Akustika-Zbirka Resenih Zadataka-Dragan Drincic, Petar Pravica

Dragan Drini
Petar Pravica
AKUSTIKA
ZBIRKA REENIH ZADATAKA
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija

Beograd 2011.
AUTORI:
Mr Dragan Drini, dipl. el. in.
Prof. dr Petar Pravica, dipl. el. in.
AKUSTIKA - ZBIRKA REENIH ZADATAKA
RECENZENTI:
Dr Sonja Krsti, prof. Visoke kole elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija u
Beogradu
Mr Dragan Novkovi, predava Visoke kole elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija
u Beogradu
LEKTOR I KOREKTOR:
Anelka Kovaevi
TEHNIKA OBRADA:
Milo Ivanovi
KORICE:
Milo Ivanovi
IZDAVA:
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija u Beogradu
ZA IZDAVAA
Dr Dragoljub Martinovi, dipl. el. in.
TAMPA:
MST Gaji, Dobraina 73, Beograd
PREDGOVOR
Kako se akustika razvijala, naroito poslednjih godina, tako su i u visokokolskoj
nastavi formirane nove oblasti i nastali novi predmeti. Postojee zbirke zadataka iz
akustike, ne pokrivaju u dovoljnoj meri savremene zahteve, pa je namera autora
bila da se, koliko god je to mogue, osvei i dopuni repertoar zadataka, kako u
novim, sve razvijenijim oblastima, tako i u klasinim delovima akustike.
Zbirka zadataka prvenstveno je namenjena studentima AVT studijskog programa na
Visokoj koli elektrotehnike i raunarstva (VIER) u Beogradu, a sigurno e biti
korisna i studentima brojnih fakulteta, gde se izuava akustika.
Namera autora bila je da ovom Zbirkom zadataka pokriju gradivo koje se u VIER
izuava u okviru etiri predmeta. Tako poglavlja Fizika akustika, Fizioloka akustika
i Akustika prostorija prvi deo, odgovaraju programu predmeta Osnovi
elektroakustike. Poglavlja Akustika prostorija drugi deo, Spektralna analiza zvuka i
Zatita od buke spadaju u program predmeta Akustiki dizajn prostorija. Na kraju,
poglavlja Ozvuavanje i Audiotehnika pokrivaju programe istoimenih predmeta.
Ovakav koncept Zbirke zadataka opravdan je i poto se radi i o elektronskom
izdanju koje e studentima biti dostupno preko interneta, pa iz njega mogu
odabrati i koristiti samo one delove koji su im neophodni. S druge strane, imae na
jednom mestu sakupljene i reene probleme iz svih predmeta o zvuku, na kojima se
u nastavi dre raunske vebe.
Prilikom sastavljanja Zbirke zadataka, korien je dosta odomaen nain izlaganja,
koji obuhvata, na poetku svakog dela, osnovne pojmove u toj oblasti, s
definicijama i naznakama za korienje u praksi, a zatim slede raunski zadaci s
odgovarajuim reenjima. Navedena je i odgovarajua literatura za svako poglavlje.
Na usvojeni nain sastavljena je Zbirka, koja nije ograniena samo na do sada
uobiajene teme, nego, u odreenoj meri, upuuje studente i na postupke pri
projektovanju audio opreme i sistema.
Zbirka reenih zadataka sadri ukupno 228 manjih ili veih problema, obuhvaenih
temama pomenutih delova akustike. Najobimnije poglavlje odnosi se na
Ozvuavanje, to se u praksi pokazalo kao opravdano. Zatim, po obimu, slede
Akustika prostorija i Audiotehnika.
U nadi da e Zbirka reenih zadataka doprineti rasvetljavanju brojnih pitanja koja se

postavljaju kako pri uenju, tako i pri praktinoj primeni steenih znanja, autori se
zahvaljuju kolegama i saradnicima koji su doprineli koncipiranju i realizaciji Zbirke.
U Beogradu, decembra 2011.
AUTORI
SADRAJ
1. FIZIKA AKUSTIKA ............................................................................................ 7
ZADACI .............................................................................................................. 11
2. FIZIOLOKA AKUSTIKA .................................................................................... 21
ZADACI ............................................................................................................. 25
3. AKUSTIKA PROSTORIJA .................................................................................. 39
ZADACI (I DEO) ................................................................................................. 41
AKUSTIKA PROSTORIJA (II DEO) .................................................................... 63
ZADACI (II DEO) ................................................................................................ 69
4. OZVUAVANJE .............................................................................................. 109
4.1 Mikrofoni u sistemima ozvuavanja ...................................................... 109
ZADACI ..................................................................................................... 114
4.2 Zvuni izvori u sistemima ozvuavanja .................................................. 117
ZADACI ..................................................................................................... 121
4.3 Razumljivost govora ............................................................................... 136
ZADACI ..................................................................................................... 140
4.4 Akustiko pojaanje ................................................................................ 143
ZADACI ..................................................................................................... 147
4.5 Sektorsko ozvuavanje ........................................................................... 158
ZADACI ..................................................................................................... 166
4.6 Kanjenje signala u sistemima za pojaanje zvuka ................................ 177
ZADACI ..................................................................................................... 180
5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA ....................................................................... 199
ZADACI ........................................................................................................... 203
6. ZATITA OD BUKE ......................................................................................... 217
ZADACI ........................................................................................................... 220
7. AUDIOTEHNIKA .............................................................................................
7.1 Zvunike skretnice ................................................................................
ZADACI .....................................................................................................
7.2 Audio kablovi ..........................................................................................
ZADACI .....................................................................................................
7.3 Audio signali ...........................................................................................
ZADACI .....................................................................................................
7.4 Pojaavai snage .....................................................................................
ZADACI ...........................................................................................................
251
251
258
272
274
282
284
290
292
Zbirka reenih zadataka iz akustike
Fizika akustika
1. FIZIKA AKUSTIKA
Osnovne veliine i relacije koje se javljaju u fizikoj akustici su:
Brzina prostiranja zvunih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

105 Pa (1 atm) i temperaturi od 20C, iznosi:
c = 343 m/s ,
Pomeraj estica vazduha se obeleava sa .
Brzina estica vazduha je za prostoperiodian zvuk:

v=,
gde je kruna frekvencija (2f).
Gustina vazduha se obeleava sa , i iznosi:
= 1,2 kg/m3 .
Zvuni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja estica vazduha i to u

svim pravcima od zvunog izvora. Obeleava se sa , to predstavlja
njegovu efektivnu vrednost. Zvuni pritisak je skalar (neorijentisana
veliina). Izraava se u paskalima i oznaka je Pa, a dimenzije N/m2.
Talasna duina je razmak (ili rastojanje) izmeu dva ista stanja, kao to su
dva maksimuma ili dva minimuma zvunog pritiska. Obeleava se sa
(lambda). U ujnom podruju (od 20 Hz do 20.000 Hz), ona iznosi od 17 m
do 1,7 cm. Veza s frekvencijom je:
s t r a n a |7
Fizika akustika
=c/f,
gde je c brzina prostiranja zvunih talasa.
Snaga zvunog izvora (akustika snaga) svojstvo je svakog izvora zvuka.

Obeleava se sa i izraava u W (vatima).
Intenzitet zvuka je koliina akustike energije koja u jedinici vremena

proe kroz jedininu povrinu normalnu na pravac prostiranja zvunih
talasa. Obeleava se sa
i predstavlja orijentisanu veliinu (vektor).
Kada poznajemo snagu zvunog izvora intenzitet zvuka je uvek:
gde je povrina kroz koju izvor zrai.

Ako je povrina sfera (lopta) onda je intenzitet zvuka.
Intenzitet zvuka opada s kvadratom rastojanja.

Veza intenziteta zvuka i zvunog pritiska je:
Proizvod (zvuni pritisak puta rastojanje od zvunog izvora) esto se

koristi. Ovaj proizvod je konstantan za sve pravce prostiranja, to znai da
zvuni pritisak opada linearno s rastojanjem od zvunog izvora.
s t r a n a |8
Fizika akustika
Usmereni izvori zvuka jesu oni izvori koji zrae u deo punog prostornog
ugla. Navodimo kao primer zvunik koji se nalazi pored zida. Njegov ugao
zraenja bie sveden na polovinu punog prostornog ugla i iznosie 2, jer
se radi o zraenju u polusferu.
Prost zvuk je onaj koji ima u svome spektru samo jednu komponentu
odreenu frekvencijom i intenzitetom.
Sloen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

muziki instrumenti. Druga vrsta sloenog zvuka ima kontinualni
(neprekidni) spektar izmeu dve frekvencije. Oblik ovog spektra moe biti
najrazliitiji.
Istovremeno zraenje vie izvora u praksi se esto javlja. Ukupni intenzitet,

koji stvara vie izvora, moe se odrediti na sledei nain:
to znai da se intenziteti direktno sabiraju.

Ako je u pitanju zvuni pritisak, onda je ukupna vrednost jednaka
kvadratnom korenu iz zbira kvadrata:
Slabljenje zvuka pri prostiranju zvunih talasa sloena je pojava. Mogu se,
u osnovi, razlikovati dva uzroka. Prvi je posledica irenja talasa i prenoenja
akustike energije na sve vei broj estica vazduha. Ovo slabljenje dovodi
do opadanja intenziteta zvuka s kvadratom rastojanja, odnosno zvunog
pritiska s rastojanjem. Drugo, dopunsko slabljenje, utie na gubitak
akustike energije. Na ovo, dopunsko slabljenje, utie vie faktora, meu
kojima su najvaniji: viskoznost vazduha, odvoenje toplote i pojava
rezonancije u molekulima. Intenzitet zvuka u realnim uslovima se
izraunava na sledei nain:
s t r a n a |9
Fizika akustika
pri emu je - intenzitet zvuka na jediniom rastojanju od izvora,

bez dopunskih faktora, a - koeficijent slabljenja koji zavisi od frekvencije
i vlanosti vazduha, i njegove vrednosti mogu se nai u prirunicima.
s t r a n a | 10
Fizika akustika
ZADACI
1.1
Koliko iznose pomeraji estica vazduha

, na 1000 Hz i na 10.000 Hz,
ako je pri prostoperiodinoj pobudi, u oba sluaja, brzina kretanja
estica = 0,24 10-3 m/s?
Reenje:
Za prostoperiodini zvuk je veza izmeu brzine i pomeraja estica
vazduha:
pri emu je
kruna frekvencija
Na frekvenciji 1000 Hz, pomeraj estica je:
Kada je frekvencija 10.000 Hz:
1.2
Izraunati talasnu duinu zvuka pri frekvencijama od 100 Hz i

1000 Hz.
s t r a n a | 11
Fizika akustika
Reenje:
Talasna duina je uvek:
[ ]
[ ]
[ ]
Za frekvenciju od 100 Hz je:
Za frekvenciju od 1000 Hz je:
1.3
Za koliko puta se promeni (smanji) intenzitet zvuka ako se rastojanje

od izvora udvostrui?
Reenje:
Intenzitet zvuka na rastojanju je:
s t r a n a | 12
Fizika akustika
Pri dvostrukom rastojanju intenzitet postaje:
Odnos ova dva intenziteta je:
Pri udvostruavanju rastojanja od zvunog izvora intenzitet zvuka e se

smanjiti 4 puta.
1.4
Koliku snagu zraenja ima takasti izvor zvuka, koji u slobodnom

prostoru, na rastojanju 1 m, stvara pritisak od 0,1 Pa?
Reenje:
Snaga zvunog izvora je:
s t r a n a | 13
Fizika akustika
1.5
Ako se neposredno uz takasti izvor zvuka, u slobodnom prostoru,

postavi velika kruta ravan, za koliko e se poveati zvuni pritisak?
Reenje:
Kada zvuni izvor zrai u slobodnom prostoru u svim pravcima,
intenzitet zvuka na rastojanju je:
Ukoliko se neposredno uz izvor postavi velika kruta ravan, ugao

zraenja e se smanjiti napola, pa e intenzitet na rastojanju biti:
Odnos dva intenziteta je:
to znai da se intenzitet poveao dva puta.

Poto je intenzitet srazmeran kvadratu zvunog pritiska to je:
s t r a n a | 14
Fizika akustika
pa je:
Poveanje zvunog pritiska je puta.
1.6
Takasti izvor zvuka snage

= 10 W zrai u slobodnom prostoru
prost zvuk od 100 Hz. Odrediti intenzitet zvuka i zvuni pritisak na
rastojanju 1 m od izvora.
Reenje:
Intenzitet zvuka je u ovom sluaju:
Znajui vrednost intenziteta moe se odrediti zvuni pritisak, koji iznosi:

1.7
Tri neusmerena zvuna izvora zrae isti um irokog spektra snagom

od po 0,4 W. Oni se nalaze na rastojanjima 1, 2 i 4 m od mesta
prijema. Nai ukupni zvuni pritisak na mestu prijema.
Reenje:
U svim sluajevima zvuni pritisak je:

s t r a n a | 15
Fizika akustika
Za pojedinane izvore zvuka zvuni pritisak iznosi:
Ukupan zvuni pritisak na mestu prijema je:
1.8
Najmanji intenzitet zvuka koji ovek moe da uje na 1000 Hz iznosi

= 10-12 W/m2. Na ostalim frekvencijama se razlikuje, jer ulo sluha
nije podjednako osetljivo na svim frekvencijama. Odrediti najmanji
zvuni pritisak koji ovek moe da uje na 1000 Hz.
Reenje:
Zvuni pritisak je:
s t r a n a | 16
1.9
Fizika akustika
Ako je zvuni pritisak 1 Pa na rastojanju 1 m od izvora, izraunati

koliko e ovaj pritisak iznositi na 10 m i na 100 m od izvora?
Reenje:
Polazei od toga da je proizvod zvunog pritiska i rastojanja od izvora
konstantan u svim pravcima prostiranja zvunih talasa ( = const.),
mogu se odrediti vrednosti zvunog pritiska na bilo kom rastojanju, ako
se zna vrednost na 1 m.
Tako je na rastojanju od 10 m:
Slino se izraunava i pritisak na 100 m. Vrednost je:
s t r a n a | 17
Fizika akustika
1.10
Zvuni izvor emituje prost zvuk od 100 Hz. Zna se da ovekovo uvo na
100 Hz moe da uje najtii zvuk, kome odgovara zvuni pritisak od
2 10-3 Pa.
Izraunati na kom rastojanju od zvunog izvora ovek vie nee moi
da uje emitovanih 100 Hz, ako izvor zvuka na 1 m rastojanja stvara
pritisak 2 Pa?
Prilikom raunanja ne treba uvoditi dopunsko slabljenje, jer 100 Hz
spada u niske frekvencije, pri kojima je dopunsko slabljenje
zanemarljivo.
Reenje:
Proizvod
= const.
Na rastojanju od 1000 m ovek vie nee moi da uje emitovanih

100 Hz, pod navedenim uslovima.
s t r a n a | 18
Fizika akustika
Pitanja za proveru znanja:

1. ta je Hz? Koje frekvencije ograniavaju ujni opseg?
2. Koje vrste talasa razlikujemo? Navesti njihove osnovne osobine.
3. ta je talasna duina? Od ega ona zavisi i koliko iznosi na graninim
frekvencijama ujnog opsega?
4. Definisati intenzitet zvuka. Kakva je njegova veza sa zvunim pritiskom?
Kako intenzitet zvuka opada s rastojanjem od zvunog izvora?
5. ta je um? Koje vrste uma razlikujemo i koje su njihove
karakteristike?
6. Pri zraenju vie izvora istovremeno kako se sabiraju intenziteti zvuka,
a kako zvuni pritisci?
7. Koji faktori utiu na slabljenje zvuka u vazduhu u realnim uslovima?
8. ta je difrakcija i kada ona nastupa?
9. ta je refrakcija zvunih talasa?
10. Na koji nain je uveden koeficijent apsorpcije? U kakvoj su vezi
koeficijenti apsorpcije i refleksije? U kojim granicama se ovi koeficijenti
mogu menjati?
Literatura:
[1] L. L. Beranek, Acoustics, McGraw - Hill, 1954.
[2] H. Kurtovi, Tehnika akustika, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
[3] P. Pravica, D. Drini, Elektroakustika, VIER, Beograd, 2008.
[4] F.A. Everest, K.C. Pohlmann, Master Handbook of Acoustics, McGrawHill, 2009.
s t r a n a | 19
Fizioloka akustika
2. FIZIOLOKA AKUSTIKA
Osnovni pojmovi u fiziolokoj akustici su:
ulo sluha je organ pomou koga ovek prima zvuk. Ono reaguje na tri
osnovne karakteristike zvunog signala, a to su: jaina, visina i boja.
Jaina zvuka (ili jo tanije subjektivna jaina zvuka) odreena je snagom

zvunog izvora i udaljenou od izvora.
Visina tona zavisi od frekvencije i nalazi se u opsegu od 20Hz do 20.000Hz,

to ini ujno podruje ula sluha.
Boja zvuka je odreena spektrom, koji moe da ima samo jednu

komponentu (prost zvuk) ili vie komponenata razliitih frekvencija (sloen
zvuk). Posebnu vrstu zvuka, u pogledu boje, ini um, koji ima neprekidni
spektar u nekom opsegu frekvencija.
Veber-Fehnerov zakon je opti fizioloki zakon (vai za sva ula) i on govori

o tome da je oseaj srazmeran logaritmu pobude. To znai da oveija ula
ne reaguju na nadraaje linearno, nego logaritamski. Ovaj zakon se, kada je
u pitanju zvuk, odnosi na jainu i na visinu.
Nivo zvuka je logaritamska veliina koja se izraava u decibelima (dB). Po

definiciji nivo zvuka je:
gde su:
nivo zvuka u dB,

intenzitet zvuka u W/m2,
intenzitet zvuka na pragu ujnosti na 1000 Hz, to znai da
odgovara najtiem zvuku koji oveije uho moe da uje na
toj frekvenciji. Ta vrednost je 10-12 W/m2.
s t r a n a | 21
Fizioloka akustika
Ukoliko raspolaemo podatkom o zvunom pritisku , a ne o intenzitetu

zvuka, nivo zvuka moe se izraziti na sledei nain:
gde su:
zvuni pritisak u Pa, koji elimo da izrazimo u dB, i

zvuni pritisak na pragu ujnosti i iznosi 2 10-5 Pa.
Ako se radi o istoj taki u prostoru nivo zvuka u dB bie isti, bez obzira da li
je dobijen preko intenziteta ili pritiska.
Decibel je objektivna i relativna jedinica, koja ne zavisi od frekvencije.

Definisan je na navedeni nain.
Logaritamska promena frekvencije u ujnom opsegu je najea u praksi.

Dobija se veoma jednostavno udvostruavanjem frekvencija. U audio
opsegu logaritamski sled frekvencija istovremeno je i oktavni niz koji se
esto koristi pri merenju i prikazivanju pojedinih karakteristika, a ine ga
sledee frekvencije date u hercima (Hz):
31,5 ; 63 ; 125 ; 250 ; 500 ; 1000 ; 2000 ; 4000 ; 8000 ; 16000.
Fon je jedinica za subjektivnu jainu zvuka koja predstavlja oseaj na

osnovu koga se moe rei koji je zvuk glasniji. Subjektivna jaina zvuka
oznaava se sa . Po definiciji, dva zvuka koja imaju isti broj fona za ljudsko
uho izgledaju kao da su jednako glasni bez obzira koji objektivni nivo imaju.
Usvojeno je da jaina zvuka na 1000 Hz bude jednaka nivou zvuka u
decibelima. To znai da je na ovoj frekvenciji fon jednak decibelu. Jaina
zvuka u fonima na svim ostalim frekvencijama dobija se sa
eksperimentalno odreenih linija jednake jaine zvuka ili izofonskih linija.
Son je takoe jedinica za izraavanje subjektivne jaine zvuka, takozvane

glasnosti. Glasnost zvuka se oznaava sa S. Razlog uvoenja sona je taj to
pomou fonske skale nije mogue poreenje zvukova po glasnosti i
s t r a n a | 22
Fizioloka akustika
odreivanje glasnosti sloenog zvuka. Skala u sonima je takoe odreena

eksperimentalno. Odabrano je da glasnosti od 1 sona odgovara jaina
zvuka od 40 fona, jer se zvuci slabije jaine retko javljuju. Dalje je utvrrno
da poveanju jaine zvuka za 10 fona odgovara udvostruavanje glasnosti
odnosno broja sona, kako je prikazano u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Veza izmeu glasnosti (u sonima) i jaine zvuka (u fonima)
FONI
40
50
60
70
80
90
100
SONI
1
2
4
8
16
32
64
0
1
2
3
4
5
(2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (2 ) (26)
i tako dalje
Ova veza izmeu jaine zvuka i glasnosti S moe se izraziti relacijom:
Odreivanje subjektivne jaine sloenog zvuka nije bilo jednostavno reiti.

Da bi se oseaj jaine sloenog zvuka izrazio u fonima bilo je potrebno
ustanoviti postupak koji e biti to pribliniji nainu rada ula sluha. To je
uvoenjem sona i postignuto.
Odreivanje subjektivne jaine sloenog zvuka. Postupak je sledei:

-
prvo se nivo svake komponente, u dB, koriguje u skladu s

izofonskim linijama i tako dobiju vrednosti pojedinih
komponenata u fonima,
zatim se foni pretvore u sone, soni saberu i zbir sona vrati

u fone.
Ovakav nain obrauna najpribliniji je onome to se odigrava u ulu sluha,

kada je u pitanju sloen zvuk.
s t r a n a | 23
Fizioloka akustika
Izofonske linije su dobijene subjektivnim merenjem jaine zvuka. Na slici

2.1 prikazane su izofonske linije koje se koriste uvek kada je potrebno
vrednosti u decibelima (objektivne) pretvoriti u fone (subjektivne). To su
linije iste subjektivne jaine zvuka.
140
130
120
130
110
110
100
100
90
90
80
70
60
50
40
80
30
30
20
20
10
0
10
120
70
60
50
40
-10
20
100
1000
10000
frekvencija [Hz]
Slika 2.1: Izofonske linije
Decibeli A u praksi se veoma esto koriste kada je potrebno objektivnu

vrednost prilagoditi subjektivnoj. Iskoriena je izofonska linija od 40 fona,
kao najpogodnija za subjektivno izraavanje nivoa zvuka. Kada se izofonska
linija od 40 fona okrene oko horizontalne linije koja predstavlja nivo zvuka
od 40 dB dobija se frekvencijska karakteristika, danas uneta u praktino sve
instrumente za merenje jaine zvuka, koja slui za korigovanje objektivnih
vrednosti. Na taj nain je uvedena ponderacija koja daje vrednosti u
decibelima A. Na niskim i na visokim frekvencijama rezultat e uvek biti
manji u dBA nego u dB, dok na srednjim frekvencijama vrednosti ostaju
praktino iste. Ove vrednosti se oznaavaju sa dB(A) ili dBA. Izgled krive A i
njene vrednosti u funkciji fekvencije date su u prilozima 5.1 i 5.2.
s t r a n a | 24
Fizioloka akustika
ZADACI
2.1
Takasti izvor zvuka nalazi se u slobodnom prostoru. Njegova

akustika snaga Pa je 10 W. Izraunati intenzitet zvuka i nivo na
rastojanju 1 m od ovog izvora.
Reenje:
Na rastojanju 1 m od takastog izvora intenzitet zvuka iznosi:
Na istom rastojanju 1 m od takastog zvunog izvora nivo zvuka iznosi:
2.2
Izraunati koliko e se smanjiti intenzitet zvuka i nivo pri

udvostruavanju rastojanja od zvunog izvora.
Reenje:
Intenzitet zvuka u slobodnom prostoru, na rastojanju r od takastog
izvora je:
s t r a n a | 25
Fizioloka akustika
Kada se rastojanje od izvora udvostrui, intenzitet postaje:
Odnos ova dva intenziteta je:
Intenzitet zvuka smanji se 4 puta.

Kada se udvostrui rastojanje nivo zvuka opadne za:
gde su Lr i L2r nivoi zvuka na rastojanjima r i 2r od izvora.
Sada je:
Ovo je vrednost koja uvek vai i koja govori da se pri udvostruavanju

rastojanja nivo zvuka smanji za 6 dB.
s t r a n a | 26
2.3
Fizioloka akustika
Za nivo zvuka od 60 dB izraunati koliko iznosi odgovarajui:

a) intenzitet zvuka, i
b) zvuni pritisak.
Reenje:
a) Nivo zvuka odreuje se iz sledee relacije:
pa je intenzitet:
b) Kada je u pitanju zvuni pritisak, nivo je:
odakle je:
s t r a n a | 27
Fizioloka akustika
2.4
Kada se zvuni pritisak povea dva puta, za koliko decibela se

promeni nivo zvuka?
Reenje:
Neka je poetni zvuni pritisak:
a dva puta vei pritisak:
to znai da je
Razlika nivoa zvuka je:
Znai da e se nivo zvuka poveati za 6 dB, pri poveanju pritiska dva

puta.
s t r a n a | 28
2.5
Fizioloka akustika
Izvesti obrasce pomou kojih se mogu pretvarati foni u sone i

obratno. Foni su jedinice subjektivne jaine zvuka, dok su soni
jedinice glasnosti.
Reenje:
Da bi se izvele zahtevane relacije, treba poi od sledeeg:
Soni su izvedeni tako to je usvojeno da jednom sonu

odgovara 40 fona, dok svako udvostruavanje sona
predstavlja poveanje od 10 fona. To znai da je:
foni
soni
40
1
50
2
60
4
70
8
80 itd.
16
ako je
pri emu je
Veza izmeu subjektivne jaine zvuka (u fonima) i

glasnosti (u sonima) je:
s t r a n a | 29
Fizioloka akustika
2.6
Za prost zvuk od 100 Hz, koji ima nivo 60 dB, odrediti subjektivnu
jainu (u fonima) i glasnost (u sonima).
Reenje:
Subjektivna jaina prostog zvuka odreuje se iz izofonskih linija. Na 100
Hz nivou od 60 dB odgovara priblino 52 fona. Ova vrednost dobija se
interpolacijom.
Broj sona izraunava se, prema jednaini:
2.7
Subjektivna jaina buke, nepoznatog linijskog spektra, iznosi 80 fona.

Zna se da komponenta na 1000 Hz ima nivo od 60 dB.
Koliko e iznositi subjektivna jaina ove buke ako se samo nivo
komponente povea sa 60 na 80 dB, dok sve ostalo ostaje
nepromenjeno?
Reenje:
U prvom sluaju, kada je subjektivna jaina buke oko 80 fona, glasnost
e u sonima iznositi:
s t r a n a | 30
Fizioloka akustika
Komponenta na 1000 Hz imala je 60 dB, to odgovara subjektivnoj

jaini od 60 fona, odnosno 4 sona. Ako se ova komponenta povea na
80 dB, to znai da e imati 16 sona, a to je poveanje glasnosti, samo
ove komponente, za 12 sona.
Poto se soni sabiraju, ukupna glasnost pojaane buke bie:
16 sona (odgovara subjektivnoj jaini od 80 fona)

+ 12 sona (odgovara poveanoj glasnosti na 1000 Hz)
= 28 sona
Tako e subjektivna jaina, s pojaanom komponentom na 1000 Hz,

iznositi:
s t r a n a | 31
Fizioloka akustika
2.8
Izraunati koliko iznosi zvuni pritisak p u paskalima (Pa) na tzv.

granici bola (na maksimalnoj vrednosti jaine zvuka koju ovek
moe da uje, a da ne doe do oteenja ula sluha). Ova maksimalna
vrednost nivoa zvuka je 120 dB.
Reenje:
Prema definiciji:
Pri emu je
Tada je:
2.9
U slobodnom prostoru zvuni izvor emituje prost zvuk od 500 Hz. Na

rastojanju 2 m od izvora zvuka nivo zvuka je 70 dB.
Izraunati:
a) Subjektivnu jainu ovog tona u fonima i njegovu glasnost u
sonima,
b) intenzitet zvuka u posmatranoj taki u W/m2,
c) akustiku snagu Pa zvunog izvora.
Reenje:
a) Prema izofonskim linijama na frekvenciji od 500 Hz, nivou zvuka od
70 dB odgovara subjektivna jaina zvuka od 74 fona. Polazei od
relacije da je:
s t r a n a | 32
Fizioloka akustika
dobija se:
Poto je broj sona jednak: S = 2n, to je:
b) Na rastojanju od 2 m nivo zvuka je 70 dB, pa je:
c) Akustika snaga je:
2.10
Sloen zvuk sastoji se od tri komponente. To su: 100 Hz iji je nivo

60 dB, 500 Hz s nivoom 70 dB i 1000 Hz nivoa 80 dB.
Izraunati:
a) kolika je glasnost ovog sloenog zvuka,
b) ukupni nivo sve tri komponente zajedno.
s t r a n a | 33
Fizioloka akustika
Reenje:
a) Na osnovu korekcija dobijenih iz izofonskih linija (pri pretvaranju
dB u fone) i formule za izraunavanje glasnosti u sonima dobijeno
je sledee:
Frekvencija
Nivo
Subjektivna jaina
Glasnost
100
60
52
2,3
500
70
74
10,6
1000
80
80
16
(Hz)
(dB)
(foni)
(soni)
Ukupna glasnost ovog sloenog zvuka je:
b) Za poznate nivoe svake od komponenata mogue je odrediti

intenzitete zvuka. To su:
... za 100 Hz ,
... za 500 Hz ,
...za 1000 Hz .
Ukupan intenzitet je:
s t r a n a | 34
Fizioloka akustika
Ukupni nivo je:
Na osnovu numerikih vrednosti dobija se:
2.11
Ako se sloen zvuk sastoji od tri komponente, ije su frekvencije 200,

1000 i 2000 Hz, a nivo respektivno 70, 65 i 50 dB, odrediti:
a) Koliko iznosi ukupni nivo sloenog zvuka u decibelima izmeren
instrumentom koji ima linearnu frekvencijsku karakteristiku?
b) Koliko decibela A bi pokazivao instrument, ukoliko su korekcije:
na 200 Hz -11 dB, na 1000 Hz 0 dB, i na 2000 Hz +1 dB?
Reenje:
a) Podaci:
Ukupni nivo u dB iznosi:
s t r a n a | 35
Fizioloka akustika
b) Ukoliko se sabiranje data tri nivoa izvri ponderacionom

karakteristikom A, korekcija e biti:
na
-11
na
na
+1
U tom sluaju je ukupni nivo u dB(A):
Ukupni nivo u dB(A) manji je u drugom sluaju, jer su korekcije koje

unosi ponderaciona karakteristika A dovele do promene nivoa
pojedinih komponenata.
s t r a n a | 36
Fizioloka akustika

1. ta se prouava u fiziolokoj akustici?
2. Skicirati ulo sluha i njegove osnovne delove. Objasniti funkciju
pojedinih delova ovog ovekovog organa.
3. O emu govori Veber - Fehnerov zakon? Kako su uvedeni decibeli?
4. ta je subjektivna visina tona? U kojim se ona jedinicama izraava?
5. ta je boja tona?
6. ime je odreeno ujno podruje uha? Skicirati ovo podruje.
7. ta su izofonske linije? Kako su dobijene? Skicirati ih.
8. Kako su definisani foni, a kako soni? Na koji nain se odreuje
subjektivna jaina sloenog zvuka u fonima?
9. ta su decibeli A?
10. Od kojih delova se sastoji vokalni trakt?
11. Navesti osnovne akustike osobine samoglasnika i suglasnika.
12. ta je razumljivost govora? Kako se ona meri? Od ega zavisi?
Literatura:
[1] T. Jelakovi, Zvuk, sluh, arhitektonska akustika, kolska knjiga, Zagreb,
1978.
[2] H. Kurtovi, Tehnika akustika, Nauna knjiga, Beograd 1982.
[3] M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica, Buka tetna dejstva, merenje i
zatita, Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1982.
[4] M. Simonovi, Audiologija I, savremena administracija, Beograd 1977.
[5] S. Jovii, Govorna komunikologija, Nauka, Beograd, 1999.
[6] P. Pravica, D. Drini, Elektroakustika, VIER, Beograd, 2008.
s t r a n a | 37
Akustika prostorija
3. AKUSTIKA PROSTORIJA
Osnovni pojmovi i fizike veliine u akustici prostorija su:
Koeficijent apsorpcije je odnos apsorbovane akustike energije i ukupne

akustike energije koja doe na neku povrinu. Ovaj koeficijent je osobina
svakog materijala i ima vrednosti od 0 do 1.
Koeficijent refleksije je odnos reflektovane akustike energije i ukupne

akustike energije koja doe na neku povrinu. To je osobina svakog
materijala, a vrednosti su od 0 do 1. Zbir koeficijenata apsorpcije i refleksije je
uvek jedinica.
Apsorpcija prostorije (A) je proizvod povrine (S) i prosenog koeficijenta

apsorpcije ( ) materijala nanetog na njene povrine. Izraava se u m2.
Apsorpcija jednog oveka na srednjim frekvencijama iznosi oko 0,5 m2.
Vreme reverberacije je ono vreme koje je potrebno da intenzitet zvuka (J)

opadne u prostoriji na svoj milioniti deo. Ako se promena intenziteta izrazi
preko logaritamske jedinice, koja nosi oznaku decibel (dB), tada vremenu
reverberacije odgovara smanjenje nivoa za 60 dB, po prestanku rada zvunog
izvora. Uveo ga je, na osnovu brojnih merenja u salama, ameriki fiziar Sabin
krajem devetnaestog veka.
Sabinov obrazac, pomou koga se izraunava vreme reverberacije u

prostorijama reverberacije glasi:
[ ]
gde je V - zapremina prostorije u m3 , A - apsorpcija prostorije u m2,

k = 0,161 s/m.
s t r a n a | 39
Akustika prostorija
Optimalno vreme reverberacije je karakteristino za svaku prostoriju i kree

se od 0,2 s za govorna studija, do 4-5 s za crkve. Zavisi od frekvencije.
Intenzitet zvuka u prostoriji zavisi od snage zvunog izvora (Pa) i apsorpcije

prostorije (A), na sledei nain:
Direktan zvuk se iri od izvora zvuka u prostoriju i dominira u blizini izvora.
Reflektovani zvuk je zbir svih reflektovanih talasa u prostoriji i na veim

rastojanjima od izvora postaje dominantan.
Poluprenik zone direktnog zvuka je karakteristian za svaku prostoriju. To je

poluprenik zamiljenog kruga oko neusmerenog izvora zvuka, gde je
intenzitet direktnog jednak intenzitetu reflektovanog zvuka. Izraunava se
kao:
Apsorberi zvuka su materijali ili konstrukcije ija je osobina da pojaano

upijaju (apsorbuju) zvuk. Dele se na one koji pojaano upijaju niske frekvencije
(od najniih do 300-400 Hz), srednje frekvencije (400 Hz do 4000-5000 Hz) i
visoke frekvencije (preko 5000 Hz). Tako u praksi koristimo:
[ ]
mehanike rezonatore, za apsorpciju zvuka niskih frekvencija,

akustike rezonatore, za apsorpciju zvuka srednjih frekvencija,
porozne materijale, za apsorpciju zvuka visokih frekvencija.
Geometrijski oblik prostorije je veoma vaan, jer od njega u znatnoj meri

zavisi nain formiranja zvunog polja. Sredstva koja danas stoje na
raspolaganju (materijali, konstrukcije i slino) pruaju mogunost uspenih
korekcija ak i prostorija neodgovarajuih oblika, to znai da se i u njima
mogu postii veoma dobri uslovi izvoenja i sluanja.
s t r a n a | 40
Akustika prostorija
ZADACI (I DEO)
3.1
Koliko iznosi prosean koeficijent apsorpcije zidova, poda i tavanice

prostorije ije su dimenzije 20 x 14 x 8 m, ako je vreme reverberacije ove
prostorije, kada je prazna, 1,6 s?
Reenje:
Povrina zidova, poda i tavanice iznosi:
S = 2(2014 + 208 + 148) m2 = 1104 m2 .
Zapremina je:
(
Ukupna apsorpcija prostorije je:

,
pri emu je prosean koeficijent apsorpcije.
Prema Sabinovom obrascu, ukupna apsorpcija je:
Iz prethodna dva izraza dobija se:
s t r a n a | 41
Akustika prostorija
3.2
Dimenzije jedne uionice su 4 x 6 x 10 m3, a vreme reverberacije iznosi

1,5 s. Kada u uionicu uu studenti vreme reverberacije e se smanjiti.
Izraunati koliko e biti vreme reverberacije ako u uionicu ue 40
studenata, pri emu se zna da je prosena apsorpcija jednog oveka 0,5
m2 ?
Reenje:
Prazna uionica ima apsorpciju:
Apsorpcija se poveava kada ue 40 studenata i iznosi:

(
Vreme reverberacije e s 40 studenata iznositi:
pri emu je zanemarena promena zapremine uionice po ulasku

studenata.
s t r a n a | 42
3.3
Akustika prostorija
Prostorija paralelopipednog oblika ima dimenzije 4 x 6 x 8 m. Na

zidovima je apsorpcioni materijal, a na njima su i dva prozora, dimenzija
1 x 1,2 m2 i drvena vrata, dimenzija 2 x 1 m2. Koeficijenti apsorpcije su:
- materijala na zidovima
= 0,7
- prozora
= 0,2
- vrata
= 0,8
- poda i plafona, koji su od betona,
= 0,05.
Izraunati:
a) ukupnu apsorpciju prostorije,
b) proseni koeficijent apsorpcije u prostoriji,
c) vreme reverberacije.
Reenje:
a) Zapremina prostorije je:
Ukupna povrina zidova, poda i tavanice, je:

(
Povrina zidova je:

(
Povrina prozora je:
s t r a n a | 43
Akustika prostorija
Povrina vrata je:
Kada se oduzmu povrine prozora i vrata od povrine apsorpcionog

materijala na zidovima, dobija se:
(
Apsorpcije pojedinih povrina su:
prozori:
vrata:
apsorpcioni materijal na zidovima:
pod:
plafon:
Ukupna apsorpcija u prostoriji je:
b) Proseni koeficijent apsorpcije je:
s t r a n a | 44
Akustika prostorija
c) Vreme reverberacije je:
3.4
Govornik, koji se moe smatrati takastim izvorom, u slobodnom

prostoru, na rastojanju 1 m, stvara nivo zvuka od 74 dB.
Izraunati koliki nivo zvuka e stvoriti isti govornik u uionici ija je
zapremina 1000 m3, a vreme reverberacije 1,25 s.
Reenje:
Nivo zvuka je u slobodnom prostoru, na rastojanju 1 m od takastog
izvora:
Moe se izraunati intenzitet zvuka u posmatranoj taki:
Intenzitet zvuka u slobodnom prostoru je:
s t r a n a | 45
Akustika prostorija
iz ega se moe izraunati akustika snaga izvora:

(
Na osnovu Sabinovog obrasca moe se izraunati ukupna apsorpcija u

prostoriji:
Intenzitet zvuka u prostoriji, ukupne apsorpcije

govornik zvune snage je:
, u kojoj se nalazi
Nivo zvuka koji u prostoriji stvara govornik je:
s t r a n a | 46
3.5
Akustika prostorija
U prostoriji zapremine 400 m3 i vremena reverberacije 1,7 s, nalaze se

dva zvuna izvora ije su snage Pa1 = 0,25 mW i Pa2 = 0,75 mW. Izraunati
nivo zvuka u prostoriji.
Reenje:
Prema Sabinovom obrascu moe se izraunati ukupna apsorpcija
prostorije. Ona iznosi:
Intenzitet zvuka, koji u prostoriji stvara prvi izvor je:
U istoj prostoriji drugi izvor stvara intenzitet:
Ukupni intenzitet zvuka u prostoriji jednak je zbiru ova dva:
s t r a n a | 47
Akustika prostorija
Nivo zvuka je tada:
3.6
Hor od 50 lanova peva u prostoriji ija je zapremina 2000 m3. Svaki lan
hora je zvuni izvor ija je akustika snaga Pa1. Vreme reverberacije, u
prisustvu hora, je 2 s.
Za koliko dB e se poveati nivo zvuka u prostoriji ako se hor povea jo
za 100 lanova i ako se zna da je apsorpcija jedne osobe 0,5 m2?
Reenje:
Kada u prostoriji peva hor od 50 lanova intenzitet zvuka je:
akustika snaga 50 horskih pevaa, a A1 ukupna apsorpcija

prostorije, ukljuujui i apsorpciju 50 osoba.
gde je
Ako se broj lanova hora povea jo za 100, akustika snaga se poveava

tri puta, u odnosu na prethodno stanje, a apsorpcija za
100 0,5 m2. Intenzitet zvuka, u novoj situaciji je:
s t r a n a | 48
Akustika prostorija
Apsorpcija u prostoriji, u prisustvu 50 lanova hora je:
Poveanje nivoa zvuka u prostoriji, po ulasku jo 100 lanova hora je:
Kao to se vidi poveanje nivoa nee biti znaajnije i iznosie svega

3,6 dB.
3.7
U jednoj prostoriji ija je zapremina 1200 m3, vreme reverberacije

1,5 s, a ivice stoje u odnosu 1 : 1,4 : 2,6, radi zvuni izvor.
Izraunati koliko puta, proseno, treba da se reflektuje zvuk u ovoj
prostoriji, po iskljuenju zvunog izvora, pre nego to nivo zvuka u njoj
opadne za 30 dB?
s t r a n a | 49
Akustika prostorija
Reenje:
Zapremina prostorije je:
gde je
najkraa stranica.
Odavde je:
Ostale stranice su:
Povrina prostorije je:

(
(
Srednji koeficijent apsorpcije je:
s t r a n a | 50
)
)
Akustika prostorija
Prosean broj refleksija u sekundi je:
gde je srednja duina slobodnog puta izmeu dve refleksije. Ona uvek
iznosi:
pa je:
Na osnovu definicije vremena reverberacije (vreme potrebno da nivo

zvuka opadne za 60 dB) moe se zakljuiti da e nivo opasti za 30 dB u
vremenu koje je jednako polovini vremena reverberacije, to iznosi 0,75 s.
U tom sluaju traeni prosean broj refleksija je:
3.8
U jednoj prostoriji dva zvuna izvora emituju jednakom snagom od

1 mW dva prosta zvuka, ije su frekvencije 150 Hz i 1000 Hz. Vreme
revereberacije iznosi 3 s na 150Hz i 2 s na 1000Hz. Zapremina prostorije
je 250 m3.
s t r a n a | 51
Akustika prostorija
Izraunati:
a) Koliki je proseni nivo zvuka u prostoriji?
b) Ako oba izvora istovremeno prekinu rad za koliko e se decibela
smanjiti prosean nivo zvuka posle 1 s?
Reenje:
a) Intenzitet zvuka na 150 Hz je:
Na 1000 Hz intenzitet iznosi:
Ukupan intenzitet zvuka u prostoriji je:
Odgovarajui nivo zvuka je:
s t r a n a | 52
Akustika prostorija
b) Nivo zvuka pojedinih komponenti iznosi:
Na 150 Hz vreme reverberacije iznosi 3 s, pa e za 1 s nivo zvuka

opasti za iznos koji odgovara 1/3 vremena reverberacije, tj. za 20 dB.
Na frekvenciji 1000 Hz vreme reverberacije je 2 s, pa e nivo za 1 s
opasti za 30 dB. Prema tome posle 1 s, po iskljuenju zvunih izvora,
nivoi ove dve komponente bie:
(
Intenziteti koji odgovaraju ovim nivoima su:
s t r a n a | 53
Akustika prostorija
Ukupan intenzitet posle jedne sekunde po iskljuenju izvora je:
Ukupan nivo posle 1 s je:
Nivo zvuka e se u prostoriji smanjiti za:

(
3.9
Takasti izvor zvuka nalazi se u prostoriji ija je zapremina 100 m3,

povrina 130 m2 i vreme reverberacije 0,5 s. Izraunati rastojanje od
izvora na kome e intenzitet direktnog talasa biti jednak intenzitetu
reflektovanih talasa.
Reenje:
Intenzitet direktnog talasa je:
Prosean intenzitet reflektovanih talasa u prostoriji je:
Ovaj intenzitet ne zavisi od rastojanja.
s t r a n a | 54
Akustika prostorija
Trai se rastojanje na kome su:
To znai da je:
Reavanjem po r, dobija se traeno rastojanje:
3.10
U jednoj prostoriji nalaze se dva zvuna izvora, od kojih jedan emituje

ton od 1 kHz, a drugi ton od 50 Hz, ali tri puta veom snagom od prvog.
Vremena reverberacije prostorije na 50 Hz i 1 kHz stoje u odnosu 1,7 : 1.
Prag ujnosti na 50 Hz je oko 35 dB iznad praga ujnosti na 1 kHz. Na 50
Hz objektivno pojaanje zvuka od 1 dB priblino odgovara subjektivnom
pojaanju od 2 fona. Oba ova naizmenino emitovana zvuka imaju istu
subjektivnu jainu. Koliko ona iznosi?
Reenje:
U postupku reavanja sve veliine koje se odnose na 50 Hz imae indeks 1,
a veliine oznaene indeksom 2 odnose se na 1 kHz.
Iz uslova zadatka je:
s t r a n a | 55
Akustika prostorija
a za vremena reverberacije vai:
Intenziteti zvuka su:
Razlika u nivoima ova dva zvuka je:
Prema tome:
Uslov zadatka je da su subjektivne jaine ova dva tona iste:
Ako je granica ujnosti na 50 Hz na nivou od 35dB, a na istoj frekvenciji

skala fona je dvostruko gua od skale u decibelima, onda je pri nivou
zvuka L1 subjektivna jaina, odnosno broj fona:
(
s t r a n a | 56
Akustika prostorija
Na frekvenciji 1 kHz skala u fonima poklapa se sa skalom u decibelima.

Zbog toga su numerike vrednosti 2 i L2 jednake. Dobija se:
Imajui u vidu da je subjektivna jaina zvuka ova dva tona ista, moe se
pisati da je i:
Izjednaavajui relacije za subjektivnu jainu, dobija se da je:

(
Reavanjem po
, dobija se:
pa je:
(
Na osnovu jednakosti fona i decibela na 1000 Hz, sledi da je:
3.11
U jednoj vebaonici nalazi se N vebaa koji stvaraju buku. Odrediti da li

e nivo buke biti vii ili nii ako se vebaonica podeli pregradama na tri
jednaka dela, pri emu u svakom delu ostaje treina vebaa, a prosean
koeficijent apsorpcije za novodobijene prostorije ostaje nepromenjen.
s t r a n a | 57
Akustika prostorija
Reenje:
Intenzitet zvuka u vebaonici je:
gde su Pa - akustika snaga svih vebaa, A1 - apsorpcija,
S1 - povrina vebaonice, i - srednji koeficijent apsorpcije.
Kada se vebaonica izdeli na tri dela intenzitet zvuka u jednom delu je:
gde su A2 i S2 apsorpcija, odnosno povrina dela podeljene vebaonice.
Odnos intenziteta zvuka u ova dva sluaja je:
Da bi se odredila povrina prostorije moe se njen oblik aproksimirati

kockom. U tom sluaju je, ako je poznata zapremina, jedna njena
stranica a = V1/3. Polazei od ove relacije povrina vebaonice je S1 = 6 V2/3
gde je V zapremina cele vebaonice, a povrina novodobijene prostorije
posle deljenja:
s t r a n a | 58
Akustika prostorija
Uvrujui ove vrednosti dobija se da je odnos intenziteta:
ili u decibelima:
Nivo buke e se, posle deljenja, smanjiti za svega 1,6 dB.
3.12
U jednoj prostoriji rade tri izvora zvuka jednake snage, ali razliitih
frekvencija. Vremena reverberacije, na ovim frekvencijama, stoje u
odnosu 1 : 2 : 3. Izraunati za koliko se promeni nivo zvuka u prostoriji
ako u njoj radi samo jedan zvuni izvor i to onaj koji bi stvarao najvei
nivo?
Reenje:
Intenziteti koje stvaraju ovi izvori zvuka su:
s t r a n a | 59
Akustika prostorija
Na osnovu odnosa vremena reverberacije moe se pisati da je:
Ukupni intenzitet zvuka je:
Iz gornjih izraza oigledno je da bi trei izvor stvarao najvii nivo zvuka.

Prema tome, traena promena nivoa je:
Odnosno, nivo zvuka smanji se za 3 dB.
3.13
U jednoj ekaonici 20 ljudi stvara buku odreenog nivoa. Apsorpcija

prazne ekaonice je 16 m2, a prosena apsorpcija jedne osobe je
0,5 m2.
Koliko bi jo ljudi trebalo da ue pa da se nivo buke povea za 3 dB?
s t r a n a | 60
Akustika prostorija
Reenje:
Ako je prosena zvuna snaga jedne osobe Pa, apsorpcija prazne ekaonice
A0, a apsorpcija jedne osobe, u proseku, A1 = 0,5 m2 , intenzitet zvuka u
ekaonici kada se u njoj nalazi 20 ljudi je:
Kada u ekaonicu ue jo n ljudi intenzitet zvuka je:

(
)
(
Poto je prema uslovu zadatka nivo zvuka povean za 3 dB to je:
iz ega proizlazi da je:
Zamenom vrednosti za
dobija se:
(
[
) (
(
)
]
Odavde se moe izraunati n, tj.broj ljudi koji treba da ue u ekaonicu:
s t r a n a | 61
Akustika prostorija
Prema tome, da bi se nivo zvuka poveao za 3 dB u ekaonicu treba da

ue jo 87 ljudi.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
ta nazivamo difuznim zvunim poljem?

Kako se definie apsorpcija prostorije? Koje su njene dimenzije?
ta je vreme reverberacije? Od ega ono zavisi?
Kako glasi Sabinov obrazac? Koliko iznosi optimalno vreme reverberacije,
za prostorije razliite namene, na oko 1000 Hz?
Kako se formira zvuno polje u prostoriji? Na koji nain se izraunava
intenzitet zvuka u prostoriji?
ta je poluprenik direktnog zvuka? Kako se ova veliina moe izraunati?
ta su mehaniki rezonatori? Kolika je njihova frekvencija rezonancije?
Skicirati izgled akustikih rezonatora i objasniti kako se oni u praksi
konstruiu? Kolika je njihova frekvencija rezonancije?
ta su porozni materijali? Koji materijali se svrstavaju u porozne?
Koliko geometrijski oblik prostorije utie na akustike uslove u njoj? ta su
korisne refleksije zvuka?
s t r a n a | 62
Akustika prostorija
AKUSTIKA PROSTORIJA
II DEO
Rezonance prostorije. Paralelopipedna prostorija je rezonantni sistem s

beskonano mnogo sopstvenih frekvencija rezonance koje su priblino date
izrazom [4]:
(
gde su:
lx, ly, lz dimenzije prostorije,
N trio prirodnih brojeva (nx, ny, nz),
c brzina zvuka.
Broj sopstvenih frekvencija rezonance prostorije u frekvencijskom opsegu f

u okolini frekvencije f iznosi [4]:
gde su V, S i L zapremina, povrina i ukupna duina ivica prostorije,

respektivno.
Propusni opseg rezonantne krive za datu sopstvenu frekvenciju prostorije je

jednak [4]:
(
gde je T vreme reverberacije prostorije.
s t r a n a | 63
Akustika prostorija
Frekvencijska karakteristika prostorije u datoj taki ima veliki broj

maksimuma i minimuma koji su rezultat superpozicije pritisaka stojeih talasa
na sopstvenim frekvencijama rezonance prostorije. Drugim reima,
fekvencijska karakteristika prostorije predstavlja obvojnicu amplituda
pojedinanih pritisaka uspostavljenih na sopstvenim frekvencijama prostorije,
slika 3.1.
0
-10
-20
-30
-40
20
25
31,5
40
50
Frekvencija (Hz)
63
80
100
Slika 3.1: Frekvencijska karakteristika prostorije dimenzija 10m x 6m x 4m [12]
Kritina frekvencija prostorije je frekvencija do koje u prostoriji dominiraju

rezonance i data je izrazom [14]:
gde je T vreme reverberacije a V zapremina prostorije. Iznad ove frekvencije u

prostoriji vae statistiki zakoni i uspostavlja se homogeno i difuzno zvuno
polje.
Ukupna apsorpcija prostorije moe se izraziti relacijom:
s t r a n a | 64
Akustika prostorija
gde je As apsorpcija povrina prostorije, A apsorpcija ljudi i Av apsorpcija

vazduha u prostoriji.
Apsorpcija vazduha u prostoriji moe da bude znaajna na viim

frekvencijama. Ona je vea to je vea zapremina prostorije i to je manja
apsorpcija njenih povrina, odnosno vee vreme reverberacije prostorije. Njen
uticaj izraava se preko koeficijenta slabljenja intenziteta zvuka m (koji ima
dimenziju 1/m) i zapremine prostorije [4]:
Koeficijent m zavisi od frekvencije i relativne vlanosti vazduha u prostoriji.
Koeficijenti apsorpcije razliitih materijala koji se koriste za oblaganje zidova

prostorija, kao i apsorpcija nametaja (stolice, fotelje) i ljudi zavise od
frekvencije. Njihove vrednosti u oktavnim opsezima s centralnim
frekvencijama od 125 Hz do 4 kHz, date su u prilogu 3.1 [4].
Mehaniki rezonator se sastoji od ploe ili membrane postavljene na

odreenom rastojanju od krutog zida. Frekevencija rezonance ovog
rezonatora data je izrazom [4]:
gde je ms povrinska masa ploe u kg/m2, a b njeno rastojanje od zida dato u

cm.
Akustiki rezonator predstavlja perforisanu plou postavljenu na datom

rastojanju od krutog zida. Frekevencija rezonance akustikog rezonatora
jednaka je [4]:
s t r a n a | 65
Akustika prostorija
gde je lef efektivna duina otvora perforisane ploe, data relacijom,
a, poluprenik otvora, b rastojanje perforisane ploe od zida i perforacija

data u procentima. Sve mere u prethodnom izrazu date su u centimetrima.
Akustiki rezonator s procepom umesto rupa ima otvore u obliku liceva ili
procepa. On se sastoji iz letava odgovarajue irine w i debljine l, koje su
postavljene na meusobnom rastojanju r i odmaknute od krutog zida na
rastojanje b. Njegova frekvencija rezonance moe se priblino odrediti prema
izrazu [13]:
Procenat otvora ovog rezonatora je:
U prethodnom izrazu sve mere su date u centimetrima. Vidi se da je forma

izraza za rezonancu rezonatora s procepom ista kao kod akustikog
rezonatora. Jedina razlika je to je ovde efektivna duina otvora:
Mehanika zatita apsorpcionog materijala treba da bude tanak materijal

(folija) male povrinske mase. Koeficijent prolaska ili transmisije zvune
energije kroz ovaj materijal treba da bude to vei u datom opsegu
frekvencija, a moe se odrediti iz formule [4, 13]:
s t r a n a | 66
Akustika prostorija
gde je: 2 f kruna frekvencija, ms povrinska masa materijala,

ugao pod kojim zvuni talasi stiu do zatitnog sloja, gustina vazduha i c
brzina zvuka.
Kada se umesto folije za zatitu apsorpcionog materijala koriste tanke
perforisane ploe ili limovi kod njih je pogodnije odrediti sposobnost
proputanja zvune energije preko indeksa transparentosti TI datog relacijom
[5]:
( )
) ( ) (
(
)
) ( ) (
gde je l debljina ploe, d prenik rupa, e rastojanje izmeu rupa, procenat

perforacije i n broj otvora po jedinici povrine. Kao to se iz prethodnog izraza
vidi sve mere su u milimetrima. Vrednost indeksa transmisije u datom opsegu
frekvencija treba da bude vea od 2000.
Dubina brazda rederovog difuzora data je matematikom relacijom [12]:
koja predstavlja numeriki red ostataka dobijenih deljenjem kvadrata

prirodnih brojeva n, prostim neparnim brojem N.
Donja granina frekvencija fmin rederovog difuzora odreuje se iz uslova da

je na ovoj frekvenciji dubina najdublje brazde difuzora dn (max) jednaka polovini
talasne duine zvuka, odnosno [12]:
s t r a n a | 67
Akustika prostorija
gde je smax najvei broj u redu ostataka kvadrata.
Gornja granina frekvencija rederovog difuzora nalazi se iz izraza [12]:
gde je W irina njegovog procepa (brazde) a T debljina zida procepa.
s t r a n a | 68
Akustika prostorija
ZADACI (II DEO)

3.14
Izraunati dvadeset najniih frekvencija na kojima se javljaju sopstvene

rezonance za dve prostorije iste zapremine ije su dimenzije 9x9x9 m 3 i
12,3x9,1x6,5 m3.
Reenje:
Sopstvene frekvencije razonance paralelopipedne prostorije odreuju se
prema izrazu:
gde su:
lx, ly, lz dimenzije prostorije ,
N trio prirodnih brojeva (nx, ny, nz) ,
c brzina zvuka (343 m/s na 20 C) .
Frekvencije rezonance su date u tabeli 3.1. Kao to se vidi za prostoriju ije
su sve dimenzije iste (kocka) ove frekvencije se ponavljaju za razliite
naine oscilovanja zvunih talasa u njoj. Rezultat toga je da su sopstvene
frekvencije rezonance retke na niskim frekvencijama, to nepovoljno utie
na frekvencijsku karakteristiku zvunog izvora u ovoj prostoriji. Stoga je
najnepovoljniji oblik prostorije kocka.
Tabela 3.1: Frekvencije rezonance dve prostorije iste zapremine a razli itog oblika
Prostorija 9x9x9 m3
Frekvencija, Hz
0,0,0
0,0
1,0,0
19,1
0,1,0
19,1
0,0,1
19,1
1,1,0
26,9
Prostorija 12,3x9,1x6,5 m3
Frekvencija, Hz
0,0,0
0,0
1,0,0
13,9
0,1,0
18,8
0,0,1
26,4
1,1,0
23,4
s t r a n a | 69
Akustika prostorija
1,0,1
0,1,1
1,1,1
2,0,0
0,2,0
0,0,2
2,1,0
1,2,0
2,0,1
0,2,1
1,0,2
0,1,2
2,1,1
1,2,1
1,1,2
3.15
26,9
26,9
33,0
38,1
38,1
38,1
42,6
42,6
42,6
42,6
42,6
42,6
46,7
46,7
46,7
1,0,1
0,1,1
1,1,1
2,0,0
0,2,0
0,0,2
2,1,0
1,2,0
2,0,1
0,2,1
1,0,2
0,1,2
2,1,1
1,2,1
1,1,2
29,8
32,4
35,3
27,9
37,7
52,8
33,7
40,2
38,4
46,0
54,6
56,0
42,8
48,1
57,7
Za prostoriju dimenzija 15x7x3 m3 odrediti tri najnie sopstvene

frekvencije rezonance, kao i najniu rezonancu prostornog stojeeg
talasa.
Reenje:
Da bi se odredile najnie frekvencije rezonanse prostorije potrebno je
odrediti njihove vrednosti za nekoliko najmanjih vrednosti brojeva nx, ny,
nz, a zatim, ureujui ih po veliini, nai meu njima one najnie.
Jedino je sigurno da najnia frekvencija rezonance uvek odgovara najveoj
dimenziji prostorije, i ona je data izrazom:
Najnie frekvencije ivinih i povrinskih talasa su:

Ivini
f(1,0,0) = 11,4 Hz
f(0,1,0) = 24,5 Hz
f(0,0,1) = 57,2 Hz
f(2,0,0) = 22,9 Hz
f(0,2,0) = 49,0 Hz
s t r a n a | 70
Povrinski
f(1,1,0) = 27,0 Hz
f(1,0,1) = 58,3 Hz
f(0,1,1) = 57,2 Hz
f(2,1,0) = 33,5 Hz
f(1,2,0) = 50,3 Hz
Akustika prostorija
Iz prethodnog je jasno da su tri najnie frekvencije rezonance ove

prostorije: f(1,0,0) = 11,4 Hz, f(2,0,0) = 22,9 Hz i f(0,1,0) = 24,5 Hz.
Najnia rezonanca prostornog stojeeg talasa dobija se kada svi brojevi nx,
ny, nz imaju najmanju vrednost razliitu od nule, tj. kada je nx= ny= nz=1. Uz
ovaj uslov dobija se da je:
f (1,1,1) = 63, 2 Hz.
3.16
Koliko fekvencija sopstvenih rezonanci ima u frekvencijskom opsegu

irine 1 Hz na frekvencijama 100 i 1000 Hz koncertna dvorana dimenzija
lxd x lyd x lzd = 36x20x17 m3, a koliko reija dimenzija
lxr x lyr x lzr = 5x4x3 m3?
Kolike su najnie frekvencije rezonance dvorane i reije?
Reenje:
Broj frekvencija rezonanci paralelopipedne prostorije na datoj frekvenciji f
u opsegu f dat je izrazom:
gde su V, S i L zapremina, povrina i ukupna duina ivica prostorije,

respektivno.
Za dvoranu i reiju nalazi se da je:

Dvorana
Vd = lxd lyd lzd = 12.240 m3
Reija
Vr = lxr lyr lzr = 60 m3
Sd = 2(lxd lyd + lxd lzd + lyd lzd) = 3.344 m2 Sr = 2(lxr lyr + lxr lzr + lyr lzr) = 94 m2
Ld = 4(lxd + lyd + lzd) = 292 m
Lr = 4(lxr + lyr + lzr) = 48 m

s t r a n a | 71
Akustika prostorija
Tako za dvoranu dobijamo da je broj sopstvenih frekvencija u opsegu

irine 1 Hz na frekvencijama 100 i 1000 Hz respektivno:
dok je za reiju:
Najnia frekvencija rezonance dvorane je:
a reije:
(
Prethodni rezultati govore nam da je broj frekvencija rezonance u malim

prostorijama i na niskim frekvencijama mali, dok je u velikim prostorijama
i na visokim frekvencijama veliki. Pored toga, u velikim prostorijama
podruje sopstvenih frekvencija rezonance dovoljno je nisko da o njemu
s t r a n a | 72
Akustika prostorija
ne moramo posebno voditi rauna. Nasuprot tome, kod malih prostorija

sopstvene rezonance su duboko u ujnom podruju i o njima se mora i te
kako voditi rauna.
3.17
Za prostoriju dimenzija 7x4x3 m3 i vremena reverberacije T=0,6 s,

odrediti najniu sopstvenu frekvenciju rezonance kao i granine
frekvencije kojima je definisano podruje difuzije ove prostorije
(podruje gde vae statistiki zakoni).
Koliko sopstvenih frekvencija rezonance ima u opsegu treine oktave
ija je centralna frekvencija 250 Hz?
Reenje:
Najnia frekvencija rezonance odgovara najveoj dimenziji prostorije, i
ona je data izrazom:
Podruje u kojem vae statistiki zakoni za datu prostoriju (podruje

difuzije) nalazi se u granicama izmeu f = fc i f = 4 fc , gde je fc kritina
frekvencija prostorije data izrazom:
T je vreme reverberacije prostorije, a V njena zapremina.

Iz prethodnih podataka dobija se da je zapremina prostorije V = 7x4x3 m3
= 84 m3, pa je njena kritina frekvencija:
s t r a n a | 73
Akustika prostorija
Na osnovu prethodnog moemo konstatovati da je za ovu prostoriju

podruje rezonanci, gde se primenjuje talasna teorija, od 24,5 Hz (najnia
frekvencija rezonance) do 169 Hz (kritina frekvencija), dok je podruje
difuzije gde vae statistiki zakoni ogranieno frekvencijama 169 Hz
(kritina frekvencija) i 676 Hz (etvorostruka kritina frekvencija). Na viim
frekvencijama je podruje spekularnih refleksija gde vae pravila
geometrijske akustike, slika 3.1.
f c =2000
Rezonanse
f(1,0,0) = 24,5 Hz
T
V
Difuzija
f c = 169 Hz
Apsorpcija
(Spekularne refleksije)
4fc = 676 Hz
Frekvencija
Slika 3.1: Karakteristi na frekvencijska podru ja
3
prostorije dimenzija 7x4x3 m
U terci s centralnom frekvencijom od 250Hz (sam poetak opsega difuzije)

broj sopstvenih frekvencija rezonance je, priblino (u izrazu N smo
zanemarili lanove nieg reda):
(
to nam daje za pravo da ovde koristimo statistike zakone.
s t r a n a | 74
3.18
Akustika prostorija
Bioskopska sala ima dimenzije 22m x 12m x 7m (dxxv). U salu moe da

se smesti maksimalno 450 gledalaca. Izraunati vreme reverbeacije dve
treine pune sale na fekvencijama 125 Hz, 500 Hz i 2000 Hz ako su
unutranje povrine sale obraene kako je dalje navedeno:
Tavanica:
- visea, od gipsa s vazdunim meuprostorom, pozicija 22 iz
tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Zidovi:
- 90 m2 je prekriveno ploama od drveta s vazdunim
meuprostorom ispunjenim apsorpcionim materijalom, pozicija
28 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1),
-
60 m2 akustike ploe, pozicija 21 iz tabele Apsorpcioni materijali

(Prilog 3.1),
ostatak, omalterisani, goli, pozicija 4 iz tabele Apsorpcioni

materijali (Prilog 3.1).
Pod:
-
slobodna povrina od 65 m2 linoleum, pozicija 7 iz tabele

Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1), ostatak prekriven foteljama.
Filmsko platno:
- 20 m2, pozicija 17 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Vrata:
- 15 m2, pozicija 24 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Sedita:
- tapacirana, pozicija 32 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog
3.1).
Reenje:
Zapremina sale iznosi: V = 22 m x 12 m x 7 m = 1848 m3.
Povrina tavanice je: Stav = 22 m x 12 m = 264 m2.
s t r a n a | 75
Akustika prostorija
Povrina zidova: Szid = 2x (22 m x 7 m +12 m x 7 m) = 476 m2.

Povrina golih zidova = Szid (povr. drvenih ploa + povr. akust. ploa +
povr. platna + povr. vrata) = (476 - 90 - 60 - 20 - 15) m2 = 291 m2.
Broj gledalaca: dve treine od punog kapaciteta = 300.
Broj praznih sedita: 150.
Apsorpcija pojedinih povrina u sali, nametaja i gledalaca, kao i dobijeno
vreme reverberacije (po Sabinovoj formuli) prikazani su u tabeli 3.2.
Tabela 3.2: Apsorpcija povrina, nametaja i gledalaca i vreme reverberacije sale u funkciji
frekvencije
R.
br
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
3.19
Materijal
Povrina
(m2)
Redni broj u
tabeli
Prilog 3.1
Tavanica
264
Drvene ploe
90
Akustike ploe
60
Goli zidovi
291
Platno
20
Vrata
15
Linoleum
65
Sedita
150
Gledaoci
300
Apsorpcija u
1848
vazduhu
(zapremina)
Ukupna apsorpcija (m2)
Vreme reverberacije (s)
22
28
21
4
17
24
7
32
34
Koeficijent apsorpcije/apsorpcija (m2)

125 Hz
A
0,25 66
0,4
36
0,2
12
0,01
3
0,07
1
0,4
6
0,01
1
0,1
15
0,2
60
39
500 Hz
A
0,1
26
0,15
13
0,5
30
0,02
6
0,3
6
0,2
3
0,02
1
0,2
30
0,55 165
-
200
1,5
2000 Hz
A
0,05
13
0,1
9
0,6
36
0,04
12
0,5
10
0,15
2
0,04
3
0,4
60
0,6
180
0,007
280
1,1
13
338
0,9
Prazna reverberaciona prostorija ima frekvencijsku karakteristiku

vremena reverberacije koja je data u tabeli 3.3 (drugi red):
Tabela 3.3: Vreme reverberacije reverberacione prostorije
f (Hz)
125
250
500
1000
2000
4000
T1(s) prazne prostorije
5,4
4,9
4,7
4,6
4,2
3,8
T2(s) sa materijalom
3,3
3,0
2,4
2,1
1,8
1,7
s t r a n a | 76
Akustika prostorija
Zapremina prostorije je 186 m3. Na zidove prostorije je postavljeno 10

m2 akustikih ploa nepoznatih karakteristika. Vreme reverberacije u
prostoriji s unetim ploama dato je u tabeli 3.3 (trei red).
a) Odrediti koeficijent apsorpcije akustikih ploa.
b) Koliku koliinu ovog materijala treba uneti u prostoriju da bi se vreme
reverberacije na 1000 Hz promenilo za 30%?
Reenje:
a) Vreme reverberacije prazne prostorije je:
gde je V njena zapremina a A1 ukupna apsorpcija.

Kada u prostoriju unesemo ploe ija je apsorpcija A2, njeno vreme
reverberacije moe se izraziti relacijom:
Ovde smo zanemarili malu promenu apsorpcije A1 koja je nastala usled

prekrivanja dela povrine prostorije apsorpcionim ploama. Nakon
eliminacije A1 iz gornje dve jednaine dobijamo:
Ako sada A2 zamenimo proizvodom povrine unetog materijala (S2 = 10

m2) i njegovog koeficijenta apsorpcije 2, tj. A2 S2 2 10 2 , iz
gornje jednaine konano dobijamo:
s t r a n a | 77
Akustika prostorija
Vrednosti koeficijenta apsorpcije 2 unetih ploa na centralnim

frekvencijama oktava od 125 Hz do 4 kHz date su u tabeli 3.4.
Tabela 3.4: Koeficijenti apsorpcije akusti kih plo a
f (Hz)
125
250
500
1000
2000
4000
0,35
0,39
0,61
0,78
0,95
0,97
b) Unoenjem apsorpcionih ploa u reverberacionu prostoriju

njeno vreme reverberacije e se smanjiti. U ovom sluaju to
smanjenje na frekvenciji od 1000 Hz treba da bude 30%,
odnosno vreme reverberacije sa T1 = 4,6 s treba da spadne na
T3 = T1 - 0,3T1 = 0,7T1 = 3,22 s.
Apsorpcija prazne prostorije na frekvenciji 1000 Hz je:
Apsorpcija prostorije na istoj frekvenciji, s unetim apsorpcionim ploama,

pri emu se vreme reverberacije smanjilo na T3 = 3,22 s, iznosi:
Razlika ove dve vrednosti priblino predstavlja apsorpciju unetih ploa

Ap = A3 - A1 = 2,8 m2. S obzirom da koeficijent apsorpcije unetih ploa na
frekvenciji 1000 Hz iznosi 2 = 0,78, to je njihova povrina:
s t r a n a | 78
3.20
Akustika prostorija
Jedna sala ima zapreminu 1000 m3. Kada se u sali nalazi 50 osoba, koje
stoje udaljene jedna od druge, vreme reverberacije T2 iznosi kako je dato
u drugom redu tabele 3.5. Kako izgleda kriva zavisnosti vremena
reverberacije prazne sale T1 od frekvencije? Apsorpcija jednog oveka, u
zavisnosti od frekvencije, A data je u treem redu tabele.
Tabela 3.5: Vreme reverberacije sale T2 (sa 50 osoba)
i apsorpcija oveka A u funkciji frekvencije
Frekvencija (Hz)
T2, Vreme reverb. sa 50 osoba (s)
A, apsorpcija oveka
(m2)
125
250
500
1k
2k
4k
1,6
1,4
1,2
1,2
1,1
1,1
0,12
0,24
0,59
0,98
1,13
1,12
Vreme reverberacije prazne sale T1 je:
gde je V zapremina a A1 apsorpcija prazne sale.

Kada se u sali nalazi 50 osoba njeno vreme reverberacije T2 je:
gde je A apsorpcija jednog oveka.

Eliminacijom A1 iz gornje dve jednaine dobijamo da je:
s t r a n a | 79
Akustika prostorija
Vrednosti vremena reverberacije prazne sale T1 na centralnim

frekvencijama oktava od 125 Hz do 4 kHz date su u tabeli 3.6, dok su na
slici 3.2 prikazane krive zavisnosti vremena reverberacije prazne T1, i pune
sale T2, u funkciji frekvencije.
Tabela 3.6: Vreme reverberacije prazne sale
Frekvencija (Hz)
125
250
500
1k
2k
4k
T1, vreme rever. prazne sale (s)
1,7
1,56
1,54
1,9
1,8
1,8
T (s)
T1
T2
0
125
250
500
1k
2k
4k
f ( Hz)
Slika 3.2: T1 i T2 u funkciji frekvencije
3.21
Prostorija dimenzija 18 m x 10 m x 4,5 m ima sledee koeficijente

apsorpcije (na srednjim frekvencijama): zidova 1 = 0,3, plafona
2 = 0,04 i poda 3 = 0,1. Koji procenat povrine plafona treba obraditi
akustikim panelima iji je koeficijent apsorpcije 4 = 0,85 da bi se vreme
reverberacije smanjilo na 60 % vrednosti vremena reverberacije
neobraene prostorije?
Reenje:
Vreme reverberacije neobraene prostorije je:
s t r a n a | 80
Akustika prostorija
gde su A1, A2 i A3 redom, apsorpcije zidova, plafona i poda a V zapremina

prostorije.
Da bismo odredili apsorpcije zidova, plafona i poda, prvo moramo odrediti
njihove povrine. Tako imamo da je:
povrina zidova:
povrina plafona:
povrina poda:
Sada je:
pa se dobija da je vreme reverberacije neobraene prostorije:
Oznaimo sa S4 povrinu plafona koju treba obraditi akustikim panelima

da bi vreme reverberacije prostorije spalo na vrednost
= 0,6 T0 = 0,96 s. Sada je apsorpcija plafona:
(
s t r a n a | 81
Akustika prostorija
a vreme reverberacije prostorije:
Reavanjem prethodne jednaine po
dobijamo:
.
Dakle, od ukupne povrine plafona, koja iznosi 180 m2, treba apsorpcionim
panelima prekriti 82,6 m2 ili priblino 46%, da bi vreme reverberacije
prostorije opalo na 60% svoje poetne vrednosti.
3.22
Nivo ukupnog zvuka na kritinom rastojanju Dc od izvora u prostoriji je

75 dB. Koliki je nivo direktnog zvuka na rastojanjima 0,5 Dc, 2Dc i 5Dc od
izvora? Koliki je nivo reverberantnog zvuka u prostoriji?
Reenje:
Na kritinom rastojanju od izvora nivo i direktnog i reflektovanog zvuka su
jednaki, pa je nivo ukupnog zvuka LU za 3 dB vei od njih. Tako, u ovom
primeru, nivo direktnog zvuka na rastojanju Dc od izvora je za 3 dB manji
od nivoa ukupog zvuka, odnosno jednak je LD = 72 dB. Istu vednost ima i
nivo reverberantnog zvuka LR u prostoriji.
Na duplo kraem rastojanju od izvora (0,5Dc) nivo direktnog zvuka bie za
6 dB vii nego to je na kritinom rastojanju, i iznosie 78 dB. Drugim
reima, pri svakom skraenju rastojanja na polovinu nivo direktnog zvuka
poraste za 6 dB, odnosno pri svakom dupliranju rastojanja nivo direktnog
zvuka opadne za 6 dB. Tako e na rastojanju 2DC nivo direktnog zvuka biti
66 dB. Po istoj logici, nivo direktnog zvuka na rastojanju 5Dc bie nii za
s t r a n a | 82
Akustika prostorija
20 log (5Dc / Dc) = 20 log 5 = 14 dB nego na kritinom rastojanju i iznosie

58 dB, kako je prikazano na slici 3.3.
L(dB)
90
85
80
Lk = 75 dB
75
LR
70
65
LD
60
0,1 Dc
0,5 Dc
Dc
2 Dc
5 Dc
10 Dc
log Dc
Slika 3.3: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji rastojanja od izvora
3.23
Proraunati mehaniki rezonator za frekvenciju od 80 Hz ako je na

raspolaganju panel ploa gustine 800 kg/m3 i debljine 2 cm. Skicom
prikazati presek rezonatora.
Reenje:
Frekvencija rezonance mehanikog rezonatora data je izrazom:
gde je ms povrinska masa ploe rezonatora, a b njeno rastojanje od zida.
s t r a n a | 83
Akustika prostorija
Kako je u ovom sluaju data gustina materijala ploe (kg/m3) i njena

debljina d (cm), to se povrinska masa ploe nalazi iz relacije:
Sada se iz izraza za rezonancu, nalazi da je potrebno rastojanje ploe

rezonatora od zida:
Slika 3.4: Popre ni presek mehani kog rezonatora s detaljima izrade
3.24
Frekvencija rezonance mehanikog rezonatora je fr = 110 Hz, a rastojanje

njegove ploe od zida b = 5 cm.
Odrediti:
a) povrinsku masu ploe ovog rezonatora,
b) za koliko treba poveati dobijenu povrinsku masu da bi frekvencija
rezonance pala na polovinu poetne vrednosti,
c) za koliko se promeni frekvencija rezonance rezonatora ako se
njegova dubina povea dva puta.
Reenje:
a) Iz izraza za frekvenciju rezonance mehanikog rezonatora:
s t r a n a | 84
Akustika prostorija
nalazimo da je povrinska masa njegove ploe:
b) Iz prethodnog izraza vidimo da je povrinska masa ms ploe

mehanikog rezonatora obrnuto proporcionalna kvadratu njegove
frekvencije rezonance, tj.:
Da bi frekvencija rezonance bila dva puta manja povrinska masa

ploe rezonatora treba da bude:
( )
odnosno etiri puta vea.

c) Slino, iz izraza za frekvenciju rezonance mehanikog rezonatora:
pri dupliranju njegove dubine b, dobijamo da je nova frekvencija

rezonance:
s t r a n a | 85
Akustika prostorija
odnosno za
3.25
puta (ili priblino 30%) nia.
Proraunati akustiki rezonator za frekvenciju od 500 Hz ako je na

raspolaganju drvena ploa debljine 1 cm i ako rastojanje od zida (dubina
rezonatora) treba da bude 5 cm. Skicom prikazati presek rezonatora.
Reenje:
Frekvencija rezonance akustikog rezonatora data je izrazom:
gde je perforacija u procentima, lef efektivna duina otvora i b dubina

rezonatora.
Ako odaberemo rupe prenika 2a = 5 mm, onda je njihova efektivna
duina:
(
Uz prethodne uslove, procenat perforacije treba da bude:
Ukoliko odaberemo rupe prenika 2a = 10 mm, efektivna duina rupa bie

lef = 1 + 1,7 0,5 cm = 1,85 cm, a potrebni procenat perforacije:
s t r a n a | 86
Akustika prostorija
Prethodni rezultati govore nam da s poveanjem poluprenika rupa a, za

nepromenjenu frekvenciju rezonance rezonatora fr, mora da se povea
procenat perforacije .
Na slici 3.5 prkazan je presek akustikog rezonatora.
Slika 3.5:
Presek akusti kog rezonatora s
detaljima izrade
3.26
Akustiki rezonator treba da ima rupe prenika d = 10 mm i procenat

perforacije = 9%.
Pokazati kako je mogue izraditi perforisanu plou ovog rezonatora s
pravilnim rasporedom rupa.
Reenje:
U praksi se primenjuju kvadratni i trougaoni raspored rupa na perforisanoj
ploi, kako je prikazano na slici 3.6. Rastojanje izmeu rupa oznaeno je sa
s, a prenik rupa sa d (d = 2a).
Procenat perforacije, ili perforisanost, ploe definisan je kao:
s t r a n a | 87
Akustika prostorija
( )
( )
Slika 3.6:
Kvadratni i trougaoni
raspored rupa na plo i
akusti kog rezonatora
gde je S0 ukupna povrina otvora (rupa), a S odgovarajua povrina ploe

na kojoj se nalaze rupe.
Kod oba tipa rasporeda rupa osnovna elija (kvadrat ili trougao) se
ponavlja na celoj povrini ploe, pa je procenat perforacije mogue
definisti vodei rauna samo o osnovnoj eliji, kao to e dalje biti
pokazano.
a) kvadratni raspored rupa
Kod ovog rasporeda centri otvora su u temenima kvadrata koji predstavlja
osnovnu eliju. Povrina ovog kvadrata je S = s2, dok je ukupna povrina
otvora S0, koji pripadaju ovoj eliji jednaka povrini kruga prenika d,
odnosno povrini jedne rupe. Drugim reima imamo da je S0 = d2 / 4.
Sada se nalazi da je procenat perforacije:
( )
Za dati procenat perforacije ( = 9%) i prenik rupa od d = 10 mm, iz

gornje jednaine se nalazi da je potrebno rastojanje izmeu rupa:
s t r a n a | 88
b)
Akustika prostorija
trougaoni raspored rupa
Kod ovog rasporeda povrina osnovne elije S jednaka je povrini

jednakostraninog trougla, stranice s, u ijim temenima se nalaze rupe.
Ukupna povrina otvora na ovoj eliji jednaka je trostrukoj povrini
krunog iseka s centralnim uglom od 60 i prenikom kruga d. Tako
dobijamo da je:
( )
( )
Potrebno rastojanje izmeu rupa, uz iste uslove, ovde je:
Treba imati u vidu da su ovde susedni redovi smaknuti za polovinu

rastojanja izmeu rupa. Zbog toga je rastojanje izmeu kolona s/2, a
rastojanje izmeu redova
Naravno, mogu je i inverzni raspored
gde je rastojanje izmeu kolona
, a izmeu redova s/2.
3.27
Akustiki rezonator izraen je od perforisane perploe debljine

l = 5 mm, postavljene na rastojanju b = 50 mm od zida. Odrediti
frekvenciju rezonance ovog rezonatora ako se otvori prenika d = 5 mm
nalaze na meusobnom rastojanju od:
a) s =150 mm u kvadratnom rasporedu,
b) s =14 mm u trougaonom rasporedu.
s t r a n a | 89
Akustika prostorija
Reenje:
a) Ekvivalentna duina otvora kod ovog rezonatora je:
dok je perforacija (kvadratni raspored):
( )
Sada se moe nai frekvencija rezonance rezonatora iz izraza:
Ovaj rezultat pokazuje da je pri malim vrednostima perforacije

akustike rezonatore mogue podesiti na sasvim niske frekvencije
rezonanse.
c) Ekvivalentna duina otvora je i u ovom sluaju ista i iznosi lef = 0,93cm,

dok je perforacija (trougaoni raspored):
( )
Frekvencija rezonance je:
s t r a n a | 90
Akustika prostorija
3.28
Akustiki rezonator s procepom ima sledee karakteristike: irinu letvi

w = 100 mm, debljinu letvi l = 20 mm i dubinu (rastojanje letvi od zida)
b = 100 mm. Odrediti frekvenciju rezonance ovog rezonatora za dve
irine procepa:
a) r = 3 mm,
b) r = 7 mm.
Prikazati presek ovog rezonatora.
Reenje:
Frekvencija rezonance akustikog rezonatora s procepom data je izrazom:
[ ]
]
[
gde je procenat otvora, lef njihova ekvivalentna duina a b dubina

razonatora, odnosno rastojanje letvi od zida. Kako irina procepa r u ovom
sluaju ima dve vrednosti to emo imati i dve vrednosti frekvencije
rezonance fr.
a) r =3 mm
Ekvivalentna duina otvora (proreza) je:
(
Procenat otvora ovog rezonatora je:
s t r a n a | 91
Akustika prostorija
Sada je frekvencija rezonance :
b) r = 7 mm
U ovom sluaju je:
(
p lo a
( le t v a )
le f
Slika 3.7:
Rezonator s procepom
s t r a n a | 92
Akustika prostorija
Kao to prethodni rezultat pokazuje, frekvenciju razonance fr rezonatora s

procepom mogue je menjati u irokom opsegu frekvencija menjajui
procenat otvora . to je procenat otvora vei to je frekvencija rezonance
via.
3.29
Akustiki rezonator s procepom izraen je tako to su letve postavljene

koso u odnosu na zid, kako je prikazano na slici 3.8. U gornjem delu
rezonatora rastojanje letvi od zida je 50 mm, a u donjem 200 mm. irina
letvi je w = 100 mm, debljina l = 20 mm i irina procepa (rastojanje
izmeu letvi) r = 6 mm. Odrediti opseg frekvencija rezonance ovog
rezonatora.
Reenje:
Kao to se vidi sa slike 3.9 dubina ovog rezonatora b je promenljiva, pa on
umesto jedne frekvencije rezonance ima itav opseg frekvencija u kojem
efikasno apsorbuje zvunu energiju. Najnia i najvia frekvencija u ovom
opsegu definisane su najveim i najmanjim rastojanjem letvi rezonatora
od zida. Ove frekvencije nai emo iz opteg izraza za frekvenciju
rezonance ovakvog rezonatora, uzimajui da je njegova dubina u jednom
sluaju bmax = 200 mm, a u drugom bmin = 50 mm.
Prvo emo odrediti ekvivalentnu duinu otvora (proreza) koja iznosi:
dok je procenat otvora:
s t r a n a | 93
Akustika prostorija
b min
APSORPCIONI MATERIJAL
DRVENE LETVICE
ZID
presek A - A
Slika 3.8 :
Akusti ki rezonator s
procepom promenljive
dubine
b max
Sada je minimalna vrednost frekvencije rezonance:
dok za njenu maksimalnu vrednost dobijamo:
Ovaj rezultat je oekivan, ako imamo u vidu da je frekvencija rezonance

obrnuto proporcionalna kvadratnom korenu iz dubine rezonatora. Kako je
ovde dubina rezonatora promenljiva i varira u rasponu
4:1, to se granice opsega frekvencija rezonance odnose kao 1:2
(179 Hz : 357 Hz).
s t r a n a | 94
3.30
Akustika prostorija
Kao mehanika zatita ispred apsorpcionog materijala koristi se tanka

obloga. Kolika treba da je povrinska masa ove obloge da bi na
frekvenciji od 4 kHz njen koeficijent transmisije bio vei od 80 %? Kolika
je u ovom sluaju vrednost koeficijenta transmisije na 1000 Hz? Srednja
vrednost upadnog ugla zvunih talasa je 45.
Reenje:
Iz izraza za koeficijent transmisije tanke obloge:
dobijamo da je:
Zamenom zadatih vrednosti u ovoj jednaini imamo:
Dobijena vrednost povrinske mase ove obloge vrlo je mala (samo

23 g/m2), to nam govori da ova obloga moe biti neka vrsta lake i tanke
folije.
Na frekvenciji od 1000 Hz koeficijent transmisije obloge je:
s t r a n a | 95
Akustika prostorija
to znai da 98,5 % od ukupne upadne akustike energije prolazi kroz

oblogu prema apsorpcionom materijalu.
3.31
Odrediti proizvod frekvencije i povrinske mase obloge postavljene

ispred apsorpcionog materijala u funkciji slabljenja zvuka koje unosi ova
obloga. Do koje frekvencije je slabljenje koje unosi obloga povrinske
mase 40 g/m2 manje od 1 dB? Srednja vrednost upadnog ugla zvunih
talasa je 45.
Reenje:
Iz izraza za koeficijent transmisije tanke obloge moe se dobiti relacija:
Vrednosti ms f u funkciji promenljive date su u tabeli 3.7. Slabljenje koje

unosi obloga odreeno je prema relaciji:
[ ]
s t r a n a | 96
Akustika prostorija
Tabela 3.7: Vrednosti slabljenja A i proizvoda ms f za oblogu apsorpcionog materijala u

funkciji koeficijenta transmisije
[ ]
5
10
20
30
40
50
60
70
80
90
95
[
13
10
7
5,2
4
3
2,2
1,55
0,97
0,45
0,22
808
556
371
283
227
185
151
121
93
62
42
Slabljenju od A = 1 dB odgovara priblino vrednost koeficijenta transmisije

= 80 %. Obloga povrinske mase, ms = 40 g/m2, unee ovo slabljenje na
frekvenciji:
Na frekvencijama niim od 2325 Hz slabljenje koje unosi obloga bie

manje od 1 dB, i imae manju vrednost to je frekvencija nia.
3.32
Kao mehanika zatita apsorpcionog materijala koristi se perforisani

metalni lim s trougaonim rasporedom rupa. Odrediti koliko slabljenje
unose tri vrste ovakvog lima (ije su karakteristike date u tabeli 3.8) na
frekvenciji od 10 kHz. Na osnovu dobijenih rezultata definisati lim
optimalnih karakteristika za ovu namenu.
s t r a n a | 97
Akustika prostorija
Tabela 3.8: Karakteristike tri vrste perforisanog lima

Karakteristike perforisanog lima
Prenik rupa, d, mm
Rastojanje centar - centar rupa, s, mm
Debljina lima, l, mm
Rastojanje od rupe do rupe, e, mm
Tip perforisanog lima

1
2
3
0,6
1,7
2,8
1,4
3,2
4,8
0,5
1,6
1,6
0,8
1,5
2,0
Izgled perforisanog lima
Reenje:
Kao karakteristika lima koja odreuje njegovu sposobnost proputanja
akustike energije koristi se takozvani indeks transparentnosti TI , dat
relacijom [5]:
[ ]
] ( ) [
[
]
] ( ) [
]
]
Kao to se vidi iz prethodnog izraza vrednosti ovog indeksa mogu se

izraunati na dva naina: preko procenta perforacije lima , ili preko broja
rupa n po jedinici povrine. U tu svrhu, za sve tri vrste lima, prvo su
odreene vrednosti veliina i n a zatim je indeks transparentnosti TI
izraunat na oba naina. Dobijene vrednosti date su u tabeli 3.9.
Sada se slabljenje, u dB, koje unosi svaka vrsta lima moe odrediti s
dijagrama na slici 3.9 ili iz izraza [5]:
Ovim vrednostima slabljenja odgovaraju vrednosti koeficijenta transmisije

, izraene u procentima, prema relaciji:
( )
s t r a n a | 98
Akustika prostorija
Vrednosti slabljenja (u dB), kao i vrednosti odgovarajueg koeficijenta

transmisije (u procentima) takoe su date u tabeli 3.9.
Tabela 3.9: Izra unati parametri tri vrste lima
Veliina
Procenat perforacije,
P vri
( )
v r je
r j tv r
tv ru
je i i i p vri e (
)
2)
( )
( )
Slabljenje na
(
Tip lima
2
16,6
25,6
30,8
1,698
8,865
19,96
0,589
0,1128
0,0501
10.821
1.483
1.004
10.858
1.484
1.006
2,8
3,3
80
52,5
46,8
14
13
12
A = - 22,56 log log(TI) + 0,008 v (TI) + 13,79

(na 10kHz)
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
20
100
1000
10000
TI
Slika 3.9: Slabljenje A (dB), koje unosi perforisani lim na frekvenciji f = 10 kHz,
u funkciji indeksa transparentnosti TI [5]
Vrednosti slabljenja zvuka i koeficijenta transmisije date u tabeli 3.9

odnose se na frekvenciju od 10 kHz, gde je razlika izmeu pojedinih tipova
perforisanog lima oigledna. Ako uzmemo u obzir frekvencijski opseg od 1
do 4 kHz, gde su najei problemi u akustici prostorija, moemo zakljuiti
da su sva tri tipa limova na ovim frekvencijama potpuno transparentna.
s t r a n a | 99
Akustika prostorija
Iz prethodnih razultata moe se zakljuiti i sledee: Indeks

transparentnosti TI vei je to su rupe veeg prenika d i to je njihov broj
n na jedinici povrine vei a to je debljina lima l i rastojanje izmeu rupa e
manje. Takoe se iz prethodnih rezultata vidi da je TI vee to je procenat
perforacije vei, ali ne i ako je ovaj dobijen uz vee rupe i uz poveano
rastojanje e izmeu njih.
Perforirani limovi kod kojih je TI u granicama od 2.000 (slabljenje samo
2,5 dB na 10 kHz) do 20.000 imaju prihvatljivu transparentnost u veini
primena koje se tiu apsorpcije zvuka.
3.34
Preporuuje se da slualac treba da se nalazi najmanje tri talasne duine

udaljen od povrina koje rasipaju zvuk. Difuzori u sobama za sluanje
imaju donje granine frekvencije u opsegu od oko 300 500 Hz. Kolika
treba da bude radna udaljenost sluaoca od ovih povrina?
Reenje:
Talasna duina zvuka u opsegu frekvencija od 300 500 Hz nalazi se u
granicama:
do
pa zakljuujemo da udaljenost sluaoca od povrina koje rasipaju zvuk

treba da bude 3 m ili vie.
3.35
Dubina brazda rederovog difuzora definisana je numerikim redom

ostatka kvadrata (QRD Quadratic Residue Diffuser). Odrediti ovu
dubinu i skicirati presek difuzora reda 7, 11 i 13.
s t r a n a | 100
Akustika prostorija
Reenje:
Dubina brazda ovog difuzora data je matematikom relacijom:
koja predstavlja numeriki red ostataka dobijenih deljenjem kvadrata

prirodnih brojeva n, prostim neparnim brojem N. Prost broj s kojim se deli
predstavlja red difuzora; tako imamo difuzore reda 3, 5, 7, 11, 13 itd. U
narednoj tabeli prikazane su vrednosti ostataka dobijene deljenjem n2 sa
N za N = 7, N = 11 i N = 13. Ove vrednosti ujedno predstavljaju dubine
Tabela 3.10: Vrednosti ostataka za difuzore reda 7, 11 i 13
n2
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
0
1
4
9
16
25
36
49
64
81
100
121
144
n 2/N, (N =7)
Ceo broj Ostatak
0
0
0
1
2
3
5
0
1
4
2
2
4
1
n 2/N, (N =11)
Ceo broj Ostatak
0
0
0
0
1
2
3
4
5
7
9
0
1
4
9
5
3
3
5
9
4
1
n 2/N, (N =13)
Ceo broj Ostatak
0
0
0
0
1
1
2
3
4
5
7
9
11
0
1
4
9
3
12
10
10
12
3
9
4
1
brazda sn pojedinih difuzora, izraene u jedinicama dubine:
N7: sn = 0 1 4 2 2 4 1 jedinice dubine,

N11: sn = 0 1 4 9 5 3 3 5 9 4 1 jedinice dubine,
N13: sn = 0 1 4 9 3 12 10 10 12 3 9 4 1 jedinice dubine.
s t r a n a | 101
Akustika prostorija
Presek sva tri difuzora prikazan je na slici 3.10. Ako je ukupna dubina
difuzora ista onda su jedinine dubine u kojima se izraava dubina
pojedinih brazda razliite.
stvarna
dubina
raunska
dubina
N7
N11
N13
Slika 3.10: Presek difuzora reda 7, 11 i 13
3.36
Odrediti maksimalnu dubinu difuzora tako da njegova najnia ili donja

granina frekvencija fmin bude 500 Hz.
Reenje:
Donja granina frekvencija fmin rederovog difuzora odreuje se iz uslova
da je na ovoj frekvenciji dubina najdublje brazde difuzora
jednaka
polovini talasne duine zvuka, odnosno:
Pri tome treba imati u vidu da je uvek najvea dubina manja od ukupnog
broja jedinica dubine, koji je jednak N , za dati difuzor. Tako za difuzor N7
imamo da je najvea dubina 4 jedinice (od ukupno 7), za difuzor N11
najvea dubina je 10 jedinica (od ukupno 11), a za difuzor N13 najvea
dubina je 12 jedinica (od ukupno 13).
y
Slika 3.11: Popre ni presek difuzora N7
s t r a n a | 102
Akustika prostorija
Zato je
za faktor smax/N manja od /2, gde je smax najvei broj u
redu ostataka kvadrata.
Sada iz gornjeg izraza dobijamo maksimalnu dubinu difuzora:
Kao to vidimo odnos Smax / N definie karakteristike difuzora na niskim

frekvencijama. Difuzor N7 ima znaajno manju dubinu od difuzora N11 i
N13 za istu donju graninu frekvenciju.
3.37
Odrediti maksimalnu ili gornju graninu frekvenciju fmax radnog opsega

Schroeder-ovog difuzora ako je irina njegovog procepa (brazde) W = 5
cm a debljina zida procepa T = 2 mm.
Reenje:
Gornja granina frekvencija rederovog difuzora nalazi se iz izraza:
Slika 3.12: irina brazda W i debljina zida T rederovog difuzora
s t r a n a | 103
Akustika prostorija

Zvuno polje u prostorijama
1. Kako su sopstvene frekvencije rezonance rasporeene na frekvencijskoj
osi u malim prostorijama i na niskim frekvencijama, a kako u velikim
prostorijama i na viim frekvencijama?
2. Koje vrste stojeih talasa mogu nastati u prostoriji?
3. ime je definisana najnia frekvencija rezonance paralelopipedne
prostorije?
4. ta je granina (ili kritina) frekvencija prostorije i od ega zavisi?
5. Od ega zavisi optimalno vreme reverberacije prostorije?
6. Koji je osnovni nedostatak Sabinove (W.C: Sabine) formule za
izraunavanje vremena reverberacije prostorije?
7. Kada se za izraunavanje vremena reverberacije prostorije koristi Eyringova formula?
8. ta je rano vreme reverberacije prostorije?
9. ta je kritino rastojanje izvora u prostoriji, a ta je poluprenik
reverberacije ili poluprenik prostorije?
10. Kako izgleda dijagram slabljenja nivoa zvuka u prostoriji, pri poveanju
rastojanja od izvora?
11. Kod prouavanja akustikih karakteristika prostorija koja osnovna
frekvencijska podruja razlikujemo?
12. Kako se u malim prostorijama moe poboljati difuznost zvunog polja?
Apsorberi zvuka
1. Navesti najee primene apsorbera zvuka.
2. Kakva je uobiajena podela apsorbera zvuka prema nainu rada i u kojim
se opsezima frekvencija koriste pojedine klase apsorbera?
3. Koji su materijali najefikasniji kao porozni apsorberi?
4. Koje je najoptimalnije rastojanje od zida za tanak sloj poroznog
apsorbera?
5. Koja je poeljna vrednost za koeficijent transmisije obloge kojom se titi
porozni apsorpcioni materijal?
6. U kojim se oblicima u praktinoj primeni pojavljuju akustiki rezonatori?
7. Za koliko se promeni frekvencija rezonance akustikog rezonatora ako se
rastojanje njegove perforisane ploe od zida povea 2 puta?
s t r a n a | 104
Akustika prostorija
8. ta ini ukupnu apsorpciju prostorije?

9. ta dodatno, pored graninih povrina, doprinosi apsorpciji zvuka u veoma
velikim prostorijama?
10. Navesti od ega zavisi frekvencija rezonance mehanikog rezonatora.
11. Da li se mehaniki rezonatori koriste za apsorpciju niskih, srednjih ili
visokih frekvencija?
12. Kolika treba da bude dubina komore (bas komora, bass trap) za apsorpciju
veoma niskih frekvencija?
13. Kakva je efikasnost poroznih materijala kao apsorbera zvuka niskih
frekvencija kada se postave na zidove i u uglove prostorije?
Difuzori zvuka
1. Da li difuznu refleksiju imamo kada se zvuna energija raspe uniformno u
svim pravcima, kada se reflektuje u jednom pravcu ili se najveim delom
apsorbuje?
2. emu doprinosi difuzija zvuka u prostoriji?
3. ta treba da obezbedi dobar difuzor?
4. Moe li difuzija zvuka da se primeni u odreenim sluajevima umesto
apsorpcije?
5. Kako se ravna povrina moe modifikovati tako da rasipa zvuk u raznim
pravcima a ne samo u spekularnom pravcu?
6. ta u starijim koncertnim dvoranama doprinosi difuziji zvuka?
7. Kako se difuznost poveava kod dvorana i sala za muzika izvoenja koje
imaju velike ravne povrine?
8. ta se podrazumeva pod karakteristikom usmerenosti difuzora?
9. ta je koeficijent rasipanja difuzora?
10. ta podrazumevamo pod rederovim difuzorima?
11. ime je odreena minimalna, ili donja granina frekvencija radnog opsega
rederovog difuzora?
12. ime je odreena maksimalna, ili gornja granina frekvencija radnog
opsega rederovog difuzora?
13. Koje je minimalno preporueno rastojanje sluaoca od difuzora?
s t r a n a | 105
Akustika prostorija
Prilog 3.1: Apsorpcioni materijali [4]

Red.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Materijal
Mermer
Beton
Gips
Zid, omalterisan
Tvrdo drvo na tvrdoj
podlozi
Parket na peanoj
podlozi
Linoleum na betonu
Prozorsko staklo
Voda u bazenu
Mineralana vuna debljine
4 cm
Staklena vuna debljine 10
cm
Pamuk, sloj 17 cm
Mineralna ili staklena
vuna u presovanim
ploama debljine 2,5cm
na zidu bez presvlake
Bez presvlake
Sa presvlakom,
perforacija 5%
Sa presvlakom, perforacija
10%
Drvena vuna u
presovanim ploama
debljine 2,5 cm
Na zidu
Na 2,5 cm od zida
Isto, ploe omalterisane,
meuprostor ispunjen
staklenom vunom
ilim od rogozine
Tkan ilim na drvenoj
podlozi
Zavesa, 10 do 20 cm od
zida
Zavesa od velura,
nabrana na polovinu
povrine
Fazer-ploe, debljine 13
mm, na zidu
s t r a n a | 106
Koeficijent apsorpcije u % ili apsorpcija u m

125 Hz
250 Hz
500 Hz
1000 Hz 2000 Hz
Tvrdi materijali
1
1
1
2
2
1
1
2
2
23
2
4
4
5
4
12
2
2
3
4
4000 Hz
2
34
4
57
20
15
10
10
10
35
2
-
45
2
2
35
2
-
12
13
24
10...22
4...6
3
1
1
Porozni materijali
33
65
80
88
82
69
29
55
64
75
80
85
62
80
96
97
93
15
35
70
85
90
90
10
35
85
85
35
15
15
30
75
85
75
40
10
15
40
60
60
60
50
20
10
15
30
50
4...10
5...15
10...25
20...30
30...40
30...60
7...10
15...25
30...45
40...45
50...60
40...60
15
35
55
70
70
65
5...10
10...15
15...20
25
30
35

20
21
Isto, ploe obojene

Akustike ploe debljine
15 mm na reetki
(prosene vrednosti)
Akustika prostorija
10
10
10
10
15
20
35
50
55
60
70
Rezonatori
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
Malter (gips ili slino) na

metalnoj mrei sa
vazdunim
meuprostorom
Daske na reetki od greda
ili letava
Drveni podijum sa
velikim slobodnim
prostorom ispod
Fazer-ploe debljine 13
mm
Na 5 cm od zida
Na 10 cm od zida
Imitacija koe od
plastine mase na reetki
od gredica, komore
ispunjene staklenom
vunom
Na 10 cm od zida
Na 20 cm od zida
perploa, debljine 6
mm, perforacija 5%, na
10 cm od zida komore
ispunjene
Staklenom vunom
Bez staklene vune
Drvo na reetki, 510 cm
od zida, komore
ispunjene apsorpcionim
materijalom
Drvena stolica
Kona fotelja
Fotelje presvuene
plastinim materijalom,
perploa na naslonu i
seditu
Fotelja bogato
presvuena tekstilom
Publika, stoji ili sedi na
drvenim stolicama, sala
ispunjena do 50%
Publika sedi na
presvuenim stolicama,
sala ispunjena do 50%
25...30
15...20
10
1...5
15
20
10
10
10
10
40
30
20
17
15
10
28
36
30
30
25
27
27
28
30
30
37
37
65
90
80
78
70
54
45
40
32
32
28
28
78
40
50
20
25
13
13
10
9
6
8
8
40
30
15...20
10...17
10...15
2...10
Razno
0,02
0,02
0,03
0,04
0,05
0,05
0,100,25..0,150,25..0,150,35..0,150,35..0,100,30..0,100,30
0,25
0,10..0,25
0,40
0,25
0,20
0,15
0,10
0,15..0,30 0,20..0,35 0,30..0,45 0,40..0,50 0,35..0,45
0,15
0,30
0,50
0,55
0,60
0,50
0,20
0,40
0,55
0,60
0,60
0,50
s t r a n a | 107
Akustika prostorija
35
36
37
38
39
Muziari sa
instrumentima
Povrina koju zauzimaju
sluaoci, orkestar ili hor
(prolazi iroki do 1 m se
uraunavaju)
stolice presvuene
tekstilom
stolice presvuene koom
Apsorpcija u vazduhu
(mnoiti sa zapreminom
2
prostorije u m )

0,40
0,80
1,00
1,40
1,30
1,20
60,
74
88
96
93
85
49
66
80
88
82
70
44
54
60
62
58
50
0,003
0,007
0,020
Literatura:
[1] P. H. Parkin, H.R. Hamfriz, Akustika buka i zgrade, Graevinska knjiga Beograd,
1969. (preveo na srpski D. Kali).
[2] V.S. Mankovsky, Acoustics of Studios and Auditoria, Focal Press Limited, Great
Britain 1971. (prevod na engleski).
[3] T. Jelakovi, Zvuk, sluh arhitektonska akustika, kolska knjiga, Zagreb, 1978.
[4] H. Kurtovi, Tehni ka akustika, Nauna knjiga, Beograd 1982.
[5] T. J. Schultz, Acoustical uses for perforated metals Principles and
Applications, Industrial Perforators Association, Inc. 1986.
[6] L.I. Makrinenko, Acoustics of Auditoriums in Public Buildings, Acoustical society
of America, 1994. (prevod na engleski).
[7] W.J. Cavanaugh, J.A. Wilkes, Architectural Acoustics, John Wiley and Sons. Inc.,
New York, 1999.
[8] . iji, Akustika u arhitekturi, Nauka, Beograd, 2000.
[9] F.A. Everest, The Master Handbook of Acoustics, Mc. Grow Hill, 2001.
[10] H. Kurtovi, Akustika za arhitekte, Akademska misao, Beograd, 2002.
[11] J. Eargle, C. Foreman, Audio Engineering for Sound Reinforcement, JBL, Hal
Leonard Co., 2002.
[12] T. J. Cox and P.DAntonio, Acoustic Absorbers and Diffusers, Spon Press, 2006.
[13] M. Long, Architectural acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
[14] H. Kuttruff, Room Acoustics, Spon Press, 2009.
[15] M. Barron, Auditorium Acoustics and Architectural Design, Spon Press, 2010.
s t r a n a | 108
Ozvuavanje
4. OZVUAVANJE
4.1 Mikrofoni u sistemima ozvuavanja
Osetljivost ili faktor pretvaranja mikrofona je veliina koja prikazuje

mikrofon kao generator elektromotorne sile. Izraz osetljivost potie otuda
to se ovde radi o prijemniku, konkretno prijemniku zvuka. Osetljivost s se
definie kao:
gde je:
E elektromotorna sila na otvorenim krajevima mikrofona,
p zvuni pritisak u slobodnom zvunom polju (polje ravnih talasa) na
mestu gde se nalazi mikrofon.
Indeks pretvaranja mikrofona Sv predstavlja njegovu osetljivost izraenu u

dB. Pri tome se vri poreenje datog mikrofona s jednim hipotetinim
standardnim mikrofonom ija je osetljivost E0/p0, gde su E0 i p0 tano
definisane vrednosti. Dakle, indeks pretvaranja mikrofona moemo izraziti
u sledeem obliku:
Razliiti proizvoai uzimaju razliite osetljivosti za referentni mikrofon

odnosno mikrofon prema kojem se vri poreenje. Meutim, najee je
referentni mikron onaj kod kojeg je napon na otvorenim krajevima 1 V pri
zvunom pritisku od 94 dB (1 Pa).
s t r a n a | 109
Ozvuavanje
Sada se indeks pretvaranja moe napisati u obliku:
Ako nije drugaije navedeno osetljivost se uvek odnosi na napon

neoptereenog mikrofona, na frekvenciju 1000 Hz i na smer s prednje
strane mikrofona normalno na ravan membrane.
Efikasnost mikrofona je podatak koji je koristan kad mikrofon daje snagu

nekoj otpornosti ili impedansi. Efikasnost se dobija kao odnos elektrine
snage prilagoenog mikrofona i snage zamiljenog standardnog mikrofona
koji bi dao snagu od 1 mW pri zvunom pritisku p0. Za zvuni pritisak se
uzima vrednost od 94 dB (1 Pa) i efikasnost se oznaava s LAIP (Available
Input Power).
RM
EL
RL
RM = RL
EL = E/2
Slika 4.1: Mikrofon prilagoen po snazi
Snaga prilagoenog mikrofona dobija se iz uslova da je unutranja otpornost

mikrofona jednaka otpornosti optereenja RL. Tada je na otporu optereenja
polovina napona praznog hoda mikrofona, slika 4.1, pa je snaga koju mikrofon
predaje otporu optereenja:
( )
s t r a n a | 110
Ozvuavanje
Prema prethodnom, efikasnost mikrofona sada moemo izraziti kao:
gde je:
PE - elektrina snaga prilagoenog mikrofona pri p = p0
P0 - referentna elektrina snaga = 1 mW,
p0 - referentni pritisak = 1Pa (94 dB),
RL - otpornost optereenja mikrofona,
E - napon na otvorenim krajevima mikrofona pri pritisku p0.
LAIP - nivo raspoloive ulazne snage (Level of available input power).
Efikasnost mikrofona izraava se i prema EIA standardu gde je snaga

referentnog mikrofona 1 mW pri zvunom pritisku od 0 dB (20 Pa). Na
slian nain kao i u prethodnom izrazu dobija se da je:
gde je:
GM - efikasnost mikrofona prema EIA standardu,
RMR - centralna vrednost nominalnog opsega otpornosti u kojem se nalazi
impedansa mikrofona prema tabeli 4.1.
s t r a n a | 111
Ozvuavanje
Tabela 4.1: Vrednost RMR u zavisnosti od opsega u kojem se nalazi

impedansa mikrofona
Opseg otpornosti ()
Vrednost RMR ()
20 - 80
38
80 -300
150
300 -1250
600
1250 - 4500
2400
4500 20 000
9600
20 000 70 000
40 000
U literaturi se indeks pretvaranja izraava u dBV a efikasnost u dBm i esto

se i jedna i druga veliina nazivaju osetljivost (Sensitivity) mikrofona.
Termiki um mikrofona. Svaka impedansa pa i mikrofon posmatran kao

generator audio signala, odreene unutranje impedanse, generie
termiki um. ak i kada nema akustikog signala mikrofon generie
odreeni um. Radi se o belom umu iji je napon ETN dat relacijom:
gde je:
K Bolcmanova konstanta (1,38 1023 J/K),
T temperatura u Kelvinovim stepenima (ovde se preporuuje T = 290
K = 17 C),
R otpornost u omima (uzima se da je R = 600 kada se rezultat izraava
u dBm),
f frekvencijski opseg u Hz (f = fH fL).
Nivo uma mikrofona u odnosu na 1V je:
s t r a n a | 112
Ozvuavanje
Snaga uma prilagoenog mikrofona je data relacijom:
Nivo snage uma prilagoenog mikrofona, u odnosu na 1 mW je:
Nivo snage uma LTN / 1mW esto se naziva i ekvivalentni nivo uma na
ulazu mikrofona i oznaava sa EIN (Equivalent Input Noise).
s t r a n a | 113
Ozvuavanje
ZADACI
4.1
Elektrodinamiki mikrofon impedanse 150 daje na izlazu napon od

0,16 mV pri nivou zvunog pritiska od 74 dB (0,1 Pa). Kolika je
efikasnost GM ovog mikrofona izraena prema EIA standardu?
Reenje:
Indeks pretvaranja ovog mikrofona je :
(
dB .
Efikasnost mikrofona prema EIA standardu iznosi:

[
gde je
centralna vrednost nominalnog opsega u kojem se nalazi
impedansa mikrofona prema tabeli 4.1. Za ovaj sluaj je RMR= 150 pa
je:
(
ili minus 148 dBm u odnosu na 20 Pa.
4.2
Neka imamo mikrofon impedanse 200 , koji pri pritisku od 94 dB

(1 Pa) daje izlazni napon od 2 mV u praznom hodu (pri otvorenim
izlaznim krajevima). Koliki je indeks pretvaranja a kolika efikasnost
ovog mikrofona?
s t r a n a | 114
Ozvuavanje
Reenje:
Indeks pretvaranja mikrofona dat je izrazom:
dB (1V,1Pa) ,
odnosno minus 54 dB u odnosu na 1V i 1 Pa.

Efikasnost mikrofona je:
(
)
(
ili minus 53 dBm u odnosu na 1 Pa.
Efikasnost prema EIA standardu je:
ili minus 146 dBm u odnosu na 20 Pa (EIA standard).
4.3
Neka je za mikrofon iz zadatka 4.2 frekvencijski opseg u rasponu od

30 Hz do 15 kHz. Odrediti nivo uma i nivo termike snage mikrofona
kao i odnos signal/um kada je zvuni pritisak na mestu mikrofona:
a) 74 dB (0,1 Pa) i b) 94 dB (1 Pa).
s t r a n a | 115
Ozvuavanje
Reenje:
Nivo uma mikrofona u odnosu na 1V iznosi:
LTN/1V = - 198 + 10 log f + 10 log R
LTN/1V =(198 + 10 log 14 970 + 10 log 200) dBV = 133 dBV .
Nivo snage prilagoenog mikrofona u odnosu na 1mW je:

LTN/1mW = 174 + 10 log f = EIN =
= (174 + 10 log 14 970) dBm = 132 dBm .
Odnos signal / um za ovaj mikrofon odrediemo pri uslovu da je

zvuni pritisak na mestu mikrofona: a) 74 dB (0,1 Pa) i b) 94 dB (1 Pa):
a) Prvo emo sprovesti raun polazei od nivoa napona SV na
otvorenim krajevima mikrofona u odnosu na 1V. Pri nivou zvuka od
74 dB izlazni napon mikrofona je 74 dB u odnosu na 1V. Nivo
uma mikrofona u odnosu na 1V je 133 dB, pa je odnos
signal / um (S/N) u decibelima:
S/N = (74 +133) dB = 59 dB .
Ako poemo od nivoa snage prilagoenog mikrofona LAIP u odnosu
na 1 mW i nivoa snage termikog uma LTN/1mW dobijamo za
odnos signal/um:
S/N = [(53 20) +132] dB = 59 dB ,
s t r a n a | 116
Ozvuavanje
poto smo prethodno vrednost LAIP korigovali za 20 dB jer je ona

data za pritisak od 94 dB, a nama je u ovom sluaju pritisak 74 dB.
b) Pri zvunom pritisku od 94 dB nivo izlaznog napona mikrofona bie
54 dB u odnosu na 1V. Odnos signal/um je sada:
S/N =[54 + 133] dB = 79 dB .
Nivo snage prilagoenog mikrofona u odnosu na 1 mW pri istom

pritisku je 53 dBm, pa je:
S/N = [53 (132)] dB = 79 dB .
4.2 Zvuni izvori u sistemima ozvuavanja
Efikasnost zvunika je odnos pritiska koji stvara zvunik na rastojanju 1m u

smeru ose u slobodnom polju i kvadratnog korena iz ulazne elektrine
snage. Drugim reima to je:
gde je P elektrina snaga na nominalnoj impedansi zvunika. Efikasnost

zvunika obino se izraava u dB i predstavlja nivo zvunog pritiska na
rastojanju 1 m po osi zvunika pri ulaznoj elektrinij snazi od 1 W.
Efikasnost izraena u dB u literaturi se esto oznaava sa SPL, L(1m,1W) ili
L1,1.
Stepen iskorienja zvunika predstavlja odnos akustike snage zraenja

i elektrine snage napajanja zvunika, i zavisi od naina njegove ugradnje.
Zvunici s direktnim zraenjem imaju jako mali stepen iskorienja
(nekoliko procenata) dok je on kod zvunika s levkom znatno vei.
s t r a n a | 117
Ozvuavanje
Za zvunik koji zrai u polovinu postora (2 steradijana) stepen

iskorienja iznosi:
gde je: Q0 - faktor usmerenosti zvunika u smeru ose, L(1m, 1W) = L1,1 = SPL
nivo zvuka koji zvunik stvara na rastojanju 1 m, u smeru ose, pri pobudi
elektrinom snagom od 1 W, dat u dB. Ova vrednost predstavlja efikasnost
zvunika izraenu u decibelima, pa je iz prethodnog izraza:
(
Nivo zvuka L na rastojanju Dx od izvora u otvorenom prostoru je:
gde je LW nivo akustike snage izvora, a Q faktor usmerenosti izvora.
Slabljenje zvuka na rastojanju Dx od izvora u otvorenom prostoru

predstavlja zadnji lan u prethodnom izrazu, koji se jedini menja s
rastojanjem, tj.:
Apsorpcija zvuka u vazduhu u najveoj meri zavisi od vlanosti vazduha i

frekvencije. Ova zavisnost pikazana je na slici 4.2. Kao to se vidi apsorpcija
s t r a n a | 118
Ozvuavanje
je veoma znaajna na frekvencijama iznad 2 kHz i pri relativnoj vlanosti

vazduha u granicama od 10% do 50% .
0,46
0,33
16 kHz
12,5 kHz
10 kHz
0,2
6,3 kHz
4 kHz
2 kHz
0,065
0
50
100
Relativna vlanost [%]

Slika 4.2: Slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu
Kritino rastojanje Dc je rastojanje od izvora do mesta do kog dominira

direktni zvuk. Nazivamo ga i granicom zone izvora. Ono je jednako
rastojanju na kojem su intenzitet direktnog i reflektovanog zvuka jednaki i
izraava se relacijom:
Ukupan nivo zvuka u prostoriji na rastojanju Dx od izvora iznosi:
s t r a n a | 119
Ozvuavanje
10 d B
0.01
0.1 0.2
0.2
10 20
50 100
D /D
Slika 4.3: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji normalizovanog rastojanja Dx /Dc
Slabljenje zvuka u prostoriji Dx na rastojanju Dx od izvora predstavlja

zadnji lan prethodnog izraza koji se jedini menja s rastojanjem, tj.:
)[
Potrebna elektrina snaga P je:
[ ] ,
gde je:
LP
- potreban nivo zvunog pritiska na mestu sluaoca na rastojanju D2 od

izvora,
L1,1 - efikasnost zvunika (nivo zvunog pritiska, u dB, na rastojanju 1m po
osi izvora, pri pobudi elektrinom snagom od 1W,
D2 - slabljenje zvuka na rastojanju D2,
VF - vrni faktor signala koji se pojaava, izraen u dB.
s t r a n a | 120
Ozvuavanje
ZADACI
4.4
Srednjetonski zvunik s levkom ima efikasnost L (1m,1W) = 118 dB.

Elektrina snaga zvunika je 100 W. Koliki maksimalni nivo zvuka
moe da da ova kombinacija zvunik/levak na rastojanju od 30 m, u
otvorenom prostoru? Uzeti u obzir samo slabljenje zvuka usled
prostiranja.
Reenje:
Slabljenje zvuka u otvorenom prostoru proporcionalno je kvadratu
rastojanja od izvora. Na rastojanju od 1m do 30m zvuk e oslabiti za:
Ako se zvunik pobudi punom snagom od 100 W, on e na rastojanju

od 1 m imati nivo zvuka od:
Na rastojanju od 30 m nivo zvuka bie za 29,5 dB nii nego na

rastojanju od 1 m, to iznosi 108,5 dB.
4.5
Srednjetonski zvunik s levkom ima efikasnost L(1m,1W) = 115 dB u

oktavi s centralnom frekvencijom na 2 kHz. Elektrina snaga zvunika
je P = 75 W. Koliki maksimalni nivo zvuka daje ova kombinacija
zvunik/levak na rastojanju od 80 m, u otvorenom prostoru?
Apsorpcija zvuka u vazduhu je 0.04 dB/m.
s t r a n a | 121
Ozvuavanje
Reenje:
Maksimalni nivo zvuka koji kombinacija zvunik/levak daje na
rastojanju 1m je:
(
Do rastojanja od 80 m u otvorenom prostoru zvuk slabi zbog dva

razloga: prostiranje i apsorpcije u vazduhu.
Slabljenje usled prostiranja je:
Slabljenje usled apsorpcije u vazduhu je:
Ukupno slabljenje je:
Nivo zvuka na rastojanju DX = 80 m je:
(
(
s t r a n a | 122
)
)
4.6
Ozvuavanje
U otvorenom prostoru potrebno je postii srednji nivo zvunog

pritiska od L = 83 dB na rastojanju D2 = 25 m od zvunika u pravcu
njegove ose. Efikasnost zvunika je L1,1 = 98 dB (1m,1W). Kolika je
potrebna elektrina snaga pojaavaa ako je vrni faktor signala
VF = 10 dB?
Reenje:
L je srednji nivo zvunog pritiska na mestu sluaoca. Za vrhove
programskog signala treba jo obezbediti rezervu, vodei rauna o
njegovom vrnom faktoru VF. Vrni faktor za govorni signal ima
vednost oko 10 dB, dok za muzike signale njegova vrednost dostie i
20 dB 5.
Maksimalni nivo zvunog pritiska na rastojanju 1m od zvunog izvora,
pri elektrinoj snazi P, iznosi:
gde je D2 slabljenje zvuka na rastojanju D2, ili:
Pri elektrinoj snazi od 1W, takoe na rastojanju 1m od zvunog izvora,

imamo nivo zvuka L1,1.
Razlika ova dva nivoa zvuka (L1,P i L1,1 ) iznosi:
s t r a n a | 123
Ozvuavanje
i identina je razlici nivoa odgovarajuih snaga, odnosno:
Konano, potrebna elektrina snaga P je:
4.7
Koliki nivo zvuka na niskim frekvencijama, gde je njihovo zraenje

neusmereno, stvaraju tri identina zvunika, na bliskom
meusobnom rastojanju u slobodnom prostoru, ako su vezana na
izlaz istog pojaavaa snage:
a) paralelno,
b) redno.
Reenje:
Ovde se radi o reprodukciji monauralnog signala koji je iste amplitude i
faze kod sva tri zvunika.
a) Kada su zvunici vezani paralelno na izlaz pojaavaa snage svaki
od njih je pod istim naponom i ukupni nivo zvuka ove grupe je za
20 log N = 20 log 3 = 9,5 dB vii nego kada je jedan zvunik
prikljuen na isti pojaava snage.
b) Kada su zvunici vezani redno na izlaz pojaavaa snage ukupni
napon na izlazu pojaavaa snage je isti kao u sluaju a). Napon na
svakom od zvunika je N puta manji pa je nivo zvunog pritiska koji
svaki od zvunika stvara nii za 20 log N = 9,5 dB nego kada je u
pitanju jedan zvunik. Ukupni pritisak od sva tri zvunika bie zbog
toga isti kao kada bi jedan zvunik bio prikljuen na pojaava
snage.
s t r a n a | 124
4.8
Ozvuavanje
Ako je ukupni nivo zvuka u jednoj slabo priguenoj prostoriji na

kritinom rastojanju DC od izvora 85 dB, koliki je ukupni nivo zvuka na
rastojanju 0,2 Dc a koliki na rastojanju 0,5 Dc u ovoj prostoriji?
Reenje:
Na kritinom rastojanju od izvora nivo direktnog LD i nivo reflektovanog
LR zvuka jednaki su, pa je nivo ukupnog zvuka LU za 3 dB vei od
prethodnih nivoa pojedinano. Tako imamo da je:
L
(dB)
95
90
LU
6 dB
85
LD
3 dB
LR
80
0 ,2 D c
0,5 Dc
Dc
Dx ,m
Slika 4.4: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji rastojanja od izvora
Na duplo kraem rastojanju (0,5 DC) nivo direktnog zvuka je za 6 dB vii

nego na kritinom rastojanju, tj.:
(
s t r a n a | 125
Ozvuavanje
Na rastojanju 0,2 DC od izvora nivo direktnog uvuka se moe nai

prema relaciji:
Nivo reflektovanog zvuka ostaje isti na svim rastojanjima od izvora,

(LR=82 dB), kako je prikazano na slici 4.4 i u tabeli 4.2. Nivo ukupnog
zvuka na rastojanjima 0,5 DC i 0,2 DC sada se nalazi sabiranjem
intenziteta direktnog i reflektovanog zvuka, kako je to uraeno u
zadatku 3.5. Dobijeni rezultat prikazan je u koloni LU u tabeli 4.2. U
koloni L u istoj tabeli navedene su vrednosti za koje treba poveati
vei od dva nivoa zvuka (u ovom sluaju nivo direktnog zvuka) da bi se
dobio nivo ukupnog zvuka.
Tabela 4.2: Nivo zvuka u prostoriji na pojedinim rastojanjima od izvora
Rastojanje
4.9
LD [dB]
LR [dB]
LU [dB]
L [dB]
82
82
85
+3
88
82
89
+1
96
82
96
0,15
Zvuni izvor iji je faktor usmerenosti Q = 5,2 nalazi se u sali dimenzija

22 m x 16 m x 6 m. Srednji koeficijent apsorpcije unutranjih povrina
sale je = 0,194. U sali se nalazi Np=260 posetilaca i Ns=140
praznih sedita. Apsorpcija jednog sedita je As = 0,3 m2, a apsorpcija
posetioca sa seditem Ap = 0,5 m2. Sedita pokrivaju etiri petine
poda sale.
Ako je nivo reverberantnog zvuka u sali 82 dB, koliki je nivo ukupnog
zvuka na rastojanjima:
a) 3 m,
b) 7 m i
c) 12 m od izvora zvuka u smeru njegove ose?
s t r a n a | 126
Ozvuavanje
Reenje:
Ukupna povrina sale je:
(
Povrina poda sale iznosi:
Sedita pokrivaju 4/5 poda, to iznosi:
Povrina sale iji je srednji koeficijent apsorpcije iznosi:

(
Ukupna apsorpcija sale je:
Kritino rastojanje izvora u sali je:
s t r a n a | 127
Ozvuavanje
Na rastojanju DC nivo direktnog zvuka jednak je nivou reflektovanog

zvuka i iznosi:
LD (DC) = LR = 82 dB .
Na 3 m rastojanja od izvora nivo direktnog zvuka je:
a na 7 m od izvora:
Slino se dobija da je nivo direktnog zvuka na 12 m od izvora:

(
Nivo ukupnog zvuka na rastojanjima 3 m, 7 m i 12 m od izvora sada se

nalazi sabiranjem intenziteta direktnog i reflektovanog zvuka. Dobijeni
rezultat prikazan je u koloni LU u tabeli 4.3. U koloni L u istoj tabeli
navedene su vrednosti za koje treba poveati vei od dva nivoa zvuka
da bi se dobio nivo ukupnog zvuka.
Tabela 4.3: Nivo zvuka u sali na pojedinim rastojanjima od izvora
Rastojanje [m]
s t r a n a | 128
LD [dB]
LR [dB]
LU [dB]
L [dB]
86
82
87,4
1,4
80,5
82
84,3
2,3
76
82
83
Ozvuavanje
4.10 Prost audio sistem za ozvuavanje otvorenog prostora, slika 4.5, sastoji
se od mikrofona, pretpojaavaa, pojaavaa snage i zvunika.
Osetljivost mikrofona je s = 2,15 mV/Pa, a efikasnost zvunika
SPL = 105 dB, pri snazi od 1W na rastojanju od 1m. Impedansa zvunika
je 8 . Pojaava snage pri ulaznom signalu od 1V daje na izlazu snagu
P = 200 W na optereenju od 8 . Pojaanje A, pretpojaavaa, iznosi
45 dB. Ako je nivo govornika na mestu mikrofona Lg = 80 dB, koliki je
nivo zvunog pritiska na mestu sluaoca koji se nalazi u otvorenom
prostoru, udaljen od zvunika 30 m? Ulazna impedansa miksera je
mnogo vea od unutranje impedanse mikrofona.
11,7 W
E
0.43 mV
115,7 dB
A = 55 dB
242 mV
1m
Pg = 0,2 Pa
Pretpojaava
86,2 dB
9,68 V
30m
Pojaava snage
Slika 4.5: Audio sistem za ozvuavanje otvorenog prostora
Zvuni pritisak pg iji je nivo Lg = 80 dB moe se izraunati iz relacije:
odakle dobijamo:
Izlazni napon mikrofona, pri ovom pritisku, je:
s t r a n a | 129
Ozvuavanje
Ovo je ujedno ulazni napon u mikrofonski pretpojaava, ije je

pojaanje A= 45 dB. Izlazni napon pretpojaavaa Vizpp izraunaemo
sada iz odnosa:
odakle je dalje:
Sada je potrebno odrediti koju snagu daje pojaava snage kada je na

njegovom ulazu napon Vizpp. Prvo emo odrediti koliki je izlazni napon
pojaavaa snage kada daje nominalnu izlaznu snagu P = 200 W/8 .
Izlazna snaga pojaavaa data je relacijom:
gde je V izlazni napon a R otpornost optereenja. Iz prethodnog izraza

nalazimo:
Pri ovome ne treba zaboraviti da je ulazni napon u pojaava snage 1 V,

to znai da je njegovo pojaanje 40 puta. Zato je pri naponu na ulazu u
pojaava Vizpp = 242 mV, njegov izlazni napon:
s t r a n a | 130
Ozvuavanje
pri emu je snaga pojaavaa:
Nivo zvuka pri ovoj snazi na rastojanju 1m od zvunika iznosi:

(
Slabljenje nivoa zvuka na rastojanju D2 = 30 m iznosi:
pa se za nivo zvuka na rastojanu D2 dobija vrednost:

(
4.11
Poloaj grupe zvunika za ozvuenje jednog stadiona prikazan je na

slici 4.6. Treba odrediti kolika je elektrina snaga potrebna da se u
takama A, B, C i D dobije srednji nivo zvuka od 90 dB. Za ozvuavanje
svih sektora koristi se kombinacija pobuiva (zvunik) levak s
konstantnim uglovima zraenja ija je efikasnost SPL = 115 dB (1W,
1m). Vrni faktor signala koji se pojaava je VF = 10 dB a slabljenje
zvuka usled apsorpcije u vazduhu je a = 0,02 dB/m. Mogui uticaj
drugih faktora na nivo zvuka u naznaenim takama zanemariti.
s t r a n a | 131
Ozvuavanje
135 m
D
B
Slika 4.6: Ozvuenje stadiona - poloaj zvunike grupe
Reenje:
Elektrina snaga svake od kombinacija pobuiva/levak usmerenih
prema takama A, B, C i D data je izrazom:
gde je: L2 - potreban srednji nivo zvuka u takama A, B, C i D,

L(apsorpc.) - slabljenje zvuka usled apsorpcije u vazduhu,
VF - vrni faktor signala,
Dx - slabljenje zvuka na rastojanju Dx usled prostiranja,
SPL (1W, 1m) - efikasnost kombinacije pobuiva/levak.
s t r a n a | 132
Ozvuavanje
Slabljenje usled prostiranja zvunih talasa u otvorenom prostoru

dato je relacijom:
a slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu:
U tabeli 4.4 izraunate su pojedine napred definisane veliine a u

zadnjoj koloni tabele data je potrebna elektrina snaga.
Tabela 4.4: Potrebna elekrtrina snaga i veliine neophodne za njeno izraunavanje
Pozicija
A
B
C
D
4.12
SPL (1W, 1m)

[
115
115
115
115
Dx
Dx
L(apsorpc.)
54
90
115
135
34,6
39,0
41,2
42,6
1,1
1,8
2,3
2,7
[ ]
VF
10
10
10
10
[ ]
117
380
708
1071
Jedan stadion treba ozvuiti usmerenim zvunicima s levkom, slika

4.7. Vrni faktor signala je VF = 12 dB. Slabljenje zvuka usled
apsorpcije u vazduhu je a = 0,04 dB/m. Efikasnost zvunika s levkom
je SPL(1W, 1 m) = 116 dB a nominalna snaga zvunika Pnom = 200 W.
Koliko identinih zvunikih jedinica treba usmeriti u svakom od etiri
naznaena pravca da bi se u takama A, B, C i D dobio srednji nivo
zvuka od L2 = 86 dB. Mogui uticaj drugih faktora na nivo zvuka u
naznaenim takama zanemariti.
s t r a n a | 133
Ozvuavanje
150 m
D
B
Slika 4.7: Principski prikaz sistema za ozvuenje stadiona
Reenje:
Slabljenje nivoa zvuka usled prostiranja Dx i apsorpcije u vazduhu
L(apsorpc.) odreuje se na isti nain kao u zadatku 4.11. Nivo zvuka koji
se dobija na rastojanju Dx pri pobudi punom snagom Pnom, moemo
izraunati prema izrazu:
(
Tabela 4. 5: Dobijeni nivo zvuka na definisanim pozicijama i veliine neophodne za

njegovo izraunavanje
Pozicija
A
B
C
D
s t r a n a | 134
[ ]
Dx
L(apsorpc.)
86
86
86
86
60
100
120
150
35,6
40,0
41,6
43,5
2,4
4,0
4,8
6,0
L2
Dx
VF
12
12
12
12
LDx
88
83
80,6
77,5
2
-3
- 5,4
- 8,5
Ozvuavanje
U tabeli 4.5 date su vrednosti dobijenog nivoa zvuka LDx na definisanim

pozicijama. U istoj tabeli date su i veliine neophodne za raunanje
ovog nivoa zvuka kao i razlika dobijenog i potrebnog nivoa zvuka:
Kao to se vidi, samo je za poziciju A dobijen nivo vei od potrebnog

kada se zvunici napajaju punom snagom. Zato zvunik koji je usmeren
prema poziciji A mora raditi sa snagom za 2 dB niom od pune snage da
bismo dobili eljeni nivo zvuka. Potrebnu snagu P nai emo iz relacije:
odakle je:
Da bismo u ostalim pozicijama dobili potreban nivo zvuka moramo vei

broj zvunika usmeriti prema njima. Kako se radi o reprodukciji istog
signala, a zvunici su na malom meusobnom rastojanju, to se za N
zvunika dobija poveanje nivoa zvuka za:
( )
Drugim reima, nivo zvuka poveava se za 6 dB svakim udvajanjem

broja zvunika. Tako za pozicije B i C moramo upotrebiti po 2 zvunika,
a za poziciju D tri. Pri ovome e nivo zvuka na sve tri pozicije, ako se
zvunici napajaju nominalnom snagom, biti vei od potrebnog.
Odgovarajuu snagu za definisani nivo zvuka opet emo izraunati kao
s t r a n a | 135
Ozvuavanje
to smo prethodno uradili za poziciju A. U tabeli 4.6. dat je broj

zvunika i snaga kojom treba da se napajaju za svaku poziciju, da bi
nivo zvuka u njima bio 86 dB.
Tabela 4.6: Potreban broj zvunika i snaga po zvuniku za zadati nivo zvuka od 86 dB
na svim pozicijama
Pozicija
A
B
C
D
Razlika nivoa
L = LDx - L2
Ukupan
nivo
[dB]
Broj
zvunika
kom.
[dB]
[W]
2
-3
- 5,4
- 8,5
1
2
2
3
88
89
86,6
87
126
100
174
159
Snaga po zvuniku za
nivo zvuka L2 = 86 dB
4.3 Razumljivost govora
Procenat nerazumljivih suglasnika ALcons ili gubitak razumljivosti suglasnika

(Articulation Loss of Consonants) koristi se kao kriterijum razumljivosti
govora u fazi prorauna i projektovanja audio sistema. ALcons zavisi od
odnosa signal/um, odnosa direktnog i reflektovanog zvuka i vremena
reverberacije prostorije, slika 4.8.
Odnos signal/um (S/N), a ne apsolutni nivo uma, u prostoriji je

merodavan za razumljivost govora. to je ovaj odnos vei razumljivost je
bolja (slika 4.8a) sve do vrednosti odnosa signal/ um od 25 dB. Iznad ove
vrednosti razumljivost ne zavisi od odnosa signal/um.
Odnos direktnog i reflektovanog zvuka takoe utie na razumljivost

govora u prostoriji. Gubitak razumljivosti suglasnika ALcons je vei to je
slualac udaljeniji od izvora, odnosno to je manji odnos direktnog i
reflektovanog zvuka. Ovo pravilo vai do rastojanja DL = 3,16 Dc gde je Dc
kritino rastojanje izvora zvuka. Preko rastojanja DL razumljivost je
konstantna i ne zavisi od odnosa direktnog i reflektovanog zvuka ve samo
od vremena reverberacije prostorije T (slika 4.8b).
s t r a n a | 136
Ozvuavanje
ALcons
[% ]
Slika 4.8: Gubitak razumljivosti suglasnika (ALcons) u funkciji a) odnosa signal/um i b)

normalizovanog rastojanja Dx /3,16Dc.
Karakteristine vrednosti ALcons. Razumljivost govora je prihvatljiva,

dobra i odlina kada su vrednosti ALcons manje od 15%, 7% i 3%
respektivno.
Razumljivost govora u sistemu s jednim neusmerenim izvorom.

Procenat nerazumljivih suglasnika u funkciji rastojanja od
neusmerenog izvora i vremena reverberacije prostorije, moe se vrlo
priblino aproksimirati sledeim numerikim izrazima:
[ ]
[ ]
s t r a n a | 137
Ozvuavanje
gde je:
T - vreme reverberacije prostorije (s),
V - zapremina prostorije (m3),
Dx - rastojanje od izvora do sluaoca (m),
a - korekciona konstanta koja izraava uticaj subjektivnih osobina
govornika i sluaoca. Obino se u praksi uzima da je a = 0.
Razumljivost govora u sistemu s vie usmerenih izvora. Prethodni

izrazi odnose se na jedan neusmeren izvor (Q = 1) u prostoriji. Kada se
radi o veem broju usmerenih izvora, jednaina za ALcons dobija oblik:
[ ]
gde je:
N faktor koji zavisi od broja zvunih izvora koji ne doprinose
direktnom zvuku,
Q faktor usmerenosti zvunog izvora,
M elektroakustiki modifikator koji menja nivo direktnog zvuka a
time i odnos direktnog i reflektovanog zvuka.
Faktor N, u prethodnoj jednaini lako je odrediti kada su u pitanju
identini zvunici koji se napajaju istom elektrinom snagom. Pod ovim
uslovima je:
N = (Ukupan broj zvunika) / (Broj zvunika koji doprinose direktnom zvuku)
Meutim, kada se radi o sistemu u kojem imamo razliite tipove

zvunika, koji se pri tome napajaju razliitim vrednostima elektrine
snage, prvo moramo odrediti akustiku snagu svakog zvunika a zatim
faktor N, prema relaciji:
N = (Ukupna akust. snaga)/(Akust. snaga zvunika koji doprinose direktnom zvuku).
s t r a n a | 138
Ozvuavanje
Elektroakustiki modifikator M moe imati nekoliko razliitih oblika.

Najei i najkarakteristiniji meu njima je sluaj kada zvuna energija
od usmerenog izvora u prostoriji direktno (pre bilo kakve refleksije)
pogaa povrinu iji je koeficijent apsorpcije znatno vei od prosene
vrednosti koeficijenta apsorpcije cele prostorije. To moe da bude
povrina na kojoj se nalaze sluaoci, slika 4.9. U ovom sluaju dobar
deo zvune energije izvora bie apsorbovan pri prvoj refleksiji.
a = 0,16
Q=5
c = 0,32
Slika 4.9: Modifikator M: usmereni izvor pokriva povrinu velikog koeficijenta

apsorpcije (c >> ) [9].
Tako e na povrini koju pokrivaju sluaoci odnos direktnog i

reflektovanog zvuka, a time i razumljivost govora, biti primetno
poveani u odnosu na sluaj kada bi koeficijent apsorpcije ove povrine
bio jednak prosenom koeficijentu apsorpcije prostorije, ili kada bi
izvor bio neusmeren.
Iznos poveanja odnosa direktne i reflektovane energije pri ovom je
jednak 5:
gde je:
- srednja vrednost koeficijenta apsorpcije prostorije,
c - koeficijent apsorpcije povrine na koju je skoncentrisano zraenje
usmerenog zvunog izvora,
QACT - stvarna vrednost faktora usmerenosti izvora,
QTHEOR - vrednost faktora usmerenosti izvora kad bi on pokrivao samo
povrinu iji je koeficijent apsorpcije c.
s t r a n a | 139
Ozvuavanje
ZADACI
4.13
Vreme reverberacije prostorije je T = 0,5 s. Pri kojem e minimalnom

odnosu signal/um (S/N), izraenom u dB, razumljivost govora u ovoj
prostoriji biti prihvatljiva a pri kojem dobra?
Reenje:
S dijagrama na slici 4.8a vidi se da e razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 11 dB ,
a dobra (ALcons 7%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 20 dB.
4.14
U prostoriji ije je vreme reverberacije T = 5 s imamo odnos

S/N 25 dB. Na kojem e minimalnom rastojanju od izvora
razumljivost govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a na kojem
odlina?
Reenje:
S dijagrama na slici 4.8b vidi se da e razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,58DL = 1,83Dc ,
a odlina (ALcons 3%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,26DL = 0,82Dc .
s t r a n a | 140
4.15
Ozvuavanje
Vreme reverberacije jedne prostorije je T = 0,75 s. Pri kojem e

minimalnom odnosu signal/um (S/N), izraenom u dB, razumljivost
govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a pri kojem dobra?
Reenje:
S dijagrama na slici 4.8a vidi se da e razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 14 dB ,
a dobra (ALcons 7%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 24 dB .
4.16
U prostoriji ije je vreme reverberacije T = 4,5 s imamo odnos S/N

25 dB. Na kojem e minimalnom rastojanju od izvora razumljivost
govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a na kojem odlina?
Reenje:
S dijagrama na slici 4.8b vidi se da e razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,61DL = 1,93Dc ,
a odlina (ALcons 3%) pri minimalnom rastojanju od izvora
Dx = 0,28DL = 0,88Dc .
4.17
Kolika moe da bude maksimalna vrednost vremena reverberacije u

prostoriji, pa da razumljivost govora u svim njenim delovima bez
dodatnog pojaanja zvuka bude: a) dobra, b) prihvatljiva?
Odnos signal / um u prostoriji je vei od 25 dB.
s t r a n a | 141
Ozvuavanje
Reenje:
Razumljivost govora je dobra za ALcons 7%, i prihvatljiva kada je
ALcons 15%. S dijagrama sa slike 4.8b dobija se da za dobru
razumljivost govora vreme reverberacije moe da bude najvie 0,75 s,
a za prihvatljivu najvie 1,6 s.
4.18
Faktor usmerenosti govornika na srednjim frekvencijama je Q = 2,5.

Do kog maksimalnog rastojanja e razumljivost govora prosenog
govornika, u prostoriji zapremine V = 5 000 m3 i vremena
reverberacije T = 1,5 s, biti: a) dobra, b) odlina?
Odnos signal / um (S/N) u ovoj prostoriji vei je od 25 dB.
Reenje:
Sa dijagrama sa slike 4.8b dobija se da je razumljivost govora dobra
(ALcons 7%), odnosno odlina (ALcons 3%) do rastojanja
0,72 = Dx / 3,16Dc, odnosno 0,48 = Dx / 3,16Dc. Imajui u vidu da je
kritino rastojanje dato izrazom:
dobijamo:
Sada je:
(
i
(
s t r a n a | 142
Ozvuavanje
4.4 Akustiko pojaanje
Ekvivalentno akustiko rastojanje. Kvalitet komunikacije izmeu govornika

i sluaoca zavisi od vie faktora. Minimalan uslov za kvalitetnu i razumljivu
komunikaciju jeste da odnos signal/um mora biti najmanje 25 dB. Na slici
4.10 prikazano je maksimalno rastojanje na kojem se moe postii odnos
signal/um od 25 dB u zavisnosti od tipa govora (slab, normalan, podignut,
veoma glasan, vika) koji se koristi u komunikaciji.
Rastojanja na ordinati dijagrama na slici 4.10 mogu se shvatiti kao granice
zone dobrog prijema pri komunikaciji licem u lice bez dodatnog pojaanja
zvuka govornika.
[m]
6,0
4,9
P O D R U JE
GDE JE KOM UNIKACIJA
L IC E M U L I C E
OT E A N A
3,0
P O D R U JE
GD E JE KOM U NIKACIJA
L I C E M U L IC E
NEMOGUA
2,4
1,8
1,2
0,9
0,6
P O D R U JE
GD E JE KOM UN IK ACIJA
L I C E M U L IC E M O G U A
N O R M A L N IM G L A S O M
0,3
0,15
50
60
70
80
90
100
110
120
[dBA]
Nivo buke [dBA] + 25 dB (S/N)
Slika 4.10: Ekvivalentno akustiko rastojanje u funkciji nivoa buke [9]
Osnovni zahtev kod svakog kvalitetnog sistema za pojaanje zvuka jeste da

se za sve sluaoce obezbedi dobar prijem. To e biti ostvareno ako su i na
mestu najudaljenijeg sluaoca stvoreni onakvi uslovi sluanja kakve imamo
na granici zone dobrog prijema kada sistem ne radi. Stoga za granicu zone
dobrog prijema kaemo da je to ekvivalentno akustiko rastojanje EAD za
s t r a n a | 143
Ozvuavanje
najudaljenijeg sluaoca. Za ovog sluaoca uslovi sluanja kada sistem za

pojaanje zvuka radi treba da budu takvi kao da se on stvarno nalazi na
granici zone dobrog prijema, ali kada sistem za pojaanje zvuka ne radi.
S obzirom na to da su rezultati prikazani na na slici 4.10 dobijeni u uslovima
otvorenog prostora, gde nivo zvuka opada brzinom od 6 dB po udvajanju
rastojanja. to se EAD moe izraunati i iz sledeeg izraza:
gde je:
Lg nivo zvuka govornika na rastojanju Dg, izraen u dBA,
LN nivo buke ambijenta, izraen u dBA,
25 vrednost odnosa S/N izraena u dB.
Potrebno akustiko pojaanje. Akustiko pojaanje je poveanje nivoa

zvunog pritiska koje dati slualac osea kada je sistem za pojaanje zvuka
ukljuen, u poreenju s nivoom koji uje od primarnog izvora zvuka
(govornik, muziar, orkestar itd.) kada je sistem iskljuen.
Potrebno akustiko pojaanje NAG (Neded Acoustic Gain) moe se izraziti
relacijom [9]:
[
gde je:
D0 slabljenje nivoa zvuka na rastojanju D0 od izvora do najudaljenijeg
sluaoca,
EAD slabljenje nivoa zvuka na rastojanju EAD (ekvivalentno akustiko
rastojanje),
NOM broj otvorenih mikrofona u sistemu za pojaanje zvuka.
s t r a n a | 144
Ozvuavanje
Mogue akustiko pojaanje. Pojaanje sistema na ivici povratne sprege, ili

mogue akustiko pojaanje PAG (Potential Acoustic Gain), dato je izrazom
[9]:
gde je:
Dx = 20 log Dx , Dx = (D0, D1, D2, Ds),
Ds rastojanje od izvora (govornika) do mikrofona,
D0 rastojanje od izvora do najudaljenijeg sluaoca,
D1 rastojanje od zvunika do mikrofona,
D2 rastojanje od zvunika do najudaljenijeg sluaoca.
Usmereni mikrofoni i zvunici. Prethodni izrazi za akustiko pojaanje

odnose se na sluaj kada su i mikrofon i zvunik neusmereni, to je u praksi
veoma retko. Pretpostavimo situaciju gde su i zvunik i mikrofon usmereni,
kako je prikazano na slici 4.11, i gde su meusobno tako postavljeni da
mikrofon lei van pravca maksimalnog zraenja zvunika a zvunik se nalazi
na pravcu iz kojeg je prijem mikrofona oslabljen. U tom sluaju izgleda da
bi dobitak na moguem akustikom pojaanju bio:
Slika 4.11: Usmereni mikrofoni i zvunici [9]
s t r a n a | 145
Ozvuavanje
gde su:
Qmz faktor usmerenosti mikrofona u pravcu zvunika i
Qzm faktor usmerenosti zvunika u pravcu mikrofona.
Meutim, na niskim frekvencijama irokopojasni zvunici su neusmereni,
bez obzira kakve karakteristike usmerenosti imaju na srednjim i visokim
frekvencijama. Takoe, karakteristike usmerenosti mikrofona nisu iste na
svim frekvencijama pa e i njihovo bono slabljenje biti frekvencijski
zavisno.
Generalno moemo uzeti da nam u praksi usmereni mikrofoni i zvunici
mogu doprineti akustikom pojaanju za nekoliko dB, a u odreenim
sluajevima i neto vie. To se prvenstveno odnosi na otvoren prostor.
s t r a n a | 146
Ozvuavanje
ZADACI
4.19
Otvoreni amfiteatar prikazan na slici 4.12 treba ozvuiti s jednim

izvorom zvuka pozicioniranim iznad mesta za govornika. Ako su
rastojanja: D0 = 20 m, Ds= 0,6 m, D1 = 8 m, D2 = 25 m, a nivo buke
okoline 35 dBA, odrediti potrebno (NAG) i potencijalno (PAG)
akustiko pojaanje, ako je u pitanju govornik s jaim (podignutim)
glasom.
Da li je ovaj sistem mogue realizovati ako su jednovremeno
ukljuena dva mikrofona?
D2= 25 m
D1= 8 m
Mikrofon
DS = 0,6 m
EAD
Slika 4.12: Prost sistem za pojaanje zvuka u otvorenom prostoru
Reenje:
Ako na nivo buke od 35 dBA dodamo na ime odnosa signal/um jo
25 dB dobijamo ukupni nivo od 60 dB. Ovom nivou sa slike 4.10, pri
jaem glasu govornika (raised voice) odgovara rastojanje od priblino
4 m. To je ekvivalentno akustiko rastojanje EAD, za ovaj amfiteatar.
Do tog rastojanja govor e biti razumljiv bez pomoi audio sistema.
Uz pomo audio sistema potrebno je da najudaljenijem sluaocu
obezbedimo uslove kakve ima slualac na rastojanju EAD od govornika
u direktnoj komunikaciji. Potrebno akustiko pojaanje (NAG) pri kojem
se postie prethodni uslov, nalazi se prema izrazu:
s t r a n a | 147
Ozvuavanje
NAG = D0 - EAD + 10 log (NOM) + 6 = (26 12 + 10 log 1 + 6) dB =

= 20 dB ,
gde su pojedina slabljenja izraunata prema relacijama:

D0 = 20log D0 = 20 log 20 dB = 26 dB,
EAD = 20 log EAD = 20 log 4 dB = 12 dB,
i gde je ukupan broj ukljuenih mikrofona NOM = 1.

Za konfiguraciju sistema prikazanu na slici 4.10 mogue akustiko
pojaanje je:
PAG = D0 + D1 - Ds D2 = (26 + 18 (4,4) 28) dB = 20,4 dB,
pri emu je:

Ds = 20 log Ds = 20 log 0,6 dB = 4,4 dB,
D1 = 20 log D1 = 20 log 8 dB = 18 dB,
D2 = 20 log 25 dB = 28 dB,
Ako su jednovremeno ukljuena dva mikrofona onda je
10 log (NOM) = 3 dB, pa je potrebno akustiko pojaanje NAG = 23 dB.
S obzirom na to da je PAG = 20,4 dB zakljuujemo da bi pod ovim
uslovima postojala velika verovatnoa pojave akustike povratne
sprege i sistem za pojaanje zvuka ne bi stabilno radio.
s t r a n a | 148
4.20
Ozvuavanje
Pokazati na primeru prostog sistema za pojaanje zvuka u otvorenom

prostoru, prikazanom na slici 4.13, koji su mogui naini za poveanje
PAG.
Slika 4.13: Mogui naini za poveanje PAG u sistemu za pojaanje zvuka
Mogue akustiko pojaanje PAG dato je izrazom:
Da bi PAG bilo to vee, tokom izbora poloaja pojedinih elemenata

sistema ozvuenja (zvunici, mikrofoni) treba nastojati da se u
granicama mogunosti povea D1 a smanje DS i D2.
a) Prvi i najlaki nain za poveanje PAG jeste da se mikrofon priblii
izvoru zvuka (smanji se DS). Pogledajmo kako izgleda raunica ako
se umesto poetne vrednosti rastojanja DS = 0,5 m ovo rastojanje
smanji prvo na 0,3 m a zatim se mikrofon sasvim priblii izvoru
zvuka, kada je DS = 0,05 m. Slabljenje zvuka na datom rastojanju Dx
rauna se prema izrazu:
Iznosi slabljenja nivoa zvuka na pojedinim rastojanjima dati su u

tabeli 4.7.
s t r a n a | 149
Ozvuavanje
Tabela 4.7. Slabljenja nivoa zvuka na rastojanjima oznaenim na slici 4.9.
Rastojanje
Slabljenje
Rastojanje
Ds1 = 0,5 m
Ds2 = 0,3 m
Ds3 = 0,05 m
D1 = 8 m
Ds1 = - 6 dB
Ds2 = - 10,5 dB
Ds3 = - 26 dB
D1 = 18 dB
D0 = 26 m
D2 = 25 m
EAD = 5 m
Slabljenje
D0 = 28,3 dB
D2 = 28 dB
EAD = 14 dB
Sada moemo odrediti iznose mogueg akustikog pojaanja PAG1,

PAG2 i PAG3 za razliite vrednosti rastojanja izmeu izvora i mikrofona
Ds1, Ds2 i Ds3. Ostala rastojanja ostaju nepromenjena pa imamo:
Kao to se vidi u drugom sluaju je PAG poveano za 4,5 dB, a u treem

ak za 20 dB u odnosu na poetne uslove.
s t r a n a | 150
Ozvuavanje
b) PAG je mogue poveati i poveavanjem

D1, odnosno
smanjivanjem D2. Na slici 4.13 su, u vezi s tim, prikazana tri
poloaja zvunika (oznaeni sa 1, 2 i 3). Poloaj 1 je poetni. U
poloaju 2 smanjeno je rastojanje D2 a u poloaju 3 je poveano
rastojanje D1 i smanjeno rastojanje D2, raunajui u odnosu na
poetni poloaj. Ostala rastojanja su ostala ista kao u poetnom
poloaju, pa imamo:
Poloaj 1: (poetni poloaj) D1 = 8 m i D2 = 25 m,

(
Poloaj 2: D2 = 22 m, D2 = 26,8 dB
Poloaj 3: D1 = 12m, D2 = 18 m, D1 = 21,6 dB, D2 = 25 dB

(
Vidi se da je u poloaju 2 PAG vee za 1,2 dB, a u poloaju 3 za 6,6

dB nego u poloaju 1.
s t r a n a | 151
Ozvuavanje
4.21
U otvorenom je prostoru instaliran sistem za pojaanje zvuka kako je

prikazano na slici 4.14. Nivo govora govornika na mestu mikrofona je
Lg = 85 dB. Pojedina rastojanja iznose: D0 = 18 m, DS = 0,6 m, D1 = 7 m,
D2 = 21,3 m, EAD = 4, 3 m. Isti sistem ozvuenja imamo i u prostoriji
kod koje je zapremina V = 4240 m3 i vreme reverberacije T = 2,1 s,
slika 4.15. Faktor usmerenosti govornika je Q0 = 2,5.
D2
D1
Mikrofon
DS
EAD
Slika 4.14: Sistem za pojaanje zvuka u otvorenom prostoru
22 m
D2 = 21,3 m
D1 = 7 m
Ds = 0,6 m
irina prostorije je
20,6 m
EAD = 4,3 m
18
Slika 4.15: Sistem za pojaanje zvuka u prostoriji zapremine

3
4240 m i vremena reverberacije 2,1 s
s t r a n a | 152
Ozvuavanje
a) Odrediti u oba sluaja (otvoreni prostor i prostorija) koliki je

nivo zvuka govornika na mestu najudaljenijeg sluaoca kada
sistem za pojaanje govora nije ukljuen.
b) Odrediti u oba sluaja (otvoreni prostor i prostorija) PAG i
NAG i proveriti da li je ovakva postavka elemenata sistema
prihvatljiva.
Reenje:
a) Prvo emo odrediti apsorpciju prostorije A i kritino rastojanje izvora
u njoj Dc. Apsorpcija prostorije je:
Dok je kritino rastojanje izvora u prostoriji:
Sada emo nai nivo zvuka koji govornik stvara na rastojanju Dc i na

mestu najudaljenijeg sluaoca kada sistem za pojaanje zvuka ne radi.
a-1)
Otvoreni prostor, nema pojaanja zvuka.
Nivo zvuka govornika na mestu najudaljenijeg sluaoca je:
))
))
a na rastojanju Dc od govornika:
(
s t r a n a | 153
Ozvuavanje
gde su:
a-2)
Prostorija nema pojaanja zvuka.
Na mestu najudaljenijeg sluaoca sada je nivo zvuka koji stvara

govornik:
))
))
dok je na rastojanju Dc:

(
gde su:
s t r a n a | 154
Ozvuavanje
L
(dB)
90
80
71,5 dB
L
70
68,5 dB
LR
60
LD
55 dB
50
0,6
Dc
10
18
Dx (m)
Slika 4.16: Promena nivoa zvuka s rastojanjem od izvora
Prethodno dobijeni rezultati prikazani su grafiki na slici 4.16. S dijagrama

se vidi da je nivo zvuka na kritinom rastojanju Dc u prostoriji jednak 71,5
dB. To je tano za 3 dB vie od nivoa zvuka u prostoriji na rastojanju D0 na
mestu najudaljenijeg sluaoca (18 m od izvora). Ova razlika od 3 dB je
s t r a n a | 155
Ozvuavanje
logina poto je na rastojanju D0 dominantan reflektovani zvuk u prostoriji

(direktni se moe zanemariti), iji je proseni nivo na kritinom rastojanju
jednak nivou direktnog zvuka na istom rastojanju. Nivo zvuka na mestu
najudaljenijeg sluaoca u prostoriji (rastojanje D0) je za 13 dB vii od nivoa
zvuka u otvorenom prostoru na istom rastojanju. Ovaj iznos predstavlja tz.
pojaanje prostorije, odnosno doprinos prostorije ukupnom nivou zvuka
na odreenom rastojanju.
b)
Izrazi za PAG i NAG su isti u sluaju otvorenog prostora i

prostorije i glase:
Razlika je samo u nainu raunanja slabljenja zvuka na

pojedinim rastojanjima Dx. Kada je u pitanju otvoren prostor
onda je:
a kada se radi o prostoriji imamo:
gde je:
Dx rastojanje od izvora zvuka,
Q0 faktor usmerenosti izvora i
A apsorpcija prostorije.
s t r a n a | 156
Ozvuavanje
b-1)
Slabljenja zvuka na pojedinim rastojanjima Dx, izraunata

prema prethodnim izrazima, za otvoren prostor i prostoriju,
data su u tabeli 4.8. U tabeli 4.9. date su izraunate vrednosti
PAG i NAG odakle se vidi da je u prostoriji potrebno manje
pojaanje zvuka (NAG) nego u otvorenom prostoru (8, 6 dB u
odnosu na 18,3 dB).
b-2)
U zadnjem redu tabele 4.9 data je vrednost razlike PAG NAG,

koja je mnogo vea kada se radi o sistemu za pojaanje zvuka u
prostoriji. To je logino s obzirom, kako smo ve rekli, da je kod
ovog sistema potrebno manje pojaanje.
Dakle, sistem u prostoriji ima veu rezervu u odnosu na prag
pojave akustike povratne sprege.
Kao posledica toga ovaj sistem bie u stabilnom reimu rada i
pri korienju veeg broja mikrofona jednovremeno, za razliku
od sistema u otvorenom prostoru kod koga je rezerva veoma
mala (1,5 dB).
Tabela 4.8: Vrednosti slabljenja nivoa zvuka na pojedinim rastojanjima od
izvora u otvorenom prostoru i prostoriji
Rastojanje [m]
D1
7
D2
21,3
Ds
0,6
D0
18
EAD
4,3
Dc
4,03
Dx [dB]
Otvoren prostor
17
26,6
- 4,4
25
12,7
-
Dx [dB] Prostorija
standardno uproeno
17,8
16
19
16
2,5
2,5
19
16
16,4
16
16
16
Tabela 4.9: Vrednosti mogueg (PAG) i potrebnog (NAG) pojaanja i njihove

razlike u otvorenom prostoru i prostoriji
Veliina
PAG [dB]
NAG [dB]
PAG NAG [dB]
Otvoreni
prostor
19,8
18,3
1,5
Prostorija
standardno uproeno
15,3
13,5
8,6
6
6,7
12,5
s t r a n a | 157
Ozvuavanje
b-3)
U zadnjoj koloni tabele 4.9 (prostorija/uproeno) date su

vrednosti slabljenja zvuka izraunate tako da se u sluajevima
kada je Dx < Dc , za Dx uzima stvarna vrednost, a u sluajevima
kada je Dx Dc , uzima Dx = Dc. Ovim se raun uproava ali
se pri odreivanju NAG i PAG pravi odreena greka. Ovakav
postupak se nekada koristi za brze provere uslova rada
odabranog sistema za pojaanje zvuka.
4.5 Sektorsko ozvuavanje

Sektorsko ozvuavanje prostorija primenjuje se kad prostorija ima veliko vreme
reverberacije, kada je visok nivo buke u prostoriji, kada nema pravog mesta da
se postavi zvunika skupina ili kada se trai ujednaen, relativno visok nivo
zvuka u prostoriji.
Ako su zvunici kod sektorskog ozvuavanja rasporeeni vrlo gusto u tavanici,
iznad glava slualaca, imamo tzv. sistem doaptavanja. Kod ovog sistema treba
da su varijacije direktnog zvuka na pozicijama glava slualaca to manje. Jak
direktni zvuk i homogeno zvuno polje kod sistema doaptavanja stvara uslove
za dobru razumljivost govora. Zvunici se obino ugrauju u tavanicu u
pravilnom rasporedu na jednakim meusobnim rastojanjima, koja zavise od
karakteristika usmerenosti zvunika i visine i oblika prostorije.
Pri proraunu rasporeda zvunika posebno se vodi rauna o pokrivanju
direktnim zvukom u treini oktave ili o oktavi s centralnom frekvencijom od
2kHz. U ovom frekvencijskom opsegu su komponente govornog signala koje
najvie doprinose razumljivosti. Treba nastojati da se proraun izvede i za
frekvencije u okolini 4kHz jer su ispod ove frekvencije svi osnovni tonovi
muzike i komponente zvuka na osnovu kojih slualac odreuje pravac dolaska
zvunih talasa.
s t r a n a | 158
Ozvuavanje
Raspodela nivoa pritiska u ravni normalnoj na osu zvunika. Za primenu

zvunika u sektorskim sistemima ozvuavanja, naroito kada se radi o
sistemu doaptavanja, korisno je znati raspodelu nivoa zvunog pritiska u
ravni normalnoj na osu zvunika.
A
Slika 4.17. Geometrijski uslovi za
odreivanje nivoa pritiska u
ravni normalnoj na osu zvunika
B
0
Ako prema sl. 4.17 sa L`() oznaimo razliku nivoa pritisaka u takama
O ( = 0) i A tj.
( )
( )
onda je razlika pritisaka u takama i B:
( )
( )
( )
Funkciju L() koja predstavlja normalizovanu raspodelu pritiska u ravni

normalnoj na osu zvunika, dobijamo tako to vrednosti uzete s dijagrama
zraenja za dati zvunik korigujemo za 20 log (cos ). Iznos ove korekcije u
funkciji ugla dat je u tabeli 4.10.
s t r a n a | 159
Ozvuavanje
Tabela 4.10. Korekcija 20 log (cos) u funkciji
[]
5
10
15
20
25
30
35
40
20 log (cos) [dB]

0.0
-0,1
-0,3
-0,5
-0,9
-1,3
-1,7
-2,3
[]
45
50
55
60
65
70
75
80
20 log (cos) [dB]

-3,0
-3,8
-4,8
-6,0
-7,5
-9,3
-11,7
-15,2
Iz prethodnog izraza moe se odrediti ugao pod kojim je nivo pritiska u

ravni normalnoj na osu zvunika (ravan kojoj pripadaju take O i A) manji
za 6 dB u odnosu na nivo pritiska po osi zvunika. Ovaj ugao oznaava se sa
(-6), a njegova dvostruka vrednost = 2 (-6), naziva se uglom pokrivanja
zvunika. Uglu (-6) u ravni normalnoj na osu zvunika odgovara krug
poluprenika:
Povrinu kruga iji je poluprenik r (-6) nazivamo zonom pokrivanja

zvunika u datoj ravni normalnoj na njegovu osu.
Raspored zvunika u tavanici. Da bismo uniformno rasporedili zvunike u

tavanici potrebno je odabrati prostu i ponovljivu osnovnu eliju. Pri
ovakvom rasporedu svaki zvunik mora biti na jednakim rastojanjima od
najbliih zvunika "suseda". Ovakav zahtev bie ispunjen ako zvunike
postavimo u centar i temena pravilnog poligona. Da bi se ovi poligoni mogli
slagati i preklapati potrebno je da im se unutranji ugao sadri ceo broj
puta u 360 kao i da im se centralni ugao naspram jedne strane sadri ceo
broj puta u unutranjem uglu. Ove osobine imaju kvadrat i estougao
(heksagon).
s t r a n a | 160
Ozvuavanje
U praksi se stoga najee primenjuju dva naina rasporeda zvunika:

kvadratni i heksagonalni. U oba ova sluaja uobiajena su tri stepena
meusobnog preklapanja zona pokrivanja zvunika, slika 4.18. To su:
preklapanje od ivice do ivice, minimalno preklapanje i preklapanje od ivice
do centra.
Kad su u pitanju sistemi s minimalnim zahtevima mogue je zvunike
postaviti i na rastojanjima kada je preklapanje malo, i kada se zone
pokrivanja zvunika ne dotiu.
Broj zvunika N potreban za pokrivanje odreene povrine Ac dobija se iz
odnosa ove povrine i pravougaone povrine koja pripada samo jednom
zvuniku.
U tabeli 4.11 dato je meusobno rastojanje s, ukupan broj zvunika N i
gustina pokrivanja (prosean broj zvunika na povrini zone pokrivanja
jednog zvunika) za svih 6 prethodno navedenih standardnih oblika
rasporeda zvunika. Ovde je d visina tavanice u odnosu na ravan uiju
slualaca.
Slika 4.18: Kvadratni i heksagonalni raspored zvunika s preklapanjem:

a) od ivice do ivice, b) minimalnim, c) od ivice do centra
s t r a n a | 161
Ozvuavanje
Tabela 4.11: Meusobno rastojanje s, ukupan broj zvunika N i gustina pokrivanja za 6

standardnih oblika rasporeda zvunika (d je rastojanje od zvunika do nivoa uiju sluaoca)
Raspored
Preklapanje
od ivice do
ivice
Kvadratni
Heksagonalni
od ivice
do centra
od ivice do
ivice
minimalno
preklapanje
minimalno
preklapanje
od ivice do
centra
Tabela 4.12: Raspodela nivoa zvuka u ravni uiju slualaca u zavisnosti od rasporeda
zvunika i stepena njihovog preklapanja
Raspored
Preklapanje
Lmin
Lmax
[dB]
[dB]
Kvadratni
raspored
Od ivice do centra
Minimalno preklapanje
Od ivice do ivice
+3,8
0,0
-3,7
+5,2
+2,0
+0,7
1,4
2,0
4,4
Heksagonalni
raspored
Od ivice do centra
Minimalno preklapanje
Od ivice do ivice
+4,2
-1,2
-4,4
+5,4
+1,4
+1,0
1,2
2,6
5,4
[dB]
Uniformnost pokrivanja. Nivo zvunog pritiska direktnog zvuka L u bilo

kojoj taki u ravni uiju slualaca odreuje se iz zbira intenziteta zvuka svih
N zvunika u toj taki. Ovaj nivo zavisi od poloaja take u kojoj se nalazi
slualac kao i od gustine zvunika u tavanici. Minimalna Lmin i maksimalna
Lmax vrednosti nivoa zvuka kao i njihova razlika L u zavisnosti od
s t r a n a | 162
Ozvuavanje
rasporeda zvunika i stepena njihovog preklapanja, za tipian zvunik, date

su u tabeli 4.12.
Razumljivost govora. Predikcija razumljivosti govora u sektorskim

sistemima ozvuavanja sa N identinih izvora moe se izraziti sledeom
jednainom [13]:
[ ]
gde je:
d - visina tavanice u odnosu na nivo uiju slualaca,
T - vreme reverberacije prostorije,
N - ukupan broj zvunih izvora u prostoriji,
Qo - Q faktor izvora u pravcu ose,
Lmax , Lmin - relativni maksimalni i minimalni nivoi zvunog pritiska u ravni
uiju slualaca.
Visokoomski, linijski ili 100-voltni razvod. U mnogim razglasnim sistemima

potrebno je vie zvunika povezati na jedan pojaava snage. Pored toga
zvunike je obino potrebno napajati razliitom snagom. Ovaj problem
reava se visokoomskim razvodom, odnosno razvodom signala 100V
(100-voltnim razvodom). Kod ovog razvoda pri punoj snazi pojaavaa
snage imamo linijski napon od 100 V. (U nekim sluajevima se moe
umesto napona od 100 V sresti i napon od 70,7 ili neto ree napon od 50
V). Ovaj napon dobija se na izlazu linijskog transformatora T1 koji je
povezan na izlaz pojaavaa snage, slika 4.19. Transformator moe imati
vie izvoda na primaru preko kojih se prikljuuje pojaava snage, zavisno
od maksimalnog napona na svom izlazu. Na ovakav nain bira se
odgovarajui prenosni odnos n1 transformatora pri kom je pri punoj snazi
pojaavaa snage izlazni napon transformatora 100 V.
s t r a n a | 163
Ozvuavanje
T1
Ulaz
100 V
70 V
50 V
25 V
20 V
...
100 V
Pojaava
snage
...
1/ 1/ 1/
1 2 4
1/ 1/ 1/
1 2 4
T2
T2
Z1
Z2
Slika 4.19: Princip 100-voltnog razvoda
Na linijski napon od 100 V paralelno se prikljuuje odreeni broj zvunika. Pri

tome zvunici moraju imati takvu impedansu da ne preopterete pojaava
snage. Ako je elektrina snaga zvunika PZ, onda impedansa optereenja koju
ovaj zvunik stvara na 100-voltnoj liniji iznosi:
gde je: UL linijski napon (100 V).

Zvunici se na izlaznu 100 V nu liniju vezuju preko prilagodnih transformatora
ija snaga odgovara potrebnoj elektrinoj snazi za dati tip zvunika.
Ako je impedansa zvunika RZ, transformacioni odnos n2 prilagodnog
zvunikog transformatora je:
Zavisno od konkretne primene zvunik se ne mora preko prilagodnog

transformatora povezati tako da sa linije prima maksimalnu snagu. Za tu
potrebu prilagodni zvuniki transformatori, slino kao i linijski, imaju vie
izvoda na primaru koji su oznaeni kao puna snaga (1/1), polovina snage (1/2),
etvrtina snage (1/4) i tako dalje.
s t r a n a | 164
Ozvuavanje
Zbir snaga svih zvunika povezanih paralelno na 100-voltnu liniju u praksi ne bi

tebalo da pree 80 % deklarisane snage pojaavaa. Deo snage gubi se u
prilagodnim transformatorima i provodnicima, koji u ovom sluaju mogu biti
dosta dugaki. Takoe, nije dobro da pojaava snage radi na maksimalnoj
deklarisanoj snazi.
Linijski ili 100-voltni razvod koristi se iz nekoliko praktinih razloga. Prvo, teko
je vie zvunika standardne impedanse 4 ili 8 povezati jednovremeno na
izlaz pojaavaa snage tako da svaki dobije eljenu snagu a da se pojaava
snage ne preoptereti (da ekvivalentna impedansa koju vidi sa svoga izlaza ne
postane suvie mala). S druge strane, u ovakvim sistemima broj zvunika koji
pripadaju jednoj celini i koji se prikljuuju na izlaz jednog pojaavaa snage
moe biti veliki, pa je i ukupna duina provodnika kojima su povezani velika.
Radi ekonominosti ovi provodnici ne mogu biti velikog poprenog preseka, pa
njihova ukupna otpornost nee biti mala. Da bi se smanjili gubici u njima onda
je logino primeniti reenje u kojem se audio signal prenosi pri veem naponu
(100 V na izlazu transformatora) i pri manjoj struji odravajui istu prenesenu
snagu. Na kraju, nain povezivanja zvunika i izvoenja instalacija u sistemu s
linijskim razvodom prostiji je nego kada se zvunici pojedinano povezuju na
izlaz pojaavaa snage. Kod linijskog razvoda svi zvunici koji pripadaju jednom
pojaavau snage povezuju se paralelno na datu 100-voltnu liniju.
s t r a n a | 165
Ozvuavanje
ZADACI
4.22
U paralelopipednoj prostoriji ija je povrina poda AC = 850 m2, visina

H = 4,5 m i vreme reverberacije T = 1,4 s, treba instalirati sektorski
sistem ozvuenja za reprodukciju signala govora i muzike, sa
zvunicima ugraenim u tavanicu. Visina uiju slualaca je 1,6 m.
Varijacija zvunog pritiska na visini uiju slualaca treba da bude
najvie 6 dB. Na raspolaganju su zvunici koji u oktavi na 2 kHz imaju
ugao pokrivanja (-6) = 90, i faktor usmerenosti Q0 = 4.
Odrediti:
a) raspored zvunika u tavanici,
b) rastojanje izmeu zvunika,
c) potreban broj zvunika,
d) razumljivost govora.
Reenje:
a) Za varijacije zvunog pritiska od najvie 6 dB, raspored zvunika u
plafonu treba da bude heksagonalni s preklapanjem od ivice do
ivice.
b) Rastojanje izmeu zvunika dato je relacijom:
c) Potreban broj zvunika za heksagonalni raspored s preklapanjem

od ivice do ivice, je:
[(
gde je rastojanje izmeu poda i plafona H = 4,5 m, a visina uiju

slualaca od poda h = 1,6 m.
s t r a n a | 166
Ozvuavanje
d) Razumljivost govora odreuje se iz izraza:

(
(
Tavanica
2
d
H
Ravan uiju slualaca
h
Pod
Slika 4.20: Poloaj zvunika u tavanici
U prethodnom izrazu je maksimalna vrednost ALcons koju imamo u

takama u kojima je nivo direktnog zvuka minimalan (Lmin).
4.23
U jednom restoranu ija je povrina poda AC = 800 m2, visina H = 4 m i

vreme reverberacije T = 1,2 s, treba instalirati sektorski sistem
ozvuenja za kvalitetnu reprodukciju muzike, sa zvunicima
ugraenim u tavanicu. Visina uiju slualaca (kada sede) je h = 1,2 m.
Varijacija zvunog pritiska na visini uiju slualaca treba da bude
manja od L 1,5 dB. Na raspolaganju su zvunici koji u oktavi s
centralnom frekvencijom na 2 kHz imaju ugao pokrivanja (-6) = 90,
efikasnost 89 dB (1 W, 1 m), faktor usmerenosti Q0 = 5,5 i maksimalnu
elektrinu snagu 6 W.
Odrediti:
a) raspored zvunika u tavanici,
b) rastojanje izmeu zvunika,
c) potreban broj zvunika,
d) razumljivost govora,
e) potrebnu elektrinu snagu zvunika za prosean nivo zvuka od 86
dB,
f) potrebnu snagu pojaavaa snage.
s t r a n a | 167
Ozvuavanje
Reenje:
a) Za varijaciju nivoa zvuka manju od 1,5 dB raspored zvunika treba
da bude kvadratni, s preklapanjem od ivice do centra (puno
preklapanje).
b) Rastojanje izmeu zvunika pri gornjem rasporedu je:
c) Ukupan broj zvunika je:
d) Razumljivost govora je u granicama od:
do:
to odgovara kriterijumu dobre razumljivosti (ALcons 7%).
e) Potrebna elektrina snaga jednog zvunika dobija se iz relacije:
s t r a n a | 168
Ozvuavanje
( )
U prethodnom izrazu za snagu zvunika uzeto je u obzir da je proseni

nivo zvuka vei za Lsr=(Lmax+Lmin.)/2 od nivoa koji daje jedan zvunik.
Poto su na raspolaganju zvunici maksimalne snage 6 W, to treba
odabrati izvod na primaru prilagodnog transformatora koji odgovara
etvrtini snage (1/4), odnosno Pz =1,5 W.
f) Potrebna elektrina snaga svih zvunika dobija se iz relacije:
Snaga pojaavaa treba da bude za bar 20% vea od ukupne snage

zvunika, to iznosi oko 180 W. S obzirom na uobiajene naine izrade
pojaavaa snage u praksi, ovde se moe uzeti pojaava nominalne
snage 200 W.
4.24
U paralelopipednoj prostoriji ija je povrina poda AC = 600 m2, visina

H = 3,5 m, treba instalirati sektorski sistem ozvuenja za reprodukciju
signala govora i muzike, sa zvunicima ugraenim u tavanicu. Visina
uiju slualaca je 1,6 m. Varijacija zvunog pritiska na visini uiju
slualaca treba da bude manja od 1,5 dB. Na raspolaganju su zvunici
koji u oktavi na 2 kHz imaju ugao pokrivanja (-6) = 100.
Odrediti:
a) rastojanje i potreban broj zvunika pri kvadratnom rasporedu,
b) rastojanje i potreban broj zvunika pri heksagonalnom
rasporedu.
Nacrtati emu rasporeda zvunika u jednom i drugom sluaju.
s t r a n a | 169
Ozvuavanje
Komentaristi broj dobijenih zvunika i uporediti ekonominost jednog

i drugog rasporeda.
Reenje:
a) Kada se radi o kvadratnom rasporedu zvunika za varijaciju nivoa
zvunog pritiska manju od 1,5 dB, preklapanje zona pokrivanja
zvunika treba da bude od ivice do centra. Rastojanje izmeu
zvunika je tada:
(
Ukupni broj zvunika je:
b) Kod heksagonalnog rasporeda za varijaciju nivoa zvuka manju od

1,5 dB imamo:
Kao to se iz prethodnog vidi, broj zvunika pri heksagonalnom

rasporedu je vei. Ako odredimo odnos:
s t r a n a | 170
Ozvuavanje
zakljuujemo da je iznos tog poveanja preko 15%. Meutim, iz

tabele 4.12 moe se videti da je uniformnost pokrivanja kod
heksagonalnog rasporeda neznatno bolja (ukupna varijacija nivoa
zvuka je 1,2 dB, umesto 1,4 dB koliko iznosi kod kvadratnog
rasporeda).
Generalno uzevi, kad god je to mogue, treba primenjivati
kvadratni raspored zvunika. Kad se uzmu u obzir sve mane i
prednosti jednog i drugog rasporeda, a naroito ravnomernost
pokrivanja, potreban broj zvunika i sloenost izvoenja u praksi,
prednosti su na strani kvadratnog rasporeda.
Slika 4.21: Raspored zvunika u tavanici: a) kvadratni, b) heksagonalni
Na slici 4.21 prikazana je ema kvadratnog (levo) i heksagonalnog

(desno) rasporeda zvunika. Kao to se vidi mogua su dva naina
orijentacije osnovne elije. Kod kvadratnog rasporeda stranice
s t r a n a | 171
Ozvuavanje
osnovne elije mogu biti paralelne stranicama pravougaone

povrine koja se ozvuava, ili mogu biti pod uglom od 45 u odnosu
na njih. U oba sluaja rastojanje izmeu redova i kolona zvunika je
isto.
Heksagonalna elija sa po dve svoje stranice moe biti paralelna
jednoj ili drugoj strani povrine koja se ozvuava. Ovde rastojanje
izmeu redova i kolona zvunika nije isto. U oznakama rastojanja
redova i kolona na svim primerima s predstavlja rastojanje izmeu
susednih zvunika.
4.25
Na primeru paralelopipedne prostorije ija je povrina poda AC = 450

m2 i visina H = 3,5 m, pokazati kako se menja potreban broj zvunika
kada se primenjuju tri razliita stepena preklapanja njihovih zona
pokrivanja (od ivice do ivice, minimalno preklapanje i od ivice do
centra). Primeniti kvadratni raspored zvunika. Visina uiju slualaca
je h = 1,6 m. Na raspolaganju su zvunici koji u oktavi na 2 kHz imaju
ugao pokrivanja (-6) = 100.
Reenje:
Pri razliitim stepenima preklapanja zona pokrivanja ukupan broj
zvunika je:
a) preklapanje od ivice do ivice:
)
(
s t r a n a | 172
[(
Ozvuavanje
b) minimalno preklapanje:
)
(
[(
c) preklapanje od ivice do centra:
)
(
[(
Kao to se vidi, prelaskom u vii stepen preklapanja broj zvunika se

uveava dva puta. Ukupne varijacije nivoa zvunog pritiska u ravni uiju
slualaca pri tome se smanjuju sa 4,4, preko 2 do 1,2 dB. Logino je da
pri veoj gustini zvunika imamo vei i ravnomerniji nivo zvuka kao i
bolji odnos signal/um na poziciji uiju slualaca. Meutim, esto cena
moe biti odluujua u izboru stepena gustine zvunika.
Kod poveane gustine nivo zvuka je vei jer vie zvunika
jednovremeno pokriva istu povrinu. To poveanje nije tako veliko
(priblino od 1 do 5 dB) s obzirom na to da signali od pojedinih
zvunika, zbog razliitih puteva koje su preli pre dolaska u istu taku,
nisu koherentni.
Kao odreeni putokaz treba imati na umu da je u relativno priguenoj
prostoriji s malim nivoom buke i malim potrebnim nivoom zvuka
dovoljno preklapanje od ivice do ivice. U prostoriji s dosta reflektujuih
povrina, s velikim nivoom buke i velikim potrebnim nivoom zvuka za
reprodukciju poziva ili pojaanje ivog zvuka potrebno je minimalno ili
preklapanje od ivice do centra. Najvei stepen preklapanja svakako je
potreban kada je u pitanju kvalitetan sistem za pojaanje ivog zvuka.
Vee varijacije u nivou zvuka prihvatljivije su tamo gde se sluaoci
kreu, kao to je recimo situacija na aerodromu, nego tamo gde miruju,
s t r a n a | 173
Ozvuavanje
odnosno sede, kao u nekom restoranu. U ovom drugom sluaju za

jednim stolom sluaoci mogu biti uznemireni usled previsokog nivoa
zvuka, dok za drugim stolom nee uti muziku ili neku poruku koja se
daje preko sistema ozvuenja.
4.26
Na primeru paralelopipedne prostorije ija je povrina poda

AC = 550 m2, visina H = 6 m, i vreme reverberacije T = 1,8 s pokazati
kako se menja potreban broj zvunika i razumljivost govora ako se
koriste zvunici razliitog faktora usmerenosti. Primeniti kvadratni
raspored zvunika sa minimalnim preklapanjem. Visina uiju slualaca
je 1,2 m. Na raspolaganju su dve vrste zvunika koji u oktavi na 2 kHz
imaju:
a) ugao pokrivanja (-6) = 100, i faktor usmerenosti Q0 = 4,
b) ugao pokrivanja (-6) = 80, i faktor usmerenosti Q0 = 9.
Reenje:
Potreban broj zvunika i razumljivost govora u ova dva sluaja
odrediemo prema sledeim izrazima:
a) Q0 = 4
[(
s t r a n a | 174
[(
Ozvuavanje
b) Q0 = 9
[(
[(
Odavde se moe zakljuiti da u prostorijama s visokim plafonom treba

birati usmerenije zvunike, s manjim uglom pokrivanja. Oni e
obezbediti vei nivo zvuka u smeru ose, a time i vei nivo direktnog
zvuka na mestu slualaca. To e doprineti boljoj razumljivosti govora i
manjoj interferenciji muzikog signala usled uticaja reverberantnog
zvuka.
Naravno, kad se radi o usmerenijim zvunicima njihov broj mora biti
vei ako elimo da zadrimo iste varijacije nivoa zvuka u ravni sluanja.
To neminovno povlai za sobom i veu cenu sistema za pojaanje
zvuka.
4.27
Salu za predavanja je potreno ozvuiti zvunicima iz tavanice s

100-voltnim razvodom. Dimenzije sale su 10 m x 15 m x 3,5 m
(D x x V). Ugao pokrivanja odabranih zvunika je 90, a snaga 2 W.
Zvunike treba postaviti u kvadratnom rasporedu s preklapanjem od
ivice do centra.
s t r a n a | 175
Ozvuavanje
Svi zvunici se napajaju s jednim pojaavaem snage. Na raspolaganju

su pojaavai snage sledeih karakteristika: 100W/4, 150W/4,
200W/8, 250W/8, 300W/8, 400W/4, 500W/4 i 600W/4 i
transformatori odgovarajue snage s izvodima na primaru oznaenim
sa 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 60, 70 i 100 V.
Odrediti:
a) broj zvunika potreban za ozvuenje ovog prostora,
b) koji pojaava od ponuenih treba izabrati i koji izvod na
transformatoru treba upotrebiti pri instalaciji ovog sistema?
Reenje:
a) Povrina prostora koji treba ozvuiti iznosi Ac = 10 m x 15 m = 150
m2. Broj zvunika u kvadratnom rasporedu s preklapanjem od ivice
do centra nalazi se iz relacije:
b)
Ukupna potrebna elektrina snaga svih zvunika je:
Od raspoloivih pojaavaa snage odabraemo prvi ija je snaga vea

od ukupne potrebne snage, odnosno pojaava 150 W/4. Ovaj
pojaava daje na izlazu snagu od Piz = 150 W kada je optereen
impedansom od R = 4 . Pri ovim uslovima izlazni napon pojaavaa
snage Uiz moe se odrediti iz izraza za snagu Piz:
odakle se dalje dobija:
s t r a n a | 176
Ozvuavanje
S obzirom da se radi o sistemu s 100-voltnim razvodom, na izlaz

pojaavaa snage treba povezati transformator odgovarajue snage i
odgovarajueg prenosnog odnosa n.
Ovakvi, takozvani 100 voltni transformatori, obino imaju vie izvoda
na primaru, oznaenih u voltima (20, 25, 30 i itd.). Oznake u voltima
predstavljaju vrednosti ulaznog napona u transformator pri kojem e
na izlazu transformatora biti napon od 100 V. Za na sluaj emo
odabraemo izvod oznaen sa 25 V, pri emu je prenosni odnos
transformatora n = 25 V/100V = 0,25.
4.6 Kanjenje signala u sistemima za pojaanje

zvuka
Zona fuzije uha. Zvuna energija koja stigne u okviru prvih 30 ms

subjektivno e biti dodata energiji prve pristigle komponente. Drugim
reima, izgledae nam kao da je prva pristigla zvuna komponenta znatno
vee energije nego to je njena sopstvena energija. Uho se ovde ponaa
kao integrator zvune energije stvarajui utisak glasnijeg, odnosno punijeg
zvuka. Zona ispod prvih 30 ms naziva se zona fuzije (stapanja) ili zona
integracije uha.
Ako se radi o govoru na ovakav nain e se poveati subjektivna jaina
signala i poveati razumljivost govora. Ako se radi o kanjenju meu
signalima veem od 30 ms postoji ansa da e se pokvariti ili smanjiti
razumljivost govora.
Hasov efekat (efekat prvenstva) predstavlja osobinu ovekovog slunog

mehanizma da u irokom opsegu kanjenja i varijacije nivoa, slika 4.22,
lokalizuje signal (identifikuje ga kao izvor zvuka) koji prvi stie do uiju.
Zakasneli signal ne sme biti jai za vie od 10 dB, u odnosu na signal koji
prethodi, da bi ovaj efekat vaio. U suprotnom, slualac e se lokalizovati
na zakasneli signal.
s t r a n a | 177
Ozvuavanje
10
Slika 4.22:
Relativni nivo refleksije u odnosu na direktni
zvuk, u funkciji vremena kanjenja, pri uslovu
da su oba zvuka iste glasnosti (Hasov efekat)
0
0
10
20
30
t (ms)
40
50
Poklapanje vidne i slune ose. Jedna od najvanijih karakteristika audio

sistema za pojaanje ivog zvuka jeste poklapanje vidne i slune ose. Naime
u sistemima koji pretenduju na najvii kvalitet ovaj uslov mora da bude
ispunjen za sve sluaoce.
Drugim reima, sluaoci moraju imati utisak da zvuk koji uju dolazi upravo
od primarnog izvora (govornika, izvoaa) bez obzira na prisustvo sistema
za pojaanje zvuka i poloaj pojedinih sekundarnih (zvunici) izvora. Ne
sme se desiti da sluaoci vide govornika kako otvara usta dok govori a da
uju da njegov pojaani zvuk dolazi, ne iz smera gde se on nalazi, ve iz
sasvim drugog smera gde se nalaze zvunici.
Da bi se prethodni uslov ostvario potrebno je da zvuni signali od
primarnog i sekundarnih izvora na mestima svih slualaca budu vremenski
usklaeni. To znai da na svako mesto prvo stie signal od primarnog a
zatim, u tano definisanom vremenskom intervalu, signali od sekundarnih
izvora. Pri tome e sluaoci imati utisak da sva zvuna energija dolazi od
primarnog izvora, to deluje prirodno.
Doak-Boltov kriterijum. Kada se radi o veim kanjenjima, refleksije

moraju biti nieg nivoa od direktnog zvuka da ih sluaoci ne bi primetili.
Kao kriterijum u ovim sluajevima obino se koristi Doak-Boltova kriva data
na slici 4.23.
s t r a n a | 178
Ozvuavanje
+10
0
Slika 4.23:
Doak-Boltova kriva kao
kriterijum ujnosti
zakasnelog
(reflektovanog) zvuka
-10
-20
-30
-40
100
200
t (ms)
300
400
500
Refleksije iji su relativni nivo i kanjenje u odnosu na direktni zvuk takvih

vrednosti da se nalaze iznad krive na ovoj slici bie ujne.
s t r a n a | 179
Ozvuavanje
ZADACI
4.28
Ako direktni zvuk pree put od Dd = 37 m a reflektovani zvuk put od

Dr = 48 m, kolika je vremenska razlika u sluaoevim uima izmeu
dolaska direktnog zvuka i prve refleksije? (Temperatura u prostoriji je
25 C.)
Reenje:
Brzina zvuka u vazduhu pri temperaturi t (C) iznosi:
Na temperaturi od 25 C brzina zvuka je:
Rastojanje od Dd = 37 m, pri ovoj brzini, direktni zvuk pree za:
Slino, reflektovani zvuk rastojanje od Dr = 48 m pree za:
Vremenska razlika od trenutka dolaska direktnog zvuka do trenutka

dolaska reflektovanog zvuka je:
s t r a n a | 180
Ozvuavanje
Iz prethodnog se takoe moe zakljuiti da zvuk rastojanje od 1 m

prelazi za priblino 3 ms.
4.29
Na slici 4.24 prikazano je ozvuenje jedne dvorane s centralnom

zvunikom grupom postavljenom po osi dvorane iznad mikrofona.
Rastojanje izmeu izvoaa koji se nalazi na centralnom prednjem
delu scene i najblieg sluaoca je u ovom sluaju 4,5 m. Rastojanje
izmeu zvunike grupe i istog sluaoca je 6 m. Meutim, rastojanje
izmeu izvoaa i najudaljenijeg sluaoca, koji se nalazi u zadnjem
uglu prostorije, iznosi 35 m, a rastojanje izmeu zvunike grupe i
ovog sluaoca je 30 m. Odrediti iznos potrebnog kanjenja signala
kojim se napaja centralna zvunika grupa da bi za sve sluaoce bila
obezbeena i dobra razumljivost i prirodnost sistema za pojaanje
zvuka.
a)
grupa
b)
grupa
6m
najblii sluaac
4,5m
Slika 4.24: Centralni sistem ozvuenja jedne dvoran: a) horizontalni presek,

b) vertikalni presek
s t r a n a | 181
Ozvuavanje
Reenje:
Do najblieg sluaoca pojaani signal od zvunike grupe kasni za
direktnim zvukom od izvoaa za oko 4,5 ms (putna razlika 1,5 m). Iz
dobijenog podatka zakljuujemo da za ovog sluaoca nije potrebno
dodatno kanjenje pojaanog signala. Za njega je obezbeena i dobra
razumljivost i prirodnost sistema za pojaanje zvuka.
Kod najudaljenijeg sluaoca razlika rastojanja koja prelaze pojaani i
direktni zvuk je 5 m to odgovara kanjenju zvuka od priblino 15 ms.
Pri ovom iznosu kanjenja za najudaljenijeg sluaoca je obezbeen
uslov dobre razumljivosti govora ali nije uslov prirodnosti dolaska
zvuka, koji podrazumeva poklapanje vidne i zvune ose. Iz tog razloga
uveemo kanjenje pojaanog signala od 20 ms i time smo obezbedili
poklapanje vidne i zvune ose za najudaljenijeg sluaoca.
Sada ponovo moramo proveriti kakvi su promenjeni uslovi kod
najblieg sluaoca. Pojaani zvuk u odnosu na zvuk ivog izvora do
najblieg sluaoca kasni za priblino 4,5 ms kada nema dodatnog
kanjenja pojaanog signala. Meutim, kada uvedemo kanjenje
pojaanog signala od 20 ms, ukupno kanjenje e biti 24,5 ms, ime su
obezbeeni i dobra razumljivost i poklapanje vidne i zvune ose i za
ovog sluaoca.
Iz prethodnog se moe zakljuiti da e za dvorane, koje imaju samo
parter, uslovi dobre razumljivosti i prirodnosti takoe biti obezbeeni i
za sve sluaoce koji se nalaze izmeu dva krajnja analizirana poloaja.
Meutim, zavisno od oblika dvorane, i mogueg poloaja centralnog
zvunog izvora, moe se desiti da uvedeno kanjenje pojaanog signala
radi obezbeenja prirodnosti na zadnjim seditima dovede do
smanjenja razumljivosti (ukupno kanjenje vee od 30 ms) na prednjim
seditima. U ovim sluajevima uvek treba favorizovati razumljivost a
tek potom voditi rauna i o prirodnosti, odnosno poklapanju vidne i
zvune ose.
Treba imati u vidu da zakasneli signal ne sme biti nivoa vieg od 10 dB
u odnosu na prethodni. Ako ovo nije zadovoljeno onda e slualac
poloaj zvunog izvora povezati sa zakasnelim signalom. Granica
pojaanja od samo 10 dB nije problematina za veliki broj dvorana,
poto je obino dovoljno pojaanje nivoa zvuka glumaca ili govornika
od 6 do 10 dB. Ako se radi o rok-pevau (gde je potrebno vee
s t r a n a | 182
Ozvuavanje
pojaanje signala) onda nain obezbeenja prirodnosti audio sistema

pomou kanjenja signala moe postati problematian.
4.30
Na slici su prikazana rastojanja karakteristinih mesta u sali za

sednice od primarnog (govornik) i sekundarnog (zvunika grupa)
izvora zvuka. Analizom ovih rastojanja utvrditi koje je optimalno
vreme kanjenja za signal kojim se napaja zvunika grupa.
5m
1
7,2m
4,6m 2
4,6m
2
3
5,96m
9,5m
5
6
7
13,9m
8
9
10,8m
10,8m
15m
Slika 4.25:
Rastojanja karakteristinih taaka u
slualitu od primarnog (govornik) i
sekundarnog (zvunika grupa) izvora
zvuka
Reenje:
Kako se vidi sa slike 4.25, do svih analiziranih mesta prvo stie pojaani
zvuk od zvunike grupe a zatim primarni ili direktni zvuk od govornika.
Vrednosti putnih i vremenskih razlika komponenti zvuka do pojedinih
mernih mesta date su u tabeli 4.13. Iz tabele je jasno da je najvea
putna (4,5 m), a time i vremenska (13,5 ms) razlika na mernom mestu
5.
Imajui u vidu uslove za ostvarenje efekta prvenstva, dolazi se do
zakljuka da signal kojim se napaja zvunika grupa treba elektronski
zakasniti za nekoliko ms vie nego to iznosi ve pomenuta najvea
vremenska razlika. Moe se smatrati da je u ovom sluaju dovoljno
elektronsko kanjenje pojaanog signala u granicama od 15 do 20 ms.
s t r a n a | 183
Ozvuavanje
Tabela 4.13: Rastojanja, putne i vremenske razlike za direktni i pojaani zvuk
Merno
mesto
1
2
3
4
5
6
Rastojanje
Rastojanje
od govornika od zvunike
[m]
grupe [m]
5,0
4,6
7,4
4,6
9,5
6,0
13,9
10,8
14,0
9,5
15,0
10,8
Putna
razlika
[m]
0,4
2,8
3,5
3,1
4,5
4,2
Odgovarajua
vremenska
razlika [ms]
1,2
8,4
10,5
9,3
13,5
12,6
Tada e do svih mesta u sali pojaani zvuk stizati nakon direktnog

zvuka od izvora, kasnei za njim najmanje 2,5 do 7,5 ms (merno mesto
5), odnosno najvie 13,8 do 18,8 ms (merno mesto 1). Maksimalno
elektronsko kanjenje pojaanog signala ne sme biti vee od 31,2 ms
ako hoemo da i za merno mesto 1 bude ispunjen uslov poklapanja
vidne i zvune ose (vremenska razlika izmeu direktnog i pojaanog
zvuka ne sme biti vea od 30 ms).
4.31
Na slici 4.26 prikazan je primer sistema za pojaanje zvuka gde je

neophodno kanjenje signala da bi se obezbedila dobra razumljivost
govora za sluaoce u zoni preklapanja ispod balkona (zona koju
pokrivaju jednovremeno i centralni zvuniki sistem postavljen iznad
proscenijuma i dodatni zvunici ugraeni ispod balkona). Svi pomoni
zvunici u podbalkonskom prostoru rasporeeni su po luku, i nalaze
se na priblino istom rastojanju od centralne zvunike grupe, kao i
na istom rastojanju od najbliih slualaca u podbalkonskoj zoni, gde
se preklapaju zraenja centralnog i pomonih izvora zvuka. Pojedina
rastojanja naznaena na slici imaju vrednosti:
l0 = 35 m, l1 = 32 m, l2 = 2,5 m, l0A = 5 m i l1A = 7,5 m.
Odrediti potrebno kanjenje signala zvunike grupe i podbalkonskih

zvunika.
s t r a n a | 184
Ozvuavanje
Slika 4.26: Sistem ozvuenja sale s balkonom
Reenje:
Bez elektronskog kanjenja signala, slika 4.27a, sluaoci u prednjem

delu podbalkonskog prostora prvo bi uli zvuk od zvunika ispod
balkona Z2 (2,5 m rastojanje), a nakon 86 ms zvuk od centralne
zvunike grupe Z1 (putna razlika l12 = l1 - l2 = 32 m 2,5 m = 29,5
m). Zvuk od primarnog izvora D stigao bi poslednji s kanjenjem u
odnosu na zvuk podbalkonskih zvunika od 95 ms (putna razlika l02
= l0 - l2 = 35 m 2,5 m = 32,5 m), videti prvi deo tabele 4.12. U
ovakvom sluaju zvuk od podbalkonskih zvunika bi delovao kao
pred-eho usled ega bi za sluaoce u zoni preklapanja bila
smanejna razumljivost govora. Pored toga sluaoci bi imali utisak da
zvuk dolazi iz pravca podbalkonskih zvuniuka.
Ako signal podbalkonskih zvunika zakasnimo za 70 do 80 ms, u zoni
preklapanja poboljaemo razumljivost govora, poto sada zvuk od
centralnog zvunog izvora, ivi zvuk sa scene i zvuk od podbalkonskih
zvunika dolaze do uiju slualaca u zoni preklapanja unutar vremena
od 30 ms, slika 4.27b i drugi deo tabele 4.12. Meutim, poto e u
ovom sluaju zvuk od podbalkonskih zvunika prvi stii, sluaoci e u
zoni preklapanja opet lokalizovati podbalkonske zvunike kao izvore
zvuka.
s t r a n a | 185
Ozvuavanje
Tabela 4.12: Rastojanja, vreme prostiranja i vreme prispea zvuka do sluaoca B
Izvor
zvuka
D
Z1
Z2
Rastojanje
do sluaoca
B [m]
35,0
32,0
2,5
Vreme
prostiranja
zvuka [ms]
102
93
7
Elektronsko
kanjenje
0
0
0
Vreme
prispea
zvuka [ms]
102
93
7
[ms]
D
Z1
Z2
35,0
32,0
2,5
102
93
7
0
0
75
102
93
82
D
Z1
Z2
35,0
32,0
2,5
102
93
7
0
14
105
102
107
112
Elektronsko kanjenje signala kojima se napaja centralna zvunika

grupa i podbalkonski zvunici treba podesiti tako da zvuk od ovih
izvora stigne do slualaca u podbalkonskom prostoru nakon
primarnog zvuka ali u okviru 30 ms. Pri tome zvuk od podbalkonskih
zvunika treba da stigne poslednji, slika 4.27c.
Ovaj sluaj imaemo ako je kanjenje signala kojim se napaja
zvunika grupa t1=14 ms, a kanjenje signala kojim se napajaju
podbalkonski zvunici t2 = 105 ms, slika 4.27c i trei deo tabele 4.12.
Na ovakav nain obezbeena je prirodnost (poklapanje vidne i zvune
ose) sistema za pojaanje zvuka a jednovremeno je zadrana visoka
razumljivost govora (sva zvuna energija do sluaoca stie u okviru
intervala od 30 ms).
Ostaje nam jo da proverimo u kakvim su uslovima sada sluaoci
najblii primarnom izvoru zvuka, kao to je slualac A na slici 4.26. Do
ovog sluaoca zvuk od centralne zvunike grupe Z1, kada nema
elektronskog kanjenja signala, stie sa zakanjenjem od 7 ms (putna
razlika od 2,5 m) u odnosu na zvuk od primarnog izvora D. Kada signal
kojim se napaja centralna zvunika grupa zakasni za t1=14 ms,
kanjenje zvuka ovog izvora u odnosu na zvuk primarnog izvora je 21
ms. Ovo kanjenje je u granicama koje garantuju dobru
s t r a n a | 186
Ozvuavanje
razumljivost govora i poklapanje vidne i zvune ose i za gledaoce

najblie primarnom izvoru zvuka. Blok ema ovog sistema za
pojaanje zvuka sa naznaenim kanjenjima pojedinih signala
prikazana je na slici 4.28.
Slika 4.27: Vremenska raspodela signala u sistemu ozvuenja prikazanom na

slici 4.26.
Slika 4.28: Blok-ema elektronskog kanjenja signala u sistemu ozvuenja

prikazanom na slici 4.26.
s t r a n a | 187
Ozvuavanje
4.32
Na slici 4.29 prikazan je sektorski sistem ozvuenja sa zvunicima

ugraenim u tavanicu. Ukupna povrina koju treba ozvuiti ima
dimenzije 16,8 m x 7,2 m dok je visina prostorije 4,3 m. Zvunici su
rasporeeni u sedam redova po tri komada, na meusobnom
rastojanju od po 2,4 m. Elektronsko kanjenje signala kojim se
napajaju pojedini zvunici u ovom sistemu treba odabrati tako da se
sinhronizuje pojaani zvuk sa zvukom prirodnog ili ivog izvora.
Reenje:
Najudaljeniji slualac u zadnjem redu (u uglu prostorije) nalazi se
priblino na 17 m od izvoaa, a 3,1 m od najblieg zvunika (visina
prostorije je 4,3 m a visina glava slualaca koji sede 1,2 m). Razlika u
putu zvunih talasa je 13,9 m, a u vremenu prostiranja priblino 41 ms.
Da bi se ova razlika eliminisala i da bi na mestu najudaljenijeg sluaoca
obezbedili dobru razumljivost i prirodnost potrebno je elektronsko
kanjenje pojaanog signala od 45 ms. U ovom sluaju, na mestu
najblieg sluaoca u prvom redu (udaljen priblino 3,1 m od zvunika i
2,6 m od izvoaa), pojaani zvuk e kasniti 46,5 ms (1,5 ms zbog
razlike u putevima od zvunika i izvoaa i 45 ms usled uvedenog
elektronskog kanjenja pojaanog signala). Ovo je suvie veliko
kanjenje pa ostaje da se uvedu dve zone s razliitim kanjenjem
signala.
2,4 m
6 x 2,4 m
16,8 m
Slika 4.29: Sektorski sistem ozvuenja sa zvunicima ugraenim u tavanicu
s t r a n a | 188
Ozvuavanje
Prva zona, koja obuhvata prvih etiri reda zvunika, imae kanjenje
25 ms a druga zona, koja obuhvata zadnja tri reda zvunika, imae
kanjenje 45 ms. Slualac u prvom redu sada e uti pojaani zvuk sa
26,5 ms zaostatka a slualac u zadnjem redu sa 4 ms zaostatka u
odnosu na ivi zvuk. Sluaoci u zoni preklapanja izmeu etvrtog i
petog reda zvunika ue prvo ivi zvuk (rastojanje od govornika
priblino 10,8 m, vreme prostiranja 32 ms), neposredno zatim pojaani
zvuk od zvunika iz etvrtog reda (35 ms ukupno zakanjenje,
elektronsko kanjenje 25 ms plus vreme prostiranja na rastojanju od
3,4 m 10 ms) i 23 ms nakon direktnog zvuka pojaani zvuk od
zvunika iz petog reda (elektronsko kanjenje signala 45 ms, umanjeno
za vreme prostiranja direktnog zvuka od 32 ms i uveano za vreme
prostiranja zvuka na putu od 3,4 m 10 ms, od zvunika iz petog reda
do sluaoca). U ovom sluaju bie sauvani i razumljivost i prirodnost
za sve sluaoce u prostoriji. Da ovi uslovi nisu ostvareni morali bismo
uvesti jo vei broj sektora s razliitim kanjenjima signala.
Naravno, i u ovom sistemu ozvuenja prirodnost e biti izgubljena ako
je nivo pojaanog zvuka vei za vie od 10 dB od nivoa ivog zvuka.
4.33
Ukratko objasniti kako je pravilno primeniti elektronsko kanjenje

signala u sloenom sistemu ozvuenja dvorane, gde se pored
centralne zvunike grupe koriste sekundarni izvori zvuka na balkonu
i u podbalkonskom prostoru, kako je prikazano na slici 4.30.
Centralna
zv u n a
s ku p i n a
Zo n a
1
Zo n a
Zo n a Zo n a
4
3
2
Redovi sekundarnih
izvora zvuka
Zona 1
Zona 2
Zona 3
Slika 4.30: Sistem ozvuenja s centralnom zvunikom skupinom i pomonim

zvunicima na balkonu i u podbalkonskom prostoru
s t r a n a | 189
Ozvuavanje
Reenje:
U ovom sluaju podbalkonski prostor, koji je relativno dubok, nije bilo
mogue pokriti iz pozicije centralne zvunike grupe, dok je zadnji deo
balkona veoma udaljen od poloaja centralnog zvunog izvora. Iz tih
razloga su i na balkonu i u podbalkonskom prostoru predvieni
dopunski zvunici ugraeni u tavanicu u pravilnom rasporedu.
Kanjenja izmeu susednih redova kod dopunskih zvunika ne smeju
biti vea od 30 ms da ne bi dolo do pogoranja kvaliteta zvuka u zoni
preklapanja. Sigurnije je da se uzme da skok kanjenja od jedne do
druge zone bude 20 do 25 ms.
Kanjenje za svaki pojedinani red sekundarnih zvunika odreuje se
na bazi razlike rastojanja od sluaoca do govornika i najblieg zvunog
izvora. Pri tome se mora proveriti ova razlika na obe granice zone
pokrivanja svakog zvunog izvora, to jest na granici najblioj govorniku
i na granici najudaljenijoj od govornika. Takoe, moraju se proveriti
kanjenja na granici izmeu zona pokrivanja susednih zvunika.
4.34
Kako izgleda primena elektronskog kanjenja signala u sistemima za

ozvuavanje kod kojih su zvunici ugraeni u naslone sedita
slualaca?
Reenje:
Jo jedan sistem sektorskog ozvuavanja, sa zvunicima ugraenim u
naslone sedita ili klupa, slika 4.31, zahteva primenu viekanalnog
elektronskog kanjenja. Zbog svoje visoke cene i komplikovane
instalacije i ugradnje ovaj sistem je rezervisan samo za ekstremne
uslove, gde se mora zadrati neizmenjena arhitektura prostorije, ili gde
arhitektonski i akustiki uslovi ne dozvoljavaju primenu nijednog
drugog sistema ozvuavanja.
Zvunici u naslonima sedita
Slika 4.31: Sistem ozvuenja sa zvunicim ugraenim u naslone sedita
s t r a n a | 190
Ozvuavanje
Po pravilu koristi se jedan zvunik na tri do etiri sluaoca, i ceo sistem

se sastoji od gustog polja zvunika koje treba podeliti po zonama
kanjenja (slino kao u sluaju primera datog u zadatku 4.33 i
prikazanog na slici 4.30) na bazi njihovog rastojanja od govornika. Ako
govornik ima samo jednu poziciju onda se granice zona kanjenja mogu
odrediti tako da razlika kanjenja izmeu susednih zona bude priblino
30 ms. Meutim, ako govornik ima vie moguih pozicija, to je esto
sluaj, onda analiza potrebnog kanjenja pokazuje da razlika izmeu
susednih zona mora biti manja, negde oko 20 ms.
4.35
Kako se elektronsko kanjenje signala moe iskoristiti za poveanje

glasnosti zvunika za monitoring izvoaa na sceni?
Reenje:
Iz iskustva je poznato, o emu svedoe i radovi [1] i [2], da se
kanjenjem signala kojim se napajaju zvunici za monitoring na sceni
(slue za sinhronizaciju izvoaa) za oko 20 do 25 ms, poveava
subjektivni oseaj glasnosti kod izvoaa. Ovaj efekat moe pomoi, u
odreenim situacijama, da se smanji pojaanje signala kojim se
napajaju ovi zvunici a time i stepen smetnje koji njihov zvuk
predstavlja za sluaoce u dvorani.
4.36
Odrediti potrebno elektronsko kanjenje t signala pomonog

zvunog izvora u sistemu ozvuenja ija je blok-ema prikazana na
slici 4.32. Rastojanje sluaoca od glavnog zvunog izvora je D1 = 35 m
a od pomonog zvunog izvora D2 = 6,5 m. Slualac treba da ima
utisak da zvuk dolazi od glavnog zvunog izvora.
Pojaava
s n a ge
t
Linija za kanjenje
Pojaava
sn a ge
Mikser
Pomoni
zvuni izvor
Glavni
zvuni izvor
D2
D1
Slika 4.32: Blok-ema

sistema ozvuenja koji ima
glavni i pomoni zvuni
izvor
Slualac
s t r a n a | 191
Ozvuavanje
Reenje:
Razlika u putevima zvuka od glavnog (primarnog) i pomonog zvunog
izvora do sluaoca je:
(
Vremenska razlika u trenucima dolaska zvuka od ovih izvora do

sluaoca je:
Imajui u vidu uslov da zvuk od pomonog zvunog izvora treba da

stigne do sluaoca sa zakanjenjem izmeu 5 i 30 ms, u ovom sluaju
moemo elektronsko kanjenje t podesiti na vrednost izmeu 88 i
113 ms.
4.37
U zadnjem delu jedne prostorije, slika 4.33, postoji konkavna

reflektujua povrina koja fokusira pojaani zvuk u zoni u kojoj se
nalazi slualac. Duina puta direktnog zvuka od zvunika Z1 do
sluaoca je Dd = 33 m, a ukupna duina puta reflektovanog zvuka
(zvunik-reflektor-slualac) je Dr = 93 m. Da li slualac reflektovani
zvuk osea kao eho?
Z1
Dd
Dr
Slika 4.33: Pojaanje zvuka u prostoriji s konkavnim reflektorom uz pojavu eha
s t r a n a | 192
Ozvuavanje
Reenje:
Razlika u putevima direktnog i reflektovanog zvuka u ovom sluaju je
D = Dr - Dd = (93-33) m = 60 m. Vremenska razlika trenutaka dolaska
direktnog i reflektovanog zvuka do sluaoca priblino je 175 ms. Nivo
direktnog zvuka od zvunika do sluaoca oslabi za 20log Dd = 30 dB, a
nivo reflektovanog za 20log Dr = 39 dB. Prema DoakBolt-ovom
kriterijumu, slika 4.34, zvuk koji kasni 175 ms i iji je nivo samo za 9 dB
nii od nivoa direktnog zvuka mora se uti kao eho. Kako se vidi s
dijagrama, da se ova refleksija ne bi ula kao odvojen zvuk (eho) njen
nivo mora biti za najmanje 20 dB nii od nivoa direktnog zvuka.
Slika 4.34: DoakBoltov kriterijum za ujnost reflektovanog zvuka u zavisnosti od

njegovog relativnog nivoa i kanjenja prema direktnom zvuku
4.38
Odvojeni zvuk (eho) iz primera datog u zadatku 4.37, slika 4.33,

mogue je maskirati emitovanjem istog zvuka koji na mestu sluaoca
ima odreeni nivo i kanjenje u odnosu na direktni i reflektovani
zvuk. Ovaj trei zvuk (pored direktnog i reflektovanog) treba
emitovati preko novog zvunika (Z2), slika 4.35, koji je od sluaoca
udaljen D2 = 5 m. Odrediti potreban nivo i kanjenje zvuka koji treba
da emituje zvunik Z2.
Reenje:
Kanjenje i nivo zvuka koji treba da emituje zvunik Z2 odabraemo
tako da direktni zvuk (emituje ga zvunik Z1) maskira ovaj, a on (zvuk
koji emituje zvunik Z2 ) maskira refleksiju.
s t r a n a | 193
Ozvuavanje
Za poetak odredimo kanjenja i slabljenja zvuka koja odgovaraju

preenim putevima Dd, D2 i Dr.
Tako imamo:
Put Dd: 33 m , kanjenje 96 ms, slabljenje 30 dB.
Put D2: 5 m , kanjenje 15 ms, slabljenje 14 dB.
Put Dr: 93 m , kanjenje 271 ms, slabljenje 39 dB.
Razlika puteva Dd i D2 je 28 m to odgovara vremenskoj razlici od 81
ms. Zakasnimo signal zvunika Z2 tako da na mesto sluaoca stie za 30
ms kasnije od direktnog zvuka. Njegovo elektronsko kanjenje treba da
bude 111 ms (nadoknaeno prednjaenje direktnog zvuka od 81 ms i
dodato kanjenje od 30 ms). Ovaj zvuk stie do sluaoca za 126 ms
(elektronsko kanjenje uveano za vreme potrebno da zvuk pree put
D2 od 5 m).
Reflektovani zvuk dolazi do sluaoca za 271 ms (ukupna duina puta
93 m). Tako, zvuk zvunika Z2 stie do sluaoca za 145 ms pre
reflektovanog zvuka (271 ms 126 ms = 145 ms). S dijagrama na slici
4.23 zakljuujemo da on moe imati nivo vii od nivoa refleksije za 16
dB pa je njegov relativni nivo 23 dB (16 - 39 = -23dB). Poto na putu
od 5 m slabi 14 dB potrebno ga je elektronski oslabiti za jo oko 9 dB,
to je ukupno slabljenje od 23 dB.
Z2
Dd
D2
Dr
Slika 4.35: Maskiranje dvostrukog zvuka
Dakle, zvuk zvunika Z2 maskirae refleksiju ali e i zvuk zvunika Z1

(ovde nazivan direktni zvuk) maskirati njega jer stie 30 ms ranije a Z2
je veeg nivoa za samo 7 dB (-23 dB-(-30 dB)).
s t r a n a | 194
Ozvuavanje

4.1 Mikrofoni u sistemima ozvuavanja
1.
2.
3.
4.
ta je osetljivost mikrofona?
ta je indeks pretvaranja mikrofona?
ta je snaga prilagoenog mikrofona?
Kada kaemo da izmeu izvora i optereenja (ili potroaa) postoji
naponsko prilagoenje?
5. Od ega zavisi sopstveni termiki um mikrofona?
6. Kako se definie faktor usmerenosti mikrofona?
7. ta nam govori parametar REE (Efikasnost u difuznom zvunom polju)
kod mikrofona?
4.2 Zvuni izvori u sistemima ozvuavanja
1. Koliki se deo elektrine snage dovedene na prikljuke zvuniku s
direktnim zraenjem pretvara u kalemu u toplotu?
2. ta predstavlja efikasnost zvunika izraena u dB?
3. Skicirati izgled ugla zraenja (-6 dB) zvunikog sistema (zvunik
ugraen u kutiju) s direktnim zraenjem.
4. Kako zvunik podnosi klipovani signal?
5. Kako se odreuje snaga zvunika? Za zvunik se obino daje i snaga
kontinualnog programa (Continuous Program Power). ta se pod ovim
podrazumeva?
6. Kolika je vrna snaga zvunika?
7. Kakav je odnos snaga visokotonskih i niskotonskih zvunika u jednom
zvunikom sistemu i zbog ega je takav?
8. ta je najei uzrok stradanja visokotonskih zvunika?
9. Koji je est uzrok stradanja niskotonskih zvunika?
4.3 Razumljivost govora

1. Koje su oktavne komponente u spektru govornog signala najizraenije?
2. Koje oktavne komponente u spektru govornog signala najvie
doprinose razumljivosti govora?
3 Nabrojati osnovne faktore koji utiu na razumljivost govora u prostoriji.
s t r a n a | 195
Ozvuavanje
4. Koji previdi i greke u realizaciji sistema za pojaanje zvuka utiu na

smanjenje razumljivosti govora u prostoriji?
5. Da li je za razumljivost govora merodavan apsolutni nivo uma u
prostoriji ili odnos signal/um (S/N)?
6. Kako razumljivost govora u prostoriji zavisi od odnosa direktnog i
reverberantnog zvuka, odnosno od rastojanja od izvora?
7. Da li se razumljivost govora poveava s poveanjem nivoa govornog
signala?
8. Koji je optimalni nivo govornog signala u sistemima za pojaanje
zvuka?
9. Kako vreme reverberacije utie na razumljivost govora u prostorijama
u kojima je odnos signal/um vei od 25 dB?
10. Kako se meri razumljivost govora?
11. ta je STI a ta RASTI?
12. ta je ALcons ?
4.4 Akustiko pojaanje

1. Koliko iznosi slabljenje nivoa zvuka, usled irenja zvunih talasa u
otvorenom prostoru na rastojanju Dx?
2. Kako vertikalni gradijent temperature i vetar utiu na irenje zvunih
talasa u otvorenom prostoru?
3. Za koliko se smanji nivo zvuka u prostoriji pri poveanju rastojanja od
izvora Dc do 4 Dc (Dc je kritino rastojanje izvora u prostoriji)?
4. Kada se slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu mora uzeti u
obzir?
5. ta je ekvivalentno akustiko rastojanje (EAD)?
6. ta je potrebno akustiko pojaanje (NAG)?
7. Koliko iznosi minimalna rezerva u sistemu za pojaanje zvuka koju
treba predvideti da ne bi dolo do pojave akustike povratne sprege?
8. ta je mogue akustiko pojaanje (PAG)?
9. Koji uslov treba da bude zadovoljen da bi sistem za pojaanje zvuka
date konfiguracije (meusobni raspored mikrofona, zvunika i
slualaca) bilo mogue realizovati?
10. Da li usmereni mikrofoni i zvunici mogu doprineti akustikom
pojaanju sistema za ozvuavanje, i ako mogu, za koliko?
11. ta sve utie na iznos slabljenja nivoa zvuka zvunog izvora u prostoriji,
na datom rastojanju od izvora?
s t r a n a | 196
Ozvuavanje
12. Od ega zavisi potrebna elektrina snaga zvunog izvora poznate

efikasnosti L1,1 kada u prostoriji na rastojanju Dx treba da obezbedimo
nivo zvuka Lp ?
13. Koja je razlika u izrazima za potrebno NAG i mogue PAG akustiko
pojaanje sistema za pojaanje zvuka u prostoriji i istog takvog sistema
u otvorenom prostoru?
4.5 Sektorsko ozvuavanje

1. ta se podrazumeva pod sistemom doaptavanja?
2. Objasniti ta je ugao pokrivanja zvunika u ravni normalnoj na njegovu
osu.
3. Objasniti ta je zona pokrivanja zvunika u ravni normalnoj na njegovu
osu.
4. Navesti i skicirati dva najea naina rasporeda zvunika kod
sektorskih sistema ozvuavanja sa zvunicima u tavanici?
5. Objasniti ta je, i od ega zavisi, uniformnost pokrivanja u sistemima
ozvuavanja sa zvunicima iz tavanice.
6. Od ega zavisi razumljivost govora u sektorskim sistemima ozvuavanja
sa N identinih izvora u datoj prostoriji?
4.6 Kanjenje signala u sistemima za pojaanje zvuka

1. Kako glasi Haasov zakon ili zakon prvenstva?
2. Kako se reava problem poklapanja vidne i zvune ose kod sistema za
pojaanje ivog zvuka s centralnim poloajem zvunika?
3. Kako se reava problem poklapanja vidne i zvune ose u sistemima s
distribuiranim zvunicima?
s t r a n a | 197
Ozvuavanje
Literatura:
[1] D. L. Klepper, Time-Delay Units for Sound Reinforcement Systems, Journal of the
Audio Eng. Soc., Vol. 15, No. 2, 1967.
[2] D. L. Klepper, Application of Digital Delay Units to Sound Reinforcement Systems,
Lexicon Application Note AM-2, Lexicon Inc., 1975.
[3] AES Anthology, Sound Reinforcement vol.1, Audio Engineering Society, New York,
1978.
[4] H. Kurtovi, Tehnika akustika, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
[5] H. Kurtovi, Ozvuavanje, Tehnika knjiga, Beograd, 1983.
[6] G. Ballou, Handbook for Sound Engineers, Howard W. Sams & Co., 1988.
[7] G. Davis, R. Jones, The Sound Reinforcement Handbook, Yamaha co. of America,
1989.
[8] P. Giddings, Audio systems Design and Instalation, Focal Press, 1990.
[9] D. Davis, C. Davis, Sound System Engineering, Howard W. Sams & Co., 1995.
[10] AES Anthology, Sound Reinforcement vol.2, Audio Engineering Society, New York,
1996.
[11] W. J. Cavanaugh, J.A. Wilkes, Architectural Acoustics, John Wiley and Sons. Inc.,
New York, 1999.
[12] J. Eargle, Sound system Design Manual, JBL Professional, 1999.
[13] Speech Inteligibility, JBL Professional Technical Note, vol. 1, no. 26. 2000.
[14] W. Ahnert, F. Steffen, Sound Reinforcement Engineering, Spon Press, 2000.
[15] L. Park, Church sound Systems, Hal Leonard Corporation, 2001.
[16] J. Eargle, C. Foreman, Audio Engineering for Sound Reinforcement, JBL, Hal
Leonard Co., 2002.
[17] R. Kamlet, Designing Better sounding In-Ceiling Busines Music Systems, JBL
professional, 2004.
[18] S. H Stark, Live Sound Reinforcement, Thomson Course Technology, 2005.
[19] D. Davis, . Patronis, Sound System Engineering, Focal Press, 2006.
[20] M. Long, Architectural acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
[21] B. McCarthy, Sound Systems, Design and Optimization, Focal Press, 2007.
s t r a n a | 198
Spektralna analiza zvuka
5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA
Spektralni nivo zvuka je nivo zvuka u frekvencijskom opsegu irine 1 Hz.

Oznaavamo ga sa L (1 Hz). U praksi ne postoje frekvencijski analizatori iji
je opseg irine 1 Hz pa nam je spektralni nivo zvuka potreban da bismo
mogli porediti merne rezultate koji se dobijaju na analizatorima razliitog
opsega. Postoje analizatori konstantnog opsega ija je irina 1%, 3%, 10%,
treina oktave i oktava, raunajui u odnosu na centralnu frekvenciju
opsega. U najeoj primeni su treinsko oktavni i oktavni analizatori.
irina opsega pojedinih analizatora, u hercima, na fekvenciji od 1000 Hz je
data u tabeli 5.1.
Tabela 5.1: irina opsega razliitih analizatora na frekvenciji 1kHz
Tip analizatora
1%
3%
10%
1/3 oktave
oktava
irina opsega na 1kHz (Hz)
10
30
100
232
707
Spektralni nivo zvuka ravnomerno rasporeenog u datom frekvencijskom

opsegu L (1 Hz) dat je relacijom:
L (1 Hz) = L (opseg) 10 log (fH fL)
gde je: L (opseg) nivo zvunog pritiska u frekvencijskom opsegu ije su

granine frekvencije fL i fH.
Ukupan nivo zvuka u datom frekvencijskom opsegu moe se izraunati iz
nivoa za ue frekvencijske opsege sabiranjem njihovih intenziteta.
Proporcionalni frekvencijski opsezi. Ako frekvencijsku skalu izdelimo na

susedne frekvencijske opsege kod kojih je odnos gornje fH i donje fL
frekvencije konstantan kaemo da imamo proporcionalne frekvencijske
opsege. Takvi su opsezi oktave kod kojih je fH / fL = 2, odnosno treine
s t r a n a | 199
oktave, ili terce, kod kojih je fH / fL = 21/3. Centralna frekvencija f0 svakog od

ovakvih opsega je geometrijska sredina gornje i donje granine frekvencije,
odnosno
Iz ovog uslova se takoe dobija da je odnos centralne i graninih

frekvencija opsega dat izrazom:
a da je njihova irina:
]
)
Iz prethodnih relacija mogu se odrediti veze karakteristinih frekvencija

oktave i terce, kako je dato u tabeli 5.2.
Tabela 5.2: Odnosi karakteristinih frekvencija oktave i terce
Opseg
fH / fL
f0 / fL = f H / f0
Oktava
Terca
21/3 = 1,26
= 1,414
= 1,12
fH - fL
0,707
0,232
U akustici su standardizovani proporcionalni opsezi treine oktave (terce)

tako to je za centralnu frekvenciju osnovnog opsega odabrana frekvencija
od 1 kHz. Zahvaljujui injenici da je 210/3=10,079 10, odnosno da u
s t r a n a | 200
dekadi ima priblino deset terci, to su za okrugle centralne frekvencije

uzete vrednosti 1, 10, 100, 1000 i 10 000 Hz. Ostale centralne frekvencije
dobijene su zaokruivanjem vrednosti izraza 10n/10, za n = 1, 2, 3, ..., 9, to
daje, respektivno, za prvu dekadu, sledee brojeve: 1,25, 1,6, 2, 2,5,
3,15, 4, 5, 6,3 i 8. U sledee tri dekade centralne frekvencije se dobijaju
mnoenjem prethodnog niza brojeva respektivno sa 10, 100 i 1000.
Standardni frekvencijski opsezi irine treine oktave (terce) i oktave,

definisani na bazi uslova datih u prethodnom razmatranju, propisani su
meunarodnim i nacionalnim standardima za korienje u akustikim
merenjima. Ovi opsezi s centralnim i graninim frekvencijama dati su u
tabeli 5.3.
Iz ove tabele se vidi da irina fH - fL i tercnog i oktavnog opsega raste s
porastom centralne frekvencije opsega f0, to treba da je jasno iz same
injenice da se radi o proporcionalnim susednim opsezima s konstantnim
odnosom graninih frekvencija fH / fL. Odnos irina susednih opsega isti je
kao i odnos centralnih frekvencija. Kod terce je svaki naredni opseg iri za
26% od prethodnog, a kod oktave za dva puta.
Sada je takoe jasno zato oktavni spektar belog uma (iji je spektralni
nivo konstantan) raste brzinom od 3 dB/oktavi (10 log 2 = 3 dB) a
treinsko oktavni 1 dB/terci (10 log (1,26) = 1 dB).
s t r a n a | 201
Tabela 5.3: Standardni treinsko oktavni i oktavni frekvencijski opsezi
TREINE OKTAVE - TERCE

Centralna
fekvencija
f0 [Hz]
Donja
granina
frekvencija
fL [Hz]
Gornja
granina
frekvencija
fH [Hz]
25
31,5
40
50
63
80
100
125
160
200
250
315
400
500
630
800
1000
1250
1600
2000
2500
3150
4000
5000
6300
8000
10000
12500
16000
20000
22,4
28
35,5
45
56
71
90
112
140
180
224
280
355
450
560
710
900
1120
1400
1800
2240
2800
3550
4500
5600
7100
9000
11200
14000
18000
28
35,5
45
56
71
90
112
140
180
224
280
355
450
560
710
900
1120
1400
1800
2240
2800
3550
4500
5600
7100
9000
11200
14000
18000
22400
s t r a n a | 202
OKTAVE
Centralna
fekvencija
f0 [Hz]
Donja
granina
frekvencija
fL [Hz]
Gornja
granina
frekvencija
fH [Hz]
31,5
22,4
45
63
45
90
125
90
180
250
180
355
500
355
710
1000
710
1400
2000
1400
2800
4000
2800
5600
8000
5600
11200
16000
11200
22400
ZADACI
5.1
Centralna frekvencija oktavnog opsega je 1000 Hz. Kolika je donja a

kolika gornja granina frekvencija tog opsega?
Reenje:
Izmeu graninih i centralne frekvencije oktavnog opsega postoji veza:
Ako je f0 = 1000 Hz, iz gornje jednaine nalazimo:
5.2
Donja granina frekvencija opsega terce je fL= 1400 Hz. Kolika je

centralna, odnosno gornja granina frekvencija tog opsega?
Reenje:
Kod opsega terce vae relacije:
s t r a n a | 203
odakle se, za fL = 1400 Hz, dobija:
5.3
Donja granina frekvencija oktavnog opsega je 355 Hz.

a) Koliko iznose gornja i centralna frekvencija ovog opsega?
b) Ako se oktavni opseg sastoji od tri susedna tercna opsega, kolike su
njihove granine frekvencije?
Reenje:
a) Centralna f0 i gornja granina fH frekvencija oktavnog opsega ija je
donja granina frekvencija fL = 355 Hz iznose:
Gornju graninu frekvenciju fH mogue je odrediti i iz relacije:
b) U okviru jedne oktave nalaze se tri terce: donja, srednja i gornja, ili
prva, druga i trea, idui od niih prema viim frekvencijama. Donja
terca poinje gde i oktava, njihove donje granine frekvencije su
iste. Takoe, gornja terca se zavrava gde i oktava, njihove gornje
granine frekvencije su iste.
s t r a n a | 204
Opsezi terci meusobno se dodiruju tako da je gornja granina

frekvencija prve (donje) terce jednaka donjoj graninoj frekvenciji
druge (srednje) itd. Uz to je centralna frekvencija oktave jednaka
centralnoj frekvenciji srednje terce.
Znajui prethodno za granine frekvencije terci dobijamo:
Donja terca:
(
Srednja terca:
Gornja terca:
Na slici 5.1 prikazana je na frekvencijskoj osi oktava s centralnom

frekvencijom na 500 Hz i njoj pripadajue terce.
oktava
srednja
terca
donja
terca
gornja
terca
f0
300
400
355
500
450
600
560
700
f (Hz)
710
Slika 5.1: Oktava s centralnom frekvencijom od 500 Hz i njoj pripadajue terce
s t r a n a | 205
5.4
Ako je nivo zvunog pritiska belog uma u opsegu oktave ija je

centralna frekvencija 1000 Hz, 74 dB, koliki je spektralni nivo zvuka u
ovoj oktavi?
Reenje:
Spektralni nivo zvuka odgovara nivou zvuka u opsegu od 1 Hz i iznosi:
L (1 Hz) = L (opseg) 10log (fH fL) ,
L (1 Hz) = 74 dB - 10log (707Hz) = 45,5 dB .
5.5
Nai ukupni nivo dve komponente pritiska iji su pojedinani nivoi

75 dB i 80 dB.
Reenje:
Zadatak emo reiti pomou nomograma datog na slici 5.2.
3.0
2.0
1.2
1.0
0.6
10
11
12
13
Numerika razlika izmeu ukupnog i manjeg nivoa, dB
Slika 5.2: Nomogram za sabiranje i oduzimanje nivoa zvuka
s t r a n a | 206
14
Numerika razlika ova dva nivoa je 5 dB. Ako iz take krive koja
odgovara ovoj razlici idemo do ordinate nai emo da na vei od dva
nivoa treba dodati 1,2 dB. To znai da je ukupni nivo 80 dB + 1,2 dB =
= 81,2 dB. Da smo iz take na krivoj koja odgovara razlici od 5 dB ili do
preseka sa apscisom nali bismo da na manji nivo treba dodati 6,2 dB.
Za ukupni nivo opet dobijamo 75 dB + 6,2 dB = 81,2 dB.
5.6
Dve maine pri radu emituju zvuk iji je nivo u nekoj taki 80 dB za
prvu mainu i 70 dB za drugu mainu. Koliki je ukupni nivo zvuka?
Reenje:
Naimo prvo reenje pomou nomograma iz prethodnog zadatka.
Razlika ova dva nivoa zvuka je 10 dB. Ovoj razlici na ordinati odgovara
nivo zvuka od 0,4 dB koji treba dodati na vei od dva nivoa. Tako je
ukupni nivo zvuka 80,4 dB.
Ukupni nivo se moe nai i preko izraza:
5.7
Ukupni nivo zvuka koji stvaraju dva zvuna izvora u jednoj taki iznosi
L = 90 dB. Prvi izvor, kada radi sam, stvara u ovoj taki nivo zvuka
L1= 81 dB. Koliki nivo zvuka, u istoj taki, stvara drugi izvor?
Reenje:
Reenje emo opet nai uz pomo nomograma iz zadatka 5.5.
Numerika razlika ova dva nivoa je 9 dB. Znai, radi se u ukupnom L i
manjem L1 nivou zvunog pritiska. Iz take na apscisi koja odgovara
numerikoj razlici od 9 dB idemo vertikalno do preseka s krivom a
zatim horizontalno do ordinate. Vrednost na ordinati je 0,6 dB to
odgovara razlici ukupnog i veeg nivoa.
Vei nivo je sada:
L2 = 90 dB 0,6 dB = 89,4 dB.
s t r a n a | 207
Nivo L2 moe se nai i kao:
5.8
Sloeni zvuk ima tri komponente ije su frekvencije 200 Hz, 630 Hz i
1250 Hz a nivoi 71 dB, 68 dB i 67 dB, respektivno. Koliki e ukupni
nivo pokazati fonometar s linearnom, A, B i C karakteristikom?
Reenje:
Korekcije koje unosi fonometar za pojedine karakteristike ponderacije
(A,B,C) prikazane su u prilogu 5.2. Pojedinani nivoi i odgovarajue
vrednosti korekcije na frekvencijama 200, 630 i 1250 Hz, dati su u
tabeli 5.4.
Tabela 5.4: Korekcije i nivoi zvuka na frekvencijama 200, 630 i 1250 Hz.
Frekvencija (Hz)
Korekcija, linearno, (dB)
Korekcija A, (dB)
Korekcija B, (dB)
Korekcija C, (dB)
Nivoi, linearno, (dB)
Nivoi po karakteristici A, (dBA)
Nivoi po karakteristici B, (dBB)
Nivoi po karakteristici C, (dBC)
200
0
-11
-2
0
630
0
-3
0
0
1250
0
+1
0
0
71
60
69
71
68
65
68
68
67
68
67
67
Ukupan nivo zvuka rauna se prema obrascu:
gde su L1, L2, L3 nivoi zvuka na frekvencijama 200 Hz, 630 Hz i 1250 Hz.
s t r a n a | 208
Iz prethodnog izraza dobija se:
5.9
Nivo belog uma u opsegu jedne oktave iznosi 75 dB. Izraunati koliki
je nivo istog uma u svakoj terci te oktave.
Reenje:
Nivoi belog uma u opsegu oktave i terce iznose, respektivno:
(
)
)
gde je L(1 Hz) spektralni nivo tog uma (nivo u opsegu 1 Hz), a fokt i
fterce opsezi oktave i terce.
Ako se radi o srednjoj terci koja ima istu centralnu frekvenciju f0 kao i
oktava kojoj pripada, onda je: fokt = 0,707 f0 i fterce = 0,232 f0 .
Uzimajui ovo u obzir, iz gornja dva izraza nalazimo:
(
odnosno:
s t r a n a | 209
Iz prethodnog zakljuujemo da je nivo zvuka u srednjoj terci za 5 dB nii

nego u oktavi ije su centralne frekvencije iste. Kako se radi o belom
umu ija je spektralna gustina konstantna u funkciji frekvencije, to se
nivo zvuka u susednim tercama razlikuje od nivoa zvuka u srednjoj za
po 1 dB (u donjoj je nii a u gornjoj vii za po 1 dB). Konano, imamo da
je nivo zvuka u donjoj terci 69 dB, u srednjoj 70 dB i u gornjoj 71 dB.
5.10
Izmereni nivoi zvunog pritiska u opsezima terci ije su centralne

frekvencije 400, 500, 630, 800 i 1000 Hz iznose redom 72, 74, 70, 68 i
65 dB. Koliko iznosi ukupni nivo zvunog pritiska u oktavnom opsegu
ija je centralna frekvencija 500 Hz?
Reenje:
Oktavni opseg sa centralnom frekvencijom od 500 Hz sadri terce ije
su centralne frekvencije 400, 500 i 630 Hz. Prema tome, ukupni nivo u
ovom oktavnom opsegu dobiemo uzimajui u obzir nivoe zvuka u
pripadajuim tercama, pa imamo:
odnosno:
5.11
Izraunati ukupni nivo buke u radionici ako su izmereni oktavni nivoi

dati u tabeli 5.5.
Tabela 5.5: Oktavni nivo buke u radionici

Centralna frekvencija
oktavnog opsega (Hz)
Nivo (dB)
s t r a n a | 210
125
250
500
1000
2000
4000
8000
77
82
95
101
96
94
88
Reenje:
Ukupni nivo buke prvo emo nai sabirajui nivoe u dve prve oktave,
dobijenom rezultatu dodati nivo u teoj oktavi i tako dalje do poslednje
oktave. Sabiranje nivoa opet emo izvesti pomou nomograma sa
slike 5.2 (zadatak 5.5) Postupak sabiranja sa meurezultatima je
prikazan na slici 5.3. Dobija se da je ukupni nivo buke 103,6 dB.
Nivo (opseg), dB
77
82
95
101 96
94
88
83,2
95,3
Meuvrednosti, dB
102
103
Slika 5.3: Postupak

odreivanja ukupnog
nivoa buke iz
poznatih nivoa po
oktavama
103,5
Ukupan nivo, dB
103,6
Redosled kojim sabiramo nivoe iz pojedinih opsega nije vaan. Na slici

5.4 pokazano je da se isti rezultat dobija i s potpuno drugaijim
redosledom sabiranja.
Nivo, dB
77
82
95 101 96
94
83,2
Meuvrednosti, dB
88
95
98,5
95,3
102
Ukupan nivo, dB
Slika 5.4: Postupak

odreivanja ukupnog
nivoa buke iz
poznatih nivoa po
oktavama s
promenjenim
redosledom sabiranja
103,6
s t r a n a | 211
Ukupni nivo buke L mogue je nai i tako to emo prvo odrediti

intenzitet zvuka u svakoj oktavi, sabrati ove intenzitete i na kraju nai
nivo ukupnog intenziteta (vidi zadatak 2.10b). Ovaj postupak dovodi do
izraza:
)[
Ovde su L1, L2, ... , Ln nivoi buke u pojedinim oktavama.
5.12
Nivo zvuka u opsegu terce ija je centralna frekvencija 500 Hz iznosi

60 dB. Koliki je nivo zvuka u oktavnom opsegu centralne frekvencije
2000 Hz ako se radi o:
a) belom umu,
b) roze umu?
Reenje:
a) Beli um ima konstantnu spektralnu gustinu u funkciji frekvencije.
Zato se ukupni nivo belog uma poveava to je opseg frekvencija
f vei, prema relaciji:
(
Ako se radi o dve susedne oktave onda je razlika nivoa belog uma
u njima:
s t r a n a | 212
Slino, u dve susedne terce je:
Prethodno smo ustanovili da je razlika nivoa belog uma u oktavi i terci s

istom centralnom frekvencijom:
Znajui prethodno, moemo konstatovati da nivo belog uma u oktavi s

centralnom frekvencijom od 500 Hz iznosi 65 dB, dok nivo u oktavi s
centralnom frekvencijom od 2000 Hz iznosi 71 dB.
b) Spektralni nivo roze uma opada s frekvencijom brzinom od
3 dB/oktavi ili 1 dB po terci. Zato ovaj um ima ravan oktavni i tercni
spektar (konstantan nivo, mereno analizatorom s tercnim ili
oktavnim filtrima). Tako, ako je nivo ovog uma u terci na 500 Hz
60 dB, onda je on isti i u svim ostalim tercama. Oktavi na 2000 Hz
pripadaju tri terce u kojima je takoe nivo uma po 60 dB. Konano,
nivo uma u ovoj oktavi je:
s t r a n a | 213

1. ta je nivo zvunog pritiska?
2. Kakav je odnos izmeu nivoa zvunog pritiska Lp i nivoa intenziteta
zvuka LI?
3. Koliki je odnos dva zvuna pritiska ako se njihovi nivoi razlikuju za 0, 2,
4, 6, 8 i 10 dB, respektivno?
4. Koliki je ukupni nivo zvuka koji u datoj taki u otvorenom prostoru
stvaraju dva zvuna izvora istog tona iste frekvencije, istog nivoa od
90 dB, kada su im faze iste i kada im se faze razlikuju za 180?
5. Koliki je ukupni nivo zvuka dva izvora s jednakim pojedinanim
nivoima, a koliki ako im se nivoi razlikuju za 10 dB.
6. ta je spektralni nivo zvuka L(1 Hz)?
7. Koliki je spektralni nivo zvuka, ravnomerno rasporeenog, u
frekvencijskom opsegu od fL do fH ako je njegov ukupni nivo L?
8. Koliki je odnos graninih frekvencija oktava a koliki je ovaj odnos kod
terci?
9. Koliko iznose centralne frekvencije oktava koje se najee koriste u
akustici prostorija?
10. Koliki je odnos irina oktava sa centralnim frekvencijama 1 kHz i 250 Hz
a koliki oktava s centralnim frekvencijama 2 kHz i 125 Hz?
Prilog 5.1: Grafiki prikaz korekcionih krivih A, B i C.
10
A
0
-10
B
-20
-30
-40
-50
-60
10
s t r a n a | 214
100
Hz
1000
10000
Prilog 5.2: Tabelarni prikaz korekcionih krivih A, B i C

Centralna frekvencija
A[dB]
B[dB]
C[dB]
[Hz]
Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave
10,0
-70,40
-38,20
-14,30
12,5
-63,40
-33,20
-11,20
16,0
16,0
-56,7
-56,70
-28,5
-28,50
-8,5
-8,50
20,0
-50,50
-24,20
-6,20
25,0
-44,70
-20,40
-4,40
31,5
31,5
-39,4
-39,40
-17,1
-17,10
-3,0
-3,00
40,0
-34,60
-14,20
-2,00
50,0
-30,20
-11,60
-1,30
63,0
63,0
-26,2
-26,20
-9,3
-9,30
-0,8
-0,80
80,0
-22,50
-7,40
-0,50
100
-29,10
-5,60
-0,30
125
125
-16,1
-16,10
-4,2
-4,20
-0,2
-0,20
160
-13,40
-3,00
-0,10
200
-10,90
-2,00
0,00
250
250
-8,6
-8,60
-1,3
-1,30
0
0,00
315
-6,60
-0,80
0,00
400
-4,80
-0,50
0,00
500
500
-3,9
-3,20
-0,3
-0,30
0
0,00
630
-1,90
-0,10
0,00
800
-0,80
0,00
0,00
1k0
1k0
0
0,00
0
0,00
0
0,00
1k25
0,60
0,00
0,00
1k6
1,00
0,00
-0,10
2k0
2k0
1,2
1,20
-0,1
-0,10
-0,2
-0,20
2k5
1,30
-0,20
-0,30
3k15
1,20
-0,40
-0,50
4k0
4k0
-1,0
1,00
-0,7
-0,70
-0,8
-0,80
5k0
0,50
-1,20
-1,50
6k3
-0,10
-1,90
-2,00
8k0
8k0
-1,1
-1,10
-2,9
-2,90
-3,0
-3,00
10k
-2,50
-4,30
-4,40
12k5
-4,30
-6,10
-6,20
16k
16k
-6,6
-6,60
-8,4
-8,40
-8,5
-8,50
20k
-9,30
-11,10
-11,20
Literatura:
[1] L. L. Beranek, Noise and Vibration Control, McGrow Hill, Inc. 1971.
[2] A. D. Bies, H. H. Hansen, Engineering Noise Control, Spon Press, London, 2003.
s t r a n a | 215
Zatita od buke
6. ZATITA OD BUKE
Buka predstavlja neprijatan, nepoeljan ili ometajui zvuk. Svaka zvuna

pojava (larma, um, galama, lupa, govor, i sl.) koja ometa rad ili odmor
predstavlja buku.
Da li emo neki zvuk smatrati bukom ne zavisi od apsolutne vrednosti
njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog ometa. apat slualaca na
predstavi u pozoritu moe se smatrati bukom, dok se ne moe rei da je
buka zvuk enormno visokog nivoa kakav se uje u diskotekama ili na rok
koncertima. tavie, publika plaa da bi ga sluala.
Osnovna svojstva buke su: nivo buke, amplitudski spektar i vremenske
promene nivoa buke.
tetno dejstvo buke na oveka je viestruko. Buka utie na sluh, mogunost

komunikacije, radnu sposobnost, na rad pojedinih organa i na opte stanje
celog organizma oveka. Rezultati dejstva buke mogu biti razna ometanja bez
tetnih posledica, prolazne promene i trajna oteenja.
Pored direktnog tetnog dejstva na zdravlje oveka buka posredno utie na
razultate rada, i to to je jaa sve vidnije i znaajnije. Smanjenje produktivnosti
rada, poveanje broja greaka i povreda na radu evidentno je u svim
delatnostima uz prisustvo buke.
Procena tetnog dejstva buke vri se na osnovu njenog nivoa i trajanja. Kada
se merenjima ustanovi da nivo buke prelazi doputene vrednosti onda se
mora uraditi oktavna analiza buke. Za procenu tetnosti na osnovu oktavne
analize koriste se N krive (NC, PND, NR).
Zatita od buke realizuje se na tri naina: fizioloki, tehniki i socijalno-pravno.

Problemi izloeni u ovoj glavi pripadaju polju tehnike zatite od buke U ovoj
oblasti iskustva su dovoljno velika da se znaju pravila koja se primenjuju u
razliitim sluajevima stvaranja i irenja buke. Kao najefikasnije reenje u
borbi protiv buke namee se, samo po sebi, suzbijanje buke na izvoru. Ukoliko
buka nije smanjena na izvoru, ostaje nam da smanjimo njen uticaj na putanji
od izvora do prijemnika. Ovaj vid zatite realizuje se kroz: prostorno planiranje
s t r a n a | 217
Zatita od buke
objekata, raspored prostorija u zgradi, izradu pregrada (zidovi i meuspratne

konstrukcije) odreenih karakteristika, izradu vrata i prozora prema
definisanim normama i postavljanje postrojenja i instalacija u objektima
prema vaeim principima zatite od buke i vibracija.
Izolaciona mo pregrade. Kada zvuni talasi pogode neku pregradu deo

zvune energije prolazi kroz nju na drugu stanu. Odnos energije koja je prola
kroz pregradu P prema raspoloivoj energiji Pu naziva se koeficijent
transmisije . Koeficijent transmisije je specifina karakteristika svake
pregrade i prema definiciji vai:
Koeficijent transmisije je skoro uvek znatno manji od jedinice i zato je u praksi

pogodnije koristiti njegovu recipronu vrednost i to izraenu u decibelima.
Tako dolazimo do veliine R date izrazom:
koju nazivamo izolaciona mo ili akustika izolacija pregrade.
Izolaciona mo vrste pregrade na niskim frekvencijama moe se priblino

izraziti relacijom:
(
gde je f frekvencija a ms povrinslka masa pregrade.

Vidi se da izolaciona mo raste i s frekvencijom i s masom pregrade. Zbog
poveanja izolacione moi s porastom mase pregrade prethodni izraz se esto
naziva zakon mase. Izolaciona mo pregrada daje se u dB u zavisnosti od
frekvencije.
s t r a n a | 218
Zatita od buke
Sloene pregrade jesu one pregrade koje u svom sastavu imaju razliite
elemente ili materijale, kao to je na primer zid s ugraenim prozorom.
Izolaciona mo sloene pregrade odreena je izolacionom moi njenog
najslabijeg dela, to znai da nema svrhe praviti pregradu velike izolacione
moi ako e u nju biti ugraeni otvori (vrata i prozori) ija je izolaciona mo
mala.
Viestruke pregrade sastoje se od odreenog broja vrstih pregrada (zidova) s

vazdunim meuprostorom. Ovaj meuprostor je relativno uzak i cela
konstrukcija koju ine zidovi sa meuprostorom mora se posmatrati kao jedna
celina. Ove pregrade se iz praktinih i ekonomskih razloga najee izvode kao
dvostruke. Dvostruke pregrade, zbog vazdunog meuprostora imaju
frekvenciju rezonance. U okolini rezonance izolaciona mo ovih pregrada je
smanjena, dok iznad frekvencije rezonance raste brzinom od 18 dB/ oktavi.
Indeks akustike ili zvune izolacije pregrade. Izolaciona mo pregrada se

obino, umesto apsolutnih vrednosti u dB, u zavisnosti od frekvencije, izraava
samo jednim brojem. Pri ovom se izolaciona mo konkretne pregrade
uporeuje s izolacionom moi standardne pregrade i izraava kao jedan broj u
decibelima. Rezultat poreenja moe se izraziti i brojem decibela za koji je
izolaciona mo date pregrade nia ili via od izolacione moi standardne
pregrade. Ova vrednost naziva se indeks akustike ili zvune izolacije pregrade
i moe imati pozitivnu ili negativnu vrednost.
Zvune barijere su mehanike prepreke koje se postavljaju izmeu izvora

buke i prijemnika da bi oslabile direktni zvuk na mestu prijema. Kod
neporoznih barijera, koje imaju dovoljnu povrinsku gustinu, zvuk koji stie do
prijemnika rezultat je difrakcije na granicama barijere. Poto difrakcija definie
graninu vrednost slabljenja zvuka, koja se moe postii, povrinska masa
barijere bira se tako da zadovolji minimalne vrednosti, to obino iznosi neto
vie od 20 kg/m2.
Kod prorauna ukupnog slabljenja zvuka posebno se razmatra efekat difrakcije
koji unosi barijera a posebno ostali efekti slabljenja, usled sfernog irenja i
apsorpcije u vazduhu, na primer.
s t r a n a | 219
Zatita od buke
ZADACI
6.1
Skicirati dijagram izolacione moi jednostruke vrste homogene

pregrade (zida) u funkciji frekvencije i objasniti pojedine njegove
karakteristine delove.
Reenje:
Podruje zakona
mase
Podruje
rezonansi
Podruje
koincidencije
b e z p r ig u e n ja
m a lo p r ig u e n je
v e lik o p r ig u e n je
frekvencija, Hz
Slika 6.1: Izolaciona mo jednostruke vrste homogene pregrade [5]
vrsta pregrada poseduje krutost, masu i priguenje. Na najniim

frekvencijama izolaciona mo uglavnom zavisi od krutosti pregrade. Uticaj
njene mase i priguenja je zanemarljiv.
Na neto viim frekvencijama ponaanje pregrade odreeno je njenim
sopstvenim rezonancama. Rezonance su manje izraene to je vee
priguenje pregrade, slika 6.1 [5].
Na frekvenciji koja je priblino dva puta vea od frekvencije najnie
rezonance pregrada poinje da se ponaa kao koncentrisana masa, i njena
izolaciona mo se moe predstaviti izrazom:
(
gde je:
s t r a n a | 220
f frekvencija, Hz
ms povrinska masa pregrade, kg/m2.
Zatita od buke
U ovom podruju frekvencija izolaciona mo raste ravnomerno

i s frekvencijom (6 dB / okt) i s masom pregrade (6 dB / udvajanju mase).
Zbog poveanja izolacione moi s porastom mase pregrade gornji izraz
esto se naziva zakon mase.
Na viim frekvencijama, pri kosoj incidenciji zvunih talasa, javljaju se u
vrstoj pregradi prinudne oscilacije u vidu fleksionih talasa. Pojava ovih
talasa u znatnoj meri smanjuje izolacionu mo pregrade naroito kada
doe do koincidencije, pod im se podrazumeva sluaj kada talasna
duina fleksionih talasa u pregradi postane jednaka komponenti talasne
duine zvuka u ravni pregrade. Frekvencija koincidencije oko koje je
izolaciona mo pregrade smanjena zavisi od karakteristika pregrade, a
najvie od njene debljine.
Iznad podruja koincidencije izolaciona mo ponovo raste, u prvom delu
naglo a zatim sporije, brzinom od oko 9 do 10 dB/oktavi da bi, posle
priblino tri oktave, brzina porasta ponovo spala na 6 dB/okt.
6.2
Priblino odrediti izolacionu mo pregrade od cigle, debljine 12,5 cm.

Reenje:
Osnovni podaci za pregrade debljine 1 cm od standardnih graevinskih
materijala dati su u Prilogu 6.1. Odavde nalazimo da je povrinska masa
zida od opeke ija je debljina 12,5 cm:
S dijagrama u Prilogu 6.2 sada se nalazi da je nivo koji odgovara platou u

karakteristici izolacione moi:
s t r a n a | 221
Zatita od buke
Izolaciona mo ove pregrade na frekvenciji 100 Hz iznosi:
Sada moemo kroz taku A (100 Hz, 41 dB) povui pravu iji je nagib
6 dB/oktavi. Ova prava e prolaziti i kroz taku B (200 Hz, 47 dB), slika 6.2.
Presek ove prave s horizontalom koja odgovara nivou platoa (38 dB) moe
se nai iz jednaine:
odakle nakon zamenom vrednosti za povrinsku masu ms = 262,5 kg/m2,

dobijamo:
( (
Iz Priloga 6.1 vidi se da je odnos graninih frekvencija platoa f2/f1 = 4,5, pa

nalazimo da je:
Iznad ove frekvencije, u naredne tri oktave (do 2448 Hz), izolaciona mo
raste brzinom od 9 dB/oktavi, da bi potom njena brzina porasta ponovo
spala na vrednost od 6 dB/oktavi.
s t r a n a | 222
Zatita od buke
50
B(200,47)
45
A(100,40)
40
35
f
306 Hz
= 68 Hz
2448 Hz
3 oktave
Slika 6.2: Izolaciona mo pregrade od cigle debljine 12,5 cm
6.3
Kolika je potrebna debljina d betonskog zida, ija je gustina = 2400

kg/m3 i koji slui kao zatita od buke iz prostorije s transformatorom,
prema stambenoj prostoriji s druge svoje strane? Najvei nivo buke
neposredno uza zid ne prelazi nivo od 85 dBA, a dozvoljeni nivo buke u
stambenoj prostoriji ne sme da pree 35 dBA. U tabeli 6.2 data je
izolaciona mo zida R u funkciji njegove povrinske mase ms.
Tabela 6.1: Izolaciona mo zida u funkciji njegove povrinske mase

ms [kg/m2]
R [dB]
ms [kg/m2]
R [dB]
150
41
270
48
160
42
295
49
175
43
320
50
190
44
350
51
210
45
380
52
230
46
410
53
250
47
450
54
Reenje:
U gornjem sluaju potrebna je zvuna izolacija:
(
s t r a n a | 223
Zatita od buke
Iz tabele 6.1 vidi se da povrinska masa zida koja odgovara gornjoj izolaciji
iznosi ms = 320 kg/m2.
Ovoliku povrinsku masu imae betonski zid ija je debljina:
Napomena: Prilikom odreivanja izolacione moi pregrade kad je poznata

njena povrinska masa ms moe se koristiti i sledea empirijska formula:
gde je Rsr srednja vrednost izolacione moi u opsegu frekvencija 100 Hz do

3,15 kHz. Korisno je znati da se ponderisana vrednost izolacione moi Rw
(dobijena poreenjem sa standardnom krivom izolacione moi) moe
priblino odrediti kao:
6.4
Izolaciona mo zida je Rz = 45 dB a izolaciona mo prozora koji je u ovaj

zid ugaen je Rp = 35 dB. Dimenzije zida su 3m x 4,5m a dimenzije
prozora 1,3m x 1,9m. Kolika je izolaciona mo zida s ugraenim
prozorom?
Reenje:
s t r a n a | 224
]
)
gde je:
R
Rz
Rp
S0
Sp
Sz = S0 - S2
Zatita od buke
izolaciona mo zida s ugraenim prozorom,

izolaciona mo zida,
izolaciona mo prozora,
povrina pregrade (zida zajedno s prozorom),
povrina prozora,
ista povrina zida.
Ako gornje vrednosti zamenimo u datoj jednaini dobijamo:
Izolaciona mo ove sloene pregrade, slika 6.3, moe se izraunati i po

sledeem priblinom obrascu:
3m
1,3 m
1,9 m
4,5 m
Slika 6.3: Sloena pregrada - zid s ugraenim prozorom
Kao to se i oekivalo raunanje po uproenom obrascu dovodi do

izvesne greke. Ona je manja to je razlika izmeu izolacionih moi zida i
elementa koji se u njega ugrauje, Rz - Rp , vea.
s t r a n a | 225
Zatita od buke
Meutim, oba rezultata pokazuju da je izolaciona mo sloene pregrade

odreena izolacionom moi njenog najslabijeg dela. Drugim reima, nema
svrhe praviti pregradu velike izolacione moi ako e u nju biti ugraeni
otvori (vrata i prozori) ija je izolaciona mo mala.
6.5
Sloena pregrada ukupne povrine S = 30 m2 sastoji se od zida koji ima

izolacionu mo Rz = 45 dB i vrata ija je povrina Sv = 3 m2 i izolaciona
mo 27 dB. Izraunati kolika moe da bude izolaciona mo prozora
povrine Sp = 8 m2, koji treba ugraditi u ovaj zid, pa da se izolaciona mo
cele pregrade ne pogora za vie od 2 dB u odnosu na prethodno stanje.
Reenje:
Ukupna izolaciona mo pregrade koja se sastoji od zida s ugraenim
vratima je:
]
)
Ovde je povrina zida Sz = S Sp = 27 m2.

Kada se u pregradu ugradi i prozor njena izolaciona mo ne sme biti manja
od Rz,v,p = 36,4 2 dB = 34,4 dB. Dakle, za ukupnu izolacionu mo pregrade
koju ine zid s ugraenim vratima i prozorom vai relacija:
s t r a n a | 226
]
)
Zatita od buke
gde je, kao i ranije, povrina zida:
Iz gornje nejednaine se dobija da je:
6.6
]
)
]
)
Metalna vrata ije su dimenzije 2,1 m x 0,9 m, imaju izolacionu mo u

pojedinim oktavnim opsezima frekvencija kako je dato u tabeli 6.2.
Vrata su ugraena tako da uz donju svoju ivicu imaju otvor (lic) irine
10 mm. Izraunati izolacionu mo ovako ugraenih vrata u oktavama s
centralnim frekvencijama na 125 i 1000 Hz. Koeficijent transmisije
dugakog uskog otvora dat je na slici 6.4 [10]:
Tabela 6.2: Izolaciona mo vrata u funkciji frekvencije
Centr. frekv. oktavnog opsega [Hz] 125 250 500 1000 2000 4000
Izolaciona mo vrata [dB]
43 47
51
54
52
50
s t r a n a | 227
Zatita od buke
Slika 6.4: Koeficijent transmisije dugakog uskog otvora (lica) u funkciji njegove irine
Reenje:
Poto se lic nalazi na preseku dve meusobno normalne ravni (ravan
vrata i pod), slika 6.5, onda se na gornjem dijagramu rauna njegova
dvostruka irina. Za irinu od 20 mm koeficijent transmisije lica je 125 =1
na frekvenciji od 125 Hz i 1k = 0,3 na frekvenciji od 1000 Hz. Odgovarajue
vrednosti izolacione moi ovog otvora su:
Iz tabele 6.2 se vidi da su vrednosti izolacione moi vrata u oktavama ije

su centralne frekvencije na 125 i 1000 Hz, Rv(125) = 43 dB i Rv(1k) = 54 dB,
respektivno.
s t r a n a | 228
Zatita od buke
RAM
V R A TA
L IC (O T V O R )
POD
Slika 6.5: Metalna vrata sa licem uz donju ivicu
Sada se za ukupnu izolacionu mo vrata, ugraenih kako je navedeno,

dobija:
]
)
U prethodnim izrazima su So, Sv i S, redom, povrine otvora, vrata i vrata

zajedno s otvorom ispod njih.
s t r a n a | 229
Zatita od buke
Dobijeni rezultat govori nam da uzan lic ispod metalnih vrata s veoma
kvalitetnom izolacijom znaajno obara njihovu izolacionu mo, dovodei
ih na nivo izolacione moi standardnih drvenih vrata.
6.7
Skicirati dijagram izolacione moi dvostrukog zida u funkciji frekvencije i

objasniti pojedine njegove karakteristine delove.
Reenje:
Traeni dijagram prikazan je na slici 6.6. Dvostruka pregrada zbog
postojanja vazdunog procepa ima frekvenciju rezonance datu izrazom:
gde su:
ms1 i ms2 - povrinske mase pregrada, kg/m2,

b - rastojanje izmeu pregrada, m.
Ispod frekvencije rezonance izolaciona mo je istovetna kao kada bi se

radilo o vrstoj homogenoj pregradi povrinske mase jednake zbiru
povrinskih masa pojedinih pregrada, tj.
(
Moe se smatrati da poboljanje izolacione moi usled postojanja

dvostruke strukture pregade poinje priblino tek na frekvenciji koja je za
oktavu vea od frekvencije rezonance f0 date prethodnim izrazom.
Daljim poveanjem frekvencije imamo porast izolacione moi od
18 dB/okt. U ovom podruju je izolaciona mo proporcionalna proizvodu
povrinskih masa pojedinih pregrada i rastojanja meu njima, tj:
s t r a n a | 230
Zatita od buke
vazduh
pregrade
pod
fg
f0
a)
f [Hz]
b)
Slika 6.6: Dvostruka pregrada: a) skica pregrade,

b) dijagram izolacione moi u funkciji frekvencije
gde je k = 2/ talasni broj.

Trend porasta izolacione moi ovom brzinom zavrava se priblino na
graninoj frekvenciji fg datoj izrazom:
Idui prema jo viim frekvencijama, dolazi u vazdunom meuprostoru

do rezonanci vieg reda koje doprinose smanjenju izolacione moi
dvostruke pregrade. U podruju frekvencija iznad fg srednji porast
izolacione moi spada na oko 12 dB/okt., umesto poetnih 18 dB/okt., i
moe se priblino odrediti prema izrazu:
s t r a n a | 231
Zatita od buke
6.8
Odrediti izolacionu mo dvostruke pregrade koja se sastoji iz dve

gipsane ploe debljine 16 mm na meusobnom rastojanju b = 100 mm.
Ploe su potpuno mehaniki i akustiki meusobno izolovane i prostor
izmeu njih je ispunjen mekanom mineralnom vunom.
Reenje:
Povrinska masa gipsanih ploa debljine 16 mm iznosi ms1 = ms2 = 12 kg/m2
(Prilog 6.1).
Frekvencija rezonance dvostruke pregrade, slika 6.7, je:
Izolaciona mo ispod ove frekvencije raste brzinom od 6 dB po oktavi. Na

frekvenciji od 80 Hz iznosi:
(
)
(
plafon
mineralna vuna
gips ploa
gips ploa
elastini sloj po obodu
pod
Slika 6.7: Dvostruka pregrada od dve akustiki i mehaniki izolovane gipsane ploe
s t r a n a | 232
Zatita od buke
Iznad frekvencije f0 izolaciona mo pregrade raste brzinom od 18 dB po

oktavi sve do frekvencije:
R (dB)
80
(1100, 77)
B
6d
(550, 65)
60
kt
/o
40
20
(80, 19)
f0 = 104 Hz fg = 550 Hz
63
125
250
500
1k
2k
4k
8k
16k
f (Hz)
f = 80 Hz
Slika 6.8: Dijagram izolacione moi dvostruke pregrade sa slike 6.7.
Na frekvenciji fg izolaciona mo se nalazi iz relacije:

(
( )
(
(
)
)
(
(
(
)
)
(
s t r a n a | 233
Zatita od buke
Izolacionu mo na ovoj frekvenciji (fg) mogue je nai i preko izraza:

( )
(
(
Iznad frekvencije fg izolaciona mo raste brzinom od 12 dB/oktavi, slika

6.8.
6.9
Odrediti izolacionu mo prozora izmeu reije i studija na frekvenciji

500 Hz. Prozor je s dvostrukim staklima debljine 10 mm i 6 mm ije je
meusobno rastojanje 300 mm. Pretpostavlja se da su ugradnja stakala i
zaptivanje prozora izvedeni kvalitetno.
Reenje:
Izolaciona mo prozora s dvostrukim staklima, na frekvenciji od 500 Hz,
moe se priblino izraunati preko obrasca [3]:
(
gde je:
d = d1 + d2 - ukupna debljina oba stakla, cm

b - rastojanje izmeu stakala, cm,
Ako uzmemo prethodno date podatke dobijamo:

(
6.10
Za koliko se promeni izolaciona mo dvostruke pregrade iznad

frekvencije rezonance ako se:
a) razmak izmeu pregrada povea za 50%,
b) ako se povrinska masa jedne od dve pregrade povea za 50%?
s t r a n a | 234
Zatita od buke
Reenje:
Izolaciona mo dvostruke pregrade zavisi od pojedinih
karakteristika kako je dato sledeom relacijom:
njenih
a) Ako razmak b izmeu pregrada poveamo za 50 % izolaciona mo e

se poveati za:
(
b) Slino, ako se povrinska masa jedne od dve pregrade povea za 50 %

ukupna izolaciona mo e se poveati za:
(
Iz prethodnih rezultata moemo zakljuiti da izolacionu mo dvostruke

pregrade moemo poveati ako za isti relativni iznos poveamo masu
jedne pregrade ili razmak izmeu pregrada. ta emo poveati, radi
poveanja ukupne izolacione moi (masu pregrade ili dimenzije
meuprostora), zavisie od toga na emu u konkretnom sluaju moramo
da tedimo na prostoru ili na ceni gradnje.
6.11
Objasniti kako izgleda (u funkciji frekvencije) doprinos lake obloge

izolacionoj moi krutog zida.
Reenje:
Laka obloga ili tanka pregrada koja se dodaje krutom zidu radi poveanja
njegove izolacione moi vezuje se na njega na pojedinim mestima kruto.
Ta veza moe biti ili linijska (slika 6.9a) ili takasta (slika 6.9b). U oba
sluaja formiraju se akustiki mostovi preko kojih se deo zvune energije
s t r a n a | 235
Zatita od buke
prenosi s krutog zida na laku oblogu. Zbog toga je izolaciona mo ovakve

strukture znatno manja nego kada bi se radilo o idealno izvedenoj
dvostrukoj pregradi. Ipak, ovako dodata laka pregrada poveava
izolacionu mo krutog zida u opsegu frekvencija izmeu frekvencije
rezonance f0 sloenog zida i frekvencije koincidencije fc lake obloge. Za
ovaj sluaj karakteristina je i frekvencija poetka delovanja krute veze,
odnosno poetka delovanja akustikih mostova fB.
D
C
ms1
ms1
ms2
ms2
A
f0 fB fg
0,5 fc fc
f [Hz]
a)
b)
c)
Slika 6.9: Laka obloga dodata krutom zidu: a), b) skica zida s oblogom vezanom linijski i
takasto, c) dijagram izolacione moi u funkciji frekvencije
Frekvencija rezonance nalazi se prema istom izrazu kao kada je u pitanju

dvostruka pregrada:
gde su ms1 i ms2 povrinske mase krutog zida i lake obloge, respektivno, a b
rastojanje obloge od zida. U ovim sluajevima je povrinska masa krutog
zida znatno vea od mase obloge (ms1 >> ms2) pa praktino frekvencija
rezonance f0 zavisi samo od povrinske mase obloge ms2 i njenog
rastojanja od zida b.
s t r a n a | 236
Zatita od buke
Frekvencija poetka delovanja akustikih mostova data je relacijama:
za linijsku vezu i:
za takastu vezu. U gornjim izrazima je: c brzina zvuka, fc frekvencija

koincidencije elastine obloge, e rastojanje izmeu taaka vezivanja i d
rastojanje izmeu trasa linijskih spojeva.
Poveanje izolacione moi u opsegu frekvencije od fb do fc/2 iznosi:
(
za sluaj takaste veze i
kada se radi o linijskoj vezi. Ovo poboljanje prikazano je na slici 6.9

krivom ABDE. Na fekvenciji koincidencije izolaciona mo slabi zavisno od
vrednosti priguenja lake obloge, a iznad ove frekvencije raste brzinom od
15 dB/okt.
6.12
Merenjem u laboratoriji dobijene su vrednosti izolacione moi jedne

pregrade, u funkciji frekvencije, date u tabeli 6.3. Odrediti indeks zvune
izolacije ove pregrade.
s t r a n a | 237
Zatita od buke
Tabela 6.3: Izolaciona mo pregrade u funkciji frekvencije

f - centralna frekvencija terce [Hz]
R - izolaciona mo pregrade [dB]
f [Hz]
R [dB]
500
36,8
630
40,1
800
43,1
100
19,7
1k
46,1
125
19,5
1,25k
48,7
160
20,0
1,6k
50,8
200
23,0
2k
50,9
250
26,0
2,5k
52,0
315
30,9
400
34,2
3,15k
46,8
Reenje:
Indeks zvune izolacije neke pregrade dobija se poreenjem dobijenih
mernih rezultata s takozvanom standardnom krivom izolacione moi.
Naime, standardna kriva se pomera navie ili nanie paralelno sebi, u
skokovima od po 1 dB, sve dotle dok njeno ukupno negativno odstupanje
(pozitivna odstupanja se raunaju kao nule) od izmerenih vrednosti,
podeljeno s brojem mernih frekvencija, ne bude manje od 2 dB, ili, dok
ukupno negativno odstupanje ne bude manje od 32 dB (poto ima 16
mernih frekvencija). Algebarska vrednost translacije standardne krive
predstavlja indeks zvune izolacije date pregrade.
U drugoj koloni tabele 6.4 dati su podaci o izolacionoj moi pregrade
dobijeni merenjem, dok su u treoj koloni date vrednosti standardne
krive. Razlika izmeu mernih rezultata i vrednosti standardne krive je
negativna u svim tercama (kolona 4) i ukupno nepovoljno odstupanje je
veoma veliko (kolona 5). Oigledno je da standardnu krivu treba pomerati
nanie. U praksi se to moe raditi tako da se kriva pomera po 1 dB i zatim
se utvruje razlika. Ako krivu na kraju pomerimo nanie za 13 dB,
dobiemo vrednosti prikazane u koloni 6. Nepovoljna odstupanja za ovaj
sluaj su data u koloni 7, odakle se vidi da je ukupno nepovoljno
odstupanje manje od 32 dB ( iznosi 31,9 dB) dok je srednje odstupanje
1,99 dB. Iz dobijenog rezultata zakljuujemo da je izolaciona mo ovakve
pregrade izraena jednim brojem ili ponderisana izolaciona mo Rw = 39
dB, to upravo odgovara vrednosti translirane standardne krive u terci s
centralnom frekvencijom na 500 Hz. Ovaj rezultat moe se izraziti i preko
indeksa zvune izolacije koji je jednak algebarskoj vrednosti translacije
standardne krive i ovde iznosi 13 dB.
Opisani postupak prikazan je grafiki na slici 6.10.
s t r a n a | 238
Zatita od buke
Tabela 6.4: Odreivanje ponderisane izolacione moi date pregrade

1
Centralna
frekvencija
terce
[Hz]
100
125
160
200
250
315
400
500
630
800
1,00k
1,25k
1,60k
2,00k
2,50k
3,15k
2
Izolaciona
mo
pregrade
[dB]
19,7
19,5
20,0
23,0
26,0
30,9
34,2
36,8
40,1
43,1
46,1
48,7
50,8
50,9
52,0
46,8
3
Vrednosti
izolacione
moi
standardne
krive [dB]
33
36
39
42
45
48
51
52
53
54
55
56
56
56
56
56
Odstupanja Nepovoljna Vrednosti

od
odtupanja
izol. moi
standardne
[dB]
stand. krive
krive
sputene za
[dB]
13 dB [dB]
- 13,3
- 16,5
- 19
- 19
- 19
- 17,1
- 16,8
- 15,2
- 12,9
- 10,9
- 8,9
- 7,3
- 5,2
- 5,1
-4
- 9,2
Zbir nepovoljnih odstupanja [dB]

Srednje nepovoljno odstupanje po terci [dB]
- 13,3
- 16,5
- 19
- 19
- 19
- 17,1
- 16,8
- 15,2
- 12,9
- 10,9
- 8,9
- 7,3
- 5,2
- 5,1
-4
- 9,2
199,4
12,5
20
23
26
29
32
35
38
39
40
41
42
43
43
43
43
43
7
Nepovoljna
odstupanja
[dB]
-0 3
- 3,5
- 6,0
- 6,0
- 6,0
- 4,1
- 3,8
-2,2
0
0
0
0
0
0
0
0
31,9
1,99
Napomena: U amerikoj literaturi se umesto izolacione moi izraunava klasa

transmisije ili prenosa zvuka (Sound Transmission Class STC). Postupak
odreivanja ove vrednosti slian je kao i kod odreivanja indeksa zvune izolacije
samo se frekvencijski opseg malo razlikuje (125 - 4000 Hz u odnosu na 100 - 3150
Hz) i pri raunu se koristi ogranienje da ni na jednoj frekvenciji negativno
odstupanje ne sme biti vee od 8 dB. U optem sluaju oba postupka daju skoro
iste rezultate koji se najvie razlikuju za 1-2 dB i mogu se koristiti jedan umesto
drugog.
s t r a n a | 239
Zatita od buke
Slika 6.10: Postupak odreivanja ponderisane izolacione moi

ili indeksa zvune izolacije date pregrade
6.13
U dve prostorije izmereni su oktavni nivoi ambijentalne buke dati u

tabeli 6.5. Odrediti kojim NC krivima odgovara izmerena ambijentalna
buka.
Tabela 6.5: Oktavni nivoi ambijentalne buke dve prostorije
Centralna frekvencija oktave [Hz]
Nivo buke u prostoriji 1 [dB]
Nivo buke u prostoriji 2 [dB]
125
64
46
250
54
43
500
45
42
1000
36
42
2000
34
37
4000
33
30
Reenje:
Oktavni nivoi buke uneseni su u grafik na slici 6.11. Krstiima su oznaene
vrednosti za prostoriju 1 a takama vrednosti za prostoriju 2. Zatim su
susedne vrednosti spojene linijama i dobijene su dve krive koje
predstavljaju spektre buke u dvema prostorijama. Ceo spektar buke u
prostoriji 1 (krstii) se nalazi ispod krive NC 50, dok spektar buke u
prostorjiji 2 lei ispod krive NC40. Tako kaemo da spektri buke u
prostorijama 1 i 2 zadovoljavaju kriterijume NC 50 i NC 40, respektivno.
s t r a n a | 240
Zatita od buke
80
NC70 (75 dBA)
70
NC65
NC60 (66 dBA)
60
NC50 (56 dBA)
50
NC45
NC40 (47 dBA)
40
NC35
NC30 (38 dBA)
30
20
zadovoljava NC50
NC25
zadovoljava NC40
NC20 (30 dBA)

NC15
10
10
100
1000
4000
frekvencija [Hz]
Slika 6.11: Odreivanje NC kriterijuma koji zadovoljava izmerena ambijentalna buka
6.14
Nivo buke koji stvara jedna maina koja se nalazi na tvrdoj podlozi, u
slobodnom prostoru (polugluva komora), mereno na 1 m od maine
iznosi L1,1m = 84 dBA. Tri takve maine montiraju se jedna do druge na
tvrdu podlogu u otvorenom prostoru, neposredno uz visoki zatitni tvrdi
zid (betonska zvuna barijera). Koliki e biti nivo buke koju stvaraju
maine sa strane barijere na kojoj se nalaze, na udaljenosti D = 31 m?
Reenje:
Nivo buke koji na 1m rastojanja stvara N maina bie:
gde je:
L1,1m
LN,1m
N
1
3
nivo buke koji na rastojanju 1m stvara jedna maina,

nivo buke koji na rastojanju 1m stvara N maina (ovde je N = 3),
broj maina,
prostorni ugao pri kojem je meren nivo buke jedne maine,
prostorni ugao u koji zrae tri maine montirane jedna do druge.
s t r a n a | 241
Zatita od buke
Iz gornjeg izraza se sada dobija:
Nivo zvuka na rastojanju D = 31 m od maina bie:
6.15
Nivo buke koji u slobodnom zvunom polju na rastojanju od 1m stvara

spoljanja jedinica klime iznosi L1,1m = 66 dBA. Koliki se broj ovakvih
jedinica se sme postaviti na spoljanji zid jedne zgrade (montiraju se
blizu jedna druge) a da nivo njihove buke na mestu susedne zgrade,
udaljene 18 m, ne bude vei od dozvoljenih L = 55 dBA?
Reenje:
Ukupni nivo buke na mestu susedne zgrade je:
gde je:
L1,1m - nivo buke koji na rastojanju 1m u slob. prostoru stvara jedna klima jedinica,
LN,Dm - nivo buke koji na rastojanju D stvara N klima jedinica,
N - broj klima jedinica,
1 - prostorni ugao pri kojem je meren nivo buke jedne klima jedinice,
3 - prostorni ugao u koji zrae klima jedinice montirane na zid jedna blizu
druge,
D - rastojanje susedne zgrade gde se meri nivo buke.

Gornji nivo mora da bude najvie jednak dozvoljenom nivou buke
L = 55 dBA, pa imamo:
s t r a n a | 242
Zatita od buke
odakle nalazimo:
ili:
6.16
Odrediti vezu izmeu promene intenziteta zvuka u procentima (%) i

odgovarajue promene nivoa zvuka u decibelima (dB).
Reenje:
Neka intenzitetu zvuka J odgovara nivo L, odnosno neka je:
gde je J0 =10-12 W/m2 referentna vrednost intenziteta.

Ako se intenzitet zvuka promeni za n %, nova vrednost intenziteta je:
a odgovarajui nivo:
s t r a n a | 243
Zatita od buke
Ovaj izraz ima razliite vrednosti kad se intenzitet smanjuje i kad se

poveava za odreeni broj procenata. Odgovarajue vrednosti promene
nivoa date su u tabeli 6.6 za oba sluaja.
Tabela 6.6: Promene nivoa zvuka u funkciji smanjenja i poveanja intenziteta zvuka
6.17
Smanjnje intenziteta [%]

Smanjnje nivoa [dB]
10
0,5
20
1,0
30
1,5
40
2,2
50
3,0
60
4,0
70
5,2
80
7,0
90
10
99
20
Poveanje intenziteta [%]

Poveanje nivoa [dB]
10
0,4
20
0,8
30
1,1
40
1,5
50
1,8
60
2,0
70
2,3
80
2,5
90
2,8
100
3,0
Za koliko se dB smanji nivo automobilske buke u nekom delu grada ako

se broj vozila smanji za 30 %?
Reenje:
Prema izrazu iz prethodnog zadatka, nivo buke nakon smanjenja broja
automobila za 30 % iznosi:
gde je L nivo buke pre smanjenja broja automobila. Kao to se vidi

odgovarajue smanjenje nivoa buke iznosi samo 1,5 dB.
6.18
Izmeu takastog izvora buke, irokog spektra, oznaenog sa S i

prijemnika R, postavljena je tanka i dugaka zvuna barijera ija je visina
H = 3 m. Izvor i prijemnik nalaze se na visini h = 1 m od zemlje, i na
meusobnom rastojanju d = 24 m.
a) Izraunati slabljenje zvuka, u funkciji frekvencije, koje unosi barijera
kada je udaljena od izvora 3 m.
b) Izraunati slabljenje zvuka u funkciji rastojanja a barijere od izvora
za frekvencije 125, 500 i 2000 Hz.
c) Izraunati slabljenje zvuka u funkciji visine H barijere na frekvenciji
500 Hz.
s t r a n a | 244
Zatita od buke
A
S
B
H
d
h
a
Slika 6.12: Zvuna barijera visine H postavljena izmeu izvora S i prijemnika R
Reenje:
Slabljenje koje unosi barijera b, moe se veoma priblino, odrediti
pomou sledeeg izraza:
gde je N Frenelov broj koji, za najkrae rastojanje A+B od izvora do

prijemnika preko barijere, slika 6.12, iznosi:
U gornjem izrazu je talasna duina zvuka na centralnoj frekvenciji f

uskog opsega uma (treinsko oktavni ili oktavni) koji se posmatra.
Rastojanja A i B moemo odrediti prema izrazima:
a) Prvo emo za dati poloaj i dimenzije barije odrediti rastojanja A i B:
s t r a n a | 245
Zatita od buke
Sada je mogue odrediti Frenelov broj N i slabljenje koje unosi barijera b

za centralne frekvencije oktava od 63 Hz do 4 kHz. Dobijene vrednosti su
prikazane u tabeli 6.7.
Tabela 6.7: Frenelov broj N i slabljenje barijere b u funkciji frekvencije

f [Hz]
63
125
250
500
1000
2000
4000
[m]
5,44
0,26
8,5
2,74
0,51
10,5
1,37
1,02
13,2
0,69
2,04
16,1
0,34
4,08
19,1
0,17
8,17
22,1
0,09
16,34
25,1
N
b [dB]
b) Slabljenje koje unosi barijera pri razliitim rastojanjima od izvora

zvuka dato je u tabeli 6.8.
Tabela 6.8: Slabljenje barijere u funkciji njenog rastojanja od izvora zvuka

a [m]
f =125 [Hz]
f = 500 [Hz]
f = 2 [kHz]
c)
10
12
14
16
12,9
18,8
24,9
11,5
17,3
23,3
9,9
15,2
21,2
9,1
14,1
20,1
8.6
13,4
19,3
8,4
13,1
19,0
8,3
13,0
18,8
8,4
13,1
19,0
8,6
13,4
19,3
Slabljenje pri razliitim visinama barijere (a = 3 m) dato je u tabeli 6.9.
Tabela 6.9: Slabljenje barijere u funkciji njene visine

H [m]
f = 125 [Hz]
f = 500 [Hz]
f = 2 [kHz]
s t r a n a | 246
10,5
16,1
22,1
13,3
19,3
24,0
15,4
21,4
24,0
16,9
23,0
24,0
6.19
Zatita od buke
Spektar buke neusmerenog izvora zvuka iz prethodnog zadatka, na

rastojanju 1m, dat je u tabeli 6.10. Izraunati koliki je ukupni nivo zvuka
u taki prijema ako se barijera visine H = 3 m nalazi na rastojanju a = 2 m
od izvora.
Tabela 6.10: Spektar buke datog izvora na rastojanju 1m
f [Hz]
63
125
250
500
1000
2000
4000
Ls(f) [dB]
94
106
108
106
98
87
84
Reenje:
Slabljenje zvuka usled prostiranja na putu od izvora do take prijema
iznosi:
i isto je na svim frekvencijama.

Slabljenje usled uticaja barijere, na razliitim frekvencijama, izraunava se
kao u prethodnom zadatku, pri uslovima: a = 2 m, H = 3 m, d= 24 m i dato
je u tabeli 6.11.
Nivo zvuka po oktavama na mestu prijema iznosi:
( )
( )
( )
i takoe je u funkciji frekvencije; dat je u tabeli 6.11.

Tabela 6.11: Nivo zvuka po oktavama na mestu prijema
[Hz]
63
125
250
500
Ls(f) [dB] 94 106 108 106

Ld [dB] 27,6 27,6 27,6 27,6
Lb [dB] 9,2 11,5 14,3 17,3
Lp(f) [dB] 57,2 66,9 66,1 61,1
1000
2000
4000
98
87
84
27,6
27,6
27,6
20,3
23,3
24,0
50,1
36,1
32,4
s t r a n a | 247
Zatita od buke
Ukupni nivo zvuka na mestu prijema sada je:
( )

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
ta je buka? Koje vrste buke razlikujemo?

Kako se definie i emu slui ekvivalentni nivo buke?
ta je doza buke?
Skicirati krive koje odreuju nivo buke u prostorijama. Kako se doputeni
nivo buke izraava jednim brojem?
ta je koeficijent transmisije? Kako se izraunava izolaciona mo
pregrade? Koliko ona iznosi (priblino) za najee pregrade u praksi?
O emu govori zakon mase i kako on glasi?
Koju vrstu buke nazivamo strukturnom? Kako se ona iri?
ta je zvuna izolovanost i od ega ona zavisi?
ta se, kad je u pitanju izolaciona mo vrste pregrade, podrazumeva pod
zakonom mase?
Kako izolaciona mo vrste pregrade zavisi od frekvencije?
ta je frekvencija koincidencije i kakva je izolaciona mo vrste pregrade u
okolini ove frekvencije?
Kakva je izolaciona mo dvostruke pregrade ispod frekvencije rezonance?
Od koje frekvencije nastaje poboljanje izolacione moi dvostruke
pregrade?
ta je bolje s take gledita poveanja izolacione moi dvostruke pregrade;
da se povea za 50% rastojanje izmeu pregrada, ili masa jedne pregrade?
Koliki je nagib frekvencijske karakteristike izolacione moi dvostruke
pregrade iznad frekvencije rezonance?
Kako je mogue menjati frekvenciju rezonance dvostruke pregrade kod
koje su povrinske mase sastavnih delova unapred date?
s t r a n a | 248
Zatita od buke
17. Kako izolacionoj moi osnovne pregrade doprinosi laka obloga? Skicirati
dijagram.
18. Od ega zavisi izolaciona mo vrata?
19. Kad se umesto jednih koriste dvoja vrata i kako se u tom sluaju
poboljava izolaciona mo ovakve strukture.
20. Od ega zavisi izolaciona mo prozora?
21. Navesti osnovne konstrukcione odlike prozora velike izolacione moi koji
se koriste izmeu studija i reija?
Prilog 6.1: Vrednosti ms , fk , i f2 / f1 za neke standardne graevinske materijale za

pregradu debljine 1 cm [7]
Materijal
Beton
Opeka
elik
Olovo
Aluminijum
Staklo
Pleksiglas
Drvo (perploa)
Jelova graa
Gips
Malter, pesak
ms [kg/m2]
fk [Hz]
irina platoa (f2 / f1)
23,0
21,0
76,0
110,0
27,0
25,0
11,5
6,0
5,5
8,0
17,0
1870
2100
1270
5500
1290
1520
3080
2170
890
3900
1270
0,005
0,01
0,0001
4,5
4,5
11,0
0,001
11,0
10,0
0,01
6,5
0,03
8,0
Prilog 6.2: Visina platoa u funkciji povrinske mase jednostruke pregrade [7]
dB 50
Rp
45
40
35
30
25
20
20
40
80 160 320 640 kg/m2

ms
s t r a n a | 249
Zatita od buke
Literatura:
[1] V. S. Mankovsky, Acoustics of Studio and Auditoria, Comunication Arts Books ,
New York, 1971.
[2] L.L. Beranek, Noise and Vibration Control, McGrow Hill, Inc. 1971.
[3] M. Rettinger, Acoustic Design and Noise Control, vol.2, Chemical Publishing Co.,
New York, 1977.
[4] T. Jelakovi, Zvuk, sluh, arhitektonska akustika, kolska knjiga, Zagreb, 1978.
[5] K. B. Ginn, Architectural Acoustics, Bruuel&Kjaer, 1978.
[6] M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica, Buka tetna dejstva, merenje i zatita,
Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1982.
[7] H. Kurtovi, Osnovi tehnike akustike, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
[8] M. H. Harris, Handbook of Acoustical Measurements and Noise Control,
Acoustical Society of America, 1998.
[9] M. Miji, Akustika u arhitekturi, Nauka, Beograd, 2001.
[10] A. D. Bies, H. H. Hansen, Engineering Noise Control, Spon Press, London,
2003.
[11] D.D. Kali, Kvalitet zvune zatite zgrada, asopis Izgradnja, Beograd, 2004.
[12] M. Praevi, D. Cvetkovi, Buka u ivotnoj sredini, Fakultet zatite na radu,
Ni, 2005.
[13] M. Long, Architectural Acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
s t r a n a | 250
Audiotehnika
7. AUDIOTEHNIKA
7.1 Zvunike skretnice
Zvunike skretnice su elektrine mree koje se sastoje od dva ili vie filtara,
pa tako u zavisnosti od njihovog broja, imamo dvopojasne, tropojasne ili
viepojasne skretnice. Skretnice dele audio signal, koji treba reprodukovati, na
dva ili vie odvojenih signala po frekvenciji.
Presena frekvencija skretnice f0 je frekvencija na kojoj se seku amplitudske

karakteristike filtara u skretnici, slika 7.1. Opseg frekvencija u okolini presene
frekvencije skretnice nazivamo prelazna oblast ili prelazna zona.
FL
FH
f0
Slika 7.1:
Amplitudske karakteristike filtara u
dvopojasnoj skretnici:
FL filtar propusnik niskih frekvencija,
FH filtar propusnik visokih frekvencija,
f0 presena frekvencija skretnice
U praksi se primenjuje pravilo da signal za srednjetonske i visokotonske

zvunike treba sei najmanje oktavu iznad njihove frekvencije rezonance. Na
primer, ako je frekvencija rezonance srednjetonskog zvunika na
500 Hz, odgovarajua skretnica treba da ima presenu frekvenciju na 1 kHz, ili
jo bolje, na neto vioj vrednosti.
Tabela 7.1: Maksimalne granine frekvencije za zvunike razliitih dimenzija
Zvunik veliina [cm (in)]
Maksimalna granina frekvencija [kHz]
20,32 (8)
1,5 - 2
25,4 (10)
1,5
30,48 (12)
1,2
38,1 (15)
s t r a n a | 251
Audiotehnika
Niskotonske zvunike trebalo bi koristiti samo u opsegu frekvencija gde je

njihovo zraenje neusmereno, a to je ispod frekvencije na kojoj je talasna
duina zvuka jednaka efektivnom preniku membrane, odnosno ispod granine
frekvencije date u tabeli 7.1.
Red skretnice odreen je brojem reaktivnih elemenata u njenim filtrima. Tako

skretnica prvog reda ima po jedan element u svakom filtru, dok recimo,
skretnica treeg reda ima po tri elementa u svakom filtru.
Tip skretnice zavisi od tipa filtara od kojih je sagraena. U praksi se obino

koriste skretnice sa Batervortovim ili Linkvic Rajlijevim filtrima pa se nazivaju
Batervortove (B) ili Linkvic Rajlijeve (L-R) skretnice.
Lestviaste mree, slika 7.2, koriste se za realizaciju pasivnih zvunikih

skretnica. Normalizovane vrednosti gn komponenti za Batervortove (B) ili
Linkvic Rajlijeve (L-R) filtre date su u tabeli 7.2. Normalizacija je izvedena na
presenu uestanost 0 = 1 rad/s i otpornost optereenja R = 1. Stvarne
vrednosti komponenti dobijaju se denormalizacijom:
(
(
)
)
za filtar propusnik niskih i

(
(
)
)
za filtar propusnik visokih frekvencija.

U prethodnim izrazima R je otpornost zvunika, f0 presena frekvencija
skretnice i gn (n = 1, 2, 3, 4), normalizovane vrednosti elementa koja zavisi od
tipa i reda skretnice, tabela 7.2.
s t r a n a | 252
Audiotehnika
Slika 7.2: Elektrina ema dvopojasne zvunike skretnice

realizovane pasivnim lestviastim mreama
Tabela 7.2: Normalizovane vrednosti komponenti (R = 1, 0 = 1)

za Batervortove (B1, B2, B3 i B4) i Linkvic Rajlijeve (LR2 i LR4) filtre
Tip i red filtra
g1
g2
g3
g4
B1
B2
1,414
0,707
B3
1,500
1,333
0,400
B4
1,531
1,577
1,082
0,383
LR 2
2,000
0,500
LR 4
1,886
1,591
0,943
0,354
Kompenzacija optereenja pasivnih skretnica. U realnim uslovima filtri u

skretnici optereeni su zvunicima. Kao to je poznato zvunik nije ni
konstantno ni isto termogeno optereenje. Iz tog razloga treba oekivati da e
se ponaanje pasivne skretnice optereene zvunicima znatno razlikovati od
onog koje se teorijski predvia i koje bi se imalo pri konstantnom termogenom
optereenju, za koje su filtri u skretnici projektovani.
Ovi nedostaci pasivnih skretnica mogu se znatno ublaiti pravilnom
kompenzacijom optereenja filtara u njoj. Kompenzacija se izvodi pasivnom
mreom Zkomp vezanom paralelno prikljucima zvunika, slika 7.3, uz uslov da
ulazna impedansa Zul bude jednaka otpornosti kalema zvunika RE.
s t r a n a | 253
Audiotehnika
Z komp.
Z
Zul = RE
skretnica
komp. mrea
zvunik
Slika 7.3: Princip kompenzacije optereenja pasivne skretnice
Kada se radi o niskofrekventnoj sekciji skretnice (filtar propusnik niskih

frekvencija), tada je dovoljno izvriti samo kompenzaciju induktivnosti kalema
zvunika LE u kom sluaju se kompenzaciona mrea sa slike 7.3 svodi na rednu
vezu otpornika RE i kondenzatora CE, slika 7.4a, gde je:
Kod filtra propusnika visokih frekvencija, po pravilu, postoji potreba samo za

kompenzacijom mehanike impedanse zvunika. Kompenzaciona mrea se
sastoji od redne veze otpornika RE i RM, kalema LM i kondenzatora CM, slika 7.4b,
gde je:
s t r a n a | 254
Audiotehnika
(
(
a)
b)
)
)
Slika 7. 4:
Izgled kompenzacione mree za
a) filtar propusnik niskih frekvencija,
b) filtar propusnik visokih frekvencija
U prethodnim izrazima QMS i QES su Q faktori zvunika koji uzimaju u obzir

mehanike i elektrine gubitke dok je S = 2 fS, gde je fS frekvencija
rezonance zvunika.
Pasivni oslabljivai (atenuatori ili razdelnici napona) su otporne mree s

konstantnim ili promenljivim elementima koje se postavljaju izmeu skretnice i
zvunika. Namena im je da za odreeni iznos smanje pobudni napon srednje i
visoko tonskih zvunika, kako bi se ostvario odgovarajui balans izmeu nivoa
zvunih pritisaka koje stvaraju pojedini zvunici u zvunikom sistemu. U praksi
se najee sreu oslabljivai L tipa, slika 7.5.
Oslabljiva mora, pre svega, da obezbedi odgovarajui pad napona
A = 20 log (V2 / V1) i konstantnu ulaznu impedansu Zul, pri emu su vrednosti
njegovih elemenata:
s t r a n a | 255
Audiotehnika
Za Z se uzima nazivna (nominalna) vrednost impedanse zvunika, ili kada je

izvrena kompenzacija optereenja skretnice, vrednost otpornosti kalema za
jednosmernu struju RE.
Slika 7.5: L oslabljiva s fiksnim vrednostima otpornika
Kalemovi koji se koriste u audio skretnicama izrauju se s magnetnim jezgrom

ili bez jezgra. Kalemovi s jezgrom su po pravilu jeftiniji jer u sebi imaju manje
bakra koji je danas veoma skup. Pored toga, ovi kalemovi mnogo su manjih
dimenzija za istu vrednost induktivnosti i manje su osetljivi na uticaj stranih
elektromagnetnih polja. Meutim, oni mogu biti uzrok znaajajnih izoblienja
audio signala.
Kalemovi bez jezgra nemaju ovaj nedostatak, ali su osetljivi na uticaj stranih
promenljivih elektromagnetnih polja, kakva na primer stvara mreni
transformator kod audio ureaja. Meutim, pasivne skretnice s kalemovima
bez jezgra najee se ugrauju u zvunike kutije, gde ovakvih izvora smetnji
nema.
Kalemovi u audio skretnicama moraju imati malu otpornost da bi imali to
manje gubitke i da ne bi pokvarili faktor priguenja pojaavaa snage. Mala
s t r a n a | 256
Audiotehnika
otpornost trai icu veeg prenika to poveava cenu i dimenzije kalema.

Stoga je poeljno, kada se radi o kalemovima bez jezgra, optimizirati njihov
oblik i dimenzije tako da se za datu induktivnost i otpornost utroi to manje
bakra ili pak dobije to manji kalem. Kod kalemova s jezgrom za ovim nema
potrebe, jer oni, zbog prisustva jezgra, imaju male dimenzije i mali broj
namotaja, odnosno malu koliinu bakra.
s t r a n a | 257
Audiotehnika
ZADACI
7.1
Proraunati dvopojasnu skretnicu prvog reda ija je presena frekvencija

f0 = 1,2 kHz. Impedansa zvunika u oba frekvencijska opsega je R = 8 .
Reenje:
Na slici 7.6 prikazana je elektrina ema skretnice prvog reda. Ona sadri
samo dva elementa, kondenzator u grani s visokotonskim zvunikom i
kalem u grani s niskotonskim zvunikom.
Slika 7.6: Elektrina ema skretnice prvog reda
Imajui u vidu tabelu 7.2 i optu emu na slici 7.2, vrednosti ovih elemenata
odreuju se prema izrazima:
s t r a n a | 258
Audiotehnika
U prethodnim jednainama, kao i u narednim izrazima vezanim za proraun

elemenata skretnice sa gi (1, 2, ..., 4) su oznaene normalizovane vrednosti
elemenata skretnice date su u tabeli 7.2.
Takoe su sa H u indeksu oznaeni elementi u filtru propusniku visokih
frekvencija (High pass), a sa L elementi u filtru propusniku niskih
frekvencija (Low pass).
7.2
Pokazati kako se menjaju vrednosti elemenata u skretnici prvog reda

kada se menja vrednost:
a) presene frekvencije skretnice f0,
b) impedanse zvunika R.
Reenje:
Vrednosti elemenata skretnice date su izrazima:
odakle se vidi da:

a) s porastom presene frekvencije skretnice f0 opadaju vrednosti
kapaciteta kondenzatora i induktivnosti kalema,
b) s porastom impedanse zvunika opada kapacitet kondenzatora i raste
induktivnost kalema.
Ovo takoe znai da su elementi skretnice manjih dimenzija to je njena
presena frekvencija via i da su za zvunike vee impedanse (na primer
8 umesto 4 ) potrebni manji kondenzatori i ve'i kalemovi.
s t r a n a | 259
Audiotehnika
7.3
Proraunati skretnicu drugog reda, Linkvic-Rajlijevog tipa, presene

frekvencije 800 Hz, ako su impedanse zvunika 4 .
Reenje:
Elektrina ema skretnice drugog reda prikazana je na slici 7.7. Ova
skretnica u svakoj grani ima po dva elementa, kondenzator i kalem, samo
to su postavljeni u obrnutom redosledu.
Slika 7.7: Elektrina ema skretnice drugog

reda
Prema tabeli 7.2 i optoj emi na slici 7.2, za skretnicu Linkvic-Rajlijeva tipa
vrednosti ovih elemenata odreuju se prema nie navedenim izrazima.
a) Filtar propusnik visokih frekvencija:
b) Filtar propusnik niskih frekvencija:
s t r a n a | 260
Audiotehnika
Kao to se vidi vrednosti elemenata u visokofrekventnoj i niskofrekventnoj

grani skretnice su iste.
7.4
Proraunati skretnicu treeg reda, Batervortovog tipa, presene

frekvencije 3,2 kHz, ako su impedanse zvunika 8 .
Reenje:
Elektrina ema skretnice treeg reda prikazana je na slici 7.8. Ova
skretnica u svakoj grani ima po tri elementa, ije se vrednosti
proraunavaju prema nie navedenim izrazima.
Slika 7.8:
Elektrina ema skretnice treeg reda
a) Filtar propusnik visokih frekvencija:
s t r a n a | 261
Audiotehnika
b) Filtar propusnik niskih frekvencija:
7.5
U filtru propusniku niskih frekvencija koji se nalazi u sastavu skretnice

drugog reda i ija je presena frekvencija f0 = 1,4 kHz, treba
kompenzovati impedansu optereenja koju predstavlja zvunik.
Otpornost i induktivnost zvunika imaju vrednosti RE = 6,2 i
LE = 1,5 mH.
Reenje:
Ovde se radi o kompenzaciji induktivnosti kalema i kompenzaciona mrea
se sastoji od redne veze otpornika i kondenzatora, slika 7.4a i 7.9, ije su
vrednosti:
s t r a n a | 262
Audiotehnika
L = 1,6 mH
R1 = 6,2
eg
C = 7 F
VZ
Z
C1 = 39 F
Ys
Slika 7.9: Srednjetonski zvunik s kompenzacionom mreom (R1, C1) i filtrom propusnikom
niskih frekvencija (L,C)
Na slikama 7.10 i 7.11 date su admitansa (Ys) i prenosna funkcija

(20logVZ/eg) skretnice bez kompenzacije i s kompenzacijom, odakle se vidi
da je razlika oigledna.
b)
Ys
a)
10 dB
20
200
f (Hz)
2000
Slika 7.10: Modul admitanse optereenja filtra (Ys) sa slike 7.9:

a) bez kompenzacije, b) s kompenzacijom
s t r a n a | 263
Audiotehnika
(dB)
b)
c)
a)
-20
400
1000
2000
f (Hz)
10000
Slika 7.11: Prenosna funkcija filtra sa slike 7.9, kada je optereenje a) otpornik od
8, b) zvunik, c) zvunik s kompenzacionom mreom
7.6
Srednjetonski pobuiva napaja se preko filtra propusnika visokih

frekvencija prvog reda (kondenzator C), granine frekvencije 700 Hz.
Parametri ovog pobuivaa su fs = 542 Hz, QMS = 7, QES = 1,17 i
RE = 5,1 . Odrediti elemente kompenzacione mree za kompenzaciju
optereenja filtra.
Reenje:
U ovom sluaju treba kompenzovati impedansu zvunika u okolini njegove
frekvencije rezonance, pa je kompenzaciona mrea neto sloenija, slike
7.4b i 7.12.
C = 31 F
R
eg
VZ
LM
CM
ys
s t r a n a | 264
Slika 7.12: Srednjetonski pobuiva s

levkom s kompenzacionom mreom
(R, LM, CM) i pobudnim filtrom (C)
Audiotehnika
Vrednosti kompenzacionih elemenata su:
(dB)
b)
c)
-10
a)
-20
-30
100
500
2000
f (Hz)
Slika 7.13: Prenosna funkcija filtra sa slike 7.12, kada je optereenje a) otpornik od
5,1 , b) pobuiva s levkom, c) pobuiva s levkom i kompenzacionom mreom
Na slici 7.13 prikazana je prenosna funkcija (20logVZ/eg) filtra sa slike 7.12

pri konstantnom ulaznom naponu eg za tri sluaja optereenja filtra: a)
otpornik od 5.1 , b) pobuiva s levkom, c) pobuiva s levkom i
kompenzacionom mreom.
s t r a n a | 265
Audiotehnika
7.7
Pasivni otporni razdelnik (oslabljiva) prikazan na slici 7.14 treba u

visokotonskoj grani skretnice dodati na red sa zvunikom da bi se njegov
nivo oslabio za A = 4 dB.
Odrediti:
a) vrednosti otpornosti otpornika R1 i R2, ako je impedansa zvunika
Z = 8 ,
b) snage otpornika ako se skretnica napaja pojaavaem ija je snaga Pe =
50 W.
R1
skretnica
U1
R2
U2
Zul
oslabljiva
Slika 7.14:
Pasivni L oslabljiva
(razdelnik napona) s
fiksnim elementima
Reenje:
a) Vrednosti otpornosti otpornika su:
Ovde je za impedansu zvunika Z uzeta njena nominalna vrednost od

8 . Meutim, u sluajevima kada je izvrena kompenzacija uticaja
impedanse za Z treba uzeti vrednost otpornosti kalema zvunika
(Z = RE).
s t r a n a | 266
Audiotehnika
b) Otpornost optereenja pojaavaa snage je 8 , jer je to ulazna

impedansa Zul kola na slici 7,14. Pri ulaznoj snazi Pe = 50 W naponi U1 i
U2 imaju vrednosti:
gde je R ekvivalentna vrednost otpornosti paralelne veze R2 i Z.

Napon na otporniku R1 jednak je razlici napona U1 i U2, to iznosi 7,5 V.
Sada su potrebne snage otpornika R1 i R2, respektivno:
(
Potrebne snage otpornika odreene su pod najnepovoljnijim uslovima, tj.

pod pretpostavkom da pojaava snage napaja zvunik sinusnom snagom
od 50 W. Ovo e se u praksi retko kada desiti (ukoliko se ne radi o mernom
pojaavau), i realne snage signala govora i muzike bie znatno manje.
Vrednosti vrnog faktora signala govora su reda 10 dB, a signala muzike,
zavisno od vrste, znato vee. Imajui u vidu da sinusni signal ima vrni
faktor od 3 dB, moemo s dovoljnom sigurnou uzeti da je vrednost
dugovremene snage realnih signala koji e biti reprodukovani preko
s t r a n a | 267
Audiotehnika
zvunika bar za 6 dB (ili 4 puta) nia od snage sinusnog signala. U istom

iznosu moemo smanjiti i gore dobijene potrebne snage P1 i P2.
7.8
Merenjem je dobijeno da je induktivnost kalema, ije je jezgro

nepoznatih karakteristika, Ltest = 0,3 mH. Pri tome je na kalemu bilo
namotano Ntest = 10 navojaka. Odrediti potreban broj navojaka N da bi
induktivnost kalema bila L = 1, 6 mH.
Reenje:
Iz rezultata merenja nalazimo da je faktor induktivnosti kalema:
Sada je potreban broj navojaka N za eljenu induktivnost L:
7.9
Proraunati kalem bez jezgra induktivnosti L = 1,28 mH, koji se nalazi u

jednoj grani skretnice, a ija otpornost Rk treba da bude najvie 5% od
vrednosti nominalne impedanse zvunika. Kalem treba da ima minimalnu
koliinu bakra u namotaju. Nominalna impedansa zvunika je R = 8 .
Reenje:
Otpornost ovog kalema moe da bude najvie:
s t r a n a | 268
Audiotehnika
pa je njegova vremenska konstanta:
Sada je potrebna visina kalema:
i broj navojaka ice:
Ukupna duina ice je:
a njen prenik:
s t r a n a | 269
Audiotehnika
Na kraju, masa bakra u kalemu (ime je uglavnom odreena njegova cena)

iznosi:
Kalem je torusnog oblika, iji su presek i dimenzije prikazani na slici 7.15.
d = 2h
Slika 7.15: Popreni presek

kalema bez jezgra kod kojeg
je optimizirana zapremina
bakra u namotaju
D = 4h
U praksi moe da bude problem nai icu prenika dobijenog u proraunu,

poto se lak ica, koja bi se ovde koristila, proizvodi u definisanim
standardnim vrednostima prenika. Reenje je da se kalem namota s vie
strukova tanje ice, iji je ukupni ekvivalentni prenik jednak raunski
dobijenoj vrednosti d, ili da se uzme najpriblinija standardna vrednost
umesto izraunate. U ovom drugom sluaju doi e do odstupanja
induktivnosti od eljene vrednosti koje, meutim, nije vee od 5%.
Ako je ipak potrebno da kalem ima preciznu vrednost induktivnosti savet je
da se prenik ice koriguje navie (da otpornost kalema ne bi bila vea
od eljene) a da se saglasno poveanju prenika povea i ukupna duina
ice. Pokazuje se da je u ovom sluaju potrebno procentualno
poveanje duine ice 2,5 puta manje od procentualnog poveanja njenog
prenika.
U naem sluaju umesto raunski dobijenog prenika od 1,27 mm uzeemo
icu prenika 1,3 mm. Procentualno poveanje prenika je 2,4%, pa ukupnu
duinu ice treba poveati za 0,96% ili priblino za 1%. Pri tome e
induktivnost zadrati, sasvim priblino, eljenu vrednost.
s t r a n a | 270
7.10
Audiotehnika
Odrediti dimenzije i masu kalema bez jezgra ija je induktivnost 2,5 mH, a
otpornost najvie 0,2 .
Reenje:
Vremenska konstanta ovog kalema je:
Sada je potrebna visina kalema:
Unutranji i spoljanji prenik kalema su, respektivno:
dok je njegova masa:
s t r a n a | 271
Audiotehnika
7.2 Audio kablovi
Brzina prostiranja signala. Elektrini signali se kroz telekomunikacione kablove

(gde spadaju i audio kablovi) kreu brzinom v koja je manja od brzine svetlosti
c. Koliko je to umanjenje zavisi od relativne dielektrine konstante materijala r
u kojem se nalaze provodnici u kablu (polietinel, polipropilen, pvc) i moe se
pisati da je:
Frekvencijski opseg potreban za prenos audio signala. U audiotehnici

razlikujemo kablove za prenos analognih i kablove za prenos digitalnih signala.
Najee se smatra da je za prenos analognih audio signala dovoljan
frekvencijski opseg od 20 kHz, i ako ovi signali imaju harmonijske komponente i
u ultrazvunom delu spektra.
Potreban frekvencijski opseg B za prenos digitalnih audio signala zavisi od
frekvencije odabiranja f0 i moe se uzeti da je:
Tako se za frekvencije odabiranja f0 = 32 do 192 kHz, potreban opseg B kree

od 4 do 25 MHz. Kao to vidimo, ovde je potreban frekvencijski opseg vie od
hiljadu puta iri nego u sluaju kada se radi o prenosu analognih audio signala.
Pojava prostiranja elektromagnetnih talasa u kablu. Kada je duina kabla

uporediva s talasnom duinom signala koji se njime prenosi kaemo da u kablu
dolazi do pojave prostiranja elektromagnetnih talasa. Ako ovakav kabl nije
zavren na oba kraja (kod izvora i prijemnika) svojom karakteristinom
impedansom u njemu, usled refleksija, dolazi do izoblienja signala.
Da u kablu ne bi dolo do pojave prostiranja (kada ne moramo voditi rauna o
njegovoj karakteristinoj impedansi i kada ga moemo predstaviti
koncentrisanim parametrima) njegova duina l mora biti manja od 0,1 , gde je
duina elektrinih talasa u njemu.
s t r a n a | 272
Audiotehnika
Kratki audio kablovi. Kada se radi o kratkim audio kablovima ija je duina
znatno manja od talasne duine signala koji prenose moemo ih predstaviti
koncentrisanim parametrima i otpornou Rk, induktivnou Lk i kapacitivnou
Ck, slika 7.16. Uticaj kablova na audio signal u ovom sluaju slian je uticaju
filtara propusnika niskih frekvencija.
L
izvor
kabl
Slika 7.16 : Kratak audio kabl predstavljen

koncentrisanim parametrima
prijemnik
Skin efekat je pojava kod koje naizmenina struja tei da kroz provodnik
protie sve blie njegovoj povrini to je frekvencija signala via. Tako na viim
frekvencijama struja protie samo kroz deo ukupne povrine poprenog
preseka provodnika, usled ega se poveava njegova otpornost.
Za bakarni provodnik dubina skin efekta data je izrazom:
gde je f frekvencija signala.

Odnos otpornosti za naizmeninu Rac i jednosmernu Rdc struju, usled uticaja
skin efekta iznosi:
gde je r poluprenik provodnika u mm.
s t r a n a | 273
Audiotehnika
ZADACI
7.11
Odrediti brzinu prostiranja elektrinih signala u audio kablovima.

Reenje:
Brzina prostiranja elektrinih signala u kablu data je relacijom:
Relativna dielektrina konstanta izolacionih materijala, koji se obino

koriste u audio kablovima (polietilen, polipropilen, teflon, neke vrste pvc),
ima priblino vrednosti r = 2 3, tako da je brzina v 30 do 40 % manja od
brzine svetlosti. U literaturi se najee navodi da je brzina elektrinih
signala u audio kablovima 30% nia od brzine prostiranja elektromagnetnih
talasa u vazduhu, to iznosi 210 000 km/s.
7.12
Koliko maksimalno mogu biti dugaki audio kablovi da se ne bi ponaali

kao prenosne linije i da bi ih mogli predstaviti njihovim koncentrisanim
parametrima?
Reenje:
Da u kablu ne bi dolo do pojave prostiranja njegova duina l mora biti
manja od 0,1 , gde je duina elektrinih talasa u njemu ili:
Iz gornjeg izraza moe se zakljuiti da se kablovi za analogne audio signale

(fmax = 20 kHz), ija je duina manja od 1 km, nee ponaati kao
prenosne linije i da nije vano kolika je i da li je konstantna njihova
karakteristina impedansa. Kablove za ovu namenu moemo predstaviti
s t r a n a | 274
Audiotehnika
njihovim koncentrisanim parametrima: otpornou Rk, induktivnou Lk i

kapacitivnou Ck i njihov uticaj na audio signal slian je uticaju filtara
propusnika niskih frekvencija.
Meutim, kada su u pitanju digitalni audio signali (fmax = 4 do 25 MHz)
kablovi ija je duina od 1 do 5 m ve e se ponaati kao prenosne linije i
moraju biti zavreni na obe strane svojom karakteristinom impedansom.
7.13
Odrediti frekvencije na kojima, usled uticaja kabla, mikrofonski signal

oslabi za 0,5, 1 i 3 dB. Duine kabla su 50, 100 i 200 m, poduna otpornost
R = 51,7 m/m, poduna kapacitivnost C = 115 pF/m a poduna
induktivnost se moe zanemariti. Unutranja otpornost mikrofona je Rg =
200 a ulazna otpornost mikrofonskog pretpojaavaa Rp = 1,5 k.
Reenje:
Elektrina ema veze mikrofon kabl pretpojaava prikazana je na slici
7.17.
p p
mikrofon
kabl
prijemnik
Slika 7.17: Elektrina ema veze

mikrofon kabl - pretpojaava
Uticaj otpornosti kabla Rk svodi se na neznatno dodatno slabljenje

mikrofonskog signala koje na liniji duine 200 m (ukupna duina provodnika
400 m a otpornost 20,68 ) iznosi 0,14 dB. Zato emo ovu otpornost u
daljem raunu zanemariti.
s t r a n a | 275
Audiotehnika
Normalizovana prenosna funkcija kola sa slike 7.17 data je relacijom:
i predstavlja prenosnu funkciju filtra propusnika niskih frekvencija. Iz ovog

izraza, uz uslov Rg Rp, dobijamo:
Za slabljenja mikrofonskog signala od 0,5, 1 i 3 dB vrednosti normalizovane

prenosne funkcije A iznose 0,944, 0,89 i 0,707, respektivno, pa se iz gornjeg
izraza mogu nai odgovarajue granine frekvencije f0,5, f1 i f3. Njihove
vrednosti za tri razliite duine kabla prikazane su u tabeli 7.3.
Tabela 7.3: Gornja granina frekvencija filtra koji ine mikrofon, kabl i pretpojaava
u zavisnosti od duine mikrofonskog kabla
Impedansa mikrofona Rg = 200

Poduna kapacitivnost kabla C = 115 pF/m
Duina
mikrofonskog
kabla (m)
f0,5
(kHz)
f1
(kHz)
f3
(kHz)
50
48,4
70,9
138.5
100
24,2
35,4
69,2
200
12,1
17,7
34,6
Ako kao kriterijum uzmemo pad amplitudske karakteristike za 1 dB, vidimo

da mikrofonski kabl ne sme biti dui od 200 m. Ukoliko se radi o jo
s t r a n a | 276
Audiotehnika
stroijem zahtevu, ili se u obzir uzme i promena faze, onda su

mogue duine mikrofonskog kabla jo manje. Na ulazu mikrofonskih
pretpojaavaa esto se ugrauju filtri za zatitu od radio-smetnji. U tom
sluaju kapacitivnost filtra treba dodati ukupnoj kapacitivnosti kabla Ck,
tako da je gornja granina frekvencija jo nia od vrednosti datih u tabeli
7.1.
Pri tome nam, u sluaju relativno dugih mikrofonskih linija, jedino ostaje
mogunost da odaberemo kabl s manjom podunom kapacitivnou
(recimo oko 60 - 80 pF/m), kakvih ima na tritu.
7.14
Tipian zvuniki kabl ima podunu induktivnost L' = 0,6 H/m dok
njegova kapacitivnost nema znaajnijeg uticaja u opsegu audio
frekvencija. Odrediti duinu ovog kabla pri kojoj induktivna komponenta
izaziva promene nivoa signala na zvuniku reda 1 dB (jedva ujne).
Impedansa zvunika je kompenzovana na visokim frekvencijama i
predstavlja istu otpornost R = 6,5 .
Reenje:
Slika 7.18 prikazuje ekvivalentno kolo zvunikog kabla. Ono sadri rednu
otpornost Rk i rednu induktivnost Lk u svakoj grani kola. Vrednost
otpornosti ne zavisi od frekvencije i ovde emo pretpostaviti da je ona mala
pa emo njen uticaj zanemariti. Induktivnost kabla Lk koja je vezana redno
izmeu pojaavaa snage i zvunika formira sa otpornou zvunika R filtar
propusnik niskih frekvencija.
Rk /2
Lk /2
Rk /2
pojaava
snage
Lk /2
kabl
zvunik
Slika 7.18:
Ekvivalentno elektrino kolo
veze: pojaava snage - kabl zvunik
s t r a n a | 277
Audiotehnika
Slabljenje ovog filtra moe se izraziti kao:
S druge strane, imamo da je:
odakle se, posle sreivanja, dobija:
Konano imamo da je:
Ovo je ukupna induktivnost oba provodnika u kablu, pa je duina kabla:
s t r a n a | 278
7.15
Audiotehnika
Kada zvuniki kablovi nisu previe dugaki moe se zanemariti uticaj

njihove induktivnosti i kapacitivnosti na karakteristike audio signala koji
se prenosi. Njihova otpornost tada ne sme prei 5% minimalne vrednosti
impedanse zvunika. Odrediti presek provodnika i duinu kabla koji
ispunjava ovaj uslov, ako je vrednost minimalne impedanse zvunika
Zmin = Rmin = 4 .
Reenje:
Otpornost provodnika poveava se s njegovom duinom i smanjuje s
poveanjem povrine njegovog poprenog preseka, i ne menja se s
frekvencijom. Kako se otpornost provodnika poveava smanjuje se napon V
na zvuniku, slika 7.19, a usled toga je manji i nivo pritiska koji zvunik
stvara. Ovaj efekat poznat je pod nazivom gubitak linije.
Rk /2
Rk /2
pojaava
snage
kabl
zvunik
Slika 7.19: Kratak zvuniki

kabl predstavljen otpornou
njegovih provodnika
Promena nivoa napona na zvuniku, slika 7.19, usled otpora linije Rk je:
Pri minimalnoj vrednosti impedanse zvunika od R = 4 , maksimalna

otpornost linije sme da bude 0,2 (5% od 4 ). Svaka kombinacija duine i
s t r a n a | 279
Audiotehnika
povrine poprenog preseka provodnika moe doi u obzir, ukoliko ukupna

otpornost linije (odlazni i povratni provodnik zajedno) ne pree ovu
vrednost. U tabeli 7.4 prikazane su vrednosti otpornosti za neke uobiajene
preseke provodnika. U etvrtoj koloni tabele, radi poreenja, navedene su
najpriblinije nazivne oznake provodnika prema AWG (American Wire
Guide) numeraciji.
Tabela 7.4: Vrednosti otpornosti na duini od 1 km

za uobiajene preseke provodnika
Presek
(mm2)
Prenik
(mm)
0.50
2,00
R (1 km)
()
36,20
AWG
lmax
(m)
20
2,76
1.00
1,40
18,10
16
5,52
1.50
1,60
12,10
15
8,26
2.50
2,20
7,41
13
13,49
4.00
2,80
4,61
11
21,69
6.00
3,40
3,08
29,41
Maksimalna duina zvunikog kabla u kojem otpornost oba provodnika

nije vea od 0,2 nalazi se iz relacije:
Iz gornjeg izraza dobijamo da je za provodnik ija je povrina poprenog

preseka 0,5 mm2:
s t r a n a | 280
Audiotehnika
a za provodnik preseka 4 mm2:
Za ostale veliine preseka provodnika maksimalne duine lmax navedene su

u zadnjoj koloni tabele 7.4.
Kao to se vidi, maksimalne duine kablova s provodnicima uobiajenog
preseka nisu tako velike. Kad se radi o kunim audio sistemima ove uslove
je mogue zadovoljiti, i tu kablovi mogu biti krai od recimo 10 m.
Meutim, kada se radi o instalacijama na objektima kao to su koncertne i
sportske dvorane, bioskopske i konferencijske sale itd., o ovim zahtevima
treba posebno voditi rauna. Reenje je da se koriste zvunici vee
impedanse (8 ili 16 ) ili da se pojaavai snage postave to blie poziciji
gde su koncentrisani zvunici.
7.16
Kada se kod provodnika u zvunikim kablovima moe govoriti o uticaju

skin efekta na njihovu otpornost i kako se u praksi moe ovaj uticaj
prevazii?
Reenje:
Za bakarni provodnik dubina skin efekta data je izrazom:
i na frekvenciji od 20 kHz ona iznosi 0,467 mm. To znai da kod provodnika

iji je poluprenik manji od 0,467 mm ili ija je povrina poprenog preseka
manja od 0,68 mm2 skin efekat nema nikakvog uticaja.
Meutim, kod debljih provodnika, kakvi su u zvunikim kablovima, uticaj
skin efekta poinje i na niim frekvencijama. Reenje ovog problema je da
se koriste provodnici sastavljeni iz vie pojedinano izolovanih provodnih
ila manjeg poprenog preseka.
s t r a n a | 281
Audiotehnika
7.3 Audio signali
Nivo napona audio signala kao i nivo bilo koje druge veliine prvog stepena
izraava se u odnosu na neku referentnu vrednost, prema izrazu:
gde je V vrednost napona, iji nivo odreujemo, a Vref referentna vrednost

napona u odnosu na koju odreujemo nivo. U audiotehnici se za napon koriste
dve referentne vrednosti: 0,775 V i 1V. Kada se nivo napona izraava u odnosu
na referentnu vrednost od 0,775 V on se oznaava sa dBu a kada se izraava u
odnosu na 1 V tada se oznaava sa dBV.
Vrna vrednost signala je najvea vednost talasnog oblika signala, bilo

pozitivna bilo negativna.
Efektivna (rms) vrednost signala predstavlja vrednost naizmeninog napona (ili

struje) jednaku jednosmernom naponu koji bi proizveo istu koliinu toplote.
Vrni faktor je odnos vrne i efektivne vrednosti signala. Vrni faktor mora biti
definisan za odreeni vremenski interval. Dobro je da to bude interval od 50
ms, koji korespondira s vremenskom konstantom ovejeg ula sluha. Vrni
faktor najee se izraava u decibelima (dB) kao:
(
(
)
)
gde je V(max) maksimalna a V (eff) efektivna vrednost signala.
Dinamiki opseg (izraen u decibelima), nekog audio sistema (ureaj, lanac

ureaja ili prenosni medij) predstavlja razliku izmeu najveeg i najmanjeg
nivoa signala koji moe ovim sistemom da se prenese. Donji limit je obino
s t r a n a | 282
Audiotehnika
odreen nivoom sopstvenog uma sistema. Gornji limit predstavlja nivo pri
kojem signal pri prolasku kroz sistem dostie odreeni iznos izoblienja (obino
0,5 ili 1 %).
Odnos signal um nekog audio sistema predstavlja razliku nivoa srednje

(radne) vrednosti signala i nivoa sopstvenog uma.
Rezerva je razlika izmeu nivoa maksimalnog mogueg signala koji sistem

moe da prenese i nivoa neke date vrednosti signala. Najee se misli na
razliku nivoa najjaeg signala koji audio sistem moe da prenese i vrne
vrednosti signala (headroom). Ovaj parametar je pravilnije zvati rezerva u
odnosu na vrhove signala. U praksi se govori i o rezervi u odnosu na srednju
vrednost signala gde se podrazumeva razlika nivoa najjaeg signala koji audio
sistem moe da prenese i nivoa srednje (radne) vrednosti signala (peakroom).
s t r a n a | 283
Audiotehnika
ZADACI
7.17
Izraunati:
a) Kolike vrednosti napona odgovaraju nivoima audio signala od
+4 dBu i 0dBV?
b) Koliko je +6 dBu izraeno u dBV?
Reenje:
a) Nivo napona V izraunava se iz izraza:
Kada se nivo napona izraava u odnosu na referentnu vrednost od 0,775 V

on se oznaava sa dBu, a kada se izraava u odnosu na 1 V tada se
oznaava sa dBV.
Iz prethodnog izraza se moe odrediti vrednost napona kao:
Tako, kada imamo da je LV1 = +4 dBu onda je:
dok za sluaj LV2 = 0 dBV dobijamo:
s t r a n a | 284
Audiotehnika
b) Inae, moe se pisati da je:
odnosno:
(
ili
Na osnovu prethodnog zakljuujemo da +6 dBu iznosi priblino +4 dBV.
7.18
Koliki je dinamiki opseg audio ureaja ije je napajanje Vcc = 18V, a

njegov sopstveni termiki um, meren na izlazu VN = 200 V.
Reenje:
Poto je napon napajanja ovog ureaja Vcc = 18V, vrna vrednost signala
na njegovom izlazu moe dostii vrednost Vm = 18 V. Ako se radi o
sinusnom signalu, njegova najvea efektivna vrednost je:
s t r a n a | 285
Audiotehnika
ili za 3 dB manja od maksimalne vrednosti. Nivo ove efektivne vrednosti (u

odnosu na Vr = 0,775 V) je:
(
Nivo uma na izlazu ureaja iznosi:
Iz gornjih podataka dobija se da je dinamiki opseg ureaja:
to se smatra veoma dobrim.
7.19
Sopstveni termiki um jednog mikrofona je ETN = 0,223V, maksimalni

nivo pritiska pri izoblienjima izlaznog signala od 0,5 % iznosi
L(0,5%) = 129 dB a nivo pritiska na pragu klipovanja Lmax = 143 dB. Ako je
osetljivost ovog mikrofona s = 10 mV/Pa odrediti njegov:
a)
dinamiki opseg,
b)
odnos signal/um,
c)
rezervu (headroom).
Reenje:
a) Dinamiki opseg mikrofona jednak je odnosu nivoa maksimalnog
izlaznog signala pri izoblienjima od 0,5 % i nivoa uma, slika 7.20. Prvo
emo odrediti zvuni pritisak p koji odgovara nivou zvuka od L(0,5%) =
129 dB. Polazei od izraza:
(
s t r a n a | 286
Audiotehnika
gde je pref referentna vrednost zvunog pritiska, imamo:
Pri ovoj vrednosti zvunog pritiska izlazni napon mikrofona bie:
Sada je dinamiki opseg mikrofona L :
b) Odnos signal/um S/N jednak je odnosu nivoa izlaznog signala

mikrofona pri srednjem (radnom) pritisku i nivoa uma, odnosno:
c) Rezerva ili headroom H ovog mikrofona jednaka je razlici

maksimalnog nivoa pritiska Lmax, pri kojem dolazi do klipovanja izlaznog
signala i nivoa pritiska L(0,5%) pri kojie je izoblienje signala 0,5%. Drugim
reima imamo da je:
s t r a n a | 287
Audiotehnika
L(dB)
Lmax
L(0,5%)
Ls
L
Slika 7.20: Karakteristine vrednosti nivoa
signala (LN, LS - radni ili srednji nivo, L(0,5%), Lmax)
i njihove razlike: S/N odnos signal/um,
L - dinamiki opseg i H - rezerva
S/N
Ln
7.20
Srednja vrednost signala na izlazu audio miksera je V = 1,23 V. Izraunati

koliku rezervu (peakroom) u odnosu na srednji nivo signala ima ovaj
mikser ako je njegov napon napajanja:
a) Vcc = 15 V ,
b) Vcc = 24 V.
Reenje:
Rezerva (peakroom) u ovom sluaju predstavlja razliku nivoa najjaeg
signala koji mikser moe da prenese i srednje vrednosti signala.
Nivo srednje vrednosti signala (radni nivo) ovog miksera je:
a) Najvea vrednost neizoblienog signala na izlazu ovog miksera je:
s t r a n a | 288
Audiotehnika
Nivo ove vrednosti u odnosu na referentni napon Vr = 0,775 V iznosi:
Sada se dobija da je rezerva u odnosu na srednju vrednosti signala

(peakroom):
b) U ovom sluaju se, istim postupkom kao pod a), dobija da je:
Kao to se iz ovog primera vidi rezerva ili sposobnost nekog ureaja da

reprodukuje vrne vrednosti signala zavisi od veliine njegovog napona
napajanja, podrazumevajui da se radni (dugovremeni) nivo signala ne
menja. Podsetimo se da muziki signali imaju vrni faktor (zavisno od
tipa muzike) u opsegu od 12 do 23 dB. Minimalno tolika bi morala da
bude rezerva Hsr audio ureaja ako elimo da on reprodukuje ove
signale bez izoblienja, odnosno bez odsecanja njihovih vrhova.
7.21
Srednji nivo ambijentalne buke u jednoj sobi za sluanje je 30 dBA a u

jednoj koncertnoj dvorani 35 dBA. Ako je gornji prihvatljiv nivo sluanja u
s t r a n a | 289
Audiotehnika
sobi 85 dBA a u koncertnoj dvorani 105 dBA odrediti dinamiki opseg

audio sistema u ova dva sluaja.
Reenje:
Dinamiki opseg u oba sluaja je s gornje strane ogranien najveim
prihvatljivim nivoom sluanja. Zvuci vieg nivoa od ovog poinju biti veoma
neprijatni i prouzrokuju negodovanje slualaca. S donje strane dinamiki
opseg ogranien je nivoom ambijentalne buke. Iz prethodnog se moe
zakljuiti da je korisni dinamiki opseg audio sistema u sobi za sluanje
55 dB, a u koncertnoj dvorani 70 dB, to je znatno manje od dinamikog
opsega pojedinih ureaja u audio sistemu (kao to su na primer mikrofon,
mikser itd.), a takoe i znatno manje od dinamikog opsega ovejeg ula
sluha.
Kako se vidi iz prethodnog razmatranja dinamiki opseg audio sistema u
najveoj meri je van mogunosti nae kontrole. Donja granica je odreena
nivoom ambijentalne buke u prostoriji u kojoj se slua reprodukovani
signal, a gornja nivoom komfora slualaca.
7.4 Pojaavai snage
Faktor priguenja pojaavaa snage u realnim uslovima rada definisan je kao:
gde je R ukupna otpornost koju zvunik vidi sa svojih prikljuaka u smeru

pojaavaa snage. R ukljuuje unutranju otpornost pojaavaa snage Rg,
otpornost kabla Rk i otpornost kontakata Rkt.
Pojaanje pojaavaa snage definisano je kao odnos izmeu izlaznog Viz i

ulaznog Vul napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:
s t r a n a | 290
Audiotehnika
Osetljivost pojaavaa snage (oznaava se sa s) definie se kao napon na

njegovom ulazu (Vul = s) pri kojem pojaava ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz.
Nazivna ili nominalna snaga pojaavaa snage predstavlja maksimalnu

kontinualnu snagu koju pojaava moe pouzdano da preda optereenju u
datom opsegu frekvencija za definisano vreme, ili:
gde je:
V maksimalna efektivna vrednost sinusnog napona na bilo kojoj
frekvenciji iz radnog opsega pojaavaa,
Z impedansa optereenja (obino 8 ).
Nominalna (nazivna) snaga zvunika (Power handling capacity-rated power),

predstavlja snagu koju zvunik moe da izdri odreeno vreme (obino dva
sata) a da pri tom trajno ne promeni akustike, mehanike ili elektrine
karakteristike za vie od 10%. Snaga se izraunava kao kolinik iz kvadrata
efektivne vrednosti napona na prikljucima zvunika i njegove vrednosti
impedanse Z. Merni signal je roze um, s vrnim faktorom od 6 dB filtriran
filtrom drugog reda (nagib 12 dB/okt) u opsegu jedne dekade, poev od donje
granine frekvencije zvunika.
Brzina porasta napona na izlazu pojaavaa snage (ili Slew rate ) jednaka je:
gde je Vm amplituda napona na izlazu pojaavaa, pri nazivnoj snazi, a tmin/max

vreme promene izlaznog napona od njegove minimalne do maksimalne
vrednosti.
s t r a n a | 291
Audiotehnika
ZADACI
7.22
Izraunati faktor priguenja (damping faktor - DF) pojaavaa snage ija je

unutranja otpornost Rg = 0,008 , i koji je sa zvunikom impedanse
Z = 8 povezan kablom duine l = 10 m i poprenog preseka provodnika
od 1,5 mm2. Otpornost pojedinanih kontakata na konektorima i na
strani pojaavaa i na strani zvunika je Rkt1 = 15 m.
Reenje:
Faktor priguenja pojaavaa snage moe se izraunati iz izraza:
Z je impedansa zvunika, a R ukupna otpornost koju zvunik vidi sa

svojih prikljuaka u smeru pojaavaa snage, tj.:
gde je Rg unutranja otpornost pojaavaa snage, Rk ukupna otpornost

kabla i Rkt ukupna otpornost kontakata, slika 7.21.
Ukupna duina provodnika u kablu (odlazni i povratni vod) je 20 m.
Otpornost bakarnog provodnika preseka 1 mm2 i duine 1 m je 18 m (18
m/m/mm2), pa e poduna otpornost provodnika iji je presek 1,5 mm2
biti 12 m/m. Ukupna otpornost oba provodnika u kablu za meusobnu
vezu pojaavaa snage i zvunika e, prema tome, biti:
s t r a n a | 292
Audiotehnika
R k /2
Rkt1
Rkt1
Rg
Z
eg
Rkt1
Rkt1
R k /2
Slika 7.21: Parametri za odreivanje faktora priguenja pojaavaa snage
Oba provodnika se zavravaju na konektorima i na strani pojaavaa snage

i na strani zvunika, tako da je ukupna otpornost kontakata:
Sada se faktor priguenja pojaavaa nalazi kao:
Ovo je mnogo manje od vrednosti faktora priguenja koje proizvoai daju

u dokumentaciji za pojaavae snage. Razlika je u tome to proizvoai, u
nameri da svoj proizvod prikau u to boljem svetlu, ne uzimaju u obzir
realne uslove pod kojima e se taj ureaj koristiti i tako zanemaraju uticaj
otpornosti kabla i kontakata. Pravilnije bi bilo da se umesto faktora
priguenja pojaavaa snage daje samo podatak o njegovoj unutranjoj
otpornosti Rg. Oigledno da DF nije karakteristika pojaavaa snage ve
karakteristika sistema pojaava snage kabl zvunik.
s t r a n a | 293
Audiotehnika
7.23
Odrediti pojaanje pojaavaa snage koji daje na izlazu snagu jednaku

svojoj nazivnoj snazi Pnaz = 400 W/4 i ija je osetljivost s = 1,23 V.
Reenje:
Pojaanje A pojaavaa snage definisano je kao odnos izmeu izlaznog Viz i
ulaznog Vul napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:
Osetljivost s pojaavaa snage definie se kao napon na njegovom ulazu

(Vul = s) pri kojem pojaava ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz. Vrednost
izlaznog napona, pri nazivnoj snazi pojaavaa se nalazi iz izraza:
gde je Z impedansa optereenja (obino impedansa zvunika).

Sada je:
(
ili priblino 30 dB ( 20 log 32,5).
7.24
Pojaava A, snage 150 W/8 , ima osetljivost 0,775V. Pojaava B iste

snage ima osetljivost 1,23V. Ako na ulaz oba pojaavaa dovedemo
sinusni napon ija je vrednost Vul = 0,5 V koliki e naponi i snage biti na
izlazima ovih pojaavaa?
s t r a n a | 294
Audiotehnika
Reenje:
Kada je na ulazu napon jednak vrednosti osetljivosti pojaavaa snage na
njegovom izlazu je nazivna snaga od 150 W/8 ili napon od 34,6 V. Pri
ulaznom naponu od 0,5 V, izlazni napon je 1,55 (0,775 V/0,5 V) puta manji
kod pojaavaa A i 2,46 (1,23 V/0,5 V) puta manji kod pojaavaa B, od
napona pri nazivnoj snazi (34,6 V). Tako imamo da je na izlazu pojaavaa A
napon 22,3 V, a odgovarajua snaga (62,2 W), a kod pojaavaa B napon
14,1 V i snaga 24,8 W.
Ovde treba primetiti da pojaava snage manje osetljivosti ima na izlazu
veu snagu pri datom ulaznom naponu. Ovo je logino, poto kod
pojaavaa snage manja osetljivost znai da pojaava dostie nominalnu
izlaznu snagu pri manjem naponu na ulazu.
7.25
Izraunati ukupni stepen iskorienja zvunika s pojaavaem snage

(aktivni zvunik) ako su gubici ispravljaa napona 10 %, ako je pojaava
snage u klasi A i ako je efikasnost zvunika L1,1 = L(1W,1m) = 102 dB a
njegov faktor usmerenosti Q0 = 3.
Reenje:
Stepen iskorienja ovog sistema moe se izraziti kao:
gde su 1, 2 i 3, redom, stepeni iskorienja ispravljaa, pojaavaa snage

i zvunika.
Kako je u zadatku dato, stepen iskorienja ispravljaa je 1 = 0,9 (ili 90%,
poto su gubici 10 %). Maksimalni stepen iskorienja pojaavaa snage u
klasi A je 2 = 0,5 (ili 50 %).
Stepen iskorienja zvunika nai emo iz podatka za njegovu efikasnost i
faktor usmerenosti:
s t r a n a | 295
Audiotehnika
Ukupni stepen iskorienja sada je:

(
Kao to vidimo ovo je veoma neefikasan sistem. Najvei deo elektrine

energije u njemu se pretvara u toplotu (u ispravljau, izlaznom stepenu
pojaavaa snage i kalemu zvunika), a samo 1,5 % u zvunu energiju.
7.26
Preko pojaavaa nazivne snage Pnaz = 100 W/8 reprodukuje se signal

muzike iji je vrni faktor VF = 16 dB. Izraunati koja je najvea
dugovremena efektivna vrednost napona i snage ovog signala na izlazu
pojaavaa.
Reenje:
Nazivna snaga pojaavaa odnosi se na sinusni signal, slika 7.22a, iji vrni
faktor iznosi samo 3 dB. Ova snaga je stoga za 3 dB (odnosno 50%) manja
od maksimalne mogue snage koju pojaava moe da generie. Meutim,
snaga koju pojaava u datim uslovima predaje oprereenju (zvuniku)
najveim delom zavisi od tipa signala, i vrni faktor signala je pouzdan
pokazatelj njene vrednosti, slika 7. 22b.
Maksimalna vrednost napona na izlazu pojaavaa snage je:
Vrni faktor VF (obino izraen u dB) definie se kao odnos maksimalne

Viz(max) i efektivne Viz vrednosti signala, pa je u ovom sluaju:
s t r a n a | 296
Audiotehnika
Iz prethodnog izraza se nalazi:
a odgovarajua snaga na impedansi Z = 8 iznosi:

(
60
50
40
30
20
10
V 0
-10
-20
-30
-40
-50
-60
40
30
0 50 100 150 200 250 300 350400 450
a)
20
10
0
-10
-20
-30
-40
0,5
1,5
2,5
b)
Slika 7.22: Poreenje efektivnih vrednosti napona na izlazu pojaavaa nazivne

snage 100 W/8 : a) sinusni signal, b) signal muzike iji je vrni faktor 16 dB
Dobijeni rezultat govori nam da je maksimalna kontinualna ili

dugovremena snaga na izlazu pojaavaa u ovom sluaju 20 puta manja od
njegove nazivne snage. Ako imamo u vidu da je vrni faktor signala govora i
muzike u granicama od 12 do 23 dB onda je jasno da e nivo snage na
izlazu pojaavaa u realnim uslovima rada biti za toliko nii od maksimalne
snage koju pojaava moe da da. Drugim reima, snaga na izlazu
pojaavaa e za 9 do 20 dB (8 do 100 puta) biti nia od njegove nazivne
snage, podrazumevajui da ni u jednom trenutku ne dolazi do odsecanja
vrhova signala (klipovanja).
s t r a n a | 297
Audiotehnika
7.27
Kolika treba da bude snaga pojaavaa koji bi se koristio sa zvunikom

impedanse 8 , i kontinualne nazivne snage Pe = 100 W, da bi se dobio
maksimalni nivo zvuka i da ne bi bili odseeni (klipovani) vrhovi signala?
Reenje:
Poznato je da zvunik ne smemo napajati snagom koja prevazilazi njegove
mogunosti disipacije nastale toplote ili prevazilazi njegove mogunosti
dostizanja odreenog mehanikog pomeraja. Toplota je vei problem za
zvunik nego maksimalni pomeraji; zato se mora vie voditi rauna o
efektivnoj nego o vrnoj vrednosti izlaznog napona pojaavaa.
Ako se podsetimo da se nazivna snaga zvunika odreuje dugotrajnim
testovima sa irokopojasnim signalom roze uma, iji je vrni faktor 6 dB,
onda je jasno da, kada je u pritanju ovaj signal i kada elimo da iskoristimo
sve potencijale zvunika, pojaava treba da ima nazivnu snagu bar
dvostruko veu od nazivne snage zvunika. Ako pri tome elimo da vrhovi
signala ne idu do same granice mogunosti pojaavaa, treba predvideti
odreenu dodatnu rezervu u njegovoj snazi. Tako dolazimo do zakljuka da
je potreban pojaava ija je nazivna snaga 2 do 4 puta (3 do 6 dB) vea od
nazivne snage zvunika ili u ovom sluaju 200 do 400 W/8 . Pri tome se,
korienjem limitera, moe sigurno spreiti mogunost da pojaava snage
klipuje.
Ukoliko nije mogue spreiti klipovanje pojaavaa (recimo ako se ne
koristi limiter i pojaava se prepobudi ili nastane povratna sprega), tada
njegova snaga ne sme prei nazivnu snagu zvunika.
7.28
Da li moe doi do oteenja zvunika koji se napaja audio signalom

preko pojaavaa snage ija je nominalna snaga jednaka nominalnoj snazi
zvunika?
Reenje:
Ako iz nekog razloga ovakav pojaava dovoljno dugo vremena ostane u
stanju dubokog klipovanja na njegovom izlazu e biti snaga vea od njegove
nazivne snage, a time i vea od nazivne snage zvunika. Ovo poveanje
teorijski moe biti dva puta, dok je to u praksi manje,
zavisno od toga kako je dimenzonisan ispravlja kojim se pojaava snage
s t r a n a | 298
Audiotehnika
napaja iz mree. Pri ovakvim uslovima na izlazu pojaavaa verovatno e

doi do oteenja zvunika.
Prilikom klipovanja signala na izlazu pojaavaa dolazi i do pojave
komponenti visoke frekvencije u znatno veem iznosu nego to ih ima u
ulaznom signalu. Kod prosenog muzikog signala i tipinih presenih
frekvencija u tropojasnom zvunikom sistemu 70% snage otpada na
niskotonski, 20-25% na srednjetonski i 5 10% na visokotonski zvunik.
Ovaj odnos se znatno promeni u korist snage na srednjim i viim
frekvencijama kada doe do klipovanja signala i to vie to je klipovanje
dublje. Iz tog razloga esto dolazi do oteenja, naroito visokotonskih
zvunika, ak i kada je nazivna snaga pojaavaa manja od nazivne snage
zvunikog sistema.
7.28
Izraunati kolika treba da bude minimalna brzina porasta napona (Slew

rate) na izlazu pojaavaa snage, ija je nazivna snaga
1000 W/8 .
Reenje:
Pojaava snage treba da ima sposobnost da izlazni napon promeni od
minimalne do maksimalne vrednosti za to krae vreme. Ovaj podatak je
odreen maksimalnom vrednou napona (odnosno snagom) na izlazu
pojaavaa i maksimalnom frekvencijom signala. Promena treba da je bra
nego promena signala sinusnog oblika na 20 kHz od njegove minimalne do
njegove maksimalne vrednosti.
Perioda signala frekvencije f = 20 kHz je:
Vreme promene od minimalne do maksimalne vrednosti iznosi polovinu

periode, slika 7.23, tj.:
s t r a n a | 299
Audiotehnika
+ Vm
T
t
Slika 7.23: Parametri za

odreivanje brzine porasta
napona (Slew rate) na izlazu
pojaavaa snage
- Vm
tmin/max
Amplituda napona pojaavaa nazivne snage 1000 W/8 iznosi:
Ukupna promena izlaznog napona V jednaka je dvostrukoj amplitudi

napona pa je minimalna brzina promene napona ili Slew rate ovog
pojaavaa snage:
U praksi je Slew rate 20 30 V/s, pa i vie od toga. Nije dobro ni da

ova vrednost bude suvie velika. Pojaava moe da reaguje na brze
iznenadne promene signala (pad mikrofona, ukljuivanje ili iskljuivanje
miksera i sl.) bre nego njegova zatitna kola, a to dalje moe dovesti do
oteenja zvunika.
s t r a n a | 300
Audiotehnika

7.1 Zvunike skretnice
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
ta je propusni opseg filtra?

ta je nepropusni opseg filtra?
ta je granina frekvencija filtra?
Skicirati amplitudsku karakteristiku filtra i na njoj oznaiti njegove
karakteristine frekvencijske opsege (propusni, nepropusni, prelaznu
oblast).
Skicirati amplitudske karakteristike filtara propusnika niskih, propusnika
visokih i propusnika opsega frekvencija.
ta je zvunika skretnica?
Kako se mogu podeliti zvunike skretnice? Skicirati osnovne celine
dvopojasnog zvunikog sistema s pasivnom skretnicom.
Skicirati osnovne celine tropojasnog zvunikog sistema s aktivnom
skretnicom.
Skicirati osnovne celine tropojasne skretnice s paralelnim filtrima.
Kako izgleda tropojasna skretnica s rednom vezom dve dvopojasne
skretnice?
Nacrtati elektrinu emu pasivne dvopojasne skretnice drugog reda.
7.2 Audio kablovi

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Koji su osnovni elementi provodnika?

ta je kabl i koji su njegovi osnovni sastavni delovi?
Koji su osnovni sastavni delovi mikrofonskog kabla?
Kolika je brzina elektrinih signala kroz telekomunikacione kablove?
Koliki je frekvencijski opseg potreban za prenos audio signala?
Kada kaemo da u kablu dolazi do pojave prostiranja elektromagnetnih
talasa?
7. ta su kratki audio kablovi?
8. ta je skin efekat i kako se njegov uticaj manifestuje prilikom prenosa
signala audio kablovima?
9. Kako duina kabla, pri prenosu mikrofonskog signala, utie na njegove
karakteristike?
10. Koji parametar je najznaajniji za prenos audio signala kod kratkih
zvunikih kablova?
s t r a n a | 301
Audiotehnika
7.3 Audio signali

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Kako se definie srednja vrednost audio signala?

Kolika je srednja vrednost sinusnog signala?
Kako se odreuju efektivne vrednosti promenljivog napona i struje?
Koliko iznosi efektivna vrednost napona sinusnog oblika?
ta je vrni faktor a ta faktor oblika nekog signala?
Kolike su vrednosti vrnog faktora signala govora i muzike?
Koje se skale nivoa signala najee koriste u audiotehnici?
Kolika je razlika izmeu skala dBu i dBV?
ta se podrazumeva pod dinamikim opsegom (izraenim u decibelima),
nekog audio sistema ili ureaja?
10. Kako se definie odnos signal- um u audiotehnici?
11. ta je rezerva ili hedrum nekog audio ureaja ili sistema?
12. Od ega zavisi sopstveni termiki um nekog audio ureaja?
7.4 Pojaavai snage

1. ta podrazumevamo pod prilagoenjem po snazi a ta pod prilagoenjem
po naponu?
2. Koliki je, priblino, stepen iskorienja pojedinih klasa pojaavaa snage?
3. Kakvi izvorii napajanja se koriste za pojaavae snage?
4. Koliko je priblino, iskorienje elektrine snage napajanja u sprezi
pojaava snage zvunik?
5. ta je damping faktor pojaavaa snage?
6. ta je posledica malog faktora priguenja pojaavaa snage?
7. Koja vrednost faktora priguenja pojaavaa snage se smatra dovoljnom?
8. Da li se faktor priguenja pojaavaa snage menja s frekvencijom?
9. Kakva slinost postoji izmeu definicije snage pojaavaa snage i zvunika?
10. ta se podrazumeva pod snagom pojaavaa snage?
11. Koja je razlika izmeu maksimalne snage sinusnog signala i maksimalne
snage signala muzike kod pojaavaa snage?
12. Kako se u praksi uparuju dati zvunik i pojaava snage, odnosno koji e
se pojaava snage koristiti s datim zvunikom?
13. Moe li se uz dati zvunik bezbedno koristiti pojaava ija je snaga vie od
etiri puta vea od snage zvunika?
14. Koliko moe biti poveanje snage na izlazu pojaavaa ako doe do
klipovanja signala?
15. Koje su vane karakteristike signala, na izlazu pojaavaa snage, pri
klipovanju?
s t r a n a | 302
Audiotehnika
Literatura:
[1] R. H. Small, "Constant-Voltage Crossover Network Desing", J.Audio Eng Soc., vol.
19, no. 1, p.12, 1971.
[2] T. Jealkovi, Tranzistorska audiopojaala, kolska knjiga, Zagreb, 1973.
[3] A. N. Thiele, "Air Cored Inductors for Audio", Proc.IREE, vol 36, no.10, pp. 329,
October 1975.
[4] S. H. Linkwits, "Active Crossover Networks for Noncoincident Drivers", J.Audio
Eng.Soc., vol. 24, no. 1, p. 2-8, 1976.
[5] R. A. Greiner, Amplifier - Loudspeaker Interfacing, Journal of Audio Engineering
Society, vol. 28, No. 5, pp. 311-315, May 1980.
[6] R. M. Bullock, "Loudspeaker-Crossover Systems: An Optimal Crossover Choice",
J.Audio Eng.Soc., vol. 30, no. 7/8, pp. 486-495, 1982.
[7] R. M. Bullock, "Satisfying Loudspeaker Crossover Constraints with Conventional
Networks - Old and New Desings", J.Audio Eng.Soc., vol. 31, no. 7, pp.489-499,
1983
[8] F. E. Davis, Effects of Cable, Loudspeaker, and Amplifier Interactions, Journal
of Audio Engineering Society, Vol.39, No.6, pp. 481-488, Jun 1991.
[9] J. DAppolito, Testing Loudspeakers, Audio Amateur Press, Petrrborough, USA,
1998.
[10] S. H. Lampen, Cable Impedance and Digital Audio, 113th AES Convention,
Convention Paper 5667, Los Angeles, California, USA, October 2002.
[11] W. M. Leach, Jr., Electroacoustics and Audio Amplifier Design, Kendall/Hunt
Publishing Co. Iowa, USA, 2003.
[12] P. Brown, The Equivalent Amplifier Syze, Synergetic Audio Concepts, vol. 33,
no. 2. 2005.
[13] D. Self, Audio Power Amplifier Design Handbook, Fourth ed., Elsevier, 2006.
[14] J. L. Hood, Valve and Transistor Audio Amplifiers, Elsevier, 2007.
[15] K. C. Pohlmann, Principles of Digital Audio, Sixt ed., McGraw Hill, 2011.
[16] M. Miji, Audio sistemi, Akademska misao, Beograd, 2011.
[17] J. Roberts, Audio Power Amplifier Power Rating Mysteries Explained,
http://www.rocketroberts.com/techart/powerart_a.htm
[18] N. R. Preston, Speaker selection and amplifier power ratings Preston
Electronics LLC, http://www.prestonelectronics.com/audio/Speakers.htm
[19] B. Bartlett, We Need More Power, Captain! But Just How Much Amplifier
Power Is Needed? www.prosoundweb.com/
[20] J. Brown, Transmission Lines at Audio Frequencies, and a Bit of History,
Audio Systems Group, Inc., http://audiosystemsgroup.com.
s t r a n a | 303
Audiotehnika
Literatura zbirke zadataka:

[1] A. Damjanovi, H. Kurtovi, Zbirka reenih zadataka iz elektroakustike, Nauna
knjiga, Beograd, 1958.
[2] H. Kurtovi, Zbirka reenih zadataka iz audiotehnike, Graevinska knjiga,
Beograd 1973.
[3] E. Gabor, P. Pravica, Zbirka zadataka iz tehnike akustike, FTN, Novi Sad, 1984.
[4] H. Kurtovi, M. Miji, Zbirka reenih zadataka iz tehnike akustike, Nauna
knjiga, Beograd, 1987.
[5] D. Todorovi, I. Salom, Akustika -zbirka reenih problema, Akademska misao,
Beograd, 2006.
s t r a n a | 304

Akustika-Zbirka Resenih Zadataka-Dragan Drincic, Petar Pravica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akustika-Zbirka Resenih Zadataka-Dragan Drincic, Petar Pravica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dragan Drini

Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija

U nadi da e Zbirka reenih zadataka doprineti rasvetljavanju brojnih pitanja koja se

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Brzina prostiranja zvunih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

Pomeraj estica vazduha se obeleava sa .

Brzina estica vazduha je za prostoperiodian zvuk:

Gustina vazduha se obeleava sa , i iznosi:

Zvuni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja estica vazduha i to u

Zbirka reenih zadataka iz akustike

gde je c brzina prostiranja zvunih talasa.

Snaga zvunog izvora (akustika snaga) svojstvo je svakog izvora zvuka.

Intenzitet zvuka je koliina akustike energije koja u jedinici vremena

gde je povrina kroz koju izvor zrai.

Intenzitet zvuka opada s kvadratom rastojanja.

Proizvod (zvuni pritisak puta rastojanje od zvunog izvora) esto se

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Sloen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

Istovremeno zraenje vie izvora u praksi se esto javlja. Ukupni intenzitet,

to znai da se intenziteti direktno sabiraju.

Zbirka reenih zadataka iz akustike

pri emu je - intenzitet zvuka na jediniom rastojanju od izvora,

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Koliko iznose pomeraji estica vazduha

Na frekvenciji 1000 Hz, pomeraj estica je:

Kada je frekvencija 10.000 Hz:

Izraunati talasnu duinu zvuka pri frekvencijama od 100 Hz i

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Za frekvenciju od 100 Hz je:

Za frekvenciju od 1000 Hz je:

Za koliko puta se promeni (smanji) intenzitet zvuka ako se rastojanje

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Pri dvostrukom rastojanju intenzitet postaje:

Odnos ova dva intenziteta je:

Pri udvostruavanju rastojanja od zvunog izvora intenzitet zvuka e se

Koliku snagu zraenja ima takasti izvor zvuka, koji u slobodnom

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Ako se neposredno uz takasti izvor zvuka, u slobodnom prostoru,

Ukoliko se neposredno uz izvor postavi velika kruta ravan, ugao

Odnos dva intenziteta je:

to znai da se intenzitet poveao dva puta.

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Poveanje zvunog pritiska je puta.

Takasti izvor zvuka snage

Znajui vrednost intenziteta moe se odrediti zvuni pritisak, koji iznosi:

Tri neusmerena zvuna izvora zrae isti um irokog spektra snagom

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Za pojedinane izvore zvuka zvuni pritisak iznosi:

Ukupan zvuni pritisak na mestu prijema je:

Najmanji intenzitet zvuka koji ovek moe da uje na 1000 Hz iznosi

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Ako je zvuni pritisak 1 Pa na rastojanju 1 m od izvora, izraunati

Slino se izraunava i pritisak na 100 m. Vrednost je:

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Na rastojanju od 1000 m ovek vie nee moi da uje emitovanih

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Pitanja za proveru znanja:

Zbirka reenih zadataka iz akustike

Jaina zvuka (ili jo tanije subjektivna jaina zvuka) odreena je snagom

Visina tona zavisi od frekvencije i nalazi se u opsegu od 20Hz do 20.000Hz,

Boja zvuka je odreena spektrom, koji moe da ima samo jednu

Veber-Fehnerov zakon je opti fizioloki zakon (vai za sva ula) i on govori

Nivo zvuka je logaritamska veliina koja se izraava u decibelima (dB). Po