 poena i na drugom je mestu liste
strelaca. Sa Crvenom zvezdom je
osvojio dve ampionske titule i jedan
kup. Najbolji strelac Crvene zvezde
bio je devet puta, najbolji strelac u
kupu - tri puta.
Za 13 sezona, koliko je nastupao u
dresu Crvene zvezde, izostao je samo
na est utakmica. Za reprezentaciju
Jugoslavije nastupio je 149 puta i sa
njom je osvajao medalje na olimpijskim
igrama,
svetskim
i
evropskim
prvenstvima. Njegov ko na Olimpijadi
u Meksiku 1968. doneo je pobedu nad
favorizovanim Sovjetskim Savezom.
Tada je osvojena srebrna medalja i tog trenutka je postignut najvei uspeh nae
koarke.
Koarkaku karijem zavrio je na velianstveni nain, kada se na oprotajnoj
utakmici u novobeogradskoj Hali sportova okupio celokupan koarkaki svet, na
meu izmeu Crvene zvezde i srebrnih momaka, 24. oktobra 1972.

NIKOLA PLEA
Nikola Plea roen je 10. januara 1948. godine u likom selu Duvno.
Zbog posla njegovog oca, on se ve sa est godina preselio u Zagreb. Kao mali
poeo je da trenira fudbal, zatim rukomet i gimnastiku. Zahvaljujui drutvu iz
kole sa kojim je otiao u Mladost, poeo je trenira i koarku. Pune etiri godine
je bio u Mladosti, gde je koarkako znanje sticao uz trenera Miroslava
44

Katinelija, da bi se potom preselio kod

gradskog rivala Lokomotive.
Ve sa 16 godina biva pozvan u
juniorsku reprezentaciju a 1967. godine
potpisao je svoj prvi profesionalni
ugovor sa Lokomotivom, kojoj je
ostao veran sve do 1976. godine, kada
izbija afera aj. Posle te afere, vidno
povreen naputa Lokomotivu i
prelazi u Kvarner.
Oko
njegovog
prelaska
u
Lokomotivu se digla velika praina, te
je morao da pauzira devet meseci. U
prvoj utakmici, debiju protiv Zvezde,
dao je 26 poena i tada pokazao svoj
raskoni talenat. Za Lokomotivu je
odigrao 244 utakmice i postigao 6.491
poen. Sa Cibonom je osvojio
nacionalni kup 1969. godine i to je prvi
kup koji je jedan hrvatski klub osvojio,
kao i kup Radivoja Koraa 1972. pobedivi OKK Beograd u finalu. Sveti
Nikola, kako su ga od milote navijai zvali, imao je jako precizan ut. U njegovo
vreme nije bilo trojki, a Nikola je davao je etrdesetak poena po utakmici. Krasio
ga je karakteristian ulaz sa leve strane, kada bi se posle dvokoraka se odrazio i
polagao loptu u ko. Protivnici nisu imali leka za ovaj njegov specijalitet. Svojom
igrom je plenio i punio dvorane, ljudi su dolazili da gledaju njegove majstorije.
Za A reprezentaciju je poeo da igra 1967. godine, a ve sledee 1968. je
postao standardni lan, osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1970.
godine, kao i na evropskim prvenstvima 1973. i 1975, srebrne medalje na
Olimpijskim igrama 1968. i na Svetskom prvenstvu 1974. godine i na evropskim
prvenstvima 1969. i 1971.
Kada je preao u Kvarner (kasnije preimenovano u Industromontau) vie nije
bio onaj stari Nikola. Afera je ostavila traga na njemu i od toga se nije mogao
oporaviti. Nakon zavretka igrake karijere okuao se i kao trener, bio je selektor
reprezentacije Luksemburga, ali zbog preke naravi nije mogao dugo da se odri u
trenerskim vodama.

45

KREIMIR OSI
Najbolji koarka Jugoslavije svih vremena, roen je 26. novembra 1948.
godine u Zagrebu.
Koarkom je poeo sa se bavi poetkom ezdesetih godina prolog veka, da bi
ve 1964. godine uao u prvi tim Zadra. Prvi treneri su mu bili Enco Soviti i
prof. Leonardo Bajlo. Sa ekipom Zadra je osvojio pet naslova prvaka drave
(1965, 1967, 1967/68, 1973/74. i 1974/75), kao i jedan nacionalni kup (1970).
1969. odlazi na studije u Ameriku i tamo ostaje sve do 1973. U Americi je igrao
za Kuguarse, tim sa Brajam Jang univerziteta iz gradia Provo, drava Juta. Iako
je proveo samo tri sezone u tom timu, dospeo je na 6. mesto vene liste po broju
datih koeva, a svoj tim je i dva puta odveo do finala, a igrao je i na Ol star
utakmici i bio prvi neamerikanac kome je to polo za rukom.
1976. godine je bio trener Bresta, ali i igra Zadra, tada su pravila
dozvoljavala tako neto. U Zadru je igrao sve do 1977. godine, kada prelazi u
Olimpiju i igra jednu sezonu za njih, zatim odlazi u Italiju, u tim Sinodine
Bolonja, sa kojim osvaja dva nacionalna prvenstva. Vraa se u Jugoslaviju i
nastupa za Cibonu iz Zagreba sa kojom osvaja jedno nacionalno prvenstvo 1982.
godine, tri nacionalna kupa 1981, 1982, 1983. i jedan Kup pobednika kupova. Za
A reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 10. maja 1967. godine u Skoplju. Sa
reprezentacijom Jugoslavije je osvojio sve to se moglo osvojiti. Zlatne medalje na
Svetskim prvenstvima 1970. u Ljubljani i 1978. u Manili, Olimpijskim igrama
1980. u Moskvi, evropskim prvenstvima 1973. u paniji, 1975. u Beogradu, 1977.
godine u Lijeu. Srebrne medalje: Svetska prvenstva 1967. i 1974, Olimpijske igre
1968. i 1976, Evropska prvenstva 1969, 1971, 1981. Bronzana medalja: na
Evropskom prvenstvu 1979.
Proglaavan je najboljim igraem na Evropskim prvenstvima 1971. i 1975. Za
reprezentaciju Jugoslavije zabeleio 303 nastupa i postigao 3.180 poena i nalazi se
na 3. mestu vene liste po broju datih poena. 1985. godine u Zagrebu mu je
prireena oprotajna utakmica - izmeu osieve selekcije i reprezentacije
Jugoslavije. Nakon zavrene igrake karijere poeo je sa trenerskim poslom i
1983/84 je trenirao ekipu Jugoplastike, zatim tim Virtusa iz Bolonje 1987/88,
grki Aek 1988/89. i 1990-1992, Zadar 1989/90. Bio je i selektor
jugoslovenske reprezentacije od 1984. pa do 1987. i osvojio sa svojim timom dve
bronzane medalje - na Svetskom prvenstvu 1986. i na Evropskom prvenstvu 1987.
godine. osi je bukvalno udario temelje jugoslovenskoj reprezentaciji, koja e u
46

narednih nekoliko godina, sve do 1991. godine harati Evropom i svetom.

Kao igra, Kreimir osi je bio
svestran, mogao je da igra na svim
pozicijama u timu, imao je izuzetan
oseaj za prostor, znao je da vodi loptu
od koa do koa, imao strana
zakucavanja i gospodario je skokom
pod oba obrua. Kao trener, bio je
veliki vizionar, voleo je da mladima da
ansu, da ih gume u vatru, zbog ega je
dosta puta bio nepravedno kritikovan.
Po osamostaljenju Hrvatske i raspadu
Jugoslavije, osi odlazi u diplomate
kao savetnik ministra u ambasadi
Hrvatske u SAD. Naalost, preminuo je
jako mlad, sa nepunih 47 godina, 25.
maja 1995.
Sahranjen je u Aleji velikana na
zagrebakom groblju Mirogoj. 1996.
godine primljen je u Kuu slavnih u
Springfildu i to kao trei neamerikanac.
Od 1998. godine Kup Hrvatske nosi
njegovo ime. 2006. godine na univerzitetu gde je boravio, dres sa brojem 11
povuen iz upotrebe. Od 2008. godine velelepna dvorana u Zadru nosi ime ovog
slavnog koarkaa, posmrtno odlikovanog za ivotno delo 2002. godine. Jedna
ulica u Zadru nosi njegovo ime, kao i jedan trg u Zagrebu, kod Doma sportova.
Kreimir osi je bio i kao ovek veliki, plenio je karakterom i dobrotom, i kao
takav je uvrten u 50 ljudi koji su najvie doprineli evropskoj koarci. Naalost,
jedan je Kreimir osi i proi e mnogo vremena kada e se pojaviti neka osoba i
igra kao to je bio on.

ZORAN MOKA SLAVNI

Roen je u Zemunu, 26. oktobra 1949. godine.
Za deset sezona, koliko je proveo u Crvenoj zvezdi, odigrao je 303 utakmice,
nalazi se na osmom mestu vene liste i postigao 4.054 poena. Uestvovao je u
47

osvajanju dve ampionske titule, 1969. i

1972. godine, tri domaa kupa - 1971.
1973. i 1975, i jednog Kupa pobednika
kupova. Priati o Moki, a ne spomenuti
Zdravka Kubata (koji je otkrio i
usmeravao Moku do igraa koji ima
poasno mesto u analima srpske i
svetske koarke) je greh. Moka se
bukvalno igrao na terenu, bio je veiti
pobednik i veliki motivator, i kao igra,
a i kasnije kao trener. Od Kubata je
nasledio i tu trenersku icu za
pronalaenje i usmeravanje velikih talenata kao to su bili Draen Petrovi, Kuko
i drugi.
Moka jednostavno nije voleo da gubi, nije se predavao do zadnjeg momenta, to
najbolje oslikava jedan detalj sa Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, kada je
reprezentacija Jugoslavije gubila na poluvremenu sa 16 razlike. Moka, onako besan
i ljut, u svlaionici odri lekciju saigraima; motivisao ih do nesluenih granica i
kao rezultat svega toga, Moka svojim preciznim utem na dve sekunde pre kraja
mea postie pobedonosni ko, koji je odveo reprezentaciju Jugoslavije u
polufinale Olimpijskih igara. Kasnije, kada su Moku pitali da prepria svoj govor
on je u svom maniru odgovorio, to to sam tamo rekao, niko od igraa nije kasnije
priao, ni ja sam nisam pomislio da u to rei, a i nema anse da nikada ikome vie
to kaem to sam rekao njima". I dan danas se vrti pica, a i pamti se detalj sa
utakmice u Lijeu, u finalu Evropskog prvenstva 1977. godine protiv uvene
Zbornaje, kada je igrao odbojku sa saigraem i velikim prijateljem Draganom
Kianoviem.
Kakav je Moka bio mangup govori i podatak ba sa pomenutog prvenstva.
Naime, pred odlazak na Evropsko prvenstvo je bilo mnogo skeptika i kritiara, a
meu njima i novinar Sportskih novosti Kreo peleti, koji je pisao o looj
atmosferi u reprezentaciji i apostrofirao Moku kao jednog od glavnih krivaca.
Koliko je bio siguran u sve to, kuleti je jo i rekao da ukoliko Jugoslavija osvoji
medalju na prvenstvu da e on u Zagreb otii peke. Moka ne bi bio Moka da to sve
nije zapamtio. I prilikom jednog od poslednjih napada u finalu Moka Slavni se
okrenuo ka dotinom novinaru i dobacio mu: Majstore, ne zna koarku, spremaj
cipele!
Posle Crvene zvezde je igrao jo i u panskom Huventudu, italijanskoj
Kazerti, Partizanu i ibenki. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 187
meeva, njegovu prebogatu zbirku medalja sainjavaju zlatna i srebrna olimpijska
48

medalja, zlatna medalja sa Svetskog prvenstva, kao i tri zlatne i jedna bronzana
medalja sa Evropskog prvenstva. Bio je istinski voa, dirigent kakav se do tada, a i
posle, retko viao. Nakon zavrene igrake karijere bio je trener Crvene zvezde
u dva navrata, u periodima od 1988-1991. i 1994-1996. Takoe je bio i selektor
reprezentacije Srbije, koju je predvodio na Evropskom prvenstvu 2007. godine.
2013. je ispravljena velika nepravda, te je Zoran Moka Slavni primljen u Kuu
slavnih, gde mu odavno pripada mesto. Dva puta je proglaavan za sportistu godine
SD Crvena zvezda.
Po Mokinom priznanju, Zvezda je za njega znaila vie od ivota, a to se i
potvrdilo roenjem sina kome je dao ime Zvezdan. Imao je veliko zadovoljstvo da
igra u klubu koji je u staroj Jugoslaviji predstavljao veliko ime, u kome su igrali
Gec, Kalember, Neboja Popovi. Kao jednu od najdraih utakmica Moka istie
uvenu majstoricu u Ljubljani 1972, na kojoj je stekao najveu reputaciju kao
igra.

LJUBODRAG DUCI SIMONOVI

Roen 1. januara 1949. godine u Vrnjakoj Banji. Od 1967. do 1976. godine
odigrao je u dresu Crvene zvezde 262 mea, postigao je 4.431 poen i esti je
strelac u istoriji crveno-belih.
Uestvovao je u osvajanju dve ampionske titule - 1969. i 1972. godine, kao i u
osvajanju tri kupa - 1971. 1973. i 1975, a takoe i jednog evropskog, Kupa
pobednika kupova. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 107 puta i uestvovao
je u osvajanju zlatne medalje na Svetskom prvenstvu 1970. godine u Ljubljani, kao
i dve srebrne medalje na evropskim prvenstvima. 1970. proglaen za najboljeg
igraa sveta. Karijem je poeo u kraljevakoj Slogi, za koju je debitovao u 13.
godini, dok je za reprezentaciju prvi put igrao u 16. godini. Bio je prvi koarka
koji igrao na poziciji beka sa visinom od preko dva metra. Pored bavljenja
koarkom, beleio je uspeh i po pitanju studija, postao je magistar pravnih nauka i
doktor filozofije. Pored toga, oboavao je i ah, sa 5 godina je nauio da igra tu
drevnu igru to mu je na neki nain i odredilo dalji ivot i karijeru: da bude veiti
borac. Znao je dnevno da odigra preko stotinu ahovskih partija, a veliki hobi mu
je bio i itanje stripova.
Duci je bio ne samo vrhunski sportista, ve je bio i veliki ovek, koji nije
podnosio nepravdu. Kakav je Duci bio oslikava jedan detalj sa Olimpijskih igara u
Minhenu 1972. godine. Kada je Jugoslavija izgubila od Portorika, posle mea je
49

utvreno da su dva protivnika igraa

pala na doping testu. Ceo tim je odluio
da ne nastavi takmienje ukoliko se to
pitanje ne regulie. Meutim, stiglo je
nareenje iz vrha vlasti da se ne talasa
previe, i svi su osim Ducija pristali da
igraju, dok je on jedini ostao dosledan
svojim principima i svom shvatanju i
ivota i sporta uopte, to ga je kotalo
mesta u reprezentaciji. Bio je borac za
pravdu i prvi je priao i negodovao o
stvarima koje nisu primerene sportu i
fer pleju. Ostae zadugo i rekorderkoarka Crvene zvezde, koji je dao
Partizanu na jednoj utakmici ak 59
poena. Bio je tip igraa koga, kada imao
svoj dan, niko nije mogao da ga
zaustavi. Duci Simonovi i Zoran
Slavni su po mnogima neprevazieni
bekovski par. Bio je proglaen i za
sportistu godine SD Crvena zvezda
1971. godine.

TVRDI RATOMIR RATO

Legenda splitske i jugoslovenske koarke, roen je 14. septembra 1943. godine u
Splitu. Potie iz radnike porodice i iveo je u splitskom naselju Baro, gde je
stanovao obian svet, i Ratomir iliti Rato kako su ga svi zvali, matao je da jednog
dana bude fudbaler Hajduka, jer je to bila stvar za koju se ivelo u Splitu. To je
bila najvea porodina stvar svakog Splianina - da neko iz porodice postane
fudbaler Hajduka.
Imao je 14 godina kada je pokuao, ali zbog svog rasta i konstitucije
Hajdukova legenda, tada trener Luka Kaliterna, mu je savetovao da se bavi
nekim drugim sportom. Rato od sramote zbog toga nije danima smeo da izae iz
kue. Najstariji brat od trojice Tvrdia je ve trenirao koarku u Marjanu, pa je
preporuio Rati da doe tamo i za dipet (inat) svima u Hajduku pokae da su
50

pogreili. Na sreu splitske i jugoslovenske javnosti (a i na Ratinu sreu, bogami).

Poetak u koarci nije bio ba obeavajui, ali zbog starijeg brata Lovre nisu
mogli se tako lako otresti Rate. Otkako je poeo da trenira, mali Rato je poeo da
dobija i na visini, te je narastao do 187 santimetara i odjednom su prestala
podsmehivanja. Dolakom Branka Radovia u Split svanulo je i Rati, ali i splitskoj
koarci. Koliko je Radovi bio fanatik da stvori neto u Splitu, iako je ceo grad
ivio za Hajduk, govori i anegdota da je ulicama Splita jurio nekog viljastog
mladia da ga pozove da pone igrati koarku, na ta mu je mladi rekao da ve
trenira vaterpolo u Jadranu i da su zadovoljni njime, no Radovi nije posustajao,
bio je uporan i tog mladia privoleo da se bavi koarkom. Taj mladi se zvao Petar
Skansi, a ostalo je istorija.
Branko Radovi je napravio smenu generacija i ubacio golobradu decu u ekipu:
brau Tvrdi, Skansija, Krstulovia, Graa, Grgina, Macuru, Dukana, Jerkova,
Manovia, olmana - sastavio je sjajnu ekipu sa kojom e osvojiti prvenstvo
Jugoslavije i udariti temelje novoj monoj Jugoplastici, a Ratu Tvrdia i ostale
izbaciti u orbitu. Rato Tvrdi i Split su imali prvoligako krtenje u Zagrebu na
Tukancu (tada se jo uvek igralo napolju) u prvom kolu ampionata 1964. godine,
pobedivi domaina sa 55:50, a najbolji pojedinac je bio upravo Rato. Punih 13
sezona je igrao za Jugoplastiku i to je bio jedini tim za koji je Rato igrao. Bio je
pravi sportista, olienje vitetva i fer pleja. Sa Jugoplastikom je osvojio dve
titule prvaka Jugoslavije 1971. i 1977. godine, tri nacionalna kupa (1972, 1974. i
1977), kao i dva Kupa Koraa (1974. i 1977). U domaem prvenstvu je postigao
5.196 poena za Jugoplastiku. Za A reprezentaciju je igrao 155 puta i postigao 753
poena. Osvojio je i zlatne medalje na Svetskom prvenstvu 1970, Evropskim
prvenstvima 1973. i 1975, Mediteranskim igrama 1967; srebrne medalje na:
Svetskom prvenstvu 1967. i 1974, na Evropskom prvenstvu 1969. Od
reprezentacije Jugoslavije se oprostio na finalnom meu Evropskog prvenstva u
Beogradu 1975. godine, kao kapiten reprezentacije sa zlatom na grudima. Od
aktivnog igranja koarke se oprostio na najlepi mogui nain - 1977. godine
triplom krunom. Najpre mu je Split priredio neverovatan oprotaj 3. maja 1977. u
dvorani na Gripama, kada je Jugoplastika, pojaana Delibaiem i Dalipagiem,
igrala protiv reprezentacije Evrope.
Inae, maskota Jugoplastike raena je po Ratovom liku i nosi popularno ime
uko to je samo jedan od dokaza koliko je Rato zaduio Split, splitsku i
jugoslovensku koarku.

DRAGAN KAPII
51

Roen je 7. avgusta 1948. u

Beogradu.
Za Crvenu zvezdu je igrao u
periodu 1965-1977. Nakon osvojenog
kolskog
turnira
na
Malom
kalemegdanu, na nagovor Zdravka
Kubata, 1964. dolazi u Zvezdu, gde
igra za juniore, sve do 22. juna 1965,
kada debituje za prvi tim protiv
karlovakog eljezniara. Osvojio je
dve ampionske titule, tri kupa i jedan
kup kupova. Bio je kapiten tima nakon
povlaenja Vladimira Cvetkovia. Za
reprezentaciju je odigrao 169 utakmica i
postigao 1.484 poena, osvojivi pet
zlatnih medalja na Balkanskim igrama,
jednu zlatnu i dve srebrne medalje na
prvenstvima Evrope i jednu zlatnu i
jednu srebrnu na svetskim prvenstvima.
Nalazi se na 13. mestu vene liste
strelaca u reprezentaciji sa 1484 poena.
Za Crvenu zvezdu je odigrao 338 meeva i nalazi se na 5. mestu vene liste.
Igrao je 12 punih sezona u tom klubu i bio je pet puta najbolji strelac domae lige,
najbolji strelac u njenoj istoriji sa 6.188 postignuta poena, kao i tri puta najbolji
strelac u FIBA kupovima. Bio je krilo sa nepogreivim utem koga je protivniki
igra teko mogao da zaustavi, kao i to je bio i ostao koarkaki dentlmen. Kao
kapiten je predvodio Crvenu zvezdu do njenog prvog i za sada jedinog
evropskog trofeja 1974. Nakon Crvenu zvezdu, odlazi u Saturn iz Kelna, u
kome igra dve godine, da bi nakon toga zavrio igraku karijem.
Za vreme njegovog mandata kao predsednika koarkakog kluba, Crvena
zvezda je osvojila dve titule prvaka drave: 1993. i 1994. Bio je i predsednik
Koarkakog saveza Srbije. Za vreme njegovog mandata, Srbija osvaja srebrnu
medalju na EP u Poljskoj 2009.

DRAGAN KIANOVI

52

Jedan od najboljih koarkaa

Jugoslavije svih vremena, roen je 17.
avgusta 1953. godine u aku.
Koarkom je poeo da se bavi sa
nepunih 13 godina u lokalnom
eljezniaru u kom je igrao u periodu
1966-1971, da bi 1971. preao kod
mesnog rivala Borca.
U Borcu se zadrao godinu dana, i
1972. je preao u beogradski Partizan
i tamo ostao sve do 1981. godine. Inae,
prilikom prelaska u Partizan nastala
je velika guva, jer ga je htela i
Zvezda sa kojom je takoe potpisao
pristupnicu; pretila je i kazna
Kianoviu zbog toga, ali poto se
radilo o velikom koarkau, buduem
asu, u situaciji gde bi jugoslovenska
koarka najvie ispatala njegovim
neigranjem, odlueno je da pree u
Partizan. Sa Partizanom je osvojio
tri naslova prvaka (1976, 1979, i 1981),
jedan nacionalni kup (1981.) i dva Kupa Radivoja Koraa (1978. i 1979). Za
Partizan je odigrao 235 utakmica i postigao 6.520 poena. Nakon Partizana seli
se u Italiju gde igra za Skavolini sa kojim osvaja Kup kupova 1983. godine.
Posle Italije i Skavolinija ide za Francusku i igra za Rasing, gde i zavrava
karijeru 1984. godine.
1971. postaje kadetski reprezentativac Jugoslavije i te godine u Gorici osvaja
prvu zlatnu medalju. Svojim odlinim partijama sebi je krio put ka A selekciji,
te sa reprezentacijom Jugoslavije osvaja sve to se moglo osvojiti: zlatne medalje
na Svetskom prvenstvu 1978, na Olimpijskim igrama 1980. godine, Evropskim
prvenstvima 1973, 1975, 1977, zatim srebrne medalje na Svetskom prvenstvu
1974, Olimpijskim igrama 1976. i Evropskom prvenstvu 1981. godine; bronzane
medalje - na Svetskom prvenstvu 1982. i na Evropskom prvenstvu 1979. godine. Za
reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 213 utakmica, postigao 3.330 poena i nalazi
se na 2. mestu vene liste.
I dan-danas se pamti i prepriava ona uvena odbojka izmeu njega i Moke
Slavnia na Evropskom prvenstvu u Lijeu 1977. godine, kada je Jugoslavija
pobedila tada stranu sovjetsku Zbornaju. On i Slavni su bili veliki prijatelji, pa
53

su takve smicalice radili i ranije, te su na jednom derbiju pre utakmice dogovorili

da u jednom momentu u toku samog mea jedan drugome doda loptu i da mu ovaj
odmah vrati. Dogovoreno - uinjeno.
Bio je na pragu NBA lige, zvali su ga Pejsersi, ak je i boravio u Americi,
imao potpisan ugovor od strane Amerikanaca, ali je popularni Kia traio da malo
razmisli. Kada se vratio u Beograd i razmislio, odluio je da nastavi karijeru u
Evropi. Nakon zavretka profesionalne karijere bio je direktor Partizana punih
12 godina i tu funkciju je obavljao odlino, bio je i ministar sporta u Vladi
republike Srbije, kao i predsednik Olimpijskog komiteta. 1982. godine od strane
Sporta proglaen sportistom godine.
Kia je bio igra savrene tehnike sa jakim karakterom, roeni pobednik i veliki
borac. Bio je najbolji asistent u istoriji jugoslovenske reprezentacije kao i najbolji
bek koji je igrao u halama irom Evrope.

DALIPAGI DRAEN PRAJA

Jedan od najboljih igraa Jugoslavije i Evrope svih vremena, roen je 27.
novembra 1951. u Mostaru.
Jo kao mladi se interesovao za sport, pa je tako poeo da igra rukomet u
mostarskom Tehniaru, no na sreu njegovu i jugoslovenske i evropske koarke,
Tehniar se 1969. godine raspao, pa je Praja morao da trai drugi sport koji e
trenirati. Izbor je pao na koarku, iako je jedno vreme trenirao i fudbal u Veleu.
Odlazi u Lokomotivu iz Mostara gde ga trener Slobodan Dabi zbog manjka
igraa odmah ga registruje i ubacuje u prvi tim.
Praja je znao da po ceo dan provede na terenima, da po nekoliko stotina puta
utira, skae, zakucava, to e mu kasnije biti od strahovite pomoi. U iu javnosti
dolazi nakon fenomenalne partije u Zvomiku 1970. na otvaranju sportske hale,
gde je igrala selekcija BiH protiv selekcije Srbije, kada je Praja bukvalno natrpao
ko protivniku. Poeli su svi timovi iz Jugoslavije da se otimaju o njega, Rimac iz
Lokomotive, ore olovi iz Partizana, rukovodstva sarajevske Bosne i
eljezniara, splitske Jugoplastike. Dragia Vuini, inae Prajin zemljak i
Zoran Lazarevi koji su igrali protiv Praje na toj utakmici, preneli su rukovodstvu
Zvezde informacije o njemu te su se i oni ukljuili u trku. Najbri je bio ore
olovi, kome je Praja dao re, da ako se Partizan vrati u Prvu ligu (ispao iz lige
posle prvenstva 1970/71, pa je na leto izmeu prvenstva igrana Druga liga, te se
Partizan pred poetak narednog prvenstva vratio), da e zaigrati za njih. Re je
54

odrao, ali je morao da pauzira est

meseci, KS BiH ga je kaznio (tada je
vailo pravilo da jedan igra iz jedne
republike ne moe prei za neki klub u
drugoj republici ako ima interesanata
klubova iz matine republike), ali je
posle est meseci pomilovan i mogao je
da igra za Partizan. Debitovao je protiv
Zadra u Jazinama, i na svojoj prvoj
utakmici dao tri poena, a ve na
sledeoj
je
postigao
protiv
Lokomotive 21 ko.
Zvali su ga Nebeski skaka, mnogi
centri bi i danas mogli da mu pozavide,
iako je igrao na mestu krila. Skok ut sa
distance je doveo do savrenstva, a
protivnike igrae i navijae do ludila.
U njegovo vreme nije bilo trojke, da je
postojala njegov kogeterski uinak bi
bio mnogo bolji, a ak i sada je
nedostian. U Partizanu je igrao od
1971. do 1980. i jo jednu godinu posle - 1981/82; odigrao je 305 utakmica i
postigao 8.278 poena. Sa Partizanom je osvojio dva naslova prvaka (1976. i
1978), kao i dva Kupa Koraa (1978. i 1979). Posle Partizana je igrao za
Veneciju, Real iz Madrida, Udine, Hitai i Veronu, da bi na kraju svoju
prebogatu sportsku karijeru zavrio u sezoni 1990/91. u timu Crvene zvezde.
Tri puta je proglaavan najboljim igraem Evrope: 1977, 1978, i 1980. U Italiji
je bio jedan od najboljih strelaca Palakanestra, i tamo je postavio rekord kada je
na jednoj utakmici prvenstva nanizao 70 poena. Nekoliko puta bio najbolji strelac
Palakanestra. Za reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 1972. godine na TV
turniru u aku i od tada je sa reprezentacijom Jugoslavije harao Evropom i
svetom i osvojio sve to se moglo osvojiti. Za reprezentaciju Jugoslavije je
odigrao 246 utakmica, postigao 3.700 poena i nalazi se na prvom mestu vene liste
strelaca. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatne medalje na Svetskom
prvenstvu 1978, Olimpijskim igrama 1980, Evropskim prvenstvima 1973, 1975. i
1977. Srebrne medalje: Svetsko prvenstvo 1974, Olimpijske igre 1976, Evropsko
prvenstvo 1981. Bronzane medalje: Svetska prvenstva 1982. i 1986, Olimpijske
igre 1984, Evropsko prvenstvo 1979. godine. Bio je prvi strelac svetskog
prvenstva 1978. godine u Manili i najbolji igra istog.
55

Nakon zavretka igrake karijere bavio se trenerskim poslom, bio je trener

Gorice, MZT i Atlasa. 2005. godine je primljen u Kuu slavnih u
Springfildu, a 2007. je otvorena evropska Kua slavnih, iji je Praja takoe postao
lan.

MIRZA DELIBAI KINE

Roen je 1954. godine u Tuzli, a sam
poetak karijere ovog koarkaa veoma
je specifian. Mirza je kao mlad
trenirao balet, a potom i tenis, sport u
kome je bio i vie nego uspean.
1966. godine je uestvovao na
prvenstvu grada, a 1967. i 1968. postaje
prvak Bosne i kao takav je trebao da ide
na jedno meunarodno takmienje, ali
su tamo poslali drugog deaka umesto
Mirze. Preko te nepravde Delibai nije
mogao prei te je napustio tenis.
Nedugo zatim, uhvatio se koarkake
lopte koja e mu iz korena promeniti
ivot.
Ugledao je oglas u srednjoj koli gde
se trae deaci od 14 godina koji bi
trenirali koarku u Slobodi, te se
Mirza prijavljuje. U drugom razredu
srednje kole poinje njegov neverovatan sportski uspon, zaigrao je za prvi tim
Slobode, a zatim slede pozivi za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Jugoslavije.
Onda se 1970. ponavlja poziv za kadetsku reprezentaciju: igralo se Evropsko
prvenstvo u Italiji, u Gorici, gde Mirza sa saigraima osvaja svoje prvo zlato. To je
bila generacija u kojoj su sa Mirzom igrali i Kianovi, Grgin, ii, Todorovi,
Zalokar... Leta 1971. prelazi na nekoliko meseci u Beograd, u Partizan. Trenirao
je sa Draenom Dalipagiem, ali mu se nije neto svideo ivot u Beogradu, oseao
je nostalgiju i vratio se u Tuzlu. Igrao je poslednju sezonu u Slobodi, koja je bila
jedna od najboljih u karijeri. U Zadru 1972. godine sledi druga zlatna medalja na
Evropskom kadetskom prvenstvu. Te godine Sloboda je pobedila Bosnu u
56

Sarajevu, a Delibai je postigao 36 koeva. Bosna je odluila da ga dovede u

svoje redove. Na jesen 1972. Mirza Delibai prelazi u Sarajevo.
Na Svetskom prvenstvu 1974. godine u Portoriku Mirza je proglaen za
prekobrojnog. Mirko Novosel mu je u hotelu saoptio da je 13. putnik. Kakva je
prijateljska atmosfera vladala u Bosni najbolje e doarati telegram koji je
Mirza primio od Bosne u Portoriku:
Ti si za nas najbolji na svetu - STOP - Budi pametan, hrabar i dostojanstven STOP - Mi te svi mnogo volimo - STOP.
Mirza te stvari nikada nije mogao da zaboravi. Prvo seniorsko zlato sa
Jugoslavijom osvojio je na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1975. Te godine je
izabran i za najboljeg sportistu u Bosni.
Sa ekipom Bosne Mirza Delibai je doao do dve titule prvaka Jugoslavije,
1978. i 1980. godine, do jednog nacionalnog kupa - 1978, i titule prvaka Evrope
1979. godine, kada su pobedivi ekipu Emersona u finalu postali prvi
jugoslovenski klub koji je osvojio naslov prvaka Evrope.
Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio sve to se moglo osvojiti, zlato na
evropskim prvenstvima 1975. i 1977, zlato na Svetskom prvenstvu 1978. godine,
kao i zlato na Olimpijskim igrama 1980 godine. Srebrne medalje osvajao je na
Olimpijskim igrama 1976. i na Evropskom prvenstvu 1981. godine. Bronzane
medalje: na Evropskom prvenstvu 1979. i na Svetskom prvenstvu 1982. godine. Za
reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 176 meeva i dao 1759 poena. Po broju datih
koeva nalazi se na desetom mestu vene liste. Nakon Bosne odlazi u
inostranstvo, u kraljevski klub Real 1980. godine. Sa predsednikom Reala Luis
de Karlosom je imao usmeni dogovor, nikakav potpisani papir, traio je samo re.
Dobio je re i Real ga je ispotovao do samoga kraja.
Poeo je tu sezonu u Realu kao u bajci. Mirza je bio jedan od glavnih igraa,
osvojio je naslov prvaka panije 1982. Ali, zbog privatnih problema, a najvie
zbog toga to nije mogao da prui Realu onoliko koliko je hteo, Mirza je odluio
da napusti klub. Iz Reala odlazi u Kazertu, ali ga je bolest zauvek odvojila od
magine igre pod obruima. Kralj vie nije mogao ni da se pomera, ni da govori.
Gigantes del Basket mu 1990. godine dodeljuje nagradu koju se pre njega dobili
samo Korbalan i Dino Menegin - Gigante de Leyuenda.
Mirza se od koarke oprostio 18. 9. 1984, a snage su odmerili Bosna i Real
iz Madrida. Skenderija je tada bila premala za sve one koji su eleli odati poast
velikoj koarkakoj legendi Mirzi Delibaiu Kinetu. Preminuo je u Sarajevu 8.
decembra 2001. godine.

57

RADMILO MIOVI
Ikona aanskog sporta, najbolji
sportista koji je vodio poreklo iz ovog
grada. aanska haubica, kako su ga
mnogi od milote zvali, rodio se 14.
marta 1943. u aku i ceo svoj ivot
ostao veran svom gradu i svom klubu
Borcu. Radmilo je roen u poznatoj
preduzetnikoj porodici, u kojoj su se
jo dve sestre i dva brata takoe bavili
koarkom. Pored same kue se nalazio
teren gde je provodio najvie vremena.
1952. godine je poeo u pionirima Borca i na svojoj prvoj utakmici na terenu
kraj eleznike stanice rezultat je bio 2:2, a Radmilo je bio strelac tog jedinog koa
za svoj tim. U njegovoj generaciji je bilo svakako talentovanije dece od njega, ali
je on bio uporan i istrajan i jedini je od te cele svoje generacije zaigrao za prvi
tim. Bio je prvi aanin koji je obukao dres sa dravnim grbom.
1958. godine njegov trener Aleksandar Stefanovi ga je ubacio u igru, i sa 16 i
po godina prvu utakmicu je igrao u Uicu. U naredne dve decenije Radmilo se sa
velikom ljubavi i portvovanjem borio za dres najdraeg kluba. 12 sezona je igrao
u Prvoj saveznoj ligi. Za aanski Borac odigrao 762 utakmice i postigao 7.456
koeva, pet puta bio najbolji strelac lige (1968, 1969, 1971, 1972. i 1974). Pod
njegovom kapitenskom palicom Borac iz aka je ostvario najvei uspeh u
svojoj istoriji - 4. mesto u ligi i izborio uee u kupu Radivoja Koraa u sezoni
1972/73.
Nekoliko puta proglaavan je za sportistu grada aka, a proglaen je i za
sportistu XX veka grada aka. Jedno kratko vreme 1962. godine proveo je u
Partizanu, ali nije mogao bez svog aka, bez svog Borca i bez svoje Morave,
vratio se tamo gde mu je srce htelo i nije se nikada zbog toga pokajao.
Posedovao je izvanredan ut i odlian odraz, tako da je prilikom skok-uta
mogao po nekoliko sekundi da se odri u vazduhu dok ne izbaci loptu iz ruke. Tu je
tehniku doveo do savrenstva. Sa 20 godina je postao kapiten Borca, i igrao je
do 35. godine. Proseno je postizao po 40 poena po utakmici, a Jugoplastici u
Splitu je dao 57 poena. Najdraa utakmica u karijeri mu je protiv Olimpije, kada
je sa pola terena u poslednjim sekundama utakmice Borcu doneo pobedu.
58

Utakmica koje se nerado sea je protiv Partizana u Beogradu, gde je domain

vodio sa pola koa, a Radmilo imao bacanja za pobedu i promaio oba. Partizan je
pobedio, a nikada pre toga a ni posle toga mu se nije desilo da je dva bacanja
zaredom promaio.
4. novembra 1978. godine se oprostio od aanske publike utakmicom protiv
Bosne i tako otiao zauvek u legendu. Posle igrake karijere i dalje je ostao u
Borcu, na mestu predsednika kluba, da se sa istim arom bori za svoj klub kao
to je radio i kao igra. Koliko ga narod aka voli i koliko je aak zaduio,
govori i to da je 2013. godine u Radmilovu ast na njegov 70. roendan
organizovan koncert u hali u kojoj je proveo najlepe momente svoje prebogate
karijere.

VINKO JELOVAC
Jedna od najveih koarkakih
legendi ljubljanske Olimpije, roen je
18. novembra 1949. u Istarskim
Jelovicama.
Jo kao deak je skrenuo panju na
sebe, sa 14 godina je igrao u
koarkakom klubu Pula, brzo je
napredovao i kad je imao 16 godina
1965. godine rukovodstvo Oriolika ga
dovodi u svoje redove. Dve godine je
igrao za Oriolik i bilo je jasno da e
veoma brzo da promeni sredinu, i tako
je i bilo: 1967. godine prelazi u
Olimpiju. Poto nije imao ispisnicu
pauzirao
je
godinu dana.
Sa
Olimpijom je osvojio naslov prvaka
1970. godine. Za Olimpiju je igrao u
periodu 1967-1982, kada je i zavrio
igraku karijeru. Igrao je na mestu
centra i postigao je u domaim
prvenstvima 7.351 poen, to je i rekord.
Za reprezentaciju Jugoslavije je
59

debitovao 1969. godine i odigrao je 242 utakmice, postigao 2.220 poena i nalazi se
na 6. mestu vene liste strelaca. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu
medalju na Svetskom prvenstvu 1970. godine, na Evropskim prvenstvima 1973,
1975. i 1977, srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1974, Olimpijskim igrama
1976, Evropskim prvenstvima 1969. i 1971.
Oprotajnu utakmicu Olimpija mu je priredila 3. 12. 1983. u prepunom
Tivoliju. Nakon zavretka igrake karijere bavio se trenerskim poslom. Postao je
trener Slovana, a kasnije i Olimpije. Potom ide na usavravanje u Ameriku, a
po povratku ponovo postaje trener Olimpije; zatim ide za Italiju, ponovo se
vraa vraa se i biva trener Interijeru u Krkom, a posle toga je nepune dve
godine bio trener Cibone.

DAMIR OLMAN
Gospodin pod koevima, kako su zvali Damira olmana, roen je 7. septembra
1948. godine u Zagrebu.
Gostovanje Ol star reprezentacije amerikih koarkaa u Zagrebu i Karlovcu
1964. godine e biti kljuno da se Damir olman opredeli da igra koarku. Poeo
je u zagrebakoj Mladosti kod Marijana Catinelija, koji je bio alfa i omega
kluba.
Tu je upoznao i Nikolu Pleaa, sa njim i ostalim saigraima je pokuavao da se
domogne Prve lige, ali jednostavno, Lokomotiva je tada bila glavni klub u
Zagrebu. Iako je igrao u Drugoj ligi, igrao je i za mlae selekcije reprezentacije,
gde su mu saigrai bili Tvrdi, Grao, Depol - pa je tako i to poznanstvo sa njima
pomoglo da pree u Jugoplastiku 1968. godine. Obeteenje za njegov prelazak
je bilo u vidu nekoliko koarkakih lopti. Sa ekipom Jugoplastike olman je
osvojio dva naslova prvaka drave, 1971. i 1977. godine, Kup Jugoslavije 1972,
1974. i 1977, kao i Kup Radivoja Koraa 1977. Iste godine odlazi za Italiju tu
provodi dve godine, da bi se 1979. vratio u Jugoplastiku i igrao do 1983, kada je
zavrio igraku karijeru.
olman je bilo najbolje krilo Jugoplastike i najbolji strelac svih vremena
splitskih utih. U prvenstvima Jugoslavije je postigao 6.156 koeva i nalazi se na 1.
mestu vene liste strelaca u Jugoplastici, za koju je odigrao je za 348 utakmica.
olman je u Jugoplastici bio i tragiar i heroj. Tragiar - kada je u odluujuim
momentima finala Kupa evropskih ampiona 1972. godine u Tel Avivu protiv
italijanskog Injisa dve sekunde pre kraja mea promaio ut za evropsku titulu.
60

Injis je dobio taj me sa 70:69, te je

posle te utakmice doiveo pravi teror
osuda, kako od strane navijaa koji mu
to nisu mogli oprostiti, tako i od strane
pojedinih lanova uprave, to je ovog
inae veoma mirnog oveka, koji je
vaio za izuzetno vaspitanog i finog
momka nagnalo da potrai novu sredinu.
Zato su poeli tajni pregovori sa
Lokomotivom da se vrati u rodni
Zagreb.
Novinari,
tragajui
sa
senzacijama, otkrivaju ovaj plan. Nakon
objavljivanja ove vesti munjevito je reagovala uprava Jugoplastike i olman je
ostao u Splitu. Od tragiara do heroja put je bio trnovit i dug, te je 1977. u
majstorici sa Bosnom utom u bukvalno poslednjoj sekundi doneo titulu
Jugoplastici, pa su tako stare rane zarasle i navijai oprostili promaaj iz Izraela.
Podmlaivanjem reprezentacije 1967. godine olman zajedno sa orgom,
Pleaem osiem, Kapiiem, Simonoviem ini novu mladu reprezentativnu
snagu i od tada pa sve do kraja karijere e ostati nezamenljiv lan. Za
reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 227 utakmica, postigao 1.798 koeva i nalazi
se na devetom mestu vene liste strelaca. Sa reprezentacijom Jugoslavije je
osvojio sve to se moglo osvojiti: zlato na Svetskom prvenstvu 1970. godine, kao i
na Evropskim prvenstvima 1973. i 1977. godine, srebro na Olimpijskim igrama
1968. i 1976. godine, na Svetskom prvenstvu 1974. godine, na evropskom
prvenstvu 1969. godine. Najbolji sportista Dalmacije bio je 1972. godine, najbolji
koarka Jugoslavije u izboru SN Novosti 1972, najbolji strelac lige 1973,
zasluni sportista Jugoslavije 1976.
Karijera Damira olmana prola je bez jedne jedine mrlje, bez ijednog
incidenta, nikada nikoga nije izazvao da se sa njim posvaa, bio je prototip
uzornog sportiste.

MILUN MAROVI
Roen je 15. 9. 1947. godine u aku, a poginuo je 19. 10. 2009. u saobraajnoj
nesrei u Libiji. Sahranjen je u Aleji zaslunih graana u Beogradu.
Sudbina ili sluajnost, ko e znati, umeali su se da Marovi se pone baviti
61

koarkom. Imao je 20 godina i bio

student tree
godine
Rudarskogeolokog fakulteta, kada je sa
drugovima etao Malim Kalemegdanom
i tako naiao na terene Koarkakog
kluba Crvena zvezda. Bio je visok 206
cm, nosio dugu kosu i u razgovoru sa
tadanjim trenerom Zvezde Milanom
Musom Bjegojeviem izrazio je elju da
se okua u ovoj igri. Musa mu je rekao
da doe uvee i pokua sa juniorima,
to se Milunu nije naroito svidelo.
uvi da na Crvenom krstu trae visoke
momke za koarku, on se ne asei asa
pojavio tamo. Srena okolnost za njega i
za jugoslovensku koarku to je na Krstu
naleteo odmah na Slobodana Pivu
Ivkovia, koji mu je rekao da ode do
svlaionice i prudrui se momcima na
terenu koji su ve igrali basket. To su
bili bokseri Radnikog, a godina je bila
1967.
Jedan je od retkih sportista koji je
meteorskom brzinom uspeo da se
probije, prvo u seniorski tim Radnikog,
a kasnije stigne i do reprezentativnog dresa 1971. godine, pri tom ne
zapostavljajui fakultet. Ve 1970. godine je diplomirao, kasnije i magistrirao
1976. i doktorirao 1981. 16 punih godina je igrao profesionalno koarku i svih 16
godina je podario svom Radnikom, sa kojim je osvojio i jedan naslov dravnog
prvaka, 1973. godine i jedan nacionalni kup - 1976. Igrao je i za reprezentaciju
Jugoslavije, za koju je debitovao 1971. i za nju odigrao 96 utakmica i postigao 580
poena. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu
1973, kao i na Mediteranskim igrama 1971. i Balkanskim igrama 1972. i 1973.
godine, te srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1974. i na Balkanskim igrama
1971. Od reprezentativnog dresa se oprostio 1975, a od zvaninog igranja koarke
8. 6. 1983. godine.

62

RAJKO II
Roen 22. januara 1955. godine u
Nikiu, preminuo 7. avgusta 2003.
godine u Beogradu.
Njegova roena sestra Danojla ve je
bila standardni prvotimac Bosne, pa
je mlaani Rajko krenuo njenim
stopama. uvi za tog dugajliju, poeli
su da se interesuju iz Bosne kako bi
ga privoleli da doe u Sarajevo, ali su
takoe bili i zainteresovani ljudi iz
OKK Beograda, pa se na nagovor
sestre, obreo u Beogradu i zaigrao za
Klonfere iz ukove avlije. Pod
dirigentskom
palicom
Branislava
Rajaia, Rajko jako brzo stie do
prvog tima OKK Beograda, pa i do
kadetske reprezentacije Jugoslavije. U
OKK Beogradu je igrao sve do 1981.
godine, kada prelazi u redove Crvene
zvezde. Za Zvezdu je nastupao u
periodu 1981-1987. i u tom intervalu je
odigrao 145 utakmica za prvi tim. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 178
puta. Uestvovao je na tri Olimpijade - Montreal 1976, Moskva 1980. i Los
Aneles 1984. godine, dva Svetska prvenstva - 1978. i 1982. godine, kao i na tri
Evropska prvenstva: 1975, 1979, i 1983. godine.
Uestvovao u osvajanju zlatne, srebrne i bronzane medalje na Olimpijadi, zlatne
medalje na Svetskom prvenstvu, kao i bronzane medalje na Svetskom i Evropskom
prvenstvu. Bio je miran, tih i skroman ovek i izuzetno potovan od strane
protivnika, kolega saigraa i cele sportske javnosti. Jedan od najboljih centara koje
Crvena zvezda imala, ostae upamen po njegovom uvenom horogu.
Bio je i ostao ljubimac Zvezdinih navijaa. 1987. godina je i poslednja
igraka godina Rajka iia, u kojoj je sa Zvezdom igrao i finale plej-ofa, a
nakon toga se povukao iz aktivnog igranja. Naalost, karijera bi mu bila sigurno
dua da nije muku muio sa povredama, pogotovu sa kolenima, jer je morao da
63

operie oba meniskusa.

Nakon zavrene karijere, oprobao se i u trenerskom poslu, bio je trener OKK
Beograda sa kojim je 1993. godine osvojio kup. Posle osvojenog kupa, zakljuio
je da trenerski posao nije za njega, pa je zatim toga obavljao nekoliko sportskih
funkcija, a izmeu ostalog je bio i predsednik skuptine KK Crvena zvezda.
Naalost, otiao je prerano, smrt ga je zatekla na mestu direktora preduzea
Eurobasket 2005. Sahranjen je u Aleji velikana, na beogradskom Novom groblju u
prisustvu nekoliko hiljada ljudi koji su doli da mu odaju potu.

RATKO RADOVANOVI
Legenda jugoslovenske koarke i
Bosne, roenje 16. 10. 1956.
Raa je bio jedan od najviih
gimnazijalaca u Nikiu, imao je 16
godina i 207 centimetara. U to vreme na
ceni su bili dvometrai, pa se glas o
njemu daleko uo. Stigao je i do
Beograda, ali i do Sarajeva, imao je
poziv od strane Partizana, ali su
Sarajlije bile bre i konkretnije od
Beograana. Tu je glavnu ulogu imala
rodbinska veza, te je u jesen 1972.
godine Raa preko Rae Perunovia
stigao u Sarajevo kod Vukaina
Vukalovia, oveka kome pripadaju
zasluge za mnoge uspehe sportista
Bosne. Inae, Raa Radovanovi je
prvi kontakt sa koarkom imao 1969. u
Nikiu, ali je 1970. godina i zlato na
Svetskom prvenstvu imalo presudnu
ulogu, kako za njega tako i za mnoge
druge da se ozbiljnije bave koarkom. Nepunih godinu dana nakon dolaska u
Bosnu bio je pozvan u omladinsku reprezentaciju Jugoslavije i sa saigraima
osvojio zlatnu medalju u Orleanu 1974. godine. U Bosni je igrao od 1972. sve do
1983. i sa njom osvojio tri naslova prvaka (1978, 1980, 1983), Kup Jugoslavije
64

(1978.) i Kup evropskih ampiona (1979).

Za reprezentaciju je debitovao 1975. godine na otvaranju hale Pinki u Zemunu
protiv reprezentacije SAD. Tada je odigrao nekoliko lepih poteza i najavio sjajnu
karijeru. Za A tim je nastupio 205 puta, postigao 2175 poena i nalazi se na 8.
mestu vene liste strelaca. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatne
medalje na Svetskom prvenstvu 1978, Olimpijskim igrama 1980, Evropskom
prvenstvu 1977; srebrne medalje: na Evropskom prvenstvu 1981. godine. Bronzanu
medalju osvajao je na Svetskim prvenstvima 1982, i 1986, Olimpijskim igrama
1984, Evropskim prvenstvima 1979. i 1987.
Posle Bosne je igrao i za Rasing Pari Sen ermen 1983-86. i Veneciju
1986-1990, kada zavrava sa igrakom karijerom. Visina mu je bila najvei adut,
ali je za tako visokog koarkaa bio strahovito brz, posedovao je odlinu
koordinaciju pokreta, bio je prototip univerzalnog centra, znao je da prenese loptu
kao pravi plejmejker, nije se libio ni da se u borbi dobro potue sa rivalom.
Po zavretku karijere nastavio kao sportski direktor FMP-a, imao je
izvanredan smisao za skauting mladih igraa.

VARAJI ARKO
Legendarni koarka Bosne i reprezentativac Jugoslavije roen je 26. februara
1951. u Nikiu.
Pre poetka bavljenja koarkom Varaji je trenirao fudbal u Sutjesci iz
Nikia. Koarkom se poeo baviti u koli kada je igrao za svoj razred sa kojim je
osvojio kolsko prvenstvo. U srednjoj koli njegov talenat su prepoznali prof.
Mini i prof. Voja Jovanovi, pa ga pozvali da trenira u Koarkakom klubu Niki,
da bi na nagovor Vukaina Vukalovia (koji je takoe bio roeni Nikianin, doao
u rodni grad u potrazi za talentima i na preporuku pozvao Varajia) napustio rodni
Niki, preselio se u Sarajevo 1969. i zaigrao koarku za ekipu Bosne. Posle
samo par meseci treninga se odmah videlo da e biti neto od njega. Uao je u prvi
tim Bosne, koja je tada bila drugoliga, i kako je ona rasla kao klub, tako je i
Varaji rastao kao igra. Prvi trener u Bosni mu je bio Milenko Novakovi, ali
zbog bolesti ih naputa. 1971. godine Bosna pravi istorijski potez dovodei
Tanjevia za trenera, iako je bio aktivni igra OKK Beograda. U Bosni je
Varaji igrao sve do 1984. godine, kada se oprostio od aktivnog igranja. Sa
Bosnom je osvojio tri titule prvaka drave (1978, 1980 i 1983), jedan kup
(1978), kao i Kup evropskih ampiona 1979. u Grenoblu kada je ekipa Bosne
65

savladala slavni tim Emersona. Na toj

utakmici Varaji je briljirao postigavi
45 poena i bio najzasluniji za istorijski
uspeh Studenata sa Skenderije, kako su
drugaije nazivali koarkae Bosne. I
dan-danas je aktuelan njegov rekord po
broju datih koeva na jednoj finalnoj
utakmici.
Postoji anegdota sa finala Kupa
ampiona. Varaji je trebalo kao kapiten
Bosne da primi pehar, a umesto
originala dobio je zamenu, jer je
Emerson bio siguran u trijumf, a kao
aktuelni ampion mislio je da ne treba
donositi pehar na ovo, pa je tako
domain morao da spasava situaciju, te
je Varajiu uruen drugi pehar, da bi
original stigao malo kasnije u Sarajevo.
Dugogodinji kapiten Bosne igrao na
poziciji krilnog centra i predstavljao je trio Bosninih reprezentativaca Delibai, Varaji, Radovanovi - trio koji je kako za ekipu Bosne, tako i za
reprezentaciju Jugoslavije bio nezaobilazan u osvajanju trofeja. Na TV turniru u
aku 1974. godine igrao za mladu reprezentaciju bio najbolji igra i strelac
turnira, to je bila preporuka za poziv u A tim. Za reprezentaciju Jugoslavije je
odigrao 94 utakmice i postigao 527 poena. Osvojio je sa njom zlato na Evropskom
prvenstvu 1977. godine, zlato na Balkanskim igrama 1974. i 1976, zlato na
Mediteranskim igrama 1975, srebro na Olimpijskim igrama 1976. godine, bronzanu
medalju na Evropskom prvenstvu 1979. godine. Proavi sa reprezentacijom sve
pripreme za Svetsko prvenstvo 1978, pred sam start prvenstva dobija poziv za
odsluenje vojnog roka. Varaji je pokuao da to prolongira na dvadesetak dana
dok proe Svetsko prvenstvo, meutim, vojne vlasti nisu imale sluha, te je Varaji
propustio to prvenstvo i ansu da se domogne zlatne medalje. Igraku karijem
zavrava 1984. godine, 29. maja na oprotajnom meu u Sarajevu.

JERKOV ELJKO

66

Roen je 6. novembra 1953. godine u

Puli.
Jo kao osnovca eljka nije
interesovao sport, poticao je iz
obrazovane porodice i vie se zanimao
za knjigu i muziku. Tek u srednjoj koli,
kada eljko dobija na visini, njegov
profesor fizikog vaspitanja ga uzima da
igra za kolsku selekciju. To nije
promaklo
treneru
Uljanika,
koarkakom
zaljubljeniku
Josipu
Severu, koji ga je pozvao na trening
juniora. eljko, koji je bio fino
vaspitan, iz potovanja prema starijem
nije mogao da odbije Severov poziv.
Ve posle prvog treninga se desio
neverovatan preokret, eljko je priao
treneru Severu i zamolio ga da mu
dopusti da ostane due sat vremena,
kako bi sam pucao na ko. Koarka mu
se uvukla pod kou i ne slutei, i zauvek e mu izmeniti ivot. Dalje je sve ilo kao
u bajci.
Debitovao je za prvi tim Uljanika u 17. godini, da bi ga uoio Mirko Novosel
koji ga je pozvao u juniorsku reprezentaciju 1972, sa kojom osvaja titulu prvaka
Evrope. Na Novoselovu preporuku prelazi u Jugoplastiku kod B. Radovia
(roenog Splianina koji je 50 godina igrao za Partizan i Zvezdu, ali je nakon
afere devizni prekraj, kada je ceo tim Zvezde zajedno sa njim bio kanjen,
morao da prestane sa aktivnim igranjem; vratio se u Split i oiveo muku selekciju
Splita, a kasnije su promenili ime u Jugoplastika). To je bila slatka osveta
Lokomotivi, sa kojom u to vreme nije bio u najboljim odnosima, pa je tako
Jerkov, umesto u Zagreb otiao u Split. Za Jugoplastiku je igrao punih deset
godina, od 1972. do 1982. godine. Sa njom je osvojio jedan naslov prvaka 1977,
dva nacionalna kupa 1976. i 1977. godine, dva Kupa Radivoja Koraa 1976. i
1977. godine. Postigao je 3.476 poena i nalazi se na 5. mestu vene liste strelaca.
Za A reprezentaciju je debitovao na zimskoj turneji po Junoj Americi 1972.
godine, odigrao je 170 utakmica, postigao 1.253 poena i nalazi se na 21. mestu
vene liste. Sa njom je osvojio Zlatne medalje na Svetskom prvenstvu 1978,
Olimpijskim igrama 1980, Evropskim prvenstvima 1973, 1975. i 1977. godine.
srebrne medalje osvajao je na Svetskom prvenstvu 1974. i Olimpijskim igrama
67

1976. Bronzane medalje: na Svetskom prvenstvu 1982. i Evropskom prvenstvu

1979. godine.
Nakon Jugoplastike, 1982. godine odlazi u Italiju, u Skavolini, i sa njim
osvaja Kup pobednika kupova 1983, a sledee godine prelazi u Beneton.
Igrao na poziciji centra i sa osiem je predstavljao pravi bedem u
reprezentaciji, bio je nona mora za protivnika. Neizostavni lan Jugoplastike i
dravne reprezentacije punih deset godina. Sa aktivnim igranjem koarke prestao je
1984. godine.

BRANKO SKROE
Roen je 17. maja 1955. godine u
Zadru.
Sa koarkom se prvi put susree na
ostrvu Vela Ii, gde je sa ostalim
deacima igrao basket. Njegov talenat
za igru pod obruima prvi je uvideo
Goran Brajkovi, tada standardni
prvotimac Zadra, koji je Branka po
dolasku u srednju kolu pozvao da
pone da trenira u Jazinama. To je bilo
1970, ali te prve godine se zbog bolesti
nije mogao ozbiljno baviti koarkom, a
ve 1971, sa svojih 16 godina, upao je u
juniorski sastav Zadra. Sledee
sezone, krajem prvenstva, tadanji
trener Zadra Trpimir Lokin mu daje
ansu da zaigra za prvi tim. Debitovao
je u aku protiv Borca kada je
postigao 12 poena. Narednih sezona
postaje standardni prvotimac i sa
Zadrom osvaja dve titule: 1973/74. i
1974/75.
Skroe je bio levoruki koarka; kada
bi ga posmatrao sa strane, ovek bi
pomislio da je jako usporen, ali on je
68

nepogreivo pogaao protivnike mree. Igrao je na poziciji beka i niskog krila.

Tri puta je bio najbolji strelac jugoslovenskog prvenstva, u sezonama 1979/80,
1980/81 i 1983/84. Nalazi se na drugom mestu veite liste strelaca Zadra, iza
legendamog Pina ere. Skoro celu karijeru je bio veran Zadru, igrao je samo
jo u Belgiji, ali se na poziv Zadra ponovo vratio da pomogne svom klubu. Za
reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 68 utakmica i postigao je 386 poena. Sa
reprezentacijom je osvojio zlato na Olimpijskim igrama 1980, Svetskom prvenstvu
1978, na Balkanskim igrama 1974, 1977. i 1978, kao i srebrnu medalju na
Evropskom prvenstvu 1981. godine. 1987. godine se oprostio od igrake karijere.

MIHOVIL NAKI
Koarkaka legenda Jugoslavije i Cibone, roen je 31. jula 1955. u Drniu. U
vreme njegovog odrastanja jugoslovenska koarka je beleila uspehe, pa je tako i
on sa svojim prijateljima iao na Savu i igrao ovu igru, bilo mu je tada 14 godina.
Svoje prve prave koarkake korake je zapoeo u Mladosti gde je proveo tri
godine. A onda je otiao u Industromontau, elei da napreduje, ali nije naao
zajedniki jezik sa ljudima iz kluba, pa odlazi za Ameriku na koled. Tamo se
zadrao svega est meseci, jer mu program nije odgovarao i 1977. prelazi u
Lokomotivu / Cibonu. U Ciboni je igrao sve do 1987, kada na jednu sezonu
odlazi u italijanski Udineze. 1988. godine se vraa u Cibonu i igra sve do
1989, kada prestaje sa aktivnim igranjem koarke. Sa Cibonom je osvojio sve to
moe da se osvoji u klupskoj koarci - tri titule prvaka drave (1981/82, 1983/84. i
1984/85), dva naslova prvaka Evrope (1984/85. i 1985/86), dva kupa pobednika
kupova (1981/82. i 1986/87), est nacionalnih kupova (1979/80, 1980/81,
1981/82, 1982/83, 1984/85, 1985/86).
Igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije, gde je debitovao 5. maja 1975. godine u
Koicama protiv ehoslovake. Odigrao je 94 utakmice i postigao 687 poena. Sa
reprezentacijom je osvojio zlato na Olimpijskim igrama 1980, na Mediteranskim
igrama 1983, na Balkanskim prvenstvima 1977. i 1978; srebrne medalje: na
Univerzijadi 1979, na Mediteranskim igrama 1979. i na Balkanskom prvenstvu
1979; bronze: na Olimpijskim igrama 1984. i na Evropskom prvenstvu 1979.
godine. Ostae upamen onaj uveni horog u poslednjim sekundama majstorice
protiv Zvezde kada je njegovim koem Cibona 1984. godine osvojila svoju
drugu titulu u istoriji, titulu koja je joj utrla put ka velianstvenim uspesima.
Na velikim utakmicama, kada je bilo najbitnije Mihovil Naki je bio najbolji,
69

davao je sve od sebe i pruao kao

pravilu najbolje partije. Po zavretku
karijere bio je sekretar Koarkakog
saveza Hrvatske. Od 1996. je obavljao
posao sportskog direktora u Ciboni.
Pod svodovima sportske dvorane
Draen Petrovi u Zagrebu stoji dres
sa brojem 4 kao poast svemu to je
pruio u Ciboni, zajedno sa
dresovima Draena Petrovia i Andra
Knege. Igrao je na poziciji krilnog
centra ili danas popularne etvorke.
Vie je obraao panju na odbranu, a
napadake aspiracije je ostavljao
drugima, igraima poput Draena. Bio
je veliki gospodin dok je bio aktivni
koarka, a to je ostao i van terena, sve do dananjih dana.

ANDRO KNEGO
Roen je 21. oktobra 1956. u Dubrovniku. Koarkaku karijeru je zapoeo u
rodnom gradu Dubrovniku u ekipi Juga, da bi 1973. godine preao u Cibonu.
Imao je dogovor sa Partizanom da pree kod njih, meutim Pero Zlatar,
predsednik Lokomotive, uz pomo aviona i automobila iz rent-a-kara ispred nosa
je oteo Andru, koji je do tog trenutka tek est meseci igrao koarku i odveo ga u
Lokomotivu. To je bilo 17. marta 1973. godine.
Trener Rimac ga je te sezone odmah ubacio u prvi tim i za Lokomotivu je
debitovao 13. oktobra 1973. protiv OKK Beograda, da bi poetkom 1974. u
duelu sa Zvezdom dao 20 poena koji e ga definitivno uvrstiti u prvi tim. Do
kraja te sezone nije bilo utakmice da se Knego nije upisao u strelce. 1978. postaje
kapiten i uz Acu Petrovia je jedini koarka koji je osvojio sve trofeje sa
Cibonom u narednom periodu. Za Cibonu je igrao sve do 1985. godine, kada
odlazi u paniju, u Kaha Madrid, i tu ostaje godinu dana, a zatim se ponovo
vraa u Cibonu, da bi opet sledee godine (1987.) otiao u Italiju, u Montekatini
Terme. Tamo je odigrao tri sezone, pa po trei put doao u Cibonu 1990. i igrao
sve do 1992. godine.
70

Za Cibonu je odigrao 509 meeva,

postigao 7.026 poena i najefikasniji je
strelac u istoriji Cibone. Sa
Cibonom je osvojio 11 trofeja u
Jugoslaviji, 3 naslova prvaka (1982,
1984, 1985), 5 nacionalnih kupova
(1980, 1981, 1982, 1983, 1985), jedan
Kup evropskih prvaka (1985.) i dva
Kupa pobednika kupova (1982. i 1987).
Igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije,
zabeleio 173 nastupa i postigao 826
poena. U reprezentaciji Jugoslavije
debitovao je 19. aprila 1975. godine u
Sofiji
protiv
ehoslovake.
Sa
reprezentacijom Jugoslavije osvojio je
zlatne medalje na Svetskom prvenstvu
1978. i Olimpijskim igrama 1980.
godine; srebrnu medalju zaradio je na
Olimpijskim igrama 1976. i na
Evropskom prvenstvu 1981. godine. Bronzane medalje: na Olimpijskim igrama
1984. i na Svetskom prvenstvu 1982. godine.
Krasili su ga sjajan skok i sjajna tehnika uta, kao i specifian horog ut, koji je
teko mogao da se brani.

PETER VILFAN
Roen 29. juna 1957. godine u Mariboru.
Koarku je poeo igrati vrlo rano, posle svetskog prvenstva u Ljubljani kada se
oduevio igrom kapitena i svog zemljaka Iva Daneua. Trenirao je samostalno sve
dok ga nije zapazio Frelih, trener koarkaa eljezniara. Postao je najbolji igra
mariborskog kluba, tako da je sa 15 godina postao lan mlaih selekcija
reprezentacije. Bio je kandidat za reprezentaciju Jugoslavije pred Evropsko
prvenstvo 1977. godine, ali nije ulazio u igru. Svestan da jedino moe iz nekog
veeg kluba da bude stalni lan reprezentacije, iz Maribora prelazi u
Jugoplastiku 1977. godine u kojoj igra dve sezone. 1979. godine dolazi u
Olimpiju" i za nju igra sve do 1985. godine, kada prelazi u Partizan, gde je
71

igrao jednu sezonu. U Partizanu je

odigrao 41 utakmicu i postigao 1.007
poena. Vraa se zatim u Olimpiju i igra
za nju sve 1988. godine. U prvenstvima
Jugoslavije za tri tima za koja je igrao
postigao je 4.524 poena.
Za reprezentaciju Jugoslavije je
debitovao
1978.
godine
na
Interkontinentalnom kupu i do 1983.
godine je odigrao 114 utakmica,
postigao 1.129 poena i nalazi se na 23.
mestu vene liste strelaca. Zadesie ga
ista sudbina kao i Varajia; naime, pred
sam odlazak na Olimpijske igre u
Moskvi 1980. godine stigao mu je vojni
poziv. Zbog previda administracije
Olimpije taj poziv nije odloen, pa je
Vilfan zbog odluenja vojnog roka
morao da propusti Olimpijadu i zlatnu
medalju, medalju koja mu fali u bogatoj kolekciji. Sa reprezentacijom Jugoslavije
je osvojio zlato na Svetskom prvenstvu 1978. godine, srebro na Evropskom
prvenstvu 1981. godine, kao i bronze na Svetskom prvenstvu 1982. i 1979.
Evropskom prvenstvu.
Vaio je za atraktivnog igraa, bio prodoran i efikasan, sa izvanrednim reenjima
u igri. Nije voleo nepravdu, vaio je za mirnog oveka, ali kada bi kroio na parket
pretvarao bi se u pravu sportsku zver.

GORAN GRBOVI
Legendarni koarka Partizana i jugoslovenske koarke roen je 9. febmara
1961. godine u Deanima na Kosovu i Metohiji.
Njegova porodica se vraa u Kruevac gde i provodi detinjstvo. Koarkom se
bukvalno zarazio posle SP u Ljubljani 1970, kada u mu je otac dvoritu nacrtao
kredom krug na zidu u visini koa. U koli Jovan Jovanovi Zmaj je poeo da
igra za kolsku ekipu, da bi nakon toga poeo da trenira u Napretku. Prvi trener
mu je bio Dragan Gaga Miloevi, pored koga i on, a i Napredak kao klub,
72

postiu uspehe. Presudan uticaj na njega su imali njegovi zemljaci Boban Petrovi i
Milosavljevi.
Presudan momenat za karijeru se desio u maju 1979. godine u aku na
republikom prvenstvu, gde je protiv Tehnike kole postigao 40 poena. Ilustracije
radi, u protivnikoj ekipi su igrali eljko Obradovi, Androi, i Kurubi. Na tom
takmienju ga zapaa prof. Aleksandar Nikoli, koji ga odmah uvrtava u juniorsku
reprezentaciju Jugoslavije, a elnici Borca ga uzimaju da igra u seniorskoj ekipi.
Prelazi potom u Partizan, ali poto se Borac nije sloio sa njegovim
prelaskom, pauzira godinu dana da bi konano 1981. godine poeo da igra za
Partizan. U Partizanu je igrao u periodu 1981-1988. i stekao status klupske
legende, koju sa velikim pravom nosi. Sa Partizanom je osvojio naslov prvaka
1987. godine, kada su u finalu pobedili veitog rivala ekipu Crvene zvezde, gde
je za tu titulu najvie zasluan upravo Grbovi koji je u obe utakmice finala bio
najbolji pojedinac i svojim koevima odluio pobednika. U dresu Partizana je
odigrao 240 zvanine utakmice i postigao 3.889 koeva. Nalazi se na 7. mestu
vene liste po broju datih koeva. Nakon Partizana dve godine igra za ekipu
Puleve iz Granade, da bi se vratio u beogradski IMT, gde je i zavrio karijeru.
Bio je i strelac sezone u Granadi 1988/89.
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 42 utakmice i postigao 327 poena. Sa
njom je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1987. godine i zlatnu
medalju na Balkanskim igrama 1981. godine.

DRAEN PETROVI
Najbolji evropski koarka svih vremena, roen je 22. oktobra 1964. godine u
ibeniku. Vodi kroz ivot mu je bio pet godina stariji brat Aleksandar, koji je
takoe bio koarka, reprezentativac i legenda Cibone, te se tako i Draen se poeo
zanimati za koarku jo kao dete. Dodavao je lopte svom bratu Aci dok je trenirao,
sve dok jednog dana nije i on poeo trenirati u mlaim kategorijama ibenke. Ve
sa 12 godina je trenirao po 5-6 sati dnevno, uvee bi znao da uzme klju od
dvorane i u hali bi ostali samo on i spremaice; on bi radio svoj, a spremaice svoj
posao. Takav pristup ga je pratio tokom cele karijere, to je znao da radi i kasnije, u
Ciboni i Realu, ali i u NBA ligi. 1979. godine, kao petnaestogodinjak osvaja
svoju prvu medalju na kadetskom prvenstvu Hrvatske u Splitu sa ibenkom tree mesto.
Kada je Zoran Slavni doao u ibenku da bude i igra i trener, on ga iz
73

juniora prebacuje u prvi tim. Za prvi tim

ibenke debitovao je u sezoni
1979/80. u 6. kolu protiv OKK Beka
(OKK Beograd). Uporedo igra i za
juniore i sa 17 godina biva proglaen
najboljim sportistom ibenika. Polako
se namee kao voa tima i ve 1982.
godine je svrstavan u najbolje igrae
Jugoslavije.
Sa ibenkom igra finale Kupa
Radivoja Koraa, ali naalost,
ibenka gubi od Limoa iako su punih
37 minuta vodili. Te sezone je ve imao
prosek od 16 poena po utakmici.
Sledee sezone, 1982/83. dolaze do
finala plej-ofa i onog uvenog mea sa
Bosnom, kada je trea utakmica u
ibeniku ponitena. Trebalo je da se
igra nova, na neutralnom terenu u
Novom Sadu, ali ibenka nije izala
na me, pa je trofej otiao u Sarajevo. I
te godine Draen je svoj tim predvodio do finala Kupa Radivoja Koraa, ali su
opet naili na Limo i opet izgubili. Draen je te sezone proglaen najboljim
igraem Jugoslavije. Odlazi na odsluenje vojnog roka u Beograd.
ibenka postaje premala sredina za njegov vanserijski talenat i bilo je pitanje
samo kojem e se klubu prikloniti, a zainteresovanih je bilo mnogo, od domaih
klubova pa sve do ponuda iz NBA. Ali, Draen je znao da je za NBA jo rano i da
to moe da saeka. ekao je ko e sledee godine igrati ligu prvaka pa da se tom
privoli carstvu. Cibona u uvenoj majstorici koem Mihovila Nakia par sekundi
pre kraja mea dobija Zvezdu i osvaja po drugi put naslov prvaka u svojoj
istoriji. Ona time ne dobija samo titulu prvaka ve i najboljeg igraa toga vremena
i sa njegovim dolaskom u klub menja se toak istorije u pravcu koji e utrti put i
njima i njemu. Pretposlednjeg dana prelaznog roka, 4. aprila 1984. godine Draen
je potpisao za Cibonu i pridruio se svom starijem bratu Aci.
Ostali klubovi su bili razoarani i okirani. ibenka nije mogla da preboli
odlazak svog bisera i od toga se nije vie nikada oporavila. Partizan takoe, jer
je sa njim Draen trenirao dok je bio u armiji. Delibai ga je isto ekao u Bosni.
Naredni period je bio kao iz bajke, kako za njega tako i za navijae i saigrae
Cibone. Nizali su se trofeji za trofejima. Sa Cibonom je osvojio sve to se
74

moglo osvojiti: titulu prvaka Jugoslavije (1985), tri Kupa Jugoslavije (1985, 1986.
i 1988), dve titule evropskog prvaka (1985. i 1986.) i jedan Kup pobednika kupova
(1987).
1988. odlazi iz Cibone, a svoj poslednji trofej je osvojio 7. februara 1988.
godine u finalu kupa u Rijeci. Svoju poslednju utakmicu za Cibonu Draen je
odigrao 25. aprila 1988. u majstorici plej-ofa sa Partizanom, koju je Cibona
izgubila, a Draen je postigao na njoj najmanje poena (13) otkako je doao u
Cibonu. Beleio je u proseku po 37 poena, a u evropskim takmienjima po 34
poena. Za Cibonu je odigrao 192 utakmice i postigao 6.602 poena.
1988. godine prelazi u kraljevski klub, Real iz Madrida. U prvoj sezoni sa
Realom osvaja Kup panije i Kup pobednika kupova, kada protiv Snajdera u
finalu izjednaava svoj rekord od 62 poena u evropskim takmienjima. Sledee
sezone, 1989/90. otkupljuje svoj ugovor od Reala i odlazi u NBA, u Portland
Blejzerse. Naalost, u Portlandu ne dobija veliku minutau, u proseku 12
minuta, to pokazuje da je njegov strah pre dolaska u NBA bio opravdan. 23.
januara 1991. godine, Draen Petrovi prelazi u Nju Dersi, gde je u samom
startu sa klubom ugovorio veu minutau. Prva sezona mu je bila odlina, a sledea
jo bolja, ali Draen nekako nije mogao da otrpi ljubomoru saigraa. Klub mu nije
nudio produenje ugovora i vrsto je bio reio da napusti NBA i vrati se u Evropu.
Kasnije je otkriveno da je imao naelni dogovor sa Panatinaikosom.
1993. godine je otputovao za Poljsku gde je hrvatska reprezentacija nakon
raspada Jugoslavije igrala kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Iz Poljske je zbog
privatnih razloga krenuo kui u Hrvatsku automobilom umesto sa saigraima
autobusom. Poginuo je u saobraajnoj nesrei na autoputu u Nemakoj 17. juna
1993. u svojoj 29. godini. Sahranjen je na zagrebakom groblju Mirogojno. Sa
reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu
1990. i Evropskom 1989. godine. srebrne medalje: na Olimpijskim igrama 1988.
Bronzana medalja: na svetskim prvenstvima 1986, Olimpijskim igrama 1984. i
Evropskom prvenstvu
1987. godine. Odigrao je 135 utakmica za A selekciju, postigao 2.830 poena i
nalazi se na 5. mestu vene liste strelaca. Igrao na mestu beka, punio je dvorane
irom Jugoslavije i Evrope, dobio je nadimak Koarkaki Mocart, koji mu je
savreno pristajao, ceo svoj ivot posvetio je koarci i dao joj je najbolje iz sebe.
Koarkaki centar u Zagrebu od 4. oktobra 1993. nosi njegovo ime, a pored njega
se nalazi i Muzej Draen Petrovi, koji je otvoren 2006. godine. Ispred dvorane
se nalazi i spomenik visok etiri metra sa figurom Draena Petrovia, rad hrvatskog
vajara Kuzme Kovaia.
Iza Draena e ostati upameni rekordi: najvie postignutih poena na
prvenstvenoj utakmici (112) kada su igrai Cibone u pitanju, najvie postignutih
75

poena u finanoj seriji ACB lige (42), najvie postignutih trojki u finalnoj seriji
ACB lige (8), najkorisniji igra Svetskog prvenstva 1986, najkorisniji igra
Evropskog prvenstva 1989. godine. Izabran je u pedeset linosti koji su najvie
doprineli evropskoj koarci.

VLADE DIVAC
Vlade Divac roen je 3. februara 1968. u Prijepolju.
Pre nego to je poeo sa koarkom Vlade je trenirao fudbal, bio je golman u
mesnom klubu. Meutim, fudbalsku karijeru je prekinuo tako to je na jednom
treningu bio neodluan da se baci u blato i isprlja nove rukavice. Videvi to,
iznervirani trener mu je rekao da potrai neki drugi, istiji sport. Prve koarkake
korake napravio je u rodnom gradu u klubu Elan iz Prijepolja, kod trenera
Milovana Bogojevia. Da bi zatim, sa 13 godina preao u kraljevaku Slogu i
poeo ozbiljnije da se bavi koarkom. Na sebe je skrenuo panju kada je u dresu
Sloge dao Crvenoj zvezdi 27 poena.
Te 1986. godine postaje zvezda prelaznog roka, oko koje se otimaju veiti rivali
Zvezda i Partizan. Na kraju, posle silnih dogaanja, Vlade prelazi u
Partizan. Ve prve njegove sezone Partizan osvaja titulu prvaka drave kada u
finalu dobija Crvenu zvezdu. Sledee godine uestvuje sa Partizanom na f4
Kupa ampiona, gde osvajaju tree mesto u Gentu. 1989. godine sa Partizanom
osvaja domai kup i Kup Radivoja Koraa, pobedivi u finalu italijanski
Kantu.
Sjajne partije nisu promakle NBA skautima, te su ga na draftu izabrali Los
Aneles Lejkersi, pa je jedan od prvih igraa koji su sa ovih prostora otili u
NBA. Te iste 1986, kada je preao u Partizan, debitovao je i za A selekciju u
kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u paniji i to protiv Holanana u Den
Helderu. Ta godina e biti upamena i po tome to je u polufinalu Svetskog
prvenstva protiv Sovjetskog Saveza Vlade Divac bio tragiar mea. Sreom, to ga
nije omelo da nastavi dalje i napravi sjajnu karijeru. Ve sledee godine, 1987, sa
A selekcijom uzima bronzu na Evropskom prvenstvu, zlato na Univerzijadi u
Zagrebu i na kraju zlato na Svetskom omladinskom prvenstvu u Bormiju. 1988.
godine osvaja srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu, a naredne tri godine
i zlata na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, na Svetskom prvenstvu u Argentini i na
Evropskom prvenstvu u Italiji. Nakon raspada SFRJ sa reprezentacijom one
skraene SR Jugoslavije osvaja zlato na Evropskom prvenstvu 1995. godine u
76

Atini, srebro na Olimpijskim igrama u Barseloni 1996, bronzu na Evropskom

prvenstvu u Francuskoj 1999. I kao krunu karijere, osvaja zlato na Svetskom
prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine. Za reprezentaciju je odigrao 145 meeva
i postigao 1.345 poena.
U NBA je proveo 16 sezona, igrao je za Los Aneles Lejkerse, arlot
Hometse, Sakramento Kingse, i u tom periodu je postigao 13.398 poena, 9.000
skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada.
2005. zavrava igraku karijeru. Nakon zavretka karijere postaje skaut za NBA,
zatim sportski direktor Reala iz Madrida, da bi 2009. godine postao predsednik
Olimpijskog komiteta Srbije.
ULEB ga je svrstao meu pedeset ljudi koji su najzasluniji za razvoj koarke u
Evropi. Igrao je na mestu centra, posedovao je neobian stil, odlinu pokretljivost i
dobar ut sa distance. Bio je i meker koji je znao da se provodi na terenu i odigra
neto za publiku. Te e tako ostati upameno i to da je na Evropskom prvenstvu u
Zagrebu 1989. godine svog saigraa iz reprezentacije Zorana Radovia podigao da
bi ovaj zakucao loptu u ko.
Vlade Divac je uz Arvidasa Sabonisa postao najbolji centar Evrope.

ARKO PASPALJ
Roen je 27. 4. 1966. godine u Pljevljima.
Kao deak je svoje prve koeve davao u Osnovnoj koli Ristan Pavlovi, kraj
Bistrice, da bi se sa roditeljima iz rodnih Pljevalja preselio u Podgoricu. Izmeu
fudbala i koarke, Paspalj se opredeljuje za ovo drugo, na sreu koarkakih
zaljubljenika. Poeo je u mlaim kategorijama Budunosti i sa ve 16 godina je
prekomandovan za prvi tim. Bio je najmlai prvotimac.
edo urakovi, trener Budunosti, ansu je dao juniorima da zaigraju protiv
Cibone, koja se tada borila za naslov prvaka drave. Klinci, meu kojima i
Paspalj, eljni dokazivanja iz petnih ila su krenuli silovito na renomiranog
protivnika i Cibona je tek u poslednjim sekundama mea obezbedila pobedu.
Paspalj je imao elju da svoj razvoj nastavi u klubu koji je imao izuzetno
talentovanu generaciju mladih igraa, ali elnici Budunosti su hteli da unove tu
talentovanost, pa su pregovarali sa Cibonom i Bosnom oko arkovog prelaska.
Najblia dogovoru je bila sarajevska Bosna, ali su arka bukvalno kidnapovali
iz hotela Sarajevo In i odveli za Beograd, u Partizan. Ispostavie se to kao
odlian potez, kako za Partizan tako i za mladog Paspalja. U Partizanu igra sve
77

do 1989. godine, da bi se vratio posle

jo jednu sezonu da odigra 1990/91. Sa
Partizanom je osvojio naslov prvaka
Jugoslavije 1987. godine i Kup
Radivoja Koraa 1989. godine, kao i
nacionalni kup Jugoslavije 1989.
godine. Za Partizan je odigrao 162
utakmice i dao 3.379 poena.
1989. godine odlazi u NBA u San
Antonio, ali se tamo zadrava tek 11
meseci. Potpisao je trogodinji ugovor,
ali se nezadovoljan minutaom vratio u
Partizan, u kome se zadrao godinu
dana, da bi zatim preao u
Olimpijakos gde su ga navijai
grkog tima doekali na velianstven
nain. Sa Olimpijakosom je osvojio
dva prvenstva i kup i stigao do F4 1994.
godine. Posle Olimpijakosa je menjao
klubove: Panionios, pa opet pokuao
u NBA (Atlanta), potom Rasing Pari
Sen ermen, Aris - da bi svoju prebogatu karijeru zavrio u Kinderu 1998.
godine.
Odlinim igrama u Partizanu je sebi obezbedio poziv u A reprezentaciju i sa
njom osvojio sve to se moglo osvojiti: zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu
1990, na Evropskim prvenstvima 1989, 1991. i 1995. godine; srebrne medalje: na
Olimpijskim igrama 1988. i 1996. godine. Bronzu: na Olimpijskim igrama 1987.
godine. Odigrao je 134 utakmice i dao 1549 poena i nalazi se na 12. mestu vene
liste strelaca. Igrao na mestu niskog krila, za njegov ut ili dvokorak nije bilo
reenja, uvek je bio originalan takav je i posle zavrene igrake karijere ostao.

TONI KUKO
Roen je 18. septembra 1968. godine u Splitu.
Tonijev otac Ante je vaio za pravog sportskog fanatika, te je kao takav vodio
svuda sa sobom i Tonija, na sve sportske priredbe koje bi se odravale u Splitu.
78

Inficiran, da se tako izrazimo, Toni kao

sedmogodinjak poinje da se bavi
sportom, stonim tenisom, da bi ve sa
11 godina zajedno sa Biliem,
Bokiem bio primljen u fudbalsku
kolu Hajduka. Ve u 15. godini
njegova visina dolazi do izraaja, pa ga
je zapazio tadanji trener omladinske
kole Splita Igor Karkovi i pozvao
ga da trenira koarku. Tako poinje
jedna od najblistavijih koarkakih
karijera na ovim prostorima. Njegov
talenat nee promai koarkakoj
legendi Zoranu Slavniu, te e ga ovaj
1985. godine, nakon to je sa svojim
saigraima odbranio juniorski naslov
prvaka drave, prekomandovati u prvi
tim Jugoplastike. Zoran Slavni je na
klupi zamenio Kreimira osia - koji
je odlazei rekao da odlazi spokojan jer
u mlaim kategorijama imaju suvo zlato
od igraa. Zoran Slavni je sa ekipom Jugoplastike utro put da ga nakon dve
godine njegovog boravka u Splitu zameni Boa Maljkovi koji e sa Kukoem,
Raom, Perasoviem i ostalima osvojiti sve to se moglo osvojiti u narednom
periodu. Ne treba posebno pominjati da je u tim uspesima Kuko imao glavnu
ulogu.
U reprezentaciji Kuko takoe poinje da igra 1985, godine, kada je sa kadetima
osvojio prvenstvo Evrope, a u naredne dve godine osvaja zlato sa juniorima na
Evropskom i Svetskom prvenstvu, gde biva proglaavan najboljim igraem turnira.
1987. godine debituje za A selekciju i sa njom osvaja bronzanu medalju u Atini.
1988. godine na Olimpijskim igrama u Seulu osvaja srebrnu medalju, a ve sledee
godine 1989. na Evropskom prvenstvu osvaja zlato, da bi to zlato potvrdio i 1990.
godine na Svetskom prvenstvu u Argentini i 1991. godine na Evropskom prvenstvu
u Italiji.
Ostvaruje fantastine rezultate i na klupskom nivou sa Jugoplastikom; 1988.
godine vraa titulu prvaka Jugoslavije posle 11 godina podno Marjana, da bi
sledee godine 1989. napravili udo: iako ih niko nije ubrajao u favorite
Jugoplastika postaje prvak Evrope pobedivi u finalu Makabi, a Kuko je
prikazao briljantnu partiju. Gube od Partizana kup, ali zato drugu godinu zaredom
79

postaju prvaci drave. Sledee godine Jugoplastika na krilima svojih igraa, a

prvenstveno Kukoa, osvaja triplu krunu: kup, prvenstvo i Kup ampiona, gde u
finalu pobeuju Barselonu. Bolju preporuku od toga za NBA draft Toni nije mogao
da poeli. Izabran je kao 29. pik od strane ikago Bulsa. 1990/91. godine
Jugoplastiku naputaju Boa Maljkovi, Raa i Ivanovi, ali ostaje Toni i sa
Jugo-plastikom osvaja prvenstvo, kup i po trei put zaredom bivaju prvaci
Evrope, gde su ponovo u finalu pobedili Barselonu koju je vodio upravo Boa
Maljkovi. Za Jugoplastiku je postigao 2.314 poena i nalazi se na 11. mestu
vene liste strelaca.
1991. godine prelazi u Italiju, u Beneton, kod trenera Skansija, koji je ceo
koncept igre napravio i uskladio prema Toniju.
Kuko 1993. godine odlazi u NBA u ikago Bulse.

DINO RAA
Roen 22. aprila 1967. u Splitu. Dino Raa je kao deak trenirao vaterpolo i
rukomet, ali neobavezno, vie je vremena provodio kui itajui stripove i pomalo
se debljajui, sve dok ga jednog dana majka nije uhvatila za ruku i odvela pravo na
Gripe, 1982. godine. Koarku je poeo da trenira u 15. godini. Slavko Trnini je
mnogo zasluan za uspeh Dina Rae, trenirao je sa njim po osam sati dnevno,
pokazivao mu osnovne pokrete i elementarnu tehniku. Za Jugoplastiku je
debitovao 1983. godine. Zoran Grao je protiv Zadra u Jazinama poveo etiri
juniora, a meu njima je bio i Dino Raa. Posle toga je sve ree dobijao ansu, sve
dok Zoran Slavni nije doao u Split i ubacio i njega i Kukoa u vatru.
Dobio je poziv i sa Univerziteta Juta, trener Lin Aribald ga je ekao, poslao
mu je avionsku kartu, a u poslednjem trenutku se Raa na sreu Jugoplastike i
njenih navijaa predomislio.
Njegov uspon, a samim tim i uspon Jugoplastike poeo je dolaskom Boe
Maljkovia, koji je zamenio Slavnia. Raa i Kuko postaju zatitni znak splitskih
utih.
Sa ekipom Jugoplastike je osvojio: tri naslova prvaka Jugoslavije (1988, 1989. i
1990), Kup Jugoslavije (1990), kao i dva naslova prvaka Evrope (1989. i 1990).
Bili su prava senzacija i niko nije ozbiljno raunao da e osvojiti Evropu, imali
su po 20 godina kada su ostvarili taj neverovatan uspeh i postali trei tim u
Jugoslaviji kome je to polo za rukom. Postigao je 2.683 poena i nalazi se na 9.
mestu vene liste strelaca. 1989. godine, posle Evropskog prvenstva u Zagrebu,
80

Dino Raa dobija poziv iz NBA od

Boston Seltiksa, taj poziv prihvata i
potpisuje ugovor sa njima. Tome se
protive splitski zuti i onda dolazi do
dogovora da ode u Seltikse sledee
godine. No, dolazi do preokreta, Raa
menja menadera i zavrava u rimskom
Mesaeru. Uz to, Rain menader je
uspeo da poniti ugovor sa Seltiksima
zbog toga to jedan klub u istoj godini
ne moe da potpie dva ugovora sa istim
igraem u toku jedne kalendarske
godine. Iskoristivi taj momenat, Raa
postaje slobodan igra i potpisuje na pet
godina ugovor sa Italijanima. Tako da
Jugoplastika, koja je prenela sva
prava Bostonu, nije mogla vie da
zadri Rau. Sa Mesaerom je
osvojio Kup Radivoja Koraa 1992.
godine. Za reprezentaciju Jugoslavije je
igrao 94 puta, postigao 998 poena i
nalazi se na 20. mestu vene liste. Sa
reprezentacijom Jugoslavije je osvojio
zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1989. i 1991; srebrnu medalju na
Olimpijskim igrama 1988. godine. Bronzanu medalju: na Evropskom prvenstvu
1987. godine. Od reprezentacije Jugoslavije se oprostio na Evropskom prvenstvu
1991. zlatnom medaljom. Igrao je na poziciji centra i bio jedan od oslonaca
reprezentacije, posedovao je izuzetnu snagu, fenomenalnu tehniku i ubojit ut.

JURIJ ZDOVC
Jedan od najboljih slovenakih koarkaa, roen je 13. decembra 1966. godine u
Mariboru. Od malena je od oca nauio da bude disciplinovan to e ga u daljem
ivotu i sportskoj karijeri voditi i biti jedna od glavnih karakteristika za njegov
uspeh. Kao svi mladi, voleo je sport, trenirao je stoni tenis, sve dok jednog dana
nije otkrio koarku i poeo trenirati u koarkakom klubu Komete iz Slovenskih
81

Konjica. Poeo je sa 10 godina da

trenira koarku, a sa 16 godina ostaje
bez oca i sav teret egzistencije je pao na
njegova plea, morao je da izdrava
celu porodicu.
Sa 17 godina potpisuje prvi
profesionalni ugovor sa Olimpijom iz
Ljubljane. U Olimpiji je igrao sa
Jelovcem,
Bobanom
Petroviem,
Brankom Kovaeviem, to e mu i te
kako pomoi u sticanju iskustva za
napredak. Ve posle dve sezone
provedene u Olimpiji postaje jedan
od najvanijih i najboljih igraa tog
tima. Panju koarkake javnosti na sebe
je skrenuo 1983. godine, kada je sa
kadetskom reprezentacijom Jugoslavije
osvojio zlato. Iste godine biva pozvan i
na Svetsko juniorsko prvenstvo. Za
ekipu Olimpije e igrati punih devet sezona, kada odlazi u Italiju, u ekipu
Knora iz Bolonje; igrae i za Limo, Iraklis, Rasing, Tofa. Za A tim
reprezentacije Jugoslavije debitovao je 1987. godine, a ve 1988. je osvojio
srebro na Olimpijskim igrama u Seulu. Pored te medalje, osvojio je i zlatne
medalje na Svetskom prvenstvu 1990. godine, kao i na Evropskim prvenstvima
1989. i 1991. godine. 26. juna 1991. godine, dan uoi polufinala Evropskog
prvenstva Zdovc je sa suzama u oima rekao selektoru reprezentacije Jugoslavije
Duanu Ivkoviu da po nalogu vrha slovenake vlade mora da napusti
reprezentaciju i prvenstvo i vrati se u Sloveniju. To je bio i njegov poslednji nastup
u reprezentaciji Jugoslavije za koju je odigrao ukupno 78 utakmica i postigao 496
poena.
Jurij Zdovc je bio najbolji odbrambeni igra Evrope, igrao je na mestu
plejmejkera, bio inteligentan igra, sa brzim rukama, spreman da otme loptu
protivniku, nije bio klasian strelac, ve bi se ceo podredio kolektivu. I u
Olimpiji" i u reprezentaciji, a i kasnije u drugim klubovima, bio je stub oko koga
gradila igra, dobijao bi ulogu da uva najbolje protivnike igrae. 2005. godine
primljen u slovenaku kuu slavnih.

82

KOARKAKE PRIE

83

PRVO KLUPSKO KOARKAKO PRVENSTVO

JUGOSLAVIJE 1946. GODINE
Od 3. do 9. septembra 1946. godine
na igralitu Crvene zvezde na Malom
Kalemegdanu je odrano prvo klupsko
prvenstvo Jugoslavije u koarci. Godinu
dana ranije je bilo takoe odrano
prvenstvo u koarci, ali su na njemu
uestvovale selekcije republika i
selekcija Jugoslovenske narodne armije,
tako da je ovo bilo prvo klupsko
prvenstvo. Uestvovalo je osam ekipa:
Zvezda, Partizan, Edjeg (Novi
Sad), Slavija (Zagreb), Metalac, Svoboda (Ljubljana), Makedonija
(Skoplje) i Zadar. Igralo se svaki dan, od jutarnjih asova pa sve do sumraka, po
principu svako sa svakim.
Prvu titulu prvaka osvojila je ekipa Crvene zvezde sa est pobeda i jednim
porazom. U odluujuoj utakmici za naslov prvaka Zvezda je bila bolja od ekipe
Zadra sa 41:9 i tako osvojila prvenstvo. Jedini poraz su pretrpeli od Partizana
24:21. Drugo mesto je osvojila ekipa Zadra sa 5 pobeda i 2 poraza. Trea je bila
ekipa Edjega sa skorom 5 pobeda i 2 poraza, ali zbog slabije ko razlike
zauzela je mesto iza Zadra. Slede Partizan sa skorom 4-3, Slavija 4-3,
Metalac 3-4, Svoboda 1-6 i kao poslednja, ekipa Makedonije sa 7 poraza
bez ijedne pobede.
Tim Crvene zvezde koji je osvojio prvo jugoslovensko klupsko prvenstvo je
izgledao ovako: Popovi, Kalember, Jovanovi, Dimi, Stankovi, Stojkovi,
Meterovi, Banjac, Gec, Stefanovi, Balubdi.
Da bi se dolo do dravnog prvenstva klubovi su morali prvo da prou gradska
prvenstva, zatim republika i onda je sledilo dravno prvenstvo. Najzanimljiviji
rezultat sa prvog prvenstva je svakako sa utakmice izmeu Partizana i Svobode
- 38:1. Ovakav sistem takmienja se igrao jo 1947. u Zagrebu, a 1948. u
Beogradu, da bi se od 1949. godine ustanovilo ligako takmienje koje se igralo od
prolea do jeseni sve do 1967. godine, kada klubovi prelaze u sportske dvorane i
od tada se prvenstva igraju od oktobra do maja meseca.

84

I INTERNACIONALNI KOARKAKI TURNIR BEOGRADA

Od 10. pa do 12. jula 1953. godine u Beogradu na stadionu JNA je odran veliki
meunarodni koarkaki turnir na kome su uestvovale ekipe Paneliniosa (prvaka
Grke), Galatasaraja (prvaka Turske), Crvene zvezde (prvaka Jugoslavije) i
Partizana (organizatora turnira). Tri dana su ljubitelji koarke u Beogradu mogli
da posmatraju utakmice ova etiri kluba i da posmatraju majstorije koarkaa.
Postignuti su sledei rezultati:
Panelinios - Galatasaraj 113:72; postignuto 185 poena i izvedeno 106
penala.
Crvena zvezda - Partizan 83:77; posle produetaka, regularni deo zavren
71:71.
Panelinios - Crvena zvezda 65:44.
Partizan - Galatasaraj 64:60.
Panelinios - Partizan 57:55.
Crvena zvezda - Galatasaraj 67:66.
Pobednik turnira je bila grka ekipa Panelinios, druga je Crvena zvezda,
trei Galatasaraj, etvrti Partizan. Najefikasniji igra turnira Stefanidis
(Panelinios) sa 71 postignutim poenom; najbolji igra turnira Jalin
(Galatasaraj) koji je dobio znaku Sporta. Najprecizniji - Lajo Engler
(Partizan), najbolje izvoenje slobodnih bacanja 65% uspenosti. Po zavretku
turnira predsednik koarkakog kluba Partizan je podelio mnogobrojne nagrade
uesnicima turnira. Ekipa Panelinios kao pobednik turnira dobila je pehar IONA
Beograda i pehar kao najbolja inostrana ekipa. Za osvojeno drugo mesto Crvena
zvezda je dobila kristalnu vazu, a Galatasaraj za tree mesto veliki album.
Ekipe su nastupale u sledeim sastavima:
Panelinios - Holevas, Stefanidis, Rubanis, Papademas, Manijas, Sakelis,
Jakovu, Ksenos, Petropulevas, Drulijas, Zagoraios, Anagnostopulos.
Galatasaraj - Jalin Granit, Gunduz, Gilelik, Sevin, Aras, Ajnan, Partenere,
Gereg, Menet Ali, Jalin Okaja, Jiksel.
Crvena zvezda - Gec, Andrijaevi, Godi, Nei, Bjegojevi, uri,
Kalember, Radivojevi, Popovi, Mii, Radulovi, Pavasovi.
Partizan - Engler, Stankovi, Munan, aper, ijai, Ostoji, Marjanovi,
Novakovi, Jovanovi, Blagojevi, Stojievi, Mehmetbegovi, Lazi,
Miladinovi.

85

OGLAS ZA DVOMETRAE
Poetkom decembra 1954. godine,
Crvena zvezda je raspisala konkurs sa
pozivom mladiima viim od dva metra
koji ele da se bave koarkom, da se
prijave na Mali Kalemegdan. Oglas je
bio poslat svim srednjim kolama i
fakultetima, a takoe je objavljen i u
listu Sport 4. decembra 1954. godine.
Na Malom Kalemegdanu se pojavilo
preko 70 mladia, koji su hteli da se
oprobaju u maginoj igri pod obruima.
U to vreme, iz Amerike se vratio Vlada
Gainovi koji je pomagao Neboji
Popoviu i koji je imao zadatak da radi sa centrima Crvene zvezde, te je za est
meseci od koarkakog anonimusa ora Konjovia napravio reprezentativca
Jugoslavije. Neboja Popovi, uvidevi da u koarci postoji trend sa angaovanjem
centara viih od dva metra, odluio se na ovaj korak kako bi animirao visoke
mladie da se jave i da ponu da treniraju u Zvezdi. To je bilo dvostruka korist,
kako za Zvezdu tako i za reprezentaciju, jer je i reprezentacija sa njima bila
konkurentnija na velikim takmienjima.
Vremenom su kandidati ispadali, to zbog neperspektivnosti, ili bi sami
odustajali zbog napornog rada i treninga. Ostala su tri kandidata: Nemanja uri,
Glumac i Ratomir Vienti. Svi oni su odmah prebaeni u drugi tim Crvene
zvezde gde e svojim daljim angaovanjem i zalaganjem pokuati da se izbore za
status u prvom timu. Od njih trojice samo je Vienti ostao u Zvezdi i kasnije
postao Zvezdina legenda. Nemanja uri je posle dve godine preao u
Radniki sa Crvenog krsta i u njegovom sluaju je Crvena zvezda napravila
veliku greku; Neca je napravio reprezentativnu karijeru i tek pred kraj karijere je
odigrao jednu sezonu u Zvezdi.
Eto, tako je poela pria o prvim dvometraima Zvezde i tako je klub dolazio
do njih.

86

PRVO UEE U MEUNARODNIM KUPOVIMA

1958. godine ljubljanska Olimpija" je prva jugoslovenska ekipa koja je igrala u
zvaninom evropskom kupu, Kupu evropskih ampiona.
4. januara 1958. godine Olimpija je igrala protiv turske ekipe Moda Sporta
i u gostima zabeleila istorijsku pobedu od 74:67. Sve do poslednjeg trenutka se
nije znalo ime protivnika Olimpije, znalo se da e biti predstavnik Turske, ali
poto prvenstvo nije jo bilo zavreno trebalo je da se saeka kraj prvenstva i
dobije ime ampiona Turske. Verovalo se da e ampion biti neko iz duela
Galatasaraja i Fenerbahea, ali je najvie koristi imala ekipa Moda sporta. 14
dana kasnije, 18. aprila 1958, usledio je revan me u Ljubljani i pred 4.000
gledalaca Olimpija je ponovo i kod kue dobila ekipu Moda Sporta sa 86:45.
Kuriozitet ovog mea je taj to je utakmica igrana pod jako loim vremenskim
uslovima, te je teren bio natopljen skroz vodom. Sudije su morale da u 14 minutu
drugog poluvremena prekinu me, pri rezultatu 52:30 za Olimpiju. Po pravilniku
Fibe prekinuti me se ne moe nastaviti te je sutradan odigran novi me.
Za razliku od prethodnog dana vreme je bilo odlino, pa su igrai oba tima mogli
da pokau svoja umea. Na poetku utakmice turski koarkai su pripretili, ali je to
sve to su uradili; posle toga Olimpija preuzima inicijativu i do kraja mea je
drala sve u svojim rukama, njen kvalitet je bio oigledan. U drugom poluvremenu
je igrala druga petorka Olimpije. Najefikasniji kod Olimpije su bili kerjanc
sa 24 poena i Dermastija sa 15 poena. Za istoriju i anale ostae zapisan tim koji je
igrao prvu zvaninu meunarodnu utakmicu:
Olimpija: Bajc, Kandus, Kristani, Lokar, Dermastija, Brinik, Kralj,
Poljak, Daneu, kerjanc, Podboj.

ZBOG ODLUKE SUP-A OKK BEOGRAD PREDAO ME

19. februara 1961, u Beogradu je trebalo da se odigra revan utakmica kupa
ampiona izmeu OKK Beograda i belgijskog Antverpena. Dve nedelje pre
revana u Belgiji je pobedila ekipa Antverpena sa 66:47.
17. januara 1961. godine ubijen je Patris Lumumba, prvi premijer nezavisnog
Konga. Posle vojnog udara 1960. godine stavljen je u kuni pritvor i muki ubijen.
87

Sumnjalo se da je Belgija umeana u njegovo ubistvo. U Beogradu su u znak

protesta odrane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede, zauzeta je i
opljakana belgijska ambasada. Zbog svih tih dogaaja, SUP Srbije je zabranio
odravanje utakmice. Me je registrovan slubenim rezultatom 20:0 u korist
Belgijanaca. Tako se ova evropska pria OKK Beograda zavrila, a da sami
koarkai nisu ni pitani.

SELEKCIJA NBA OL STAR IGRAA U JUGOSLAVIJI

NBA Ol star selekcija je krajem maja i poetkom juna 1964. godine gostovala
u Jugoslaviji i odigrala etiri mea, dva u Beogradu, po jedan u Zagrebu i
Karlovcu. Tako su ljubitelji koarke videli uivo zvezde amerikih timova o kojima
su mogli samo preko novinskih lanaka da se informiu. Prva utakmica je odigrana
29. maja 1964: NBA selekcija reprezentacija Beograda (98:51). Utakmica se igrala
na Tamajdanu, a prisutno je bilo 8.500 gledalaca. Sudije su bili Miroslav Mini i
Obrad Beloevi, obojica iz Beograda. Najefikasniji kod domaina bio je Kora sa
20 poena, a kod gostiju Oskar Robertson - 31 poen. Timovi su nastupali u sledeim
sastavima:
NBA Selekcija - Bil Rasel, Bob Peti, Oskar Robertson, Bob Kozi, Deri Lukas,
Tom Hainson, Tom Gola.
Reprezentacija Beograda - Gordi, Kora, Rajkovi, Nikoli, Bojovi,
Cvetkovi, uri, Kovai, Ranatovi, ermak, Pavlovi.
Drugi me je igran sutradan, 30. 5. 1964. godine, takoe na Tamajdanu;
gledalaca 5.000; sudije: Jaki i Petrovi, obojica iz Beograda. Pobedu je opet
odnela ekipa amerikih zvezda, 100:52. Najefikasniji kod domae ekipe je bio
Kora sa 16 poena, a kod gostiju Bob Kozi sa 25 poena. Kod domae ekipe su bila
dva nova imena u odnosu na prvi me, Josip era i Ratomir Vienti. Timovi su
nastupali u sledeim sastavima:
Reprezentacija Beograda - Gordi, Kora, uri, Nikoli, era, Kovai,
Bojovi, Cvetkovi, Vienti, Ranatovi, ermak, Pavlovi.
Selekcija NBA zvezda - Bob Petti, Bob Kozi, Oskar Robertson, Tom Hainson,
Deri Lukas, K.C. Dons.
Sledee utakmice NBA selekcija je igrala u Zagrebu i Karlovcu. 1. juna 1964. u
Zagrebu na alati pred 7.000 gledalaca odigran je me izmeu NBA selekcije i
reprezentacije Hrvatske koja je zavrena rezultatom 93:71. Najefikasniji kod
domaina je bio Josip era sa 16 poena, dok je kod gostiju Oskar Robertson
88

ubacio 24 poena. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:

Reprezentacija Hrvatske: Lali, Kolakovi, Ostarevi, Kovai, Krian,
Troskot, era, uri, Kasun, Skansi, Rimac i Novosel.
Selekcija NBA: Bob Petti, Bob Kozi, Tom Hainson, Deri Lukas, K.C. Dons,
Oskar Robertson i Tom Gola.
Naredna utakmica je odigrana 2. juna 1964. godine u Karlovcu na popularnom
ancu pred 4.500 posetilaca. Sudije ovog mea su bile Mahlovi i Brneti, obojica
iz Zagreba. I ovu utakmicu, ak i lake nego prvu, dobila je NBA selekcija sa
110:65. Najefikasniji kod domae ekipe je bio era sa 20 poena, a kod gostiju
Tom Hainson sa 26 poena. Kod domaina je bilo novih igraa Stjepan Ledi,
Zlatko Kiseljak.
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Selekcija NBA - Bob Peti, Bob Kozi, Tom Hainson, Deri Lukas, K. C. Dons,
Oskar Robertson , Bil Rasel i Tom Gola.
Reprezentacija Hrvatske - Kolakovi, Ostarevi, Kovai, Krian, Troskot,
era, uri, Kasun, Skansi, i Novosel, Ledi i Kiseljak.
Susret na alati se igrao na parketu koji je prebaen iz Ljubljane iz hale Tivoli i
montiran na rukometni teren, dok se u Karlovcu na ancu igralo na betonu. Postoji i
anegdota sa utakmice u Karlovcu gde je sudija Vojislav Brneti svirao tehniku
greku Bobu Koziju zbog toga to je on kod izvoenja jednog od slobodnih bacanja
okrenuo od koa i loptu bacio preko lea.

89

KORA DAO 99 POENA

Kora je ispunio svoje obeanje: njegov prethodni rekord od 71 poena popravio
je za 28 i zaustavio se na cifri od 99 poena. U revan utakmici protiv vedskog
Alvika u Beogradu 14. januara 1965, pred 3.000 gledalaca Kora je uao u
istoriju. Te veeri su postavljena dva rekorda: najubedljivija pobeda plavih (OKK
Beograd) od 155:57 i Koraevih 99 poena. Sjajne realizatorske sposobnosti
Kora je pokazao pogotovu u drugom poluvremenu, kada je Sija Nikoli nesebino
asistirao uku.
OKK Beograd nije imao teak posao u revanu, gosti su igrali u okvirima
svojih mogunosti, doputovali su sa samo osam igraa na revan me, tako da su u
poslednjem minutu igre ostalo sa samo tri igraa na parketu. Najtei period za
veane je bio izmeu 11 i 19 minuta kada nisu postigli ni jedan jedini ko. Na
kraju utakmice Nikoli i Kora su prili jedan drugome stegli ruke i zagrlili se.
Ostae upamen jedan detalj njihove majstorije; naime, u 15. minutu u jednom
napadu Nikoli je poslao loptu Korau, a ovaj je odmah vratio Nikoliu. Sija je
bio okrenut leima kou, kada je filigranskim pasom preko glave poslao loptu
ponovo Korau koji je bio sam ispod koa i postigao najlepi ko na utakmici.
3.000 prisutnih u hali na Sajmitu je ustalo i dugotrajnim aplauzom i ovacijama
pozdravilo majstoriju ova dva vrsna koarkaa. Poetak utakmice nije
nagovetavao da e se sve ovako odigrati: kada je Kora u pitanju u prvih pet
minuta je postigao samo 4 poena, u devetom minutu 11, na kraju poluvremena 34
poena. A onda, u nastavku ve opisano, gledaoci su to sa oduevljenjem pratili i
skandirali igrajte za stotku, igrajte za stotku. Kora je nakon zavretka utakmice
izjavio: I sa ovim to sam postigao ja sam prezadovoljan. Mislim da ovako neto
nikada vie neu moi da postignem. To je zasluga i mojih saigraa, naroito
Nikolia, kao i gledalaca koji su se radovali svakom datom kou, postignutom
rekordu koji nije samo moj ve i mog tima.
Timovi su nastupili u sledeim sastavima:
OKK Beograd - Marojevi, Kora, Stankovi, Rajkovi, Vojki, Ivakovi,
Paveli, B. Rajkovi, Pazman, Toi, Nikoli.
Alvik - Hekanson, Grenlud, Ingran, Vjem, Lundmark, Lindelef, Sanden,
Hanson.

90

REVAN ME PROTIV REALA TRAJAO VIE OD DVA

SATA
U polufinalu Kupa ampiona 1965. godine sastale su se ekipe OKK Beograda
i Real iz Madrida. Prva utakmica igrana je u Madridu 11. marta 1965. i Real je
savladao velikom razlikom OKK Beograd sa 84:61. Mora se naglasiti i to da je
OKK Beograd bio oslabljen neigranjem svoja dva (uz Koraa) najbolja igraa:
Nikolia, koji je bio povreen, i Gordia, koji je nalazio na odsluenju vojnog
roka. Mala hala Real Madrida je bila ispunjena do poslednjeg mesta to je
dodatno motivisalo Real. OKK Beograd, onako oslabljen, pruao je otpor koliko
je mogao. Najefikasniji igrai kod obe ekipe su bili Burges sa 33 i Rodrigez sa 20
poena, dok su u ekipi OKK Beograda najefikasniji bili Trajko Rajkovi sa 20 i
Kora sa 19 poena.
Revan me je usledio 21. marta 1965. godine u Hali sportova na Sajmitu
pred 8.000 gledalaca. Ova utakmica e biti upamena po mnogo emu. OKK
Beograd je pobedio slavni kraljevski klub 113:96, ali to je bilo nedovoljno da se
napravi jo taj jedan korak ka finalu kupa ampiona, Pamtie se i po 62 poena koje
je uko Kora dao Realu. Me je trajao vie od dva sata, zbog zapisnikog
stola. Takoe i zbog trenera Reala iz Madrida koji je imao svoj ou, non-stop je
davao neke primedbe kod zapisnikog stola, dodue neke su i bile na mestu. Mera
vremena je pokuavao kasnijim putanjem toperice da pomogne OKK
Beogradu, ali naalost to je imalo kontra efekat jer je klupa Reala bila mnogo
jaa.
Samo na poetku mea Real je imao vostvo 3:0 i 4:2, posle toga je OKK
Beograd preuzeo inicijativu i polako lomio Real. Imali su najvee vostvo od
20 poena i u 7. minutu drugog poluvremena Kora je imao bacanja da se skroz
priblii onoj razlici koja im je bila potrebna za prolaz, ali naalost oba bacanja je
promaio. Poslednju ansu za totalni preokret OKK Beograd je imao u 14. minutu
drugog poluvremena, pri rezultatu 91:72, kada je Burges koji je do tog trenutka
uvao Koraa morao zbog pet linih da izae iz igre. Taman kada se pomislilo da
je sve gotovo i da igrai OKK Beograda treba da zadaju zavrni udarac, usledila
je serija Reala od 8:1. Za razliku od prvog mea, OKK Beograd je bio jai za
Gordia kome su vojne vlasti dale dozvolu da pomogne svom klubu, ali i dalje su
bili oslabljeni neigranjem Nikolia. Naalost, tako je proputena sjajna prilika da
se OKK Beograd domogne finala, a moda i trofeja. Ovako e ostati seanje na
jednu ubedljivu pobedu nad Realom iz Madrida. Najefikasniji igrai na meu su
91

bili Kora sa 62 i Trajko Rajkovi sa 17 poena, a kod Reala Rodrigez sa 31 i

Burges sa 13 poena. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
OKK Beograd - Kora, Gordi, Stankovi, T. Rajkovi, Vojki, Savi,
Paveli, B. Rajkovi, Stevanovi, Toi, Erki, Marojevi. Trener: Borislav
Stankovi.
Real Madrid - Gonzalez, Durand, Deskartin, Garcia, Emiliano, Sevlano,
Sainz, Skot, Luik, Burges, Modrego, Monsalve. Trener: Pedro Gonzalez Ferandez.

FESTIVAL EVROPE U LJUBLJANI 1966. GODINE

Od 13. do 16. oktobra 1966. u Ljubljani je odran Festival Evrope u hali
Tivoli. Olimpiju je pojaao legendarni koarka Radivoje Kora, koji se
upravo vratio sa odsluenja vojnog roka. Prvog dana snage su odmerile ekipe
Olimpije i Zadra. Pobedila je ekipa Zadra sa 94:89. Zadar je igrao
angaovanije i atraktivnije, osi i Troskot su bili nezaustavljivi. Olimpija je
bila oslabljena bez Basina, koji je odbio da igra nezadovoljan jer nije dobio broj
karata koji je traio. Pruali su otpor koliko su mogli, ali to nije bilo dovoljno za
pobedu. Najefikasniji su bili Troskot sa 23 i osi sa 21 kod Zadra, a Ajzelt u
Olimpiji sa 26 poena. U drugoj utakmici su se sastali italijanski Simental i
Selekcija Evrope. Italijanski klub je slavio rezultatom 91:87. Utakmicu je bolje
poela Selekcija Evrope i kako je me odmicao igralo se poen za poen. Sve do
sredine drugog poluvremena na terenu je vladala ravnotea da bi Simental
boljom igrom preuzeo vostvo i odneo pobedu. Najefikasniji su bili ubin sa 33 i
Rimanui sa 18 poena za Simental, dok su kod Selekcije Evrope najvie dali
Zidek 27 i Stevenijers 24 poena. Sledeeg dana, Olimpija pojaana Koraem
igrala je protiv Simentala i slavila sa 92:83. Simental je bio oslabljen
neigranjem najboljeg igraa Bredlija, koji je odmah posle utakmice sa Selekcijom
Evrope morao da odputuje, dok je Olimpija bila kompletna - vratio se Basin, a
kao to smo ve ranije rekli, i Kora, to se odmah reflektovalo kako na igru, tako i
na krajnji rezultat. Kora je samo par dana pre ovoga igrao za OKK Beograd
prvenstvenu utakmicu i odmah doao da pomogne Olimpiji. Bio je najefikasniji
sa 26 poena. Pored njega je odlian bio i Ajzelt sa sa 24 poena, dok su kod
Simentala najbolji bili ubin sa 29 i Mazini sa 16 poena. Treeg dana
Olimpija je igrala protiv Selekcije Evrope i doivela jo jedan poraz,
rezultatom 102:94. Poto je Zadar pobedio Olimpiju, a Olimpija Simental,
i Simental Selekciju Evrope pobednika festivala nije bilo. Na samom poetku
92

utakmica je bila ravnopravna, obe ekipe su naizmenino bile u vostvu, meutim,

sredinom prvog poluvremena Selekcija Evrope je uspela da se odlepi i vodila je
sve do sredine drugog poluvremena, kada je Olimpija zaigrala mnogo bolje
zahvaljujui Korau i Daneu. Olimpija je uspela i da izjednai na 68:68, ali zbog
Basinove pete line greke vie nije bila u stanju da parira i to se odmah odrazilo
na rezultat. Najbolji pojedinci kod Olimpije su bili Daneu sa 27 i Kora sa 24
poena, dok su kod Selekcije Evrope najefikasniji bili Ziek sa 28 i Stevenijers
sa 25 poena.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Olimpija - Daneu, Kora, Basin, Osterc, Boi, Dermastija, Ajzelt, Verbi,
Logar, orga, Miler, Hoevar
Selekcija Evrope - Loridon, Amer, Rodrigez, Stevenijers, Zupas, Albu, Zidek,
Barovski, Sevinjano, Liko, Zedniek, Dergo.
Simental - Jelini, Vijanjelo, Pijeri, Mazini, Robins, Riminui, Bredli, Njoki,
Longi, Onglaro, Banda, ubin, Brumeti.
Zadar - Troskot, Skansi, osi, Komazec, Kota, I. Troskot, Vali, Ortika,
Ani, Jeli, Brajkovi.

POSLEDNJA KORAEVA UTAKMICA U

JUGOSLOVENSKOM AMPIONATU
29. jula 1967. godine odigrana je utakmica izmeu eljezniara iz Karlovca i
OKK Beograda, na popularnom igralitu anac u Karlovcu. Pobedio je OKK
Beograd sa 80:71. To je bila poslednja utakmica Radivoja uka Koraa u
jugoslovenskim ampionatima. On je posle ove utakmice otiao u belgijski Lije,
da bi godinu dana kasnije preao u italijansku Padovu. Naalost, 2. juna 1969.
godine poginuo je u saobranoj nesrei, tako da e ova utakmica ostati upamena i
istorijska, kao poslednja ukova utakmica u prvenstvu.
OKK Beograd je sigurnom igrom diktirao tempo od samog poetka utakmice i
nije se do kraja postavljalo pitanje pobednika. uko je u svom stilu, kao i uvek,
odigrao kako najbolje zna, pa je i ovde bio najefikasniji sa 38 poena. Tako se na
najbolji nain oprostio od domaeg ampionata.
Za uspomenu na uka i njegovu blistavu karijem neka ova pria bude sauvana.
Ekipe eljezniara i OKK Beograda su igrale u sledeim sastavima:
eljezniar Karlovac - Kasun, Krian, Kiseljak, Dokman, Pavleti,
Kosanovi, Vraevi, Roi.
93

OKK Beograd - Kora, Rajkovi, Marojevi, Grubor, Ivakovi, Pazman,

Joji, Tanjevi, Kotarac, urovi.

FESTIVAL KOARKE, BEOGRAD 1968.

Od 14. do 16. juna 1968. godine u Beogradu, na Tamajdanu, odrao se Festival
koarke na kome su uestvovali timovi Crvene zvezde, Reala iz Madrida i
Selekcija Evrope. Tri dana je beogradska publika mogla da uivo posmatra
majstorije domaih i evropskih majstora koarke. Crvena zvezda, pojaana
Koraem, Ranatoviem i Marojeviem, Evropljani erom i osiem, a Real u
najboljem sastavu, bili su prava poslastica za koarkake sladokusce. Prvog dana
su se sastali Selekcija Evrope i Real iz Madrida. Pobedili su Evropljani sa
74:56. Govorili su razliitim jezicima, sporazumevali se na terenu mimikom, ali im
to nije smetalo da pred 3.000 gledaoca pokau svoj raskoni repertoar. osi je
oduevio sve gledaoce koji su mu tokom celog mea skandirali, a pored njega su
jo i era i Buskato bili najzapaeniji pojedinci susreta. I Evropljani, a i
koarkai Reala su se prikazali u najboljem svetlu i opravdali naziv ove
manifestacije - Festival koarke. Najefikasniji kod oba tima su bili era sa 24 i
osi sa 13 poena kod Evropljana, dok su kod Madriana to bili Ejken sa 21 i
Bradenber sa 13 poena. Sledeeg dana su se sastali Zvezda i Real Madrid.
Pobedila je ekipa Crvene zvezde sa 89:83. Pred 4.000 gledalaca koarkai
Zvezde su zabeleili sjajnu pobedu nad Realom. Veliki majstori jedni protiv
drugih, pravo uivanje za gledaoce. Po prvi put u Zvezdinom dresu Kora,
Ranatovi i Marojevi, slika koja je samo tada mogla da se vidi. Tandem KoraCvetkovi delovao je kao sat, Madriani nisu imali reenje za taj dvojac. Kora je
igrao kao da se godinama zajedno sa ostalim igraima. Svojski se zalagao, radovao
se svakom kou. Profesor Nikoli, koji je bio tu kao mentor treneru Bjegojeviu,
odlino je proitao igru Reala i postavio taktiku za koju panci nisu imali reenja.
Poslednjih pet minuta mea Zvezda je igrala svoju najlepu kalemegdansku igru,
pobeda je bila osigurana, a Zvezdini igrai su igrali za publiku koja ih je
frenetino bodrila. Kora i Cvetkovi izvanredni, Vuini odlian, Pavlovi i
Simonovi nesreeni, Ranatovi mnogo zaposlen, ali jo daleko od svoje
optimalne forme, Todosijevi siguran, a Marojevi borben i koristan. Kod Reala Luik i Bradenber na svom nivou. Dvojac Zvezdaa, da ih tako nazovemo, Kora i
Cvetkovi su sami ali zajedno Realu 50 poena - Kora 24, Cvetkovi 26 poena.
Kod Reala najefikasniji su bili Bradenber 27, Luik 25 poena. Poslednjeg dana je
94

ostalo da se igra utakmica izmeu Evrope i Crvene zvezde koji e odluiti

pobednika festivala.
Treeg, poslednjeg dana, Reprezentacija Evrope je pobedila ekipu Crvene
zvezde sa 96:79 i tako osvojila ovaj prestian turnir. Pokazali su najvie i sasvim
zaslueno trijumfovali na Festivalu koarke. Bio je to najlepi me turnira koji se
igrao u propagandne svrhe, a sve zarad popularizacije koarke. Bila je to atomska
koarka, brza, jednostavna, muka koarka, sa mnogo lepih poteza i koeva. Sa
jedne strane, odlini Kora i Todosijevi; Cvetkovi je odlino poeo, ali je tokom
utakmice padao, dok su kod Evropljana era, Busket i osi potvrdili svetsku
klasu. Festivalu je prisustvo i predsednik Fibe Vilijem Dons, koji je svojim
dolaskom uveliao ovaj praznik koarke. Najefikasniji koarkai kod ova dva tima
su bili Kora sa 32 i Cvetkovi sa 17 poena, a kod Evropljana Konvika sa 26 i
osi sa 24 poena.
Timovi koji su uestvovali na festivalu koarke igrali su u sledeim sastavima:
Reprezentacija Evrope - era, osi, Konvika, Pitalek, Mazini, Veinio,
Buskato, Kviatovski, Lucijen, Vodeniavski, Lisijen.
Crvena zvezda - Kora, Cvetkovi, Todosijevi, Vuini, Kapii, Marojevi,
Ranatovi, Slavni, Simonovi, Pavlovi, Stanimirovi, Popovi, Saijanovi.
Real Madrid - Ejken, Luik, Bradenber, E. Rodrigez, Ramos, K. Rodrigez,
Moreno, Panjagva, Mava.

KOMBINOVANI TIM ZVEZDE I PARTIZANA PROTIV

OLIMPIJSKE REPREZENTACIJE
21. septembra 1968. godine na stadionu Partizana na Malom Kalemegdanu
odigrali su me kombinovani timovi Crvene zvezde i Partizana, pojaani
Pazmanjom iz OKK Beograda, protiv Olimpijske reprezentacije Jugoslavije. To
je bila poslednja provera olimpijaca pred put na Olimpijske igre u Meksiko 1968.
godine. Pobedili su Olimpijci sa 61:60 i to su bukvalno u poslednjim sekundama
mea postigli pobedonosni ko. Najefikasniji kod Olimpijaca su bili Skansi sa
16 i Kora sa 13 poena, dok su kod kombinovanog tima to bili Jeli iz Partizana
sa 17 i Vuini iz Zvezde sa 13 poena. Pred 1.000 gledalaca sudili su Jaki i
Beloevi, obojica iz Beograda. Pria je jako interesantna, jer je ovo jedan od
retkih sluajeva da su dva veita rivala igrala zajedno kao kombinovani tim,
gotovo nezamislivo da se tako neto ponovi u dananje vreme.

95

Sutradan su Olimpijci otputovali za Meksiko i epilog je poznat, osvojena je

prva olimpijska medalja i to srebrna. U finalu je od Jugoslavije bila bolja
reprezentacija SAD. Ostae upameno da je Vladimir Cvetkovi u poslednjim
sekundama mea preko slobodnih bacanja doneo pobedu naoj reprezentaciji
protiv Sovjetskog Saveza i prvu olimpijsku medalju. Za uspomenu i seanje ostae
zapisan trag o ovom meu, a timovi su igrali u sledeim sastavima:
Kombinovani tim - Jeli, Kapii, Vuini, Plazmanj, Jankovi, Pavlovi,
Sarjanovi, Simonovi, Glogovac, Stanimirovi, Todosijevi.
Olimpijska reprezentacija - olman, Kora, Skansi, ermak, Ranatovi,
Cvetkovi, Rajkovi, osi, orga.

96

RADIVOJE UKO KORA NAS JE ZAUVEK NAPUSTIO:

POSLEDNJA UTAKMICA RADIVOJA KORAA
Kora je svoju poslednju sezonu
proveo u Italiji u ekipi Petrarke iz
Padove. Poto je obavio sve obaveze
prema svom klubu zakljuno sa 30.
majem 1969. godine, ostalo je jo da
odigra nekoliko utakmica za Italijane u
evropskim takmienjima u sledeem
ciklusu. Tog 30. maja seo je u svoj
automobil i krenuo ka Beogradu, da bi
sutradan 31. maja 1969. nastavio ka
Sarajevu, gde se 1. juna igrala
pripremna
utakmica
izmeu
reprezentacije Jugoslavije i selekcije
Bosne i Hercegovine. U veoma prijatnoj
atmosferi na igralitu Doma Partizana pred vie od 2.000 gledalaca pobedila je
reprezentacija Jugoslavije 131:92. Najefikasniji na meu je bio Radivoje uko
Kora sa 35 poena. Iako je bio umoran od napornog puta, to mu nije smetalo da
bude veoma angaovan tokom celog mea, pored njega su se isticali i osi,
Cvetkovi, ermak i Jelovac. To je bila pripremna utakmica reprezentacije pred
Evropsko prvenstvo u Napulju. Naalost, ispostavie se da je to bila poslednja
koarkaka utakmica Radivoja Koraa i poslednji poeni koje je postigao. Za
venost i anale neka ostanu zapisani timovi sa te njegove poslednje utakmice:
Reprezentacija Jugoslavije - Kora, Jelovac, ermak, Cvetkovi, Kapii,
iri, Pazmanj, Tvrdi i osi.
Selekcija BiH - Kotarac, Jeli, Tolj, Vuini, Tanjevi, Trajkovski, Poljak,
Raji, Saki.
Sutradan, 2. juna, bilo je oblano i kiovito vreme, Kora se nije vraao sa
ostalim reprezentativcima autobusom ve je sam krenuo ka Beogradu svojim
automobilom. urio je da stigne na izvoenje mjuzikla Kosa. Na dvanaestom
kilometru od Sarajeva u selu Kamenica Kora je dugo na putu preticao jedno
vozilo koje nije usporavalo, ve naprotiv nekorektno ubrzavalo i nije mu
dozvoljavalo da obavi preticanje. Na nesreu ukovu iz suprotnog pravca nailazio
je autobus i dolo je do strahovitog sudara. U automobilu nekoliko stotina metara
97

ispred njega je bio selektor reprezentacije eravica koji je odmah priskoio u

pomo, te je telo povreenog Koraa prebacio u sarajevsku bolnicu.
Lekari su se bezuspeno borili da spasu uka i u 16 asova i 30 minuta
Jugoslavijom je poput munje odjeknula bolna vest. Radivoje uko Kora je
preminuo. Dana 3. juna 1969. godine na ispraaju uka iz Sarajeva ka Beogradu
dva kilometra duga kolona Sarajlija je koraala iza kovega sa posmrtnim ostacima
Radivoja Koraa, elei tako da po poslednji put odaju poast istinskoj legendi. Po
izlasku iz grada vence su utovarili u kamion i krenuli ka Beogradu. Jedino su se
zaustavili u selu Kamenica gde se i dogodila ta strana tragedija da poloe cvee
na mesto udesa. Od toga dana osnovna kola u tom selu iz pijeteta prema legendi
koarke nosi njegovo ime. Kora je bio prvi sportista koji je sahranjen u aleji
velikana na Novom groblju, a na poslednji put su ga ispratile njegove kolege iz
reprezentacije.
Tako je, naalost, ovo bila i poslednja utakmica naeg uka a ova pria neka
ostane zapisana, da se ne zaboravi.

PRVO JUGOSLOVENSKO FINALE

1971. godine u znak seanja na jednog od naih najboljih koarkaa svih
vremena Radivoja uka Koraa, Evropska koarkaka federacija je na predlog
Vilijama Donsa oformila novo evropsko takmienje koje e nositi ukovo ime.
Prva godina poetka tog takmienja - 1971, bila je eksperimentalnog karaktera.
Ono e u narednim godinama postati jedno od najprestinijih evropskih kupova. Te
prve godine je uestvovalo osam ekipa iz samo etiri zemlje: Lokomotiva i OKK
Beograd iz Jugoslavije, USC Minhen iz Nemake, CD Manresa i Pikadero
Barselona iz panije, Olimpik Antib i Kaen iz Francuske. U finalu takmienja
su se nale dve jugoslovenske ekipe: OKK Beograd i Lokomotiva iz Zagreba.
Prva finalna utakmica je igrana u Beogradu 28. februara 1972. godine, gde je
ekipa OKK Beograda pobedila sa 83:71. Samo nedelju dana pre ove utakmice
OKK Beograd i Lokomotiva su se sastali, takoe u Beogradu, u prvenstvenoj
utakmici kada je Lokomotiva pobedila, pa tako ovih dvanaest poena prednosti
nisu bili neki garant koarkaima Beograda pred revan u Zagrebu. Vodio je
OKK Beograd celu utakmicu, Lokomotiva je na momente i sustizala prednost
Beograana, ali u samom finiu utakmice OKK Beograd je stekao tih konanih 12
poena vika. Najefikasniji koarkai u obe ekipe su bili Kneevi sa 22 i Pazmanj
sa 20 poena kod OKK Beograda, dok su kod Lokomotive to bili Plea sa 29 i
98

Rukavina sa 21 poenom.
Usledio je revan me 7. marta 1972. godine u Zagrebu, u kome se
Lokomotiva u potpunosti revanirala ekipi OKK Beograda, porazivi je sa
94:73 i nadoknaujui prednost iz prvog mea osvojila svoj prvi evropski trofej.
Od samog starta, Lokomotiva je krenula ofanzivno. Plea je odigrao moda i
najbolju utakmicu u karijeri i igrom i poenima je predvodio popularne Lokose do
trijumfa. Zanimljivo je i da su sudije mea bile iz Jugoslavije - Oblak i Popovski.
Najbolji pojedinci kod obe ekipe su bili ve pomenuti Plea sa 40 i Rukavina sa
15 poena kod pobednika, dok su kod poraenih najefikasniji bili Kotarac sa 21 i
Pozmanj sa 20 poena. Ostae zapisano da su prvo evropsko-jugoslovensko finale
timovi igrali u sledeim sastavima:
Lokomotiva - Plea, Omai, Gospodneti, Kavedija, Rukavina, Valek,
Bokaj, Abverek, Jeli, Grgi, ute, Ercegovi, Kovai. Trener: Marijan
Katineli.
OKK Beograd - Kneevi, Marojevi, ii, Pazmanj, Kotarac, Simendi,
Grubor, Janji, Tomi, Opai, Kokora, Suboti, Kresovi.

EVROPA - SAD 102:75

17. juna 1972. godine u Zagrebu je otvorena Hala sportova spektakulamim
meom Evropa-SAD pred 7.000 posetilaca, koji su mogli da uivaju u potezima
najboljih evropskih Igraa iz tog perioda protiv selekcije amerikih koarkaa. Iz
rezultata se vidi da je selekcija Evrope ubedljivo porazila selekciju Amerikih
koarkaa, koja nije bila sastavljena od njihovih najboljih igraa, ve je bila u
pitanju samo jedna od selekcija.
Bora Stankovi koji je bio selektor evropske reprezentacije, posle mea je
izjavio: Nema razoaranja, umesto Amerikanaca (koji su najavljivali dolazak
najboljih igraa) publika je mogla videti Evropljane. Bio je to ameriki spektakl na
evropski nain.
U timu Evrope su igrala i tri jugoslovenska koarkaa: Plea, Simonovi i
osi. Najbolji kod Evropljana su bili: osi sa 19 i Zarmuhamadov sa 18 poena,
su dok kod Amerikanaca najefikasniji bili Term 20 i Sodeberg sa 17 poena.
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Reprezentacija Evrope - Plea, Hristov, Simonovi, Zediek, Paulauskas,
Jedeko, Bjelov, osi, Zarmuhamadov, Dujk, Bjedov, Flaborel.
SAD - Frimen, Jones, Frier, Term, Mur, Gardner, Vailti, Gaters, Moris,
99

Sodenberg, Miren.

TV TURNIR AMPIONA
13-15. oktobra 1972. godine u Hali
sportova na Novom Beogradu je
odran veliki meunarodni TV turnir
ampiona. Turnir je bio te godine, a
moe se slobodno rei i mnogo godina
kasnije, jedan od kvalitetom najjaih
turnira u Evropi. Na njemu su
uestvovale etiri ekipe: Crvena
zvezda, Jugoplastika, Injis i
Simental. etiri tima koja su te godine
bili finalisti Kupa ampiona i Kupa
pobednika kupova. Na nau alost,
Italijani su pobedili u oba finala. Ovaj
turnir bio prava poslastica za ljubitelje
koarke, da na jednom mestu vide etiri
najbolje koarkake ekipe toga vremena.
U tri dana, koliko je turnir trajao,
publika je mogla da uiva u izvanrednim
utakmicama i fenomenalnim potezima
majstora pod obruima. Pokrovitelj
ovog turnira je bila Radiotelevizija
Beograd. Da se napomene da je
Jugoplastika specijalno za taj turnir bila pojaana i legendom jugoslovenske
koarke Kreimirom osiem.
Prvog dana ast da otvore turnir su imali koarkai Simentala i Jugoplastike.
Pobedila je ekipa Simentala sa 83:72. Najbolji pojedinci u redovima pobednika su
bili Keni i Braumati sa po 14 poena, dok su kod Spliana najbolji bili Tvrdi Rato
sa 26 i osi sa 12 poena. U drugoj utakmici prvoga dana sastale su se ekipe
Injisa i Crvene zvezde. I u ovom meu bolja je bila italijanska ekipa sa 91:82.
Rezultati turnira su samo potvrdili injenicu sa finala evropskih kupova, da su
italijanski klubovi bili bolji od jugoslovenskih timova. Kod gostiju najvie su se
istakli Raga sa 24 i Bison sa 23 poena, dok su kod Crvene zvezde najefikasniji
100

bili Vuini sa 29 i Kapii sa 17 poena.

Drugog dana snage su izmeu sebe odmerili jugoslovenski i italijanski klubovi.
Tako je Crvena zvezda savladala Jugoplastiku sa 91:77 i koliko-toliko
zadrala nadu da bi mogla konkurisati za najvii plasman na turniru. Jugoplastika
je drugim porazom je izgubila sve anse. Najbolji pojedinci su bili Kapii sa 31 i
Rakoevi sa 21 poenom u Zvezdi, dok su kod Spliana najbolji strelci bili
Tvrdi sa 22 i olman sa 19 poena. U drugom meu druge veeri turnira izmeu
dva italijanska kluba bolja je bila ekipa Injisa i odnela pobedu od 88:68 i tako
istakla najozbiljniju kandidaturu za osvajanje ovog prestinog turnira. Najbolji
koarkai kod pobednika su bili Mors sa 31 i Menegin sa 15 poena, dok su kod
poraene ekipe Simentala to bili erijoni sa 16 i omo sa 12 poena.
Usledio je i trei, ujedno i poslednji dan, koji e dati i pobednika TV turnira
ampiona, koji je u svakom pogledu opravdao, kako ime tako i samu potrebu
organizovanja ovako jakog turnira. Prvi me poslednjeg dana odigrale su ekipe
Jugoplastike i Injisa, gde je pobedila ekipa Jugoplastike sa 76:72. Iako je
Injis doiveo poraz, zbog bolje ko razlike, ali i pobede u meusobnom susretu
nad Simentalom osvojio je ovaj turnir. Ujedno, ovo je bila i najbolja utakmica na
celom turniru. Najbolji pojedinci kod oba tima su bili Rato Tvrdi sa 27 i olman
sa 23 poena, a kod poraene ekipe osvajaa turnira su bili Raga sa 19 i Mors sa 15
poena. U poslednjem meu na tumim pobedu je odnela ekipa Simentala sa 92:74
i tako zauzela drugo mesto na tumim. Najbolji igrai kod Simentala su bili
Mazini i Keni sa po 18 poena, dok su kod Crvene zvezde najbolji bili Rakoevi
sa 24 i Slavni i Sarjanovi sa po 12 poena. Treba napomenuti da je Crvena
zvezda drugog i treeg dana je igrala bez svog sigurno najboljeg igraa Ducija
Simonovia koji je odbio da igra zbog toga to je nakon prestanka aktivnog igranja
koarke Zvezdinog kapitena Cvetkovia traka prela u ruke Kapiiu, a ne njemu.
iri, sastavljen od koarkakih veterana, Ivo Daneua, Branka Cipma, Dragutina
ermaka, proglasio je za najboljeg igraa na turniru Ratu Tvrdia, koarkaa
Jugoplastike. Najefikasniji je bio centar Injisa, Amerikanac Mors, a najbolji
izvoai slobodnih bacanja su bili Tvrdi i Keni, koji su od sto pogodili po 83
bacanja. Prvo mesto zauzela je ekipa Injisa, drugi je bio Simental, trea
Zvezda i etvrta Jugoplastika.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Injis - Ruskoni, Flaborea, Jarini, Bartolui, Mors, Osola, Menegin, Polzot,
Lukareli, Bison, Raga, Zanata. Trener: Aleksandar Nikoli.
Simental - Jelini, Brumati, Mazini, Barivijera, erioni, Bekioto, Borlengi,
Bjanki, omo, Keni, Krazafuli. Trener: Alesandro Gamba.
Crvena zvezda - Rakoevi, Lazarevi, Simonovi, Kapii, Slavni, Vuini,
Srajanovi, Latifi, Pei, Pajovi, Grasi. Trener: Bratislav Bata orevi.
101

,Jugoplastika - Tudor, Grao, Manovi, D. Tvrdi, Macura, R. Tvrdi, L.

Tvrdi, olman, Krstulovi, Prug, osi, Grgin. Trener: Sra Kalember.

24. OKTOBAR 1972: VELIKI VLADIMIR ODLAZI U

LEGENDU
Vladimir Cvetkovi - Zvezdina
koarkaka
legenda,
kapiten,
reprezentativac, Zvezdino dete, vojnik
posle igrake karijere, 288 nastupa i
5.967 poena odluio je da kae zbogom
koarci i aktivnom igranju. Cvele je na
najlepi mogui nain prvo zavrio
zvanino igranje, onom uvenom
majstoricom u
Ljubljani
protiv
Jugoplastike, kada je Zvezda
osvojila naslov prvaka drave, da bi i
sveanim putem 24. oktobra 1972.
godine u Hali Sportova na Novom Beogradu sa svojom Crvenom zvezdom
odigrao poslednji me protiv Srebrnih momaka.
Crvena zvezda je igrala u sastavu: Rakoevi, Lazarevi, Sarjanovi, Pei,
Cvetkovi, Pajovi, Kapii, Simonovi, Vuini, Latifi, Grasi, Slavni. Trener:
Bratislav Bata orevi.
Srebrni momci: Tvrdi, Plea, Basin, ermak, Ranatovi, Marojevi,
Kotarac, Kovai, uri, er, Miovi.
Pozivnicu srebrnim momcima je poslao lino Vladimir Cvetkovi, a to je i
objasnio sledeim reima: Sa Kovaiem, erom i uriem sam postao
reprezentativac i veu me lepe uspomene za njih; sa Pleaom, Marojeviem i
ermakom sam igrao u Meksiku na Olimpijadi kada smo postigli najvei uspeh i
osvojili srebrnu medalju. Sa Basinom, Tvrdiem i Kotarcem sam takoe dosta
vremena proveo u reprezentaciji i bili smo jako bliski. A Miovia sam pozvao, jer
ga cenim i kao koarkaa i kao strelca. Zauzeo je moje mesto na listi strelaca u
dravnim ampionatima.
Vreme je stalo na dvanaest minuta, dvadeset i pet sekundi do kraja mea,
Cvetkovi se spremao da izvede slobodna bacanja nakon faula Ranatovia nad
njime. Prvo slobodno bacanje kao nekad Cvele nepogreivo pogaa, a zatim i
102

drugo. Postie svoj deveti i deseti poen, a nakon toga se okree polazi ka aut-liniji,
skida dres, ljubi ga i predaje predsedniku kluba, nekadanjem velikom
koarkakom majstoru i Zvezdinoj legendi Aleksandru Gecu. Prvi su mu u
zagrljaj poleteli Simonovi, Kapii, Slavni, Tvrdi, Plea, uri, Kotarac,
Kovai.
Cvetkovi na svom oprotaju nije mogao da sakrije suze od onih koji su doli da
uveliaju spektakl, koji je Cvele i te kako zasluio. Podigao je ruku, elei tako da
se zahvali svima i iskae svu svoju zahvalnost. Rezultat je bio u drugom planu,
dobili su srebrni momci sa 70:64, ali e ostati upamena sjajna karijera velikog
Vladimira. Nikada do te veeri nijedan sportista nije bio tako ispraen i nije
sluajno to je Cvele bio prvi sportista kome je ovakav oprotaj prireen, jer kod
Cveleta nita nije sluajno - ni u njegovom ivotu, a ni u sportskoj karijeri.

CRVENA ZVEZDA - SIMENTAL 84:58, KUP POBEDNIKA

KUPOVA 1972. GODINE
Ovo je jedna od najuvenijih utakmica koje je Crvena zvezda odigrala u
njenoj istoriji. Igrao se Kup pobednika kupova 1972. godine, Zvezda je bila u
etvrtfinalnoj grupi sa Simentalom i Aekom; prva utakmica sa Simentalom
se igrala 9. februara 1972. godine. Zvezda je pretrpela bolan poraz od 24 poena
razlike - 86:62. Kroz nedelju dana, tanije 15. februara 1972. u Palati sportova
Zvezda je doekala Simental, eljna osvete za teak poraz. Samo u sluaju
pobede vee od 24 poena Zvezda bi zauzela prvo mesto u grupi.
Prvo poluvreme je bilo dosta rastrzano, da bi u nastavku mea u drugom
poluvremenu, nadahnutom i matovitom igrom, Zvezda prosto samlela
Simental i ne samo dostigla ve i prestigla prednost gostiju i otila na 26 poena
razlike. 41 sekund pre kraja mea Simonovi postie pogodak i Zvezda odlazi na
+26 (84:58). Poto su iskusni italijanski koarkai videli da je avo odneo alu,
pokuali su taktikom provociranja da izazovu nerede, poeli su da prave namerne
faulove, te je tako dolo i do sukoba gde su se najvie isticali Barijeri i Keni iz
tabora gostiju, kao i Lazarevi i Pavlovi kod domaina. Poela je zatim opta tua
na terenu meu igraima, gde su se na kraju umeali i redari i policija, a i pojedinci
iz publike. Ameriki koarka Keni je krenuo u obraun sa organima reda, pa je
tako tua prenesena i u svlaionicu, gde je Amerikanac izvukao deblji kraj, jer su
mu organi reda na svoj nain objasnili sa kim ima posla. Utakmica je na desetak
minuta bila prekinuta, da bi na kraju od strane sudije i delegata proglaen kraj
103

utakmice trenutno vaeim rezultatom. Italijani su traili da se utakmica poniti, ali

do toga nije dolo. Najefikasniji na utakmici je bio Dragan Kapii sa 24 poena i
po sopstvenom priznanju to mu je jedna od najdraih utakmica u Zvezdinom
dresu, naravno raunajui samu utakmicu do nemilih scena.
O ovoj utakmici se i dan-danas pria iako je Zvezda kasnije odigrala mnogo
evropskih meeva, ali je nekako ova utakmica ostala kultna meu poznavaocima
koarke, kako zbog visoke pobede nad Simentalom koji je bio jedan od vodeih
evropskih klubova tog vremena, tako i zbog tue koja je bila prva tua na terenu do
tada.
Igrai Zvezde koji su bili akteri tog istorijskog mea jesu: Slavni, Kapii,
Simonovi, Lazarevi, Pavlovi, ugi, Rakoevi, Sarjanovi, Pei, Cvetkovi,
Latifi, Vuini.

AAK - NEOSVOJIVA TVRAVA

Borac iz aka je u svojoj istoriji najbolji rezultat ostvario najbolji rezultat
osvajanjem etvrtog mesta u sezoni 1972/73. Ostae zapisano da su u toj sezoni u
aku su padali redom svi velikani. Borac je bio nemilosrdan, imao je skor od
16 pobeda i deset poraza. Kui u aku je doiveo jedan poraz od beogradskog
Partizana 94:87, ali su zato aani uzvratili pobedom u Beogradu - 87:84.1 pre,
a i kasnije, u aku su mnogi favoriti polagali oruje, ali e ova sezona biti upisana
zlatnim slovima u istoriji Borca. Te sezone pobeivani su redom: Lokomotiva
Zagreb 102:91 (Miovi i Plea po 42 poena), zatim Zadar 104:77, Bosna
95:79, Jugoplastika 89:85, OKK Beograd 102:89, Zvezda 81:79,
Rabotniki 108:86, Olimpija 118:96... Najbolji igra Borca svih vremena
Radmilo Miovi je predvodio ekipu i postizao izmeu 30 i 40 poena po utakmici.
Borac je te sezone imao isti broj bodova koliko i treeplasirani Partizan, ali je
zbog slabije ko razlike bio etvrti.

BORAC AAK PRVI PUT U EVROPI

Koarkaki klub Borac, grad aak i aani su doiveli da nakon istorijskog
uspeha koji je ovaj tim napravio osvajanjem etvrtog mesta u sezoni 1972/73,
104

naredne godine zaigra po prvi put i na meunarodnoj sceni, u Kupu Radivoja

Koraa. U utorak 6. novembral973. godine u aku je gostovala italijanska ekipa
Inoenti (Milano) i ovo je svakako istorijski dan za aansku koarku.
Izvanrednom igrom svog najboljeg igraa Radmila Miovia Borac je od
samog starta utakmice nametnuo ritam, te je u prvom poluvremenu u pojedinim
trenucima vodio i sa 17 poena razlike. Na poluvreme se otilo sa vostvom Borca
od 44:31. U drugom poluvremenu Italijani su zaigrali bolje i u 34. minutu preko
Jelinija i izjednaili rezultat. Nastaje velika borba dva rivala za pobedu. Na dva
minuta pre kraja mea Rosterhius je prvi put doveo Italijane u vostvo. Borac je
svim silama pokuavao da preokrene rezultat, ali nije uspeo. Italijani su pobedili sa
rezultatom 80:79. Najbolji igra susreta je bio Radmilo Miovi, pored njega u
Borcu su se jo istakli Drobnjak i Strugarevi, a kod Italijana Brumiti i
Barivijeri. Najefikasniji igra na meu je bio Miovi sa 36 poena, dok je kod
Italijana najvie poena imao Barivijera - 22. Sudije ovog mea su bile Vedej
(Maarska) i undi (Albanija).
Borac je igrao u sledeem sastavu: Katani, Kianovi, Radivojevi,
Strugarevi, Miovi, Puri i Drobnjak.

ZVEZDA OSVAJA KUP POBEDNIKA KUPOVA 1974.

GODINE
Posle prvog finala, Crvena zvezda nije dugo ekala na svoju drugu borbu za
titulu, i novo finale je usledilo samo dve godine posle solunskog, ali je put ponovo
bio dug. U 1/16 finala, Zvezda je odmerila snage sa albanskom ekipom 17.
nandori i prema oekivanju, zabeleila dve lake pobede, 99:83 u gostima i 114:70
u Beogradu.
U osmini finala je ekala francuska ekipa Banjole iz Pariza. Prvi me, koji je
Zvezda izgubila sa 94:92, igrao se u Francuskoj. Revan, koji se igrao nedelju
dana kasnije, Zvezda je saekala u oputenoj atmosferi, mislei da e lako proi
Francuze. U toplo-hladnom ritmu odigran je ceo me, da bi se pred kraj Zveda
uozbiljila, dodala gas i pobedila sa 102:86. U pobednikoj ekipi najbolji su bili
Slavni, Simonovi, ivkovi i Vuini.
Zvezda se plasirala u etvrfinalnu grupu, gde su je ekali bugarski CSK i
italijanska ekipa Sakla. Prvi protivnik je bio CSK iz Sofije, gde se i igrao prvi
me. U Sofiji je Zvezda imala i veliku podrku navijaa, koji su je sa tribina
bodrili pesmom Nika banja topla voda, uzeemo dva boda, ali koarkai CSK
105

nisu mislili tako lako da se predaju i

pobedili su rezultatom 88:81. Usledio je
revan, pre koga se Vuini alio na
povredu, Simonovi je takoe bio
bolestan, a trio Slavni, Kapii i
ivkovi se utopio u sivilo, tako da su
Bugari pobeeni sa 80:72 i to tek 15
sekundi pre kraja mea pogotkom
Lazarevia. Zvezda je nadoknadila
zaostatak iz Bugarske i poveala
prednost za samo jedan poen, koji je
vodio dalje.
Sledei protivnik su bili Italijani, i za razliku od nekoliko prethodnih susreta,
prvi me se igrao u Beogradu. Opet u rastrzanoj igri, Zvezda je dobila rezultatom
93:86, ali umesto da se raduju igrai Zvezde, na kraju utakmice su se radovali
Italijani, jer su se i oni kao i igrai Zvezde ve plasirali u polufinale, i samo je
pobednik ovog mea odluivao ko e u polufinalu prvi me igrati u gostima, to je
bila ogromna prednost.
Nedelju dana kasnije u Torinu, Crvena zvezda je, za razliku od beogradskog
mea, pokazala bolju igru i pobedila sa 88:87 i kao prvoplasirana u grupi stekla
pravo da u polufinalu prvi me igra u gostima, i to protiv panske ekipe
Estudijantesa. U paniji je Zvezda pobedila rezultatom 79:74, a meu
najboljim pojedincima su bili Slavni, Kapii, Simonovi i Vuini. Revan u
Beogradu je trebao da bude samo zagrevanje za finale, i Crvena zvezda je
ponovo pobedila Estudijantes, ovog puta sa 104:85, a najbolju partiju su
prikazali Kapii i Sarjanovi.
2. april 1974. godine e biti upisan zlatnim slovima u istoriju Zvezde, a i
srpske koarke, jer je toga dana u finalu Kupa pobednika kupova u Udinama
Zvezda pobedila eku Zbrojovku sa 86:75 i tako po prvi put osvojila jedan
evropski trofej. U finalnom meu nijednog trenutka se nije postavljalo pitanje
pobednika, jer je Zvezda od samog starta poela da igra silovito i u tom ritmu i
zavrila me. Junak finalne utakmice je bio kapiten Dragan Kapii koji je bio i
najefikasniji sa 22 poena, a pored njega dobru partiju su pruili i Slavni,
Sarjanovi i Simonovi.
Finalisti kupa pobednika kupova su igrali u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Rakoevi, Sarjanovi, Jovaevi, ivkovi, Slavni,
Kapii, Vuini, Simonovi, Lazarevi, ugi.
Spartak Zbrojovka - Novicki, Brabenec, Stehlik, Balatik, Arpas, Beranek,
Pospiil, Bobrovski, Sremek, Petr.
106

BEOGRAD - NOVI BEOGRAD

22. oktobar 1974. godine u organizaciji Optinskog komiteta Saveza omladine i
SOFK Novog Beograda odigrale su utakmicu reprezentacije Beograda i Novog
Beograda. Tim Beograda su sainjavali igrai Crvene zvezde i OKK Beograda
dok su selekciju tima Novi Beograd sainjavali koarkai Partizana i
Radnikog sa Crvenog krsta. Utakmica je igrana u Hali sportova na Novom
Beogradu pred 4.000 gledalaca, a sudije mea su bile Jaki i Beloevi, obojica
iz Beograda. Pobedila je ekipa Novog Beograda sa 113:108 posle produetaka.
Igrano je po amerikom principu, etiri puta po dvanaest minuta, a igrai bi tek sa 6
prekraja izlazili iz igre. Tokom cele utakmice obe ekipe su se smenjivale u
vostvu, u jednom trenutku je ekipa Novog Beograda imala i 13 poena prednosti,
ali to joj nije bila garancija za miran zavretak mea, jer je Beogad stizao i
priao na 100:99. Pobeda je sasvim zaslueno pripala domainu mea jer su u
svojim redovima imali izvanredan dvojac Kianovi-Dalipagi. Njih dvojica su
bili i najefikasniji kod svoje ekipe - Kianovi 41, a Dalipagi 33 poena. Kod
selekcije Beograda najbolji su bili Slavni sa 29 i Kapii sa 22 poena. Publika
je uivala u majstorijama ove dve selekcije koje se nisu tedele ni jednog trenutka
ve su svojim potezima dizali na noge dupke punu Halu sportova. Timovi su
igrali u sledeim sastavima:
Novi Beograd - Todori, Kianovi, ivanovi, Kerkez, uki, Zupani,
Fari, Popovi, Damnjanovi, Beravs, Dalipagi, Tasi.
Beograd - Rakoevi, ivkovi, Sarjanovi, ii, Stojanovi, Vuini,
Kapii, Simendi, Pazmanj, Kokora, Slavni.

JUGOPLASTICI KUP RADIVOJA KORAA

Posle onog nesrenog finala Kupa ampiona 1972. godine, kada je
Jugoplastika izgubila od Makabija, kao i 1973, kada je opet - samo sada u
finalu Kupa pobednika kupova - izgubila od Spartaka iz Lenjingrada, tri godine
kasnije usledilo je tree evropsko finale Kupa Radivoja Koraa.
Jugoplastika se sastala sa italijanskom ekipom Kikamartini, u dvomeu bila
bolja i osvojila njen prvi evropski trofej. No da krenemo redom, kako bismo videli
107

na koji nain su Spliani doli do finala Kupa Radivoja Koraa.

Najpre su u prvom kolu eliminisali grku ekipu Paneliniosa. Jugoplastika je
u gostima izgubila sa 78:63, ali je u Splitu nadoknadila -15 i deklasirala grku
ekipu rezultatom 106:61. U etvrtfinalnoj grupi Jugoplastika je zauzela prvo
mesto sa skorom 5-1 u konkurenciji klubova Standard iz Lijea, AS Berk
Basket, Mobilikvatro Pala Milano. U polufinalu Jugoplastika je kod kue
izgubila od Virtus Bolonje sa 83:74. Usledio je revan gde su male anse davane
Splianima, zbog poraza kui, ali su u gostima napravili pravi podvig i pobedili sa
92:79. Spliani su demonstrirali vrhunsku koarku i zahvaljujui Jerkovu i Tudoru
su napravili prvorazredno iznenaenje.
16. marta 1976. godine igrao se prvi me finala u Splitu na Gripama.
Jugoplastika je bila mlada i neiskusna ekipa i teko je podnosila teret, a ovo
finale je svakako bilo teko. Iako su Spliani pobedili, u ovoj utakmici se stekao
utisak da su bili dosta nervozni, ruke kao da su im bile vezane lancima i nisu
prikazali ta sve znaju. Dva minuta prvog poluvremena, od 14. do 16. minuta, bila
su dovoljna da se Jugoplastika oslobodi stega i pokae svoj ekstra kvalitet i
stekne prednost. Meutim, to je bilo kratkog daha, i opet je pala u igri. U nastavku
mea, Jugoplastika je igrala angaovanije, u par navrata vodila i sa 16 poena
razlike, ali bi uvek napravili par poetnikih greaka i protivnik bi smanjivao
razliku koja je i te kako bila bitna pred revan me u Italiji. Ipak, na kraju je
Jugopastika savladala ekipu Kikamartini sa 97:84 i u revan me otila sa
dosta nade i 13 poena vika. Najefikasniji igrai kod Jugoplastike su bili Jerkov
24 i Grgin sa 22 poena, dok su kod Italijana najbolji bili Leng sa 20 i Riva sa 19
poena.
Kroz nedelju dana, 22. marta 1976. godine usledio je u Torinu revan me finala
Kupa Radivoja Koraa. Spliani su uspeli da sauvaju 13 poena prednosti i
osvoje prvi veliki evropski trofej. Utakmica je zavrena nereenim rezultatom
82:82.
Ve na samom startu domain je pokuao da anulira onih splitskih 13 poena, ali
momci u utom to nisu dozvoljavali tako da se prednost Italijana kretala od 2 do 4
poena prednosti. Sve do kraja prvog poluvremena vodila se divovska borba. U
jednom trenutku Jugoplastika je uspela i da izjednai. U nastavku mea
Jugoplastika je odluila da uva rezultat i prednost, to je bila pogrena odluka;
u 27. minutu je Krstulovi morao da izae zbog 5 linih greaka, pa se strahovalo
da li e Jugoplastika uspeti da sredi svoje redove. Nakon izlaska popularnog
Duje, Jugoplastika je zaigrala jo bolje i angaovanije te su Spliani preli i u
vostvo koje su drali sve do 3 sekunde pre kraja mea. Utakmica je zavrena
rezultatom 82:82 i slavlje je moglo da pone. Rato Tvrdi, kapiten Jugoplastike
je primio ukovu levicu iz ruku Bore Stankovia, predsednika FEBE. Te je ona
108

narodna - trea srea - i te kako bila primenjiva na koarkae Jugoplastike.

Najbolji pojedinci revan mea u Torinu su bili Jerkov sa 18 i Grgin sa 17
poena, dok su se kod Italijana istakli Leng sa 26 i Riva sa 18 poena. Ostae zlatnim
slovima upisana imena koarkaa Jugoplastike koji su igrali u sledeem sastavu:
Tudor, Stamenkovi, kari, Jerkov, Macura, R. Tvrdi, Dukan, olman,
Krstulovi, Bilanovi, Grgin. Manovi, Peterka, Bjelajac. Trener: Petar Skansi.
Kikamartini: Kari, Kima, Mina, Merlati, Carui, Miton, Seloria, Marieta,
Laing, Servino, Riva, Paleari. Trener: Augusto omo.

JOSIP ERA SE OPROSTIO

15. aprila 1976. godine dvorana u Jazinama prolamala se od gromkih uzvika Pino, Pi-no. Blizu pet hiljada vernih navijaa te veeri se oprostilo od svog idola,
svog ljubimca, legende Zadra i jugoslovenske koarke Josipa Pina ere. Pre
utakmice izmeu Zadra i reprezentacije Jugoslavije list Slobodna Dalmacija,
koji je bio organizator i pokrovitelj ove manifestacije, priredio je malu sveanost.
U ime grada od ere se oprostio Ivica Matruko, kao i mnogi drutveno-politiki
radnici.
Poetak utakmice pripao je igraima Zadra, ali je ostatak proao u dominaciji
Reprezentacije, to govori i krajnji rezultat od 120:96, iako je, naravno, rezultat u
ovoj utakmici imao periferni znaaj. Zanimljivo je da je osi tada prvi put u
karijeri igrao protiv svog tima - Zadra, a da su kao pojaanja Zadra igrali Plea
i Radovanovi. Sudije na ovom meu su bile Toni Paleka i Mario Gusar, obojica
iz Zadra. Tako je jo jedna istinska igraka veliina, to je svakako bio Pino era,
otila u legendu. Igra koji je zaduio svoj klub i reprezentaciju, igra koji je punio
dvorane irom Jugoslavije. Pino je to svakako zasluio, a ova pria neka ostane
kao uspomena na jednu istinsku koarkaku legendu. Timovi su igrali u sledeim
sastavima:
Zadar - Babi, Tiica, Plea, Petani, Radovanovi, era, Perini, Jerak,
uljak, Matulovi, Skroe.
Reprezentacija Jugoslavije - Ivkovi, Kianovi, Jelovac, ii, Jerkov, Varaji,
osi, Knego, olman, Georgievski, Dalipagi, Delibai.

MAJSTORICE ZA NASLOV PRVAKA JUGOSLAVIJE

109

Do uvoenja plej-ofa 1981. godine, u dva navrata su se igrale majstorice kako bi

se dobio ampion Jugoslavije. U obe je uestvovala Jugoplastika, prvu je
izgubila, da bi iz druge utakmice izala kao pobednik.
U sezoni 1971/72. do poslednjeg kola mrtvu trku oko naslova prvaka vodile su
Crvena zvezda i Jugoplastika. I jedan i drugi tim su zavrili prvenstvo deobom
prvog mesta sa istim brojem bodova, te se moralo pristupiti majstorici dve ekipe
kako bi se dobio odgovor na pitanje - ko je novi ampion Jugoslavije. Majstorica
je igrana na neutralnom terenu, u Ljubljani 28. aprila 1972. Majstorica, kao i celo
prvenstvo, bila je napeta i uzbudljiva, produetak je morao da odlui prvaka.
Jugoplastika je poela utakmicu smireno, diktirala je tempo. Skansi, olman i
Tvrdi su vodili Jugoplastiku koja je sredinom prvog poluvremena imala najveu
prednost od devet poena, u dva navrata. Crvena zvezda, koja je poela
bojaljivo i nesigurno, tek pred kraj prvog poluvremena se oslobodila i smanjila
vostvo Spliana na samo etiri poena - 39:35. Za razliku od prvog poluvremena, u
drugom je viena totalno drugaija slika. Zvezda je ta koja diktira tempo, a
Jugoplastika igra smueno. Smenjivali su se u vostvu, te je Jugoplastika imala
dva poena prednosti minut pre kraja, da bi Zvezda izjednaila, Jugoplastika u
sledeem napadu ponovo povela, a Slavni trideset sekundi pre kraja mea doneo
Zvezdi produetke. U produetku je Zvezda krenula bolje i sa est pogodaka za
redom pobegla na 73:67. Zvezda do kraja mea nije dozvoljavala Jugoplastici
da preokrene rezultat, te je na kraju i slavila sa 75:70. Junak mea je bio Zoran
Lazarevi koji je sa 12 pogodaka (svi dati u produetku) odluio pobednika. Pored
njega, najbolji kod Zvezde su bili jo i Simonovi sa 20 i Vuini sa 15 poena,
dok su kod Jugoplastike to bili Skansi sa 17 i olman sa 16 poena. Timovi koji
su igrali prvu majstoricu nastupali su u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Rakoevi, Lazarevi, Sarjanovi, Pei, Cvetkovi, Latifi,
Kapii, Simonovi, Vuini, ugi, Pavlovi, Slavni. Trener: Bratislav
orevi.
Jugoplastika - Peterka, Grao, Manovi, kari, D. Tvrdi, Macura, R.
Tvrdi, L. Tvrdi, olman, Krstulovi, Prug, Skansi. Trener: Branko Radovi.
Druga majstorica je igrana 20. aprila 1977. izmeu Bosne i Jugoplastike.
Dugo se izmeu ove dve ekipe vodila borba i obe su zavrile regularni deo
prvenstva sa identinim skorom - 23 pobede i samo 3 poraza. Majstorica je morala
dati ime novog ampiona, i ova kao i prva je morala da se igra na neutralnom
terenu. Izbor je pao na Beograd i halu Pionir.
Majstorica je bila prava drama, koja je dostigla vrhunac u poslednjim
sekundama. Tokom veeg dela mea, oba rivala su se smenjivala u vostvu, nijedan
tim nije imao prednost koja bi mu garantovala neki miran zavretak. Na poluvreme
se otilo sa prednou Spliana od 52:48. Bosna je svoju idealnu priliku
110

propustila u 32 minutu mea kad je imala 9 poena prednosti 78:69, a malo kasnije i
83:73. Na pet minuta pre kraja mea imali su i 84:77. Kod ovog rezultata olman
je promaio tri slobodna bacanja i svi su posle toga pomislili da je sve gotovo da
je utakmica reena. Sarajlije su se opustile, a Spliani, osetivi to, znalaki su
iskoristili, kao i brzopletost sarajevskih studenata, smanjivali razliku i uveli me u
triler zavrnicu. Prvo je Jugoplastika 53 sekunde pre kraja mea imala prednost
od tri poena prednosti 94:91, kada je koarka Bosne ogi dao ko pri tom biva
fauliran i iz dodatnog slobodnog bacanja izjednaio rezultat. 34 sekunde pre kraja
olman dovodi ponovo Jugoplastiku u vostvo od 96:94. Ostalo je jo 11
sekundi do kraja kada je Delibai sa slobodnih bacanja izjednaio rezultat na
96:96. Poslednji napad Spliana: lopta dolazi do olmana i ponavlja se trenutak sa
finala Kupa ampiona protiv Makabija, kada je isto imao ut za pobedu. Za
razliku od tog mea, ovde je olman bio siguran, pogodio je ko doveo
Jugoplastiku u vostvo od 98:96. Ostalo je jo sekund-dva do kraja, ali
koarkai Bosne za to vreme nisu mogli nita da urade. Nastalo je veliko slavlje
kod Spliana, a sa druge strane kod Sarajlija velika tuga, jer su imali pobedu u
depu i samo zahvaljujui svom oputanju ostali bez prvog trofeja u svojoj istoriji.
Ovo je Jugoplastici bila druga titula prvaka drave. Timovi su nastupali u
sledeim sastavima:
Jugoplastika - Tudor, Krui, Manovi, Jerkov, Bjelajac, Macura, R. Tvrdi,
Dukan, olman, Krstulovi, Bilanonovi, Grgin.
Bosna - Krvavac, ogi, Benaek, Bosioi, Radovanovi, Tolj, Varaji,
Delibai, eur, Hadi, Ostoji, Mani.

NO KADA JE RATO TVRDI OTIAO U LEGENDU

3. maja 1977. u Splitu od koarke se oprostio jo jedan velikan splitske i
jugoslovenske koarke - Ratomir Tvrdi. Do sada si bio igra i kapiten
reprezentacije, od sutra si jor Rato, rei su koje je u ime svih Spliana napisao
Miljenko Smoje, a proitao legendarni glumac Boris Dvomik. Pred 8.000
gledalaca, na stadionu Splita, oprotajni me Rate Tvrdia su upriliili koarkai
njegove Jugoplastike i reprezentacije Evrope. Koliko je cenjen Rato Tvrdi ne
samo u Jugoslaviji, ve i u Evropi, pokazivala je i injenica da je meu
prisustvovao dugogodinji predsednik FIBE Vilijams Dons, koji se tom prilikom
obratio biranim Ratu i publici reima: ujem da sada postajete jor Rato, ali
nemojte zaboraviti koarku, rekao je ovaj veliki koarkaki poslenik.
111

U drugom delu manifestacije me odigrali su Jugoplastika i reprezentacija

Evrope, koju je izabrao italijanski selektor ankarlo Primo. Ekipa Jugoplastike
je bila pojaana Dalipagiem i Delibaiem. Pobedila je reprezentacija Evrope sa
116:108. Spliani su pruili dostojan otpor legiji stranaca, koju su prevashodno
sainjavali italijanski i panski igrai. Najefikasniji kod Spliana su bili Jerkov sa
30 poena i olman sa 20 poena, dok su u reprezentaciji Evrope najbolji bili
Barivijeri i Rulan po 22 poena. Navijai su uivali u majstorijama koarkakih
velemajstora, kako sa jedne, tako i sa druge strane. Neposredno pred kraj mea
Rato Tvrdi je predao kapitensku traku Damiru olmanu, ispraen ovacijama
splitske publike, koja je poslednji put ispratila svog idola ka svlaionici, da skine
dres sa brojem 10 kao aktivan igra. I na ovoj utakmici, kao i ranije, Tvrdi je
pokazao da jo ima snage i da igra vrlo dobro, ali njegova odluka je bila konana,
treba otii ba u ovom trenutku kako bi ostao u najlepem seanju svima.
Jugoslovenska i evropska koarka je ostala bez jo jednog asa koji je mnogo dao
koarci, ali jor Ratu istinska koarkaka publika nikada nije zaboravila. Timovi su
igrali u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Tudor, Manovi, Jerkov, Delibai, Macura, Tvrdi, Dukan,
olman, Krstulovi, Bilanovi, Dalipagi, Grgin.
Reprezentacija Evrope - Bertolati, Gerc, Flores, Dela Fjori, Barivijeri, Kos,
Korbalan, Rulan, Branbenec, Marcorati, Golomojev.

JUGOPLASTIKA PONOVO POBEDNIK KUPA RADIVOJA

KORAA
Jugoplastika je u svom etvrtom evropskom finalu, a drugim zaredom u Kupu
Radivoja Koraa, ponovo izala kao pobednik. Finale se igralo 5. aprila 1977. u
enovi izmeu Jugoplastike i italijanske ekipe Alko iz Bolonje, u kom je
Jugoplastika bila bolji rival i pobedila sa 87:84. Jugoplastika je do finala
dola poto je prvo u svojoj etvrtfinalnoj grupi u konkurenciji timova SS Kanon
Rejer (Venecija) i Standarda iz Lijea osvojila prvo mesto sa sve etiri pobede.
U polufinalu se sastala sa italijanskom ekipom IBP Stela Azura, gde je bila bolja
u dvomeu i zaslueno se plasirala u finale. Alko iz Bolonje je bio oslabljen pre
igranja finala zbog odluke FIBE da njihov najbolji igra, Argentinac Rafaeli, ne
moe da nastupi u finalu zbog spora sa njegovim matinim savezom, zato to je
odbio da nastupa za nacionalni tim. Iako je bolonjski tim imao podrku veinskog
dela gledalaca, Jugoplastika je poela sigurno i bez vidljivih znakova nervoze.
112

Ali, pred kraj prvog poluvremena, Spliane je zadesio veliki peh, njihov najbolji
igra Rato Tvrdi zbog pet linih greaka morao je da napusti igru. Zato su Jerkov,
Manovi i Krstulovi preneli teret na svoja plea i odigrali najbolje to mogu, te su
tako prvo poluvreme reili u svoju korist sa 44:41. Ve poetkom drugog
poluvremena i Alko (Fortitudo) je ostao takoe zbog pet linih greaka bez dva
svoja ponajbolja igraa, Leonarda i Bonamika. Vodila je Jugoplastika tokom
celog mea, ali je sredinom drugog poluvremena usledila petominutna kriza, pa je
bolonjski tim to iskoristio i pribliio se na poen razlike. Na sreu, Jugoplastika
je sredila svoje redove i zahvaljujui pre svega iskustvu uspela da privede me
kraju i slavi pobedu. Jugoplastika je uspela da odbrani trofej koji je osvojila
godinu dana ranije, i u svoje vitrine donese jo jedan evropski pehar. Najbolji
pojedinci kod ekipa su bili Jerkov sa 34 i olman sa 19 poena u Jugoplastici, a
kod Italijana Bjondi sa 22 i Leonard sa 13 poena.
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Tudor, Bilanovi, Manovi, Jerkov, Dukan, Macura, Tvrdi,
olman, Krstulovi, Grgin, Sunara, Bjelajac, Krui, Brati, Kovai. Trener:
Petar Skansi.
Alko Fortitudo - Baldeli, Orlandi, Kazanova, Leonard, Biondi, Fero,
Bonamiko, Stagni, Rafaeli, Baneli, Arigoni, Poleselo. Trener: Don Mek Milen.

DRUGO JUGOSLOVENSKO FINALE

est godina nakon prvog finala u kome su uestvovale dve jugoslovenske ekipe
usledilo je jo jedno, takoe u Kupu Radivoja Koraa. Finale se takoe igralo u
Jugoslaviji, u banjalukoj u dvorani Borik, pred 6.000 gledalaca, izmeu
sarajevske Bosne i beogradskog Partizana. Do finala su ekipe dole
savlaujui protivnike, pa je tako Bosna u prvom kolu bez borbe dobila
Istanbul, da bi u etvrfinalnoj grupi zauzela prvo mesto sa skorom 4-2 u
konkurenciji AS Berk Basket, US Skavolini Viktoria Libertas, BK TJ Inter
Slovnaft, da bi u polufinalu u dvomeu pobedila italijansku ekipu Milano. Prvi
me su izgubili rezultatom 79:76, da bi u revanu pobedili 101:81. Partizan je, sa
druge strane, do finala doao poto je i on u svojoj grupi zauzeo prvo mesto sa
skorom 4-2. Protivnici Partizana su bili Nica Basket, Aek, Emerson
Palakanestro. U polufinalu su pobedili ekipu Huventuda iz Badalone. U prvom
meu je bio bolji Huventud 114:109, da bi se Partizan revanirao u uzvratnoj
utakmici pobedivi 107:95.
113

21. marta 1978. godine je odigrano to finale, veliko u svakom pogledu. Ekipi
Partizana je to drugo, a Bosni prvo evropsko finale. Partizan je poeo
utakmicu silovito i u 7. minutu je vodio sa 19:9, da bi onda Bosna krenula znatno
angaovanije i u 15. minutu preko Delibaia izjednaila na 31-31. Do kraja
poluvremena je igrala bolje i na odmor se otilo sa rezultatom 54:47 za Bosnu.
Na poetku drugog poluvremena trener Partizana Ranko eravica u vatru ubacuje
Slobodana Bobana Petrovia, veliku nadu crno-belih, koji je doneo preko potrebnu
ivost u redove Partizana, i veoma brzo su uhvatili rezultatski prikljuak. U 24.
minutu Partizan prelazi u vostvo sa 63:62. Bosna tada crpi nove rezerve
snage i preko Delibaia, Varajia i Radovanovia poinje ponovo da preti
Partizanu. Narednih desetak minuta vodila se rovovska borba, gde nijedan
protivnik nije ostvario veu prednost. Na minut i 33 sekunde pre kraja mea
Partizan stie prednost od 101:97 i svi u hali su mislili da je to kraj, da je to
nedostina prednost. Ali, Bosna nije mislila tako; prvo je Krvavac smanjio na
101:99, da bi nakon katastrofalne greke Partizanovih igraa, koji su loptu
izbacili u aut, Bosna preko ogia u poslednjim sekundama regularnog dela
mea dola do izjednaenja od 101:101 i tako izborila produetke. Ali, u
produetke je Bosna ula znatno oslabljena, jer su Radovanovi u 38, Varaji u
40. i Bosioi u 40. minutu zbog 5 linih morali van igre, te je tako Partizanu
znatno lake bilo da utakmicu dobije, to je on naravno i iskoristio, i u produecima
pobedio odlinu ekipu Bosne rezultatom 117:110 i tako po prvi put osvojio jedan
evropski trofej. Najefikasniji igrai kod oba tima su bili Dalipagi sa neverovatnih
48 i Kianovi sa 33 poena u Partizanu, dok su kod Bosne najbolji bili Varaji
i Delibai sa po 22 i Radovanovi sa 20 poena.
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Partizan - Todori, Kianovi, Dalipagi, Krekovi, Kerkez, Petrovi,
Rastovi, Babi, Mari, Vujai, Beravs, Tei. Trener: Ranko eravica.
Bosna - Krvavac, ogi, Benaek, Bosioi, Ostoji, Radovanovi, Zrno,
Varaji, Delibai, Bilalovi, Hadi, Pei, Izi, Durakovi, Pai. Trener:
Bogdan Tanjevi.

POSLEDNJI KOEVI RADMILA MIOVIA

4. novembra 1978. dugogodinja legenda Borca iz aka i jugoslovenske
koarke Radmilo Miovi je definitivno rekao zbogom sportu. U predivnom
ambijentu 4.000 najvatrenijih privrenika igre pod obruima dolo je da
114

prisustvuje oprotaju velikana aanske koarke, da mu jo jednom kae veliko

hvala za sve to im je tokom svoje prebogate karijere podario. Doekan je i
ispraen aplauzom i suzama, ovacijama koje su trajale vie od 15 minuta. Divan
ambijent, kakav Radmilo i zasluuje, mnogo poklona, program koji su izveli
uenici Osnovne kole Filip Filipovi, hor i orkestar Osnovne kole Tanasko
Raji, splet kola i narodnih igara koje je izvelo KUD Cer iz aka. I kada je
Radmilo posle primljenih brojnih poklona zaigrao u timu Borca, poslednji je put
izveo svoj tim na teren kao kapiten. Postigao je tri vrlo efektna koa, a sa svojim
prijateljem i nekadanjim saigraem Draganom Kianoviem napravio par poteza
za publiku, da bi zatim skinuo kapitensku traku i predao je najstarijem igrau
Borca Drobnjaku. Skinuo je dres sa brojem 11 koji je nosio punih 25 godina i
predao ga Vladimiru Androiu, koga smatraju njegovim naslednikom, kao neku
vrstu simbolike, da on nastavi gde je legendarni Radmilo stao. Nakon
primopredaje, me izmeu Borca i Bosne (dugogodinjih prijatelja) je
nastavljen. U prvom poluvremenu Borac je delovao opasnije i angaovanije, dok
je u drugom delu Bosna je htela da da svoj doprinos ovoj velianstvenoj
manifestaciji, pa su kontrolu igre i rezultat drali u svoju korist, iako je sam rezultat
bio u drugom planu. Sudije ovog mea su bile Jaki i Radovi, obojica iz
Beograda. Najefikasniji igrai u oba tima su bili Kianovi sa 22 poena i Marovi
sa 12 kod Borca, dok su se u Bosni istakli Radovanovi 30 i Bosioi i Izi sa
po 15 poena. Bosna je pobedila rezultatom 91:82. Timovi su nastupali u
sledeim sastavima:
Borac - Marovi, Uroevi, Kianovi, arani, Toli, Kurubi, Biorac,
Miovi, Androi, Tomi, Joji, Drobnjak.
Bosna - Vuevi, Benaek, Bosioi, Izi, Radovanovi, Mutapi, ogi,
Bilalovi, Hadi, Dervibegovi.
Radmilo je otiao u legendu, ali e ostati uspomene kojih e se svi seati.

115

116

BOSNA - REAL MADRID 114:109

Na putu ka svojoj evropskoj kruni koarkai Bosne su te takmiarske sezone
1978/79. odmerili snage sa velikim klubovima Evrope, a do finala su morali i da
odigraju duel sa jednim od najveih evropskih timova ikada - Realom iz Madrida.
10. januara 1979. godine Bosna je u prepunoj Skenderiji pred 7.000 navijaa
doekala kraljevski klub Real. O toj utakmici se danima pre prialo, to je bila
glavna tema u Sarajevu, ali i irom Jugoslavije.
Od samog starta utakmice koarkai Bosne su stavili do znanja da su spremni
da naprave podvig, vodili su tokom celog mea. U 9. minutu su imali vostvo
27:17, da bi Real za dva minuta napravio seriju 10:0. Vodila se ogorena i
rovovska borba, da bi Bosna na poluvreme otila sa pola poena prednosti 55:54.
U drugom poluvremenu su eksplodirali Bradenber kod Reala, a sa druge strane
Izi. Susret je protekao u paklenoj atmosferi, pred sam kraj mea Bosna je imala
vostvo od 92:84. Skenderija se u tim trenucima pretvorila u grotlo vulkana, ali
je zapoela i drama. Real je uspeo da izjednai. Osam sekundi pre kraja mea
Bosna je vodila sa 100:98 i imala loptu u svojim rukama. Igrai Reala su
napravili faul nad Varajiem, a Tanjevi je odluio da se lopta izvede sa strane.
Delibai gubi loptu, a erbijak kolski izvodi kontranapad i uvodi Real u
produetke - 100:100. Publika je prepoznala momenat kada treba da podri svoje
momke, pa se halom zaorilo Bos-na, Bos-na. U petominutnom nastavku mea je
briljirao Mirza Delibai i tako se tragiara pretvorio u heroja, reetao je ko
Reala iz svih pozicija i odveo Bosnu ka istorijskom trijumfu. Skenderija je
do duboko u no slavila svoje heroje. Najefikasniji na meu kod Bosne su bili
Delibai sa 33 poena i Radovanovi sa 22, dok su kod Reala najvie postigli
Bradenber, 35 poena, i erbijak - 22. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Bosna - Vuevi, ogi, Benaek, Bosioi, Izi, Radovanovi, Delibai,
Varaji, Zrno, Hadi.
Real Madrid - Bradenber, Rodrigez, Kabrera, erbijak, Korbalan, Rulan,
Majster, Iturijaga, Kostanjega, Berjan.

BOSNA PRVAK EVROPE

117

5. april 1979. godine je datum koji e zauvek ostati zapisan zlatnim slovima u
istoriji KK Bosna, ali i u istoriji jugoslovenske koarke. Tog dana je tim Bosne
u Grenoblu u finalu Kupa evropskih prvaka pobedio italijansku ekipu Emerson,
aktuelnog prvaka Evrope, rezultatom 96:93 (45:43) i tako po prvi put osvojio
evropski trofej, i to onaj najvredniji, i postao prvi jugoslovenski klub kome je to
polo za rukom. Ali, do finala Bosna je morala proi dug put.
Najpre je u etvrtfinalnoj grupi odmerila snage sa kiparskim Aelom, ekom
Zbrojovkom (sa njom je Zvezda pet godina ranije igrala finale Kupa
pobednika kupova), te ekipom Partizani iz Albanije. Bosna je grupu zavrila
na prvom mestu sa skorom 5-1. U polufinalnoj grupi sa ekipama Emersona,
Makabija, Real Madrida, Huventuda i Olimpijakosa, Bosna je zauzela
drugo mesto sa skorom 7 pobeda i 3 poraza, ispred nje je bila ekipa Emersona sa
istim skorom. Trei je bio Makabi sa skorom 6-4. Zauzevi drugo mesto Bosna
se plasirala u finale svoje drugo evropsko finale, ali prvi put u Kupu prvaka.
Emerson je vaio za apsolutnog favorita, bio je aktuelni prvak Evrope, ali
koarkai Bosne jednostavno nisu mislili tako.
Bosna je poela odlino i od samog starta krenula u vostvo sa 8:2 i 16:8.
Emerson se, naravno, nije predavao: izjednaio je na 28:28 i poveo neto kasnije
sa 34:30. Bosna ponovo preuzima vostvo i na poluvreme se odlazi rezultatom
45:43. Ratko Radovanovi brzo ulazi u problem sa linim grekama, pa arko
Varaji preuzima na sebe odgovornost i reeta ko Emersona iz svih pozicija.
Poslednje izjednaenje se desilo u 30 minutu 63:63, da bi Bosna odigrala furiozno
poslednjih deset minuta. Poveavala je prednost tako da je na dva minuta pre kraja
mea bilo 87:77. Do kraja mea jedino to su mogli igrai Emersona jeste da
smanje razliku na 96:93. Na semaforu je pisalo Bosna je novi prvak Evrope, i
oko 1.000 navijaa Bosne je poelo da slavi. Slavila je cela Jugoslavija, telegrami
estitke su stizali sa svih strana. Najbolji pojedinac mea u dresu Bosne je bio
arko Varaji sa 45 postignutih poena, pored njega veliki udeo u pobedi naravno
ima i Kine Delibai sa 30 poena, kao i svi ostali momci u bordo dresovima. Kod
Italijana najbolji je bio More sa 32 poena. Evo i sastava oba tima:
Bosna - Benaek, Bosioi, Vuevi, ogi, Izi, Radovanovi, Zrno, Varaji,
Delibai, Hadi, Pei.
Emerson - orgati, Kolombo, Gvalko, Delaka, More, Osola, Menegin,
Kanova, Kararija, Jelverton.
Inae, Bosna je primila rezervni pehar jer je originalni pehar Kupa prvaka
ostao kod Emersona. Pre utakmice su bili aktuelni prvaci Evrope i kako su svi
smatrali (a i oni sami) da su apsolutni favoriti, pehar nisu ni donosili u Grenobl.
Domain, da bi spasao finale, morao je da potrai rezervno reenje pa su tako
igrai Bosne primili drugi pehar. Doek u Sarajevu je bio velianstven,
118

aerodrom u Butmiru je bio pretesan za sve koji su hteli da dou da odaju poast i
zahvalnost koarkaima Bosne, a i da dodirnu nove koarkake bogove.
Slavlje se nastavilo u Sarajevu i trajalo je danima.

PARTIZAN PO DRUGI PUT OSVOJIO KUP RADIVOJA

KORAA
20. marta 1979. u Beogradu u hali Pionir pred 7.000 navijaa Partizan je,
kao i Jugoplastika, dve godine zaredom osvajao Kup Radivoja Koraa.
Okolnosti su htele da Partizan i drugo svoje finale odigra u Jugoslaviji, ovoga
puta na domaem terenu. Samo za razliku od prethodne godine nije im bio protivnik
neki jugoslovenski klub ve italijanski Arigoni. Partizan je u fenomenalnoj
utakmici savladao Arigoni sa 108:98. Ali, prvo da vidimo kako je tekao put
Partizana do samog finala.
U svojoj etvrtfinalnoj grupi je zauzeo prvo mesto sa svih est pobeda sa njim u
grupi su bile ekipe Hapoel Haife, Pagnosin Palakanestro Goricia, Olimpik
Antib. Ostae zabeleen interesantan detalj sa utakmice Partizan - Antib, kada
je u jednom trenutku utakmice Dragan Kianovi postigao ko na voleban nain:
bacio je loptu tako da je prvo udarila u parket pa se odbila od parketa, krenula ka
kou i prola kroz obru na opte oduevljenje publike. U polufinalu, Partizan je
igrao protiv splitske Jugoplastike i u dvomeu oba puta pobedio tesnim
rezultatima 98:96 i 97:96. U finalu ih je ekao italijanski Arigoni, ali su uz sebe
imali i 7.000 navijaa i domai teren. Me je proticao u naizmeninom vostvu, ali
bez neke velike razlike i jedan i drugi tim su na rezultatskoj klackalici vodili u
pojedinim momentima mea, da bi negde pred kraj poluvremena Partizan poveo
sa osam poena razlike, to je bilo i najvee vostvo u prvom poluvremenu - 42:34
- ali su Italijani to stigli i izjednaili se na 44:44, da bi na poluvreme obe ekipe na
odmor otile u egalu - 54:54. Poetkom drugog poluvremena Partizan je krenuo
bolje i furiozno, te je u 27. minutu i poveo sa 79:66, ali su Italijani na pet minuta
pre kraja mea smanjili na 93:86. Ba taj prilazak je Partizan trgnuo, pa su
ponovo krenuli angaovanije: taku na i je stavio Dragan Kianovi svojim
uzastopnim pogocima, kada je od rezultata 104:98 odveo Partizan na nedostinih
108:98. Tu je bio i kraj prie i slavlje na terenu i tribinama je moglo da pone.
Kianovi je sa svojim 41 poenom predvodio crno-bele. Kod Partizana su bili
meu najboljima Mari sa 23 i Pei sa 18 poena, dok su kod Italijana to bili Mili
sa 30 i Sodjomer sa 29 poena. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
119

Partizan - Todori, Kianovi, Kerkez, Petrovi, Medi, Babi, Mari,

Vujai, Beravs, Pei, Savovi, Dalipagi, Boji, Kneevi. Trener: Duan
Ivkovi.
Arigoni - Petinari, Meli, Zampolini, Brunamonti, Bemardineti, Manakin,
Serioni, Torda, Sanesi, Olivieri, Sojoumer, Marisi, Di Fazi. Trener: Aurelio Elio
Pentasulja.

HUMANITARNI DERBI
Crvena zvezda i Partizan su u svojoj istoriji odigrali mnotvo derbija, kako
zvaninih (prvenstvo, kup, Jadranska liga) tako i dosta prijateljskih meeva ili na
turnirima. Ali e tri utakmice ipak biti drugaije upamene, to su bili derbiji koji su
igrani u humanitame svrhe. Naalost, dva su igrana zbog istog razloga - u pitanju su
bili razorni zemljotresi koji su pogodili Skoplje 1963. godine i Cmu Gom 1979.
godine. Trei je igran kao pomo i znak solidamosti za Zvezdinu legendu
Slobodana Jankovia 1993. godine.
1963. godine Skoplje je bilo pogoeno razornim zemljotresom 26. jula, kada je
ivot izgubilo preko 1.000 ljudi. Bilo je uniteno izmeu 75 i 80% grada. Cela
zemlja je tada ustala na noge da pomogne graanima Skoplja da to pre saniraju
posledice ove katastrofe, u to su se ukljuili i sportisti i Crvene zvezde i
Partizana. Na Malom Kalemegdanu se odrao turnir u korist nastradalih u
Skoplju, gde su pored veitih igrali jo i OKK Beograd i Radniki, ali ovde e
biti rei o derbiju izmeu Zvezde i Partizana. 5. avgusta 1963. godine se
odigrao derbi na kojem je pobedila ekipa Partizana, rezultatom 103:94.
Gledalaca: 1.000. Sudije ovog mea su bile Glii i Ostoji, obojica iz Beograda.
Timovi su nastupili u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Cvetkovi, Vienti, Pavlovi, kuli, Mati, Todosijevi,
Lui, Petrovi, Mari, Zoroje.
Partizan - Bojovi, Damjanovi, Radovi, uri, Sajkov, uki, Jankovi,
Mijukovi,Velanac, Gavanski.
Najbolji pojedinac kod Zvezde je bio Vladimir Cvetkovi sa 27 poena, a kod
Partizana Bojovi sa 22. Zvezda je igrala bez svog najboljeg igraa
Dragojlovia.
Drugi takav me je odigran mnogo godina kasnije, 21. aprila 1979. godine u
Hali Sportova na Novom Beogradu, gledalaca je bilo oko 2.000. Sudije ovog
mea su bile Radovi i Obrkneevi, obojica iz Beograda.
120

I ova utakmica se, naalost, igrala zbog razornog zemljotresa, koji se ovog puta
desio Crnoj Gori 15. aprila 1979. godine. 101 lice je izgubilo ivot, mnogo
gradova du Crnogorskog primorja je teko bilo oteeno. Pa su tako veiti rivali
hteli da koliko-toliko pomognu nastradalom stanovnitvu. Pored koarkaa svoj
me su igrale i koarkaice veitih rivala. Ovoj humanoj akciji se pridruila i
Zvezdina legenda Ljubodrag Duci Simonovi koji ve due vreme nije bio u
Crvenoj zvezdi, pa je hteo ovim gestom da pomogne. Partizan je dobio ovaj
me sa rezultatom 103:89. Najbolji pojedinci kod Zvezde su bili Vuini sa 30 i
Simonovi sa 25 poena, dok su kod Partizana najbolji bili Pei sa 33 i Mari sa
29 poena. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Oegovi, Kovaevi, Banjanin, Salaj, ivkovi, iri,
Mihailovi, Simonovi, Vuini, Petrovi, Jovaevi, Vukosavljevi. Trener: Mile
Proti.
Partizan - Kneevi, Lalatovi, Milojevi, Boji, Babi, Mari, Pei, Beravs,
Savovi. Trener: Duan Ivkovi.
Trei derbi je igran 8. septembra 1993. godine na turniru u Grkoj, koji je bio
organizovan kao humanitarni turnir u znak pomoi Zvezdinom igrau i legendi
Slobodanu Jankoviu koji je doiveo teku povredu u maju te godine na
polufinalnoj utakmici plej-ofa grkog prvenstva.
Pored Zvezde i Partizana uestvovali su i Iraklis i Panionios, koji je
bio i domain i organizator turnira, a u kome je Boban igrao pre povrede. Partizan
je pobedio rezultatom 77:66, ali vie od pobede i samog rezultata govori to to su
veiti ovom prilikom bili jedinstveni i pokazali jo jednom svoju humanu stranu.
Najefikasniji u timu Zvezde je bio Gili sa 17 poena dok je kod Partizana
najbolji bio Lonar sa 24 poena.
Crvena zvezda - Vidai, Vardi, Mavrenski, Tomaevi, Cvetkovi, Lisica,
Milutinovi, Gili, Kalianin, Trifunovi, Zeevi, Ivanovi.
Partizan - Sretenovi, Brki, Lonar, Savovi, Beri, Ivanovi, Rebraa,
ilobad, Glidi, Drobnjak.
Iako je rezultat bio u drugom planu, neka ova pria ostane upamena po
humanosti oba kluba.

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE - BOSNA

U okviru priprema za Olimpijske igre u Moskvi reprezentacija Jugoslavije je
odigrala pripremni me sa aktuelnim ampionom drave u tek zavrenoj sezoni
121

ekipom sarajevske Bosne. Utakmica je igrana 23. maja 1980. godine u Sarajevu
u hali Skenderija pred 6.500 gledalaca. Bio je to pravi praznik za Sarajlije, da
na jo jednom vide svoje ljubimce koji su se okitili drugom titulom prvaka u svojoj
istoriji i najjai sastav reprezentacije Jugoslavije. Prepuna Skenderija je
odjekivala od aplauza upuenih obema ekipama. Koarkai su prilikom izlaska na
teren rairili transparent Mi smo Titovi, Tito je na, a zatim minutom utanja
odali potu nedavno preminulom predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Ve na
samom startu mea tandem Slavni-osi je pokazao da je raspoloen za igru, dok
su nasuprot njima koarkai Bosne pokazali da se nee bez borbe predati. Ekipa
Bosne ovom prilikom je bila pojaana koarkaem Partizana Arsenijem
Peiem, ali ni to nije bilo dovoljno da bi se pobedila reprezentacija Jugoslavije.
Ekipa Bosne je u par navrata vodila, najvie sa 4 poena razlike i to je najvie
bilo to su uradili. Pobedila je sasvim oekivano i zaslueno reprezentacija
Jugoslavije sa 105:88. Najbolji pojedinci mea su bili Dalipagi sa 28 i osi sa
24 poena kod reprezentacije, a u ekipi Bosne Delibai sa 18 i Varaji sa 16
poena. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Bosna - Hadi, Dogi, Bosioi, Izi, Radovanovi, Zrno, Varaji,
Delibai, Bilalovi, Pei, Mutapi.
Reprezentacija Jugoslavije - Petrovi, ii, Naki, Jerkov, Skroe, Slavni,
osi, Knego, Krstulovi, Dalipagi, Nikoli.

KIO, OSTANI
Poetkom septembra 1981. godine u Hali sportova na Novom Beogradu pred
oko 5.000 navijaa ekipa Partizana je odigrala prijateljsku utakmicu sa
italijanskom ekipom Skavolinija, za koju je od te sezone upravo iz Partizana
preao Dragan Kianovi, legendarni koarka. To mu je ujedno bila i oprotajna
utakmica od Partizana i od publike koja je i ovom prilikom dola da se zahvali
svojoj legendi za sve to je dao Partizanu. Dvoranom se tokom celog mea orilo:
Kio majstore i Kio ostani, a proslavljeni as je jo jednom pokazao zato ga
publika voli i zato je sa pravom nosio epitet jednog od najboljih koarkaa
Jugoslavije. I u novom klubu Skavoliniju je pokazao da e biti nesumnjivo
najbolje pojaanje i da trener Tanjevi nijednog trenutka nije pogreio to je traio
da on doe u Skavolini. Pobedila je italijanska ekipa sa 125:123, ali Partizan
je sa druge strane, iako vidno oslabljen odlaskom najboljeg igraa, pokazao da e
imati na koga da rauna u budunosti; tu su jo: Dalipagi, Todori, Kerkez, Pei,
122

Petrovi, Mari. Publika je uivala u potezima i jednih i drugih majstora pod

obruima, prvi deo igre je pripao Italijanima sa 55:50, a u nastavku je Partizan
ivnuo i brzim kontranapadima stekao i prednost od deset poena, ali su to Italijani
stigli, te je regularni deo zavren nereeno 107:107. Ulo se u produetke, gde su
Italijani imali vie ivaca i duu klupu i slavili sa konanih 125:123. Najefikasniji
kod oba tima su bili Dalipagi sa 27 i Pei sa 18 poena kod Partizana, a
Silvestri sa 40 i Kianovi sa 28 poena u Skavoliniju. To je bila vrhunska
predstava i vrhunski oprotaj Dragana Kianovia, kakav je i zasluio za sve to je
pruio Partizanu i u reprezentativno dresu. Timovi su nastupali u sledeim
sastavima:
Partizan - Dalipagi, Lazarevi, Bukumirovi, Ristanovi, Kerkez, Petrovi,
Medi, Savovi, Mari, Grbovi, Milojevi, Pei. Trener: Borislav orkovi.
Skavolini - iumbini, Kianovi, Zampolini, Silvestri, Bui, Manjifiko,
Pompei, Karboni, Beneveli. Trener: Bogdan Tanjevi

CIBONA OSVOJILA KUP POBEDNIKA KUPOVA

16. marta 1982. godine u Briselu pred 2.000 gledalaca Cibona je u finalu
Kupa pobednika kupova posle velike borbe savladala kraljevski klub Real iz
Madrida sa 96:95 posle produetaka. Kada je generalni sekretar FIBE Bora
Stankovi uruio srebrni pehar kapitenu Cibone Andru Knegu, tada je slavlje
igraa i navijaa moglo da pone.
Do finala Cibona je stigla tako to je u etvrtfinalnoj grupi osvojila prvo
mesto sa skorom 4 pobede i dva poraza. U njenoj grupi su jo bili Virtus iz
Bolonje, Hapoel i BC Suton Kristal Palas. Cibona je od samog starta utakmice
bila smirenija i koncentrisanija na igru od panskog tima. U 6. minutu Cibona je
imala pet poena prednosti 14:9, da bi u 9. vodila sa 24:17. Tokom prvog
poluvremena briljirao je centar Andro Knego, koji je postigao u prvom periodu 20
poena, te je na krilima njegove igre Cibona na odmor otila sa prednou od
deset poena - 50:40. U drugom poluvremenu drugaija slika: Real se trgnuo, pre
svega zahvaljujui Bradenberu koji je tek u drugom poluvremenu uao u igru, pa se
razlika Cibone poela topiti, da bi u 29. minutu Real izjednaio. Cibona je
ponovo sredila svoje redove i imala vostvo sve do 37. minuta igre, kada je
Real ponovo izjednaio. Na dva minuta i 23 sekunde Real je po prvi put na
utakmici doao u vostvo i do kraja regularnog dela rezultat se menjao kao na
klackalici. Nakon isteka regularnih 40 minuta rezultat na semaforu je glasio 88:88.
123

Usledio je dramatian produetak, ali na samom startu je Cibona ostala bez svoja
dva igraa - Nakia i Pavlievia - koji su dobili po pet linih. Real je poveo sa
tri poena razlike i inilo se da je to kraj, meutim Cibona je uspela da povee
svoje redove; ulaskom Beia i uture, prvo sustie prednost Reala, da bi preko
osia na minut i 44 sekundi pre kraja produetka i povela sa 96:93. Do kraja
utakmice Real je samo uspeo da smanji vostvo Cibone, tako da je na kraju
mea na semaforu pisalo Cibona - Real 96:95. Najefikasniji kod Cibone su
bili Knego sa 34 i osi sa 20 poena, dok su kod Reala najbolji bili Martin sa
28 i Bradenber sa 17 poena. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, utura, Pavlievi, Cetinja, Knego,
osi, Ui, Gospodneti.
Real Madrid - Bradenber, Diaz, Romaj, Lorente, meli, Martin, Korbalan,
Ruvan, Hurijaga, Delibai.
Ovo je Ciboni bio drugi evropski trofej, prvi je osvojila 1972. godine u Kupu
Radivoja Koraa.

PRVO FINALE PLEJ OFA U JUGOSLAVIJI

U ampionatu 1981/82. je uvedeno da se nakon regularnog dela sezone za naslov
prvaka igra plej-of zavrnica, pa su tako u toj sezoni po prvi put u jugoslovenskoj
ligi tu ast imalo osam klubova i Kvarner kao novi prvoliga. Nakon zavretka
regularnog dela sezone raspored na tabeli je bio sledei:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Partizan
Cibona
C. zvezda
Zadar
ibenka
Olimpija
Bosna
Budunost

U osmini finala na neutralnom terenu igrali su Budunost -Jugoplastika

(Jugoplastika prola dalje) i Bosna - Kvarner (Bosna ide dalje). U
etvrtfinalu su igrali sledei protivnici: Partizan -Jugoplastika (2-1 u
pobedama), Cibona - Bosna (2-0), C. zvezda Olimpija (2-0), Zadar ibenka (2-1). U polufinalu su se sastali Cibona C. zvezda (2-1) i Partizan 124

Zadar (2-1). Tako da smo dobili prve finaliste plej-ofa u istoriji jugoslovenske
koarke, Partizan i Cibonu. Finale se igralo na dve pobede. Prva finalna
utakmica igrana je 22. aprila 1982. godine u Hali sportova na Novom Beogradu
pred 4.000 gledalaca (sudije Jaki i Petrovi, obojica iz Beograda). Pruena je
vrhunska predstava, sa ak tri produetka, gde je na kraju Cibona slavila sa
112:108. Finale dostojno plej-ofa - dramatino, borbeno, iscrpljujue, sa puno
obrta, prelepih poteza i akcija. Finale koje je ak i prekaljenim asovima kakvi su
osi i Dalipagi bilo breme, jer su u odsudnim trenucima za svoje timove
promaivali bacanja, iako su iza sebe imali utakmica i utakmica.
Partizan je tokom mea bio bolji protivnik, vodio je u nekoliko mahova i sa 13
poena razlike, ali je iskusni strateg Cibone Novosel estim izmenama anulirao tu
prednost, dok se sa druge strane Partizanov trener orkovi oigledno nije
snaao u triler zavrnici. Na poluvreme je Partizan otiao sa pet poena prednosti.
U drugom delu je imao i 13 poena vika, ali je Cibona vrstom odbranom i
preciznim pogocima iskoristila Dalipagievu indisponiranost od sedam uzastopnih
promaaja i na kraju stigla na 76:76 u 37. minutu, da bi minut kasnije pogotkom
Nakia i prela u vostvo od 78:76. U tih sedam minuta igre Cibona je napravila
seriju 16:2. Partizan je ipak imao me loptu na samo 56 sekundi od kraja mea:
Boban Petrovi donosi Partizanu prednost od tri poena. Tada Novosel uvodi
osia koga je dugo odmarao na klupi, Knego daje jedno od dva bacanja i
smanjuje rezultat na 81:79. Partizan ima napad 40 sekundi pre kraja, ali Cibona
zatvara sve prilaze; Partizan nije ni utnuo ka kou, istekao je napad, a osi na
samo dve sekunde pre kraja mea donosi Ciboni izjednaenje i produetak 81:81. Partizanovi centri Savovi i Mari zbog pet linih odavno nisu bili u igri.
Igrao se prvi produetak i u njemu je Cibona imala prednost od etiri poena
89:85, ali su se promaivali i isti ziceri. Partizan je preokrenuo rezultat i opet
imao me loptu. Na 12 sekundi pre kraja produetka, pri vostvu Partizana od
91:90, osi promauje oba bacanja, ali Naki izvanrednim skokom u napadu
hvata odbitak i daje ko - 92:91 za Cibonu. Partizanu je preostalo deset
sekundi do kraja mea, Dalipagi iz kornera puca, pogaa obru, ali se uje
sudijska pitaljka - faul nad Dalipagiem; Naki dobija petu linu greku. Sekundu
do kraja produetka Dalipagi ima bacanja za pobedu: prvo promauje, drugo daje
- 92:92 - ide se u drugi produetak. Cibona u drugom produetku kontrolie
rezultat, vodi sa po dva poena razlike, da bi Dalipagi iz nemogue situacije tri
sekunde pre kraja mea izjednaio na 100:100 i uveo Partizan u trei produetak.
U treem produetku Cibona je zaigrala jo bolje, umorni Partizan vie nije
imao snage, poveli su sa 112:106 i tu je ve bio kraj, tako da je Partizan do kraja
ubacio jo dva poena i postavljen je konaan rezultat - 112:108. Presudila je sjajna
odbrana Cibone i skok - Cibona je imala ak 20 skokova u napadu. Najbolji
pojedinci u pobednikom timu su bili Naki 23 poena, osi 20, Knego 19, a kod
125

Partizana Dalipagi sa neverovatnih 50 poena, Slavni 19, Petrovi sa 12 poena.

U revanu u Zagrebu 24. aprila 1982. godine nije bilo ovoliko drame kao u
prvom meu. Cibona je dosta lako i rutinski savladala Partizan sa 89:75, to i
sam rezultat pokazuje. U poetku je Partizan pokuavao, poveo sa 18:12, ali to je
sve to je i uradio na ovom meu, Cibona je preuzela kontrolu nad utakmicom i
rutinski privela me kraju. Najbolji pojedinci na meu su bili kod Cibone sa
osi 21 i Naki 18 poena, a kod Partizana Dalipagi 31 i Slavni sa 21
poenom. Tako je Cibona po prvi put u svojoj istoriji postala prvak Jugoslavije.
Tako je ta sjajna godina Cibone zavrila se triplom krunom, poto su u samo dva
meseca osvojili Kup Jugoslavije, pobedivi Iskra Olimpiju sa 90:79, Kup
pobednika kupova, pobedivi u finalu Real iz Madrida sa 96:95.
Ostae zapisani akteri prvog finala plej-ofa koji su igrali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, utura, Pavlievi, Bevanda, Cetinja,
Gospodneti, oi, Knego, Ui, Savovi. Trener: Mirko Novosel.
Partizan - Todori, Zorki, Ristanovi, Kerkez, B. Petrovi, Medi, Savovi,
Mari, Grbovi, Slavni, Pei, Dalipagi.

OPROTAJNA UTAKMICA VINKA JELOVCA

3. decembra 1982. godine u hali Tivoli u Ljubljani sa koarkake pozornice
otiao je jo jedan as, jo jedna legenda jugoslovenske koarke Vinko Jelovac.
5.000 ljudi je dolo da jo jednom poslednji put kae veliko hvala Vinku za sve
to je pruio. Bilo je tu i linosti iz slovenakog dravnog vrha, Kuan, Dolanc i
drugi. Njegov klub, u kome je igrao najvei deo karijere, Olimpija, upriliila je
ovaj velianstveni dogaaj utakmicom protiv ekipe Cibone.
Tano kada je na semaforu stajalo deset minuta i deset sekundi, jer je Vinko celu
svoju karijeru nosio dres sa brojem 10, sudije Oblak i Matijevi prekidaju me da
bi se Vinko pozdravio sa svima koji su doli da uveliaju ovaj dogaaj. Do tada se
u Ljubljani nijedan sportista nije oprostio na takav nain. Jelovac je to svakako
zasluio. Kada se zavrila sveanost, Jelovac je simbolino predao kapitensku
traku Peteru Vilfanu i utakmica je mogla da se nastavi. Iako je rezultat svakako bio
u drugom planu, pobedila je ekipa Olimpije sa 123:93. Cibona je nastupala
bez Ace Petrovia i uture koji su bili sa reprezentacijom na turneji. Najefikasniji
kod Olimpije su bili Suboti sa 27 i Polanec 23 poena, a kod Cibone osi 24
i Perini sa 18 poena.
Ekipa Olimpije je nastupala u sledeem sastavu: Mofardin, Blaznik, Brodnik,
126

Hauptman, Polanec, Suboti, Jelovac, Todorovi, Vilfan, antelj, Vujai,

Miunovi.
Ekipa Cibone: Bevanda, Pavlievi, Despot, Cetinja, Knego, osi, Perini,
Savovi, Gospodneti.

ZADAR - ZADRANI
1. aprila 1983. godine u Jazinama je odigran revijalni me izmeu aktuelne ekipe
Zadra i bivih igraa koji sada brane broje drugih klubova. Pred 3.500 gledalaca
pobedila je ekipa Zadra sa 106:102. Publika je ponovo mogla da na delu vidi
majstorije ere, osia, Matulovia i ostalih. Zadrani su skoro celi me vodili
do pred sam kraj kad im je ponestalo snage, tada domaa ekipa preuzima vostvo i
ne isputa ga do kraja. Najbolji na terenu je bio Kreimir osi, a za njim jo jedan
as, Josip era. Kod ekipe Zadra najefikasniji je bio Popovi sa 22 poena, a
kod Zadrana osi sa 32 poena. Inae, sav prihod od prodatih ulaznica je iao za
izgradnju nove hale u Zadru i za pomo ekipi Borika za uee u kvalifikacijama
za ulazak u drugu koarkaku ligu.
Ekipe su nastupile u sledeim sastavima:
Zadar - Hrabrov, ikli, Popovi, Sunara, Perini, Bobi, Blaevi,
Vrankovi, Ostarevi, Petranovi, Obad, Pahli.
Zadrani - Jusup, Matulovi, Bobi, Grkovi, Oluji, Zeli, era, osi,
Paravinja, Perini.

APLAUZI ZA MEKA
8. juna 1983. godine jo jedan majstor pod obruima je otiao u istoriju. Kada je
na semaforu bilo 11 minuta i 11 sekundi usledilo je slavlje, tog trenutka prestala je
sportska karijera velikog i nenadmanog Miluna Marovia. Poslednji romantiar sa
Crvenog krsta, reprezentativac i jedan od najboljih igraa Radnikog skinuo je
dres sa brojem 11, koji je neprestano nosio poslednjih 16 godina. Njegov
Radniki je zajedno sa reprezentacijom Jugoslavije priredio velianstveni
oprotaj Meku, kako su ga prijatelji zvali, jednoj istinskoj koarkakoj legendi u
Hali sportova na Novom Beogradu, gde je bilo prisutno i 2.500 gledalaca. Od
127

Meka su se mnogi oprostili prigodnim poklonima i priznanjima, pa je tako dobio i

Povelju Sportskog drutva Radniki, Plaketu KSS, Zlatnu plaketu SOFK-a,
Zlatnu plaketu KS Beograda, Plaketu Partizana, umetniku sliku iz ruku
Dragie Vuinia koji mu je predao u ime Crvene zvezde, knjigu Umetniko
blago Evrope, koju je dobio kao zajedniki poklon delegata utakmice Beloevia i
sudija Jakia i Radovia. Povodom sveanog dogaaja izala je i prigodna
publikacija gde je izmeu ostalog stajalo i ovo: Danas je vreme za poslednje
Milunove koeve u zapisniku, ali njegov trag u istoriji koarkakog kluba
Radniki traie se i nalaziti u svakoj od 16 minulih godina provedenih u
crvenom dresu. Veeras emo biti pomalo setni jer Radniki - klub ostaje bez
jednog istinskog asa, ali i sreni jer Radniki - klub dobija jednog vrsnog
sportskog radnika. A svih ovih godina smo ponosni to imamo tako izuzetnog
sportistu i kapitena, oveka o kome zaista svi ne iz kurtoazije i ne zbog ovog
rastanka sa koevima moemo govoriti samo u superlativima.
Marovi je na rastanku vidno uzbuen, rekao da je ovo za njega nezaboravan
trenutak: Ne znam ni sam da li sam zasluio sve ovo, ovoliko nagradi i panje.
Hvala svima koji su doli da mi kau zbogom sa terena i uine da nikada ne
zaboravim ove divne asove.
Iako je rezultat bio u sasvim drugom planu, vredi napomenuti da je pobedila
ekipa Radnikog sa rezultatom 114:110. Najefikasniji kod oba tima su bili
Dalipagi sa 28 i Kianovi sa 23 poena za Radniki, dok su kod Reprezentacije
najbolji su bili Grbovi sa 27 i Mutapi sa 20 poena. Timovi su nastupali u
sledeim sastavima:
Radniki - Ivkovi, Kianovi, Vuurovi, Bonjak, Dabi, Banjanin, Slavni,
Marovi, Damnjanovi, Jari, Dalipagi, Milovanovi.
Reprezentacija Jugoslavije - Zorki, Ivanovi, Stefanovi, Mutapi, Grbovi,
Bukumirovi, Arapovi, Cvjetianin, Vujai, Savovi.

KAROCA GRE - NEKA GRE

10. juna 1983. godine u Splitu na Gripama poslednji put svojoj vernoj splitskoj
publici i koarci rekao je zbogom Damir olman, Zlatni dentlmen sa Gripa,
kako su ga mnogi zvali i koji je taj epitet sa pravom dobio i nosio. Preko 3.000
ljubitelja koarke je dolo da jo jednom zahvali istinskoj legendi splitske i
jugoslovenske koarke, velikom olmanu koji je sa svojih poslednjih 14 poena
postignutih na ovoj utakmici pokazao zato je to to jeste.
128

Oprotaj od koarkake veliine je bio velianstven, oficijelni program je vodio

nenadmani Mladen Deli, a velikani koarke poput Kianovia, Bradenbera,
osia, Markoratija su doli da uprilie ovaj nezaboravni trenutak. olman je igrao
12 minuta, taman onoliko koliko je sa velikim uspehom nosio taj broj na svom
dresu svih ovih godina. Kada je na trenutak semafor zastao na toj cifri, iz gledalita
su poleteli latice gerbera ute boje, boje dresa Jugoplastike, a olman je
kapitensku traku predao svom nasledniku, takoe koarkakoj legendi eljku
Jerkovu. Ovoj lepoj sveanosti se pridruio i poznati kantautor Oliver Dragojevi,
koji je sa grupom More, dok se olman opratao od saigraa, prijatelja i publike
pevao pesmu Karoca gre, neka gre....
Otiao je olman u legendu, to je svojim igrama, ponaanjem, kako na terenu
tako i van njega, apsolutno zasluio. Svi na terenu su gledali da svojim potezima
jo vie ulepaju i uprilie velianstveni oprotaj velikog asa. Pobedila je ekipa
Zvezde prijatelji sa 117:105. A najefikasniji kod oba tima su bili eko sa 25,
Perasovi sa 15 i olman sa 14 kod Jugoplastike, dok su kod ekipe Zvezde
prijatelji najbolji bili Dalipagi sa 20 i Kianovi i Barivijera sa 14 poena.
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Perasovi, Matulovi, Bjelajac, eko, Poljak, Hrabrov,
olman, Macura, Bilanovi, Vui.
Zvezde prijatelji - Bradenber, Kianovi, ii, Jerkov, Marzorati, Barivijera,
Slavni, osi, Varaji, Dalipagi, Delibai.

POSLEDNJI PUT BUTUR MAJSTORE

12. maja 1984. godine makedonska koarkaka legenda i legenda skopskog
Rabotnikog - Blagoe Georgiovski, poslednji put je pred svojim vernim
navijaima odigrao ples pod obruima. U hali Rabotnikog pred oko 2.000 ljudi
odigran je revijalni me izmeu ekipe Rabotnikog i reprezentacije Jugoslavije veterana (reprezentativci koji su zajedno sa Georgiovskim nastupali u plavom
dresu), u kom je Reprezentacija slavila pobedu sa 106:97. Skopska publika je
imala priliku da vidi majstore pod koevima, koji su doli da isprate svog saigraa
na mesto koje mu i pripada, meu koarkake legende. Kada je na semaforu bilo 13
minuta i 13 sekundi, me je nakratko prekinut, kako bi Georgievski, koji je celu
svoju karijeru nosio dres sa brojem 13, mogao da se oprosti od prijatelja, publike,
tv auditorijama i od koarke koju je voleo iznad svega. Svih 2.000 posetilaca je
skandiralo kao jedan: Butur majstore!, to je bio pokli kojim su njegovi navijai
129

godinama unazad bodrili svog idola. Najefikasniji kod reprezentativaca veterana su

bili Varaji sa 31 i Jelovac sa 27 poena, dok su se u ekipi Rabotnikog istakli
Stojkovi sa 26 i Serafimovski sa 18 poena. Na ovoj utakmici su se od
profesionalnog suenja oprostile i sudije Anastasovski i Popovski koji su sudili
prvo poluvreme utakmice. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Reprezentacija Jugoslavije (veterani) - Ivkovi, Kovaevi, Jelovac,
Andonovski, Varaji, osi, olman , Plea, Bocevski, Pei.
Rabotniki - Sotirovski, Nastev, Mitev, Serafimovski, Radonji, Stojkovi,
Zrno, Davitkov, Janevski, Georgijevski, ikovski, Samardijski.

POSLEDNJI VARAJIEVI KOEVI

29. maja 1984. godine arko Varaji, proslavljeni koarka sarajevske Bosne
i reprezentativac Jugoslavije, pred svojih 4.000 navijaa je otiao u legendu, rekao
zauvek zbogom aktivnom igranju koarke. Bosna i reprezentacija Jugoslavije,
koja se pripremala za olimpijske igre, htele su na taj nain da jo jednom kau
hvala proslavljenom koarkau. Na 5 minuta i 58 sekundi pre kraja mea Varaji je
krenuo da napusti teren ispraen frenetinim i dugotrajnim aplauzom sarajevske
publike i igraa oba tima. Primivi prigodne poklone otrao je poslednji krug ka
svlaionici i tako otiao u legende. Oprotaju arka Varajia su prisustvovali i
njegovi saigrai iz reprezentacije Slavni, Georgievski, olman, Jerkov,
Kianovi, i drugi. Svi su oni doli jo jednom da odaju poast kapitenu Bosne
koji je 16 godina mamio aplauze irom Jugoslavije, bio i ostao sportski dentlmen.
Oprotaj, posle 1.060 odigranih utakmica, karijere kakva se poeleti samo mogla.
Iako je rezultat bio u drugom planu, pobedila je reprezentacija Jugoslavije sa
96:95. Najefikasniji kod reprezentativaca su bili Radovanovi sa 23 i Draen
Petrovi sa 18 poena, dok su u ekipi Bosne najbolji bili Varaji i Vuevi sa po
24 poena. Sudije ovog mea su bile Jaki (Beograd) i Radonji (Sarajevo).
Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Reprezentacija Jugoslavije - D. Petrovi, A. Petrovi, Vukievi, ii, Sunara,
Zorki, Vilfan, Knego, Radovanovi, Naki, Dalipagi, Brankovi.
Bosna - Vuevi, ogi, Benaek, Tai, Ljoljo, Lukenda, Primorac, Varaji,
Mutapi, Bilalovi, Hadi, Mitrovi.

130

ODLAZAK LEGENDARNOG KINETA U ISTORIJU

19. septembra 1984. godine je datum koji e biti upisan kako u istoriju KK
Bosne, tako i u istoriju koarke uopte. Tog dana, pred 8.000 ljudi u
Skenderiji, u legende je otiao jedan od najveih jugoslovenskih igraa svih
vremena, Mirza Delibai Kine. Tog dana u Sarajevu u Skenderiji sastala su se
dva tima kojima je Mirza najvie dao u svojoj karijeri Bosna i Real iz
Madrida. Pobedio je Real iz Madrida sa 92:82, sudili su Radonji (Sarajevo) i
Kurili (Tuzla). Najefikasniji u timu Bosne su bili Radovanovi sa 19 poena
(koji je specijalno za ovu priliku doao iz Francuske) i Mitrovi sa 16 poena. Toj
velianstvenoj predstavi, pored ova dva tima, prisustvovale su i druge koarkake
legende koje su htele da uveliaju ovaj trenutak, pa su tu bili osi, Slavni,
Tvrdi, olman, Plea, Kapii, Jerkov, Kianovi, svi su oni bili Mirzini
saigrai i prijatelji i zajedno su predstavljali zlatnu generaciju plavih, koja je
osvojila sve to se moglo osvojiti.
Mirza, koji je bio uzbuen zbog deavanja i ovacija 8.000 posetilaca, kroz suze
uspeo da prozbori: Nemam rei da zahvalim svima koji su prisustvovali utakmici
stvorivi ovu divnu atmosferu. Drago mi je to je me proao kao stotinu ranije dok
sam igrao u dresu Bosne. Ganut sam panjom gledalaca koji su ovom velikom broju
doli u nau Skenderiju. Ovo se ne zaboravlja.
Kao to ni mi nikada neemo zaboraviti Kineta.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Bosna - Vuevi, uri, Benaek, Lukenda, Ljoljo, Radovanovi, Primorac,
Mutapi, Delibai, Bilalovi, Hadi, Mitrovi.
Real Madrid - Robinson, Del Karol, Roman, Birjukov, Velasko, Martin,
Korbalan, Ruljan. Ituriaga, Dekson.

CIBONA PRVAK EVROPE

3. aprila 1985. je datum koji e Cibona i njeni navijai pamtiti doveka. Tog
dana je u Atini Cibona po prvi put postala prvak Evrope i posle Kupa Radivoja
Koraa koji je osvojila davne 1972, ovo je najvei uspeh u njenoj istoriji. U
finalu Kupa ampiona pobeen je slavni Real iz Madrida rezultatom 87:78. Ali.
131

da se prvo vratimo na to kako je Cibona dola do samog finala.

Najpre je u prvom kolu morala da savlada bugarski tim CSKA. Iako je prvi
me u Bugarskoj izgubila sa 97:91, u revanu u Zagrebu Cibona se sa kamatom
osvetila Bugarima i pobedila 89:73. U drugom kolu, Cibona je izbacila finskog
predstavnika Helsingin, kada je bila bolja u oba mea. Plasirala se u polufinalnu
grupu, gde je zauzela prvo mesto sa skorom 7-3, ispred Reala, Makabija,
CSKA, Rome i Virtusa iz Bolonje. Poto su na pozicijama 1 i 2 bili
Cibona i Real iz Madrida, usledilo je veliko finale u Atini.
Cibona je ula jako nervozno u ovaj me i tom tonu je odigrala celo prvo
poluvreme, koje je zavrila minimalnom prednou od 39:38. Da bi u nastavku
mea izali razgoropaeni i bukvalno poistili Madriane. Za osam minuta od 29
do 37 napravili su seriju 20:4 i sa 61:59 - rezultat koji je bio na semaforu pre
poetka te serije - dolo se na 81:63. Pokuavao je trener Reala raznim
izmenama da promeni tok utakmice, ali bez uspeha, Cibona je te veeri,
predvoena maestralnim Draenom Petroviem, plesala svoj ampionski ples. Na
kraju je Real po trei put u toj sezoni morao da prui ruku boljem rivalu.
Cibona je postala novi vladar Evrope sasvim zaslueno. Real je pobeen tri
puta, CSKA dva puta, sa Makabijem je bio skor 1-1, sa Bancoromom 1-1 i
sa Granarolom 11, svi su oni morali priznati da je najbolji tim te sezone bila
Cibona. Najbolji pojedinac mea je bio svakako Draen Petrovi sa 36 poena, a
pored njega u Ciboni najefikasniji su bili njegov brat Aleksandar Petrovi i
utura sa po 16 poena, dok su kod Reala najbolji bili Robinson sa 22 i Ituriaga
sa 15 poena. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, D. Petrovi, utura, Lukai, Knego,
Vukievi, Ui, I. Naki, Arapovi, Anzulovi, otarec, Razi. Trener: Mirko
Novosel i eljko Pavlievi.
Real Madrid - Robinson, Salas, Romaj, Birjukov, Velasko, Martin, Korbalan,
Ruljan, Martin, Ituriaga, Dekson. Trener: Manuel Lolo Sainc.
Po povratku u Zagreb usledilo je nevieno slavlje, te je dva dana nakon velikog
uspeha redakcija sportskih novosti Sprint organizovala priredbu u domu Vatroslav
Lisinski, na kojoj je igrae Cibone i mnoge druge zvanice zabavljala rok grupa
Novi fosili.

OPROTAJNA UTAKMICA KREIMIRA OSIA

11. maja 1985. godine u Zagrebu u dvorani Doma sportova, najbolji koarka
132

Jugoslavije svih vremena se oprostio od aktivnog igranja koarke i otiao u

legendu. Tom istorijskom i sveanom trenutku prisustvovalo je 7.000 ljudi, a na
oprotaju su bili igrai njegovi saigrai iz reprezentacije i aktuelna reprezentacija
Jugoslavije. Iako je rezultat totalno nebitan na ovakvim utakmicama, osieva
generacija je pobedila sa 107:103. Kada je na semaforu pisalo 13 minuta i 30
sekundi, svih 7.000 posetilaca u Domu sportova je ustalo na noge i frenetinim
aplauzom jo jednom pozdravilo istinsku koarkaku legendu, velikog i
jedinstvenog Kreimira osia osu. Bilo je to javno veliko hvala najveem
koarkau sa ovih prostora, a tada aktuelnom selektoru reprezentacije. Ovacije
ovom, moe se slobodno rei dobroudnom divu, su trajale nekoliko minuta.
Aplauz koji je 7.000 srenika koji su imali ast i zadovoljstvo da prisustvuju tom
nesvakidanjem dogaaju, uputilo u ime svih Jugoslovena, jer ne verujem da je
postojao iko ko nije voleo ovu legendu. Ljubitelji koarke su svakako mogli da
uivaju jo jednom u arolijama majstora pod obruima koji su jo jednom
pokazali da nisu zaboravili ono ime su godinama oduevljavali publiku irom
Jugoslavije, Evrope i sveta. osieva generacija je bila pojaana dvojicom
legendi - Draenom Petroviem i Vivaltom.
Ekipe su nastupale u sledeim sastavima:
osieva selekcija - D. Petrovi, Plea, Jelovac, Jerkov, Slavni, olman,
era, osi, Knego, Vivalta, Daneu, Dalipagi.
Reprezentacija - B. Petrovi, Zorki, utura, Ivanovi, Sunara, Mutapi,
Radovi, urii, Ui, Naki, Vuevi, Perasovi.

CIBONA - SPRINT
25. novembra 1985. u Domu Sportova pred 6.000 gledalaca odigran je
revijalni me izmeu aktuelnog prvaka Evrope Cibone i selekcije asopisa
Sprint, gde su igrali najbolji koarkai Jugoslavije toga vremena. Sav prihod od
ove manifestacije je bio namenjen Univerzijadi koja je trebala da bude odrana u
Zagrebu 1987. Te veeri je celokupna jugoslovenska javnost, to uivo, to preko
malih ekrana, mogla da uiva u majstorijama vrhunskih koarkaa. Pokrovitelj ove
akcije je bio sportski asopis Sprint, a selekciju tog asopisa je predvodio trener
Vlada urovi.
Prvi deo utakmice je i pripao selekciji Sprinta, pre svega raspoloenima Vilfanu
i Aleksandru Petroviu, da bi u drugom poluvremenu Cibona kao prvak starog
kontinenta preuzela stvari u svoje ruke, najvie zahvaljujui najboljem igrau
133

Draenu Petroviu. Sedam minuta pre kraja utakmice, kada je Cibona ve

obezbedila pobedu, usledila je atraktivna utakmica i potezi za publiku. Cibona je
zaslueno pobedila sa 113:103 i pehar, rad i dar poznate Industrije i kovnice
Marko Orekovi - IKOM, glavni i odgovorni urednik Sprinta je uruio kapitenu
Cibone Mihovilu Nakiu. Najefikasniji pojedinci kod obe ekipe su bili Draen
Petrovi sa 39 i Ui sa 20 poena u Ciboni, dok su kod selekcije Sprinta najbolji
bili Vilfan sa 22 i Aco Petrovi sa 21 poenom. Sudije - Matijevi i Tartaglija
obojica iz Zagreba. Ekipe su nastupale u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, Anzulovi, Bei, utura, Pavlievi, Razi, D. Petrovi,
Cvjetianin, Vukievi, Ui, I. Naki, Arapovi.
Selekcija Sprinta - Perasovi, A.Petrovi, Benaek, Divac, Grbovi, Vilfan,
Radovi, Bogosavljev, uri, Mutapi, Vrankovi.

U ROKU OD SAMO PET DANA DVA PUTA OBARAN

KORAEV REKORD
U roku od samo pet dana, oktobra 1985. godine oboreni su ukovi rekordi od
99 poena datih na jednoj koarkakoj utakmici (Kup ampiona protiv vedskog
prvaka), kao i 74 poena protiv zagrebake Mladosti.
Prvo je 5. oktobra 1985. godine u prvom kolu prvenstva Jugoslavije Draen
Petrovi na utakmici Cibona - Olimpija (158:77) dao 112 poena. Treba
napomenuti da se Olimpija te godine vratila u elitno drutvo i da je zbog
kanjenja sa licenciranjem igraa morala protiv Cibone da izvede juniore, od
kojih je najstariji igra imao 18 godina. Te je Draen u toj neravnopravnoj borbi
dao 112 poena, to je svakako rezultat za pohvalu i zvanian rekord. Cibona je
takoe neke svoje igrae odmarala, a priliku je dobilo par mlaih igraa, poput
Anzulovia, Rizmana i otareca.
Ekipe su nastupale u sledeim sastavima:
Cibona - Anzulovi, Bei, utura, Pavlievi, D. Petrovi, Rizman,
Vukievi, Ui, I. Naki, otarec.
Olimpija - Zorii, urovi, Mercelj, Maek, Straia, Strmole, Erjavec,
Kralj, Novina.
Samo pet dana kasnije, u Kupu Radivoja Koraa, Zadar je dva puta u roku
od tri dana ukrstio koplja sa kiparskom ekipom Hapoela i zabeleio dve
ubedljive pobede. 9. oktobra 1985. godine, u prvoj utakmici, Zadar je pobedio
sa 121:40. Veoma lako, a trener Zadrana Vlado urovi je odmarao svoje najbolje
134

igrae.
10. oktobra 1985. godine usledila je druga utakmica, koja je za nas jo
interesantnija, i nju je Zadar vie nego ubedljivo dobio - 192:116. Najefikasniji
na meu je bio koarka Zadra Zdenko Babi, koji je postigao neverovatnih 144
poena i tako oborio rekord Draena Petrovia, star svega 5 dana. Ve u 26. minutu
utakmice Babi je postigao 113 poena i tako tada ve preao Draena, ali se nije na
tome zadrao, ve nastavio dalje. Treba napomenuti da je i Zadar sruio svoj
rekord star 18 godina od 162 poena postignutih u prvenstvu protiv Kombinata iz
Zrenjanina. A sastav Zadra koji je igrao na toj utakmici i koji e ui u anale je
izgledao ovako: Pahli, ikli, Mlaan, Matulovi, Babi, arlija, Bori, Obad,
Hrabro, Popovi, Blaevi, Vrankovi, Petranovi.

CIBONA ODBRANILA TRON

3. aprila 1986. godine u Budimpeti ekipa Cibone je odbranila evropski tron i
tako po drugi put zaredom postala prvak Evrope, potvrdivi da joj nema ravnih. Za
razliku od prethodne godine i ovoga puta savladana je ekipa algirisa sa 94:82.
Cibona je kao aktuelni ampion Evrope do finala morala da savlada u prvom
kolu Galatasaraj u dvomeu. U drugom kolu je savladala austrijsku ekipu
Klostemeuburg, takoe u dvomeu, i plasirala se u polufinalnu grupu. Kao i prve
godine, i sada je Cibona suvereno osvojila prvo mesto u grupi, skorom 7-3,
ispred algirisa, Simak Olimpije iz Milana, Real Madrida, Makabija i
Limoa. I kao prvoplasirana se sastala sa drugoplasiranom ekipom algirisa,
koja je bila opasan rival. U Budimpeti, igralo se pred 12.500 navijaa, od ega su
7.000 bili Jugosloveni koji su doli da bodre Cibonu. Prvak Sovjetskog Saveza
algiris je poeo vrstom odbranom, a u napadu je pokuavao preko odlinog
centra Sabonisa da napravi prevagu u reketu i na kraju u rezultatu.
Cibona je poela nervozno, Draen Petrovi svoje prve koeve postie tek u
devetom minutu, da bi algiris poslednje vostvo imao u 12. minutu - 25:22.
Tada u igru ulazi Sven Ui, koji je povezao redove Cibone i napravio prevagu,
te je na krilima njegove igre Cibona prvo poluvreme reila u svoju korist 47:39. U nastavku mea, sve do sredine poluvremena, razlika je bila od 5 do 8
poena za Cibonu, da bi Danko Cvjetianin trojkom u 34. minutu rasprio sve
nade algirisa i Cibonu odveo na nedostinih 82:67.
Treba istai da je zbog nesportskog poteza Sabonisa, koji je udario Nakia,
najbolji centar Evrope bio iskljuen iz igre i tako jo vie odmogao svojoj ekipi.
135

Nakon trice Cvjetianina slavlje je moglo da pone, Cibona je rutinski privela

me kraju i slavila sa 94:82. Najbolji igra utakmice bio je Sven Ui koji je
pokrenuo Cibonu, postigao je 23 poena; jedan vie od njega je postigao
Cvjetianin - 24, pomalo indisponirani Draen Petrovi je dao 22 poena, dok su
kod algirisa najbolji bili Sabonis sa 27 i Jovaja sa 18 poena. Timovi su
nastupali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, utura, Pavlievi, otarec, D. Petrovi,
Cvjetianin, Vukievi, Ui, Anzulovi, Arapovi, I. Naki, Razi. Trener: eljko
Pavlievi.
algiris - Brazis, Rugauskas, Vicoskas, ivilis, Lekarauskas, Krapikas,
Kurtinaitis, Sabonis, Jankauskas, Homius, Maleras, Jovaja. Trener: Vladas
Garastas.
Doek je bio velianstven, od same granice sa Maarskom pa sve do Zagreba,
gde ih je u i ispred Doma sportova ekalo 6.000 ljudi koji su doli da pozdrave
suverene vladare Evrope.

POSLE 11 GODINA ZADAR AMPION

Jedanaest godina su Zadrani i Jazine ekali ampiona i 26. aprila 1986. godine
konano ga i doekali. Moe se rei - apsolutno zaslueno iako je to odjeknulo kao
bomba, jer je u finalu u majstorici u Zagrebu savladana super-mona Cibona.
Regularni deo prvenstva Cibona je zavrila na prvom mestu, sa skorom od 21
pobede i samo jednim porazam od ibenke 102:100, dok je ekipa Zadra bila
druga sa 15 pobeda i 7 poraza. U plej-ofu, Cibona je startovala od etvrtfinala i
tu pobedila MZT sa 2-0 u pobedama, u polufinalu Zvezdu sa 2-1, i ekala je
svog protivnika u finalu. Svi su oekivali glatko finale u kojem e Cibona kao
aktuelni prvak Evrope dobiti i nastaviti dominaciju, no ekipa Zadra predvoena
Vladom uroviem nije mislila tako. Zadar je u etvrtfinalu bio bolji od ekipe
Bosne sa 2-0, a u polufinalu je Jugoplastiku dobio istim skorom i u finale
moda i nenadano izaao na megdan Ciboni.
U prvoj finalnoj utakmici plej-ofa u Zagrebu 19. aprila 1986. Cibona je lako
pobedila Zadar rezultatom 84:70. Najbolji igra, a ujedno i najefikasniji je bio
Draen Petrovi sa 28 poena. Kod ekipe Zadra najbolji je bio Popovi sa 19
poena. U revanu 22. aprila 1986. u Jazinama, Zadar se revanirao aktuelnom
prvaku sa 84:73 i tako izborio majstoricu. Inae, interesantan podatak sa druge
finalne utakmice jeste da je Draen Petrovi ceo me presedeo na klupi, jer se na
136

zagrevanju povredio. Uglavnom, Zadar je apsolutno zaslueno dobio, a najbolji

pojedinac kod pobednika je bio Petranovi sa 15 poena, dok je kod gostiju najbolji
bio Cvetianin sa 23 postignita koa. Usledila je majstorica u Zagrebu 26. aprila
1986, gde je i dalje Cibona bila apsolutni favorit. Ve na samom startu Zadrani
pokazuju da nisu doli samo da budu deo slavlja Zagrepana, ve da su doli da se
bore, vode, gube, izjednaavaju, da bi tek pred sam kraj prvog poluvremena
Cibona povela sa pet poena razlike. Zadar je tu prednost imao u dva navrata.
Rezultatom 42:37 za Cibonu je zavreno prvo poluvreme, ali e ipak jedna mrlja
ostati na slici prvog poluvremena; naime, u 14. minutu Arapovi udara Pahlia i
sudija Kurili mu pokazuje put u svlaionicu. Sredinom drugog poluvremena
Cibona konano uspeva da ostvari dvocifrenu prednost od 11 poena 71:60 i
mislilo se da e konano slomiti otpor ilavih i hrabrih Zadrana. Draen Petrovi
je zaredom pogodio 5 trojki. Tada dolazi do neshvatljivog pada nivoa igre kod
igraa Cibone - imali su pet lopti da zavre me, ali Petrovi i Naki promauju
u istom napadu ut za tri poena, da bi zatim opet Draen promaio ponovo ut za tri,
sledi promaeno bacanje Petrovia, promaaj Nakia za tri poena, a sve dok traju ti
promaaji Zagrepana, Zadrani pune ko Cibone i hvataju prikljuak, da bi se
ulo na kraju u produetke rezultatom 85:85. Potpuni ok u hali, Ciboni ulazi
voda u ui, a Zadrani dobijaju krila. U produetku Cibona ponovo vodi, sa
89:85, ali Zadar izjednaava, vodi se ogorena borba pod oba koa, smenjuju se
u vostvu i jedni i drugi, da bi na kraju produetka na semaforu stajao rezultat
96:96. Ulo se u drugi produetak gde je Cibona drala prikljuak do rezultata
100:100, a onda Petar Popovi sa svoje dve trojke donosi prevagu Zadru.
Cibona je imala ansu u poslednjem napadu da ponovo izbori produetak kada je
Branko Vukievi dao dva poena. Ciboni je bila potrebna trojka, te su ga igrai
Zadra pustili bez ikakvog kontakta i dodatnih bacanja da da ko. Kraj mea na
semaforu je pisalo Cibona - Zadar 110:111 i slavlje Zadrana je moglo da
pone. Najbolji pojedinac u ekipi Zadra je bio Popovi sa 35 poena, od toga 6
trojki, a kod ekipe Cibone Draen Petrovi sa 39 poena, od ega 7 trojki.
Ovaj istorijski uspeh Zadrana e svakako ostati upisan zlatnim slovima u
njihovoj istoriji jer je pobeena ekipa Cibone, koja na svom parketu nije
izgubila 1.136 dana tanije od 16. marta 1983, kada je poslednji put bila poraena
od ekipe Crvene zvezde u etvrtfinalu plej-ofa.
Ovaj istorijski podvig su ostvarili sledei igrai: Pahli, Popovi, Mlaan,
Matulovi, Babi, Blaevi, Vrankovi, Petranovi, Obad, Hrabro. Trener: Vlada
urovi.

137

NOVI EVROPSKI TROFEJ CIBONE

Poto je Cibona u domaem finalu ostala bez titule, morala je da igra u Kupu
evropskih kupova. I tu je pokazala potpunu dominaciju, te je nakon dve evropske
titule ampiona treu godinu zaredom osvojen jo jedan trofej. 17. marta 1987. u
Novom Sadu, u svojoj zemlji, praktino na domaem ognjitu, Cibona je
pobedila italijanski Skavolini rezultatom 89:74. Cibona je u Kupu startovala u
etvrtfinalnoj grupi gde je osvojila prvo mesto sa skorom 6-0 ispred Skavolinija,
Efes Pilsena i Rasing Mehelena. U polufinalu Cibona je pobedila ekipu
Asvela, od koje je bila bolja u dvomeu i u finalu u Novom Sadu se sastala sa
stari dobro poznatim rivalom Skavolinijem, koga je ve dva puta dobila u grupi.
Prvo poluvreme je pripalo Italijanima, Cibona je u tom periodu izgledala kao
ratimovani orkestar, a Draen Petrovi se propisno ispromaivao. Imao je
Skavolini i veliku prednost, ali je Cibona na kraju prvog poluvremena
smanjila razliku na pristojnih 37:43. Cibona je pri rezultatu 15:12 stala i tu je
Skavolini uao u seriju i otiao na 30:17, ali je zahvaljujui pre svega Mihovilu
Nakiu drala glavu iznad vode, i dola do tih podnoljivih -6. U nastavku mea
braa Petrovi su se razigrala i u periodu izmeu 29. i 33. minuta postigla 5 trojki,
te su od rezultata 57:57 odveli Cibonu u vostvo od 72:61. Cibona je krenula
furiozno i dobila drugu deonicu sa 52:31. U ukupnom skoru Cibona je na kraju
slavila sa 89:74. Prikazala je na ovoj utakmici dva lica, ali ono najbolje se videlo
kada je trebalo, u drugom poluvremenu. Prevazili su nervozu, sredili svoje redove
i odigrali onako kako su i navikli svoje navijae. Skavolini je te sezone po trei
put morao pred Cibonom morao da poloi oruje. Najefikasniji kod Cibone su
bili Draen Petrovi sa 28, Aco Petrovi sa 18 i Mihovil Naki sa 17 poena, dok
su kod Skavolinija najefikasniji bili Fredrik sa 24 i Kosta sa 20 poena.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, utura, Pavlievi, D. Petrovi, Knego,
Vukievi, Ui, Cvjetianin, Arapovi, otarec, Razi. Trener: Janez Drvari.
Skavolini - Mineli, Gracis, Manjifiko, Franko, Fredrik, Davis, Sonjala,
Zampolini, Kosta, Natali, Merliti, Aureli, Berti. Trener: ankarlo Sako.
Ovim trofejem je stavljena taka na jednu lepu epohu kada je Cibona u pitanju.
Jedna zlatna generacija je u nekoliko godina osvojila sve to se moglo osvojiti,
igrali su najbolju koarku i ostae upamene njihove majstorije da ih se sa setom
seamo.

138

SRUENA CIBONA
est i po meseci bez poraza ili ti 198 dana imala je Cibona. Poslednji poraz
doivela je u kup takmienju od Partizana 18. septembra 1986. godine, i posle
ligakih 22-0, u Kupu kupova 9-0 i u plej-ofu 3-0, zbirno 34-0, Crvena zvezda je
sa dve pobede, od 94:92 i 104:103, sruila Cibonu. Samo etiri dana pre potopa
Cibone nije tako izgledalo, naime u prvoj utakmici polufinala u Zagrebu,
Cibona je bukvalno pregazila Zvezdu sa 92:74, i svi su mislili da e biti 2-0 u
plej-of seriji. Cibonini koarkai bili su uvereni da e i u revanu u Beogradu
proetati Pionirom.
Olako su uli u utakmicu, da bi u veoma dinaminom i neizvesnom meu
Jankovi 21 sekundu pre kraja mea doveo Zvezdu u vostvo 92:91. Sven Ui
pogaa prvo, promauje drugo bacanje i Ciboni donosi izjednaenje i
obezbeuje produetke; meutim, onda je Bei grubo faulirao Jankovia, koji je
ostao da lei na parketu i tek posle ukazane pomoi igra je mogla da se nastavi.
Postojala je dilema da li da Zvezda ide na bacanja, koja bi izvodio Jankovi ili
da izvodi loptu sa strane. Na kraju je trener Zvezde Vlado urovi izabrao ovo
drugo, te je Jankovi u svom karakteristinom prodoru ka kou proturio loptu
mlaanom Neboji Iliu koji je stajao sa strane i sigurnim utem samo 25 stotinki
sekunde postigao pobedonosni ko za 94:92 i postao junak utakmice. Tako je
Zvezda Ciboni nanela prvi poraz posle est i po meseci i 34 uzastopne pobede.
Najefikasniji u redovima Crvene zvezde je bio Mirko Milievi sa 24 poena, a
kod Cibone je najbolji bio Draen Petrovi sa 20 poena. Neboji Iliu su to bili
prvi poeni na utakmici, i to kakvi - poeni za pobedu.
Sledi revan me u Zagrebu, ali Cibona zbog grubog previda nije mogla da
rauna u treoj utakmici na Mihovila Nakia. Naime, on je u drugoj utakmici u
Beogradu dobio treu tehniku greku, a u Ciboni su mislili da je druga,
prevideli su da je u poslednjem kolu prolog prvenstva takoe dobio jednu, te su
tako morali da budu lieni njegove pomoi. Usledila je ta uvena majstorica 14.
aprila 1987. godine gde je Cibona i dalje vaila za velikog favorita i bez Nakia,
i oekivala da e se plasirati u finale plej-ofa. No, tako nije mislio koarka
Crvene zvezde Branislav Prelevi koji je dugo bio zapostavljan, ali je te veeri
u velikoj sali Doma Sportova u Zagrebu odigrao pravu simultanku protiv
koarkaa Cibone, davi im 32 poena. Ni Draenovih 48 poena na toj utakmici
nije pomoglo Ciboni da se domogne pobede. A nije sve tako izgledalo tokom
mea. Naime, Cibona je na poluvremenu imala ogromnih 12 poena razlike 59:47,
a ta prednost je napravljena poslednjih dva minuta prvog povremena. Jo kad je
139

najbolji igra Zvezde te veeri Prelevi u 30. minutu dobio etvrtu linu, tek tada
su Zvezdine anse bile svedene na minimum. Ali, borbenom igrom i zalaganjem
koarkaa Zvezde se ulo u neizvesnu zavrnicu. Poslednje izjednaenje na
utakmici je bilo 93:93. Nakon toga, pored odlinog Prelevia u tim zadnjim
minutama proradio je i junak drugog mea Neboja Ili, pa je prvo trojkom a onda i
dvojkom doneo prednost Zvezdi. Od devet poena koliko je ukupno postigao, pet
je dao u presudnim trenucima. Dve sekunde pre kraja mea pri rezultatu 104:103 za
Zvezdu nastaje guva kod zapisnikog stola, vidno iznervirana braa Petrovi i
Ui pokuavaju - kad to nisu mogli na terenu - da nesportskim ponaanjem i
pritiscima preokrenu situaciju u svoju korist. Ui je pretio sudiji Radonjiu da iv
nee izai iz Zagreba, a Aleksandar Petrovi je pokuao glavom da udari sudiju
Ristovskog. Draen Petrovi je prolazei kroz hodnik izjavio: Neka sada sudije
Radonji i Ristovski igraju za reprezentaciju Jugoslavije na Evropskom prvenstvu i
Univerzijadi (to isto e mnogo godina kasnije biser srpske koarke Bogdanovi
izjaviti nezadovoljan suenjem i time da sudije nisu uzele njega i njegovu u zatitu
ekipu u porazu od Crvene zvezde).
Cibona i Zvezda su kroz svoju istoriju, poevi od 1950. godine vodili ljute
bitke i to je pored utakmica sa Partizanom bio najvei derbi. Susreti Zvezde i
Cibone su uvek bili neto posebno, bilo je dosta utakmica gde se odluivalo
direktno o prvaku drave. U prilog ovome govori i podatak da su Zvezda i
Cibona do sada odigrali 127 susreta, po 63 pobede imaju oba tima i jedan
nereen rezultat. Najvie poraza Cibona u svojoj istoriji u gostima je doivela
ba od Zvezde (46 puta), i tim koji je najvie puta dao Ciboni 100 i vie poena
je bila Zvezda (17 puta). Ovo su samo neki od pokazatelja kakvo rivalstvo vlada
izmeu ova dva tima, i to rivalstvo i dan danas traje.

DRUGOLIGA IMT OSVOJIO KUP

Domai kup je odvajkada bilo nokaut takmienje, u kome je bilo iznenaenja da
neko od favorita zavri ranije nego to je planirao, da ispadnu od nekog znatno
slabijeg protivnika, kako po jaini tima tako i po rangu takmienja. Ali, ono to je
IMT uradio ostae zabeleeno kao najvee iznenaenje kada je kup takmienje u
pitanju.
IMT je kao aktuelni drugoliga napravio prvorazrednu senzaciju na finalnom
turniru u Niu 27. februara 1987. u finalu domaeg kupa, pobedivi ekipu
Olimpije sa 76:73. IMT je do finala doao tako to je u prvom kolu
140

eliminacija izbacio Crvenu zvezdu, da bi u etvrtfinalnoj grupi redom izbacivao

Zadar, MZT, eljezniar iz Sarajeva, da bi na kraju na finalnom turniru prvo
u polufinalu eliminisao beogradski Partizan, a u finalu i Olimpiju iz Ljubljane.
Ni u najluim snovima struni tab i sami igrai nisu mogli da sanjaju ovako neto,
ali ipak se ostvarilo, sasvim zaslueno.
U prvom delu mea je to bila jedna i ahovska i psiholoka borba, sve do pred
sam kraj poluvremena, kada IMT furiozno zavrava tu deonicu sa devet poena
prednosti. Valjda osokoljeni prednou, popularni Traktoristi su u nastavak uli sa
uverenjem da je sve gotovo, pa su svoje napade zavravali u prvih pet sekundi, dok
je Olimpija strpljivo ekala svoju priliku. Najbolji akter mea Matija Tovornik
je ak etiri puta zaredom pogodio trojku sa neverovatne udaljenosti, to je
pomoglo Olimpiji da u 33. minutu pree u vostvo od 67:60. Najiskusniji igrai
IMTa Jari, Krekovi i Pei su se u tim trenucima propisno ispromaivali. Ali,
na njihovu sreu, Milan Mlaan je bio prisebniji i sa nekoliko uzastopnih poena i
trojki je pomogao IMT-u prvo da izjednai, a potom i povede sa tri poena
razlike. To se dogaalo tri minuta pre kraja mea. IMT je do kraja uspeo da
sauva tu prednost i neopisivo slavlje je moglo da pone na parketu aira.
Olimpiji nije pomoglo ni to to su dali 5 trojki vie od IMT-a - 11. Tako je
IMT kao aktuelni drugoliga na kraju te sezone je preao u Prvu ligu i narednu
sezonu 1987/88. zavrio na 7. mestu. Igrao je u Kupu pobednika kupova, gde su u
prvom kolu izbacili austrijskog predstavnika ABC Sparkase, da bi u osmini
finala u svojoj grupi zauzeli poslednje etvrto mesto sa skorom 1-5 u konkurenciji
klubova Limo, Bajer 04, Polisel Kingston.
Ovaj istorijski uspeh za Traktoriste ostvarili su sledei igrai: Krekovi,
Lukovi, Mlaan, Nikoli, Babi, ivanovi, Jokanovi, Pei, Jari,
Milosavljevi. Trener: Dragan akota.

JUGOSLAVIJA - SELEKCIJA SPORTA

23. maja 1988. u Sremskoj Mitrovici odran je revijalni me pred vie od 3.500
gledalaca. u novosagraenoj hali Pinki, izmeu reprezentacije Jugoslavije i
selekcije Sporta. Hala je bila mala da primi sve zainteresovane, koji su hteli da
vide uivo veliki broj asova na jednom mestu.
Puna dva i po sata je trajao program, a u poluvremenu su i dodeljivane nagrade,
priznanje omladincima za osvojeno zlato u Bormiu. Pobedila je reprezentacija
Jugoslavije rezultatom 95:86, mada je ishod mea bio u drugom planu. Za igraa
141

utakmice proglaen je Danko Cvjetianin. Publika je ovacijama doekala Draena

Petrovia, Divca, Kukoa, Paspalja i ostale, ali ih je i na kraju utakmice ovacijama
ispratila sa parketa. Najefikasniji kod oba tabora su bili Cvjetianin sa 17 i Divac
sa 14 poena za Reprezentaciju, dok su kod selekcije Sporta najbolji bili Arapovi i
Milievi sa 16 i Razi sa 13 poena. U prvom poluvremenu selekcija Sporta se
dobro drala, to govori i rezultatska prednost od 45:41 na poluvremenu, da bi u
drugom nastavku Reprezentacija zaigrala angaovanije i ozbiljnije, te rezultat
okrenula u svoju korist. Timovi su nastupili u sledeim sastavima:
Reprezentacija - Petrovi, Radulovi, utura, Kuko, Paspalj, Zdovc, Radovi,
Vrankovi, Divac, Pecarski, Raaa, Cvjetianin. Trener: Duan Ivkovi.
Selekcija Sporta - Mavrenski, Pavievi, Komazec, Koprivica, Razi, arlija,
Dobra, Ili, Alihodi, Avdi, Arapovi, Milievi. Trener: Dragan akota.

JUGOPLASTIKA PRVAK EVROPE

8. aprila 1989. u Minhenu na fajnal foru Jugoplastika je posle 12 godina dola
do evropskog trofeja, onog najsjajnijeg, koji joj je davne 1972. godine nesreno
izmakao iz ruku. Ovoga puta Jugoplastika nije to dozvolila, pobeena je ekipa
Makabija sa 75:69. Tako su na najlepi nain ispisane stranice splitske i
jugoslovenske koarke.
Jugoplastika je u osmini finala prvo izbacila portugalsku ekipu AD
Ovarense, da bi u etvrtfinalnoj grupi zauzela tree mesto sa skorom 8-6. Inae,
prvo mesto je zauzela ekipa Makabija sa skorom 12-2, druga je bila
Barselona, trea Jugoplastika, etvrti Aris, pa redom posle Limo,
Skavolini, CSKA i Naua BBC. Na fajnal foru u Minhenu u polufinalu su se
sastale ekipe Jugoplastike i Barselone, u meu u kome je Jugoplastika
pobedila sa 87:77 i sve iznenadila prolaskom u finale. Tamo ju je ekala mona
ekipa Makabija, koja je u ligakom delu izgubila samo dve utakmice. Mona za
sve, ali ne i za splitske ute. Makabiju je ovo bilo tree uzastopno i tree
izgubljeno finale.
Jugoplastika je, pre svega fantastinom odbranom koja ju je krasila cele
sezone, dobila ovu utakmicu. Svi su redom licitirali sa koliko e Makabi
pregaziti Jugoplastiku, na poetku utakmice sa razglasa se ula melodija iz filma
Grk Zorba, to je simbolino predstavljalo upravo ples Jugoplastike. Maestralni
Duko Ivanovi je predvodio mlaariju do najsjajnijih zvezda, a izraelski
Amerikanci su izgledali kao poetnici u odnosu na momke u utom. Prvo poluvreme
142

je i bilo egal, ali u drugom, to je bila igra make i mia. Sjajni kontranapadi koji su
bili proizvod odline odbrane, jo sjajnije akcije i asistencije, da u pojedinim
trenucima igrai Makabija nisu znali gde je lopta dovoljno oslikava situaciju na
terenu. Kada je na semaforu pisalo 00:00 to se vremena tie, a rezultat bio 75:69,
usledilo je slavlje. Najefikasniji igrai na utakmici su bili za Jugoplastiku Raa
sa 20 i Kuko sa 18 poena, dok su kod Makabija to bili Jami sa 25 i Barlou sa
13 poena. Split je te veeri bukvalno goreo, a sutradan je organizovan velianstven
doek pred 15.000 ljudi, koji su napravili palir od aerodroma pa sve do hale na
Gripama. Dan koji e Split pamtiti zauvek, a i momke koji su doneli prvi naslov
evropskog prvaka. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Sobin, izmi, Buri,
Tabak, Ivanovi, Tomi, Raa, Vuica. Trener: Boidar Maljkovi.
Makabi - Sims, Daniel, Bergtajn, Bu, Merser, Gordon, Lipin, Kac, Jami,
Magi, Koen, Barlou. Trener: Zvi erf.

BOSNINO DOKAZIVANJE GRENOBLA

Tano deset godina od istorijskog uspeha Bosne u Kupu ampiona 1979. i
pobede nad Emersonom, 7. aprila 1989. godine je obeleena desetogodinjica
najveeg uspeha. U prijateljskom meu izmeu Bosne i Paoka, koji je ovom
prilikom doao kako bi uveliao jubilej, prisustvovalo je preko 2.000 ljubitelja
koarke. Specijalni gosti na meu bili su je estorica igraa iz generacije koji su
osvojili taj najvaniji pehar u klupskoj istoriji - Varaji, Delibai, ogo, Hadi,
Bosioi i izi. Ogromnim i aplauzom su pozdravljeni od strane sarajevske
publike, koja je jo jednom je mogla da vidi junake koji su im doneli mnogo radosti
u prolim vremenima. Utakmica je protekla u svearskom karakteru, sa puno lepih i
egzibicionih poteza, pobedila je ekipa Paoka sa 112:106. Zanimljivo je to da iz
ekipe iz Grenobla u sadanjem sastavu Bosne je i dalje aktivan igra Izi.
Najefikasniji kod ekipa su bili Dons 41 i Prelevi 20 kod Paoka, dok su kod
Bosne to bili Radulovi sa 29 i Primoraca 26 poena. Ekipe su nastupale u
sledeim sastavima:
Bosna - Halimi, Izi, Popivoda, Markovi, Mujanovi, Bukva, Primorac,
Avdi, Mutapi, Alihodi, Radulovi, Mitrovi.
Paok - Stavropulos, Prelevi, Dons, Melis, Karfas, Bakopulos, Dosios,
Fasulas, Karaculidis, Makaras.

143

PARTIZANU TREI KUP RADIVOJA KORAA

22. marta 1989. godine Partizan je po trei put u svojoj istoriji osvojio Kup
Radivoja Koraa, kada je u revan meu u Beogradu savladao italijanskog
predstavnika ekipu Kantua sa 101:82. U prvom meu, nedelju dana ranije 16. 3.
1989, Kantu je pobedio Partizan sa 89:76.
Ali, da vidimo kako je Partizan doao do finala Kupa Radivoja Koraa. U
drugom kolu Partizan je izbacio bugarskog predstavnika Levskog iz daljeg
takmienja iako je u prvoj utakmici izgubio sa 96:90. U revanu u Beogradu su
bukvalno pregazili svog rivala sa 128:79. U svojoj etvrtfinalnoj grupi Partizan
je zauzeo prvo mesto sa skorom 6-0 u konkurenciji timova Varezea,
Estudiantesa i RUS Asubel Mariemburga. U polufinalu, Partizan se sastao sa
dobro poznatim rivalom ekipom Zadra. U prvom meu Partizan je slavio sa
75:63 dok je u revanu Zadar pobedio sa 88:84. Ali, to je bila pirova pobeda,
nedovoljna za prolaz u finale. Tako je Partizan doao do finala. Prva utakmica se
igrala u Italiji pred 6.000 navijaa i ekipa Kantua je bila bolja. Najefikasniji kod
obe ekipe su bili Benson sa 24 i Riva sa 19 poena kod Kantua, a kod Partizana
su to bili Divac sa 28 i Saa orevi sa 22 poena. Sa zalihom od 13 poena
prednosti Kantu je krenuo na revan u Beograd. U Beogradu ih je ekao pakao 7.000 navijaa je bilo te veeri u Hali Sportova, spremnih da pomognu svom
klubu kako bi nadoknadio tih -13 i osvojio jo jedan evropski trofej.
Partizan je poeo silovito i predvoen kapitenom Savoviem polako topio
prednost Italijana. Sa tribina se ulo Sve-ti Sava, Sve-ti Sava, namenjeno kapitenu
koga su tako navijai zvali. Partizan je lomio protivnika, pa su tako posle 8
minuta vodili sa 27:13, najvie zahvaljujui mladom oreviu koji je vezao 7
uzastopnih poena. Dva minuta pre kraja poluvremena Partizan je imao +18, ali je
Kantu smanjio. Na poluvreme se otilo sa prednou od 55:43, te je Partizan
mogao u drugom poluvremenu da jo vie povea svoju prednost. U drugom
poluvremenu nezaustavljiv je bio Divac koji je samo nastavio odlinu partiju iz
prvog poluvremena kada je dao 14 poena. U drugom poluvremenu je dao 16 poena
i tako stao na cifri od 30 poena. Koarkai Kantua te veeri jednostavno nisu
imali adekvatno reenje za njega. U 31. minutu, Partizan je trojkom orevia
poveao prednost na 83:61 i tako otiao na +23. Kantu je 5 minuta pre kraja
smanjio na 85:71. Domai tim posle toga angaovanijom odbranom ne dozvoljava
Italijanima da postignu koeve, pa preko Divca, orevia, Paspalja i Danilovia
poveava prednost na 93:75. Dva minuta do kraja i Partizan je uspeo da sauva
prednost koja mu je garantovala osvajanje ukove levice. U roku od samo etiri
144

dana Partizan je osvojio dva trofeja. Prvo je u Mariboru, u finalu domaeg kupa
Partizan dobio Jugoplastiku, da bi u revanu Kupa Koraa osvojen i ovaj
trofej po trei put. Deset godina su navijai i koarkai Partizana ekali trofeje i
na kraju ih doekali. Najefikasniji igrai u oba tima su bili kod Partizana, pored
Divca jo i Paspalj sa 22 i orevi sa 21 poenom, dok su kod Italijana to bili
Riva sa 36 i Tamer sa 18 poena. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Partizan - orevi, Danilovi, Paspalj, Vujai, Prlinevi, Savovi,
Mutavdi, Divac, Popovi, Paspalj, Naki, Orcev, Pareanin. Trener: Duko
Vujoevi.
Kantu Viva - Zorzolo, Foini, Kapeleti, Milesi, Bosa, Rosini, Benson, Stouks,
Tarner, Riva, Marcorati, ilardi, Filjos, Galon. Trener: Karlo Rekalkati.

JUGOPLASTIKA PO DRUGI PUT NA KROVU SVETA

19. aprila 1990. godine u Saragosi pred 11.000 posetilaca Jugoplastika je
odbranila naslov prvaka Evrope i po drugi put u svojoj istoriji ga osvojila.
Predvoena Boidarom Maljkoviem i Acom Nikoliem kao supervizorom,
Cibona je jo jednom pokazala da titula od prethodne godine nije bila sluajna,
da je to kruna zajednikih napora igraa i strunog taba, tima koji je odlino
ukomponovan i koji je disao kao jedan.
Do finala Jugoplastika je morala da savlada u 1/8 finala NIM Livingston u
dvomeu sa 97:84 i 122:65; Jugoplastika se plasirala u etvrtfinalnu grupu koju
su pored nje inili Barselona, Makabi, Limo, Aris, Filips Milano, BV
Komodor Den Helder i Leh iz Poznanja. Ona je u grupi zauzela drugo mesto sa
11 pobeda i 3 poraza. Tako da su se na fajnal for u Saragosi plasirali Barselona,
Jugoplastika, Limo i Aris. U polufinalu su se sastali Jugoplastika i
Limo, i iz tog susreta Jugoplastika je izala kao pobednik sa 101:83, po trei
put u svojoj istoriji se plasiravi u finale, gde je ekala Barselona. Na strani
Barselone je bilo i to to se finalni turnir igrao u paniji, ali jednostavno, ekipu
Jugoplastike nije moglo nita da sprei da osvoji novi naslov prvaka.
Sam poetak susreta je pripao Barseloni, u 5. minutu ona je imala najvee
vostvo na meu 15:10, da bi Spliani preokrenuli rezultat serijom 9:0 i poveli
19:15. Sudije Zi Iz Poljske i Zenon iz Italije, su bile vie nego naklonjenije
Barseloni i ve u prvom poluvremenu opteretile su centarski tandem
Jugoplastike Raa-Savi linim grekama. To je dalo krila pancima koji su
pred kraj poluvremena doli na -1, ali je Perasovi u poslednjim sekundama
145

trojkom sa preko pola terena podigao ekipu Jugoplastike. Noena frenetinim

navijanjem, Barsa je u 34. minutu povela sa 61:59, ali to je bilo sve to su
uradili. U 36. minutu Jugoplastika ostaje bez Rae zbog 5 linih greaka, ali
odmah zatim posle toga Kuko postie presudnu trojku za 68:63, pa su panci u
nastavku linim grekama pokuavali da poremete ritam Splianima. Nakon 40
minuta igre na semaforu je pisalo Jugoplastika - Barselona 72:67. Za pobedu
su svakako najzasluniji devetorica igraa koji su ulazili u igru, ali je Kuko
sigurno junak utakmice iako je uao tek u 11. minutu igre. Svojom agresivnou,
skokovima, na kraju i pogocima, ulivao je sigurnost saigraima. Tako je
Jugoplastika po drugi put u svojoj istoriji postala prvak Evrope. Timovi su igrali
u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Sobin, Tomi,
Naumovski, Tabak, Lovri, Ivanovi, Savi, Raaa, Nagli, izmi, Radovi.
Trener: Boiar Maljkovi.
Barselona - Himenez, Kosta, Marin, De la Tore, Solozabal, Klaudi, Trumbo,
Lopis, Vud, Lisard, Tompson, Krespo, Martinez, Noris, San Epifanio. Trener:
Garsia Reneses.
Najefikasniji kod Jugoplastike je bio Kuko sa 20 poena, a kod ekipe
Barselone Noris sa 18 poena.

POP 84 - EVROPA
27. decembra 1990. godine povodom 45 godina koarke u Splitu odigran je
egzibicioni me izmeu ekipe POP 84, aktuelnog Evropskog prvaka, i selekcije
Evrope. U hali na Gripama pred 7.000 gledalaca slavila se koarka, prodefilovalo
su mnogi igrai iz Splita - od zemljanih terena, betona, sve do parketnog terena.
Bilo je mnogo zvanica, od predsednika FIBE Stankovia, apera, selektora
Ivkovia, predstavnika klubova Barselone, Arisa, Makabija. Pop 84 se tek
vratio sa Boinog turnira u Madridu i vidno umorni nisu mogli da se suprostave
selekcije Evrope, te su Evropljani diktirali tempo i igru i imali veliko vostvo
(57:39 na poluvremenu). Spliani su tek pred kraj mea uspeli da se priblie, imali
ak i napad za produetak, ali je Savi promaio pa se tako me zavrio rezultatom
104:102 za Evropljane. Najbolji pojedinci: Kuko je postigao 35 poena, a Raa 27
poena, dok su kod Evropljana najbolji bili Ruskoni sa 18 i Zdovc sa 16 poena.
Evropljani su bili pojaani Knegom i Zdovcom, a trebao je biti u ekipi i arko
Paspalj, ali je izostao zbog povrede, poslao telegram izvinjenja i estitku. Publika
146

je mogla da uiva u spektakularnim potezima obe ekipe, koje su na taj nain

obeleile veliki jubilej grada koji ivi za koarku. Timovi su nastupali u sledeim
sastavima:
POP 84 - Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Sobin, Naumovski, Tabak,
Savi, Raa, Nagli, Buri, Sobin.
Selekcija Evrope - Janakis, Zdovc, Viljekampa, Ostrovski, ami, Fasulas,
Knego, Ruskoni, Montero.

HET-TRIK SPLIANA
Pop 84 iliti Jugoplastika je u tri godine zaredom pokazala superiornost u
Evropi kao nijedan tim do tada, osvojila je po trei put Kup evropskih ampiona.
Po trei put je pokorila Evropu i pokazala da joj nema ravnih. U osmini finala
POP 84 je izbacio ekipu Galatasaraja od kojih su Spliani bili bolji u oba
mea. U etvrtfinalnoj grupi, POP 84 je zauzeo drugo mesto iza Barselone sa
skorom 9-5. Pored ova dva tima za najvii plasman su se borili i Skavolini,
Makabi, Aris, Bajer 04, Limo i Kingston. U polufinalu, koje se
odravalo u Parizu, POP 84 je bio bolji od Skavolinija sa 93:87 i u finalu ga je
ekala Barselona, koja je pobedila Makabi brutalno je pregazivi 101:67.
Mali kuriozitet, naime, Boidar Maljkovi je u ovom finalu bio trener Barselone,
a najzasluniji je za prve dve titule Jugoplastike, i prethodne sezone je ba protiv
Barselone vodio Spliane. To naravno nije uplailo momke u utim dresovima,
ve su u finalu pokazali da su jo uvek najbolji na starom kontinentu.
Prvo poluvreme je prolu u znaku Amerikanca Lestera, koji je dao 11 poena i
lavovski se borio sa panskim centrima pod oba koa. Pored njega, to prvo
poluvreme obeleio je i Zoran Savi, koji je postigao 16 poena. Na poluvreme se
otilo rezultatom 40:34 za POP 84, a mogla je razlika da bude i vea da u samom
finiu dva puta Spliani nisu brzopleto greili. Drugi deo utakmice je poeo
nervozno, sa dosta greaka i promaaja na obe strane. Savi, iako je bio optereen
linim grekama - imao ih je etiri - u odbrani se tedeo, ali zato je u napadu bio
nezaustavljiv. Spliani su odravali to dragoceno vostvo i posle pogotka Savia
40 sekundi pre kraja mea, momci u utim dresovima su poeli pobedniki ples.
Par sekundi pre kraja mea Sretenovi je bacio visoko loptu u vis i slavlje je
moglo da pone. POP 84 je pobedio Barselonu sa 70:65 i tako se za tri godine
tri puta se okitio titulom prvaka Evrope. Najbolji pojedinci kod oba tima su bili
Savi sa 27 i Lester sa 11 poena (sve poene dao u prvom delu), dok su kod
147

Barselone to bili Ortiz i Trumbo sa po 12 poena. Timovi su nastupali u sledeim

sastavima:
POP 84 - Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Tomi, izmi,
Naumovski, Tabak, Radovi, Savi, Lester, Nagli. Trener: eljko Pavlievi.
Barselona: Jimenez, Galilea, Almeida, Rovira, De la Tore, Solazabal,
Trumbo, Lisard, Montero, Ortiz, Crespo, Pedrera, Bonet, Esteler, Norris, San
Epifanio. Trener: Boidar Maljkovi.
Naalost, nesretni rat je prekinuo dominaciju Spliana, drava se raspala i
pitanje koliko bi ta dominacija trajala da se to nije desilo.

JUGOSLOVENSKI KLUBOVI U EVROPSKIM FINALIMA

Poto se pisala svaka poseba pria kada su osvajani evropski trofeji, ovo e biti
pria o izgubljenim finalima. Dosta je trofeja osvojeno, naalost i dosta izgubljeno
na poslednjem stepeniku pred prola-zak kroz cilj. Krenuemo hronoloki, kako se
to i dogaalo, s tim to neemo ubaciti dva finala gde su se sastala meusobno dva
jugoslovenska kluba.
U sezoni 1971/72. su u finalima tri evro-kupa igrala ak etiri naa kluba. U
Kupu ampiona, Jugoplastika je 23. marta 1972. godine u Tel Avivu igrala protiv
italijanskog ampiona Injisa. Naalost, Injis je pobedio rezultatom 70:69.
Najbolji pojedinci kod Jugoplastike su bili Skansi sa 24 poena i olman sa 20,
dok su kod pobednika najbolji bili Dino Menegin sa 21 i Manuel Raga sa 20 poena.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Jugoplastika - Peterka, Grao, Manovi, kari, Draen Tvrdi, Skansi,
Macura, Rato Tvrdi, olman, Lovre Tvrdi, Krstulovi, Prug, Grgin. Trener:
Branko Radovi.
Injis - Ruskoni, Flaborea, Malakin, Vinja, Zanata, Vitori, Osola, Menegin,
enari, Bison, Raga. Trener: Aleksandar Nikoli.
Drugo finale te godine igrano je u Kupu pobednika kupova 21. marta 1972. u
Solunu, izmeu Crvene zvezde i italijanskog Simentala. I ovo finale je na nau
alost pripalo Italijanima. Simental je bio bolji od Crvene zvezde rezultatom
74:70. Najbolji pojedinci su bili kod Zvezde Simonovi sa 18 i Kapii sa 16
poena, dok kod Simentala to bili Keni sa 23 i Bariviera sa 14 poena. Timovi su
igrali u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Rakoevi, Kubura, Sarjanovi, Pei, Cvetkovi, ugi,
Kapii, Simonovi, Vuini, Latifi, Bogosavljevi, Slavni, Bojanovi,
148

Lazarevi. Trener: Bratislav Bata orevi.

Simental - Jelini, Brumati, Jacuzo, Masini, Bariviera, erioni, Ferari, Bianki,
omo, Keni, Borlengi, Krisafuli. Trener: esare Rubini.
Ve sledee sezone, 1972/73, u Kupu pobednika kupova 20. marta 1973. godine
u Solunu Jugoplastika je bila ponovo finalista, i naalost kao i prethodne godine
bila poraena, ovoga puta od sovjetske ekipe Spartaka iz Lenjingrada sa 77:62.
Najbolji pojedinci kod Jugoplastike su bili olman sa 24 i Rato Tvrdi sa 18
poena, dok su kod pobednika najbolji bili Fjodorov sa 25 i Belov sa 18 poena.
Timovi su igrali u sledeim sastavima:
JugopIastika - Tudor, Grao, Manovi, kari, Draen Tvrdi, Macura, Rato
Tvrdi, olman, Lovre Tvrdi, Krstulovi, Prug, Grgin. Trener: Sra Kalember.
Spartak Lenjingrad - Roin, Pavlov, Boljakov, Dvomij, Silantev, Volkov,
Makejev, Fjodorov, tukin, Kuznjecov, Belov, Ivanov, Arzamaskov, Jakovljev.
Trener: Vladimir Kondrain.
1973/74. godine Partizan je igrao svoje prvo evropsko finale i to u Kupu
Radivoja Koraa protiv italijanske ekipe Bira Frost. Naalost, ekipa
Partizana je u finalnom dvomeu bila poraena. Prva utakmica finala igrana je 4.
aprila 1974. godine u Kantuu, gde je domaa ekipa slavila sa 99:86. Najbolji
pojedinci prvog finalnog mea su bili Rekalkati sa 24 i Linhard sa 22 poena kod
Italijana, dok su kod Partizana najbolji bili Kianovi sa 24 i Dalipagi sa 22
poena. Nedelju dana kasnije usledio je revan u Beogradu u Hali sportova pred
3.000 Partizanovih navijaa ekipa Kantua je bila i zaslueno slavila i u revan
meu sa 75:68. Tako je Partizan svoje prvo evropsko finale zavrio porazom ali
e 15-ak godina kasnije istoj toj ekipi se revanirati takoe u finalu Kupa
Radivoja Koraa. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Partizan - Todori, Kianovi, Latifi, Kerkez, uki, Fari, Popovi,
Beravs, Zeevi, Dalipagi, Markovi, Martinovi. Trener: eravica.
Bira Frost (Kantu) - Katini, Rekalkati, Menegel, Dela Fiori, Farina, Linhard,
Marcorati, Bereta, Tombolato, Santolini. Trener: Amalo Taurisano.
26. marta 1975. godine u Nantu su se sastali Crvena zvezda i sovjetska ekipa
Spartaka iz Lenjingrada, ishod je bio isti kao i sa Jugoplastikom, Spartak je
pobedio sa 63:62. Naalost, Zvezda je imala i igru i veliko vostvo, ali je
neshvatljivim padom u zadnjim minutima utakmice ispustila pobedu. Najbolji
pojedinci kod Crvene zvezde su bili Slavni sa 21 i ivkovi sa 16 poena, dok
su kod Spartaka najbolji bili Arzamaskov sa 17 i Belov sa 10 poena. Timovi su
igrali u sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Rakoevi, Lazarevi, Sarjanovi, Koprivica, ivkovi,
Pajovi, Kapii, Simonovi, Vuini, Spasojevi, Jovaevi, Slavni, Pei,
Grujii. Trener: Nemanja uri.
149

Spartak Lenjingrad - Pavlov, Boljakov, Borodin, Silantev, Makeev, Fjodorov,

tukin, Kuznjecov, Belov, Ivanov, Arzamaskov, Jakovljev. Trener: Vladimir
Kondrain.
29. marta 1977. na Palma de Majorci u finalu Kupa pobednika kupova sastali su
se beogradski Radniki i italijanski klub Kantu. Pobedili su Italijani sa
rezultatom 87:86. Najbolji pojedinci mea kod Radnikog su bili Sreko Jari sa
30 i Milun Marovi sa 29 poena, dok su kod Italijana to bili Rekalkati sa 21 i
Lienhard sa 19 poena. Timovi su igrali u sledeim sastavima:
Radniki Beograd - Ivkovi, Vuini, Stankovi, Prelevi, ivanovi,
Banjanin, ivanovi, Marovi, Damkanovi, Jari, upani, Tasi, orevi.
Trener: Milan Ciga Vasojevi.
Kantu - Katini, Natalini, Rekalkati, Menegel, Dela Fiori, Karapai, Vingo,
Lienard, Marcorati, Kortinovis, Tombolato, Prezati. Trener: Amaldo Taurisano.
26. marta 1980. u Lijeu su se sastale u finalu Kupa Radivoja Koraa ekipe
zagrebake Cibone i italijanski Arigoni, koji je pobedilo sa 76:71. Najbolji
pojedinci kod Cibone su bili Naki sa 21 i A. Petrovi i Knego sa po 17 poena,
dok su kod pobednika bili to Donson sa 28 i Bmnamonti i Sojourner sa po 13
poena. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Cibona - Naki, A. Petrovi, Bei, Pavlievi, Despot, Dogan, Knego, Ui,
Sikiri, Gospodneti, Uzelac, Akik. Trener: Mirko Novosel.
Arigoni - Di Fazi, Donson, olantoni, Kopola, Brunamonti, Bonino, Antoneli,
Sanesi, Olivieri, Blaseti, Danci, Skodavolpe, Sojomer. Trener: Aurelio Eli
Pentasulja.
18. marta 1982. godine u Padovi u finalu Kupa Radivoja Koraa sastali su se
ibenka i Limo. Pobedila je francuska ekipa rezultatom 90:84. Najbolji
pojedinci kod ibenke su bili Macura sa 23 i Draen Petrovi sa 19 poena, dok
su kod Francuza to bili Marfi sa 35 i Kifin sa 21 poenom. Timovi su nastupali u
sledeim sastavima:
ibenka - Petrovi, ari, uri, Ljubojevi, Petani, uri, Damjani, Macura,
Marelja, Jablan, Jari, Slavica. Trener: Famk Kulenovi.
Limo - Verove, Senegal, Bilet, Dakuri, Marfi, Kifin, Faje, Rouz, Tremuje,
Narbon, Kondrio, Ukof, Deani. Trener: Andre Bufie.
I sledee, 1982/83. sezone, 8. marta 1983. sastali su se isti protivnici i krajnji
ishod finala je bio takoe isti. Pobedila je ekipa Limoa sa 94:86. Najbolji
pojedinci kod ibenke su bili Ljubojevi sa 30 i ari sa 22 poena, dok su kod
pobednike ekipe to bili Marfi sa 34 i Faje sa 18 poena. Timovi su nastupali u
sledeim sastavima:
ibenka - Petrovi, ari, uri, Ljubojevi, Petani, uri, Damjani, Macura,
Marelja, Jari, Slavica, Zeevi. Trener: Vlado urovi.
150

Limo - Apolo, Faje, Senegal, Dobels, Dakuri, Marfi, Deani, Rouz, Narbon,
Okansi, Mozli, Geri. Trener: Andre Bufie.
Kuriozitet za ovu sezonu u Kupu Radivoja Koraa je taj to su u polufinalu
bila tri jugoslovenska kluba - Zadar, ibenka i Crvena zvezda - jedan
francuski, Limo, i na kraju je Limo osvojio pehar.
Pretposlednje finale u kojem je jedna jugoslovenska ekipa uestvovala a da nije
ga osvojila je bilo 15. marta 1984. u Parizu u finalu Kupa Radivoja Koraa,
izmeu Crvene zvezde i francuskog Elan Orteza. To je bilo Zvezdino2 etvrto
finale u evropskim kupovima, i naalost tree koje je izgubljeno. Elan Ortez je
lako savladao neubedljivu Crvenu zvezdu sa 97:73. Najefikasniji igrai kod
Zvezde su bili Slobodan Nikoli sa 20 i Zoran Radovi sa 11 poena, dok su kod
Francuza najbolji bili Mek Culog sa 23 i Kaba sa 19 poena. Timovi su igrali u
sledeim sastavima:
Crvena zvezda - Karadi, Jankovi, Kovaevi, Petovi, ii, Nikoli,
Bogosavljev, Avdija, ii, Milivoja, Aleksi, Milievi, Stefanovi. Trener:
Ranko eravica.
Elan Ortez - Ortega, Kaba, Mek Culog, Henderson, Bisen, Pa Laper, Gadou,
Fi Laper, Ifnagel, Gadu, Hartson. Trener: Georg Fier.
Poslednje finale koje je neka jugoslovenska ekipa uestvovala i izgubila bilo je
finale Kupa Radivoja Koraa izmeu Reala iz Madrida i Cibone. Prva
utakmica je igrana u Madridu 1. marta 1988. godine i zavrila se pobedom Reala
od 102:89. Najefikasniji u prvom meu u Ciboni su bili Draen Petrovi sa 12 i
Danko Cvjetianin sa 11 poena, dok su kod Reala to bili Branson sa 20 i Romaj
sa 13 poena. Usledio je nedelju dana kasnije revan me u Zagrebu 9. marta 1988,
u kome je Cibona ostvarila pobedu od 94:93, koja nije bila dovoljna da se
osvoji ukova levica. Najefikasniji igrai su bili Zoran utura sa 14 i Draen
Petrovi sa 13 poena, a kod Reala Aleksis sa 17 i Ituriaga sa 7 poena, koliko su
postigli i Brenson i Romej. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Cibona - Sunara, Pavievi, Bei, utura, Anzulovi, Petrovi, Cvjetianin,
Vukievi, Ui, Razi, Arapovi. Trener: Mirko Novosel.
Real Madrid - Ljorente, Del Koral. Romaj, Birjukov, Branson, Martin, Mateo,
Korbalan, Aleksis, Kargol, Ituriaga, Martin. Trener: Manuelo Lolo Sainc.

CRVENI - BELI ILI ISTOK - ZAPAD

U staroj Jugoslaviji se u nekoliko navrata posle zavretka prvenstva igrao se
151

revijani me Crveni protiv Belih, ili

kako su ih jo neki nazivali Istok protiv
Zapada. Timovi su bili geografski
podeljeni tako da su jednu selekciju
inili igrai iz BiH, Hrvatske i
Slovenije, a drugu iz Srbije,
Makedonije i Crne Gore. Prvi put takav
me je igran 17. aprila 1974. godine u
Rijeci pod nazivom Dani koarke, jer
se tom prilikom otvarala i nova sportska
dvorana. Timovi su bili sastavljani od najboljih igraa domae lige, desio bi se
sluaj da se neko ne pozove kao to je bilo i na ovom prvom meu u Rijeci kada
nije pozvan Ljubodrag Duci Simonovi, sigurno najbolji igra Jugoslavije u tom
periodu. I Crvena zvezda je burno reagovala na njegov izostanak, ali je javna
tajna bila da su zbog afere doping njemu vrata reprezentacije i ovakvih
manifestacija bila zatvorena. Publika u Rijeci je mogla da vidi na delu sve najbolje
igrae Jugoslavije na jednom mestu i da uiva u njihovim potezima. Pred oko 4.000
posetilaca u novosagraenoj hali Mladost na Trsatu pobedio je Beli tim, iliti
tim Istoka (Srbija, Makedonija, Crna Gora) sa 101:95. Za najboljeg pojedinca
utakmice proglaen je Zoran Moka Slavni. Sudije ovog susreta su bili Jaki iz
Beograda i Matijevi iz Zagreba. Ekipe su nastupale u sledeim sastavima:
Crveni (Zapad) - Tvrdi, eur, Jelovac, Varaji, Jerkov, Perini, era,
osi, olman, Plea, Delibai, Gvardijani.
Beli (Istok) - Radosavljevi, Kianovi, Slavni, ii, Dalipagi, Kneevi,
Damnjanovi, Kapii, Vuini, Georgijevski, Marovi.
Drugi put ova manifestacija je odrana 11. aprila 1975. godine u Ljubljani u hali
Tivoli pred 4.000 gledalaca. Tim Crvenih je pobedio tim Belih sa 107:91.
Kao i prethodne godine u Rijeci tako se i u Ljubljani okupio krem koarke i
najbolji igrai iz domaeg prvenstva. To je bila i dobra prilika za promociju
Evropskog prvenstva koje se odravalo te godine u Jugoslaviji gde su organizatori
ove manifestacije uesnicima podelili zlatne plakete i maskotu Zeka Peka, koja
je bila zatitni znak predstojeeg Evropskog prvenstva. Utakmica je protekla
obeleena veoma interesantnim potezima, bilo je puno matovitosti, lepih skokova i
nesvakidanjih dodavanja, a sve u cilju zabave 4.000 gledalaca. Najbolji
pojedinac mea je bio eljko Jerkov, a za najboljeg koarkaa u prethodnoj godini
proglaen je Kreimir osi. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Crveni - Tvrdi, Delibai, Jelovac, Jerkov, Knego, Gvardijani, era,
osi, olman, Plea, Varaji, Ostarevi.
Beli - Ivkovi, Kianovi, Drobnjak, Damnjanovi, Radosavljevi, Kapii,
152

Fari, ivkovi, Vuini, Georgijevski, Dalipagi i Slavni.

29. marta 1976. godine u Banjaluci su se po trei put odrali susreti Dani
koarke. U hali Borik pred oko 2.500 gledalaca ponovo su se okupili najbolji
igrai Jugoslavije i u najboljem svetlu se predstavili banjalukoj publici. Pobedila
je ekipa Crvenih sa 100:83. Za najboljeg pojedinca mea proglaen je Kreimir
osi, a za najboljeg koarkaa za prethodnu godinu proglaen je Dragan
Kianovi. Kao i prethodna dva puta, publika je mogla da uiva u atraktivnim
potezima najboljih majstora iz domae lige koji se ni ovoga puta nisu tedeli i
igrali za publiku. Sudije ovog mea su bile Jaki iz Beograda i Brumen iz
Ljubljane. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Crveni - Marojevi, Ivanovi, Jelovac, Knego, Radovanovi, era, osi,
Plea, olman, Varaji, Delibai.
Beli - Ivkovi, Kianovi, Fari, ii, ivkovi, Kapii, Slavni, Kotarac,
Kovaevi, Jari, uri, Marovi.
etvrti put ova manifestacija je odrana 27. aprila 1977. godine u Celju, gde su
u dva dana prvo snage odmerile mlade koarkake nade do 22 godine, podeljene u
dve selekcije, Sever i Jug. Pobedila je selekcija Severa sa 112:110. Publika
je mogla na delu da vidi nove koarkake talente koji e za par godina harati
Jugoslovenskom koarkakom scenom. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Sever - Radulovi, Pilepi, Arsi, Ristanovi, Jugo, Suboti, Despot,
Banjanin, Petrovi, uri.
Jug - S. Nikoli, Matulovi, Toi, Vilfan, Grbovi, Naki, N. Nikoli,
Bosioi, Mari, Bogosavljev.
Sutradan su se sastali najbolji
koarkai Jugoslavije pred 4.000
gledalaca, takoe podeljeni u selekcije
Crvenih i Belih. To je bila etvrta
manifestacija po redu pod nazivom
Dani koarke. Pobedila je ekipa
Crvenih sa 111:108. Tim Crvenih
su inili koarkai Beograda, Zagreba
Ljubljane, dok tim Belih je bio
sastavljen od koarkaa Sarajeva,
Zadra, Splita i Skoplja. Igra utakmice je bio Kreimir osi, a pre same utakmice
je Draen Dalipagi kao najbolji koarka Jugoslavije dobio mnoge nagrade i
priznanja. Sudije ovog revijalnog mea su bili Jaki iz Beograda i Brumen iz
Ljubljane.
Selekcije su igrale u sledeim sastavima:
Crveni - Slavni, osi, Dalipagi, Kianovi, Jelovac, Knego, Ljubojevi,
153

Marovi, Mohorovi, Kneevi, Jari,Stojanovi, Grapi.

Beli - Georgievski, Kovaevi, Plea, Jerkov, Skroe, Radovanovi, Varaji,
osi, Delibai, Krstulovi, Grabovac, olman.
Poslednji put ta manifestacija je odrana 1991. godine u Sarajevu 7. maja u
Skenderiji pred oko 5.500 gledalaca sastali su se timovi Crvenih i Belih u
kome je tim Belih slavio sa 125:114. Sudije ovog mea su bili Rems i Grbac. Za
najboljeg koarkaa u prethodnoj godini proglaen je Arijan Komazec, igra
Zadra, a za najboljeg igraa susreta proglaen je Toni Kuko. Gledaoci su mogli
da uivaju u vanserijskim potezima asova kao to su Kuko, orevi, Paspalj,
Zdovc, Knego, Komazec i drugi. Timovi su nastupali u sledeim sastavima:
Crveni - Obradovi, Radulovi, Perasovi, Zdovc, uri, Cvjetianin,
Primorac, Avdi, Knego, Savi, Paspalj, Mari.
Beli - orevi, Danilovi, Sretenovi, Kuko, utura, Jovanovi, Pecarski,
Radunovi, Komazec, Tabak, Naki.
Tako je manifestacija pod nazivom Sve jugoslovenske zvezde spustila zavesu,
a da nisu ni bili svesni toga da su ovom manifestacijom stavili taku na jedan
predivan koarkaki period od 46 godina. Ovo e biti poslednja utakmica u
Jugoslaviji gde su svi bili okupljeni zajedno, na jednom mestu i pod jednom
zastavom (ne raunajui Reprezentaciju, koja e malo kasnije zavriti trijumfalno
svoj poslednji pohod).

ZANIMLJIVOSTI
- Od takmiarske sezone 1961. nema vie nereenih rezultata, ve ako se
regularni deo utakmice zavri nereenim rezultatom igraju se produeci.
- Od 1961. godine takmienje za domai kup se igra od maja do maja naredne
godine, s tim to bi se finale igralo 25. maja, na Dan mladosti.
- Od 1962. godine nije dozvoljen prelazak igraa iz jednog kluba u drugi bez
dozvole matinog kluba, ukoliko igra eli da istraje u svojoj nameri morae da
pauzira dve i po godine.
- Od sezone 1967/68. utakmice domaeg prvenstva e se igrati u dvoranama
irom Jugoslavije, do sezone 1967. utakmice su se igrale na otvorenim terenima.
- Prva plej-of zavrnica igrana je u sezoni 1981/82.
- Od sezone 1984/85. u domaem ampionatu uveden je ut za tri poena.
- U vreme stare Jugoslavije bilo je zabranjeno da strani igrai budu angaovani
za domae klubove. Dva sluaja gde se odstupilo od ovog pravila su dva
154

Amerikanca dovedena kako bi igrala u evro-kupovima za Zadar i Partizan.

Ekipa Zadra u sezoni 1974/75. angaovala je Amerikanca Daglasa Riardsa.
Najzasluniji za njegov dolazak u Zadar je bio Kreimir osi, koji je bio prijatelj
i kolega sa njim na univerzitetu. Proveo je u Zadru est meseci, odigrao je deset
evropskih utakmica. drugog stranca je angaovala ekipa Partizana - Roberta Baa
Tejlora, koji je igrao u sezoni 1976/77, takoe u evropskim kupovima, ali e ovaj
Amerikanac umesto koarkakih kvaliteta vie biti upamen po svojoj
karakteristinoj frizuri mikrofonki. Mnogo je liio na proslavljenog rok muziara
Dimi Hendriksa. Odigrao je dve utakmice protiv eke Zbrojovke i dao 13
poena, ali naalost, Partizan zavrio evropski pohod te godine u etvrtfinalnoj
grupi. Partizanovi navijai su ga zvali Baa, mislili su da je doao da igra za
ozbiljan novac pa su skandirali slogan: Kia, Praja, Baa ko to sve plaa.

155

LITERATURA
Korieni materijali za nastanak knjige su iz sledeih izvora:
- Dnevne novine Na sport, Politika, Borba, Sport
- asopis Ko
- asopis Yu Ko
- asopis Tempo
- Made in Yugoslavia, grupa autora
- Monografija SD Crvena zvezda 1945-2005.
- Vukovi sa Tukanjca - Zoran Kovaevi
- Dez Basket - Aleksandra Miletia
- Zlatnih 60 godina - Z. obovi, M. Raievi, M. Bogdanovi
- Monografija SD BEOGRAD
- Monografija Pola veka KK Radniki 1945-1995.
- Radivoj Kora - Rade oki
- Pod crveno-belim obruima - arko Dapevi
- Monografija KK Zadar
- Monografija KK Jugoplastika
- Monografija Radmilo Miovi - Aleksandar Kerkovi
- Fotografije: lina arhiva Aleksandra Miletia, lina arhiva arka Dapevia,
lina arhiva Nemanje uria, lina arhiva porodice Popovi, lina arhiva Zorana
Slavnia, lina arhiva Vladimira Cvetkovia, lina arhiva Dragana Kapiia,
arhiva KK Crvena zvezda, arhiva KK Cibona arhiva Koarkakog saveza Srbije.

156

157

Sadraj
UVOD
KOARKAKI TIMOVI JUGOSLAVIJE
PODSEANJE
KK CRVENA ZVEZDA
KK ZADAR
KK CIBONA / LOKOMOTIVA (ZAGREB)
KK PARTIZAN (BEOGRAD)
KK BOSNA (SARAJEVO)
KK JUGOPLASTIKA (SPLIT)
KK OLIMPIJA (LJUBLJANA)
OKK BEOGRAD / METALAC / BSK
KK BORAC (AAK)
KK RADNIKI (BEOGRAD)
KK RABOTNIKI (SKOPLJE)
KK IBENKA
KK ELJEZNIAR (KARLOVAC)

5
7
8
8
10
11
12
13
14
16
17
18
19
21
21
22

KOARKAKE LEGENDE

24

ETIRI MUSKETARA
ALEKSANDAR GEC
SRAN KALEMBER
LADISLAV DEMAR
MIODRAG SIJA NIKOLI
JOSIP ERA PINO
DRAGUTIN ERMAK
NEMANJA NECA URI
SLOBODAN GORDI
PETRIEVI ZVONKO DIMI
RADIVOJE KORA UKO
IVO DANEU
VLADIMIR CVETKOVI
NIKOLA PLEA
KREIMIR OSI

25
28
30
31
32
33
35
36
37
38
40
42
43
44
46
158

ZORAN MOKA SLAVNI

LJUBODRAG DUCI SIMONOVI
TVRDI RATOMIR RATO
DRAGAN KAPII
DRAGAN KIANOVI
DALIPAGI DRAEN PRAJA
MIRZA DELIBAI KINE
RADMILO MIOVI
VINKO JELOVAC
DAMIR OLMAN
MILUN MAROVI
RAJKO II
RATKO RADOVANOVI
VARAJI ARKO
JERKOV ELJKO
BRANKO SKROE
MIHOVIL NAKI
ANDRO KNEGO
PETER VILFAN
GORAN GRBOVI
DRAEN PETROVI
VLADE DIVAC
ARKO PASPALJ
TONI KUKO
DINO RAA
JURIJ ZDOVC

47
49
50
51
52
54
56
58
59
60
61
63
64
65
66
68
69
70
71
72
73
76
77
78
80
81

KOARKAKE PRIE

83

PRVO KLUPSKO KOARKAKO PRVENSTVO JUGOSLAVIJE 1946.

GODINE
I INTERNACIONALNI KOARKAKI TURNIR BEOGRADA
OGLAS ZA DVOMETRAE
PRVO UEE U MEUNARODNIM KUPOVIMA
ZBOG ODLUKE SUP-A OKK BEOGRAD PREDAO ME
SELEKCIJA NBA OL STAR IGRAA U JUGOSLAVIJI
KORA DAO 99 POENA
159

84
85
86
87
87
88
90

REVAN ME PROTIV REALA TRAJAO VIE OD DVA SATA

FESTIVAL EVROPE U LJUBLJANI 1966. GODINE
POSLEDNJA KORAEVA UTAKMICA U JUGOSLOVENSKOM
AMPIONATU
FESTIVAL KOARKE, BEOGRAD 1968.
KOMBINOVANI TIM ZVEZDE I PARTIZANA PROTIV OLIMPIJSKE
REPREZENTACIJE
RADIVOJE UKO KORA NAS JE ZAUVEK NAPUSTIO:
POSLEDNJA UTAKMICA RADIVOJA KORAA
PRVO JUGOSLOVENSKO FINALE
EVROPA - SAD 102:75
TV TURNIR AMPIONA
24. OKTOBAR 1972: VELIKI VLADIMIR ODLAZI U LEGENDU
CRVENA ZVEZDA - SIMENTAL 84:58, KUP POBEDNIKA KUPOVA
1972. GODINE
AAK - NEOSVOJIVA TVRAVA
BORAC AAK PRVI PUT U EVROPl
ZVEZDA OSVAJA KUP POBEDNIKA KUPOVA 1974. GODINE
BEOGRAD - NOVI BEOGRAD
JUGOPLASTICI KUP RADIVOJA KORAA
JOSIP ERA SE OPROSTIO
MAJSTORICE ZA NASLOV PRVAKA JUGOSLAVIJE
NO KADA JE RATO TVRDI OTIAO U LEGENDU
JUGOPLASTIKA PONOVO POBEDNIK KUPA RADIVOJA KORAA
DRUGO JUGOSLOVENSKO FINALE
POSLEDNJI KOEVI RADMILA MIOVIA
BOSNA - REAL MADRID 114:109
BOSNA PRVAK EVROPE
PARTIZAN PO DRUGI PUT OSVOJIO KUP RADIVOJA KORAA
HUMANITARNI DERBI
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE - BOSNA
KIO, OSTANI
CIBONA OSVOJILA KUP POBEDNIKA KUPOVA
PRVO FINALE PLEJ OFA U JUGOSLAVIJI
OPROTAJNA UTAKMICA VINKA JELOVCA
ZADAR - ZADRANI
160

91
92
93
94
95
97
98
99
100
102
103
104
104
105
107
107
109
109
111
112
113
114
117
117
119
120
121
122
123
124
126
127

APLAUZI ZA MEKA
KAROCA GRE - NEKA GRE
POSLEDNJI PUT BUTUR MAJSTORE
POSLEDNJI VARAJIEVI KOEVI
ODLAZAK LEGENDARNOG KINETA U ISTORIJU
CIBONA PRVAK EVROPE
OPROTAJNA UTAKMICA KREIMIRA OSIA
CIBONA - SPRINT
U ROKU OD SAMO PET DANA DVA PUTA OBARAN KORAEV
REKORD
CIBONA ODBRANILA TRON
POSLE 11 GODINA ZADAR AMPION
NOVI EVROPSKI TROFEJ CIBONE
SRUENA CIBONA
DRUGOLIGA IMT OSVOJIO KUP
JUGOSLAVIJA - SELEKCIJA SPORTA
JUGOPLASTIKA PRVAK EVROPE
BOSNINO DOKAZIVANJE GRENOBLA
PARTIZANU TREI KUP RADIVOJA KORAA
JUGOPLASTIKA PO DRUGI PUT NA KROVU SVETA
POP 84 - EVROPA
HET-TRIK SPLIANA
JUGOSLOVENSKI KLUBOVI U EVROPSKIM FINALIMA
CRVENI - BELI ILI ISTOK - ZAPAD
ZANIMLJIVOSTI

LITERATURA

127
128
129
130
131
131
132
133
134
135
136
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
151
154

156

161