Ljudsko srce je mi i veliine mu ke pesnice.

Sastoji se iz dva odvojena, ali meusobno sl

ina dela, koji zajedno deluju kao pumpa za krv. U desnu stranu srca dolazi krv iz
itavog organizma. To je krv siroma na kiseonikom, jer ga je organizam iz nje ve uze
o i potro io. U levu stranu srca dolazi krv iz plua, a ta krv je, kroz proces disan
ja, obogaena kiseonikom.
Leva strana srca pumpa krv u itav organizam, u sve telesne elije. Ovo snabdevanje
krvlju od kljunog je znaaja za opstanak organizma, jer mu krv donosi kiseonik i hr
anljive materije, pa tako elije mogu ostati u ivotu i dobrom zdravlju. Desna stran
a srca pumpa krv u plua, gde se ona nanovo obogauje kiseonikom.
Dakle, krv siroma na kiseonikom ulazi kroz gornju i donju uplju venu u desnu pretko
moru srca, prelazi u desnu komoru, a ova je svojom mi inom snagom istiskuje u plunu
arteriju. Pluna arterija je veliki krvni sud, koji se kasnije grana i razvodi krv
po itavim pluima. Tamo krv biva nanovo obogaena kiseonikom i vraena u levu stranu s
rca.
Krv obogaena kiseonikom utie u levu pretkomoru srca kroz etiri plune vene. Iz leve p
retkomore osve ena krv dolazi u levu komoru, ijom mi inom snagom biva istisnuta u aort
u, najveu arteriju u organizmu. Aorta se grana u mno tvo arterija i kapilara, koji
donose sve u do svih organa i svih elija organizma.
Srce radi kao dvostruka pumpa. Ritmikim skupljanjem i irenjem njegovih pretkomora
i komora krv se pumpa u dva pravca - krv siroma na kiseonikom odlazi u plua (tzv. m
ali krvotok), a krv bogata kiseonikom u organizam (tzv. veliki krvotok).

Srani mi i se ritmiki iri i skuplja, kao dvostruka pumpa, zahvaljujui postojanju jedne
posebne vrste sranih elija, od kojih je izgraen tzv. prirodni srani pejsmejker. Te el
ije, grupisane u tkz. sinusnom voru stvaraju slabu elektrinu struju u obliku ritmik
ih impulsa, koji se sprovode do svih delova sranog mi ia. Impulsi prouzrokuju naizme
nino grenje i opu tanje sranog mi ia, to ima za rezultat rada srca.
Srce je te ko oko 300 grama, a kad ovek miruje, pumpa 5 do 6 litara krvi u minutu.
U vreme velikog fizikog napora srce je u stanju da ispumpa i do 20 litara krvi u
minutu.
Jedan od naina da se proceni koliko krvi srce ispumpa u minutu jeste merenje broj
a sranih udara za vreme od jednog minuta; taj broj naziva se uestalost sranog ritma
, ili srana frekvencija.