I

TA JE TO USPEH?

Da li ste vi uspeni u igri zvanoj ivot? ivite ili ivotarite?

ta obino odgovarate ljudima kada vas pitaju: Kako si, kako ivi, kako ti ide u
ivotu?. Osim onog kurtoaznog: Dobro, hvala na pitanju, kako si ti..., ta odgovorite, a da
to nije ista kurtoazija, da odraava vae oseanje sopstvenog ivota. Mi najee ujemo
odgovore kao to su Taljigam nekako, Gura se nekako... Onako kako mora...,
ivotarim, kao i svi ostali..., Srednje alosno, Da je bolje, ne bi valjalo.... Kako vi
odgovarate kada vas pitaju kako ivite? Kako biste iskreno odgovorili na to pitanje? Da li
ivite ili ivotarite? Da li ste vi uspeni? Neki od vas e, verovatno odgovoriti neto kao:
Uspeni u emu? Zavisi od toga ta smatrate uspehom, kako definiete uspeh.... ta vi
smatrate uspehom? U emu ste uspeni? Da li ste uspeni ako uspeh definiemo ovako: uspeh
je realizacija onih ciljeva koje smo postavili pred sebe. Jasno je da ova definicija ima bitne
nedostatke. ta ako ste postavili pogrene ciljeve? Koji su ciljevi dobri da bi vredelo uspeti u
njihovom ostvarivanju? Da li je bitno na koji nain smo ostvarili te ciljeve? Pitanje je suvie
sloeno da bi se na njega mogao dati jednostavan odgovor. Osim ako ste stvarno uspeni.
Onda ete, bez mnogo razmiljanja, dati jednostavan odgovor Da, uspean sam, Odlino
sam, ide mi onako kako elim. Srean sam, sa oseanjem da ste sigurni u to, da nemate neke
bitne nedoumice. Moete postaviti pitanje Uspean u emu?. Da, moe se biti uspean u
nekoj oblasti ivota, a neuspean u drugim bitnim oblastima ivljenja. Moe li uspeh u jednoj
oblasti uiniti va ivot dovoljno ispunjavajuim i zadovoljavajuim za vas, da biste mogli
rei Oseam se uspenim, bez dvoumljenja?.
Kada bi vas neko pitao da li ste zdravi, a vi, ne daj Boe, imali bolesno srce, ta biste
mu odgovorili? Da li biste rekli Kako se uzme, zavisi od toga ta smatrate zdravljem...? Ili,
moda, Jesam, desna noga mi je super. Zdrava je, jaka, odlino razvijena... Zvui vam
glupo, zar ne? ovek je celina. Bolest jednog dela tela, pogotovo onog vitalnog, bolest je
itavog organizma. Ako vam je jedna noga kraa od druge. vi epate kroz ivot. Da li vam
isto tako glupo zvui ako bi vam neko rekao da je uspean u karijeri, ali je njegov brak totalna
propast? Da li je taj ovek uspean? Da li i ovde vai ono to smo rekli za zdravlje-to da je
ovek celina i da je neuspeh u jednoj vitalnoj oblasti ivota neuspeh oveka kao celine? Ili,
neko je poznat, veliko ime, a dete mu se drogira? Ima onih koji e rei, Pa ne moe ovek da
uspe u svemu, u svim vanim aspektima ivota, ne moe da ima ba sve dobro. I karijeru, i
novac, i porodicu, i prijatelje, i zdravlje... To je velika zabluda. Lau vas. ovek moe da
bude uspean u svemu, i jedino je tada uspean. Moe, ako hoe. Moda e neko rei da je to
mogue negde na nekom drugom mestu, ali ne i ovde, u Srbiji (uli smo dosta takvih
komentara). Glupost. Mode, ako hoe i ako zna kako. Kada bismo na stvari gledali kroz
statistiku ljudskih neuspeha, ne bi nam bilo teko da zakljuimo da je ogroman broj brakova
neuspean. Ako iz toga izvuemo zakljuak da je brak prevaziena institucija, vrsta odnosa
koja je, po svojoj prirodi, osuena na neuspeh, time samo opravdavamo svoj neuspeh, ili strah
da uemo u brak, i svrstavamo se u statistiku ljudskih neuspeha. Ako postoji jedan brak u
kojem su dvoje ljudi sreni, on obara zakljuak statistike. Ako moe jedan par, onda nije
problem u braku nego u onome to ljudi u braku ine da bi se svrstali u statistiku ljudskih
neuspeha. Ono to moe da ostvari makar jedan ovek dokazuje da je to mogunost
ljudske rase. Ono to moe da ostvari makar jedan par, pokazuje da je to mogunost
ljudskog odnosa. Sve ostalo je samo statistika ljudskih neuspeha u ostvarivanju
sopstvenih potencijala.

Postoje sreni i uspeni ljudi. Uspeni u svim kljunim oblastima ivota. Oni su u
manjini. To su oni retki koji nisu dozvolili da se njihov ivot svrsta u statistiku ljudskih
neuspeha. Iz takvih statistika nisu hteli da izvlae zakljuke o ivotu i da iz toga stvaraju svoj
doivljaj sveta. ak i da postoji samo jedan, on je dokaz da je to mogue. Ostali se,
jednostavno, nisu dovoljno potrudili ili nisu imali dovoljno sree. U najveem broju sluajeva,
ljudi se nisu dovoljno potrudili da urade sve ono to je potrebno da bi bili uspeni. Moda nisu
znali, ali se nisu dovoljno potrudili da saznaju. Moda nisu hteli...Uspenih ljudi je malo.
Veina je neuspena. Postoji bitna razlika u onome to rade uspeni i neuspeni, i ta razlike u
onome to rade je uzrok posledice-njihovog uspeha u ivotu. Birajui ponaanje, ono to
mislimo, oseamo i radimo, biramo i posledicu-uspeh ili neuspeh u ivotu. (ivotni zakon)
Svi mi neprekidno biramo. Svaki dan po ceo dan. Na ivot je rezultat svih naih izbora.
Ljudi se bitno razlikuju po tome ta smatraju vanim ivotnim ciljevima i
vrednostima. Razlikuju se po nainima na koje postavljaju ciljeve i po nainima na koje ih
realizuju. Ima onih koji smatraju da su vrednosti relativne. Svako vreme i svako drutvo nosi
neke svoje vrednosti. Ima i onih koji veruju da razliite ljude mogu da ispunjavaju razliite
stvari, da iz toga mogu da proizilaze razliite vrednosti, ciljevi i naini dolaenja do ciljeva.
Rei emo, odmah na poetku, da mi u to ne verujemo. Postoji arenilo u ciljevima kojima
ljudi tee, u vrednostima koje imaju, u nainima koje koriste da bi ostvarili sebe, ali to je
samo spoljanja slika. Bazino, u svojim osnovnim potrebama, u onome to se zove ljudska
priroda, ljudi se veoma malo, ili nimalo, ne razlikuju. Naravno, znamo da ovek moe da
izvitoperi svoju prirodu, da poveruje u vrednosti koje nisu njegove (vrednosti utkane u
ljudsku prirodu), da odredi sebi ciljeve koje e ga odvesti dalje od sebe (a moda blie nekom
modelu koji usvoji kroz vaspitanje). Ali, malo je verovatno da e, ako ne sledi svoje bazine
vrednosti i ciljeve doi do takve vrste uspeha koja e ga ispuniti tako da moe bez rezerve da
kae Da, uspeo sam u ivotu. Ispunjen sam.
Koje su to bazine vrednosti? Ljudi su napisali tone knjiga pokuavajui da odgovore
na ovo pitanje. O tome nam govore religije, filozofi, etiari, ideolozi...i mnogi drugi,
pretendujui da znaju odgovor. Da li da im verujemo? Da li vi nama treba da verujete?
Nemojte, proverite. Godinama radimo sa ljudima. Bavei se psihoanalizom, procesom
samootkrivanja u kojem vam ljudi poveravaju svoje najintimnije misli, oseanja, strahove,
elje...uverili smo se u to da su ljudi u osnovi isti. Ono to vam priaju izgleda kao arenilo
ljudske prirode, razliitost u idejama o ivotu, slici sveta, oveka, ljudske prirode, razliitost u
idealima, vrednostima, ciljevima...Meutim, kada dobro pretresu po sopstvenom ivotu,
emocijama, potrebama, stavovima, nesvesnom, idealima, vrednostima...svi, nekako, dou na
isto.(ako ne odustanu od samoistraivanja pre toga). U poetku arenilo, na kraju veoma
slina pria. Mogli bismo se pitati da li je moda pria slina zato to ih vremenom ubedimo u
nae vrednosti? Odgovor je: ne. O naim vrednostima, u procesu psihoanalize, mi i ne
govorimo. Ako bismo govorili, zaustavili bismo proces samootkrivanja i zapoeli proces
ubeivanja. Od malih nogu neko pokuava da ugradi svoj sistem vrednosti u nas. Roditelji,
vaspitai, drutvo, mediji...U tome se ovek izgubi i udalji od sebe, pa zato i dolazi na
psihoanalizu. U procesu samootkrivanja on se vraa unazad, razgrui sloj po sloj spoljanjih
taloga na svojoj linosti, kako bi doao do onoga to stvarno jeste. I to to stvarno jesu malo
se razlikuje kod ljudi koji prou kroz proces samootkrivanja. Bazine, sutinske potrebe su
gotovo iste kod svih ljudi. Ne znai to da su oni kao klonovi. Naprotiv, tada izgledaju i
ponaaju se autentino. Ali, bazine vrednosti , potrebe i ciljevi koji iz njih izviru su gotovo
indentine. Konkretni oblici ispoljavanja, operativni ciljevi, poslovi kojima se bave...to je
naravno razliito, ali u svemu tome postoje slini motivi i vrednosti. Naini se razlikuju, ali i
u njima postoji zajedniki imentitelj-vrednosti. Vene vrednosti: Ljubav, Rad, Istina,
Potovanje autonomije druge osobe...Te vrednosti ih vode do ciljeva koje ostvaruju, i kad ih
ostvare oseaju da su uspeli u onome to je sutinski bitno.

ovek je bie koje ima slobodnu volju (mada i to mnogi osporavaju) i moe da bira i
postavlja sebi ciljeve. Svakog dana, svakog asa i minuta, mi pravimo neke izbore i time
odreujemo sopstvenu budunost. itajui ovu knjigu, vi pravite izbor-ta ete od proitanog
primiti, koliko ete biti iskreni prema sebi dok odgovarate na pitanja koje vam postavljamo,
ta ete uiniti povodom onoga to o sebi otkrijete, da li ete i kakve promene napraviti u
svom ivotu... Od toga kako ovek bira, zavisi i to kako ivi. Svaki izbor ima svoju cenu.
ivot je igra koja ima svoja pravila. ivotni zakoni su pravila igre. Ima ljudi koji
shvataju ivotne zakone i pridravaju ih se, i oni uspevaju u ivotnoj igri. Oni koji ne
shvataju zakone ivota, ili ih se ne pridrabaju, gubitnici su. Pitanje je kako uopte ostaju
ivi. Mnogo puta smo se to zapitali radei sa ljudima koji su nam se obraali zbog raznih
emotivnih problema i neuspeha. Kako ne vide ono to je tako oigledno!? Kako mogu da
ive u suprotnostima sa osnovnim zakonima ivota i ljudske prirode i stalno udaraju glavom o
zid... ivotni zakoni su pravila igre koja nismo mi izmislili. Oni su jednostavno takvi
kakvi jesu, i niko nas ne pita da li se sa njima slaemo, da li ih smatramo pravednim i
loginim, da li smatramo da treba da postoje. Upali smo u igru zvanu ivot, a da nas niko
nije pitao da li to hoemo. Koje su nae mogunosti izbora? Da se povuemo iz igre? Da,
moemo da se ubijemo. Da se pravimo da pravila ne postoje? Da, ali stii e nas kazna
(neuspeh, nezadovoljstvo, beda, bol, loe zdravlje, nesrea...). Da se pritajimo i ekamo da
ivot proe, da budemo manje upadljivi i igramo epizodne uloge? Da, ali i to ima svoju cenumali ivot - malo zadovoljstva, malo uivanja u ivotu. Da pokuamo da pobedimo ne
poznajui pravila igre i ne potujui ih? Nema anse. Uvek emo biti gubitnici. Da razumemo
i prihvatimo pravila igre i igramo igru svim srcem? Da, jedino tako emo uivati u ovoj igri i
biti pobednici. Zbog toga igra i postoji. Sa ivotnim pravilima nema demokratije, kao to
je nema ni sa fizikim zakonima. Moete li se demokratski raspravljati sa zakonom
gravitacije? Probao jedan, ali... Ispriaemo vam jednu glupu ali istinitu priu:
Popeo se ovek na vrh solitera. Bio je ubeeni pristalica demokratije i smatrao da
demokratska naela vae u svemu. Nije se slagao sa zakonom gravitacije, i eleo je da ga
ospori, da izloi svoj stav o tome i pokae svoje neslaganje. To je smatrao svojim
demokratskim pravom. Verovao je da i fiziki zakoni zavise od toga u ta ovek veruje.
Verovao je da je zakoni gravitacije samo jedna teorija u koju ljudi veruju godinama samo
zato to ih je neko ko je imao dobru kampanju uverio u to, a onda je masa nastavila da se
ponaa po silama inercije pa su ljudi padali sa visine i udarali se pri tome. Da su verovali da
je mogue da se manje telo odupre privlanosti veeg tela, to bi se i desilo. Moda bi padali u
vis. U elji da potvrdi svoja uverenja, skoio je sa solitera. Dovoljno dugo je leteo da bi imao
vremena da se razoara u... Ova pria je, naravno izmiljena. A moda i nije? Ma ko je
toliko lud da osporava ono to je temeljno, oigledno, potvreno svim iskustvima...Verovali ili
ne, veina ljudi, onih neuspenih, radi upravo to-buni se protiv osnovnih zakona ljudske
prirode i ivota, i pokuava da dokae ispravnost svojih uverenja neprestanim pokuajima da
ipak nekako padnu u vis. Nije valjda da neto slino radite i vi u svojim ivotima?
Moda ba ne skaete sa solitera da biste osporili zakon gravitacije, ali, ako ne
uspevate u ivotu onda ili ne razumete ili se ne pridravate nekih ivotnih zakona koji su
isto tako temeljni kao i zakon gravitacije. Koji su to zakoni nisu nas uili u koli. Inae,
znali biste da ih nabrojite. To jasno govori o tome da kola ne valja. Neke od zakona ivota
uili smo od ljudi koji su nas vaspitavali i sa kojima smo dolazili u kontakt tokom ivota. Ako
ljudi koji su nas uili nisu i sami uspeni, ako nisu uspeli da svoj ivot pretvore u uzbudljivu i
ispunjavajuu igru koja ih dovodi do oseanja radosti, blagostanja, uivanja u ivotu, kako su
onda mogli da nas naue ivotnim zakonima kad ih ni sami nisu poznavali? Pa, nikako. Ne
moete nauiti nekoga neemu to ne znate. Da znate, nauili biste prvo same sebe,
primenili biste znanje. Znanje koje se ne primenjuje niemu ne vredi. Kada imate znanje kako
neki sistem funkcionie, potreban vam je plan, strategija vezana za to kako da postignete ono

to elite u okviru tog sistema. U igri zvanoj ivot, potrebne su vam efikasne ivotne
strategije koje se zasnivaju na poznavanju ivotnih pravila. Rei emo vam koja su to
ivotna pravila, kako se mogu napraviti efikasne ivotne strategije, ponudiemo vam neke
osnovne principe uspeha. Naravno, nikada ne moe sve da stane u jednu knjigu. Najee
ovek zapne kada doe do konkretne primene principa u vlastitom ivotu. Ako stvarno
shvatite principe, nai ete nain da ih primenite u razliitim oblastima ivota. to bi
rekao ole Balaevi Princip je isti, sve su ostalo nijanse.
U ovoj knjizi preneemo vam neka iskustva i znanja o tome kako moete biti uspeni
u razliitim oblastima ivota, i u ivotu kao celini. Izvukli smo, saeli i uinili jednostavnijim
za praenje iskustva koja su nam podarili ljudi koji su uspeli. Radili smo u naoj praksi i sa
veoma neuspenim i sa veoma uspenim ljudima. Sa neuspenima da bi im pomogli da
prevaziu svoju neuspenost, a sa uspenima da bi im pomogli da budu jo uspeniji. Mnogo
toga o ivotnim pravilima i strategijama nauili smo i od jednih i od drugih. Preneemo vam
iskustva i cake za postizanje uspeha koje smo i sami koristili na svom putu do uspeha.
Provaliemo vam i strategije neuspeha, tipine osobine neuspenih ljudi i obrasce ponaanja
koje koriste. Fazone i fore koje svi mi po nekada ili stalno koristimo da bismo upropastili svoj
ivot, i da bismo nali izgovor za to. Moda vam to bude od neke koristi. Imajte na umu to da
je maksimum koji ovek moe da dobije od neega ili nekoga odreen time koliko je
spreman da primi.(ivotni zakon-ponite odmah da ga primenjujete itajui ovu knjigu) Iz
ove knjige moete dobiti nita ili puno. Moda znanje koje steknete itanjem ove knjige utie
na to da bitno poboljate svoj ivot, a moda se samo malo razonodite, i ubrzo zaboravite na
sve to ste proitali. Vie bismo voleli da uzmete puno, ali to zavisi od vas.
Na ovu knjigu dobijate i doivotnu garanciju. Ako se pridravate uputstava za
upotrebu i uradite domae zadatke koje emo vam zadati to e vas dovesti do uspeha u onome
u emu elite da uspete. Naravno, da bi se pridravali uputstva za upotrebu knjige vi morate
knjigu i upotrebljavati. Ako se pak desi da je upotrebljavate, da uradite ono to se od vas bude
trailo, a ipak ne budete zadovoljni rezultatima, mi emo vam vratiti novac. Ne izdava ve
mi, autori, lino. U knjizi ete nai nau email adresu preko koje nas moete kontaktirati i
dobiti adresu na koju moete vratiti knjigu, nakon ega ete dobiti povraaj novca. Uz knjigu
moraju biti priloeni domai zadaci koje ste uradili, odgovori na pitanja koje smo vam
postavili. Oni su dokaz da ste radili ono to smo od vas traili, da ste koristili knjigu prema
uputstvu za upotrebu. Ako se desi da ono to vam nudimo ne bude uspeno u vaem sluaju,
molimo vas da iskoristite svoju garanciju. elimo da znamo zato nismo bili uspeni da bismo
odstranili razloge neuspeha koji lee u nama. To je model koji preporuujemo i vama. U emu
god da ne uspevate, pronaite razloge svog neuspeha i odstranite ih. Cilj ove knjige je da vas
motivie, oduevi i ubedi da promenite u sebi i svom ivotu ono to ne valja, da budete
uspeni. Ako u tome ne uspemo, molimo vas javite nam i navedite ta je nedostajalo. elimo
da se popravimo i da budemo uspeni sto posto. Ne tedite nas, ako nam elite dobro. Mi
vama elimo dobro, i neemo vas tedeti.

ta je to uspeh?
ta je to uspeh? ta je za vas uspeh? To je prvo pitanje na koje moramo da damo
odgovor, da bismo znali ime se bavimo. esto u samom nainu na koji ovek definie uspeh,
to jest ta je za njega uspeh, lee koreni njegovog neuspeha, ili uspeha. Postoji neto to
zovemo ljudska priroda, i to nije ba tako relativno. Ljudska priroda ima neke svoje
zakonitosti, pravilnosti i ogranienja, i ne podrava nerealne modele uspeha i predstave
o uspehu. Kao to ni ivot ne podrava nerealne predstave o ivotu. Ono to je nerealno
otpada. Nestaje u procesu prirodne selekcije ideja. Ako se nae predstave o uspehu, ideje o
tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama nae ljudske prirode,
ona e se suprotstaviti naem uspehu. Moda emo uspeti u nekim aspektima uspeha, ali e
nam naa priroda skupo naplatiti to to je ne potujemo, i dovee do neuspeha u nekim
drugim vanim aspektima uspeha u ivotu (zdravlje, lini odnosi, porodica...).
ovek se uglavnom nada uspehu. Neuspeh ga iznenadi. Nespeh je uglavnom
predvidljiv (osim ako njegov uzrok nije neka via sila, neto to ne zavisi od oveka). I
uspeh je, uglavnom, predvidljiv. Ako bismo, kao objektivni posmatrai koji poznaju
osobenosti ljudske prirode i neke zakonitosti uspeha, posmatrali nain ivota odreene osobe,
mogli bismo, sa znaajnim stepenom verovatnoe, da predvidimo njen speh ili neuspeh u
nekoj oblasti koju posmatramo, a i njegov uspeh u drugim aspektima-uspeh u ivotu, ta
god to znailo. Prisetite se, kako ste zamiljali svoj ivot kad ste bili mlai? Da li ste ga
zamiljali ovakvim kakvim ga vodite? Ako ga niste zamiljali onako kako vam se desio, a
veina ljudi je zamiljala neto drugo, ivot drugaiji od onoga koji vodi , onda ste propustili
da shvatite to da je va ivot rezultat svih vaih izbora. Zaboravili ste na injenicu da ste
odgovorni za sopstveni ivot, da samo vi upravljate njime, i da svaki izbor ima svoju cenu.
Nekom objektivnom posmatrau vaeg ivota, posmatrau koji poznaje ivotna pravila i koji
dobro poznaje vas, rezultat bi mogao da bude predvidljiv. Naravno, da bismo mogli neto da
predvidimo, moramo jasno da definiemo ta je to to predviamo. ta je to uspeh? Kako se
vidi da li je neko uspeo? ta e nam biti pokazatelji da je osoba uspela u onome to smatra
uspehom?
.....................................................................................................................................................
A ime emo se baviti? Koji je na model uspeha?
Ono u ta verujemo, a to nam se pokazalo kao delotvorno u praksi je formula uspeha koju
sainjavaju sledei sastojci:
-Poznavanje pravila ivotne igre i pridravanje ivotnih zakona (znanje o tome kako
funkcionie ivot, odnosi meu ljudima, ljudska priroda, drutvo, sistem u kojem elimo da
uspemo)
-Poznavanje sebe, vlastitih moi i nedostataka. Spremnost da se razvijamo i otklonimo
nedostatke. (Ono to ne vidimo ne moemo ni promeniti. Priznavanje sopstvenih nedostatak
nuno je da bismo uopte usmerili sebe na to da ih prevaziemo. Prepoznavanje vlastitih
sposobnosti nuno je da bismo te sposobnosti adekvatno usmerili i iskoristili za uspeh)
-Prepoznavanje svojih sutinskih elja. (Svako je stvoren za neto, u neemu je najbolji,
ime neku svoju misiju, svrhu postojanja. Ako ovek promai sopstvenu sutinu, ako ne ostvari
svoje sutinske elje, ne moe dosei uspeh u ivotu, ako je uspeh mera ostvarenosti,
zadovoljstva i oseanja ispunjenosti.)
-Prioriteti-sposobnost da se uoe prioriteti i reavaju po hijerarhiji.
-Vizija-jasno vienje cilja-Postavljanje ciljeva,
-Strategija-planiranje, razvoj efikasnih ivotnih strategija.
-Upravljanje sobom. Posedovanje i uenje vetina samoregulacije, vladanja sobom.
-Motivacija i disciplina. Strast.

-Krug podrke-ljudi koji nas podravaju i koje mi podravamo. Vera u sebe i druge
ljude. Samopotovanje i potovanje drugih.
-Zdravlje
-Istina. Odbacivanje svih samoobmanjivanja. Etika
-Odgovornost-spremnost da se odgovori zahtevima situacije, fleksibilnost.
-Hrabrost-spremnost da se suimo sa rizicima, da se istupi iz zone sigurnosti i proba
neto novo.
-Ljubav. Sposobnost da se voli-daje i prima ljubav. Sposobnost da se voli ono to se radi.
-Rad
Dok piemo ovu knjigu u Nemakoj se odrava svetsko prvenstvo u fudbalu.
Posmatramo razliite formule uspeha u jednoj oblasti na delu. Ko e biti pobednik? Pravila
igre su ista za sve. Kod ekipa favorita je prilino ujednaen i kvalitet igraa. Nema vie
autsajdera. Svi bi mogli biti prvaci. Razlike su suptilne. Pitamo se da li e se ostvariti nae
pretpostavke o pobedniku koje gradimo na psiholokim karakteristikama ekipa. I ekipa, kao
celina, ima linost. Procenjujemo linosti ekipa. Veliki favoriti pokazuju preteranu
samouverenost i podcenjuju protivnike. Nedostaje im disciplina. Drugi nemaju dovoljno
oputenosti i igraju bez dovoljno kreativnosti. Ne moe se sve postii disciplinom. Koja je
prava mera i kombinacija potrebnih osobina. etvrt finale. Svi su tu negde, i gotovo svi bi
mogli biti pobednici. Ipak, ubeeni smo da e pobediti reprezentacija Italije. Ne zbog emocija
koje imamo prema reprezentaciji Italije i Italijanima. U ovoj konstelaciji psiholokih snaga
procenjujemo ih kao psiholoki najjau ekipu. Finale: Italija-Francuska. Rezultat nereen:1:1.
Igraju se produeci. Izgleda kao da Francuzi imaju bolju fiziku pripremljenost. Vie tre. Da
li e to presuditi. U drugom produetku dolazi do izraaja psiholoka prednost Italijana.
Isprovociran reima reprezentativca italije, kapiten Francuskog tima, iskusni i veliki fudbaler
Zidan, udara protivnika namerno, uoljivo svima, glavom u frudi. Dobija crveni karton i izlazi
iz igre. Nakon drugog produetka rezultat je i dalje nereen. Utakmica se odluuje izvoenjem
jedanaesteraca. Psiholoki, Francuzi su oslabljeni. Trener Francuske reprezentacije ini, po
nama, jednu veliku greku koja e presuditi ishod utakmice. Za vreme svetskog prvenstva nije
uvodio u igru slavnog igraa, velikog napadaa Trezegea. Zbog toga je bio kritikovan od
mnogih, ali se tvrdoglavo drao svog stava i uspesi tima su mu davali za pravo. Pobednik je u
pravu. Sada, na kraju, u finalnoj utakmici, poverava mu izvoenje jedanaesterca. Kako se
moe oseati veliki igra koji je svetsko prvenstvo presedeo na klupi, koji nije dao gol niti se
pokazao dobrom igrom, a u najkritinijem trenutku odluuje o sudbini svoje reprezentacije.
Moda e eleti da pokae kakva mu je nepravda naneta. Moda e biti pod mnogo veim
pritiskom nego oni koji su ve dali neki doprinos u prethodnim utakmicama i eleti da
visoko uzleti odluujuim golom. Predviamo da e ba on odluiti utakmicu, ali u korist
protivnika. Pucae visoko.To je tako realno za oekivati, tako ljudski. Trener je prenebregao
neke osnovne zakone ljudske prirode. Jednostavno, u tom trenutku na to nije obratio panju.
I veliki igrai su ljudi. Trezege promauje penal. Puca suvie visoko (ba to, suvie visoko se
moglo i oekivati) i pogaa stativu. Italija je prvak sveta. Neke stvari se, sa velikom
izvesnou, mogu predvideti. Dobro, u predvi]anju ishoda utakmice pomoglo nam je i neto
to drugi nisu znali, a to je da Italijani imaju tajno oruje. Naime, na kongresu biofibek i
neurofidbek trenera u Belgiji gde smo bili na obuci za primenu neurofidbeka, i trenanera
mozga u vrhunskom sportu, bili su prisutni treneri i direktor sportskih nauka kluba Milan,
Bruno De Michelis. Poznato nam je bilo kakav efekat na koncentraciju, fokus, ulaenje u
zonu vrhunskog izvoenja i sposobnost relaksacije u kriznim seituacijama ima ova vrsta
treninga. Znali smo da njihovi igrai treniraju na aparatima za biofibek i neurofidbek
Kanadske kompanije Thought Technology koje i mi koristimo u svojoj praksi. Videli smo

efekte. Radimo biofidbek i neurofidbek svakodnevno i znamo ta se sve moe postii tim
metodama. Italijani su uradili sve to je potrebno i iskoristili sve to im je na raspolaganju
(najsavremenija nauna dostignua), i znali smo da e biti ampioni. Njihovo tajno oruje bilo
je u njihovim glavama. Ko zna, zna. (kada budemo govorili o biofidbeku i neurofidbeku kao
metoda za uenje vetina samoregulacije preneemo vam i tekst lanka koji se pojavio u
asopisu The Gazette dan pred finalnu utakmicu i koji govori upravo o neurofidbeku i
biofidbeku kao tajnom oruju Italijana. lanak smo proitali nekliko nedelja posle finalne
utakmice.)
Utakmica zvana va ivot-Igrai tima neuspeha i tima uspeha u vama samima
Gledajui ljude koji ne shvataju neke osnovne zakone ivota, odnosa meu ljudima,
ljudske prirode...kako tumaraju kroz ivot kao muve bez glave, osetimo bol. Bolno je kada
gledate kako ljudi rade neto za ta unapred moete znati da je kobna greka. Bolno je da
vidite kako se trude, nadaju, pokuavaju, sanjaju...a vi znate da je tako nemogue, da ne
kapiraju kako ivot funkcionie. ivot e ih ponovo zviznuti u glavu. Jedan od ciljeva ove
knjige je i to da pokuamo da prenesemo neka znanja o pravilima ivotne igre i efikasnim
strategijama igranja. Pa, ko ima ui da uje, ue. Ko ima oi da vidi, videe. Ko nema,
osetie kad ga ivot zvizne u glavu. Dobro je ak i to, ako izvue pouku, pa ne pokua ponovo
na isti nain da dokae kako je u pravu.
Kad smo ve pod utiskom svetskog prvenstva u fudbalu, nastaviemo sa iznoenjem
onoga to imamo da kaemo u tom stilu. ivot je igra, rekli smo. U igri postoje dve
suprotstavljene strane. Obe su u vama samima. Postoji mogunost da pobedite sebe ili da
pobedite sebe. Taj izraz je dvosmislen, to vam je jasno. ovek moe da pobedi sebe tako to
e pobediti svoje mane i nedostatke. A moe pobediti sebe i tako to e njegovi nedostaci
pobediti njega, to e sam sebe onemoguiti da uspe u ivotu. Nemate izbor da ne igrate ovu
utakmicu. Morate pobediti sebe ili u jednom ili u drugom smislu. Nereen rezultat ne reava
nita. Niste ni pobednici ni gubitnici. ta ste onda? Kako ste se nadali dobro ste se udali?
Ide vam relativno dobro. Ma, koga zavaravate? ta ete o svom ivotu misliti kad doe
veliko finale? Jednom se mora reiti pobednik i gubitnik. U ivotu nema nereenih
rezultata, ili ste pobednik ili gubitnik. Ako ne ostvarite ono to sutinski elite i za ta ste
sposobni, vi ste gubitnik. (i ovo je ivotni zakon koji morate znati). to pre to shvatite, i
priznate u emu ste gubitnik, pre ete krenuti u bitku za pobedu. Teorija relativiteta u tome ne
vai. Ko zna zna. Moete to da krijete od sebe i drugih koliko hoete, ali ne moete da
izbegnete oseanje gubitka koje e leati u vama i odreivati vae zadovoljstvo ivotom, bili
toga svesni ili ne. Ili razumete ivot i njegove zakonitosti i uspevate, ili ga ne razumete, i
ne uspevate.
ta mislite o tome da zajedno odgledamo utakmicu vaeg ivota? Da li se na osnovu
sastava i psiholokih karakteristika ekipe neuspeha i ekipe uspeha u vama samima moe
predvideti ishod mea. Moda vas interesuju vai izgledi za budunost. Umesto da gledate u
horoskop, ili odete kod neke baba - vraare, probajte sa ovim nainom predvianja. Za razliku
od horoskopa, u ovoj igri vaa budunost zavisi od vas. Moda vam se to ne svia. Moda
vie volite da vau budunost odreuje raspored zvezda. Svialo vam se ili ne, rei emo vam
istinu sa nadom da je neete baciti. Vi ste jedini odgovorni za va ivot i uspeh. Vai
problemi su vae vlasnitvo. Vi ste stoprocentni vlasnik sopstvenih problema, i niko ih
nee reiti umesto vas. Niko ne moe da ivi va ivot umesto vas. Vi ste trener i jedne i
druge ekipe. Imate pravo i da navijate za jedan tim, jer to je va ivot. Imate pravo da
ubacujete i izbacujete igrae kako vi smatrate da treba, da je za vas dobro. Odnos snaga u dva
tima ne mora biti podjednak. Ne mora biti isti ni broj igraa. Mi smo odgledali mnogo takvih
utakmica, i dobri smo u tome da treniramo trenere. Ako ste za, da ponemo:

Da vidimo prvo mogue sastave timova. Ko igra u vaoj ekipi neuspeha. Naveemo
najee igrae u ekipama neuspeha koje smo susretali kod drugih ljudi, a vi prepoznajte
ima li ih i u sastavu vaeh tima neuspeha i koliko su jaki. Morate poznavati suparnika da
biste ga pobedili. Ne smete ga potcenjivati, a nikako ne smete negirati njegovo postojanje.
Nevidljivi protivnik zabie vam najvie golova. Ono to ne vidite i ne priznajete, ne
moete ni da promenite. (ivotno pravilo) Treba da znate i to da su ovi igrai profesionalci, i
da ne igraju za dabe. Reiemo vam odmah na poetku jedno od osnovnih pravila igre,
pravila koje vai za ljudsku prirodu, da biste mogli da sve vreme budete svesni da svaki igra
u timu neuspeha i u timu uspeha ima svoju platu, honorar za usluge koji mu vi plaate.
Dakle, vi ste glavni. Vi ste ef, vlasnik kluba, finansijer, ali i onaj koji izvlai dobit. Sve
igrae dovodite u tim vi, trenirate ih, igraju za vas, vi ih plaate, i od toga ostvarujete korist.
Pravilo glasi: ovek nikada nita ne radi ako za to ponaanje ne dobija neku nagradu,
neku dobit. Ovo pravilo je univerzalno kao i zakon gravitacije. Vai uvek i za sve ljude,
pa i za vas. Ako u vaem ivotnoj utakmici postoje neuspesi, to znai da imate ekipu igraa u
sebi koji igraju za neuspeh. Ako radite neto to vas dovodi do neuspeha, onda je sigurno da
od toga imate neku korist, jer inae to ne biste radili. Znamo da e se neki odmah zapitati:
Kako moe ovek da ima korist od sopstvenog neuspeha? Zvui glupo, ali je istinito. ovek
nita ne radi ako od toga nema neku korist. U psihologiji se to naziva sekundarna dobit.
Ta dobit koju dobijate od tima neuspeha ne mora biti zdrava dobit, neto to podstie va
razvoj i uspeh u ivotu, neto to vam izgleda razumno i logino, ali je ipak dobit, i to vama
znaajna dobit.
Na primer, izbegavanje ljudi vas nee dovesti do uspeha, ali moe da vas zatiti od
bola koje biste mogli da doivite ako biste se otvorili prema nekome, pa doiveli odbacivanje.
Zatvaranje vas odvaja od ljudi i zadovoljstava koje odnosi sa ljudima mogu da vam prue, od
radosti, ljubavi, uspeha, ivota...ali vas titi od mogueg slomljenog srca, odbaenosti,
rizika...i to je dobit. To je korist koju moete imati od igraa neuspeha. Kad god inite neto
to je negativno, destruktivno po vas, posebno ako to inite esto, ako ponavljate odreeno
ponaanje kao obrazac, budite sigurni da od toga imate neku veliku korist, inae to ne
biste radili. Vi se ponaate tako kako se ponaate zato to to ponaanje uspeva-dovodi
vas do odreene koristi. Te koriste je, uglavnom, jako teko uoiti. Nije vano da li vi elite
svesno da se tako ponaate, niti da li svesno uviate da od takvog ponaanja imate velike
tete. Jedan deo vas od tog ponaanja ima neku veliku korist koju ne elite da vidite niti
da priznate. Dok god je tako imaete dva suprotna programa, igraete utakmicu sami
sa sobom u kojoj e jedan deo vas pobeivati onaj drugi deo umesto da pobeujete
ivotne probleme i osvajate svoju sreu. Zato emo navesti neke od profesionalnih, velikih
igraa ekipa neuspeha koji tezgare u timovima veine ljudi. Va zadatak je:
1.da prepoznate one igrae koji igraju u vaem timu neuspeha.
2. Da prepoznate kako, ime i koliko ih plaate.
3. Da prepoznate korist koju izvlaite iz njihove igre.
Moda vam se sve ovo nee svideti, ali ne zavaravajte se. Ne zamajavajte se. Ovo je
istina sa kojom ne treba da se raspravljate. vrsta je koliko i zakon gravitacije. Ne
pokuavajte da padnete u vis, ve naite sebe u tome. Vi niste izuzetak od pravila. Niko nije.
Imajte na umu jedan od osnovnih ivotnih zakona koji smo vam ve rekli: Ne moete da
promenite ono to neete da prepoznate i priznate. Budite surovo iskreni prema sebi. Igra
koji igra u vaoj ekipi neuspeha, a vi ga ne prepoznate, zabie vam sigurno gol. Ne
proveravajte zakon gravitacije. Nemojte da napravite jo jedan pogrean izbor, jer Vi ste
odgovorni za sopstveni ivot-niko drugi (i ovo je ivotni zakon, ali o njemu emo kasnije,
u toku utakmice). Pa da krenemo-odveite se.

II
ANATOMIJA NEUSPEHA-STRATEGIJA NEUSPEHA
Sastav (anatomija) i strategije ekipe neuspeha
U napadu igraju:
1. Nedostatak jasne predstave o tome ta elimo od ivota, koje su nae sutinske
elje i ciljevi. Koji je smisao naeg ivota? Ljudi esto trae ispunjenje, uspeh, sreu i
zadovoljstvo tamo gde ih ne mogu nai. esto teimo ispunjavanju ciljeva koji nisu
nai, koje smo pokupili negde kroz proces vaspitanja, kroz medije i imide koje nam
nude...Ako sedne u pogrean voz, svaka ti je stanica pogrena(ivotno pravilo).
Lo izbor ciljeva, ciljeva koji ne proizilaze iz naih sutinskih elja, vodi do toga da
nam je svaka stanica pogrena i da nemamo ni dovoljno motivacije da putujemo tim
putem. ak i ako uspemo u ostvarivanju ciljeva koji nisu nai, koji ne izviru iz naih
sutinskih elja, neemo biti ispunjeni, osetiemo prazninu. Ako putujemo ka svom
sutinskom cilju, oseaemo zadovoljstvo na svakoj stanici i radovati se svakom
osvojenom koraku do cilja. I samo putovanje ispunjavae nas radou i
zadovoljstvom, pa neemo biti tako nestrpljivi da to pre stignemo do krajnje stanice.
Zbog toga neemo imati ni doivljaj prevelikog odricanja, imaemo dovoljo strpljenja
i temeljnosti u radu na ostvarivanju ciljeva. Mnogi od nas mogu da definiu ta ne
ele, ali zapnu kod toga da jasno definiu ta ele, ko su, ta je njihov ivotni put. Ako
ne znamo gde elimo da stignemo, vrlo je verovatno da emo sesti u pogrean voz.
Kakvu korist ovek moe da ima od nejasne predstave o tome ta hoe od ivota, koje
su njegove sutinske elje i ivotni ciljevi? Recimo to da izbegne strah od rizika, od
otvaranja srca i udnji koje e morati da sledi, strah od promena, otvaranja ka novim
iskustvima, sukob sa nekim ko mu namee svoje ciljeve (najee roditelji, drutvo), da
tako izbegne odbacivanje, strah, bol, napor. Ako ovaj igra igra u vaem timu
neuspeha, koji su vai razlozi zbog kojih ga koristite? Koliko i kako ga plaate? Koja
je vaa korist od njegove igre?Ako ne znate ta stvarno elite, vi imate veliki, sutinski
problem. Morate pronai ta je to to elite da ne biste promaili temu. Ako
promaite temu, moete pisati svoj pismeni zadatak sa najlepim stilom, a ipak ete
dobiti keca-neete biti ispunjeni i uivati u ivotu.
Do pogrenog izbora nas najee dovode
2. Pogrene predstave o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi. ivimo u
zavodnikoj civilizaciji. Zavoenje je korienje lai, lano predstavljanje, ili, u bilo
kom obliku,davanje lanih obeanja drugoj osobi (ili osobama), da bi se ona navela da
pomisli, osea, ili uini neto, to inae ne bi. (definicija iz renika). Naa civilizacija
je trino orijentisana , orijentisana ka je stvaranju robe od svega, jer samo roba,
masovni proizvod, ono je to donosi veliki profit. Zato civilizacija i od nas pokuava
da napravi robu, da tipizira nae potrebe, elje, ciljeve...A da bi to mogla, potrebno je
da nam proda imide lane predstave o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi
koje se uklapaju u trinu orijentaciju ivota. Tritu su potrebni mediokriteti,
uproseene, tipizirane individue koje e eleti ono to trite nudi i raditi da bi troile
na ono to trite nudi. Nauite to vie o prirodi oveka i njegovim sutinskim
potrebama, o svojim potrebama, o nainima na koje se stie samospoznaja,
zadovoljstvo, uspeh u ivotu. Budite otvoreni za to da nova znanja menjaju vaa
uverenja, vae paradigme. Ne trudite se uporno da prilagodite ivot svojim

uverenjima, jer ba njega briga za vaa uverenja. ivot ima svoje zakone, i
nepoznavanje zakona (kao i u krivinom zakoniku) ne oslobaa vas posledica
prekraja. Zakon gravitacije nee potedeti ni tek prohodalu bebu ako se, nesretnim
sluajem, prevali preko prozora, ne obazirui se na to to beba nije kriva i ne zna za
njega. Veina ljudi e uiniti sve da dokau svoje slike, predstave o ivotu, ak i
kada su neistinite i negativne. U onome to se deava u stvarnosti traie samo ono
to podrava njihove predstave. Ono to trae, to e i dobiti. Onda e rei, eto, opet
mi se pokazalo isto...mukarci (ili ene) su takvi i takvi, ivot je takav...ljudi su
takvi...Zato se ljudi teko i menjaju. Slike koje imaju o ivotu, ljudima, odnosima,
uspehu...koliko god bile nerealne, daju im neki oseaj sigurnosti da poznaju izvesna
pravila ivota (makar negativna) i da mogu da predviaju i kontroliu ivot. Ponovno
potvrivanje tih uverenja time to se u realnosti stalno trae dokazi da su ispravna,
tako to se uvek gleda i slua samo ono to potvruje ta uverenja, dovodi do
nemogunosti promene. To nas vodi do jo jednog ivotnog zakona:
Imate li i vi neka uverenja o ivotu, odnosima sa ljudima, ljubavi, nainu kako se
uspeva u ivotu...koja ne dovode do uspeha?(ne dovodi do uspeha znai da niste
zadovoljni) Ako niste uspeni u nekoj oblasti, sigurno ih imate i to vezana ba za tu
oblast. Uradite to odmah. Kreemo sa domaim zadatcima. Ako hoete da od njih
stvarno imate neku bitnu korist, piite. Uzmite praznu svesku koja e vam sluiti samo
za domae zadatke iz ove knjige. Ne preskaite zadatke. U kasnijim zadacima
traiemo reenja iz prethodnih. uvajte svesku, ili to u emu piete, ta god bilo,
na nekom mestu gde nije dostupno drugima.
Domai zadatak br 1: Navedite, za poetak, pet najvanijih stvari koje sebi niste u
potpunosti priznali ili primili k znanju. Mante se foliranja. Toga ima kod svakoga.
Znate vi, negde duboko u sebi, ta je to, koji su to problemi koje neete da priznate jer
vam je bolno da se suoite sa njima. Koja su vaa uverenja koja stoje iza tih
problema? Zato ih se drite kad ve ne pokazuju da su realna? Kakve koristi imate
od toga to igraju u vaem timu? Nemojte rei nikakve, jer ih ne biste zadravali.
ovek ne radi nita od ega nema koristi, pa tako ne zadrava i nerealna uverenja ako
mu ne donose nekakvu korist.
Dopustite da realnost utie na vaa uverenja. Ako postanete mediokritet, vrlo je
verovatno da e vas snai i neki od narednih uzroka neuspeha
Vezni red: (ovi igrai e nabacivati lopte napadaima)
3. Nedostatak ambicije i volje da se borimo za ostvarivanje ciljeva. Lenjost. Ako
cilj ne izvire iz nae sutinske elje, ako negde u naoj dubini ne oseamo da e nas
ostvarivanje cilja dovesti do oseanja ispunjenosti, ostvarenosti, ako se plaimo
uspeha...nedostajae nam i ambicija i volja da ga ostvarimo. Biemo lenji. ak i ako
nateramo sebe da radimo da bismo ostvarili cilj koji ne izvire iz nae sutinske elje,
osetiemo prazninu kada ga ostvarimo. Osetiemo da nam je i ta stanica pogrena.
Nedostatak ambicije moe biti i posledica straha od uspeha (i straha od neuspeha) o
emu emo govoriti neto kasnije.
Ako ste neambiciozni i lenji, kakvu korist imate od toga?Koju cenu plaate ovim
profesionalcima neuspeha? Da nemate korist, ne biste to radili (ili ne radili.
Neambicioznost i lenjost su ponaanja, a svako ponaanje je usmereno nekoj koristi).
Svako ponaanje ima odreene posledice. Birajui ponaanje, biramo i posledice (i
ovo je ivotni zakon) Koje posledice vi birate nedostatkom ambicije ili lenjou? Da li
ih elite? Znajte da e one sigurno doi, kao to znate da ete pasti ako skoite sa
visine. Dakle, koja je korist koju imate od nedostatka ambicija i od lenjosti, i zato je

ona za vas vea od koristi koju biste dobili ambicijom i vrednoom? Da ta korist nije
vea, ne biste bili neambiciozni i lenji. Zato, otkijte je........
...........................................................................................................................................
III
ANATOMIJA USPEHA-STRATEGIJE USPEHA

Sastav ekipe uspeha-anatomija uspeha-strategije uspeha

Upozorenje pre upotrebe: Poeli smo ovu knjigu sa tvrdnjom da postoji neto to
zovemo ljudska priroda, da ona ima neke svoje zakonitosti, pravilnosti i ogranienja, i ne
podrava nerealne modele uspeha i predstave o uspehu. Samim tim ni ciljeve koji nisu u
skladu sa ljudskom prirodom. Ako se nae predstave o uspehu, ideje o tome ta je uspeh i
kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama nae ljudske prirode, ona e se suprotstaviti
naem uspehu. Moda emo uspeti u nekim aspektima uspeha, ali e nam naa priroda skupo
naplatiti to to je ne potujemo, i dovee do neuspeha u nekim drugim vanim aspektima
uspeha u ivotu (zdravlje, lini odnosi, porodica, oseanje ispunjenosti...). Znamo da e se
mnogi usprotiviti ovoj tvrdnji. Rei e da ovek ima slobodnu volju, i da sam bira ciljeve
svog ivota. Sa time se slaemo. oveku je od Boga sve dozvoljeno, ali mu nije sve na
korist.
Za razliku od ekipe neuspeha u kojoj svaki od igraa moe da odigra svoju solo taku i
da vas dovede do toga da budete uspeni u neuspehu, kod ekipe uspeha postoji prva
postava, sr ekipe koji mora da izae na teren i bez koje neete pobediti. To su standardni
prvotimci. Za pravi, veliki uspeh, uspeh u ivotu kao celini, prva postava mora da igra kao
jedan. Igra koji zapoinje igru, i usmerava akciju kompletnog tima zove se:
1) Vizija. ovek mora da zna ta eli da bi u tome i uspeo. Zato se za uspene ljude i
kae: On (ili Ona) zna ta hoe od ivota. ovek koji jasno zna ta eli moe jasno i da
vidi kako izgleda ostvarenje njegovog cilja. Vizija je jasno vienje cilja i puta ka cilju.
Osobe koje imaju viziju svog cilja mogu da ga opiu do detalja i pre negi to stignu do
njega. Mogu da opiu kako e izgledati kad stignu na cilj, kako e se oseati, ta e
raditi...i to im daje snagu da istraju i ne pokleknu pred preprekama. Oni i vide prepreke
koje e ih ekati na putu, pa ih zato prepreke ne iznenauju i ne plae. Pripremljeni su.
Igra zvani Vizija je dalekovid jer vidi daleko ispred sebe. On je izvia, nosilac mape
kojom se kreemo do puta na koji smo krenula. On jasno zna gde smo krenuli i kako emo
stii tamo najkraim putem. Ako imate viziju, uvek ete znati da li ste na pravom putu,
koliko ste blizu cilja, na kom delu puta se nalazite, koliko vam jo treba. Prepoznavaete
putokaze pored puta jer ste ve vie puta tuda proli voeni svojom Vizijom. Zato, ne
polazite na put bez Vizije. Ne ulazite u utakmicu ivota bez ovog igraa. Ako nemate
svoju Viziju, pozajmiemo vam jednu. Vienje ili Vizija ulazi u va ivot i odmah vas
pita: Da bismo znali gde i kako elite da stignete, koliki nas put eka, ta sve treba da
uradimo, prvo moramo da znamo gde ste sada. Gde ste vi sada? Verovatno vam nije lako
da odgovorite na to pitanje jer je neprecizno i suvie uopteno. Uveemo zbog toga u igru
drugog igraa koji igra u tandemu sa Vizijom, a to je:
2) Istinoljubivost. Njegova-Njena (moda ete se iznenaditi, ali nije ni malo udno to
gotovo svi veliki igrai u timu uspeha (re uspeh je mukog roda) imaju enska imena i
rod.) specijalnost je sposobnost samoprocene. Istinoljubivost prema sebi (a time i prema
drugima) je kljuni igra jer ima sjajnu sposobnost pregleda terena. Ona je libero u

vaem timu. Igra na svakoj poziciji na kojoj pokua da prodre neki od igraa obmane.
Istina ne podnosi samoobmanjivanja i suprotstavie se igraima iz tima neuspeha kojima
je to specijalnost-samoobmanjivanje (poricanje, perceptivna zatita, pogrene predstave o
sebi...) Istinoljubivost je igra iji je zadatak da sprei iluzioniste protivnikog tima da
uine to da vi budete sebi osoba koju najmanje poznajete. Nepoznavanje sebe je tragian
gubitak. Sa drugim ljudima provodite neko vreme, a sa sobom ste uvek. Vi ste osoba koja
moe da ostvari vae ciljeve. Nepoznavanje sebe je autogol. Najmonije znanje je znanje
o samom sebi. Vi ste zajedniki imenitelj svega to vam se deava u ivotu. Vi uestvujete
u svemu tome, poboljavajui ili pogoravajui stanje stvari. Sticanje znanja o sebi je
neto bez ega ne moete igrati utakmicu ivota. Morate imati u vidu da bez ogledala ne
moete videti sopstveno lice. ovek uvek bolje vidi lice (mane, nedostatke, manipulacije)
drugih nego svoje lice. Pogledajte sebe u lice, i dobro izvrite samoprocenu. Vae
ogledalo e, u ovom treningu, biti papir na kojem ete crno na belo da izvrite
sistematsku samoprocenu.
Ako ovek eli da pree put od take A do take B, mora da zna gde su i taka A i
taka B. Kako e prei to rastojanje ako ne zna gde je taka A, taka u kojoj se trenutno
nalazi. Definisanje take A znai to da ustanovite u emu ste i koliko uspeni ili neuspeni
i zato ste tu gde jeste, bez samoobmanjivanja. Polovina reenja problema lei u njegovom
definisanju. Potrebno je da napravite dijagnozu-presek stanja svog ivota. Kada vam bude
jasno odakle kreete i gde elite da stignete, bie vam jasno i rastojanje koje treba da
preete, kao i to ta vas sve na tom putu eka. Da se bacimo prvo na definisanje take A.
Gde ste vi sada sa vaim uspehom? Zato ste uspeni u onome u emu ste uspeni, i zato
ste neuspeni u onome u emu ste neuspeni. ta ste vi inili (ili niste inili) to je dovelo
do rezultata kakav imate. Poto ivot nije jednodimenzionalan, ni uspeh u ivotu nije
jednodimenzionalan. Postoje brojne kategorije ivota u kojima se moe biti uspean ili
neuspean, i vaa pozicija u svakoj od tih kategorija ne mora biti ista. Veliki je broj
dimenzija u kojima je vano da ovek bude uspean da bi bio zadovoljan svojim ivotom,
ali se one mogu grupisati u neke ire kategorije radi boljeg pregleda. Te ire kategorije su:
- Lina (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopotovanje, razvoj linih
osobina, znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac)
- profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost,
adekvatni prihodi od profesije.)
- Drutvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudi
koje oseate kao svoju ivotnu podrku)
- Porodina ( odnos sa suprunikom, roditeljima, decom, braom i sestrama,
familijom)
- Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u ivotu. Oseanje da ivite
ono to jeste, da ivite svoje autentino Ja. Oseaj povezanosti sa neim veim
od vas. Vera u neto, neku nad vrednost koja daje iri okvir vaeg ivota, neto
to je ire od vas samih. Bog, ako ste vernik, ili neto drugo ako niste-vera u
dobro, moralna naela, ljudsku prirodu...Via sila ili vii princip u koji
verujete.)
Dakle, pitanje je: Gde se sada nalazim(taka A) i ta je to to istinski elim od ivota
(taka B-gde elim da stignem).
Definisanje take A-trenutnog stanja. Crno na belo sistematska samoprocena.
Opremite se sa dovoljno papira jer ete dobiti dosta domaih zadataka da uradite.
Nemojte zabuavati, jer ovo vam je prilika da napravite najtemeljniju samoprocenu sebe koju

ste ikada uradili, i da jasno definiete taku A-trenitno stanje, lokaciju na ivotnom putu od
koje kreete. Ako ovde prevarite sebe, a nadalje radite sve ispravno, nemate ansu da stignete
tamo gde elite. Ako elite da kupite voznu kartu do nekog grada, nije dovoljno da znate
dokle idete, ve i odakle idete. Ako vam je cilj da stignete do Beograda, na primer, a nalazite
se u Njujorku, avionska karta Peking-Beograd nee vas odvesti u Beograd, iako je mesto
dolaska ispravno. Sa razliitih polazita razliiti putevi vode do istog odredita. Pipremite se
za teak rad, jer ovaj domai zadatak nije ni malo lak. U ovom delu nemojte se baviti time ta
treba da uradite i kako ete reiti probleme. Sada vas interesuje stanje stvari. Prvo
dijagnoza, a potom terapija.
Domai zadatak br.4
Napravite tabele za svaku od kategorija uspeha u ivotu koje smo naveli. Svaka od tih tabela
treba da ima dva dela. Jedan deo se odnosi na trenutno stanje, a drugi deo na idealno stanje
(kakvo elimo da bude). Jasno vam je da ni jedna procena ne moe da se uradi ako nemamo
neki definisani nain procene. Svaka procena se vri u odnosu na neto. To neto, u odnosu
na ta ete procenjivati svoje trenutno stanje, bie ono stanje koje elite da ostvarite-idealno
stanje. Ako elite da procenite znanje nekog studenta, morate imati jasne kriterijume. ta je za
5, a ta za 10. Dakle, za vas je ocena 10 idealno stanje. Va je zadatak da uporedite svoj
uspeh u svakoj ivotnoj kategoriji sa onim uspehom-stanjem koje vidite kao idealno, kao istu
desetku. Uzmite svesku,( ili moetre tabelu napraviti na kompjuteru) i napravite za svaku
ivotnu kategoriju po jednu tabelu kao ovu koju emo vam prezentovati. Ostavite dovoljno
praznih mesta za odgovore. Tabele treba da izgledaju ovako:
ivotna kategorija:(upiite naziv-lina, ili Tabela idealnog stanja
profesionalna, porodina, drutvena, duhovna)
Kada bih iveo idealno u ovoj kategoriji ivota onda bi:
A. Moje ponaanje bilo:
ta bih radio?
Kako bih to radio?
Gde bih to radio?
S kim bih to radio?
Kako bi to to radim
izgledalo drugima?Kako
bi opisali nain na koji
ivim u ovoj kategoriji?
B. Oseao bih se:
Kako bih se oseao u
pogledu samog sebe?
Kakvo bih oseanje
imao u odnosu na dan
koji je ispred mene?
Kako bih se oseao kada
iskrsnu neki problemi u
ovoj kategoriji ivota?
C. Iz mog ivota nestalo bi negativno:
Nepoeljne
posledice

koje
ne
bih
vie
doivljavao?
Koje bi moja loe navike
nestale?
Koje
bi
negativne
reakcije ljudi na mene
nestale?
Kako u uoiti da je
nestalo neto od tog
negativnog
iz
mog
ivota?
D. U mom ivotu pojavilo bi se neto novo pozitivno i videlo bi se po:
Koje bi bile reakcije
drugih ljudi koje bi mi
pokazivale da u ovoj
oblasti ivim za desetku?
Kakva bih poboljanja
video
u
svojim
svakodnevnim
aktivnostima?
U emu bih posebno
uivao?
Kako bi se to videlo na
meni? Koje bi telesne
promene bile uoljive?
Koje bih svoje resurse
koristio?

ivotna kategorija:(upiite naziv-lina, ili Tabela stvarnog stanja-od 1-10

profesionalna, porodina, drutvena, duhovna)
U stvarnosi je moja ocena za ovu ivotnu kategoriju:( )
A. Moje aktuelno ponaanje je:
ta radim, pa kasnije
alim zbog toga? ta
radim, a znam da ne
valja?
Koji
moji
postupci
govore da se nalazim na
navedenom nivou? Po
emu se vidi da sam na
tom nivou?
Kako se vadim pred
ljudima da bih prikrio
nedostatke u ovoj
ivotnoj kategoriji? Koji
su mi verbalni izgovori?
Kojim drugim
postupcima maskiram

stanje stvari?
Ako me neko provocira
na nepoeljno
ponaanje, koja mu
moja osobina pomae u
tome?Na koju me foru
uhvate? Koji je moj
tipini obrazac
ponaanja kad legnem
na rudu. ta prvo
uradim?
Da li mi ljudi koji su mi
vani govore da imam
problema u ovoj oblasti?
Kako se vadim, zato ih
ne sluam?
B. Moja stvarna oseanja vezana za ovu kategoriju ivota:
Koja
je
moja
neposredna
emotivna
reakcija iz stomaka
kad razmiljam o ovoj
ivotnoj dimenziji?
Kad moram da izaem
na kraj s tekoama u
ovoj oblasti, kakve su
moje emocije, kakav bol
doivljavam?
Koja oseanja izaziva u
meni kriza u ovoj
dimenziji ivota?
Kako se pred sobom
izgovaram za to to sam
podbacio? Kako sebi
objanjavam probleme?
C. Ono negativno to je u meni vezano za ovu kategoriju ivota:
Koje
patnje
mi
prouzrokuje neuspeh u
ovoj ivotnoj kategoriji?
Koji su fiziki znaci
mojih problema u ovoj
oblasti?
Koje vrste nepoeljnih
reakcija dobijam esto
od drugih ljudi?
Da li sam u ovoj oblasti
ivota onaj stvarni Ja,
ili igram neku dodeljenu
ulogu i nosim masku?
Kako
sam,
uopte,
dospeo
u
takvu

situaciju? ta je to u
meni to je doprinelo
problemu?
Koje
me
prepreke
blokiraju?
D. Ono pozitivno to nemam ali mi je potrebno je:
ta je ono pozitivno to
nemam a to bi, da ga
imam, znatno podiglo
moju uspenost u ovoj
oblasti?
ta mi je potrebno da
ujem i osetim od
drugih, a to do sada
nisam uo i osetio?
ta je potrebno da drugi
prestanu da mi rade i
govore?
Da li ovo poinje da vas zamara? Lenjost, povrnost, elja za lakom dibiti vam prodiru
u esnaesterac? Ne volite tabele? Mrzi vas da piskarate? Moete vi sve to da razbistrite sa
sobom i u glavi? Nemate vremena? Imate prea posla? Videvi da bi od ovoga to radite tim
uspeha mogao da ima stvarne vajde, tim neuspeha kree u ofanzivu? Provalili smo vas (tim
neuspeha) zato to je to tako ljudski i tako uobiajeno. Znamo po sebi. A to je najgore, ovo
nije nita. Tek ste poeli. Ima jo podosta zadataka? Mislite se da li da odustanete, ili da
oljarite? Da povrno obavite zadatak? Da to uradite do stepena do kojeg vam nije naporno,
bolno, neprijatno...? Pogledajte sastav ekipe neuspeha i pokuajte da uvidite koji od vaih
igraa neuspeha se pripremaju da vam zabiju gol u ivotnoj igri. Pa, ako hoete da izgubite,
izgubite. Zato bi nama vie stalo do vaeg ivota nego vama samima? Izbor je na vama. Ako
ste, pak, odluili, izabrali da u pravljenju vae efikasne ivotne strategije istrajete do kraja,
idemo dalje.
Moda niste naisto koju ocenu sebi da date za pojedine kategorije ivota. Pazite, bez
obzira na to da li ste u nekoj oblasti ivota zadovoljni, popunite po jednu tabelu idealnog i
trenutnog stanja za svaku kategoriju. Ali, gornje tabele sadre samo prosenu ocenu, koja
oznaava proseno stanje stvari kao prosena ocena sa studija ili iz kole. Ali, svaka od ovih
kategorija ima svoje predmete iz kojih se dobija prosek. Zato je dobro da, pre nego to
upiete prosenu ocenu, date sebi ocene iz pojedinih predmeta, ivotnih ispita, koji spadaju
u ire ivotne kategorije. Koji su to predmeti koje nose u sebi ivotne kategorije?
Kategorije bi se mogle cepkati na puno manjih predmeta, ali bi to prilino iskomplikovalo va
posao. Ako bismo, na primer, predmet samopotovanje analizirali, videli bismo da tu moe
biti prilian broj podpredmeta. Zato potujemo sebe? Zato to smo pametni, to dobro i
organizovano mislimo, to uspostavljamo konstruktivne odnose sa ljudima, to smo vitalni,
poteni, dosledni, vredni, zato to vladamo sobom, to smo dobri suprunici i roditelji,...Sve
ove dimenzije odreuju samopotovanje, zato smo njega stavili kao osnovni predmet
kategorije lino koji u sebi sadri lekcije i poglavlja. Samopotovanje je ovde prosena
ocena koju sebi dajete na osnovu doivljaja vae uspenosti u razvijanju i ispoljavanju vaih
pozitivnih osobina. Daemo pregled predmeta po ivotnim kategorijama (mada i vi moete da
upiete neki predmet za koji mislite da vam je vaan u odreenoj ivotnoj kategoriji).
Prosenu ocenu za kategoriju izraunaete tako to ete sabrati ocene koje ste sebi dali za
svaki predmet, i podeliti taj zbir sa brojem predmeta u kategoriji.

Kategorija Lino-samoprocena po predmetima

Ocena samopotovanja
Ocena vladanja
-upravljanja sopstvenim ivotom

10

10

Ocena obrazovanja i znanja

10

Ocena zdravlja

10

Ocena vitalnost, kodnicije

pokretljivosti, kontakta sa telom,
dobrog oseanja u svom telu

10

Prosena ocena za celu kategoriju

10

Kategorija Profesionalno-samoprocena po predmetima

Uinak na poslu, efikasnost

10

Napredovanje, status

10

Finansije-zadovoljsvo prihodima

10

Zadovoljstvo poslom (profesijom)

10

Prosena ocena za celu kategoriju

10

Kategorija Drutveno-samoprocena po predmetima

Odnos sa partnerom

10

Odnos sa prijateljima

10

Nova poznanstva

10

Odnosi sa kolegama

10

Prosena ocena za celu kategoriju

10

Kategorija porodino-samoprocena po predmetima

Odnos sa roditeljima

10

Odnos sa decom

10

Odnos sa suprunikom

10

Odnos sa braom i sestrama

10

Odnos sa familijom

10

Kategorija duhovno-samoprocena po predmetima

1

10

10

Oseaj povezanosti sa neim

veim od sebe, Bogom, ili
nekim viim principom.

10

Otvorenost duha. Otvorenost ka

novim duhovnim spoznajama.

10

Oseaj smisla i misije u ivotuocena autentinosti, ivljenja onoga

to stvarno jeste, vaeg stvarnog Ja.
Oseaj povezanosti sa
oveanstvom u celini, agapeljubav prema oveku uopte

Ako ste ocenili sebe po predmetima iz ivotnih kategorija, lake vam je da date sebi i
prosenu ocenu za odreenu kategoriju. Ono to se moe na bilo koji nain proceniti,
kvantifikovati, meriti...moe se i kontrolisati. Izbegavanje da se odmerite je izbegavanje
odgovornosti. Kada procenite sebe po ivotnim kategorijama, moete izvui optu ocenu,
ocenu sebe kao upravnika svog ivota. Da, vreme je da vam predstavimo treeg igraa iz
stalne, prve postave ekipe uspeha:
3. Upravljanje sobom. ivotom valja upravljati. Ako niste za volanom svog ivota, ivot e
vas vozati. Ljudi koji su uspeni u ivotu svesno i namerno brinu o sebi. Oni aktivno vode
rauna o svom fizikom, emotivnom, psihikom i duhovnom zdravlju. Stalno ulau u sebe, u
razvoj vetina samo-upravljanja. Odravaju ravnoteu izmeu razliitih aspekata svog ivota.
Ne izgaraju u jednoj ivotnoj kategoriji dok stvaraju haos u drugoj. Nisu samodestruktivni, jer
su svesni da su oni sami najvaniji resurs za ostvarivanje svojih ivotnih ciljeva. Nije im stil
ivljanja da brljaju, pa da posle vade fleke. Da biste bili objektivni prema sebi, zamislite
da je taj upravnik vaeg ivota neko drugi. Zamislite da imate neko imanje, ili firmu, i
zaposlite nekoga da rukovodi, upravlja tim vaim dobrom. ta biste traili od njega? Da ste
mu dali veliku platu da radi svoj posao kako treba, kakva bi bila vaa oekivanja od te osobe?
Da je neko drugi, neko koga ste vi zaposlili, upravljao vaim dobrom, vaim ivotom, kakvu
biste mu ocenu dali? ta biste mu rekli da vam kae: Dobro efe, zaposlili ste me da
sauvam vae blago i da ga umnoim, ali, da li ste vi sigurni da zasluujete da imate sve to?,
ili efe, briga o vaem blagu zahteva da planiram, stalno radim, uim novo, da se
usavravam i menjam da bih se prilagodio zahtevima trita, a mene mrzi da se time bavim...
Da li biste mu dali otkaz? Problem je u tome to sebi ne moete da date otkaz, pa se
ponaate kao oni koji imaju zatieno radno mesto? Kao da upravljate drutvenom
imovinom i da za to nemate odgovornost? Oni koji na neodgovoran nain upravljaju
drutvenom imovinom makar kradu da bi imali neto za sebe, da bi prelili iz drutvenog u
privatno. Ako kradete od sopstvenog ivota, od ivota koji je 100% vae privatno vlasnitvo,
u iju kasu ete to preliti?

Domai zadatak br.5-procenite upravnika. Dakle, da je va upravnik neko drugi, i da je

dolo vreme da procenite njegov uinak da biste mu odredili platu, postavili biste mu
pitanja slina ovima:Dobro, upravnie, da vidimo kako obavlja posao za koji te
plaam. Vreme je da mi poloi raune. Odgovori mi:
-Kako se ti stara o tome da ja i moje imanje-moj ivot, budemo bezbedni i da ne
ulazimo u nepotrebne rizike?
-Da li me stavlja u prilike u kojima mogu da iskoristim svoje potencijale, znanja,
vetine, sposobnosti, u kojima mogu da umnoim svoje blago?
-Da li stvara prilike u kojima dobijam ono to elim?
-Kako se brine o mom fizikom, emotivnom i duhovnom zdravlju?
-Kakve odnose sa ljudima stvara? Da li stvara veze u kojima mogu da budem
zadovoljan i srean?
-Da li mi obezbeuje spokoj? Da li mogu da budem miran, siguran kad ti vodi moj
ivot?
-Da li mi tvoje rukovoenje omoguuje da imam vremena i za zabavu, rekreaciju,
igru, provod?
-Da li si u stanju da pravi ravnoteu meu stvarima koje su vane u mom ivotu,
blagu nad kojim upravlja?
Odgovorite na ova pitanja i zapiite odgovore.
Poto ste malo popriali sa svojim egom, upravnikom vaeg ivota kojeg ne moete da
otpustite, i uvideli da ne radi najbolje svoj posao, ta ete sada? Ne preostaje vam nita drugo
do da se ukljuite u problem. Upravnika kojeg ne moete da otpustite, a ne radi dobro, morate
da motiviete, da saraujete sa njim, da ga edukujete, da budete strpljivi sa njim...I da ga, na
adekvatan nain, malo pritisnete i drite pod kontrolom. Sa upravnikom svog ivota, sa
sobom, treba da napravite vrst i precizan ugovor, Ugovor sa samim sobom. Proces koji
sledi treba da vam pomogne da nauite kako se pravi ugovor sa samim sobom. Vaem
upravniku potreban je i pomonik. To je etvrti igra prve postave:
4. Sposobnost odreivanja prioriteta. Uspeni ljudi probleme i izazove u ivotu reavaju
prema njihovoj hijerarhiji. Prvo reavaju ono to je na prvom mesti, pa zatim prelaze na
zadatke nieg prioriteta. Ne dozvoljavaju da ive reaktivno, da ih ivot voza, da rade ono to
im je iskrslo, to je hitno, to je neko drugi zapodenuo...Onome to im je najvanije, to ima
najvii prioritet, daju projektni status. To znai da se realizacija onoga to ima projektni
status poinje odmah, i sa maksimalnom energijom. Dakle, morate znati ta je ono to je
najvanije, a ta je manje vano, i usmeriti svoju panju i akciju po prioritetima. Zato je va
domai zadatak br. 6 odreivanje prioriteta.
Domai zadatak br. 6-odreivanje prioriteta. Ako ste zavrili procenu stanja vaeg ivota po
ivotnim kategorijama i predmetima, vreme je da procenite prioritete reavanja odreenih
problema i pravljenja promena. Napravite tabelu prioriteta kao to je sledea:
Tabela pregleda prioriteta po ivotnim kategorijama
Najvii prioritet
Visok prioritet
Srednji prioritet
Nizak prioritet
U ovu tabelu upiite redosled prioriteta po ivotnim kategorijama. Koju kategoriju i predmet
u okviru te kategorije morate prvo da reavate? Koja vam je najbitnija, gde imate najvie
problema? Do ega vam je najvie stalo, ta vam je najdrae i najblie srcu? Moda vam je

teko da se odluite, ali naterajte sebe da ipak date prioritete. Kada to uradite sa
kategorijama, napraviti novu tabelu u kojoj ete proceniti prioritete u okviru kategorija,
prioritete po predmetima. ta je ono to prvo morate da menjate u oviru odreene ivotne
kategorije. Da definiemo ta je koja klasa prioriteta:
Najvii prioritet: Neto to verovatno izaziva veliku patnju ili je opasno po vas. Neto to
izuzetno elite da promenite jer je od kritinog znaaja. Neto to toliko okupira vae misli da
vam ostavlja malo vremena i energija da razmiljate i bavite se neim drugim. To ima
projektni status.
Visok prioritet: Ono to okupira vaa oseanja, razmiljanja i energiju, ali ne u tom stepenu
kao najvii prioritet. To je neto to ne mora da bude izvor intenzivne patnje, ali neosporno
remeti va ivot i morate mu posvetiti ozbiljnu panju.
Srednji prioritet: To je neto to je vredno promene, ali vam ne remeti ozbiljno ivot i ne
dominira vaim razmiljanjem. Svesni te toga, i pratite situaciju da se ne pogora, usput
popravite po neto, ali osnovnu energiju i vreme posveujete viim prioritetima. Kada njih
odradite, okrenuete se srednjim prioritetima.
Nizak prioritet: To je ono to bi bilo lepo promeniti, ali moete dobro da ivite sa tim i bez
promena. Svesni ste da bi bilo lepo da to promenite, ali ima mnogo preih stvari. Niski
prioriteti nemaju projektni status.
Tabela pregleda prioriteta po predmetima u okviru ivotnih kategorija
Najvii prioritet
Visok prioritet
Srednji prioritet
Nizak prioritet
Ovakvu tabelu moete da napravite za svaku ivotnu kategoriju da biste imali jasan pregled
ta u okviru te kategorije prvo treba da menjate i reavate. Ako je, na primer, kategorija lino
dobila prioritet, ta u okviru toga ima najvei prioritet. Da li je to potreba da radite na vaem
zdravlju, ili na samopotovanju, ili morate prvo da se pozabavite svojim obrazovanjem...
Nemojte raditi ove domae zadatke na brzaka. Odvojte dovoljno vremena. Neemo
vam mi davati ocene. ivot e vas oceniti. A znate kako je on surovo objektivan u tome. Ako
su potrebni dani da odgovorite na ova pitanja i uradite domae zadatke, odvojte dane.
Najbolje je da odredite neko konkretno vreme kada ete se time baviti ali, ipak, dajte sebi i
neki razuman krajnji rok do kojeg ete zavriti zadatak.
Ako ste odredili prioritete, zreli ste za porces postavljanja ciljeva. Pripremite se za to
da postavljanje ciljeva nije ni malo jednostavan proces. Mislimo na postavljanje ciljeva koje
ete ostvariti. Ljudi stalno postavljaju sebi neke ciljeve koje ne ostvaruju, ili postavljaju
ciljeve koji su promaaj, koji ih nee odvesti tamo gde stvarno ele da stignu. Najea
greka je u tome to ljudi brkaju ciljeve i sredstva, pa sredstva postavljaju kao ciljeve.
Na primer, ako kaete da vam je cilj da kupite novi auto, vi ste pobrkali cilj i sredstvo. Zato
vam je potreban novi auto? Kako ete se oseati ako kupite novi automobil? Oseaete se
uspenim? Imaete oseaj slobode da moete da stignete negde bez straha da e vam auto
stati? Oseaete da vam ide u ivotu, jer moete sebi da priutite bolja kola? elite bolje
plaen posao? Morate da se upitate zato. Koja e vam oseanja doneti bolje plaen posao?
Oseaj sigurnosti? Oseaj slobode da birate? Kola i posao su samo sredstva da doete do
krajnjeg cilja-oseanja koje elite, a koja povezujete sa posedovanjem tih sredstava. Zato je
vano da razumete tu bitnu razliku? Zato to ako ste svesni toga da su va krajnji cilj oseanja
koje elite da imate, a ne neka stvar ili dogaaj, sredstva preko kojih moete doi do tih
oseanja, tada ete shvatiti da se do ciljeva-oseanja moe doi razliitim sredstvima i

putevima. Neete se ufiksirati na neko konkretno sredstvo i od njega napraviti ivotni cilj.
uli ste, verovatno, vie puta ale na raun mukaraca koji su ufiksirani za veliinu, izgled i
cenu njihovih automobila. Ljudi kau Kako se trudi da veliinom i cenom automobila
pokae kolika mu je ona stvar (polni organ). To je tipina zamena teza. ovek eli da se
osea kao mukarac, ali je naao simbolian nain-sredstvo, da doe do tog oseanja. Ako bi
shvatio da mu je oseanje mukosti, sigurnost u sopstvenu mukost cilj (ako bi prvo priznao
sebi da ga nema dovoljno), verovatno bi naao neki efikasniji nain da do tog oseanja i doe.
Ovako, brkanjem ciljeva i sredstava, pravi karikaturu od sebe i svoje mukosti. Kada vam je
jasan cilj-oseanje koje elite da imate, uvideete da postoji mnogo vie naina da do tog
cilja doete. Neete se ufiksirati samo na jedno sredstvo i biti nesreni ako ga ne dobijete.
Moda ste uli vic o dva ribolovca. Ide ovako:
Dva oveka sede i pecaju. Jedan je doao luksuznim automobilom, sa skupocenim
priborom za pecanje, odeven u skupocenu odeu, sa skupim satom na ruci. Sedi, peca i uiva.
Drugi je doao biciklom. Obuen je u radniki kombinezon, peca priborom koji je sam
napravio za male pare, sat na ruci i nema. Sedi, peca i uiva. Gleda ga ovaj prvi, bogati
ribolovac, i ne moe da izdri da ga neto pita:
ovee, mogu li da te ne pitam neto, kae prvi.
Pitaj me. , kae drugi
Gledam te tako kako sedi ovde i gubi vreme pecajui, umesto da radi neto
korisno za sebe. poinje prvi sa iznoenjem svog stava.
A ta bi to korisno trebao da radim. Pita ovaj drugi.
Pa, na primer, mogao bi da otpone neki posao i da zaradi vie novca. Mogao bi
da nabavi mree i nekakav mali amac, da ulovi vie ribe, pa da je proda i zaradi
vie...
I, ta bih sa time?
Pa, onda kupi jo jedan amac i mreu, pa zaposli nekoga da radi za tebe...Mogao
bi da kupi auto, a ne da se vozi biciklom. Mogao bi da kupi bolje odelo, bolju
kuu...ta ja znam, mogao bi sebi da priuti mnogo toga.
I onda? ta kad sve to budem imao?
Onda si siguran i zadovoljan, uspean, ima sve to ti treba...i onda mirno doe kao
ja na pecanje i uiva u ivotu.
Ali, ja to ve radim. odgovara mu drugi.
Ako se isto oseanje moe postii na vie naina, onda je na vama da izaberete onaj
nain koji vama najvie odgovara. Nemaju svi ljudi iste potrebe i ne vole svi ljudi isti nain
ivota. Zapravo, potrebe su sline kod svih ljudi kada govorimo o oseanjima. Svi imaju
potrebe da se oseaju sigurno, voljeno, ostvareno, uspeno...ali im nisu isti putevi i sredstva.
Ako razlikujeme ciljeve od sredstava dobijamo slobodu da biramo sredstva. Ako je na
ivotni cilj da dobijemo Nobelovu nagradu, onda imamo veliku ansu da ne uspemo u tome.
Koja oseanja elimo da imamo, i nadamo se da bismo ih imali ako dobijemo Nobelovu
nagradu? Ako nam je cilj da se osetimo prihvaenima, da osetimo da je ono to dajemo
vredno, da smo u neemu to radimo izuzetno dobri...onda imamo bezbroj naina sa velikom
ansom da uspemo u tome. Ne fiksirajte se za sredstva, usmerite se na ciljeve. Dakle, kako
elite da se oseate u ivotu? Kao riba u vodi? Kao na svom terenu. Kako elite da se
oseate u svakoj od navedenih kategorija ivota, u svakom od predmeta ivota u okviru
kategorija? Ta oseanja, eljena stanja, to je vaa elja vodilja-sutinska elja. Ona vas nee
odvesti stranputicama. Neete sesti u pogrean voz. Ne postavljajte ciljeve pre nego to
raistite sa sobom ta stvarno elite. Onda e vam biti lake i da odredite prioritete. Ako ste
to uradili, ako ste raistili sa sobom ta zaista elite i pitate se: dobro, i ta sada da radim sa
tim?, onda je vreme da uvedemo i sledeeg igraa prve postave tima uspeha:

5. Sposobnost planiranja-strategija. Planiranje je glavni strateg vae ekipe uspeha. Ljudi

koji uspevaju znaju precizno ta treba da ine da bi doli do uspeha, kada to treba da rade,
kojim redosledom e se odvijati njihove aktivnosti, kako , na koji nain e sprovoditi svoje
akcije, gde e to raditi. Dobar strateg zna koje prepreke ga ekaju na putu i koje resurse ima
na raspolaganju.. Kada sve to zna, onda sastavi svoju strategiju crno na belo. To
preporuujemo i vama, i nudimo vam efikasne naine da napravite svoju strategiju. Idemo
stavku po stavku, korak po korak, crno na belo.
Prvi korak u pravljenju strategije je postavljanje ciljeva i njihovo ralanjivanje na
konkretne, operativne zadatke. Ako ste popunili tabele Idealno i Stvarno uoili ste da
postoji razlika izmeu onoga to radite, i zbog ega ste dali sebi ocenu koju ste dali, i onoga
to bi trebalo da radite da bi dobili desetku. Ta razlika je uzrok toga to se ne oseate onako
kako elite da se oseate. Da biste se oseali onako kako elite da se oseate moraete da
poloite diferencijalne ispite u koli ivota. Prvo pitanje vezano za te diferencijalne ispite
je: Koliko elite da se pribliite idealu? Za koju ocenu ete se spremati na ovom ispitu?
Od vae ambicije zavisi to koliko e vam uenja biti potrebno i koliko napora ete morati da
uloite. Dobri studenti znaju da je uvek bolje spremati se za viu ocenu jer, ako neto na ispitu
poe naopako, ako je profa loe volje, moe da nam zakine za jednu ocenu, ali ne za tri. Ako
se spremamo za desetku, teko da e profina loa volja biti takva da dobijemo peticu. Proi
emo na ispitu. Tako vam je i u sportu sa sudijama. Sudija koji je pristrasan moe da navija za
jednu ekipu ako je razlika u kvalitetu mala, pa e onda on malo da nategne u korist svojih
miljenika. Ali, ako dobra ekipa pone da puni njegove miljenike, ako se vidi razlika u
klasi, nee se sudija brukati i navlaiti neto to se ne da navui, neto to se vidi iz
aviona. Nije budala. I njemu je jasno da ko zna zna. Preporuujemo vam da ne ciljate
nisko.
Jedno od ivotnih pravila je: Maksimum koji ete od ivota dobiti je ono to traite.
Moda vam se nekada i desilo da ste dobili vie nego to ste traili. Od mame, tate, deke,
bake, nekog dobrog prijatelja, neko vas je obradovao, a vi to niste ni traili. Ali, to se deava
retko, meu bliskima, i ne moe biti princip kojeg ete se drati. Da li ste nekada pokuali
neto da prodate? Da li vam je ikada neko ponudio da plati vie od onoga to ste traili?
Takvu budalu verovatno niste sreli. ivot nije budala. ivot vam nee dati vie od onoga to
traite. Izreka kae I beba dobije sisu kad zaplae, kad zatrai. Naravno, niste beba i nije
dovoljno da zaplaete da biste od ivota dobili ono to traite. Moraete da platite. ivot vam
nee dati ono to traite ako niste spremni da to i platite. Sve ima svoju cenu. Platiete
svojim radom, naporima, borbom, odricanjima, suoavanjima sa preprekama, a pre svega sa
samim sobom. Vi moete biti svoja najvea prepreka ako sebi to dopustite. Ako ste
odredili ta elite, vreme je da vidimo i koliko i kako treba da platite za to. Dakle, pitanje je:
ta treba da uradite da biste dobili ono to elite? Odgovor na ovo pitanje nije ni malo
jednostavan. Potrebno je da znate mnogo toga da biste dobro odgovorili na ovo pitanje.
Nedovoljno precizan odgovor nee dati rezultate, a ono to ne daje rezultate je jalov posao.
Neemo da radimo jalove poslove. Zar ne? Dakle, za odgovor na ovo pitanje potrebno je da
znate i odgovore na podpitanja koja se u njemu sadre:
1. ta konkretno treba da uradim? (spisak operativnih zadataka koje treba obaviti da
bi se postigao cilj).
2. Kako to treba da uradim? (odreivanje kvaliteta aktivnosti u skladu sa ciljem koji
elim da postignem. Za koju ocenu se spremam?)
3. Kakav treba da budem da bih dobro uradio ono to treba da uradim? (osobine
koje treba da razvijem, posedujem i ispoljavam da bih na pravi nain uradio ono to
hou da uradim)

4. Kada to mogu da uradim ( adekvatan menadment vremena, adekvatno korienje

vremenskih resursa.)
5. Gde to mogu da uradim (lokacija adekvatnog prostora za obavljanje zadataka, mesta
gde se to moe najbolje uraditi.)
6. Sa kim to mogu da uradim (identifikovanje ljudskih resursa, porodica, familija,
prijatelji, poznanici, veze, ljudi koji mogu da pomognu, poslovni partneri, savetnici
za odreenu oblast, uitelji...)
7. ta imam od onoga to mi je potrebno za realizaciju? (identifikacija resursa-linih
vetina, znanja i osobina koje su dobre za ostvarivanje cilja, finansijska sredstva,
oprema, radni prostor, vreme...)
8. ta nemam, a potrebno mi je (identifikacija linih nedostataka koje je potrebno
ispraviti, drugih resursa koje je potrebno proiriti ili stvoriti-novac, prostor, vreme,
pomonici...)
9. Identifikacija prepreka koje mogu da me ekaju na putu (i definisanje naina na
koji bi se mogle prevazii. ta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja klipove pod
tokove)
10. Kako da sebe ne opstruiram u tome? ( Identifikacija svih igraa neuspeha u meni i
pomna budnost da mi ne daju gol. Identifikacija i odstranjivanje negativnih
ograniavajuih uverenja o sebi i ljudima. Disciplina, istrajnost, budna panja)
Dakle, idemo korak po korak u formiranju vaeg akcionog plana, strategije za
ostvarivanje ciljeva koje ste sebi postavili. Pazite, ovaj zadatak je dugaak i u sebi sadri
dosta podzadataka. Pripremite dovoljnu koliinu papira i stvorite dovoljno vremena da ga
obavite. Krenite po prioritetima. Prvo odgovorite na prethodna pitanja vezano za ono to ste
postavili kao cilj najvieg prioriteta.
Zadatak br. 7-korak po korak definisanje akcionog plana-ivotne strategije.
1. korak: Zadatak 7/1: Operacionalno definisanje ciljeva. Operacionalno definisati
ciljeve znai izraziti ih u vidu nekog konkretnog dogaaja ili ponaanja koja ga
sainjavaju. Ostvariti svoje snove znai pretoiti ih u stvarnost. U stvarnosti vae
drugaija pravila nego u svetu snova. Vai zakon uzroka i posledice. Vi morate biti
uzrok posledica koje elite. Konkretan uzrok konkretnih posledica. Ako elite da
proirite svoje znanje, potrebno je da kaete tano ta to znai. Da nauite neki
jezik? Koji? Kada? Kako? ta ete konkretno raditi na tome u vremenu koje je pred
vama? ta ete konkretno raditi svaki dan? elite da vidite svet. ta to za vas
konkretno znai? Koliko mesta i kojih elite da obiete u narednih tri godine? ta
konkretno treba da uradite da biste to postigli? elite srean brak. Kako e
konkretno izgledati taj va srean brak? ta ete raditi? Po emu ete videti da
uspevate u tome? Dakle, koji god da je va cilj, morate da odgovorite sebi na sledea
pitanja:
-Koji su konkretni vidovi ponaanja koji sainjavaju taj cilj? ta ete raditi ili neete
raditi kad budete iveli svoj cilj?
-Kako ete znati da ste ostvarili cilj?
-Kako ete se oseati kada budete ostvarili svoj cilj?
Odgovori na ova pitanja bie vai putokazi koji e vam stalno govoriti da li idete ka
cilju ili ste skrenuli sa puta.
Da bi vam ti putokazi pored puta bili to uoljiviji i prepoznatljiviji potrebno je da ih,
koliko god je mogue izrazite kao merljive jedinice. Izrazite svoje ciljeve u vidu
ishoda koji se mogu opaziti, izmeriti i kvantifikovati. to konkretnije, to bolje. elite

da popravite svoju finansijsku situaciju. Konkretno, kada ete biti uspeni u tome?
Koliko je to novca? elite bolji posao? Koji je to konkretan posao? elite vie
slobodnog vremena? Koliko vremena? Kada?Na ta konkretno ete ga troiti? elite
bolje uslove ivota? ta je to konkretno? Gde elite da ivite? U kakvom prostoru?
Koje kvadrature, u kakvoj okolini...? Do kada nameravate da ostvarite te ciljeve? Do
kog datuma? Morate odrediti rok da biste svom cilju dali projektni status. Bez roka,
spremni ste na odugovlaenje. Bez roka, ne moete ni da procenite realnost svog
plana. Kad imate rok, moi ete i da ralanite cilj na zadatke i odredite koje zadatke
u kom roku treba da obavite. Kad to znate, moi ete da odredite i ono to treba da
radite svaki dan da biste doli do cilja.
Odredite ciljeve koje moete kontrolisati, koji zavise od vas. Ako postavite cilj da
dobijete premiju na LOTOu, jedino to moete uraditi je da redovno igrate LOTO. Sve
drugo ne zavisi od vas. To je cilj koji ne moete kontrolisati, i mala je verovatnoa da
e vam se ostvariti. Ako je va cilj da provedete sunan vikend sa porodicom, va cilj
zavisi od vie sile. Pogreno je postavljen. Cilj koji zavisi od vas bio bi da provedete
vikend sa porodicom u prijatnoj atmosferi ljubavi i razumevanja. To zavisi od vas. To
moete kontrolisati. Kada postavljate ciljeve teite onome to moete da uradite, a ne
onome to ne moete i to ne zavisi od vas. Ako imate pedeset godina, nemojte
postavljati sebi cilj da postanete reprezentativac u vaterpolu.
Ako ste odgovorili na prethodna pitanja, tek sada moete da date i konkretan
odgovor na prvo pitanje iz svog akcionog plana-ta konkretno treba da uradim da
bih doao do cilja? Ako vam je, jo uvek, teko da napravite konkretan popis zadatak
koji su pred vama, posluite se jednim trikom-planirajte u nazad. Kako se planira u
nazad? Pa, kad planiramo unapred, prvo odredimo ta emo uraditi sada, pa onda
sledei korak u vremenu...itd. Meutim ,ako ne moemo da se setimo svega, onda je
lake da upotrebimo trik planiranja u nazad. Evo kako:
Ponete tako to pitate sebe da li moete da ostvarite svoj krajnji cilj danas.
Ako ne moete, zato mislite da ne moete? ta morate da uradite pre toga? Da li
neto morate da uradite pre toga? I tako idete razmiljajui unazad, dok ne doete do
zadatka koji moete da obavite danas. To e vam pomoi da doete do polazne take,
do onoga od ega moete da krenete u realizaciji cilja. Na primer, ako vam je cilj da
se ukljuite u neku dugotrajniju edukaciju koja vam je vana za napredovanje u vaoj
profesiji, moete li da ponete danas? Ne moete. Prvo morate da se prijavite, da
budete primljeni. Moete li danas da budete primljeni? Ne moete, morate prvo da se
prijavite. Moete li danas da se prijavite? Ne moete, nije rok za prijavu, a nemate ni
napisanu prijavu niti sakupljena potrebna dokumenta. Moete li danas da napiete
prijavu? Moda, ali nemate formular za prijavljivanje. Moete li danas da nabavite
formular? Ne znate, morate da pogledate na njihovom sajtu da li postoji formular, ili
morate otii u tu obrazovnu instituciju po formular...I tako doete do jedne liste koja
moe biti podugaka, ali vam daje jasnu predstavu o tome koje korake, i kojim
redosledom treba da preduzmete da bi doli do cilja. Na kraju liste je ono to moete
uiniti danas ili, ako ne danas, u prvom moguem roku. Cilj ovog postupka je da
dobijete popis zadataka koje morate da obavite po odreenom redosledu da biste doli
do nekog cilja. To jo nije dovoljno za akcioni plan, ali je nuno za poetak.
2. korak - zadatak 7/2: Operacionalno definisanje naina-kvaliteta izvravanja
zadataka. Odgovor na pitanje kako to treba da uradim. I sami znate da je veoma
bitno i to kako se neto uradi. esto je upravo taj kvalitet presudan. Moemo obaviti
neki zadatak da bismo ga skinuli sa vrata, da bismo ga otaljali, da bismo

ispunili formu, da bismo mogli da kaemo eto, uradio sam.... Ima zadataka koji
se mogu otaljati, a da to ne utie bitno na postizanje onoga to elimo da
postignemo. Mogue je i to da nas perfekcionizam, usmeravanje velike energije i
vremena na to da se neki zadatak obavi u sitna crevca, do tanina, odvue sa puta i
oduzme nam snagu i vreme potrebne da se pozabavimo neim sutinski bitnim.
Zadatak: Pogledajte listu zadataka koju ste napravili, i procenite kakav kvalitet
prilikom obavljanja svakog zadatka treba da pruite. Imate ogranieno vreme i
energiju. Nemojte oljariti tamo gde se ne sme ili cepidlaiti perfekcionistiki u
ispunjavanju zadataka koji to ne zahtevaju. Nije va cilj da ostavite utisak pred samim
sobom, ve da uradite ono to je potrebno da biste dobili ono to elite. Dakle, pored
svakog zadatka stavite potrebnu oznaku kvaliteta(od 1-5, ili od A-E) i definiite sebi
ta ta oznaka konkretno znai. Kako e izgledati kada taj zadatak obavljate tim
kvalitetom.
3. korak/ zadatak 7/3-Definisanje potrebnog sebe. Jasno vam je da niste ostvarivali
svoje ciljeve zato to niste bili onakvi kakvi ste trebali da budete da biste ih ostvarili.
Zadatak: E, sada pogledajte u svoju listu zadataka i ocenu kvaliteta sa kojim ti zadaci
treba da se obave, pa odredite kakav treba da bude ovek koji e te zadatke uraditi sa
takvim kvalitetom koji je potreban. Ako niste naisto sa time kakav treba da bude
ovek da bi obavio te zadatke tim kvalitetom, moete uraditi sledee:
Zadatak: 1)Osvrnite se oko sebe. Pogledajte ima li ljudi kojima polazi za rukom
ono to vi treba da obavite. Gledajte paljivo ta oni rade i kako rade, i provalite u
emu je tajna njihovog uspeha. Pokupite njihove cake i vebajte da ih imitirate.
uvajte se zavisti, jer ako im budete zavideli, neete nita nauiti od njih. Nai ete
neto loe, i time obezvrediti ono dobro to rade. Pokupite ono dobro, a odbacite loe.
Ne bojte se, time to ete kupiti dobre mehanizme uspeha od nekoga drugoga neete
izgubiti sebe. Najbolji nain da izgubite sebe je da ne uite od onih kojima uspeva.
2) Osvrnite se u sebe Time to ste se suoili sa svojim doprinosima vlastitom
neuspehu pokazali ste da ste sposobni da uite na svojim grekama. To je samo deo
posla. Morate nauiti da uite i iz sopstvenih uspeha. Sigurno ste nekada u neemu
bili uspeni. Sigurno postoji neka oblast ivota u kojoj ste bolji nego u drugoj. Sigurno
je bilo perioda u vaem ivotu kada vam je ilo bolje, situacija u kojima ste se bolje
snali nego obino...Pa onda pokupite cake od samog sebe. Dobro je spoznati
sopstvene mane. Ali, loa strana toga je to tako provodimo mnogo vremena
koncentriui se na negativne aspekte svog ivota. Kada se sa nekim vie druite, bolje
ga i upoznate, pa postoji opasnost i da se srodite sa njim (to je opasnost ako je on
negativac). Dakle, dobro razmislite i analizirajte svoje dobre strane koje ste pokazali
kada ste u neemu bili uspeni. Ako ste zaboravili, prisetite se. Moda je to bilo
odavno. Oivite tu sliku do detalja. Kakvi ste bili? ta ste radili? Zato i kako ste
prestali da koristite te svoje kapacitete? Ako ste dobri u jednoj oblasti ivota, a ne ide
vam u drugoj, zapitajte se koje sposobnosti i osobine koje vam pomau u oblasti u
kojoj ste uspeni ne koristite u oblasti u kojoj ste neuspeni. Koji su vai igrai uspeha
koje koristite u timu tamo gde dobijate? Pobogu, pa koristite ih i tamo gde ne
dobijate. Ne menjajte tim koji dobija.
3) Kada ste skinuli cake od drugih i od uspenog sebe, zamislite potrebnog sebe u
budunosti. Zamislite kako gledate tog pravog sebe sa visine, iz ptije perspektive.
Gledate ga kako ivi onako kako eli i dobija ono to eli. Opiite ga sebi kao da je
glavni lik romana koji piete. Opiite u detalje ta radi, kako reava probleme, kako
komunicira sa ljudima, kako ljudi reaguju na njega, kako je raspoloen, kako se osea.
Zamislite ga u razliitim situacijama u kojima se i vi nalazite u ivotu, i detaljno
opiite njegove reakcije i iskustva. Ako ne znate kako bi reagovao, nagaajte. Unesite

se u svoj lik i nagaajte kako bi on reagovao. Uradite to tako da bi, iz vaih opisa,
neki dobar glumac moga da jasno oseti lik i da se identifikuje sa njim. Ne tedite
papir. Budite detaljni. A kad sve to zavrite, proitajte svoju priu i preite iz uloge
pisca u ulogu glumca. Osetite kako vas proima lik kojeg igrate. Dobri glumci postaju
lik kojeg igraju. Oni ne glumataju, ve se identifikuju sa likom i ive njegov ivot.
Dakle, na vama je da postanete dobar glumac (ne da glumatate), da se odentifikujete
sa likom kojeg ste sami stvorili (eljeni, potrebni ja) i da vebate ulogu. To ne znai
da ete ivot provesti glumei nekog drugog. Ako niste ono to moete da budete,
zapitajte se da li ste do sada provodili ivot glumei neku ulogu, nekog drugog. Imate
tu privilegiju da sami za sebe napiete lik koji ete glumiti. Neete valjda sebi odrediti
epizodnu ulogu, ulogu gubitnika. Ili moda volite takve likove i uloge?
4. korak-zadatak 7/4,5,6,7-Orijentacija u vremenu. Menadment vremena. Kada u da
uradim ono to treba da uradim. Oekivanje da ete nai vreme da uradite ono to
treba je isto kao i oekivanje da ete nai negde na ulici novac koji vam je potreban da
neto uradite. Vreme se ne nalazi, ono se stvara. Novac se zarauje i dobro
rasporeuje. Rasporeivanje znai da se od neega oduzima da bi se neemu drugome
dalo. Pred vama je spisak zadataka koje treba da uradite da biste doli do cilja. Znate
kojim kvalitetom koji od zadataka treba da uradite i sa kakvim mentalno emotivnim
stanjem. Ostaje vam da to adekvatno rasporedite u vremenu i da sledite svoj plan.
Nita to je vredno ne moete da odradite odjednom. Postizanje vanih ivotnih ciljeva
je proces koji se ne deava preko noi (samo se snovi mogu desiti preko noi.
Ostvarivanje snova, njihovo prenoenje u stvarnost, zahteva vreme i isplaniranu
svrsishodnu akciju). Ako je va cilj dugoroan, potrebno je da ga podelite u
merljive faze, i da ga ostvarujete korak po korak. To je bitno i zbog vae
motivacije. Kad god ostvarite jedan korak, vi ete biti uspeni i dobiti novu snagu da
napravite sledei korak. Kroz ivot i hodamo korak po korak. Ne skaemo ve
koraamo. Odredili ste pravac kretanja i nain kretanja, sada proraunavate potrebnu
brzinu i raspored koraka. Bitno je da faze budu merljive, da biste objektivno mogli da
procenite da li i koliko napredujete. Na primer, ako elite da smrate, i kaete sebi da
ete smrati 20 kila do leta, onda to deluje kao krupan zalogaj (neete smrati ako
pojedete tako krupan zalogaj). Ako je va zadatak da smrate kilogram nedeljno, to ne
izgleda tako strano, i svake nedelje moete biti zadovoljni i oseati se uspenim ako
smrate jedan kilogram. Ako vam je cilj da imate ispunjavajui odnos sa partnerom,
odredite ta je prvo to bi vas ispunilo i to bi bilo jasan znak da se kreete ka
krajnjem cilju. Moda da svako jutro popijete kafu i razgovarate prijateljski, bez
svae, i da istrajete u tome nedelju dana? Kada vam to poe za rukom, u prvoj fazi,
prei ete na sledee ispunjenje.
Vetine menadmenta vremena za postizanje ciljeva
Efikasno ostvarivanje ciljeva poinje i zavrava menadmentom vremena.
Veina ljudi ne uspeva u ostvarivanju svojih ciljeva jer nemaju vremena. Da biste
postigli vie, potrebno je da nauite kako da dobro izbalansirate svoje aktivnosti i
napravite najefikasnije korienje vremena. Kau da je vreme novac. Ako biste se
poigrali, i odredili koliko novca vredi odreena jedinica vremena, moda biste postali
svesniji toga koliko troite.
Zadatak7/4: Koliko novca zaraujete dnevno? To nije teko izraunati. Podelite svoje
mesene prihode sa prosenim brojem dana u mesecu-sa 30. Podelite tu sumu sa 24
(24 sata-jedan dan). Dobijeni iznos podelite sa 60 (broj minuta u satu). Dobiete
vrednost jednog vaeg minuta. Zamislite da su vai minuti stvarno novanice, i

obratite panju na ta ih troite. Da li biste dali toliko novca za odreene aktivnosti na

koje inae troite vreme?
Poigrajte se jo malo: Uzmite bloki i zapiite sve to radite u toku jednog dana i
vreme koje potroite na to. Pokrijte ceo dan, svih 24 asa. Uradite to za celu nedelju.
Pogledajte svoje ciljeve i prioritete koje ste im dali-stavite brojeve ispred ciljeva-po
prioritetima. Pogledajte ponovo zapise o vaim aktivnostima u toku nedelje, i ispred
svake aktivnosti stavite broj cilja ka ijem ostvarivanju je odreena aktivnost
usmerena. Saberite vreme (u minutima) provedeno u aktivnostima koje imaju ispred
sebe isti broj (isti cilj). Izraunajte procenat ukupnog vremena koje ste utroili na
odreene ciljeve tako to prvo izraunate broj minuta u nedelji (24x7x60=10080 min.)
pa onda podelite broj minuta provedenih u odreenoj grupi aktivnosti sa brojem
minuta u nedelji. Dobiete broj koji, kada ga pomnoite sa 100, daje procenat
vremena koje koristite nedeljno za ostvarivanje odreenog cilja. Na primer, ako
spavate 8 sati dnevno (cilj je odmor, regeneracija, zdravlje) onda troite 2940 minuta
nedeljno na spavanje, ili 29,16% svog ukupnog vremena (2940 : 10080) x 100.
Poreajte dobijene procente po veliini. Da li redosled procenata vremena koje
posveujete odreenim ciljevima odgovara njihovom redosledu po prioritetima?
Verovatno ne. Ono emu posveujete dovoljno vremena verovatno ete i ostvariti ako
ste dobro odradili posao postavljanja ciljeva i zadataka, dobro se organizovali i ako
se pridravate svog akcionog plana.
Uspeh i neuspeh se mogu predvideti. Ne dajte da vas ivot iznenadi. Krajnji ishod se
dobrim delom definie na poetku. Na osnovu poetka se moe i predvideti. ta vi
moete da predvidite na osnovu rezultata malog snimka o vaoj potronji vremena?
Zadatak 7/5:Napravite okvirni dugoroni plan.
Odakle poeti? Da biste imali pregled celine, vaeg budueg ivota kao celine,
prebacite se daleko u budunost. Uite u vremepolov, i odputujte kroz vreme 25
godina unapred. Kako bi trebalo da su izgledale prethodnih 25 godina vaeg ivota, a
da vi ne oseate da ste promaili ivot u nekoj od vanih oblasti, da vas ne saeka
oseanje aljenja i neipunjenosti? Setite se one izreke: E, da mi je ova pamet, i one
godine.... Moda je dobar cilj koji moete postaviti sebi to da kada proe tih 25
godina ne izgovorite ovu reenicu. Uite ponovo u vremeplov, i vratite se u
sadanjost.
Imajui u vidu ono to ste shvatili i doiveli u budunosti, napravite planove za
manje vremenske periode. Planove koji e, kada ih ostvarite, voditi do vaeg opteg
ivotnog cilja.
Napravite petogodinji, godinji, estomeseni, meseni plan...imajui na umu da su ti
planovi potoci i reke koje treba da se uliju u vau veliku ivotnu reku. Svaki
kratkoroniji plan treba da se bazira na prethodnom, dugoronijem planu. Dobro
procenite potrebno vreme za postizanje pojedinih ciljeva. Za to je potrebno da
poznajete svoje norme, stepen efikasnosti. O metodama samoprocene govoriemo
kasnije. Ljudi retko uspevaju u ostvarivanju ciljeva kada previe forsiraju na putu do
uspeha. U urbi da se to pre stigne do cilja i stresu koji nastaje iz preteranog pritiska
na sopstvene kapacitete, ljudi obino propuste neke vane aspekte, to esto vodi do
negativnog ishoda i do toga da ne dobiju ono emu su se nadali. Maratonci to dobro
znaju. Ako ne rasporede pravilno svoje snage, i potroe se previe na startu, nee biti
zadovoljni kada (i ako) budu prelazili liniju cilja. Na kraju, napravite dnevnu listu
zadataka koje treba ispuniti.
druga ruka-razradite i doterajte ciljeve i planove.

Kada ste napravili skicu sa svojim ciljevima i planovima, potrebno je da se to dotera,

precizira, pojasni...kako bi mapa koju ste napravili bila precizni put do blaga. U
procesu doterivanja potrebno je da vodite rauna o sledeem:
Koliko je vremena uopte potrebno da biste ostvarili pojedine ciljeve? Gde da ga
naete?...I vi ste ve uli u problematiku menadmenta vremena. Za efektivni
menadment vremena potrebne su nam sposobnosti da planiramo, delegiramo,
organizujemo, usmeravamo sve aspekte naeg ivota. Za to je potrebno da odvojimo
tridesetak minuta dnevno koji e biti posveeni osmiljavanju, planiranju, organizaciji
i usmeravanju nas samih. Kada savladate te vetine, potrebno je daleko manje
vremena. Kao i sa novcem, na poetku treba identifikovati najvee kradljivce i
potroae vremena. Naveemo neke najee potroae vremena, a vi vidite da li oni i
vama oduzimaju vreme (a ne vode vas do nekog znaajnog cilja), i da li imate jo neke
svoje troadije.
Najei kradljivci i potroai vremena.
Da bi proces menadmenta vremena dao rezultate, vano je ustanoviti koje aspekte
vaeg linog menadmenta vremena treba poboljati.
Zadatak 7/6: Pogledajte ove tipine kradljivce vremena na listi, i tiklirajte one koji i
vama troe vreme.
Telefonski pozivi. esto me ljudi zivkaju, ili ja zivkam njih. Razgovori umeju da
budu dui nego to je potrebno. Ti razgovori su retko potrebni, retko su povezani sa
ciljem koji elim da ostvarim.
Gledanje televizije. Ne gledam samo ono to me ba interesuje, ve vrtim daljinski
bez veze, i esto gledam neto samo zato to nema niega boljeg...
Gosti. Ljudi mi dolaze nenajavljeni, i kad meni ba nije zgodno. Ne mogu da ih
odbijem, neprijatno mi je da im kaem da se najave...i tako izgubim puno vremena i ne
uradim ono to treba...
Sastanci. esto se sastajem sa ljudima, a veinu toga bih mogao da obavim i
telefonom, mejlom...Sastanci su dui nego to je potrebno da bismo dogovorili ono to
treba...
Zadatci koje bi neko drugi trebalo da obavi za vas. Radim stvari koje bi trebalo da
radi neko drugi. Lake mi je da sam obavim neto nego da zahtevam od drugih da rade
svoj posao.
Oklevanje, razvlaenje, neodlunost. Dok se premiljam i nakanjujem da uradim
neto, izgubim vie vremena nego da sam to odmah uradio.
Delovanje bez dovoljno informacija. Krenem da realizujem neki zadatak pre nego
to se raspitam i prikupim dovoljno informacija o tome kako se to radi. Onda shvatim
da je to moglo mnogo lake da se obavi, samo da sam znao ta i kojim redosledom
ide...Ko pita ne skita...
Bavljenje zadacima ili problemima drugih ljudi. Navikao sam ljude da me stalno
upoljavaju da reavam njihove probleme, pa ne stignem da reavam svoje. Prosto ne
mogu da odbijem kad mi neko neto trai i da kaem da imam svoja posla i da mi je to
tada pree...
Nejasna komunikacija. esto se dobro ne sporazumem sa ljudima, pa onda
izgubim vreme radei neto to sam mislio da smo se dogovorili, a posle ispadne da
nismo. Ne umem da jasno definiem dogovor i nesporazumi mi oduzimaju vreme.
Neadekvatno znanje. Prihvatam se poslova za koje nemam znanja, i onda izgubim
mnogo vie vremena na to nego to bi potroio neko ko to zna da radi. Kad izraunam,
shvatim da bi mi bilo jeftinije i bolje da sam platio nekome ko zna, ili da sam prvo seo
pa nauio kako se to radi, a onda uzeo da radim.

Nejasni ciljevi i prioriteti. Ne znam tano ta hou i ta mi je pree. Onda se

prihvatam onoga to mi iskrsne. Bavim se perifernim stvarima samo zbog toga to su
se one nametnule ili mi ih je neko nametnuo tog dana, umesto da se fokusiram na ono
to mi je stvarno bitno u ivotu.
Nedostatak planiranja. Ne osmislim plan do kraja, nego krenem da neto radim
sledei impuls. Onda mi iskrsavaju nepredviene okolnosti za koje nisam pripremljen,
i na to potroim puno vremena. Da sam bolje razmislio, mogao sam i da ih predvidim,
i da se pripremim za njih. Tako bih utedeo vreme i nepotreban trud.
Stres, anksioznost i premor. Stalno sam napet i premoren, pa ne obavljam stvari
efikasno. Zbog toga se jo vie zamaram i nerviram, a gubim i vreme.
Nesposobnost da se kae Ne tuim zahtevima. Uvek me neko skrene sa puta.
Taman planiram da uradim neto za sebe, a pojavi se neko ko trai neto od mene, i ja
uradim prvo to...Prosto ne umem da kaem ne i nogo vremena potroim na
udovoljavanje drugima i onda kada to i nije ba potrebno. Cimaju me za svaku sitnicu
i kad je jasno da to mogu i sami.
Lina dezorganizacija. Haotian sam i dezorganizovan. Stalno negde jurim kao
muva bez glave, ili ne radim nita. Ne umem da vladam sobom, i potroim puno
vremena bez adekvatnih rezultata.
Optuivanje drugih za sopstvene neuspehe. Puno vremena provodim raspravljajui
se sa onima za koje mislim da su uzroci mog neuspeha, da me ometaju, previe
upoljavaju...umesto da shvatim da sam sam (sama) odgovoran za sopstveni ivot i da
preduzmem odgovarajue akcije.
Imate li i vi jo neto da dodate? U veini sluajeva, vi sami ste i uzrok i reenje
problema. Ljudi najee nau vremena da se bave nekim vanim ciljem i aspektom
ivota kada se nau u krizi, kad doteraju cara do duvara, u pet do dvanaest. Tada
se prioriteti nametnu sami po sebi. Neki ljudi i ulaze u krize da bi naterali sebe da se
prisete prioriteta. Veina ovih potroaa vremena se i pojavljuju ba zbog
zaboravljenih prioriteta.
-Gubljenje vremena na nebitne stvari. Blejanje, nekontrolisana dokolica. Ljudi
veoma esto veliki deo vremena troe na stvari koje im nisu posebno bitne, umesto na
ono to je bitno za njihov ivot. Mnogi od nas imaju u glavi ideju da su ivotni ciljevi
neto to treba sprovoditi u toku godine, ali ne ba danas, svakog dana. Nije loe,
ponekad, troiti vreme na dokolicu. Iz dokolice se, kadkada, izrode kreativne misli i
ideje. Ali, dokolica je neto ime sebe moemo astiti onda kada smo obavili
aktivnosti usmerene ka ostvarivanju nama vanih ciljeva. Dokolica je lepa kada nema
svesnog ili nesvesnog oseanja krivice. Oseanje krivice zbog neispunjavanja
odgovornosti prema samom sebi, prema ciljevima koje smo sami postavili pred sebe,
moe se potisnuti iz svesti. Tada se moemo prepustiti gubljenju vremena. Ali,
potisnuto oseanje krivice ipak radi. Ne da nam da se dobro provedemo, grize nas
iznutra. I onda se niti odmaramo stvarno, niti se zabavljamo stvarno, niti radimo.
-Pretrpavanje obavezama. Neki od nas navale sebi na glavu previe obaveza koje
moraju da obave istog dana, pa ne uspeju da vei deo toga urade onako kako treba. To
dovodi do poluzavrenih projekata, nedostatka oseanja uspenosti, dodatnih
komplikacija i doraivanja poslova, stalne uurbanosti i povrnosti. To je dobar nain
da se izgubi vreme. Od svega po malo, ni od ega dovoljno. Kada bismo napravili
poreenje sa novcem, to bi bilo neto slino kao kada bismo potroili novac na veliki
broj jeftinih i nekvalitetnih sitnica koje nam ne koriste puno u ivotu, ali ih je puno.
Moda bi se te kupljene stvari mogle popraviti, doraditi, kompletirati...ali, kada
izraunamo novac ( i vreme potrebno da se to uradi) potreban za te dorade, shvatimo

da nam je bilo jeftinije i korisnije da smo kupili skuplje i kvalitetnije stvari. Postoji
izreka da je najskuplje kupovati jeftinu robu. I vreme potroeno na veliki broj povrno
obavljenih i poludovrenih zadataka je jeftino potroeno vreme koje, na dui rok
gledano, skupo kota.
- Nesposobnost da se kae Ne je esti kradljivac vremena, a i uzrok pretrpavanja
obavezama. Nekim ljudima je stvarno teko da kau ne, plaei se da ne pokvare sliku
o sebi, da ne povrede druge ljude. Oni koji imaju ozbiljnije problema sa odbijanjem
tuih zahteva uvek e imati na vratu po nekoga ko e im uvaliti svoje obaveze,
probleme, odgovornosti...Vrea nae zakrpu. Prisetite se onoga to smo ve rekli:
ljudi se ponaaju prema nama onako kako smo ih nauili. Ljudi rade ono to im
prolazi. Rade vam to to vam rade zato to im kod vas to prolazi. A prolazi im zato to
vi od toga imate neku korist koja nije zdrava. Nije zdrava jer dobijate neto (na primer
prihvatanje od strane onih kojima inite, sliku o sebi kao ljubaznoj osobi, sigurnost...)
ime se zamajavate, za ta mislite da je korist, a to vas odvlai od sopstvenog razvoja
i ostvarivanja sutinskih ciljeva. Umesto premije, ivota kojim ste zadovoljni, vi se
zadovoljavate utenim nagradama.
- Nesposobnost da se delegiraju poslovi, obaveze, odgovornosti. Ima ljudi koji sve
tovare na svoja lea jer nemaju poverenja da neto prepuste drugome, strpljenja da
druge obue u izvravanju nekih svojih obaveza. Takvi e se esto aliti da sve moraju
sami i da nema ko da ih odmeni. Postoji jedna posebna vrsta lenjosti-lenjost da se
naue drugi da preuzmu deo obaveza, da se napravi organizacija u kojoj bi to moglo
da funkcionie. Takve osobe nisu lenje da se ubijaju od posla radei sve sami, ali su
lenji da naprave promene, edukuju druge i organizuju aktivnosti tako da mogu
delegirati neke od svojih obaveza u porodici ili na poslu. Ili su lenji da zahtevaju od
drugih da rade svoj posao. Drugima je, onda, jasno da kod ovih radia prolazi
svaljivanje svega na njihovu grbau. Pazite se da ne proete kao Mujo iz onog vica
kad je otvorio javnu kuu. Sretne ga Haso pa ga pita: Bolan Mujo, ujem da si
otvorio javnu kuu. Pa, kako ti je, kako ti ide? A Mujo mu odgovara umornim
glasom novopeenog malog privrednika: A dobro je, bolan, Haso, samo je mnogo
naporno. Zna kako to ide...za poetak sve radim sam... Dobro, de, za poetak i
nekako, ali ako to stalno radite...
-Nesposobnost da se kae ni da ni ne-oklevanje, neodlunost, razvlaenje.
Jedan od najveih kradljivaca vremena je izbegavanje odluka i oklevanje i razvlaenje
u donoenju odluka. Smanjivanjem vremena provedenog u oklevanju moete bitno
poveati vreme dostupno za produktivne aktivnosti. U narodu se to, karikirano, naziva
Oe kaki-nee kaki stav. Psihoanalitiari bi tu osobinu povezali sa opsesivno
neodlunom, ambivalentnom strukturom linosti. Te osobine povezuju sa takozvanom
analnom fazom razvoja, fazom u kojoj bi dete htelo da bude dobro, da zadovolji
mamu i kaki na nou, ali bi htelo i da zadri svoje analne sadraje, da se suprotstavi,
da bude tvrdoglavo...Proizvod ambivalencije je imobilisanost. Ni tamo-ni ovamo, ni
da, ni ne. Postoji u razvoju dece takozvana faza negativizma, period u kojem im je
opis radnog mesta ili razvojni zadatak da naue da kau ne i ona, ako se pravilno
razvijaju, to zduno rade. Neke roditelje to strano nervira. Ne znaju koliko je to vano
za razvoj deteta. Sposobnost da se kae ne psihoanalitiari smatraju jednim od
organizatora psihe. Ko ne zna da odluno kae ne, ne ume da odluno kae ni
da. Odluite se. Nauite da kaete i da i ne kada treba. Ako ne moete, potraite
profesionalnu pomo da ne biste proveli ivot na noi.
-Povrnost, impulsivnost, delanje bez dovoljno informacija, bavljenje perifernim
aspektima cilja. Muva bez glave pristup. Moemo se ubiti od posla trudei se da
ostvarimo neki cilj, a da ne postignemo nita. Ako se ne potrudimo da prikupimo

dovoljno informacija o tome ta je potrebno za ostvarenje cilja, ako jasno ne

definiemo ciljeve i zadatke, ako ne napravimo dobru organizaciju i menadment
vremena, moe nam se desiti da uloimo puno truda, energije i volje u ostvarivanje
nekog zadatka, a da efekti toga budu nikakvi. Brzopleti i impulsivni ljudi esto imaju
snanu motivaciju, ali nemaju strpljenje i temeljitost u analiziranju i planiranju akcija.
Deava se da se fokusiraju na periferne aspekte zadatka koji treba da obave, da potroe
puno vremena i energije na neto to je sporedno u procesu ostvarivanja cilja, a da ne
obrate panju na bitne stvari, na one koje dovode do pozitivnog ishoda. Za razliku od
opsesivnih oklevala, impulsivni brzo donose odluke, ali to ine kao muva bez glave,
bez dovoljno analitinosti i planiranja. Takvi moda ne provedu ivot predomiljajui
se na noi kao opsesivci, ali esto ukake sopstveni ivot.
Ako ste napravili snimak vae prosene potronje vremena, i uvideli gde ga
rasipate, onda moete da vidite gde ga moete utedeti i potroiti ga na neto to e
vam bitno poraviti kvalitet ivota i dovesti vas do ispunjenja ciljeva koje ste postavili.
Pronali ste unutranje rezerve, i moete da napravite bolju preraspodelu vremena.
Napravite vremenski plan. Nemojte poinjati nita ozbiljno bez jasnog plana aktivnosti
i vremenskih rokova. Iz dugoronog plana ete napraviti svoj meseni, nedeljni i
dnevni raspored aktivnosti u vremenu. Tako ete znati ta treba da radite svaki dan,
bez potrebe da sve to drite u glavi. Pored toga, moi ete da merite svoje pridravanje
plana. Ono to se moe meriti, moe se i kontrolisati. A vi elite da kontroliete svoje
napredovanje prema uspehu i da upravljate sopstvenim ivotom. to bolje kontroliete
svoju potronju vremena, imaete vie vremena za sebe, prijetelje, porodicu, aktivnosti
koje volite.
Sa pravljenjem rasporeda i menadmentom vremena moete poeti ako ste zavrili
posao oko postavljanja ciljeva. Da li ste definisali ciljeve onako kako smo predloili u
prethodnom tekstu? Napravili prioritete, dali datume za realizaciju, ralanili ih na
operativne zadatke sa vremenskim odrednicama za svaki zadatak, definisali ta vam je
sve potrebno za ispunjavanje zadataka, ta od toga imate a ta nemate, ko vam moe
pomoi, koje su mogue prepreke...onda je vreme da napravite detaljan raspored
aktivnosti u vremenu. Pre toga je dobro da razmislite o jo nekoliko bitnih faktora:
....................................................................................................................................................

VI
UGOVOR SA SAMIM SOBOM-IVOTNE ODLUKE I LINA STRATEGIJA
Doli ste gotovo do samog kraja ove knjige. Nai ete se uskoro pred jo jednim od
bezbroj izbora koje donosite u ivotu. ivot nas neprekidno tera da pravimo izbore. Svakog
dana, u svakom trenutku, mi donosimo neki izbor. Da li da se umijemo, ili da se ubijemo,
da skrenemo levo ili desno, da zapalimo cigaretu, ili da je ne zapalimo, da radimo neto po
navici, ili da probamo novi nain, da izaemo iz zone sigurnosti, ili da se zaaurimo u nju, da
ivimo ili da ivotarimo. Rezultat tih izbora je va ivot. Onakav je kakvi su vam bili izbori.
Bie onakav kakvi budu vai budui izbori. Naravno nisu svi izbori podjednako vani i ne
utiu u istoj meri na va ivot. Ali, svaki izbor utie u odreenoj meri na krajnji rezultat-va
ivot. Kada dovrite ovu knjigu nai ete se pred jednim izborom koji bi mogao da bude
vaan, ak veoma vaan, za va ivot. ta ete uiniti sa znanjima koja ste dobili o sebi i svetu
iz ove knjige? Staviete ih u neki fajl, neku fioku u svojoj glavi u kojoj drite brojne
beskorisne stvari koje je lepo imati? Moda ete ih staviti u fioku interesantno ili, dobro za
raspravu sa prijateljima, ili dobro je za intelektualca da zna.... A moda ete uraditi neto
bolje. Moda ete izdvojiti ona znanja koja sutinski mogu da promene va ivot i dati im
radni status, status svakodnevno upotrebljivog i upotrebljenog znanja. Moda ete, na osnovu

onoga to ste itajui ovu knjigu saznali o svetu, sebi, o nainima postizanja uspeha, izabrati
uspeh i doneti neke vane ivotne izbore-ivotne odluke.
ivotne odluke su odluke sa kojima se ne raspravlja, koje se donesu jednom a
sprovode uvek, u svim situacijama izbora. Vi ste sigurno doneli veliki broj ivotnih odluka
i do sada. Kad god ste izali iz svoje zone bezbednosti, iz ponaanja koja su vam poznata i
sigurna, u neto novo i neizvesno, doneli ste vanu odluku. Kad ste kao dete prestali da puzite
i doneli ivotnu odluku da se uspravite i hodate na dve noge va se ivot (i pogled na ivot)
bitno promenio, zar ne? Da li ste u dilemi kada ustajete iz kreveta kako ete se kretati kroz
ivot tog dana-puzajui ili hodajui? Ako ste doneli ivotnu odluku da ne kradete, da li o tome
razmiljate svaki put kada vam se prui prilika da ukradete neto? Da nije ivotnih odluka
morali biste svakodnevno da se vraate na sva mogua pitanja i da svakodnevno donosite sve
mogue izbore, to bi vas potpuno paralisalo. Vae ivotne odluke vas definiu kao linost.
ivotne odluke su dogovori sa samim sobom koje ispotujemo svaki put kada se naemo pred
izborom na koji se odnosi odluka. Krenje ivotnih odluka je krenje dogovora sa samim
tobom i ozbiljno preti poremeaju odnosa sa samim sobom, dovodi do nepoverenja u samoga
sebe i gubjenja samopotovanja.
O vanim ivotnim pitanjima moramo imati ivotne odluke da bismo mogli da imamo
uspeh u reavanju tih pitanja. Nita sutinski vano ne moemo uraditi ako iza toga ne stoji
neka ivotna odluka. Primer koji verovatno svi esto sreemo je ostavljanje cigareta. Znamo
za jedan jedini sigurno efikasan nain za ostavljanje cigareta. uli ste priu onih koji su u
tome zaista uspeli koja obino ide ovako: Jednog dana sam samo zguvao paklu i rekao sebiJa vie ne puim. I nisam zapalio od tada. Svi prethodni pokuaji da probam, da smanjim, da
ovo, da ono...nisu davali rezultat, dok nisam doneo ivotnu odluku da ne puim. Da, sa
ivotnom odlukom se ne raspravlja, ona se sprovodi. Potuje se ugovor sa samim sobom.
Kako bismo mogli da verujemo ikome ako ne moemo da verujemo sami sebi da emo
ispuniti ugovor? Kako iko moe da nam verujemo ako ne verujemo sami sebi?
ivotna odluka se donosi iz srca. Ona je uverenje sa kojim ivite stalno, ne s vremena
na vreme. Napravite popis svojih ivotnih odluka, onih koje ste ve doneli. Sigurno ih imate,
ako imate linost. Pregledajte ih dobro i uoite ta nedostaje. Koje vane ivotne odluke jo
niste doneli? U kojoj oblasti ivota vam nedostaje neki vaan izbor i odluka? Da li ste doneli
ivotnu odluku da ete se brinuti o sebi? Znate onu izreku Ko nije za sebe nije ni za
druge.Ako pomislite da je to sebino, ili vas na to upozori neko drugi, prisetite se ivotnog
pravila da ovek ne moe da da ono to nema. Ako ne inite ono to je potrebno da biste vi
bili dobro, da biste se oseali zadovoljni i ispunjeni, autentini, onda vi neete imati ni
zadovoljstvo, ni ispunjenost, ni autentinost. Neete imati sebe. Kako onda moete dati to to
nemate onima do kojih vam je stalo? Ako vi nemate sebe, onda oni koje volite nemaju vas. E,
to jeste sebino. Ne samo da imate pravo da inite ono to e dovesti do ispunjenja vaih
istinskih elja i potreba, ve je to i vaa obaveza prema onima koje volite. Da li ste doneli
ivotnu odluku da ete biti uspeni u onome to vam je vano, uspeni u ivotu? Moda ste
verovali da to ne moete, moda niste znali kako, moda ste upali u apatiju...Ako ste uradili
sve domae zadatke koje smo vam zadali sada znate o sebi i ivotu vie nego to ste znali, pa
moete da donesete i bolje ivotne odluke. Imate jasniju sliku, cilj, svest, znanje, vetine,
potrebu, motivaciju...sada ste odgovorni, hteli vi to ili ne. Moda smo vam podvalili
suoavajui vas sa vaom odgovornou za sopstveni ivot, ali vi tu podvalu moete da
prenebregnete tako to neete doneti ivotnu odluku da promenite u svom ivotu ono to
znate da treba promeniti. Slobodni ste da birate. Izaberite uspeh. Ako donesete tu odluku, ona
e pokrenuti monu silu u vama, impuls koji e vas dovesti tamo gde elite. ivotna odluka e
vam dati impuls i pravac, i svi mali, svakodnevni izbori ii e ka tom pravcu i slivati se, kao
potoci, u reku ivotne odluke. Nai ete stil koji odgovara vama, ono to vas vodi do cilja,
nain po kojem ste vi jedinstveni. Imajte na umu, najvie to ete dobiti od ivota je ono to

traite. Najvanije je ono to traite od sebe. Ako ste roditelj, vaa je obaveza da traite od
sebe ono to e vas dovesti do ispunjenja, do sebe, ako elite da vaa deca vide kako je to
mogue. Onda nee imati veliku iluziju kako je normalno da ivot postaje sve gori to je
ovek stariji.
Ako verujete u to da je normalno da kako postajete stariji, kako vas sustiu obaveze i
nuda da se borite sa ivotom, ivot mora da bude sve gori, da vam prua sve manje
zadovoljstva, onda vas je neko grdno obmanuo. Ako verujete u to da je brak institucija, odnos
u kojem mukarac i ena vremenom gube strast, upadaju u rutinu i ostaju u njemu zbog dece,
interesa, sigurosti...u tekoj ste zabludi. Ako mislite da je nuno da se ivot pretvori u
trpljenje, uvalili su vam ugu od uverenja. Nauili ste pogrene stvari. Zar nije normalno za
oekivati da ovek sa odrastanjem postaje pametniji? Ako naui vie nego to je znao, trebalo
bi da postane kompetentniji za ivot. Ako je savladao vetine koje nije imao, trebalo bi da se
sve bolje snalazi u ivotu. U koliko nije tako, onda moramo pretpostaviti da su znanja koja je
ovek dobio bila loa znanja, neistine, lana uverenja...jer su ga dovela do neuspeha. Ako
ovek postanje sazrevanjem gluplji za ivot, onda mora da se zamisli da li je ono to je nauio
o ivotu pogreno. Kakvo je to vaspitanje i obrazovanje koje nas ini sve glupljima i
nesposobnijima da uivamo u ivotu? Ako progutate takve predstave i uverenja o ivotu
polako ete postajati bivi ljudi. Ljudi kojima e sjaj u oku zasijati samo kada se priseaju
kako su nekada bili mladi i ludi, kako su nekada bili ljudi koji su umeli da ive i uivaju u
ivotu. Nemojte da postajete bivi ljudi.
ivot nije generalna proba. Idemo kroz njega u jednom pravcu, bez mogunosti da se
vratimo nazad i popravimo ono to smo propustili. Pokretna traka zvana vreme vozi nas u
jednom smeru. Oko nas se pojavljuju anse. Na nama je da pruimo ruku i iskoristimo ih.
Veina tih ansi nam je samo jednom, u jednom periodu vremena, na dohvat ruke. Nae dete
e u samo jednom periodu vremena biti beba, samo e jednom poi u osnovnu kolu, samo
emo u jednom periodu vremena moi da uivamo u tome i da budemo deo njegovog
odrastanja. Mnogo je toga to vam je vano, a moda prolazi pored vas. Da li ste spremni da
pruite ruku ili da propustite jo jednu ansu. Vreme je da donesete tu ivotnu odluku. Ako je
vaa ivotna odluka izala iz srca, onda ve znate sve to je potrebno. Napravite plan, jer bez
plana ete biti samo odskona daska onima koji imaju plan. Pretoite taj akcioni plan u
ugovor sa samim sobom i pridravajte se onoga to ste se dogovorili sa sobom. Ako imate
ugovor sa samim sobom imaete crno na belo ta ste se precizno i konkretno dogovorili sa
sobom. Pratite pomno da li ispunjavate sve stavke ugovora sa samim sobom. Kako ete
napraviti takav ugovor i kako moete da pratite ispunjenje ugovora ve smo vam rekli ranije.
Predvidite i nagrade i sankcije u ugovoru sa samim sobom. Kako ete nagraivati sebe
smislite sami. ivot e vas takoe nagraditi prema svojim merilima. I sankcije e ivot doneti
ako se ne pridravati ugovora sa sobom, bez obzira na vae slabosti prema sebi. Ono to je
sigurna kaznena mera za prekrioce ugovora sa samim sobom je gubitak samopotovanja.
Zato je bitno da razmislite dobro pre nego to napravite takav ugovor. Ako ga napravite i ne
ispunite, moraete da kaete sebi Ovo sam ja napravio od svog ivota, svesno i odgovorno..
Ako ga napravite i ispunite, moi ete sebi da kaete potpuno istu reenicu Ovo sam ja
napravio od sopstvenog ivota, svesno i odgovorno., ali sa drugaijim oseanjem. A upravo
to oseanje sebe je va krajnji cilj.
Izaberite uspeh. Nemojte ivotariti. Znamo da moete i bolje. ivite svojim punim
kapacitetima.