Br.

1-2/2006

CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 Fa

RE UREDNIKA
Pomae Bog, dragi
itaoci! Zbog velikog zakaqeqa
s kojim izlazi ovaj broj, pre svega
vam upuujem re izviqeqa i,
naroito pret-platnike na na
asopis, molim za razumevaqe.
Iako su svi tekstovi ve bili
obraeni i pripremweni, na
tampaqe su na alost morali da
ekaju nekoliko meseci. Ovim
kaqeqem nam je tako poremeen ceo godiqi ritam
izlaeqa, a iz tog razloga tek sada, u oktobru, objavwujemo
propoved koju je Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit zagrebako-wubwanski i cele Italije G. Jovan
izgovorio u manastiru Lepavini na praznik Svete Trojice Pedesetnicu.
Vaoj paqi posebno preporuujem zanimwivo i
veoma pouno predavaqe koje je mati Makarija (Obradovi)
odrala na temu svojih susreta sa duhovnicima. Predavaqe
je odrano pre tri godine u sali umadija u Beogradu, u
organizaciji o. Dejana Dejanovia i brata Miodraga
Mariia, a mi ga donosimo skoro u celoj verziji, tek sa
malim skraeqima. Mati Makarija je, inae, jedna od
najobrazovanijih monahiqa u naoj Crkvi; najpre neverujua, u Wubwani je postala doktor hemijskih nauka, a
kasnije je, ve otkrivi da je smisao od Smislodavca iji
peat nosi sva tvar, zavrila Bogoslovski fakultet u
Solunu. Zamonaila se u grkom manastiru Ormiliji, a sada
je igumanija u manastiru Sokolici na Kosovu. Qezin je
duhovni put tekao pod budnim i brinim rukovodstvom
blaenopoiveg vladike Danila (Krstia), o kome je
nedavno, kao svom duhovnom roditewu, napisala kqigu. Od
Gospoda je dobila i dar ikonopisaqa, pa sa svojim
sestrinstvom ivopie ikone i freske.
Ovim predavaqem mati Makarija kao da nas ponovo
vodi na jedno duhovno putovaqe (nekada je dugo godina bila
vodi poklonikim grupama po Svetoj Zemwi, s blagoslovom
blaenopoiveg patrijarha Germana). Od Ormilije preko
Svete Zemwe, Sinaja i Saharske pustiqe natrag do grkih
manastira, susreemo se s likovima velikih pravoslavnih
duhovnika: o. Adrijanom, o. Pavlom, o. Jeremijom, starcem
Pajsijem Svetogorcem, starcem Porfirijem... Mati Makarija ih doarava jednostavnim jezikom i ivopisnim
stilom, i pritom nas bogato dariva onim duhovnim biserima
koje je sama od qih primila: poukama koje je iz qihovih usta
sluala.
Prema najavi iz prethodnog broja, nastavwa se niz
tekstova o savremenim ruskim starcima ije se svetogorsko
podvizavaqe zavrilo povratkom u Rusiju. U vreme
kritino za rusko (i uopte slovensko) monatvo na Svetoj
Gori, kada je u manastiru Svetog Pantelejmona najmlai

itew imao sedamdeset godina, a na monahe iz komunistikih zemawa se gledalo s podozreqem, arhimandrit Avew
(Markedonov) je - nekoliko godina nakon starca Ipolita (Halkina) - uspeo da dobije vizu za boravak u Grkoj. Ubrzo je
bio izabran za nastojatewa, a onda za igumana ruskog
manastira. Posle osam godina slueqa u vrtu Presvete
Bogorodice, otac Avew se vratio u svoj Rjazaq, gde je sada
duhovnik u manastiru Svetog Jovana Bogoslova.
itajui o arhim. Avewu, starcu Ipolitu, shiigumanu Iliji iz Optine pustiqe, o. Jeronimu iz Alatira,
vidimo da oni u svom monakom ivotu ponavwaju put kojim
je proao, jo hiwadu godina ranije, otac ruskog monatva
prep. Antonije Peerski, iji nam ivotopisac kazuje: U to
vreme prepodobni Antonije se nalaae u Svetoj Gori, u
manastiru svoga postriga. I opet igumanu bi otkriveno od
Boga: Poawi, ree Gospod, Antonija ponovo u Rusiju, jer
mi je tamo potreban. Iguman pozva prepodobnoga i ree mu:
Antonije! Bog tako hoe, idi opet u Rusiju, i neka je s tobom
blagoslov Svete Gore! I ove savremene ruske starce
Promisao Boji je vratio u Rusiju da bi u qoj bili na
napredak i utvreqe hrianske vere i da bi joj, u vremenu
kritinom, doneli blagoslov Svete Gore.
Tri lanka se u ovom broju tematski odnose na poklonika putovaqa. Tople doivwaje mati Mihaile sa haxiluka u sveti grad Jerusalim zabeleila je Tankosava
Damjanovi, dok je o utiscima poklonika u manastir Lepavinu pisala Wiwana Sineli-Nikoli. I na ovoj stranici
se o hodoaima dosad vie puta pisalo, a pisae se
sigurno i ubudue. S obzirom na nae lepavinsko iskustvo,
jo e mnogo puta biti potrebno da se govori i pie o
znaequ i svrsi poklonitva. Jer, preesto je motivacija s
kojom se polazi na takvo putovaqe sasvim neduhovna. Ide se
po sreu i zdravwe, a ne na pokloqeqe svetiqi.
Hodoae je, ako se pribliavamo svetom mestu
sa ewom da budemo makar malo blii Bogu, uvek izraz
naeg pokajaqa. Ne moe se drugaije osetiti blagodat
Boja koja prebiva u svetiqi nego srcem pokajnim i
skruenim. Stoga je najvanije od svega znati pravi ciw
poklonikog pohoda. Za putovaqe se treba pripremiti svakako molitvom, po mogunosti i postom; tokom puta
paziti na ponaaqe, a u samom mestu pokloqeqa biti disciplinovan i ne ometati druge poklonike u molitvi. Veliku
odgovornost imaju voe puta, koji posebno moraju biti dobro
pripremweni; qihova je obaveza da upute hodoasnike u
znaeqe svetiqe; kad je potrebno, da ukau na pogreke.
Da neko zna da grei, ne bi greio, kae verouitewka
Danka pehar. Wudi ne znaju... a problem je to to se malo
qih trudi da im objasni. Uz malo truda, upravo voe puta
imaju najbowu priliku da, objaqeqima i linim primerom,
putovaqe na sveto mesto uine istinskim hodoaem.
S blagoslovom iz manastira Lepavine
va

PROPOVED MITROPOLITA ZAGREBAKO-WUBWANSKOG

G. JOVANA NA PRAZNIK PEDESETNICE U MANASTIRU LEPAVINI

KLAQAMO SE DUHU SVETOM, KOJI IVOT DAJE

Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha!
Evo velikog praznika, brao i sestre, sveta
Pedesetnica, praznik kada je Gospod u pedeseti dan posle Qegovog slavnog Vaskrseqa poslao Duha Svoga
Svetoga na Svoje svete apostole i uenike i na sve one
koji su na praznik Pedesetnice doli u Jerusalim, po
starom obiaju starozavetne Crkve, da proslave onaj
praznik kad je Mojsije primio od Boga Dekalog, kad je
primio Deset Bojih zapovesti. Tome prazniku je
prethodio praznik Sjenica, kad su Jevreji dolazei u
Jerusalim, pod kolibama da se sauvaju od sunane ege, ekali kad e doi taj veliki praznik. Poto su svi
starozavetni praznici bili kao praobraz svega onoga
to e se u Novom Zavetu dogoditi, tako su danas kao
duvaqe vetra koje apostoli nisu mogli odmah da razumeju ogqeni jezici sili na svakoga od qih, koji su bili
zakwuani u gorqoj sobi, gornici, zbog straha od Jevreja. I kad su ogqeni jezici sili na qih, neto ih je
preporodilo, neka sila. I apostol Petar je izaao pred
narod i govorio o ispuqequ onoga to je Gospod obeao
da e Svojim svetim apost olima poslati Duha Svoga
Svetoga. Na Jeleonskoj gori, kad se vazneo na Nebo, rekao im je da ne idu iz Jerusalima dok ne prime Duha
Svetoga, Koji e ih umudriti i uputiti na pravi put;
ispunie ih neverovatnom silom. Od Qegovoga e primiti i govorie ono to im je On stavio u zadatak: da
idu po celom svetu, po celoj vaseweni, da propovedaju
Qegovo sveto Jevanewe i da krtavaju verne u ime

Svete Trojice, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Kojima

oprostite grijehe bie im oproteno, a kojima ne
oprostite, kojima zadrite, bie im zadrani, nee
im se oprostiti ni ovoga ni onoga sveta. I dao im je
vlast da upravwaju Crkvom. Ko slua vas slua Mene,
a ko slua Mene slua Onoga koji me je poslao, Oca
Nebeskog. I narod se oduevio propoveu svetog apostola Petra i pitali su ga ta treba da ine da bi osigurali sebi spaseqe - da ive po zapovestima Bojim,
onako kako je Gospod Hristos pozivao wude da ive po
vowi Bojoj, da bi tako ivei obogatili se vrlinama
i osigurali ivot veni u Carstvu Nebeskom, u Crkvi
Nebeskoj, sa Bogom, sa svetim anelima, svetim apostolima i sa svima svetima, s svima onima koji se od poetka stvaraqa sveta do dana danaqeg zalau da
ostvare svoje spaseqe i zadobiju ivot veni. I kad su
pitali sv. Apostola ta treba da ine - treba da veruju
u Boga, u Gospoda Isusa Hrista ko Sina Bojeg, Spasitewa naeg, i Duha Svetoga, Koji ivot daje; da se pokaju za grehe svoje i da se krste u ime Svete Trojice.
Dakle, to je uslov naeg spaseqa. Kako je to sv. apostol
Petar objasnio svojim savremenicima, to se protee
kroz Crkvu od onih dana do dana danaqeg.
Duh Sveti je Onaj Koji ivot daje. Spasitew je
rekao: Svaki greh i svaka hula n Boga u ovome svetu
oprostie se, ali hula na Duha Svetoga nee se
oprostiti ni ovoga ni onoga sveta. Zato smrtnih greha, o kojima Crkva govori, treba da se uvamo ako eli-

6
mo da ugodimo Bogu, ako elimo da ispunimo vowu
Boju. Bog je dao Mojsiju Dekalog, Deset Bojih zapovesti, na kamenim tablicama, a Gospod je posle silaska
Svetog Duha na apostole dao Svoje zapovesti na mekanim tablicama naega srca. To je napisao Duhom Svojim

Svetim. Zato treba da se trudimo da ispunimo vowu

Boju, da sluao glas Boji i tako osvarimo veno spaseqe. U poetku Biblije, kad se govori o stvaraqu sveta, kae se: U poetku stvori Bog nebo i zemwu,
a zemwa bee pusta, bez oblija, i Duh Boji
dizae se nad vodom . Duh Boji je zagrevao Svojom
ivotnom silom vetastvenu materiju, sve ono to je
Bog stvorio; i duhovni svet, koji se podrazumeva pod reju nebo, i zemwa, ovaj vetastveni svet koji vidimo
svojim oima i to svojim rukama moemo da opipamo.
Jo je mnogo puta u Starom Zavetu bilo reeno da e Duh
Sveti sii na wude i da e sinovi wudski prorokovati,
da e biti ispuqeni silom Duha Svetoga. U svetoj tajni
krteqa, kad se krtavamo u ime Svete Trojice, pomazuje se krtene svetim mirom, da se zapeati darom Duhom Svetoga. Kae sveti apostol Pavle u poslanici
Korinanima: I zapeati nas i dade obrueqe, dade
zalog Svetoga Duha. Kao to je Gospod Hristos posle
krteqa otiao u pustiqu da posti, da se priprema za
Svoju propoved, doao je satana da ga kua; tri ona velika kuaqa: da uini udo bez razloga, da se pokae
da je Sin Boji, jer ga satana proverava: ako si Sin Boji, reci neka ovo kameqe postane hleb, a Gospod je
odbio to kuaqe, pa je rekao: Ne ivi ovjek samo o

hwebu, nego o svakoj rijei koja izlazi iz usta

Bojih.
Bojih Dakle, nije primarno da se borimo samo za
materijalna bogatstva. ovek ne ivi samo o hlebu najede se i ne moe vie, mnogo toga ostane, ali re
Boja, ona nas neprestano hrani. Ona eqa, kad roditewi eznu za svojom
decom koja su negde daleko ili neka druga eqa, neto to od Boga elimo da nam daruje... Zatim ga (Gospoda
Hrista) odvede duh
kuaki na Jerusalimski hram, da skoi, jer
kae: u Svetom Pismu, u psalmima, je
pisano da e te angeli doekati da se ne
spotakne nogom tvojom. Gospod je i to
kuaqe odbacio govorei: Ne kuaj
Gospoda Boga svo ga.
ga I tree kuaqe
na visokoj gori, gde je
drsko pokazao da je to
carstvo qegovo: sve ovo carstvo dau ti ako mi se
pokloni, to je Gospod takoe odbio govorei:
Gospodu Bogu svome jedinome se klaqaj i qe mu jedinome slui.
slui I pristupie aneli Boji da
Mu slue. To je uloga Duha Svetog, Koji nas uva, Koji
nas prosveuje. U razgovoru Spasitewevom sa Svojim
uenicima pre Qegovog stradaqa rekao im je da e im
poslati Duha Svetoga, koji od Oca ishodi, koji je zajedno
sa Ocem i Sinom jednobitan, jednosutan, ne razlikujui se. Kao to vidimo sunce, qegovu svetlost i
oblik, kako je okrugao, i toplina, koja nas grije, tako moemo da shvatimo tajnu bia Bojeg u Trojici a sutinski u Jedinici. Verujemo u Boga Oca i Sina i Duha
Svetoga, Boga jednosunog, kroz Re Boju, kroz Koju je
sve postalo to je postalo. Tako da je prava vera naa
hrianska izraena u Simvolu vere, koga na Svetoj
Liturgiji itamo i tako prosveujmo svoj um i svoje srce
i ispovedamo veru bogonosnu.
Vidimo, na Duhove se unosi trava u crkvu i pletu se venii; kad budemo itali molitve za spaseqe
nae, za duu nau, za nae pokojne, da u tom veniu
upletemo nae molitve. Kao to veni ima krug, nema
poetka, govori o neemu tajanstvenom, ono to proizlazi iz bia Bojeg. U starozavetnoj Crkvi palili su

7
svee i kitili su skiniju sa zelenilom, sa zelenim
granicama. Kao to se u prolee priroda obogati zelenim platom, vegetacijom, tako se crkva obogauje
cvetovima i raznovrsnim lepotama, silaskom Svetog
Duha na apostole, na Crkvu i sve wude. I nama silazi
blagodat Svetoga Duha u danaqi dan svete Pedesetnice, Koga molimo da nam podari zdravwe, da nam
oprosti grehe nae uiqene u znaqu i neznaqu, sve ono
to smo po nemoi svojoj, po nesavrenosti svoje prirode sagreili pred Bogom da nam Bog oprosti. Posebno
se molimo za nae umrle, za nae pretke, zato pred
Trojiin dan imamo zadunice, da pomenemo sve pokojne
od Adama do danaqeg dana. To je posebna briga i wubav Crkve, koja se moli za sve. U Crkvi nazivaju te zadunice vasewenskim, jer se Crkva moli za sve pokojne od
ma kakve bolesti da su preminuli i otili iz ovoga sveta. Eto, brao i sestre, kad se budete molili i pleli
vence, molite se za sve ono to elite da vam Bog ispuni, ono to je dobro i korisno za duu nau, jer je ovo
zaista veliki praznik. Veliki praznik, kad poemo od
Rodestva Hristovog, Qegovog roeqa kao Bogomladenca Koji je siao sa nebeskog prestola radi naeg
spaseqa, pokazao Svoju neizmernu wubav prema nama,
jer je kao Bogoovek po wudskoj prirodi stradao i patio
kao ovek; u svemu je bio slian i podoban nama sem greha, jer je doao tako
zaodenut wudskom prirodom da bismo mogli
sa Qim da optimo.
Prineo je sebe na Golgotu, na krsnu rtvu,
ostavio nam Svetu
Evharistiju, kao beskrvnu rtvu, da se prieujemo Qegovim
Telom i da pijemu Qegovu preasnu Krv.
Gledajui u putiru taj
blagoslovweni hleb i
vino, Gospod je Sebe
dao kao Hleb koji sa neba silazi, da Ga jedemo
kao obinu hranu, kao
obian hleb koji nam
ivot daje. Tako se u
Svetoj Evharistiji najprisnije sjediqujemo sa Bogom, koji se rtvovao za nas
kao Jagqe Boje, da bismo mi wudi postali slini Bogu, da bismo postali - kao to su to mnogi podvinici
nai, isposnici, monasi i monahiqe bili - zemawski

aneo i nebeski ovek. Kao to je Gospod Hristos bio

Bogoovek bio na zemwi i vazneo se na nebo, tako e Bog
i nama dati tu slavu. Jako je znaajno u prazniku
Vazneseqa Gospodqeg kad prilazei na Maslinsku goru,
sveti apostoli Ga pitaju: Gospode, hoe li sad da
naini Carstvo Izraiwevo? Nije vae vremena da
znate, to je Bog zadrao u Svojoj vlasti, ali vam kaem, ne razilazite se iz Jerusalima dok ne primite
Duha Svetoga. Dok ne primimo tu blagodatnu silu koja
nas uvodi u ivot veni, da budemo stanovnici Neba, da
budemo stanovnici Nebeske Crkve. Time se ispuqava
na ivotni program, religiozni, moralni, u ovome
svetu, i to je glavni ciw naeg ivota. Naalost, u naem vremenu dosta je oslabila vera. Dosta je osiromaena ova sadaqa generacija, jer nisu proli kroz
versko obrazvaqe, kroz katihizaciju, kao to su to one
ranije, predratne generacije. Zato postoji mogunost da
se i u dravnim kolama dri veronauka, i da roditewi pouavaju svoju decu i da se sami ue Svetom Pismu, Jevanewu Hristovom, i tako po jevanewu ive.
Dobio sam jedno pismo nae vernice iz Slovenije koja
se ali i trai pouku kako i ta da radi, svi u familiji se odali alkoholu; nita drugo ne znaju nego svaki
dinar potroe na alkohol. Alkoholizam je smrt za duu,
razara porodicu, poniava wudsko dostojanstvo. Treba

da ivimo hrianskim ivotom, da zaista ivimo po

Duhu Bojem; da ne budu to samo obiaji i neke ewe:
negde da se putuje, da se neto vidi. To je dobro ako je
proeto duhovnim ivotom. Treba da nastojimo da

8
odravamo svoju vezu sa duhovnicima, sa svetenicima, a ne kunite. Jer ako blagosiwamo i neprijatewe svoje,
da se pouavamo veri naoj - ta znae Duhovi, Trojiin onda inimo ono to je vowa Boja. A vowa Boja je da
dan, da znamo biblijski dogaaj, ta se to u Crkvi dogo- se svi wudi spasu. Bog eli spaseqe svih wudi, i zato
treba da se molimo i za
neprijatewe svoje, da ih Bog
urazumi da bi radili na svom
spasequ. Jer paklu nema kraja, to
je veno mueqe, ogaq, pla i
krgut zuba. Ovo je malo slikovito prikazano, meutim paklene
muke su mnogo tee. Ima danas u
svetu primera da wudi doivwavaju blaenstvo radi svog
podviga i verskoga ivota, a ima
i onih wudi koji mogu biti
najbogatiji, ali koji oseaju da su
prokleti, zato to se udawuju od
Boga i ne ine ono to je vowa
Boja.
Eto, brao i sestre, neka bude
ovo pouka za na hrianski idilo i kakav je smisao i sadraj svega toga... Podloni vot u ovaj sveti i veliki dan Pedesetnice, kada se
smo svakakvim nevowama, bolestima, neprilikama, vi- seamo da je Sin Boji po Svome obeaqu poslao Duha
e imamo alosnih dana nego to imamo radosnih; i Svoga Svetoga na svete apostole, na uenike Svoje i sve
onda ka smatramo da smo najbogatiji, najsnaniji, sledbenike Svoje, i na sve nas koji smo krteni u ime
najsilniji, iznenada dolazi neto nepredvieno, izne- Svete Trojice i zapeaeni darom Duha Svetoga. Neka
nada dolaze iskueqa. Rekao je Spasitew: Kakva je ko- Gospod pomiluje sve nas, neka nam bude milostiv svima
rist oveku ako izgubi duu svoju, kakav e otup da- nama u ovaj dan Pedesetnice, da kroz ceo svoj ivot
ti za duu svoju? Ako zadobije
ceo svet a duu svoju izgubi, kakva mu je vrednost?
Jo da napomenem ovo
to je znaajno za nas, kada je
Spasitew prilikom svog Vazneseqa rekao apostolima: Ja sam
pobedio svet.
svet To je ono to je
najvea uteha, to su svi bogoborci mislili da e likovati,
rimski imperatori koji su osvajali svet u velikim prostorima,
imperatori koji su hriane
bacali lavovima, stavwali na
lomae, na uasne muke. Gde su
sada ti silnici? Stae na Sud
Boji i polagae raune za sva
svoja dela. Ima jo jedna stvar u
naem hriansom ivotu, jednostavna a vrlo vana. proslavwamo Boga u Svetoj Trojici, Boga Oca, Boga Sina
Spasitew je rekao: Ne kunite nego blago - i Duha Svetoga, kojima pripada slava i pokloqeqe u sve
siwajte.
siwajte Nemojte nikoga da kunete, ma kakvu nepravdu vekove. Amin.
doiveli, ma kakvo zlo neko da vam ini, blagosiwajte,

O PET RANA ISUSOVIH

(Ps. 21, 14-16)
Probodoe ruke moje i noge moje (Ps.21,1416, sr. Mt.27,35; Mr.15,24; Lk.23,33; Jn.19, 7,20-26). Ovo
su etiri rane iz kojih je potekla krv Spasiteweva, koja
je sveosveujua i sveiscewujua mo (Jn.4,17; Jevr.9,17;
Jn.7,20-26). Po reima apostola Petra, Hristos je grehe
nae na telu svome iznio na drvo (krst), da za grehe
umremo, a za pravednost da ivimo (1.Petr. 2,24). Ova
misao izreena je u troparu estoga asa: Ti koji si u
esti dan (nedewni dan i u esti as dana - 12.00 asova) i as na Krstu prikovao drznuti u Raju Adamov
greh, i menicu grehova naih razderi (pocepaj i spisak, tj. uniti nae grehe), Hriste Boe, i spasi nas.
Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuivae i bjee protiv nas, i ukloni je prikovavi je na
krst (Kol.2,14). Iako je Hristovo telo uvek ipostasno
sjediqeno sa Qegovim Boanstvom, neodvojivo je od
Qegovog Boanstva, ipak je ono okusilo smrt po Bojem
- oikonomias (ikonomiji) - doputequ, tj. iz razloga
domostroja spaseqa svih onih koji poverovae u Hrista
i Qegovo jevanewe oivotovorie.
Kao voda razlih se; rasue se sve kosti
moje; srce moj posta kao vosak, rastopilo se u me ni (Ps.21,14). Ovo su rei o probadaqu srca Isusova
Hristovog kopwem, i sveti prorok Zaharija kae:
Pogledae na onoga koga probodoe
probodoe (Zah.12,10;
Jn.19,37; Otkr.1,7). O ispuqequ ovih rei govori sveti
jevanelist Jovan: Jedan od vojnika probode mu re bra kopwem, i odmah izade krv i voda
voda (Jn.19,34).
Jevanelist Jovan svedoi i svedoanstvo qegovo je
istinito. Smrt Isusa i razbojnika koji su sa Qim raspeti nije provereno na isti nain. Vojnici su razbojnicima prebili goleni, a Hrista je jedan od razbojnika
irokim kopwem udario izmeu rebara pravo u srce.
Ovo se nije dogodilo sluajno, nego su se ispunile rei
proroka: Kost qegova da se ne prelomi
prelomi
(2.Mojs.12,46; Jn.19,36). Ovo je peta rana Isusova zbog naih grehova i radi potpunog isceweqa naih dua od
grehovne zaraze. Hristos je raqen ranama mnogobrojnim,

neizbrojnim, tako da je celo Qegovo telo liilo na jednu ranu veliku. Stoga sveti prorok Isaija kae: Ranom
se qegovom iscelismo
iscelismo (Is.53,5). No ovde se govori o
pet rana Isusovih s obzirom na pet ula kroz koja ovekova dua opti s ovim svetom i koja mora oistiti i
uiniti svetima (2.Petr.2,14). Za ove proroke rei u
crkvenoj pesmi kae se da su postali Bogovidci - postom uvstva oistili. I mi se u jednoj molitvi molimo:
Prosveti pet mojih ula (Molitva posle svetog priea). istota ula zavisi uvek od istote dua, jer
se dua izraava kroz petoulno telo. Hristos je nas,
kae se u jednoj molitvi, stradaqima Svojim izleio od
grehovnih rana. Sveti apostol Pavle kae: Svagda
nosei na tijelu umiraqe Gospoda Isusa, da se i
ivot Isusov na tijelu naem pokae
pokae (2.Kor.4,10).
Jer ja rane Gospoda Isusa na tijelu svojemu no sim
sim (Gal.6,17). Ako je Hristos raqen za grehe nae i
izbijen za bezakoqa naa (Is.53,4), tj. radi nas i radi naeg spaseqa, onda je prirodno to ni mi ne moemo izbei u ovome svetu javnome stradaqu radi Hrista Gospoda.
Zavjet svoj svriu pred onima koji se qe ga boje. Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale
Gospoda koji ga trae; ivo da bude srce vae do
vijeka (Ps.21,25-26). Sveti Vasilije Veliki i blaeni
Jeronim kau da ovde nije re o gozbama koje su Jevreji
posle rtvoprinoeqa za svoje roake prireivali
(5.Mojs.12,7), jer fiziko pie i hrana ne utowavaju
duhovnu glad i e (ovde se kae: Srce qihovo ivee
do veka). Srce oveije ivi istinskim besmrtnim
ivotom samo kada se hrani Gospodom Isusom Hristom.
Prema tome, David ovde prorokuje o Bogooveku kao o
jedinoj istinskoj hrani bia wudskog. Sam je Gospod rekao: Ja sam hweb ivota; koji meni dolazi nee
ogladqeti, i koji u mene vjeruje nee nikad oed qeti
qeti (Jn.6,35). Po svetom Vasiliju Velikom ovde je re
o svetoj tajni priea, u kojoj je sav Gospod Isus Hristos. Jer je Hristos Bogoovek i Qegovo Boanstvo neo-

10
dvojivo je od Qegove oveanske prirode, neodvojivo je
od Qegove due i Qegovog tela. To znai da je Hristovo Boanstvo od Qegovog tela i Qegove krvi u svetoj
tajni priea. Stoga primajui svetu tajnu priea,
ovek ustvari prima u sadrini svoga ivota samoga
Gospoda, koji je nepresuni izvor ivota (Ps.35,9 i
Jevr.2,1-13).
Hristos je rekao: Zaista, zaista vam kaem:
Ako ne jedete tijelo Sina ovjeijega i ne pijete
krvi qegove, nemate ivota u sebi. Koji jede moje
tijelo i pije moju krv ima ivot vjeni; i ja u ga
vaskrsnuti u poswedqi dan. Jer tijelo moje
istinsko je jelo, a krv moja istinsko pie
pie (Jn.6,5355). Telo Gospodqe postalo je kroz ovaploeqe u naelu
nae. Jer je sveto priee vrhunac naeg sjediqeqa
sa Bogom, i dawe se u prisnosti sa Bogom ii ne moe,
niti wudska priroda moe podneti (sr. Jevr.1,14). Zato

sveti prorok na drugom mestu kae - da radi Hrista mnogo bogati osiromaeni ogladqee (to su pustiqaci koji preko Gospoda nee biti lieni nikakvog blaga).
Bogati osiromaie i ogladnee, a oni koji tra e Gospoda nee se liiti nijednoga dobra
(Ps.33,10). A onaj koji je ispuqen Hristom obogaen je
svakim boanskim bogatstvom. to se u svemu obo gatiste u qemu, u svakoj rijei i svakom znaqu.
Kao to se svjedoanstvo Hristovo utvrdi u qi ma; tako da ne oskudijevate ni u jednom blago datnom daru, vi koji ekate Otkriveqe Gospoda
naega Isusa Hrista
Hrista (1.Kor.1,5-7). U jednoj molitvi
mi se molimo: Hriste Boe, unesi u moje telo blagouhaqe Tvoga ivotvornoga tela i nasladi moju duu
Tvojom svetom krvwu, nasuprot neprijatewima koji
me napojie gorinom.

VAPAJ MESIJE OCU NEBESKOM

O pet rana Isusovih

A oko devetoga asa povika Isus iz sveg glasa
govorei
Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Boe moj,
Boe moj, zato si me ostavio?
Ove rei Hristove izraavaju nemo wudske
prirode, kojom se istovremeno pobija i jeres koja je
nepravilno uila o stradaqu Hristovom. Sin Boji zato se i ovaplotio i postao ovek da bi i telom i duom
mogao postradati u danom trenutku za wude. Blaeni
Jeronim kae da je Hristos ovaj celi Psalam na krstu
tiho u sebi izgovorio, a na glas je ponavwao samo rei
prvog stiha (Ps.21,1). Boe moj, Boe moj... (Mt. 27,46).
Ogroman je spasitewski znaaj ovog Hristovog vapaja.
Sveti Atanasije kae: Hristos je ove rei izgovorio od
strane oveanske prirode. Hristos moli Oca da pogleda na nas, jer smo zbog Adamovog prestupa ostavweni i
odbaeni od Boga. Ovde se Iskupitew moli za nas da budemo oproteni od svih sagreeqa i nemoi, jer svaki
od nas okrenu svojim putem (Is.53,6). Jo sveti prorok
Isaija kae: On bolesti nae ponese i nemoi na e uze na se, a mi miwasmo da je raqen, da ga
Bog bije i mui, ali on bi raqen za nae prijes tupe, i izbijen za naa bezakoqa; kar bjee na
qemu naega mira radi, i ranom qegovom mi se
iscijelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki od
nas okrenu svojim putem, i Gospod pusti na q

bezakoqe sviju nas... Muen bi i zlostavwan, ali

ne otvori usta svojih, kao jagqe na zaklaqe voen
bi i kao ovca nijema pred onijem koji je strie ne
otvori usta svojih
svojih (Is.53,4-7). Ovaplotivi se Sin
Boji je primio na sebe sve grehove svih wudi svih vremena. Stoga se On tugujui i stradajui i moli Oca za
sve wude da bi svi wudi bili oproteni svih zala. Bog
Otac okrenuo je lice od wudske prirode, zato se i moli
Hristos Ocu da ne okrene lice svoje od sluge svojega.
Zato si nam dao da zaemo, Gospode, s putova
tvojih? da nam otvrdne srce da se ne bojimo? Vra ti se radi sluga svojih, radi plemena nawed stva svojega
svojega (Is.63,17).
O spasitewskom znaaju ovog vapaja sveti apostol Pavle govori i ovo: On u dane zemawskoga i vota svojega sa silnim vapajem i suzama prinese
molitve i prozbe Onome koji je mogao da ga spase
od smrti, i bi uslien zbog pobonosti svoje
svoje
(Jevr.5,5-7). Prema tome, u ovom Psalmu oitovalo se s
jedne strane ostavwenost od Boga i wudi, a s druge wudi su qime ponovo priblieni Bogu u Hristu po reima
svetog apostola Jakova: Pribliite se Bogu i On
e se pribliiti vama...
vama (Jak.4,8). Svima ovima koji
ga verovae Hristos je uzrok venog spaseqa (Jevr.5,9).
Iz ake torbe sredio
+ Mitropolit Jovan

11

PREDAVAQE MATI MAKARIJE, IGUMANIJE MANASTIRA SOKOLICE

MOJI SUSRETI S DUHOVNICIMA

organizaciji protojereja-stavrofora o. Dejana
Dejanovia i brata Miodraga Mariia, u
beogradskom Domu umadija 2003. godine
odrano je predavaqe mati Makarije (Obradovi),
igumanije manastira Sokolica na Kosovu. Tema
predavaqa bili su susreti mati Makarije sa velikim
duhovnicima tokom qenog boravka u Grkoj, Svetoj
Zemwi, Egiptu i Sinaju.
o. Dejan:
Dejan Veeras ja imam izuzetnu ast i veliku radost da pozdravim jednu od najistaknutijih linosti naeg enskog monatva, veoma potovanu i dragu
mati igumaniju Makariju, koja nam dolazi iz manastira
Sokolice sa Kosova. Ona e nam govoriti o jednoj veoma
zanimwivoj temi: o svome susretu s duhovnicima. Molim
mati
igumaniju
Makariju da izvoli
i uzme re, mi emo
je, naravno, sa
velikom paqom
sluati. Izvolite!
m. Makarija:
Hvala, oe Dejane
na ovim lepim
reima. Kada smo
ustali da se Bogu
pomolimo pred poetak ovog naeg
razgovora, Vi ste
tako dostojanstveno ustali i drali
ovaj mikrofon, koji ima okruglo dno kao to ima Putir
u crkvi, (i) ja sam u jednom trenutku mislila da ste Vi na
vhodu i da drite Putir u svojoj ruci. Na taj nain Vi
ste zaista posvedoili da ste svetenik, sluga oltara
Bojeg kad sluite Svetu Liturgiju u crkvi, jer i ovaj
Va rad s ovom omladinom i ovim wudima je slueqe
jedne liturgije. Neka Vas Bog za to dobro nagradi!
Dragi prijatewi, meni je jako drago da se danas
nalazim ovde meu vama. Pokuau da govorim (tako) da

brzina moga govora stie brzinu pokreta vaih lepeza,

jer je svima ovde vruina, je li tako? Dakle, vi ste sami
izrazili ewu da vam govorim o mojim susretima s
duhovnicima. Da, meni je Bog dao neke talente i ja pokuavam da ih umnoim, pokuavam da ih razvijem, ali mi
je Bog dao i mogunost da se sretnem sa mnogim znaajnim wudima, to me jo vie obavezuje pred Bogom.
to vam je Bog dao vie, On e od vas vie i da trai.
I onda na kraju svodite raun i vidite koliko ste bili
nemoni da odgovorite na veliku wubav Boju.
Ko su duhovnici? Duhovnici su wudi, nai oci
i braa i nae sestre (postoje i duhovnice, duhovne majke), dakle, wudi koji su svojim ivotnim podvigom u sebe toliko naupijali nestvorene Boanske energije da su
se u nekim trenucima poistovetili s
energijama Svetoga Duha. To su,
dakle, wudi kroz
koje Sveti Duh deluje i kroz koje
Sveti Duh ini wudima Boanstvo
blie i slae. Ti
wudi, veliki duhovnici, sigurno
nisu svesni da su
oni veliki duhovnici, nisu svesni
trenutaka
kada
kroz qih govori Duh Sveti, jer ako bi bili svesni svega
toga onda ne bi qihovo duhovno dejstvo imalo velikog
znaaja meu wudima. Dakle, oni govore, oni deluju, a
Bog izabira trenutke kada e oni i na koji nain nama da
se obrate i ime da nam se obrate.
Moji susreti sa duhovnicima poeli su onda kada sam se ja obratila Bogu. To to jo nije rekao otac
prota, ja sam nekada bila bogoprotivnik, bila sam komunista, bila sam daleko od Crkve, daleko od Boga, bila

12
sam ak i sekretar partijske organizacije - ja to sada
govorim kao grehe svoje mladosti - ila sam na savezne
radne akcije, onaj put Zagreb-Wubwana, drugi put od Nia to se pravio prema Skopwu; tu sam bila dobila
udarnike znake. Ja sam volela svoju zemwu, ovo je moja
zemwa, ja nemam druge domovine, sem Nebeske Domovine; ja nemam rezervne domovine, ja je volim i mislim
da mladi ovek treba da voli svoju zemwu i da ini to
vie moe da ta qegova zemwa bude srenija, jer e i
on tada u qoj da bude srean.
Dakle, moji susreti sa duhovnicima bili su od
mog obraaqa Bogu. Jer, jelen eli da pije vodu u bistrom izvoru, tako i dua koja je bogoeqiva hoe da
pije vodu iz najbistrijeg izvora. Najbistriji izvori jesu:
Sveto Jevanewe - ali nama je teko da razumemo to
Sveto Jevanewe - a drugi nai izvori jesu wudi koji su
se poistovetili sa dejstvima tih Jevanewa. Seam se,
davne 73. godine kada sam prvi put ila u Grku, tada
me je poslao jeromonah Irinej Bulovi, sadaqi vladika baki; bilo je to u toku Velike sedmice, asne
sedmice, sa nekim qegovim duhovnim edima, mi smo
ili da obilazimo manastire i tada smo u brdima iznad
Atine ili da vidimo nekog starca Simeona. Prvi put u
ivotu ja sam se srela sa jednom takvom situacijom kao
da se nalazim u ordinaciji nekog veoma uvenog lekara.
Postojala je jedna prostorija gde je bilo, iako je bila Velika nedewa, malo predloenog hleba i malo predloenih maslina, da onaj ko doe moe da zaloi, a u
drugoj prostoriji je bila prostorija i tamo su wudi sedeli i ekali, bez ikakve prie meu sobom, bez ikakve galame, drei brojanice u svojim rukama i molei se Bogu. Onda je jedan po jedan ulazio kod starca, da li na
ispovest, da li na duhovni razgovor, to oni sami znaju.
Kada sam ja otila kod starca, nisam htela da ga zamaram, ja tada nisam ni znala grki jezik, to je bio moj prvi
susret sa Grkom. Znala sam samo ono kalimero, jer je
nekada na televiziji bilo neko pile to izlazi iz jajeta
pa se zvalo Kalimero, posle sam lako nauila kalimera, to je dobar dan na grkom; naravno, devojke su
meni prevodile, starac je znao da on ne moe meni sad
tu mnogo da pria, samo je rekao: Dua koja istinski zavoli Boga, ona vie u ivotu svome ne zna ni za jednu
drugu uzvieniju wubav. Wubav deteta prema majci je
velika wubav, wubav sestre prema bratu je velika wubav, ali wubav due koja se sagledava u Bogu je iznad
svih ovih wubavi. Zato se i kae da kad se ovek udostoji rajskog nasewa da e u blizini Boanstva da oseti
toliko veliku wubav da e od te velike wubavi majka da
zaboravi na svoje edo. To je ta Boanska wubav.
Volela sam da odlazim i kod drugih duhovnika.

Neke sam birala, a neke sam nalazila sasvim sluajno.

Ila sam vie puta u Svetu Zemwu, prvi put kad sam bila prola sam Svetu Zemwu uzdu i popreko peice.
Po Sinaju sam isto tako ila peice, po Sahari afrikoj sam isto tako ila peice, zato sam kasnije i mogla da se usudim da po preporuci patrijarha naeg blaenopoiveg Germana vodim grupe po tim stazama kojim sam ja nekad ila, dakle po stazama svetosti, po stazama Svetog Jevanewa, po stazama Hristovim i Qegovih uenika i Qegovih izabranih prijatewa, koji su u
sutini Qegovi sledbenici. Jedna znaajna linost koju sam srela na Sinaju bio je otac Adrijan, Grk, koji je iveo u isposnici Svete Epistime, sasvim iznad manastira Svete Katarine, i koji je svake pete nedewe dolazio u manastir, jer je bio tu redni. Jednog dana, kada
sam dola u manastir, hajde da idemo do qegove isposnice, bio je tu i jedan iguman, prvi iguman lavre Sv.
Ilariona iz Svete Zemwe. Tako smo se mi polako peqali, kad smo doli do qegove isposnice, s jedne strane
je ambis, s druge strane starac je napravio zid. Taj zid
je veoma ist, belo okreen. Izmeu qegovog zida i stena bilo je mnogo kanapa razapetih, a na qima je bilo
ispisano na raznim jezicima opasno, dinamit! Na taj
nain starac se branio od nepoewnih posetilaca, dakle turista. Otvorio je kapiju te svoje male bate gde se
nalazila qegova kua; tiina je bila do tada, a kako je
on otvorio kapiju, tako se jato ptica sleglo, poelo je
starca da kwucka po bradi, popele su se ptice meni na
apostolnik, na glavu, ja tu imam neke mladee, poele
su da mi kwuckaju te mladee... Starac je samo jednom
reju qima: Idite u goru! zapovedio, one su otile i
opet je ostao tajac. Sveti wudi i ivotiqama mogu da
zapovedaju. Tu smo kod qega uli u qegovu crkvu, vrata
qegove crkve su okrenuta prema Mojsejevom vrhu. Ja mu
kaem: Jao, oe, Vi svakog dana gledate, ovde pred vama je Mojsejev vrh. Mojsejev vrh je 2385 metara visok, to
je onaj vrh gde je Mojsej primio tablice Zakona, dakle
Dekalog, Deset Bojih zapovesti. A on napravi ovako
lice, zamuri i kae: Da, i svakog dana u vreme kaeqa ja izaem na vrata i kadim sveti vrh. Otac Adrijan
je mnogo voleo da poklaqa paqu wudima. Jednog dana
jednu grku monahiqu i mene uzeo je za ruke i samo onako
usput posadio nas je da sednemo jedna s jedne, druga s
druge strane i rekao je ovako: Sestre, da znate da neistivi nema nikakvu vlast nad vama dok se vi ne uplaite. Onda kad se uplaite, vi ste izgubili ikakvu mo
da vladate nad neistivim, onda on moe da vam uini
nekakvo zlo. Ja tada, onako malo nevawala, kaem qemu: Oe Adrijane, a da li ste ga Vi ovde videli? On
kae: Ne, ja ga tu nikad nisam video, jer nije smeo da se

13
pojavi preda me, ali sam ga uo. Mnogo puta mi je pretio On je onog trenutka naloio svome advokatu da se proi, naroito u vreme molitve, smejao se, ak je drmao ovo daju sve qegove apoteke, da se sve to podeli sirobrdo gde se nalazim, stvarao je zemwotres, ali nije mo- masima, zato je i mogao da ima epitet Siromani, i otigao da se javi tu preda me.
ao je u Saharu sa nekoliko svojih uenika. Oni su duboZatim, na samom Sinaju, u manastiru Svete ko otili u pustiqu, tu su napravili svako za sebe Katarine, srela sam Grka oca Pavla. Naim grupama, naravno, ta vrsta peska nije kao na pesak - iskopali su
kad god smo dolazili na Sinaj, o. Pavle je poklaqao ve- peine i tu iveli, u tim peinama. I kae otac Jereliku paqu i nae grupe su traile da se sretnemo s mija: Kaem ja jedanput mome duhovnom ocu: oe, ne
qim. Mi imamo mnoge i mnoge kasete gde smo zabele- znam ta se to sa mnom deava, moja molitva je nekako
ili nae razgovore, to su zaista bili duhovni razgo- teka kao tu; ja se Bogu molim, ali moja molitva samo
vori. On je umeo da nam da odgovore na neka pitaqa koja briga po pesku. A otac moj meni kae: e, sine moj, idi ti
mi qemu jo nismo postavili, ali je umeo i na jedan noas pa se zatvori u svoju peinu, ja u ti poslati neki
vrlo jednostavan nain... Rekao nam je kako je ovek bie dar. On je, kae, tako otiao, i u jednom trenutku on je
koje moe od svakog drugog oveka da neto naui. Pa osetio toliku toplinu oko svoga srca; rekao je: Sve to
kae, eto tako, jedan veliki
sam video oko sebe, ona preisposnik vide jednog deaka
divna no, one zvezde, sve je
i kae mu: - Sine, hou ar,
tu bilo puno Boga. Pesak...
evo imam ovde, da prenesem
sve je bilo puno Boga. Ujutro
tamo, ali ja nemam nita
sam otiao na Liturgiju, mosem svojih ruku. A ono dete
ja braa - svaki od qih bio je
mu kae: - Oh, oe, pa to nije
Bog, otac - bio je on Bog...
nita tako strano, uzmi
Sve je, dakle, video duhovpepeo u svoju ruku, pa zagranim oima. A kada sam se
bi taj ar pa e da prenepriestio, onda sam zaista
se, samo pouri, jer i kroz
video Jagqe Boje u svetoj
pepeo e poeti da ari.
priesti. Vratio sam u svoju
Kae onaj: - Dobro, dobro,
peinu i shvatio da je to
vidi, moe i od deteta da
oseaqe za mene veoma
se naui. Onda mu kae: teko. Otiao sam ponovo
Mali, zna, ja sam gladan. kod svoga oca i rekao: oe,
Oe, jedi! - Jeo sam, pa sam
molim te da ova blagodat
opet gladan. - Jedi opet! Boja ode od mene, jer ja to
Opet sam gladan. - Ma bre,
ne mogu da nosim! Dakle, to
oe, ta si ti, jesi ti bure
je toliko teko.
ili si ovek?
Kad sam dola u manaOnda nam je narostir Svetog Makarija, tada
ito govorio o molitvi, o
je bilo jako teko, to je bilo
tome kako ovek treba da
upravo posle rata i zaista
Manastir
Svete
Katarine
na
Sinaju
snishodimo jedni drugima i
je bilo teko da se doe.
kako treba da se volimo. Jer, iskreno reeno, ovek do Otac Jeremija me je doekao i od tada se mi dugi niz
Boga ne moe da proe drugaije nego kroz oveka.
godina poznajemo. Poveo me je usred crkve, ja sam dola
U Sahari sam srela oca Jeremiju, Kopta. Otac s namerom da odem. Meutim, na polasku iz manastira,
Jeremija je jedna vrlo znaajna linost, zavrio je oni imaju jednu kqigu kao kqigu posetilaca i tu treba
fakultet i kada je qegova bogoeqiva dua elela da se napie ko si, ta si, odakle ide i kuda ide, jer
savrenstvo otiao je u Saharu. Otiao je kod jednog manastir ipak osea neku odgovornost za tebe. Ja sam
takoe velikog duhovnika, Siromanog Mateja. Siro- napisala da sam student, tada sam studirala
mani Matej je bio vlasnik gotovo svih apoteka u Bogoslovski fakultet, ali on je gledao to i rekao: - Da,
Aleksandriji i jednog dana je u crkvi uo itaqe Jevan- da, Vi jeste student, ali Vi ste pre toga zavrili
ewa: Ko hoe savren da bude i za Mnom da ide, neka najvie svetske nauke, Vi ili ste tajna monahiqa ili...
se odrekne sebe i svega to ima i neka poe za Mnom. Ja mu kaem: - Da, oe, ovo je moje posledqe putovaqe,

14
posle toga u se ja zamonaiti. Onda je on mene poveo u
jednu crkvu i poeo je da mi pria o meni. Poeo je da mi
pria o mojo majci, koja je tek bila umrla, dakle, ovek je
imao dar prozorwivosti. ta je to dar prozorwivosti?
To je Boji blagoslov koji dobijaju samo izuzetni wudi,
zaista Boji wudi. Oni nisu svesni toga da oni mogu da
u oveku vide i ono to obino wudsko oko ne moe da
vidi. Vi stojite pred qim, a on vas vidi celog. Celog
vas vidi! Vidi vae telo, priau vam posle o ocu
Porfiriju, koji je umeo da svojim oima tano vidi gde
je ovek bolestan, gde ima rak, gde ima koju ranu, ta je
na qegovom telu, ali vidi i vae duhovno bie, vidi celo vae duhovno bie. Oni kojima je Duh Sveti dao taj
blagoslov, tu blagodat - ta je blagodat? To je blago dato od Boga. Naravno, ide preko Duha Svetoga, jer Duh
Sveti, jedan od Svete Trojice, jeste Onaj koji dejstvuje
meu nama - dakle, dao im je da mogu da sagledavaju wudske sudbine, wudske misli, wudsku prolost, da vide
wudsku budunost. Meni je tada o. Jeremija rekao i moju
budunost, ali ja ne bih zalazila u neke stvari koje su
sasvim line. Rekao mi je ak: Kad ti bude umirala,
tvoja dua e da prode pored manastira Svetog Makarija i ja u da je vidim. S obzirom da je on dosta stariji
od mene, ja sam mu rekla: Oe, znai ja u umreti pre
vas. I kada je trebalo da odem tog dana, on mi je rekao:
Evo, mi smo otelnici, u naem manastiru otkako smo
ovde (to je manastir Sv. Makarija Egipatskog) mi nismo
imali preko noi ensku osobu, ali eto, meni neto iz
due kae da Vas treba zadrati. Recite da hoete, da
idem da pitam igumana. Naravno, ja sam to elela, i
pristala sam, kaem: Oe, mogu samo tri dana. Jeste,
tri dana - ostala sam 18 dana tamo! To su bili zaista
izvanredni dani, boanski dani. Ja uvek, naravno, sa
sobom imam svoje molitvenike, imam svoje monako
pravilo, kao to svako od vas treba da ima svoje lino
pravilo - koje molitve obavwa u toku dana, kako ih
obavwa, tako i mi monasi imamo daleko ire i vee od
onoga to vi imate; da bih ustala na vreme nou, jer mi
svoje molitve obavwamo nou (u monakom svetu se no
zamequje za dan, dan je posveen radu, a no je posveena
molitvi, naravno, deo dana radu, a deo noi molitvi) - i
jednog dana sam ula da zvone zvona u manastiru Sv.
Makarija (a volela sa uvek da zavrim svoje kelejno
pravilo i da odem u crkvu i zauzmem mesto koje su mi
monasi dali, da ne bih pred monasima ila da
metaniem i da ne bih skretala paqu na sebe). Kad
sam dola pred vrata crkve, vrata crkve su bila
zatvorena, ja mislim: ta je sad to? Oni imaju 12
crkava u svome manastiru, pomislila sam, moda su
monasi eleli da budu bez mene, pa su nekom drugom

mestu. Dani su tamo jako topli, noi su veoma hladne,

ali se pesak toliko zagreje i ja onda, da bih saekala da
svane da vidim o emu se radi, iskopala sam jednu
jamicu u pesku; pesak je bio topao, i uvukla sam se tu
unutra. Verovatno sam zaspala, tek, kad je bilo pravo
vreme za bogoslueqe, jer ja na sat nisam gledala,
naiao je monah koji pali kandila i video me je u pesku,
I zaudio se: ta je to? Ista se stvar dogodila i
sledeeg dana, i jo sledeeg dana. Otac Jeremija je meni to objasnio. Niko nije uo ta zvona, to je tebi, samo
tebi, zvonio sveti Makarije. Posle, otac koji me je
monaio mi je i dao ime Makarija. I zaista, moj ivot
je veoma povezan sa tim velikim svetim ocem nae
Crkve.
Boravila sam dosta dugo u Ormiliji. Na duhovni otac u Ormiliji je jedan izuzetan i vrlo veliki
duhovnik, koji je takoe imao dar prozorwivosti. Jednog
dana, dok je on nama propovedao, mi smo mogli da ga
prekinemo i da mu postavimo neko pitaqe, i ja sam mu
postavila pitaqe da mi neto objasni, i on je meni rekao: Vidi, Milice, tada sam ja jo bila mirjanka, to
je kao, iznenada te zaboli slepo crevo i tebe odnesu u
bolnicu i tamo te podvrgnu operaciji, i prvo kad se probudi i otvori oi vidi Avgustinu. Avgustina je
monahiqa koja je bila moja mala starica i koja me je
privodila monaequ. Kroz tri godine sve se to tako
potpuno isto desilo. Sestre uvek snimaju na magnetofonu sve ono to otac kae. U taj na manastir otac
Emilijan se jako trudio da dou veliki duhovnici sa
Svete Gore. Tako je kod nas doao i otac Pajsije
Svetogorac. Dolazio je vrlo esto da nas blagoslovi, da
nas poui i najzad da ode od nas ostavwajui nam obiwe
Bojih blagoslova.
Otac Pajsije je bio izuzetna linost, iveo je u
keliji Panaguda, tako se zvala ta kelija. Bio je veoma
bolestan. Veina od tih velikih duhovnika su imali velike bolesti. Treba da znate, dragi moji, da bolest nije
kazna Boja, naprotiv, bolest jeste poseta Boja. Jer,
ovek u bolesti, ako nema drugih naina, onda se on kroz
bolest priblii Bogu. To nije nain da nas Bog biuje,
ne, nego koga wubi, qemu i daje bolest. A koga hoe, qega
i iscewuje od bolesti. Dakle, o. Pajsije je bio veoma bolestan, imao je rak na debelom crevu i ranije nego to
treba on je otiao iz ovog ivota Bogu, ba zbog te svoje bolesti. A imao je jedan enski manastir, to je Panorama, blizu Soluna. On je bio duhovnik u tom manastiru,
i s vremena na vreme je izlazio i tamo pouavao sestre.
Eto, Bog je blagoslovio sestre da se grob o. Pajsija tamo
nalazi. Iz ivota o. Pajsija ima jako puno dogaaja. Eto,
vi ste mladi, pa, jedna grupa mladih wudi krene kod o.

15
Pajsija, uli su da je on prozorwiv, da je veliki duhov- valiju. Vozio je reen da to uradi. Kae, doao je do te
nik, sad emo mi da ispitamo koliko je veliki duhov- provalije i sreo ispred sebe jednog kaluera koji je
nik. I oni kau qemu: Zna ta, oe, poto si ti rairio ruke. I uo je: Idi kod oca Pajsija! On je reudotvorac, hajde da ti nama pogodi kako se mi zove- kao: Dobro, ajde da ga naem, uo sam da je to ovek
mo. Starac ipak nije dao da ih ismejavaju, nego on kae: prozorwiv, moda moe da mi pomogne, a ima vremena,
Znate ta, da ja vama pokaem ko sam i ta sam, hajde mogu ja da se bacim u ovu provaliju. I kad je on otiao
da ja vama odseem glave, pa da vam onda na udesan na- na Svetu Goru da trai oca Pajsija i kad ga je naao,
in spojim glave. Samo pazite gde ete da sednete, da ne zaista je prepoznao onog kaluera koji je rairio ruke.
zamenim vae glave. Naravno, oni onda uutae. A pre To je kao, znate, sv. Jovan Lestvinik je imao uenika
toga starac ih je po drevnom obiaju posluio vodom i Mojseja i boravio je u onoj peini koja se danas zove peratlukom. I sad, bio je star,
ina Sv. Jovana Lestvinii on je qih sluio (a voleo
ka. A Mojsej je morao da ide
je da slui svoje goste), tek
po nekoliko kilometara
jedan od tih mladih wudi
dok ne nae malo zemwe i u
qemu kae: Ma, daj mi,
dve kofice je donosio tu
stare, jo vode! A tu je bizemwu. Tako su oni sebi
lo bure, mogao je sam da
pravili vrt izmeu kameustane i zahvati vodu. Staqa, da bi se prehranili.
rac ode, napuni au vodom,
Jednog dana bila je velika
donese pored qega i prospe.
jara, Mojsej je doao i tako
I kae: Evo da ti pokaem
nekako zaspao. U jednom
da mogu tebi da budem
trenutku je samo uo glas
posluan, ali ja neu od tesvoga oca: Mojseje, bei
be da stvaram dembela, moOn se bacio u stranu i u tom
e sam da ustane i da
trenutku se skotrwao jedan
uzme vodu.
veliki kamen. Da je on leJedan Grk koji je doao tamo i spavao, taj kasta dugo iveo u inostranmen bi qega smlavio. Otrstvu nikad se nije ispoao je u peinu kod svoga
vedao. Nekako je hteo da naoca, i video je svoga oca na
e sebi put u ivot; svi oko
kolenima, sa rukama uzdiqega, Grci i svi su pripadagnutim: on je shvatio koja
li nekom duhovniku, nekom
opasnost qegovom duhovhramu, svi su se oni isponom sinu preti, molio se
Starac
Pajsije
vedali i prieivali, i
Bogu i qegov glas je spasao
hajde, otii e on kod starca Pajsija. Ali, qemu je teko qegovog duhovnog sina. Eto, to su pravi duhovnici.
da se ispovedi, qemu je teko da otvori svoja usta i
Morate, dragi moji, da razlikujete izmedu pojma
pria o svome ivotu i svojim gresima. I tako, kad je on duhovnik i pojma ispovednik. Ispovednik za vas moprilazio bati o. Pajsija, o. Pajsije polako kopa, i e da bude svaki svetenosluitew, da li iz reda jerenailazi onaj mladi i kae: Stare, ta to radi? A ja, dakle mirskih svetenika, ili iz reda jeromonaha.
on kae: Pa, eto vidi, ispovedam moju batu. Kad ja To su wudi kojima ete vi na ispovesti da kaete svoje
ispovedim moju batu, pa odnesem svo trqe odavde, sav grehe i da dobijete pouku, da dobijete lek za svoj budui
korov, pa bacim dobro seme, e ja u da imam odavde ivot i da dobijete razreeqe grehova. A ve jedan bopovra. Naravno, razgalilo se srce onog mladia i on wi stepen u vaem ivotu jeste da ete da se privolite
je mogao da se ispovedi. Danas je taj mladi monah u jednom od qih. Naravno, vi koji ivite u svetu trebalo
Svetoj Gori.
bi da izaberete mirskog svetenika, oni koji tee veNeki mladi Jovan iz Atine jednog dana je seo oj duhovnosti i nagiqu prema monatvu treba da ga
na motocikl, za qega je ivot bio zavren. Sve to je u uzmu iz monakog reda. I u ovom sluaju vidite koliko
ivotu radio ilo mu je loe i tamo gore iznad Atine je velika ta duhovna wubav. Na jednom mestu sam nala
on je hteo sa tim motociklom da se baci u jednu pro- kod starca Porfirija, pie on jednoj monahiqi, i vidi-

16
te kako je on jednostavna dua: edo moje, da li zna komea, neto vrpowi, videla sam - neka devojica.
da te volim? Ja tebe mnogo volim. Kao dete kad detetu Mislila sam: ta sad, to je dete, nije vano, dete moe
pria. Duhovnici su iste due, jednostavne kao due u sve da uje, ima istu duu. Kad smo krenuli od starca deteta.
naravno, sad nema svrhe da vam priam ta je meni staJa bih neto malo vie volela da vam govorim rac ispriao, jer ja vama ne priam o sebi, dosta je o meo ovom posledqem starcu, starcu Porfiriju Atinskom. ni govorio otac prota - ta mala devojica je tada imala
Imate jednu jako lepu kqigu koja je vrlo lepo prevedena; est i po godina; ona je sela u auto sa svojim roditewidanas su nae kqiare preplavwene mnogim kqigama, ma i otila je, a pre nego to je otila, ona je meni rekmnoge od qih su jako loe prevedene, ne moete da la: Pazite, nemojte sluajno to i to da uradite, ta
razumete smisao, to moe da kae naroito onaj ko mo- vam je starac rekao! I ona mi je skrenula paqu...
e da ita i u originalu. Ali ova kqiga o starcu PorVrlo je interesantna pria o toj devojici. Qen
firiju, koja je izdata u Novom Saotac je oni lekar, jedan od uvedu pod nadzorom vladike Irineja,
nijih onih lekara u Atini, koji
zaista je i dobar prevod i odaima i svoju onu kliniku. Qegov
brani tekstovi; jako moe da bude
stan se nalazi u istoj ulici, kod
korisna za vas. Evo, o starcu
te qegove klinike. Jednog dana
Porfiriju neto samo da vam kamala Despina, koja je stalno odlaem: on je 7. februara 1906. rozila kod oca Porfirija, (pa su)
en, a 2. decembra 1991. umro. Bio
otac qezin i majka mislili da e
je toliko kolovan, koliko je
ona vrlo skoro da ode u manastir,
imao - samo dva razreda osnovne
jer sveti Vasilije je rekao: Dajte
kole, ali je bio toliko uman kao
mi decu od devet godina, od qih
da je univerzitete zavrio. Ne
u da napravim anele, od qih u
univerzitet, nego univerzitete!
da napravim svetitewe (nikad
Dok sam bila u Grkoj, u manastiru
nije kasno da odemo u manastir,
Ormiliji, gde sam se i monaila,
ali ako oseamo da imamo priziv,
imala sam blagoslov da jednog dato ranije odemo, to bowe. Ne
na odem i vidim starca Porfizbog toga se gvoe kuje dok je vrurija. On je iveo u jednom manae, nego zbog toga to treba trastiru blizu Atine. Sa nekim od
ti za onim to stoji pred nama).
qegovih duhovnih eda, uputila
Starac Porfirije je rekao:
sam se pred Boi jednog popodDespina e skoro da vas napuneva da odem kod starca. Kad smo
sti. Roditewi su mislili: da,
doli tamo, monahiqa koja je
doi e u manastir, i nisu imali
vodila rauna o qemu (jer starac
nita protiv. Grci imaju vie deje bio veoma bolestan) rekla je:
ce, i oni uvek vole da neko od
Starac
Porfirije
Oprostite, starac je toliko slab
qihove dece ode u manastir. Jer
da ne moe da vas primi, ak ni blagoslov da vam da, a ako iz jedne porodice jedan lan porodice ode u manane moe ni da vam se obrati. Ali, on eka, danas treba stir, u sedam sledeih generacija Bog blagosiwa tu
da mu doe jedna monahiqa iz strane zemwe koja ima porodicu. Nijedna se majka nije toliko blagoslovila
belegu na desnoj ruci. Ja kaem: Pa to sam ja! Kae: kerima i sinovima koji su se poudavali i poenili i
Kako ti, ti si Grkiqa? Ja kaem: Ja mogu da govorim naraali decu kao to se blagoslovila ona majka koja je
grki, ali vidite da imam drugi naglasak. I otila dala jednog dobrog monaha ili jednu dobru monahiqu.
sam kod starca. Starac je leao na postewi u polu- Kada je mala Despina prelazila ulicu, elei da ode
mranoj prostoriji, ja sam klekla pored qega; uzeo mi je kod tate, malo se spotakla, na qu je naleteo auto i ubio
ruku, napipao puls kao kad vam lekar meri puls, pa onda je. Tata je odmah doao, i poto je jedna devojica ekapoeo da pria: ti si... ti si... ti si... I ispriao mi je la u qegovoj klinici da joj se presadi zenica, on, koliko
mnoge stvari. Rekao mi je ta ne smem da radim u i- je bio vrsta dua, odmah je stavio svoju mrtvu ker u
votu (jednu stvar ga nisam posluala i jako se kajem zbog operacionu salu, izvadio je qene zenice i stavio je u
toga). U tom trenutku videla sam da se tamo u uglu neto oi one druge devojice. Danas je ta druga devojica

17
devojka koja se udala, ima svoju decu, ali gleda oima
male Despine. I otac i majka male Despine imaju jednu
utehu, jer gledaju zenice svoga deteta. Ali mala Despina
se sigurno napojila velikom wubavwu prema Bogu, gde?
Napojila se kod starca Porfirija.
Da vam ispriam nekoliko dogaaja, interesantnih, poto narod voli da uje o tim udesnim dogaajima oca Porfirija, pa bih vam onda neto govorila
o onome to je on nas uio. I on ima jedan dogaaj, qegovo duhovno edo koje je vozilo motocikl, na jednom mestu
bilo je jako gusto, velika saobraajna nesrea, meutim
on je preiveo. im je doao kui, zazvonio mu je telefon, starac mu se javio i rekao: A, izvukao si se ti,
izvukao! Ne brini za motocikl, ali da da zahvalnost
Bogu! Dakle, on je to video. To je duhovni otac! On vas
vidi! Vi se nalazite ovde, on se nalazi tamo, nalazi se
sto kilomatara, hiwadu kilometara tamo, ali on vas vidi i on vas prati. I zna svaki va korak. Starac je esto
upotrebwavao telefon. Jednom je jedan lekar doao kod
qega i poalio mu se osea neke bolove u grudima, a
starac mu je rekao: Sluaj, ja ovde, i kucnuo mu je o elo, ja ovde vidim tumor. A onaj lekar je rekao: Ne, ja
tu ne oseam nikakve bolove. - Ali ja tu ipak neto vidim. Kroz tri godine, ovaj je zaista imao tumor na mozgu. Javio se starcu: Stare, ta misli, ta je bowe,
da li da idem u Englesku i tamo se operiem ili da se
operiem ovde u Atini? A on je rekao: Ako hoe da
se spase, moe, dobri su lekari i u Atini. ovek se
operisao, ali posle nekog vremena on je pao u komu i polako videlo se da se pribliava onom najgorem. Qegova
deca su bila jako zbuqena. I otili su kod starca,
ustruavali su se da mu kau: pa ti si rekao da e on da
preivi. A starac im je rekao: Nemojte da se buni vae
srce! Ovo loe oseaqe vaeg oca je samo trenutno, on
e za tri dana da ustane i da ide kui. I zaista, to je
tako bilo.
Jednom je brani par koji je iveo negde u blizini Atine doao kod starca na ispovest. Oni su se lepo ispovedili i starac je tada uzeo epitrahiw da proita razrenu molitvu, ali mu neto nije dalo da muu
proita. I kae on qemu: Hajde, prijatewu, reci ti meni kakva smetqa kod tebe postoji, ma ti ipak nisi sve
ispovedio? On kae: Jesam, oe, tako i tako, sve...
Moda samo u ivotu jedanput dosta davno, jer ja sam
bio sin imunog oca i tamo na selu imali smo nadzornika naeg imaqa, on nas je pokrao, ali to se na sudu
dokazalo da nas je on pokrao i ja sam ga jednostavno otpustio, nisam hteo ni da ga izobliavam pred narodom.
Mislim da sam ja to ipak dobro delo uinio. A starac
mu kae: Je li, sine, a jesi li ti siguran da te je on pok-

rao? On kae: Pa da, i sud je rekao. I onda qemu starac otkrije ko ga je pokrao i da je onaj ovek sasvim bio
nevin. Da ode u selo, da ga nae, da ga rehabilituje pred itavim selom i za sve ovo vreme to on
nije primao platu, jer je siromaan ovek i ima decu, da
ga nagradi, pa doi da ti proitam razrenu
molitvu.
On (starac Porfirije) je voleo da se eta.
Jednoga dana sa nekim svojim duhovnim sinovima etao
se po tim brdacima iznad Atine. Ali, ve se smrkavalo, bilo je kasno i bio je umoran, kaem, bio je i dosta
bolestan; oni su uli iza sebe da dolazi jedan taksi.
Da zaustavimo, oe, ovaj taksi. - Nemojte, kae, da
ga zaustavwate, on e sam da stane. Ali kad uemo u taksi vi samo da utite i da pustite mene da priam. Oni
su uli u taksi, taksista je bio mrzovowan neki ovek i
poeo da govori: Ajde, vi popovi, ta vi tu radite,
xabalebaroi, znate ve kako umeju to wudi... I stalno
se okretao ovoj trojici pozadi: Wudi, ma je li tako?
Oni su samo utali. A onda, kada se taksista malo uutao, starac qemu kae: Zna, edo moje, sada u da ti
ispriam jednu priu, ali samo tebi i samo jedanput.
Zna, u tom i tom selu ivela su dva oveka, jedan je
bio veoma bogat, a qegov komija je bio siromaan. I,
siromani je zavideo ovom bogatom. Uspeo je da ga ubije,
uspeo je da prikrije svoj zloin, uspeo je da falsifikuje
papire i prisvoji qegovu imovinu. I zna ta je uradio
sa tim parama? Kupio je taksi i sad taksira po Atini. Oe, za ime Boga, uti, ovo znamo samo ti i ja. Znaju
sad i ova trojica koja su ula...
Kod starca Porfirija je uvek bilo puno sveta
koji je ekao. Jedna gospoa koja je imala neki porodini
problem, ila mu je: ta sad starac Porfirije kae,
to emo mi uiniti u porodici. A da li e meni moji da
veruju? Sad u da ponesem magnetofon. Nee to starac
da zna. Svi su sedeli, sedeli i ekali, a gospoa je
imala u tani magnetofon. I na kraju, poto su se naekali, doe monahiqa koja je vodila rauna o redu, i
rekla je: Oprostite, gospodo, ali starac je umoran, ne
moe vie da vas prima, nego je samo rekao da gospoa
sa magnetofonom u tani ue.
Kada je starac umro, jedan qegov duhovni sin,
lekar, bio je u Nemakoj na nekom simpozijumu. Vidite,
on je skoro umro. Bio je na simpozijumu, i kad se vratio
kui, zatekao je neki porodini problem. Poto je imao
obiaj, telefonirao je starcu. Ali, starac je umro. Za
divno udo, starac mu se javio, sasluao ga je, rekao mu
je pouku kako da rei taj problem, i onda mu je rekao:
Zna, sine, nemoj vie da mi telefonira, ja sam
umro. Ovo nisu prie, ovo je sve sama i suta istina.

18
Ima dva sluaja u qegovom ivotu, jedan sa
Francuskiqom, a jedan sa Irkiqom. Kao to znate, rekla sam, starac je zavrio samo dva razreda osnovne
kole. One su dole da razgovaraju s qim. Francuskiqa je dovela prevodioca, a starac je rekao: Ne treba prevodilac. Irkiqa nije imala prevodioca, ali
starac je rekao neka doe, razgovarae s qom. I jedna i
druga su izjavile da prevodilac nije ni bio potreban,
jer su se savreno sporazumevale sa starcem. Kako, na
koji nain - to Bog zna. Ali, eto, starac je bio ovek koji
je zaista svojim ivotnim podvigom oistio svoju duu
i koji se toliko pribliio Bogu, da je Bog delovao kroz
qega. A Bogu nita nije nemogue.
Ali, ja sada, evo, usporavam ve malo svoj tempo,
a vae lepeze ubrzavaju svoj tempo. Ovde sam pripremila nekoliko citata od starca Porfirija, moda
e vas to podstai, ja nemam razloga da propagiram tu
kqigu. Nedavno sam bila ovde tri nedewe na Vojnomedicinskoj akademiji, u bolnici, i imala sam prilike
tu kqigu dobro da prostudiram, da ispodvlaim (ja sam
tako, vizualni tip, pa se onda vraam), i evo, ja bih da
porazgovaramo odavde o nekim stvarima. Poto ste vi
ovde u svetu i vas jako mnogo interesuje jedna strana
branog ivota, je li tako? Evo ta on kae: Ono to
zovu srea u braku, to postoji, ali zahteva sledeu
pretpostavku: da su suprunici stekli duhovni oset wubei Boga i drei se Qegovih zapovesti. Tako e
dospeti do toga da se istinski meusobno wube i da su
sreni. U suprotnom, bie duevno siromani, nee biti u staqu da daju wubav, imae demonske probleme, koji
e ih initi nesrenima. Kad se okrenem, odem npr. na
Matematiki fakultet (ja sam otila s fakulteta kao
docent), veina mojih kolega i koleginica su razvedeni.
Vidim, lekari po bolnicama - veina su razvedeni. To je
danas neka bolest u wudi. Naravno, ja mislim da oni koji
ulaze u brak ulaze iz velike wubavi, ali nekako wudi
ne umeju da ouvaju tu wubav tokom godina u braku, jer
postoje problemi, i onda wudi budu ophrvani problemima. I ako nemaju Boga, ako nemaju Boji blagoslov, ako
ne upraqavaju ovo ovako, ako Bog nije meu qima, ako
ne wube prvo Boga i mu i ena, ako ne ive u Bojem
znaku - onda e zaista da doive veoma teka razoareqa. A u Bogu sve je mogue. I to je od Boga, to na
narod kae, slae je od meda. Znai, prva predispozicija za jedan srean brak - ovo da zapamtite, devojke! - kad vam neko nudi brak, on je spreman da bude
va mu samo onda kad je spreman da umre za vas. Ne da
gospodari vama, ne da vam bude putevoditew u ivotu;
dogovor u braku je uvek, niko nikoga da tiranie... Znai, da bude spreman da umre za vas. Ako je spreman da

umre za vas, onda e da trpi i vae slabosti. Ako u braku ivimo jednim zaista hrianskim ivotom, onda e
taj brak i da traje.
Znai, ivimo molitvenim ivotom, ne ivimo samo telesnim ivotom, prilazimo jedni drugima
kad je blagosloveno, onda kad imamo Boji poriv za tako
neto. Imamo decu - imamo angele Boje koje nam je Bog
dao. Nemamo pravo da ih razoaramo! Neemo stvoriti i
ovom svetu dati nesrenijeg oveka nego onda kada se
suprunici razdvoje. ta ostaje onda pred tim detetom? Jedan veliki pakao: da ivi stalno izmeu mrqe
onih koji su se nekada voleli i qegovu wubav i stvarali. Kakav e pakao qegov ivot da bude u odnosu na
onu decu koji imaju roditewe to ive u braku? Koji se
sporekaju - pa neka se sporekaju! Koji se ak i potuku pa neka se i potuku! Ali niko ne zna koliko se oni vole.
Znai, oni koji su u wubavi Bojoj prigrlili svoje dete,
jer roditewi moraju to da znaju: dete nije rezultat
muevweve ewe i eninog pristanka, dete je blagoslov Boji. Imate toliko mnogo branika koji su fiziki sasvim ispravni i nema nikakve prepreke da oni nemaju decu, pa nemaju decu. Bog ne daje! A kad je Bog dao,
Bog vam je dao angela, i onda budite prema vaem detetu
kao prema angelu.
Odmah u sada da vam kaem i neke stvari o
vaspitaqu dece - ta kae starac Porfirije. Pitao
jedanput jedan mladi, duhovno edo starca Porfirija:
Stare, eleo bih da se oenim, ali plaim se da me
ne zapadne neka ena koja e da bude zla i naopaka. A
starac kae: O, pa ta, ona e te uterati u Raj. Drugi
jedan, bio je malo nesmotren, nije se dogovorio sa svojom
devojkom kako e da dre postove i tako, pa je onda rekao: Stare, ta u da radim? ena hoe da mi sprema
posno, ali ona nee da posti. - Nita, sine moj. Neka
tvoj friider u vreme posta uvek bude pun, nek ima
tvoja ena da jede. Nemoj nita da joj prebacuje. Ti samo svojim primerom da joj pokae. Ti posti. Za tri
godine, ena je isto poela da posti kao i on. A zamislite da je on qoj prebacivao, daj ovo, daj ono, samo bi
produbwivali neki razdor medu qima, ko zna ta bi bilo, i na kraju ena bi se zainatila i ne bi nikada poela da posti. Ovako, on je na jedan lep nain, imajui savet svog duhovnika, ipak uspeo (da je privoli postu)...
Da vidimo sad neto o deci, pa emo malo da
vidimo i o vrhunskoj hrianskoj wubavi, pa onda da
zavrimo. Evo ta starac kae... Pita neka ena u vezi
sa svojom decom. Kae: Nemoj da vri pritisak na
svoju decu. Ono to eli da im kae, reci svojom molitvom. Deca ne sluaju uima, nego samo onda kad doe
Boanska blagodat, koja ih prosvetwuje; tek tada uju

19
ono to elimo da im kaemo. Kad hoe neto da kae svojoj deci, kai to Presvetoj Bogorodici, i Ona e
posredovati. Tvoja molitva e delovati kao duhovno
milovaqe koje grli decu, a to e ih privui. Deava se,
vidi, da ponekad hoemo da ih pomilujemo, a ona se
brane. Od duhovnog milovaqa se nikada nee braniti.
Ili, na drugom mestu kae: Majka ne treba da
se zadovowi uvstvenim milovaqem svoga deteta, nego
da se trudi da detetu prui duhovno milovaqe - molitvu. Ono to imate da kaete svojoj deci, recite u molitvi. Drugoj eni je rekao: Toliko godina si vrila
pritisak na qega, na sina: uini ovo, budi onamo... Sad
on eli slobodu. Nemoj da mu govori: uini ovako, uini onako... Samo se kradom moli za qega. Na drugom
opet mestu kae: Roditewi koji imaju nevawalu i
psihiki problematinu decu, neka se ne svaaju sa qima, nego sa onim ko se nalazi iza qihove dece, odnosno
sa avolom. Qega, opet, ne moemo drugaije savladati
nego da mi sami postanemo sveti. Znai, kako emo
najlake da dejstvujemo meu svojom decom? Svojim linim primerom. Kao to je ovaj ovek, postei i molei
se za svoju enu, i qu pridobio za post, tako emo i mi
za svoju decu, tako emo mi za svoje bliqe, tako e ena za mua, tako e mu za svoju enu, tako u ja za svoje
sestre u manastiru... Zamislite kakva bih ja bila otrokonxa u manastiru kad bih qima nareivala: ti ovo, ti
ono, ti ono... Nita, taj manastir bi se sigurno raspao.
Ali, mora ovek i preko neega da pree. Ne postoji samo belo i crno u ivotu, mi ivimo u jednom sivilu. Dakle, treba u tom sivilu da mi prodiremo ka onom to je
belo. U wubavi Hristovoj, kroz molitvu, jedna igumanija
moe samo da miluje svoje sestre, koje su qena duhovna
eda, jer ona je duhovna majka.
Kae: Moja ki, stare, ivi grenim ivotom. Kako da je spasim? A on kae: Samo svetou
tvog ivota. Svetost roditewa spasava qihovu decu.
Ja ne treba ovo nita vama da tumaim, vi sve
to vidite. Ima ovde o Boanskom erosu, Boanskoj wubavi, kako starac govori, i to je zaista izuzetno. Nadam
se da vas mnogo ne zamaram, ali to su pravi biseri. Kae starac: Onaj ko je svoje srce predao Hristu, taj ne
smatra da ga bilo kakve tekoe snalaze, on se raduje...
Kad Boanskom wubavwu zavolimo Hrista, tada emo
bez ikakve prisile ili pritiska ili tekoe s wubavwu uzvikivati Qegovo sveto ime: Gospode Isuse
Hriste! Kada Hristos stupi u srce, On ga ispuqava
Svojom wubavwu. Tada nema: nemoj ovo, nemoj ono, nemoj... samo wubav. Iznad svega wubav! Ovo nemoj
postojalo je pre Hrista, Hristos je to ukinuo, doneo je
wubav. (...)

Kad u potpunosti otvori srce svoje Gospodu,

onda se Gospod usewava u qega i ono postaje nesposobno
da sagrei. Gospod naa srca i nas wubi, donosi krotost i dobrotu. Ostavi svoje srce potpuno otvoreno za
Hrista, za wubav, za bogoslueqe, inae e te Duh Sveti napustiti kada pone sa pitaqima: zato ovo, zato ono?
Dua koja je zawubwena u Hrista uvek je radosna i srena ma ta da joj se dogodi, bilo kakvi napori
i rtve da kotaju qen Boanski eros. Kada se dua
zawubi u Hrista, wubi i wude, ne moe da ih mrzi. U duu koja je zawubwena u Hrista avo ne moe stupiti.
U oseaqu naeg jedinstva s drugim krije se tajna duhovnog ivota u Hristu.
Dakle, da pribliimo ovo... Znate to oseaqe
kad ste mladi, pa ste zawubweni, pa samo mislite o
vowenoj osobi: kako ete s qom da se sretnete, kako e
lepe da izgledate, kako ete vie da privuete qenu
paqu... A zamislite kad ste zawubweni u Hrista koliko je to neuporedivo sa ovom naom zemawskom zawubwenou. I zaista, ovek koji je zawubwen u Hrista,
qemu pored svih tekoa koje ima u ivotu nema nikakvih prepreka. To je optimista, ovek koji je uvek nasmejan, koji vedro gleda u budunost. ta moe da kae jedna majka koja ima bolesnu decu? Starac kae da se moli,
u svojoj molitvi da kae: Da, Bog vie voli moju decu
nego to ih ja volim. To je sasvim sigurno. E pa, Boe, ja
ne mogu nita da uinim svojoj deci. Evo Ti vraam moju
decu u Tvoje ruke, Ti sa qima ini, a ja u samo da se molim i kroz molitvu da posmatram qihov ivot. To je!
Jer ne moe majka koja ima bolesno dete sada od brige
za tim detetom da sebe ubije, da sebi uini neto loe.
Najbowe to ima da uradi je da preda to svoje dete Bogu,
Bog zna ta e s qime da uradi. Ja sam imala taj jedan
oseaj u ivotu (hvala Bogu da je to bilo bar jednom) kad
sam trebala da odem s Univerziteta i odem u manastir.
Znam da sam se tada predala Bogu. I znam ta je Bog meni uinio. Svi problemi su se reili, sve je nekako
ilo kao po loju. Danas, dolazei iz jednog malog grada,
putujem sa jednim mladim ovekom, mojim roakom kojem
je majka skoro umrla, a on ima ve 36 godina, a do 34. godine se nije ni krstio (bila je to greka i qegove majke),
i sad on meni kae: Hou da ti kaem..., jer se pre dve
godine u naem manastiru krstio, mi smo mu dali krtenicu, odmah se javio majci i rekao: Majko, javwa ti se
krtena dua!, ona je htela od sree da vriti... I kae mi: Sedim neki dan sa mojom enom i razgovaramo,
i kaem: vidi ti da od onog dana kad sam se ja krstio
to nam je krenulo nabowe, to nam je krenulo nabowe, sa
decom, je li tako, sa jednim detetom, sa drugim dete-

20
tom... Je li ti, eno, ne osea kako je neka radost, neka
srea zakoraila u na dom? Ona kae: da, ja to oseam. Onda ja qemu kaem: Treba jo da se venate, pa
ete imati puni blagoslov. - Jeste, kae, da nam je
majka umrla, ali to je prirodni tok dogaaja, svi emo mi
da umremo, od stare i bolesne ene ne oekuje se da se
podmladi.
Dakle, predajte se Bogu, i Bog e znati ta sa
vama da uradi. Ako ja samo sedim, rat je bio, i ako mislim: kako u da spasim manastir, ta u ovo, ta u ono,
ne mogu nita da uradim. Tri puta su nam javili u manastiru Sokolici: Beite, ove noi nemojte tu da spavate, okrueni ste UK-ovcima. Mi smo znale: ako odemo, za pola noi nee ostati kamen na kamenu. Mi smo
otili u crkvu, popalili sva svetla, kad su nam prekinuli svetlost ukwuili smo agregat, ja sam otvorila
prozore, poeli smo da vrimo bogoslueqe; ne da pevamo, nego da se deremo. I nikada nismo videle nijednog
UK vojnika pred nama. Znai, Ti Boe ini ta hoe
sa nama! To je i vama; nikada nemojte: to hou da uradim,
to hou...! Dokle god ti planira toliko svoj ivot i onda to mora tako da bude, nee ti to tako biti. Naravno,
mi emo da planiramo, treba da imamo jednu viziju svoga
ivota i svoje budunosti. Ali emo se moliti Bogu; da
li je to od Boga blagosloveno ili nije, pa: Boe, Ti meni
to uini! Kao to: Boe, Tebi predajem svoju decu! Naravno, i ja u da vodim rauna o qima. Nee sada Bog da doe, da skuva ruak i da da deci. Izvinite, to je malo grubo to sam sada kazala. Znai, uite se u svome ivotu,
to nam kau veliki duhovnici, oni nam to kau iz svoga
primera. Sve svoje nade polaite u Boga i sve to vi
imate ostavwajte Bogu.
Ali, u ivotu imamo ponekad i nekih tekoa,
pa da vidimo kako da se ponaamo u tim tekoama, da
sa time zavrimo. To je, dakle, to kae starac Porfirije: Nije tvoj posao da ispravwa druge. Ti treba da
se moli za druge. A ako negde zablude, moli se da ih
Bog prosvetli i da se vrate na pravi put. To se sve ne
moe popraviti reima, nego samo molitvom. Kad neko
ini dobro, postaje jedno sa qim i vie ne moe da ini
zlo. Znai, to se dobro toliko ukoreni u oveku. I to
to su rekli: ne ispravwajte druge, molite se. Govorite
sa svojim bliqim preko molitve. Na ciw nije u tome da osuujemo zlo, nego da ga popravwamo. Kroz osuivaqe ovek moe da propadne, kroz razumevaqe i pomo e se spasti. Grenika treba da posmatramo sa
wubavwu i potovaqem u qegovoj slobodi. Nikada ne
mogu da osuujem druge, jer oni su telo od moga tela. Moj
bliqi je telo od moga tela i kako da ga osuujem? Niko
ne mrzi na svoje telo. Nemoj osuivati druge, posmatraj

ih kao svetitewe. Jer ako ih tako posmatra, onda nee ni videti zlo. Zlo vidi samo onaj ko u sebi ima zlo.
Onaj ko nema iskustva zla, on ne moe da vidi zlo ni u
drugome oveku. Oprataqe wudima koji su nam naneli
tetu starac je smatrao osnovnim duhovnim podvigom da oproteno bude najpre onima koji me oalostie.
Svaki ovek koji napada na tebe, koji ti nanosi tetu,
koji te ogovara, koji ti na bilo koji nain nanosi nepravdu jeste tvoj brat koji je pao u ruke zlotvora avola.
Treba da se veoma saali na qega, da se oseti sa
qegovom mukom i da se usrdno i utke pomoli Bogu da
tebe uvrsti u tom tekom asu iskueqa i da pomiluje
tvog brata koji je postao rtva grabenog avola. Bog
e pomoi i tebi i tvom bratu. Ni zbog kakve nepravde,
nepravedne optube protiv sebe nemoj da se gnevi, ak
ni u sebi. To je ravo. Zlo poiqe zlim pomislima. Kad
si ogoren i kad se gnevi, ak i samo pomislima, kvari duhovnu atmosferu; spreava Svetog Duha da
dejstvuje, a omoguava avolu da uvea zlo. Uvek se moli da wubi i oprata odgonei od sebe svako promiwaqe. Ispravno je da se ne osvre na to da li tebe
vole, nego da li ti voli Hrista i da li voli wude.
Samo tako se dua ispuqava radou. Znai, ne gledaj
da li tebe vole, nego da li ti voli Hrista!
Sve poiqe i sve se zavrava sa Hristom, prii nikad kraja... Oprostite, evo, ja toliko!
o. Dejan: Mati igumanija je govorila o svojim
susretima sa duhovnicima. Mi emo biti slobodni da
Vas zamolimo da ovom dobrom, pobonom narodu odgovorite na poneko pitaqe, da neto dopunite... Brao i
sestre, po naem obiaju, vi imate re, izvolite!
Pitaqe: Mati Makarija, na poetku ste rekli
da postoje i duhovnice. Mene zanima da li i te duhovnice postaju po blagodati prozorwive, i ako neka postoji, da li biste mogli neto da nam ispriate i o qoj?
m. Makarija: Nije neophodno da svaki duhovnik ima dar prozorwivosti. Dar prozorwivosti se daje
samo izabranima. Prema tome, ne moemo da pojam
duhovnika poistovetimo sa darom prozorwivosti. Vi bi
trebalo da se nekako orijentiete - izvinite, ovo je sada jedan praktini savet - i da ne bludite od crkve do
crkve, od jednog svetenosluitewa do drugoga (to moda tek u poetku), dok ne naete nekoga koji e da vam
odgovara. Jer, meu mnogim duhovnicima jedan je onaj koji e da bude za vas, kojeg ete vi da izaberete i oko kojeg ete onda da se skupwate, kod kojeg ete uvek da se
ispovedate i da ga pitate za sve u ivotu to hoete da
preduzmete. Naroito vam je vano da u braku mu i ena imaju jednog ispovednika, jednog duhovnika. Jer ako
eni jedan duhovnik kae jednu stvar, a drugi duhovnik

21
muu drugu stvar, ve sami znate, tu e se stvoriti kae: Ja sam Gospod Bog Savaot, Mene imate da slunenormalna situacija u takvoj kui. Izvinite, ja sam hte- ate! Kakva je onda to vera? Onda je to nareeqe, to je
la samo neka iskustva da vam prenesem, ali evo, iz ovog zapovest, a vera je neto to se stvara u slobodnom
pitaqa izlazi jedna velika potreba da naemo sebi srcu. Dakle, ako podrazumevamo pod sudbinom Boji
duhovnika, da se privolimo jednome duhovniku i da mu plan, Boji domostroj o mome spasequ, kada ja prihvabudemo posluni. I da ne oekujemo da taj na duhovnik tim tu Boju vowu, onda moja sudbina postoji. Inae, da
ima dar prozorwivosti. Jer duhovnitvo je jako velika je neto zapisano da e se meni u ivotu desiti i to mostvar u naoj Crkvi. Sveta Tajna ispovesti i sveteno- ra da se desi, bez obzira da li ja vawam ili ne vawam,
sluitew koji prima tu Svetu Tajnu. Moramo da znamo ne, to apsolutno ne postoji! Naa Crkva to ne propoda u tom trenutku on nije na prota sa kojim se mi dru- veda.
imo, on je ovek koji, kad stavi epitrahiw na nau glaKako izabrati, da ne prezrem to Vae pitaqe,
vu, kae: Ja nedostojni jerej po blagodati Boijoj partnera u svom ivotu? Evo, ja sam na najlepi nain
razreavam te... Dakle, tebe Bog razreava preko me- izabrala partnera u mome ivotu. Moj prvi partner jene. Zato Bog? Ne moe Bog
ste Bog. A svi ostali partneri
direktno da doe i da te razreu mome ivotu, Bog ih awe i
i. On je nama dao
ja se molim Bogu za qih. Kako
svetenstvo, Svetu Tajnu
ih Bog poawe, onda ih imam.
svetenstva, i mi potujui tu
Ostali partneri u mome
Svetu Tajnu potujemo i vowu
ivotu jesu - moje sestre u
Boiju. Kao i u bolesti, Bog
manastiru. Prema tome, ako
nam je dao lekare, lekari su
mislite
na
ivotnog
isto tako od Boga. Ali od nas
partnera, na enidbu i
zavisi ta emo, da li emo
udadbu, tu neto mora i vae
samo da verujemo lekarima i
srce da kae. Ne idemo samo
da zanemarimo Boga. Moramo
nekom logikom i nekim razuda znamo da je bolest s
mom. U svakom sluaju,
Boijim doputeqem dola u
vodiemo rauna ta nam
nas, Bog nas je uputio lekaru,
odgovara. Kad odete u neku
ali biraemo i lekara, neemo
prodavnicu, vi proete celu
svakome da verujemo, nego
prodavnicu da vidite sve ta
lekaru koji ipak ivi
ima, pa ete tek onda da kuduhovnim ivotom. To moe da
pite. Tako ete isto kad
se vidi. Taj lekar ne mora da
birate svog partnera da
bude udotvorac koji e nas na
posmatrate vie wudi, pa
udesan nain izleiti, kao ni
ete da vidite ko vama vie
na duhovnik (to) ne mora da
odgovara, sa kime mislite da
Sveta Tajna Ispovesti
bude prozorwivac koji e odmah
moete da delite ivot. Jer,
sve da nam kae. Od vas zavisi... kad priete duhovniku, to je ovde i napisano, da postoji ipak srea u braku,
ka ide na ispovest, ti se pomoli za tog svetenika. I postoje uspeni brakovi, ali tu treba da postoji i jedna
koliko se ti usrdnije za qega pomoli, toliko e vie predispozicija, a to je da su oni u Bogu jedno. Znai, u
re Boja iz qegovih usta da doe do tebe.
Bogu traiti sebi svoga partnera.
Pitaqe: Hteo bih da Vas pitam, mati MakaPitaqe: Hoete li da nam kaete neto o svorija, da li postoji sudbina i kako izabrati partnera u me manastiru?
ivotu?
m. Makarija: Dobro je da ste me podsetili. Moj
m. Makarija: Zavisi ta Vi podrazumevate manastir, manastir Sokolica, to je manastir Pokrova
pod tim pojmom sudbina. Ako podrazumevate Boji plan Presvete Bogorodice. Nalazi se na malom brdu koje se
o meni, onda moja sudbina postoji. Moja sudbina e se zove Sokoliko brdo ili Sokolica. (Taj narod tamo ima
ostvariti ukoliko ja dobrovowno prihvatim Boji plan. jako dobar naglasak, nije Sokolica nego Sokolica, pravi
Ali Bog je mene stvorio kao slobodnu linost, dao mi je srpski). To je jugozapadni ogranak Kopaonika, velikog
slobodu kao ma sa dve otrice. Gospod nije doao da kopaonikog masiva, jedno izdvojeno brdo. Mi se nala-

22
zimo na 800 m nadmorske visine. Zato se zove Sokolica? Postoji zapis jo iz 14. veka da je svaki domain
po broju mukih glava morao toliko sokolova da odneguje svome vlastelinu za lov. I danas tamo postoje sokolovi, to su jako fine ptice i mi smo srene da moemo
da pariramo tim slobodnim i lepim pticama. I mi smo
svile svoje gnezdo, oveije i angelsko, da kaem, u tom
malom manastiru. Crkva Pokrova Presvete Bogorodice
je sazidana u 14. veku, sazidao ju je ernik Musa (Musa,
od Mojsej, to je staro srpsko ime), koji je bio zet kneza

Onda se smeju i ovi stranci...

Znai, iz 14. veka je, na vrlo lepom terenu. Kao
to svako voli svoju kuu, mi volimo svoj manastir,
pokuavamo da ga ukrasimo, a evo, ovog leta, ako Bog da,
ja u poeti da ivopiem pripratu, jer priprata je tek
200 godina stara, i staviu freske itije Majke Boje.
Ali neu da ih izmiwam, ja bih mogla to da izmislim,
nego hou da uzmem jedan presek - nae najbowe freske
iz naih kosovskih manastira, pa u tu da ih prenesem,
sve tu na jednom mestu.

Manastir Sokolica

Lazara. Jeste da danas iptari hoe da kau... na

posledqem sastanku koji smo tamo imali zvala sam da
dou UNMIK-ovi i KFOR-ovi predstavnici, jer su qihova deca psovala moje radnike i meni govorili sve
najgore, da ne govorim one rei kako su oni to priali,
pa kaem ja ovima iz UMNIK-a, doite da vidimo ta u
koli ovi uitewi ue ovu decu, da li ih ue znaqu ili
ih ue da nas mrze. I na tom sastanku jedan meni kae:
Nije tvoja crkva iz 14. veka, nego je sazidana 1888. na
imaqu Ise Bowetinaca. Isa Bowetinac je bio dravni neprijatew i on je bio likvidiran. ta da im kaem,
stalno pokuavaju da me isprovociraju, a ja hou mirnoom da ih pobedim, samo im ovako kaem: Neete vawda da kaete da je Isa Bowetinac jo ktitor? - ta
je to ktitor? Ja kaem: Onaj to je dao pare za crkvu.

Pitaqe: Mati, s obzirom da imate veliko

iskustvo u susretu s duhovnicima, (recite nam) neto o
susretu sa srpskim duhovnicima, i pored duhovnika, da
li ste imali iskustvo s iskusnim staricama?
m. Makarija: Jesam, srela sam nekoliko starica u Grkoj. Mogu da vam kaem da duhovnitvo nije
vezano samo za svetenike. Svetenik moe da stavi
epitrahiw, a starica, duhovna majka, ona moe da bude
i mlada, ne moe da stavi epitrahiw. Ali vam je vanije u ivotu ko e da vas rukovodi i ko e da vas uputi
kako da se ispovedite. Recimo, to je kao u manastiru, sestre se ispovedaju svojoj igumaniji ili onoj koja im je
starica u manastiru. Ispovede se, to ve proe kroz jedno proieqe, i onda ona kae: E, keri, to, to i to
ima da kae pod epitrahiwem. Znai, tu sad dolazi

23
svetenik. U manastiru se zna, igumanija e da bude jedna dua sa ispovednikom, igumanija ima potpuno pravo
da bude na ispovesti. Eto, u Rusiji sam srela igumaniju
Serafimu, ona je pre nekoliko godina umrla, ona je sestra jednog novoprojavwenog svetitewa, mitropolita
Serafima. U Grkoj sam srela nekoliko starica, ali
naalost, ono to su one meni govorile to je bilo nekako lino, tako da sam ostala sada bez odgovora.
- A o susretu sa srpskim duhovnicima?
m. Makarija: Pa, mi nekako ponekad ne raspoznajemo nekog oveka koliko je duhovan. Moj duhovni otac
je bio blaenopoivi vladika Danilo (Krsti), koji je
prole godine umro (20. aprila 2002. godine, nap. ur.) I
sahraqen je ovde u Vavedequ. On je bio jedan od najkolovanijih wudi, ali duhovnitvo nije u kolovanosti,
kao to vidite, starac Porfirije je imao samo dva
razreda osnovne kole. Ta duboka unutarqa duhovnost
je kod vladike Danila bila prikrivena qegovom visokom umnou i qegovom kolovanou. Ja sam shvatila
kolika je qegova duhovnost tek kad sam posle qegove
smrti uzela da sredim qegova pisma (jer ako Bog da,
imam nameru i da napiem neto o qemu) koja je on meni
pisao dok sam ja bila u Grkoj. ak sam mislila da ih
donesem ovde i da vam proitam neke delove. Iz tih
qegovih pisama meni - gde je on pratio svaki korak mog
ivota i prosto rukovodio: sad to naui, sad uradi ovo,
sad uradi ono, i onda je meni obrazlagao kako, zato - tu
se zaista vidi um Boji i wubav Boja.
Moram da kaem da veliko iskustvo sa srpskim
duhovnicima nemam, jer otkako sam u Srbiji, ja sam tamo
u manastiru i ne izlazim ba toliko esto; drugo, na
manastir je mali i nas nema mnogo u manastiru, mi ne
odlazimo ba po slavama, ne kreemo se mnogo. Mada,
hou da vam kaem, ima meu naim mladim jeromonasima veoma duhovnih wudi.
Pitaqe: Da li ste imali susrete sa blaenopoivim starcem Julijanom Studenikim?
m. Makarija: Ja sam ak jedno vreme ivela sa
ocem Julijanom Studenikim u Gradcu, mislim da sam
tamo provela oko godinu dana. Vi qega poznajete bowe
od mene i ne bih govorila o ocu Julijanu. to se tie
duhovnosti, duhovnost je jedna. Ne postoji grka i ruska
duhovnost, postoji grka i ruska ikona, a duhovnost je
jedna, jer Duh Sveti je jedan. E sad, zavisi samo kako vi
to doivwavate sa svoje strane. Ne bih ja tu pravila neku veliku razliku. Duh Boji je jedan, Duh Sveti je jedan,
i die gde hoe; a die samo tamo gde ima slobode. Koje
slobode? Ne ove ivela sloboda!, nego gde ima vie
slobode u dui, tu vie Duh Sveti i die. Jer ako bismo rekli posebno ruska duhovnost, grka duhovnost,
onda bismo rekli i ruski Sveti Duh... Izvinite, ja Vas
potpuno razumem, ta ste Vi hteli da kaete, ali eto,

moj odgovor, moje miweqe o tome da na jedan nain

doivwava Boga, moemo da kaemo, jedna dua - to ste
Vi sigurno mislili! - a na drugi nain doivwava Boga
druga dua. Ali to je ve neto individualno... Mi smo
znali da Rusi i Belorusi drugaije slikaju ikone i evo,
dole su nam dve ruske monahiqe, one rade ikone, i
donele su sve vizantijske ikone. Dakle, oni ve prevazilaze taj svoj ruski stil u ikonografiji. Prema tome,
doivwaj duhovnosti jeste doivwaj na linom planu.
Pitaqe: Godine 1924. Grci su priznali novi
kalendar, pa se sad pravi neka razlika izmeu onih
duhovnika pre i onih posle 1924. godine...
m. Makarija: Jeste, brate, to je velika tragedija u Grkoj. Ne da imaju samo novokalendarce i starokalendarce, nego i meu tim starokalendarcima imaju
stotinu struja. Kao to dolaze sada stranci u na manastir, pa pitaju: Koji ste vi red? A ja qima kaem:
Jedna Pravoslavna Crkva u celom svetu, u Americi, u
Srbiji, u Grkoj... (jer pogreno je da se kae Srpska
Pravoslavna Crkva, nego Pravoslavna Crkva u Srbiji, u
Grkoj, to je jedna Crkva, sve je jedna Crkva) ...ima samo
jedan red, monah ili monahiqa. A kako ujem od vas, vi
sami kaete da u Katolikoj crkvi ni Bog ne zna koliko
redova ima. Prema tome, velika je tragedija to u Grkoj: starokalendarci, novokalendarci, i meu qima
postoji neki kamen spoticaqa, ja bih rekla ak i mrqa. A meu starokalendarcima ima struja ovoga, struja
onoga, to je veliki razdor u Crkvi.
- Starokalendarci stavwaju veliku primedbu
na novokalendarce...
m. Makarija: Stavwaju, svako ima pravo. Ja
imam pravo da stavim primedbu na Vae pitaqe I vi na
moj odgovor. To je sloboda; to je ono to kae starac
Porfirije: ako se ja bavim sobom, kako ja mogu da vidim... Ili to Gospod kae: kako moe da vidi trn u
oku brata svoga, a ti ima balvan u oku svome? Ako ja vodim rauna o sebi, svoj veri... Kad sam se vraala, pre
dosta vremena, iz Beograda, i tamo negde na izlasku iz
Kragujevca ima samousluga, i svratim da uzmem neki sok,
a dve ene kau: Jel' imate malo vremena da razgovaramo? Ja kaem: Pa, pourite, jer ja daleko treba
da putujem, sad je pet sati. Ne volim kad se smrkne, nije
ni lepo, monahiqa vozi auto nou... Kad ono, neke subotarke nale mene da... (smeh u sali). Prema tome, ja mislim da one ne cene ni svoju veru. Jer onaj ko ne ceni svoju veru, on nee potovati ni tuu veru. Ja moju veru volim, ako neko hoe da mi kae, ja u da mu propovedam,
ali nikome neu da nameem svoju veru, Mogu za nekog samo da se molim: Boe, pokai mu pravi put, pokai mu
pravu veru. Ako bi pitao, onda u s qim da razgovaram...
Pitaqe: Mati, primetila sam da ste Vi imali

24
kontakte sa duhovnicima u svojim mladim godinama. U
monatvu, vi ste sada sama duhovnik. Da li moemo i
mi koji smo u svetu, a koji smo due vreme bez duhovnika,
da posle niza godina i ostanemo tako bez duhovnika? Da
imamo neki uzor u monatvu, ali da ostanemo bez duhovnika?
m. Makarija: Samo mala ispravka, ja i danas
odlazim u Ormiliju, u moj manastir, i danas imam kontakt sa ocem Emilijanom. Nije to ba bila mladost kad
sam ga upoznala, imala sa 33 godine. I jo uvek odlazim
na Sinaj, ako Bog da, nadam se jo jedanput da odem i da
se vidim sa ocem Pavlom. U nekoj mojoj mladosti koja je
nastupila posle 30. godine mog ivota, tada kad sam rekla da sam se probudila, da sam krenula za Hristovom
wubavi, onda sam imala susrete, i jo uvek ih imam. Ti
susreti se ne prekidaju, dokle god wudi ive. Nisam nita govorila o ocu Iliji iz Libana, bila sam i u qegovom manastiru. Da vam iskreno kaem, nai susreti,
moji doivwaji sa qima - to je deo trenutka. A govoriti
o jednom duhovniku, treba pratiti uopte qegov ivot,
pa onda o qemu govoriti. Tako da sve ovo to sam ja sada
govorila, to su nabaeni podaci, utisci...
Kako sada i ta Vi moete? Mnogi wudi se pitaju: kako u ja sebi da naem dobrog duhovnika? Ako trai, i nai e. Ali to znai ne da ide od oveka do
oveka, nego trai u molitvi. Trai u molitvi! Za svakog Jovu ima kapa...
Pitaqe: Da li slobodna vowa moe da se preda Gospodu?
m. Makarija: Samo slobodno srce i slobodna
vowa mogu da se prilepe za Gospoda. (...) To je jedini
ispravni put. Po vaoj slobodnoj vowi vi sebe predajete Bogu, i to je pravo predavaqe. I jedino!
Pitaqe: Mati Makarija, u posledqih godinu
dana svedoci smo da mnoge organizacije i preduzea
organizuju putovaqa i obilazak manastira. Po Vaem
miwequ, da li postoji pravilo, ko bi trebao da
organizuje ta putovaqa? ta Vi mislite o velikoj navali wudi na manastire i kako monatvo gleda na to?
m. Makarija: Imate grupa koje su uvek dobrodole u manastir, gde su wudi zaista bogotraitewi,
koji umeju da se ponaaju u manastiru. Ti wudi ne smetaju, ne ometaju manastirski ivot. Da li sada moemo
da damo neku definiciju ko moe da vodi (grupe u manastir)? Ja mislim da onaj ko vodi, ako to nije organizovala Crkva, ako to nije va paroh, mora da bude pod
blagoslovom nekoga iz Crkve. Da bi to pokloqeqe bilo
po Bogu, moe samo s blagoslovom. Uopte, u vaem ivotu nita ne moete da radite bez blagoslova. Ne bih
uopteno rekla ko sme a ko ne sme, nego onaj ko to radi
treba (da ima blagoslov). Treba da se vidi: taj s blagoslovom toga i toga organizuje to i to.

Pitaqe: Htela bih da se zahvalim majci Makariji zato to je dola sa dalekog puta, to nas je
udostojila svojim prisustvom i ovako lepo predavaqe
odrala, a moje pitaqe upueno m. Makariji je sledee:
ta misli o globalizaciji drutva, o identifikacionom broju, o elektronskim pasoima... To je neto
to se plaim da nas eka, pa ako hoete da nam neto
kaete o tome.
m. Makarija: Hou da Vam kaem, ali ne ono
to ja mislim, evo ta kae o. Adrijan sa Sinaja. Jer,
Grci su zbog toga uplaeni, broja 666 itd. Starac qima
ovako kae: ta Zver, koja se ve nalazi tamo u vajcarskoj (zapravo u Belgiji, u Briselu, nap. ur.), oni e
vama da utisnu broj, nee da vas pitaju da li hoete ili
neete. To je mogue, da vam utisnu broj. Ali starac kae da nijedan broj, pa ni broj Zveri, nije jai od Krsta.
Vi ete da stavite krst preko toga. Dakle, vi neete da
primite, da svojevowno prihvatite, ali kako ete neastivog da pobedite? Silom asnog Krsta!
o. Dejan: Mati Makarija, poto Vi imate ovde
glavnu re, ja Vas sada molim da kaem nekoliko rei
samo. Brao i sestre, vrlo kratko imam da vam kaem.
Kod naeg pobonog sveta primeujem u posledqe vreme neke strahove. To o emu ste Vi sada govorili, pa se
sada mnogo govori o reformi kolstva, pa sve to ne ide
onako kako treba, uz mnogo onog ime smo mi nezadovowni. I imamo pravo da budemo nezadovowni. Ali mislim, brao moja i sestre, da ne treba da se bojimo. Pa jel'
nam nije Gospod rekao: Ne boj se, samo veruj? Ako mi
budemo onakvi kakvi treba da budemo, pa niko nam nita ne moe! Ako verujemo u Gospoda, ako ivimo po
Svetom Jevanewu, ako se branimo asnim Krstom
Gospodqim, pa nikakvi masoni, ni judeo-masoni, ni
bowevici, ni Novi svetski poredak, ni ne znam kako se
to ve zove... Naravno, treba raspoznavati duhove, treba da znamo ta je ta, treba da pratimo dogaaje, treba
da otvorenih oiju idemo kroz ovaj svet. Ali nekome
strahu, pogotovo nekoj panici, nema mesta nikakvog!
Gospod je rekao: Ne boj se, samo veruj! Eto toliko,
brao moja i sestre.
Pitaqe: Poto je manastir Sokolica na Kosovu, naem velikom i svetom Kosovu, srpskom Jerusalimu, da li se popravwa duhovno staqe u srpskom narodu danas i da li mislite da su Srbi izgubili Kosovo zato to nisu bili svesni da je to naa sveta zemwa? Da
li e se Srbi, ili bowe reeno, kada e se Srbi vratiti
Kosovu u tom kontekstu, kao naoj duhovnoj vertikali?
m. Makarija: Kosovo, prvo da kaem, nije izgubweno. Nismo izgubili Kosovo, jo uvek. Iako sve upuuje na to da smo ga izgubili, ali nismo! Posledqa re

25
na Kosovu bie re Boga ivoga! A ono to su iptari
nama inili - vapaj one dece, vapaj oca Haritona, svetog
oca Haritona, koji je onako izmasakriran i ije su moti
naene, oca Stefana i mnogih drugih - ono to su iptari nama radili u posledqe vreme, to je prevazilo
sve ono to su radili Rimwani hrianima. Vapaj
nevine prolivene krvi e doi do Boga i Bog e da kae
Svoju posledqu re.
to se tie duhovnosti (srpskog naroda), ja nisam sa Kosova i ne bih mogla da vam dam razlog da kaete: Evo, ona brani svoje, ali ja mislim da pobonijeg
naroda od tog kosovskog naroda nema. I estitijeg naroda od tog kosovskog naroda nema. Pogledajte samo ovo:
kosovski manastiri su svakog dana sve puniji i puniji.
Sve vie i vie monaha ima tamo. Svaki pametan vladika se oslaqa na svoje monatvo; tamo gde ima monatva, i to dobrog monatva, tamo ima i duhovnosti.
Pitaqe: Voleo bih ako moete da kaete malo o kipu Majke Boje koji se nalazi u Vaem manastiru
i da ispriate malo o Vaem ikonopisu.
m. Makarija: Mnogo Vam hvala, brate, ja sam
sve neto mislila, jer sam malo ve i umorna, da neto
veliko nisam rekla o manastiru, a to je o kipu. Vidite
kako postoji sada izmeu vas i mene neto. U naem
manastiru se nalazi kip, udotvorni kip Majke Boje. To
je statua koja je napravwena u 14. veku, remek-delo
vizantijske statue 14. veka. Nije pravwena za moj manastir Sokolicu, nego za manastir Baqsku, i bila je u
sastavu velikog portala manastira Baqske. Kao kad
odete u Studenicu, pa kad se iz Radoslavove priprate
ulazi u glavnu pripratu imate Majku Boju, tako je i ova
tamo sedela. Posle bitke na Kosovu 1389. godine, poto
su Turci imali svoje uhode, imali su svoju obavetajnu
slubu, oni su znali da je na vrli sveti kraw Milutin
kod svoga vladike baqskog Danila II jedno vreme drao
svoju krawevsku riznicu. Odmah su otili u Baqsku,
naravno, nita nisu nali. Prerovali su Baqsku, dosta
su je otetili... Baqska je jo i danas oteena, ja se
seam za Svetog Savu kad smo ili tamo na liturgiju, pa
jedna velika pukotina. Nita tunije nema kad zimi u
crkvi pada sneg. Sluimo liturgiju, a ono sneg pada na
nas kroz tu pukotinu. Znai, tada je pao taj kip, i onda su
nai stari, poto su raspoznali da je kip udotvoran
(naroito pomae bezdetnim roditewima; tamo gde su
lekari rekli da ne postoji nikakva fizika mogunost
da izmeu ovog mua i ove ene bude porod, takvi su je
wudi dobili, ak i muslimani. Ima tamo jedan u selu koji se zove Marija. Mukarac, zamislite!) nai stari su
je doneli u Sokolicu, na jedno skrovitije mesto. Zato je
u Sokolici napravwena ta jedna priprata, koju ja treba
sada da ivopiem, jer su wudi rekli: Evo, mi imamo

gde da sklonimo glavu, a kip Majke Boje nema, i onda

su to napravili. Postoji pria, to je zapisano, da je jedan domain dao sedam jarmova volova pai i da mu je
ovaj dao dozvolu da u toku noi sazida (pripratu). To je
onda tako bilo, prilino sklepano. Mi smo pre pet godina, uvrstili pripratu, promenili temewe, krov, itd.
Danas mnogi wudi dolaze, jer ona ne pomae samo kod
bezdetnih roditewa, nego i nekih bolesti. Evo da vam
kaem posledqi sluaj koji se desio. Smeno ima ime,
Xihad, jedan pravoslavni jordanski policajac, UNMIKov policajac, koji je esto dolazio kod nas, on se sada
pre par nedewa vratio kui, zavrena je qegova misija
na Kosovu. On doe i ovako onaj kip miluje. Miluje i plae, miluje qeno lice, pa svoje, i plae, znate kako je ovek kad rida. Ne sme da ga pita... Tek jednog dana on
sam kae da mu je majka jako bolesna tamo u Jordanu. Ona
je pre tri godine operisana od raka, sada joj se na drugom
mestu pojavio rak. U bolnici je, lekari kau da mora da
se operie ponovo, ali misle da to nema nekog izgleda.
I sad, kae, ja idem u Mitrovicu, u crkvu Svetog Save,
idem u Zvean, u crkvu Svetog ora, ali nigde ne mogu
da plaem. A dok ne plaem, onda znam, moja molitva nije
nikakva. Samo to mogu ovde. I on se isplae. Jednog dana dolazi, wubi Majku Boju, sav je srean... Kae, jutros su mi javili, majka je izala iz bolnice potpuno
zdrava, ak ne postoji oiwak od operacije. Ona, Ona,
na kip pokazuje, Ona je uinila udo. Dakle, hvala to
ste me podsetili da kaem o tom kipu.
Da vam kaem i svoj greh: kad smo doli u Sokolicu pre 12 godina, a mi gledamo onaj kip, pa kaem: ma
kakav kip, ne klaqaj se kipu ni ikakvom liku, ne slui
mu, i sve to kae Mojsije. Nita, mi emo da napravimo jedan trem, pa emo qu da iznesemo napowe, neka
se klaqa ko hoe, mi neemo da se klaqamo. Vidite kako
ovek grei! Evo dolazi vladika da nas poseti - duboka
metanija, do zemwe. Pitamo vladiku: Vladiko, kako
to? - E, eda moja, kada su Majka Boja i Bog blagoizvoleli da Ona ini udesa kroz ovaj kip, onda ovaj kip
jest nama u rangu ikone.
Evo, samo da vidite, neko je zamolio oca Porfirija da se za qega moli; on kae: Ja u se pomoliti, ali
to nije dovowno. Potrebno je da moja molitva i kod vas
naie na odgovor. Jer Bog, Koji hoe da poawe Svoju
blagodat na nas, treba da nae na otvoreni zagrwaj,
kako bismo mogli da primimo Qegovu blagodat. Bilo da
nas izlei od bolesti, bilo da dopusti da se nastavi
iskueqe nae bolesti, Qegov uinak e biti na korist naoj dui. I na kraju, ta on kae: Posle smrti
razdawine nestaju. (...)

26

STARAC AVEW
POVRATAK SA SVETE GORE U TEKOM MOMENTU ZA RUSIJU
U prethodnom broju smo objavili odlomak, koji je posveen arhimandritu Ipolitu (Halinu). Tekst je napisan na osnovu
kqige Evgenija Muravweva i Dimitrija Fomiceva Jutarqa zvezda, koja e uskoro izai iz tampe. Kao urednik te kqige,
sada elim da vas upoznam sa qenim drugim delom, gde se ne govori samo o ocu Ipolitu, ve i o qegovom prijatewu, takoe
svetogorskom monahu, koji se vratio u Rusiju, danas dobrodreem arhimandritu Avewu (Markedonovu). On je jedno vreme bio
nastojatew naeg manastira Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, a danas duhovno rukovodi sv. obitew manastira Sv. Jovana
Bogoslova u Rjazanskoj oblasti. (V. Grigorjan)

Put na Svetu Goru

ana 24. juna 1963. godine, posle mnogo godina
munog i laganog gaeqa manastira Svetog
Pantelejmona, zajedno s kojim bi nestao i
svaki trag ruskog monatva na Svetoj Gori,
desio se zauujui dogaaj. Vasewenski
patrijarh Atinagora je u prisustvu predstavnika pomesnih Pravoslavnih Crkava, pa tako i mitropolita Nikodima (Rotova), dao izjavu koja je za veinu
onih koji su se okupili bila neoekivana i protivurena kursu grke drave u jelinizaciji Svete Gore.
Sve Pravoslavne Crkve, izjavio je Svjatjeji Atinagora, mogu da poawu na Svetu Goru samo toliko monaha koliko smatraju da je potrebno. Ja kao duhovno lice
u sam proveriti one koji budu poslani. U prvom redu
imala se u vidu naravno Ruska Crkva. Gospod nije dozvolio da ona izgubi neotuivu stazu, jer nije bilo dana da
se taj put nije omivao suzama i molitvama. Uskoro posle
revolucije je u potpunosti prekinuta ta velika reka pomoi, koja je u manastir Svetog Pantelejmona priticala
iz Rusije. Posledqi brod sa darovima nije ni dospeo do
Svete Gore, jer je doiveo katastrofu na moru. I tada
je iguman manastira naredio da se podeli milostiqa
posledqi put - monasi su ve i sami poeli da oseaju
veliku potrebu. To posledqe deweqe milostiqe je
zabeleio ruski fotograf-emigrant. Kada je razvio
film, video je da je na elu onih koji su bili u potrebi
ila - Presveta Bogorodica. Iguman je tada zaplakao i
rekao: Dok sam iv, deliemo i posledqu koricu hleba
sa gladnima, posledqu odeu sa nagima, posledqu radost sa ubogima...
U oktobru te iste 1943. godine, Patrijarhu

Konstantinopowa iz Moskve je bio predat spisak od 18

lica, koja ekaju odluku za nasewavaqe u Pantelejmonovom manastiru. Qihove line stvari su takoe
predstavwene u ministarstvu inostranih poslova
Grke. U julu 1964. godine, iz Atine je stigla odluka da
samo petorica monaha mogu da dou na Svetu Goru, to
je u mnogim ruskim emigrantskim listovima bilo
prokomentarisano kao veliko udo. I tek u julu 1966.
godine, qih etvorica, meu kojima je bio i otac Ipolit
(Halin), doli su na Svetu Goru. Dolazak Rusa iz SSSRa je bio iznenaujui ak i za grkog guvernera Svete
Gore.
Otac Avew nije bio meu pridolicama. On e
doi na Svetu Goru nekoliko godina kasnije. Pogledajmo
ta se desilo pre toga. U mladosti je otac Avew bio
ipoakon u Rjazani kod starca arhiepiskopa Dimitrija
(Gradusova, u velikoj shimi Lazara). Odlazio je k qemu
peaei etiri kilometra.
- Moji roditewi su umrli 1943. godine. Meni je
tada bilo 16 godina, - pria otac Avew. - A vladika
Dimitrije me je nekako posinio. Bio je rat. Okolo same
nesree. Jednog su ubili, drugi je nestao bez traga. Smrt
je kucala na vrata svake kue, i ja nikoga nisam optereivao svojim problemom. A ostala su mi dva mlaa
brata i dve sestre, najmlaem je bilo svega tri godine.
Seam se kada me je u crkvi vladika uhvatio za podbradak i rekao: Ti, anele moj, ne govori da je Gospod
uzeo tvoga oca? Suze su mi se slivale niz lice. A on e
na to: Ne plai, raduj se. Kome Gospod uzima bliqe,
Sam ih zamequje. Sada ti je Bog i otac i majka. Ti si
najsreniji ovek. To me je uteilo.
Kada je mladi napunio 18 godina, vladika ga je
postrigao u monatvo i rukopoloio u in. Veoma je vo-

27
leo oca Avewa.
zavideo, - kae arhimandrit Avew.
- Ali nije se samo prema meni tako dobro odnoJaroslavski vladika, teko bolestan episkop
sio, - nastavwa starac priu. - Qegov sekretar je postao Isaija (Kovalev), veoma je teko primio cininu klevemoj prijatew jeromonah Nikodim (Rotov), Rjazanac kao i tu na jednog od svojih najbowih svetenika, ali je izneja, a ja sam ve tada sluio na parohiji... I jednom nam je nada uo od qega samog: Vladiko, a zato vi plaete?
vladika Dimitrije otkrio neto posebno: Nemojte da - Pretpostavi. - ta, smrtna kazna? Ja se ne bojim.
mislite da ste se vas dvojica sluajno upoznali. Vas je Vi im se samo radi Boga ne suprotstavwajte. Vi ste
Carica Nebeska izabrala i spojila, i meni vas prepo- bolestan ovek, izbacie vas na ulicu, i gde ete onda?
ruila. Tako smo rasli pod qegovim okriwem. Traio A mene otpustite s Bogom kui, u Rjazaq. - Ali tebi posam od qega dozvolu da idem u Kijev, a vladika mi je sle toga nigde nee dati da slui. - Oni imaju saveodgovorio: Anele moj, sedi kui, sedi kui, bie i sti, svako od qih e mi svakodnevno davati po koricu
Kijev, bie i Sveta Gora. On
hleba za doruak i ruak i veje sve predskazao to se potom
eru, i preiveu. A etrvrtu
i dogodilo. Ocu Nikodimu je
koricu uvek mogu da dam nekovladika dao blagoslov da ui u
me siromanom kao i ja.
Duhovnoj akademiji, a meni je
U to vreme je qegov
direktno zapretio, to sam ja
prijatew o. Nikodim (Rotov)
veoma eleo: Vladiko, tako
ve postao vladika.
elim da vie saznam o Bogu.
- Mi smo se konano
- Ti nema Boji blagoslov
sreli, - sea se sa snanim
ni moju dozvolu za to. I doutiscima arhimandrit Avew,
- i naravno, obradovali smo
dao: Anele moj, doi e vrese jedan drugome. Setili smo
me kada e tebi dolaziti akase kako smo jo kao deaci
demici po savet i Gospod e te
matali da naemo nekog
tako uzdignuti, da e ti zaviduhonosnog starca, koji e nas
deti. Zna ta, i okrenuo se
postrizati u monahe; zamiprema ocu Nikodimu, on e
wali smo kako emo iskoimati tako teko i odgovorno
pati peinu u zemwi, dalako
posluaqe da nee imati kada
od svetske sujete, i iveti u
da se pomoli za sebe. A ti se
qoj da niko ne zna. Gospod
moli za qega kao za samog senam je dao sve to smo ebe, i vie nego za sebe! A ti,
leli!
gledao je oca Nikodima, ti uSlatko se ispriavi,
vaj Avewa kao zenicu oka! Jer
Arhimandrit Avew
otili smo na poinak. Blije u qemu sva tvoja snaga!
ila
se
pono.
Stare,
stare, pozvao je oca Avewa
Bogoborci su bukvalno oseali da to nije obian monah. Jo 1950. godine, kada nije bilo posebnih qegov prijatew (vladika Dimitrije ga je esto nazivao
progona Crkve, ocu Avewu je bilo nareeno da napusti starcem). ta ti je? - Zna li da samo to sam doRjazaq u toku 24 asa. Potom su ga za vreme Hruova ao sa Svete Gore? - U snu, jelda? - Ne, na javi.
isterali i iz Jaroslavske eparhije, jer je u lokalnim Nedavno sam se vratio. I ispriao je kako je putovao iz
novinama objavio na sva vrata lanak: arlatan XX Jerusalima u SSSR preko Grke, kako se na svetoveka. Krivili su ga da je bezbonik, amoralan tip. A gorskom pristanitu Dafni susreo sa blagodatnim
usmeno su ga savetovali da se odrekne Boga i zaposli. starcem, igumanom ruskog manastira Ilijanom, kako je
Ali otac Avew je odgovorio da nee izdati Onoga Koga od qega saznao da manastir Svetog Pantelejmona manastir zamire, da najmlai qegov itew ima
je voleo i voli.
Neki, posebno beli monasi, osetwivi zbog sedamdeset godina, a drugi imaju i sto, i lee nepokretsvojih porodica, veoma su teko preivwavali te ni. A Grci ekaju da svi Rusi poumiru, da bi preuzeli
nesree. Monahu je mnogo lake, ali samo ako nije vezan manastir u svoje ruke.
I naravno, vladika Nikodim je predloio svom
niim ovozemawskim, i ako nema nikakav strah pred
svetom.
prijatewu da ode na Svetu Goru. Nali su se wudi koji
- Uvek sam bio srean ovek i nikome nisam su stali da oca Avewa odgovaraju od toga, ali im je on

28
odgovorio sledee: Da raja nema, ja moda i ne bih otiao sa ovog utvrenog mesta, ali znam da raj postoji, i
ne moe da ga kupi, niti nasledi. Raj mi daje Majka
Boja. Kako da Je odbijem, kad me priziva: Idi kod Mene
i potrudi se u Mom vrtu! Da odgovorim: Ne elim, meni
je dobro i kod kue?
To se desilo 1960. godine.

Pukovnici pukovnicima,
a monasi monasima
O. Avew je deset godina ekao na vizu! ekisti
su proveravali pouzdanost, kako monah na Svetoj Gori
ne bi rekao neto suvino o slobodi Crkve u Sovjetskom Savezu. Grci su se bojali da e im poslati komuniste. Zato su i ispitivali sa dve strane, sea se
otac Avew. Dok se sve nije zavrilo, otac je uspeo da
slui u katedralnoj crkvi u Rjazaqu, a potom je postao
qen nastojatew. Na kraju je dobio vizu. More se sa zelenim talasima prelivalo pred qegovim oima. Iz qega
je u zavisnosti od kretaqa brodica izrastala Sveta
Gora.
- Odmah smo celivali glavu velikomuenika
Pantelejmona - pria o. Avew. - Doekao nas je iguman
manastira otac Ilijan, jedan od glinskih monaha,
prozorwiv starac. Podvizavao se na Svetoj Gori od
1904. godine. Iguman mi je dao posluaqe da sluim u
Pokrovskoj crkvi na crkvenoslovenskom jeziku. A otac
Ipolit je tada sluio u doqoj, Pantelejmonovoj crkvi za
Grke, na grkom. Qegova kelija je bila u igumanskoj zgradi. Ja nisam preao da ivim u tu zgradu i ostao sam u
keliji koju mi je predloio otac Ilijan, taj sveti starac. On mi je posle prve ispovesti, na dan dolaska, rekao: Ja vam, oe, ne dajem blagoslov kao iguman, ve vas
molim da danas odsluite Liturgiju. Ja onako s puta,
naravno, i jeli smo i pili, iako posno, ali iskreno govorei, nisam bio spreman da sluim. Ali sam odgovorio:
Blagoslovite, oe Ilijane. Radi posluaqa. Ve sam
bio u arhimandritskom inu, moda je on to znao, a moda je prosto eleo da vidi da li umem da sluim
sovjetski ili ne. Ali... ne, ne, on je to sve potpuno video. I rekao je: Danas emo se svi priestiti. Ostalo
je malo staraca, koji su mogli da se kreu. Mladi su,
naravno, doli, kao i mi, iz SSSR-a: otac Ipolit, otac
Dositej...
Na dan mog dolaska se oko Svete ae okupio
ceo manastir. Posle Priea nije bilo ni akona, ni
crkveqaka, ja sam upotrebio Svete Darove, a on,
iguman, itao je u oltaru zahvalne molitve. Odjednom mi
je rekao: Hajdemo da ti pokaem tvoje mesto. Izveo me

je na solej, a tamo pored se nalazio igumanski tron,

rezbaren, pod baldahinom, sa stepenicama. To je moje
mesto, rekao je otac Ilijan. A pored je stasidija tvoje mesto... Stari monasi su mi objasnili da je pre
revolucije to bio tron namesnika igumana. Iguman se
bira doivotno, a namesnik je sve vreme sa qim i pomae mu u svemu. Bie nekada i u stasidiji, dodao
je otac iguman, a nekada u oltaru i za pevnicom.
U Pokrovskoj crkvi sam morao da sluim neprekidno, svaki Boji dan, zajedno sa ocem Dositejem, koji
je doao zajedno sa ocem Ipolitom iz Pskovskih Peera
(oni su bili prijatewi). Otac Dositej - Carstvo mu Nebesko! - bio je podvinik i ispovednik. Zato to kaem?
Veoma sam se bojao da e se razboleti. Pored toga za
pevnicom nije bilo nikoga. A samo da se ne odri makar
jedna Liturgija, ak i u toku nekoliko godina, Grci bi tu
odmah prekinuli bogoslueqe na slovenskom. Tada se u
Grkoj doepala vlasti grupa crnih pukovnika. Oni su
svrgli zakonitog, Bogom danog krawa. Svetogorci nita
dobro od qih nisu oekivali. To se desilo jo pre mog
dolaska.
Ali, uostalom, pukovnici pukovnicima, a
monasi monasima. Dok je jaka veza sa Bogom, nita nije
strano. Bogoslueqa na Svetoj Gori su neprekidna
mnogoasovna bdenija svake noi. Posle pola noi je
sluba, a od jutra na posluaqe, i tako ceo ivot. Jednom je u razgovoru sa duhovnim edima arhimandrit Ipolit ovako prokomentarisao to vreme: Na Svetoj Gori
smo mnogo radili na posluaqima. Ponekad nismo imali snage da doemo do kelije. Sat-dva bismo spavali
negde pod drvetom... Probudi se ujutru i pogleda na
nebo, a odatle Majka Boija awe blagoslov. S radou
ustaje sa zemwe i zapoiqe da radi uz molitvu.
Jo je i ovo priao: U tekim trenucima ode
na grob nekog podvinika, odslui mu parastos, i snaga ti se povrati. Na Svetoj Gori ima puno svetih motiju. I kada celiva moti, ne osea nikakav umor.

reb
Nastupila je 1971. godina, uoi praznika Bogojavweqa. Iguman manastira starac Ilijan vie nije
sluio. Uvee bi otac Avew otiao k qemu sa svetom
vodom, pokropio ga qome, i dao mu da pije bogojavwensku
vodicu. Otac Ilijan bi mu odgovorio krotko i tiho:
Zahvawujem, zahvawujem... Poelo je svenono bdenije.
I kada su zapevali S nama je Bog, ocu Avewu je reeno
da je otac iguman otiao Gospodu. Otac Avew pria:
Da, Gospod ga je pozvao u raj. Zaili su ga u mantiju,
stavili na nosiwku - na Svetoj Gori nema kovega - i
odneli u crkvu. On je na Hvalite Ime Gospodqe ve

29
stajao meu nama. To je bilo i dirwivo i umilno i prePored Siluana
divno u isto vreme.
Posledqi put su ispraali oveka koji je bio
Osim drugih svetiqa, u manastiru je posebno biiva veza manastira sa starom, ve pola veka kao la ceqena glava starca Siluana. Ona je bila postavispraenoj u venost Rusijom. Qegov naslednik je pos- wena radi pokloqeqa u dragocenoj kutiji u manastirtao monah iz nove, poslerevolucionarne Rusije, koja je skoj Pokrovskoj crkvi. Ali pokazalo se da je tamo nije bimorala da proe kroz ogaq, vodu i bakarne cevi. Dru- lo. Posle objavwivaqa kqige oca Sofronija (Sahagi svetski rat. On je po Bojoj vowi uspeo da u veoma rova), koja je posveena starcu Siluanu, ruski emigranti
kratkom periodu od svega nekoliko godina okupi u mana- su tako zavoleli upokojenog starca da su poeleli da
stiru Svetog Pantelejmona ne mali (s obzirom na teko- ukradu qegovu glavu. Ali sa Svete Gore se ne moe nie) broj bratije. Arhimandrit Avew je izabran za igu- ta izneti, sem crkvenih stvari koje se prodaju u manamana (na Svetoj Gori tako zovu sve nastojatewe mana- stirskim kqiarama. Oni su, naravno, bili zadrani
stira) rebom od tri kandidata. Ceduwe sa qihovim na svetogorskoj carini. Otac Avew je naredio da se glaimenima su stavva vie ne nosi u
wane u kutijicu sa
grobnicu: Neka
svetim motima,
bude u Pokrovskoj
koja je potom stavcrkvi.
wena na Presto.
Otac Avew se
Ceo manastir se
sea: - Naao
sam bogatu, somomolio:
Majko
tom opivenu kuBoja! Ukai nam
tiju (u qoj je ranina Svoga izabraje oigledno bila
nika! Kome e
neka skupa mitra)
poveriti manai u qu sam stavio
stir? Odsluestarevu glavu.
no je svenono
Mnogi potovabdenije i Lituroci starca Silugija. Stari shimana, i Grci, i
nik je izvukao
stranci, direkreb...
tno su mi prilaRuski manastir Sv. Pantelejmona na Svetoj Gori
Intronizili i govorili:
zacija nije odmah odrana. Prema svetogorskom ustavu elimo da vidimo glavu starca Siluana. Ja sam im
trenutni iguman treba da ivi na Svetoj Gori ne maqe iznosio kutiju. Jedan monah-poklonik me je molio: Ja
od tri godine. A arhimandrit Avew je u trenutku izbora bih, ovaj, malo... odneo bih sa sobom. Bilo mi ga je tako
iveo krae na Svetoj Gori. Ali izbori su odrani, i ao da sam od une kowke, koja se sastoji od malih
duhovna uprava Svete Gore je smatrala nemoguim izme- kostiju, malo otkinuo: Stare Siluane, oprosti, ali on
niti qihove rezultate. I u protivurenosti tradicije i tako eli. A ne moe se opisati kako je glava
mirisala!
iqenica pronaeno je blagosloveno reeqe. Uz maloShimonah Siluan je otiao Gospodu na Svetoj
letnog igumana, odreen je i dirigent, otac Gavrilo. Gori skoro trideset godina pre nego to je tu doao
Na intronizaciji oca Avewa 1972. godine okupi- jeromonah Ipolit i 34 godine pre oca Avewa. Interelo se neobino mnogo predstavnika vie svetogorske santno je da je otac Ipolit u manastiru Svetog Pantelejvlasti. Manastirski poslanik Iverona, koji je uvao mona izvravao isto posluaqe kao i Siluan Svetoglavnu svetogorsku svetiqu, stavio je episkopsku manti- gorac: obojica su bili ekonomi u svojim manastirima.
ju na ramena novog igumana, kao znak arhijerejske vlasti, Na Svetoj Gori mi je bilo veoma teko zbog vlanog
date od Same Carice Nebeske. Monah iz Velike Lavre vazduha, priao je starac Ipolit, ali koliko god da je
prepodobnog Atanasija mu je uruio igumanski ezal. U tamo bilo teko, Siluan Svetogorac mi je pomagao.
intronizaciji je uestvovalo svih dvadeset manastira,
uda od motiju prepodobnog Siluana ne samo
da ne prestaju, ve se i umnoavaju svake godine. Jedan
kao jedna porodica. Tako je izvrena predaja vlasti.
Praznik je proao, a svakidaqica je postajala od itewa manastira Svetog Pantelejmona, jeromonah,
priao nam je o tome kako su mirisale svetiteweve assve napornija i sve komplikovanija...

30
ne moti prilikom litije, i to na teritoriji igumana
On i dan-danas tuguje za Svetom Gorom, i do
grkog manastira Simonopetra. I svi su bili duhovno dan-danas starca Iliju eka qegova svetogorska keradosni, i Grci i Rusi. Oni su jedino tako, u Bogu, moli- lija, pria duhovna erka shiigumana Ilije, monahiqa
tvama svetih, ouvali jedinstvo.
Hristina, ali otac sa smireqem nosi svoje posluaqe,
ovde, na Kaluskoj zemwi. Starestvo je teak krst. Kada je posle Oktobarskog prevrata Optina rasformiraNa tegu
na, prepodobni Nekarije Optinski je imao ewu da se
Ali, odstupaqem od nebeskog sve se raspadalo, osami, da ode u zatvornitvo. Ali su mu se Svie javili
raspliqavalo. Grke nije naputala nada da e im optinski starci i rekli: Ako ostavi svoj narod, nepripasti Sveto-Pantelejmonov manastir. Jednom je na e biti zajedno sa nama. Eto ta je reeno za oca Ilirazgovor k ocu Avewu doao sekretar guvernera Svete ju - nije mu bilo zamene. On je potreban Rusiji kao vetar
Gore: Oe Avewe, vama je veoma teko, mi to znamo i prefiqenog duha sa Svete Gore, to je duh Boji, koji
saoseamo sa vama. Ali ako biste uzeli vie Grka u je wubav.
manastir, imali biste na koga da se oslonite.
- Ali ja sam se napravio blesav, - osmehuje se
otac, - i odgovorio: Gospodine! Vidite kakva je stvar:
da sam ja iskusan i mudar, verovatno bih prihvatio vau
pomo. Ali poto nemam iskustva i ivim na Svetoj Gori samo nekoliko godina, samo se bavim kozama. A gde
ete vi da pustite svoje ovce? Ja ne umem s qima da
komuniciram, navikao sam da napasam samo koze, takorei stado. Dok sam iv, ja u napasati koze. Svoje,
to jest ruske. Bog je pomogao i otac je uspeo da zadri
manastir. Nou su slube, daqu domainstvo, prijemi.
I tako dan za danom. Vruina je tokom cele godine. I to
kakva! Vlaga. Slui pored Prestola, a na tebi je sve
Manastir sv. Jovana Bogoslova u blizini Rjazaqa
mokro, i znoj sliva se niz tebe. Vraa se sa slube u
To se moe rei i za druge nae Svetogorce,
keliju, presvlai se i razmiwa: moda danas nee
koji
su
se vratili u Rusiju i stali do smrti na put
biti nikoga pa mogu da operem. Samo to potopim stvari u vodu dolaze razni wudi: od guvernera, iz mini- nitavila spremnog da nas preplavi. Nekoliko wudi je
starstva, te poslanici, te biznismeni, te jo neko. sastavilo jedno od najistaknutijih poglavwa u istoriji
Jedne ispraa, drugi dolaze. A ve zvono zvoni i treba Ruske Crkve. ak i posle smrti oni i dawe, kao starac
ii na veerqe, i ostale slube... Jedan od novajlija, Ipolit, ne ostavwaju svoja duhovna eda, to se moe
iz Saveza, pitao me je: Ko vama pere odeu?. Ja sam se uporediti sa opisom Fridriha Velikog o ruskom vojniku:
Qega je malo ubiti, treba ga i oboriti. A Hristova
samo osmehnuo i rekao: Svi.
Ali i sa svojima je bilo prilinih tekoa. borba se nastavwa, i on e i leei u grobu nastaviti
Otac Avew i Ipolit su zajedno drali manastir da se bori.
bukvalno na tegu, tako je bilo teko. Sve nebesko se moAh, Ipolit, Ipolit...
ra odravati sa takvim trudom, a pritom znajui da je
zemawsko bez qega predodreeno na pogibiju. A nedaleko se za qih molio starac Ilija (Nozdrin), sadaqi
Bila je u toku 1978. godina. Na Svetu Goru je doduhovnik Optinske pustiqe. On je nosio posluaqe u ao telegram iz SSSR-a o iznenadnoj smrti predsedpoznatom skitu manastira Svetog Pantelejmona, na nika Odeweqa za spowne crkvene odnose, mitropolita
Starom Rusiku, vie nego usamwenom, skrivenom u leqingradskog i novgorodskog Nikodima. Iguman Avew
planinskim tesnacima. Tamo se danas nalazi daskama je primio tunu vest kao Boji Promisao:
zatvorena predivna crkva s velikom ikonom veliko- Mislio sam da neu stii na prijatewevu samuenika Pantelejmona, sa zaralom bravom na ulazu i hranu. Kada sam eleo na vreme da odem u Rusiju, na crknekoliko vrsto zatvorenih gostinskih i monakih venu sveanost povodom 60-godiqice osnivaqa Patrizgrada, koje su podseale na prolu velianstvenost jarije, grke vlasti su zakomplikovale izradu dokumeskita.
nata, i nisam otiao jer sam kasnio. Te noi sam, kako

31
se kasnije pokazalo, sluio posledqu liturgiju na Svetoj Gori, i poeo sam da sluim parastos novoupokojenom vladiki Nikodimu. U crkvu je iznenada utrao deurni: Oe Avewe, imate telefonski poziv. Sovjetski konzulat u Solunu me obavestio da su gotova moja dokumenta za putovaqe. Pomislio sam: Kakvo udo! Za
sveanost mi nisu dali, a za sahranu nisam ni traio.
Oseao sam se loe i mislio sam da srce nee
izdrati sahranu kada ugledam prijatewev grob. On mi
je bio kao roeni brat. Na oprotaju sam okupio bratiju
i rekao: Odlazim, oci. Sve to elim je da budem ovde
i umrem ovde, ali za sve postoji vowa Boja i mi smo u
Qegovim rukama. U zamenu vam ostavwam oca Jeremiju.
On je dobar, ozbiwan arhimandrit. Vi ste moji poslunici i povinujte se qemu kao i meni. A ostalo e Gospod upraviti.
I otiao sam.
Seam se svih, i ivih, i upokojenih, priao
je, gledajui u daleka snegom prekrivena rjazaqska pro-

stranstva, arhimandrit Avew Evgeniju Muravwevu, autoru kqige o podvigu ruskih monaha u borbi protiv
neprisustva na Svetoj
gori. Zna li da ima
tek tri godine kako sam
pronaao mir?! Ranije
sam se svaku no budio
sa suzama: sve kao da
sam na Svetoj Gori, sve
kao traim svoju keliju,
u kojoj mi je starac
Ilijan blagoslovio da
ivim. Idem stazom,
Starac Ipolit
razgovaram sa starcem
Jeremijom, a s nama je i otac Ipolit... Posle vie nisam
iao na Svetu Goru. Ah, Ipolit, Ipolit, on je ve u raju,
a ja sam jo ovde... puzim po zemwi.
prevod s ruskog: dr Radmila Maksimovi

preuzeto sa: www.vera.mrezha.ru/

Sv. Tihon Zadonski

O NAEM USINOVWEQU BOGU
Vidite koliku nam je wubav dao Otac, da se
deca Boja nazovemo i budemo (1. Jn 3,1). O, dobrote i
ovekowubwa Bojeg! O, koliko se wubav Boja uzvisila!
O, kako se preizobilno izlila blagodat Boja! Grenici
jadni i prezreni, gle, edima Bojim postadoe! Ovome se
i apostol Hristov divi, govorei: Vidite koliku nam je
wubav dao Otac, da se deca Boja nazovemo i bude mo.
mo ta moe biti divnije od toga da grenik detetom
Bojim postane? Wubav Boja je ovo uinila! ta moe
biti slavnije nego da se decom Bojom nazovemo i budemo?
Blagodat Boja nam je to darivala! slavan je potomak velikaa zemawskog, ali je nesravqeno slavnije edo
Boje, edo Cara Nebeskoga biti! Ova ast, slava, dostojanstvo, blagorodstvo i ime neuporedivo prevashode sve
inove i zvaqa ovoga sveta. Slava Bogu ovekowubivom!
A ako su Hriani deca Boja, onda su i naslednici - na swednici, dakle, Boji a sunaswednici Hristovi
(Rim 8,17). Kada su pak deca Boja, koga da se plae, ega
da zaziru? I rata bi se opadaa, neprijatewa, avola,
demona, smrti i ada straila? Bog se za qih zastupa: Ako
je Bog s nama, ko e protiv nas? (Rim 8,31). Taj najuzvieniji dar Boji na Krtequ primamo: tada se mi wudi
od Boga raamo, zadobijajui ovo preslavno zvaqe (dece
Boje). Wubwena brao, Hriani! Opomenimo se svetoga

Krteqa naega i milosti neizrecive, koju nam tada

Gospod pokaza. Tom prilikom postadosmo deca Boja, i
neka je Gospodu slava! Ali, od dece se trai da nalikuju
roditewima svojim: to je roeno od tijela, tijelo je;
a to je roeno od Duha, duh je (Jn 3,6). Zato se i Hrianima, budui da su od Boga roeni, vawa Bogu upodobiti: stoga na delu pokaimo da smo deca Boja! Bog je svet
- i mi sveti budimo; Bog je pravedan - i mi pravedni budimo; Bog je dobar, jer On svojim suncem obasjava i zle
i dobre, i puta dad na pravedne i nepravedne (Mt
5,45) - i mi dobri budimo, dobro inei prijatewima i neprijatewima naim, onima koji nas wube i onima to nas
mrze; Bog je milosrdan - i mi milosrdni budimo, i milost
svoju prema brai to su u nevowama pokazujmo! Bogu je
svaki greh mrzak - imi se nad svakim grehom uzgnuajmo i
od svakog pegreeqa uklonimo! Bog nas wubi - i mi jedan
drugoga uzwubimo! Bog nam krivice otputa kad se kajemo
- i mi wudima sagreeqa qihova oprostimo! Ovome nas
ui apostol Hristov: Ugledajte se na Boga kao djeca
vowena (Efes 5,1). Pokaemo li ovakvo nastrojeqe,
uistinu biemo deca Boja, te emo i nasledstvo koje nam
Otac ugotovi, i sva dobra to su deci Bojoj obeana, u
Hristu Isusu Gospodu naem zadobiti.

Sv. Tihon Zadonski O dunostima svakog hrianina, Svetigora, Cetiqe 1999.

32

MATI MIHAILA PO DRUGI PUT U JERUSALIMU

ati Mihaila je monahiqa u manastiru sve bez roptaqa, a onda se i sama teko razbole. PosuVavedeqe u Beogradu. U manastiru je od sta mati telom, ali ne i duhom. Sada je mati jedna vedra,
svoje 13. godine, a sada joj je 71. I sada ma- bistra, odsena, mudra, duhovno snana i topla stati, posle toliko godina slueqa u rica. Ako je poseti u qenoj skromnoj keliji, nai e je
svetiqi, zahvaljuje Bogu to joj je po- okruenu qenim najdraim ikonicama, gde su pored
dario da bude slukiqa Qegova. San svakog ikone Gospoda i Bogorodice Zografske, neizbene ikohrianina jeste da bar jednom u ivotu klekne i pomo- ne svetog Jovana Krstitewa, qene krsne slave, gotovo
li se na Grobu Gospodqem. Zamislite kako Svetu Zemwu izbledele ikone Presvete Majke koju mati dobi na dan
zamiwa svaka monaka ista duica, koja prosto mo- svog monaeqa, zatim ikonice svetog Serafima Sarove samo da saqa kako do
skog, svete Matrone Mostamo da stigne kad se
kovske, svetog Jovana
zna da je jedan od glavangajskog i mnoge, mnonih zaveta svakog monage druge. U uglu neprestaha siromatvo, odnosno
no gori kandilo i podseodricaqe od svakog
a na usrdne molitve mamaterijalnog bogatstva.
ti Mihaile. Mati sedi na
Kada je mati Mikrevetu
prekrivenom
haila u svojoj molitvi
pirotskim ilimom, plepoelela da kroi note brojanice i moli se, a
gom na Svetu Zemwu,
u svojoj molitvi qena duznajui da niotkud, osim
a esto ezne da ponovo
od Gospoda, nema moguvidi Svetu Zemwu, da
nosti ni da se spremi,
ponovo hoda stopama kuda
a kamoli da jo i put
je hodao Gospod Isus
plati, doe joj u snu qeHristos i Presveta.
na duhovna majka nosei
Meutim, osim krepkog
Mati Mihaila pred ikonama u svojoj keliji
u ruci smotak para. Kada
duha, treba imati i krepse iz sna prenu, mati je znala da e sigurno otputovati ko telo, tako da je mati znajui to radovala se i kada
i hodati stopama kuda je hodao sam Gospod i Presveta drugi putuju. Kada je mati igumanija Anastasija o
Majka, kroz suze stalno ponavwa mati, i, 1962. godine, Gospojinskom postu sa sestrama otputovala u Svetu Zemneko joj pokloni kaputi, neko tanu, neko cipele, a wu, Mati Mihaila bi sa suzama u oima priala kako je
naoe se nekako i neke pare, i naa mati poseti mnoga svaki qihov razgovor toliko oivwavao slike iz Svesveta mesta, nae se i u Boijoj blagodati silaska Sve- tog Jerusalima; toliko se radovala to su monahiqe
tog Ogqa i poele da taj trenutak niim ne pokvari, manastira Vavedeqa sa nastojatewicom u Svetoj Zemwi
ve da odmah tu umre.
i tako sa puno wubavi priala o qihovom boravku u SveOd tada proe mnogo godina slueqa Gospodu, toj Zemwi.
mati dobija jedno za drugim posluaqe, negovaqe boleProle godine o Gospojinskom postu k mati
snika, ispomo, gostoprimnica i mnoga, mnoga druga, i Mihaili doe mladi Vasilije, inae krten na dan

33
slave svetog Vasilija Ostrokog. Ovaj mladi ovek,
inae veliki dobrotovor i pravi hrianin, esto
dolazi u manastir Vavedeqe i pri tom nikad ne zaboravi da poseti mati Mihailu, da bi se malo duhovno okrepio. I toga dana doe Vasilije, mi ga zovemo Miki, i
saopti mati da eli da putuje u Jerusalim. Mati se jako obradova, ali Miki dodade: Mati, ja elim da idem
u Svetu Zemwu, ali samo s Tobom. Mati pokua da mu
objasni da je qeno telo slabano za tako naporan put,
da je to nemogue, da bi ona i qemu i svima bila veliki
teret. Meutim, Miki je bio uporan, a onda se mati zamisli, uozbiwi i ree: Ko sam ja da se usuujem da ne
verujem da u izdrati put u Svetu Zemwu? Idem, pa makar moje kosti tamo i ostale.

sve nas prisutne kako smo bili sreni dok je mati

doaravala sveta mesta jerusalimska i sinajska.
- Kada uosmo u avion, oni to putaju putnike
stoje na ulazu i obratie se meni: Mati, imate puno
pozdrava od Zorice. Ja pogledah i ugledah jednu
visoku, lepu enu koja me upita: Jeste li Vi mati
Mihaila? - Jesam, rekoh. Vi ste moja krtena kuma.
Krtena sam kad sam imala 12 godina. Poe da me grli,
wubi... Ba je bilo dirwivo. U to vreme, kao mlada
monahiqa, mnogima sam bila krtena kuma, mnogo sam
kumadi imala. Neki stalno dolaze, a neki se nikad ne
pojavie. Ja sam dugo uvala prameni kose sa qihovog
krteqa, ali se nikad ne pojavie. Sad, kao shimnica,
ne mogu da budem krtena kuma. Jedan mladi brani par

Znala je mati koliki je to za qu napor, ali vera

qena okrepi je. Opravismo mi nau mati i krenu ona put
Svete Zemwe sa grupom poklonika koju je vodio otac Duan.
im sam ula da je mati Mihaila doputovala iz
Jerusalima, pohitala sam k qoj da uzmem blagoslov, i da
joj vidim sreu na licu i osetim nepresunu wubav qenu. Nala sam je ve okruenu qenim edima. Mati je sa
neopisivim aneoskim osmehom na licu priala o sveti
mestima. as je priala, as plakala. Bila je presrena.
Umor se uopte nije primeivao. Trebalo je videti i

htede da im budem kuma na venaqu. Nisam mogla da

prihvatim. Krteqe je grehota odbiti, ali kad si
shimnica, ne moe...
Prvu liturgiju smo imali u hramu Uspeqa Presvete Bogorodice. Crkva je podignuta iznad grobnice
gde su apostoli poloili telo Presvete Bogorodice.
Liturgiju je sluio otac Vasilije iz manastira Crna Reka. Svi smo bili ushieni. Videli smo kamenu grobnicu
ispod staklenog poklopca. Pomislila sam: Majko, i posle Uspeqa Tvog Presvetog Ti nas nisi ostavila! I sada
svi oseamo kako se neprestano za nas grene moli

34
Sinu svome Isusu Hristu. inilo mi se kao da je Majka
Boija sa nama. Svi smo se priestili. Boe, hvala Ti!
Na svemu Ti hvala, - i zaplaka mati Mihaila.
- A onda smo otili u Getsimanski vrt, koji se
nalazi ispod Maslinske gore. Isus je mnogo voleo to me-

Posle Getsimanskog vrta posetili smo hram

svetog Georgija Hozevita. Tu se nalaze qegove moti,
zatim moti svetog Jovana Rumuna, svetog Mine i svetog Alimpija Stolpnika. A telo svetog Jovana Rumuna je
celo, netruleno, lepo smo videli svetitewevu nogu,
bela, kao da je jue umro. Velika je to svetiqa.
Suze same naviru. A sveti Jovan Rumun, kad mu
se neko ne dopadne meu poklonicima ili kad
naie ena koja se mnogo namirisala, svetitew
okrene od qe glavu, ali ako neko doe da se
iskreno ispoveda ili pomoli, svetitew ponovo
glavu okrene. Jako je tamo lepo. Jedna ena je u
neverju svom istrgla dlaku iz svetiteweve brade. Uvee je saqala kako joj svetitew otro nareuje da vrati dlaku. Ne dozvowava svetitew
da se u bezbonim rukama nalazi svetiqa.
Ovde sam kupila nekoliko boica onih nardov
mirisa i tako sam se radovala da ih nekome
poklonim, meutim ukrali su mi ih u hotelu.
Eto, i takva se iskueqa dogaaju. Pa kako je
lep manastir svetog Georgija Hozevita... Samo
tu je bilo jako sunce, pa uzbrdica, velika uzbrdica. Brat Miki potrai magare, Boe mili,
Mati Mihaila sa haxijama Milanom i Danilom
ba je pomoglo. A kad smo silazili, tu se desi
sto, esto je tu dolazio da se u miru sa Svojim ueni- neki ovek sa traktoriem i odjednom ugledah kako on
cima tajno pomoli Stvoritewu. To je upravo mesto gde je tri i pita gde sam ja: Ne na magaretu, matuka, tu seIsus proveo posledqu no i molio da Ga mimoide aa di, tu. I do autobusa doveze mene, Varvaru i jo jednu
stradaqa, mesto gde Ga je Juda izdao. Tu se nalazi oko sestru. Stalno mi je wubio ruku, wubio, wubio. Neto
osam velikih maslina vrqakiqa Isusa Hrista. One smo mu bili dragi. Boe mili... Svud je Gospod pomagao,
su stare vie od 2000 godina. Kau da masline ne mogu svud se osetila sila Boija i pomo Boija, jer kako
tako dugo da ive, ali ove su, vidite, ive i svedoe bih drugaije izdrala kad ja milim kao mrav.
wubav Hristovu. Tu je hram Getsimanske
molitve, podignut iznad kamena na kome je
Isus u molitvi, sa suzama i u krvavom znoju
proveo Svoju posledqu no. Jako je teko
boraviti na tim mestima kad se setimo stradaqa Gospodqeg. A u Getsimanskom vrtu nalazi se grob Presvete Bogorodice, nedaleko
od Groba Gospodqeg. Prvo smo na Qenom
grobu bili. Bili smo mi i u kui Svetog Jovana Bogoslova, gde je ivela, gde se molila i gde se upokojila Presveta Bogorodica.
Ima tamo crkvica gde se nalazi ikona na kojoj je pruena Majka Boija. To sad dre
rimokatolici. Kad su Srbi drali tu sveGetsimanski vrt
tiqu, Sveti Sava ju je svu zlatom pozlatio.
Sve je pozlaeno bilo. Brat Aleksandar je rekao da e
Na Gori Kuaqa sastavilo se nebo sa onim
sve da slika, pa e svima da nam da slike. Oni se spre- brdom. No, no. Milan neto gleda u nebo, gleda... Ja
maju i neku kqigu da izdaju o ovom poklonikom puto- pitam: ta ti to radi? - Slikam zvezdu, kae.
vaqu. Jako lepo.
Pa gde e ti stii zvezdu...? - Pa, vidite, matuka,

35
kako su blizu, vidim kako padaju. - To ti se ini, ka- kom: - Otac Kalist kae da je on 36 dana iveo bez hraem ja. Posle sam ga pitala da li su mu uspele slike. ne i vode, samo u molitvi. I otac Kalist pokua da ga
Pa nisu, matuka. - Pa nije ba lako stii zvezdu!, podrava, ali je uspeo samo 25 dana. Pa udo sa starcem
smejem se ja.
Gavrilom iz Boqana, koji je doiveo duboku starost.
Na Gori Kuaqa smo bili nekako udno smire- Zna se da su qega komunisti, dok je bio crkveqak u Jagoni. Kako smo stalno svi podini, toliko tukli da je bio
stili, tim putem smo se samo
umro. Starac kae da je video
molili, molanije drali, slukako mu je dua izala iz tela
ali, utke ili za ocem. Tako
i tada ugleda svoje telo kako
je lepo bilo. Prosto se osea i
pliva u vodi u nekom podrumu.
nije sluajno da ba na tu goru
Tu su ga stvarno bili bacili. A
Duh Sveti uznese Spasitewa
kad je bio u duhovnom svetu,
odmah posle Qegovog krteqa
onda je izmeu ostalog video i
u reci Jordanu.
to da su sve svetiqe, koje su iz
A kad smo se peqali uz
Svete Zemwe doneli pokloonaj kamen ka peini gde je Svenici koji su tamo putovali,
ti Jovan Lestvinik napisao
posebno sa Tavora, po celoj
svoju uvenu Lestvicu, znai, u
zemwi svetlele. On kae:
peini u kojoj provede 20 goSvuda vidim, po celoj zemwi,
dina, otac Duan se izu i dawe
kako te svetiqe sijaju kao
nastavi bos da ide. Mili Boe,
ogaq, a posebno kamenii koji
mi ne moemo ni na kamili tasu doneti sa Tavora. Starac
ko bosi da idemo. Meni samo
je uvek govorio: Hrianinu
molitva proe kroz glavu: O,
koji ode u Jerusalim dato je seGospode, hvala Ti! Hvala i tedam puta vie nego obinom
Gora Tavor
bi, oe, to si me poveo, to si
oveku, ali e se toliko od qemi pomagao, to si me prieivao. Otac kae: Bogu ga i traiti. Kae da ni na jedno mesto na zemwi na
hvala. Ali, zaista, ne bi se svako usudio da ovakvu koje je Gospod stao Svojom nogom, avoli nikad ne mogu
babu primi u grupu. Niko nije mogao da pretpostavi da da se spuste.
sam ja tako slaba. Ali ukrepi me Gospod. Idem sa qima
- To je sto posto tano! - potvrdi mati Mihaila.
i gotovo. Idem! - govori mati Mihaila.
- To je Sila Boija. Ne moe se to, to se oseti tamo,
Brat Jandrija ispria kako je otac Grigorije, ne moe se jezikom iskazati. Samo se moe doiveti
jednom kad je sluio, uo kako su Grci govorili da je duhom. To su velike stvari, velike tajne Boije.
sveti Jovan Rumun nabeeni svetitew, da nije pravi.
Brat Jandrija ushien priom mati Mihaile naTako i na otac Grigorije poverova u tu priu, jer to su stavwa: - Jeste veliko udo da ti stane nogom i da
govorili wudi na visokom poloaju. I otac Grigorije zna da je na tom mestu Gospod stajao. To je neverovatod tada ne htede da kadi telo svetog Jovana Rumuna, jer no! Kada sam prvi put stupio na tlo Svete Gore, meni je
mu doe misao da je otac Joanikije, koji je sluio sa samo misao ovakva prola: da ja stojim svojom nogom na
qim, od qega napravio svetitewa. I ta se dogodi? istom onom mestu na kome je stajala Bogorodica Svojom
Sveti Jovan Rumun mu se javi, i to ne u snu, ve u vie- nogom. Pa onda tako zastane i samo ti se kae ovako:
qu, onako uivo, i ree: ta sam ti sagreio kad ne- sigurno je nekad ovde, ba na ovom mestu stajao, a moe da me kadi?
da i sahraqen neki svetitew! A kad ste tamo, na tim
Mati Mihaila nastavi: - Pa i naa sestra svetim mestima, prosto oseate kao da je svaka stopa
Varvara je priala kako je posumqala u naeg Svetog osveena.
Nikolaja da je sveti i on joj se preko noi javi. Istina je.
Jandrija upita mati Mihailu za pokojnog oca
A sveti Nikolaj je bio sveti jo i pre nego to su ga Gavrila iz Raletinca.
kanonizovali. Onakve kqige qegove! Onakva blagodat!
- O, kako mi otac Gavrilo dao blagoslov veliki.
U svakoj besedi qegovoj velika blagodat iz usta qego- Bila sam tada mlada iskuenica. Otac Gavrilo je imao
vih izlazi, pravi Zlatousti.
tada dugu kosu, svu u loknama, pa dugu bradu. Pa kad te na
Brat Jandrija nastavi o svetom Nikolaju i- ispovesti pogleda ispod crnih obrva, kao dubinsko sni-

36
maqe... Dolazio je u Zreqanin ispovedati sestrinstvo.
Jandrija: - Kau da je bio veliki duhovnik?
- I veliki duhovnik, i veliki pravoslavac, i
veliki devstvenik je bio. Jako. Jako. Ovog leta sam ila
na qegov grob.
Kako smo imali sreu to nas je vodio otac Duan. On je jako ozbiwan, pravi monah, sa puno wubavi.
Zamislite da je on mene poveo na takav put! On je tu svoju wubav preneo na celu grupu. Svi su me vodili, svi mi
pomagali, samo su gledali kako se ja oseam. Ako Bog da
da skupim neto para, pa da okupim sve poklonike iz nae grupe, da pripremim neto ruka, da se opet sastanemo i ispriamo. Tako sam ih sve zavolela. Volela bih
da taj sastanak bude u subotu posle svete Liturgije, da
se spremi lepa ribwa orba, prena riba, graak, pire,
naravno, sve posno. Meutim, moram prvo da pitam mati
igumaniju. Ali, sad smo se istroili pa nemam, to kau, ni prebijene pare, ali dae Bog, bie, bie...
Bila sam jako uzbuena kada sam prilazila Grobu Gospodqem. Ulazili smo pognute glave, jer sam ulaz u
Grob Gospodqi je veoma
nizak. Kau da je ranije
bio i nii. Oseala
sam se kao da sam prvi
put na tom svetom mestu
gde je Gospod tri dana
leao i odakle je trei
dan vaskrsao. Tako je On
i nama otvorio put ka
vaskrsequ. Tano na
Grobu Gospodqem ispod
sredqe ikone stoji pliani vozduh na kome na
grkom jeziku pie
Grob Gospodqi
Hristos Vaskrse. Tu se
nalazi i jedinstvena ikona Majke Boije kao
mironosice gde u rukama dri posudu sa svetim mirom.
Kleali smo, elom smo dodirivali sami Grob Gospodqi, plakali i od tuge i od radosti. Boe, kako su tu
pomeana oseaqa! Bio je to dan Vozdvieqa asnog
Krsta. Svetu Liturgiju je sluio Patrijarh jerusalimski Teofilos. Svi smo se priestili. Nema kraja
radosti. Pa tu je Gospod vaskrsao. Izlazili smo licem
okrenuti ka Grobu. Niko tu ne moe drugaije da izae.
Ne... Ne..
A kada smo ili na Grob Gospodqi, ja sam prosto trala. Tako sam bila srena. Tamo je bila prva
Liturgija. A otac ita sva imena. Ja sam sama 1500 imena imala. I sve sam tako po svim manastirima ostavwala i imena i sve priloge to sam dobila.

Ali, nije uvek bilo lako. Iz autobusa do tog svetog mesta ima dosta peke da ide. To je tako Bog uredio da nikakvo vozilo tu ne moe da ue. To je pravo
pokloqeqe. A na Golgoti, na kolenima se prilazi duinom dva do tri metra. I, svi tako idemo na kolenima. A
kad se izlazi iz Groba Gospodqeg, niko Mu ne okree lea, svi izlazimo, onako, natrake.
A put ka Golgoti... Na
tom putu je Gospod padao i
dizao se, i opet padao. Ima
14 obeleenih molitvenih
mesta. Prvo mesto je mesto
gde osudie Isusa Hrista.
Drugo mesto je gde Pontije
Pilat izvede nevino osuenog Gospoda. Tree mesto je
mesto gde Gospod prvi put
pade zbog iscrpwenosti i
teine asnog Krsta. Na
etvrtom mestu se Gospod posledqi put video sa Svetom Majkom. Peta stanica je poetak peqaqa ka Golgoti,
a na estoj je mesto gde je
sveta Veronika pekirom
obrisala izmueno lice
Gospoda i gde je na pekiru
ostao Qegov lik. Na sedmom
mestu je Isus drugi put pao,
na devetom trei put, a ostalih pet mesta nalaze su u samom hramu Groba Gospodqeg.
Od tolikog naroda nije bilo
lako zastati kod svih ovih stanica. Boe Ti hvala, bilo naroda ko mrava. Dolaze iz svih krajeva sveta. Kako
je to srea velika! Kad
ovek zna da ide stopama
kuda je Gospod hodao. Ba
po Qegovim stopama.
Ba je divno bilo. Gospode, Gospode, da li je mogue da sam bila tamo!?
Prosto sam klonula od te
blagodati. Svih 15 dana,
svaki dan smo imali
Liturgiju, svaki dan smo
postili na vodi i prieivali se. Gde god bismo stali, otac Duan je
itao Jevanewe. Ja bih
svakom preporuila da u Jerusalim ide sa ocem Duanom. Tako je blag, tako smiren, sve nam objaqava, zna

37
nekoliko jezika, odlino se sa svima sporazumeva.
Neto sam zapazila to me jako zadivilo. U te
dve grupe, bilo nas je negde oko tridesetoro, gotovo svi
mladi, uzmu blagoslov i po ceo dan ne progovaraju ni
jednu re. Tako se oni podvizavaju. Zamislite kako je to
divno. A jedna sestra, trei put od Vaskrsa doputovala
u Jerusalim.
Pa kakva se blagodat oseala u peini Svetog
Jovana Pretee, gde ga je majka nosila, gde se krila sa
qim... Puno sam videla, puno zapamtila, ali bojim se da
to ne propustim. Kad budu slike izraene, pa emo sve
to po redu da propratimo..
A Vitlejem, Boe milostivi! Pokloniti se ovoj
svetiqi... Hvala Ti, Gospode! Tamo je bio na otac Vladislav, koji je sluio sa pokojnim ocem Ilijom. Tu je i
mati Doroteja. Tu se upokojila i sahraqena mati Hrizostoma, velikoshimnica. Ili smo i na qen grobi. Oni
se tamo udno nekako sahraquju. Samo stave telo u koveg i tako posle poloe u kamen. Ne zakopavaju u zemwu,
jer nema zemwe. Otili smo na grobi, odrali pomen.
A u Vitlejemskoj crkvi, prvo smo se poklonili, pomolili, bila je divna Liturgija, priestili se. Radost, radost je bila velika. A tu gde je Zvezda, od 1962. godine
mnogo toga se promenilo, nadogradilo, zamenilo. Ali
svetiqe su sve na svom mestu. Ranije je tu bila samo
peina obloena crvenim pliem, a sad je to dosta
raskono nameteno, kandila, ripide. Onda su bile, seam se, jaslice, sad je samo neko obeleje. Teko je sada
zamisliti kako je peina, vertep, prvobitno izgledala.
To dre rimokatolici. Srebrna Zvezda sa okruglim
otvorom u centru oznaava pravo mesto roeqa Isusa

A kada smo krenuli u Egipat na Sinaj, tu na granici nas doekae vojnici s pukama, pregledae nas.
Ja sam imala jedno lavore. Vojnik upitno gleda u mene,
ja mu pokazujem da se iz toga umivam. On se smeje, malo
pogleda i ode. Moj paso i ne pogleda.
Kada doe na sveti Sinaj, ti odmah vidi sve
ono to si do sada samo itao u Starom Zavetu. Znai,

Nesagoriva kupina na Gori Sinaju u manastiru Sv. Ekatarine

nae se na brdu Horivu, gde se Mojsiju javio Gospod iz

kupine koja je bila sva u plamenu. I kada je Mojsije, uvajui stado, ugledao kupinu koja gori, prie joj da vidi
zato taj bun ne sagoreva, a sav je u plamenu. A onda,
odjednom zauje glas Boiji: Mojsije, ne
prilazi blie i izuj svoju obuu, jer mesto
na kome stoji je sveto mesto! I dandanas se tu nalazi nesagoriva kupina, a u
dolini, na mestu gde je po zapovesti
Boijoj Mojsije stao sa izraiwskim narodom koga je izveo iz ropstva egipatskog,
nalazi se pravoslavni Sinajski manastir,
ija je crkva posveena prazniku Preobraeqa Gospodqeg. Po zapovesti Boijoj
Mojsije se pope na goru Sinaj, gde se tri
dana molio Gospodu. Treeg dana zau se
tako jak glas trube da je sav narod zadrhtao
od straha, a onda se zaue rei Gospodqe
kada izgovori narodu deset spasonosnih
Hrista. Iznad Zvezde nalazi se veliki raskoni oltar. Boijih zapovesti koje Bog dade Izraiwcima, za sve
Tu se slue svete Liturgije. Kad ti Gospod da da se na wude i za sva vremena.
tom svetom mestu nae, ili uti ili plae. Toliko
A na Sinaju smo bili na Svetoj Liturgiji. Svi
je to velika svetiqa.
smo se priestili. Bio je tu i jedan ruski vladika. Rusi

38
tu i slue. Za pevnicom su pevale ruske monahiqe. Tako
su lepo pevale, kao da su aneli sa neba sili. Meni je
tu bilo dosta loe. Srce se malo uznemirilo, noge i ruke podrhtavaju. Molim se ja: Gospode, neka bude vowa
Tvoja! Brzo legnem, pa kad sam malo poleala, kleknem
da se priestim. Odmah sam se okrepila. Mati Varvara
odnekud donese pare alve sa lenikom i sa kikirikijem. To me jo vie osnai. Ja dadoh malo alve jednoj Ruskiqi i kaem joj: Poauilsta, mne oen ploho.
bolna. Serdce bolit. A one me pogledae i odjednom
pobegoe. Mora da sam jako loe izgledala.
- Mati, pa Vi govorite ruski. I to divnim ruskim akcentom!? - upitah je zadivweno.
- Ma, ja razumem sve, samo tee priam. I tim
Ruskiqama sam rekla da sam imala igumaniju Ruskiqu,
da je deset monahiqa Ruskiqa bilo sa nama. One su za
vreme revolucije dole u Srem, u manastir Hopovo.
Izbegle su iz ruskog manastira Wesne. Tu je dolazilo
na stotine ruskih monahiqa. Posle su prele u manastir Kuvedin, a i ja sam iz tog sestrinstva. Bile su tamo i dve-tri matuke.
Tu nam je bilo jako lepo, Sveta Liturgija, priest. Jedino mi je ao to u ove svetiqe ne dolaze samo
poklonici, nego ima dosta i turista. Vidi se da nemaju
pravi odnos prema svetiqi, ve kao prema nekom kulturnom spomeniku. Onda smo krenuli ka peini gde je svetog Iliju, starozavetnog proroka, hranio gavran. Peqali smo se uz veliku i kamenitu uzbrdicu. Za mene je to

putovale. Posle smo jedan deo puta ili peke, a ja onako umorna rekoh: O, sveti Ilija, ja te mnogo volim, ali
mnogo si visoko otiao. Svi su se nasmejali. Zamislite, pa sigurno da nije lako doi do mesta gde je Gospod razgovarao sa ovekom. A otac Duan je tako imao
ewu da i ja nekako stignem do peine Svetog Ilije. Ma,

Peina Svetog Ilije

ni jedan jedini put ne ree: Mati Mihaila, pa Vi ste

bolesni, ne moete Vi to! Naprotiv, ja uh kako ree:
Doi u Svetu Zemwu, a ne otii na Sinaj, to nema smisla. E, Mihaila, rekoh sama sebi, ide, pa ta ti
Gospod da. Krenuli smo oko 11 sati nou. Nas dve na
kamilama, a kamile tano znaju kud idu. Doosmo do mesta gde je Sveti Ilija udario tapom u stenu i gde se
stvorio izvor vode. Od autobusa do izvora smo ili peke. Stvarno, mnogo su mi uinili. Ja bez qih ne bih
mogla nidokle doi. Svuda su me vodili. Nema tu, idu
svi pa idem i ja, peke do peine Svetog Ilije gde ga je
gavran hranio. Jao, Milan me vodi s jedne strane, beduin
s druge, a ona stepenica neka visoka, ja ne mogu da stanem, a on me samo vue. Na engleskom mu kaem da me ne
vue, da ne mogu da koraam, a on se pravi da ne uje. Kad
sam ga videla da pui, hou da mu kaem da ne pui, sva
e odea da nam se oseti na taj avowi kad. Kada smo se
popeli, otac zakwua crkvu da nam turisti ne dosauju i
poe da nam ita o Svetom Iliji i o qegovom razgovoru
sa Gospodom.
Posle smo do peine Svetog Jovana Lestvinika takode ili na kamilama. To je jako uzak put, sami
kamen, cela brda kamenita. 'Gospode, oprosti, Gospode,
pomozi, Gospode, spasi sve, molila sam se stalno. A
oni meni kau: Mati, ovaj jedan deo puta kojim se ide
na Sinaj je dosta teak, a ovo dawe je tri puta tee. Hobilo jako naporno i teko, pa su za mati Varvaru i mene e li moi, mati? - Nemoj da me kua, rekoh, nego
iznajmili kamile te smo jedan deo puta na kamilama se moli da mi Gospod da snage da izdrim! Kad stigo-

39
smo u peinu, pomolismo se Bogu. Otac je itao Jevan- se ide kleei po onom betonu. Tu je poboden Krst i kanewe. itao nam je i o Svetom Iliji, i o qegovom razgo- dila silna gore. Samo... pojavio se tu neki lani krst
voru sa Gospodom.Tako nam je lepo itao. Oseala sam koji ima vie tih kraka. Ne znam da li je to ispravno?
kao da je sveti Ilija tu sa nama - pria mati Mihaila.
Kako da se svi ujedine? Ne znam ja ta je to, ja to ne
U jednom trenutku ue jedna mlada devojka, ka- razumem. Ima raznih propagandi, mislim, da mi Bog
e, samo da vidi mati Mihailu, a mati joj ree: I s to- oprosti, da to ne bi trebalo dozvoliti... A Miki odubom sam bila tamo, i svi ste bili sa mnom u Jerusa- evwen, zadivwen, pa samo slika. Ja galamim na qega:
limu. Mati se za sve nas stalno molila.
Ma pusti babu, ta me slika toliko? - Hou, mati,
- A kako sam plakala kada smo bili u Nazaretu kae, da vide da si svuda stigla s nama. Znate ta, da
na Gori Kuaqa, gde su Gospoda hteli da bace u jednu nije tu bila i jedna druga grupa sa bratom Milanom, i da
provaliju. Ali, On im se izmae. Videli smo tu pro- nisu bili tako dobri, ja ne znam da li bih izdrala. Oni
valiju, - i opet zaplaka mati Mihaila. - Da, da, izmae su me vodili ispod ruke, vodili, pridravali, vukli. Ja
im se. Na sami vrh Gore Kuaqa nisam ila, jer je to ja- samo malo zastanem, a oni odmah svi tre da mi pomoko dug put za mene. Samo stepenice, ide, ide, ide... gnu... Otac Duan je rekao: Nemonima pomozite!
a sve sami kamen. I otac meni kae: Nemojte Vi dawe,
- A jeste li bili u manastiru Svetog Save Osvemati. Samo je etvoro, petoro gore stiglo i, naravno, enog ?
otac Duan sa qima. Mi smo ostali kod kamena. Tu gde
- Jesmo, ene su ostale ispred vrata, a mukarse Gospod molio. Kod tog kamena se molitve dre. Zna- ci uoe u crkvu. Otac Grigorije tamo slui i otac Sai, jedan jedini kamen i manastir veliki. Tu smo bili u va. Ja sam od jedne gospoe ponela ilim na poklon. Nek
manastiru Svetog Ilije. Tako je bilo lepo... Svuda se se otac raduje, neka zna odakle je potekao. Videla sam da
oseala velika blagodat i tako se ovek presreno ose- oni tamo nemaju nijedan na ilim. Tu se nalaze moti
a. Ja sam svuda plakala. A da ste videli kako je brat svetog Save Osveenog, ije ime nosi na Sveti Sava.
Milan na Grobu
Vi znate da je sveti
Gospodqem plakao.
Sava Osveeni, kada
Kako je plakao, kako
je osetio da e da se
se glasno Bogu obraupokoji, zavetovao
ao: Gospode, pobratstvo
da
mozi celom srpskom
originalnu ikonu
narodu, podigni nas,
Bogorodice Mlekospasi nas. Pomozi,
pitatewnice i qegoGospode, patrijarhu
vo ezlo daju monahu
naem, pa kad qega,
koji e doi jedne
Gospode,
uzme,
godine iz jedne zemodredi Ti ko e da
we, koji e nositi
vodi Crkvu nau.
qegovo ime, koji e
Jako je bilo potresno,
biti sin vladara i
svi smo plakali. On
koji e to bogatstvo
Moti
Svetog
Save
Osveenog
se molio takvim
ostaviti i otii u
molitvenim glasom da bi i kamen proplakao. A oni manastir da postane pastir Boiji. To je bilo, ini mi
kalueri na Grobu Gospodqem, tako su nas lepo primili. se, u VI veku, a na Sveti Sava dolazi da poseti Svetu
A ti stane u red, pokloni se i opet bi da se pokloni Zemwu poetkom XIII veka i kad se pokloni grobu svetog
i opet, i opet... Ali naroda mnogo, mnogo... Kao i na Gori Save Osveenog, ije ime dobi na monaequ, pade
Kuaqa. Samo, vidi se da nisu svi poboni. A ta e, ezlo koje je bilo privreno pored groba. To je
monasima bio znak da je to taj monah o kome je sveti Sava
hvala Bogu. Neka Gospod prizove sve.
A na Ploi miropomazaqa? Prvo smo i ili na Osveeni pre toliko vekova priao i da ba qemu
Plou miropomazaqa. Tamo smo klekli, pomolili se. treba da daruju ikonu, ezlo, kao i ikonu Bogorodice
Narod naslaqa glave. Onda smo ili na Grob Gospodqi, Trojeruice koju u VIII veku ostavi sveti Jovan
a posle na Golgotu. Kandila, kandila, samo gore, gore... Damaskin, koji uvi za zavet svetog Save Osveenog,
Radost, radost velika. Pa mi idemo stopama kuda je sam takoe poele da se original ikone Bogorodice
Gospod hodao. Gospode, ko je ovoga dostojan!? Na Golgotu Trojeruice preda tom istom monahu. Danas ikona

40
Bogorodice Trojeruice, iju je treu ruku u znak
zahvalnosti zbog isceweqa, dodao upravo sveti Jovan
Damaskin, uva na Hilandar, a ikona Bogorodice
Mlekopitatewnice, kao i ezlo, nalaze se u posnici
posveenoj svetom Savi Osveenom u Kareji na Svetoj
Gori, u kojoj se podvizavao na sveti Sava.
Odjednom mati povika: - Wiwo, stavi kafu, daj
slatko! Vidi ti qih! Niko mi nije otiao iz kue da se
ne poslui. Hoete da me prevarite, dok me ispitujete
da zaboravim da vas posluim.
Niko se nije ni setio da se neim poslui. Svi
smo u svojim mislima sa mati Mihailom bili u Svetoj
Zemwi.
Ulazi sestra Radojka, majka jednog divnog deaka Stefana. Mati ih mnogo voli. Obradova se. Iako
nas je ve puna soba i to joj kaemo, mati sa osmehom kae:
- Neka vas Gospod uva. Evo ovde, sreo, sedi tu
pored mene. Duica moja. A gde je Stefan? Otiao u
kolu? Mili moj! - a onda se naglo snudi: - A imamo,
sreo moja, sahranu kod Kragujevca. Mati Haritina se
upokojila. Skoro sam joj bila u poseti u bolnici. Idemo
sutra u pola sedam, ako Bog da. Pa eto, da smo zdraviji i
mladi, mogli smo i noas pored qe da budemo, da imam
zdravwa, a ovako, ta e, ipak je to dalek put. Sve do
opela se posle pomena pored odra stalno ita psaltir.
A kad se vladika upokoji jevanewe se ita, neprestano,
neprestano.
Mati Mihaila pokazuje svoje rane: - Ovde, sreo,
imam jednu ranu, ne mogu lako da je izleim. Izgleda da
je od onog drveta na kamili. To su bolne kosti... A, evo,
sad imam i tu sahranu. Sirota mati Haritina... igumanija krstonosna... Kad sam bila kod qe u bolnici, sirota,
rekla mi je: Pomoli se Bogu i za mene, grenu, mati
Mihaila. - Hou, sreo, rekoh. I jesam se pomolila,
ali mi je tako bilo hladno oko srca. I jue dooe i
rekoe da se mati Haritina upokojila. Seam se da je
qu brat qen doveo u manastir Sreteqe... - sve kroz suze
pria mati.
- Mati, da li ste bili u hramu Svete Marije
Magdaline?
- Jesmo, kako da ne. To je ruski enski manastir.
Tu su ruske monahiqe. To je velika, lepa svetiqa, sagraena u ime ravnoapostolne Marije Magdaline, koja je bila najdraa Hristova uenica i veoma potovana u svoje vreme. Ona je prva donela vest o Hristovom vaskrsequ, bila je veoma hrabra propovednica Hristovog ueqa. Vi znate kako je to bilo opasno u to vreme. Bili smo
i tamo gde je mati igumanija Grigorija. Tu je sluena
Sveta Liturgija, i tu smo se svi priestili. Pa mana-

stir Svetog Krsta, isto ruski manastir. A gde god smo

bili oni su nas posluili, pripremili nam neto za
pojesti i popiti. Ja sam tamo dosta ostavila imena i dala priloga. Mati igumanija kae sestri da potrai mene da matuka doe sa narodom. Otac Duan ree da
se puno urimo, a mati igumanija kae: Neka, iako se
urite, saekajte da poastimo narod. Spremili su
nam ba pravi obrok posle Liturgije i svetog priea.
Sa bratom Milanom, koji je vodio drugu grupu, rastadosmo se tu. Naa grupa je otila na Sinaj, a oni su odoe u crkvu Svetog Krsta, odakle su za sve nas poslali
miomiro.
A kad smo na reci Jordanu bili, svi obukoe
stihare pa kad poee da ulaze... Kakva srea na qihovim licima! Ja sam ponela svoju vlasenicu i po blagoslovu oca Duana uem i ja u svetu reku. Imala sa neku

ranu, iz rane poe da krvari. Otac kae: Samo se vi,

mati, kupajte. Nisam uopte vie tome pridavala paqu. Sve je sveta voda sprala.
- Kako ja jaka vera Vaa, mati! - rekoh ushieno.
- Bez vere si nita! Ali, i vera bez dela je ni-

ta. A to me pitate za vlasenicu? Vlasenica treba da

bude od grubweg platna, prava podvinika. A ove nae
vlasenice su od belog batista, malo gospodske. I tako

41
sam se i ja lepo pokvasila i bila sam jako radosna. Ja
sam u apostolniku bila, ali sam ipak htela po blagoslovu oevom da ranu pokvasim. I nisam se plaila
zbog rane, znam da e Bog meni da pomogne kad je i otac
tako to hrabro blagoslovio.
Otac Duan je inae celim putem dosta utao,
puno se molio, uvek bio u molitvi, u podvigu. A nije mu
lako, znate kako, ti autobusi, on za sve brine. Onaj ostao
tamo, onaj tamo...
I sada u reci svi bi ostali ko zna koliko a ja
podviknem: Izlazite, otac eka! Tako smo svi radosni
doli u hotel.
Mi smo znali da za jedan dan posetimo po 10 -15
mesta. I sve od svetog mesta do svetog mesta dok uvek
neko vodi ja se molim: Oprosti nam, Gospode, grehe nae, pomozi, Gospode, svima koji su molili da se molim
za qih, pomozi, Gospode, i onima za koje niko nema da se
moli! Svi su vapijali, svi su se molili, sa celom Srbijom i celim narodom smo bili u dui. Svi su bili u
molitvi... Jednu sestru smo na Galilejskom jezeru krstili. Kako je to bilo divno! Prvo je krtena, pa posle
pogruavana u jezeru, pa na liturgiji nas pustie da budemo sami u crkvi, da sami
pevamo za pevnicom... Sainim
ja tropare Majci Boijoj,
svetoj Nedewi... Sve otac
blagoslovi, ali prvo me pita:
Mati, ta Vi to pevate? Pa, rekoh, kaite Vi, oe,
kakav poredak molitava
hoete. Ja znam kako je u naem
manastiru. Ako je nedewa,
prvo se peva Vaskrsni tropar,
pa Majci Boijoj, pa
svetitewu, ali, sainite Vi
kako
hocete.
Otac
blagoslovi, ja za pevnicom
satvorim poredak kako ja znam,
otac je itao Jevanewe, jedan
Rumun Lazo apostole i tokom
cele Svete Liturgije svi se
prikwuie da pevaju. Na
krtequ je bilo predivno. Kad
smo pre apostola pevali Svjati, Boe, svjati
Krjepkij... pa onda Jelici vo Hrista krestitesja, vo
Hrista oblekostesja. Aliluja, - poe mati da peva, a
najvie se ozari kad zapeva Gospod prosveenije
moje i Spasitew moj, koga ubojatsja...
- Posle liturgije sam jedno vreme sedela na obali jezera na jednom kamenu i itala molitve, a ona voda

sve zapwuskuje obalu, a vazduh tako divan, a iz vode se

osea miris joda. Sve lekovito i mnogo, mnogo lepo. Kae otac: Jeste ovo krteqe malo sporije bilo, ali je
zato sve po pravilu teklo.
A oni Palestinci i crnci, im uju da smo iz
Srbije, samo kau: Proite. Nismo imali nikakvu muku sa qima. Ali otac stalno govori: Samo budite u
molitvi! Ba je svuda bilo blagosloveno. Vidite, kad
Srbi idu na Zapad sve im se kapije zatvaraju, a kad idu
na Istok - sve im se kapije otvaraju.
- Znai li to, mati, da svi treba da idemo na
Istok? - upitah sa osmehom, mislei pritom na svetiqe.
- Naravno, samo na Istok. Ba je stvarno svuda
bila velika blagodat. A ima svakojakih nezgoda u putu, a
nama je Gospod svuda pomagao i Majka Boija. Najvie
smo pevali Bogorodice Djevo i Tebe slave angeli...
To smo puno pevali kada smo putovali autobusom. A ja samo itam, molim se, sluam ta oni pevaju, onda se
ponekad malo ispruim pa se odmorim. U jednom trenutku mi se jo vie rana otvori. Neko povika: Majko,
pa ja nisam znala kako Vaa rana krvari! Ja kaem:
ta se bojite, hajde molim te, pa isteklo je ono to je
trebalo. ta e, ona vruina, rana to ne trpi...
Trinaesti dan stigosmo u Nazaret. Mi, koji svaki
dan itamo Jevanewe, tano
znamo gde se nalazimo. Nama
je sve tako blisko i isto.
Bili smo na brdu gde se nalazi stara vizantijska crkva,
odakle su Jevreji Gospoda
hteli da bace. Gore se ide po
visokoj kamenoj stazi. Nije to
ba totalni kr, ali otac
Duan po nekom porui: Ako
mati Mihaila nije pola, neka i ne polazi. A Mikiju bi
ao pa ree: Ma ta, mati,
ila si na Sinaj, a sad da mi
ovde ne ide. Samo mene
dri ispod ruke. I mi hajde,
hajde, i... stigosmo nekako.
Mnogo je lepo bilo. Ali i tuno gledati liticu odakle
su hteli da Ga bace. Pa tamo u peini gde su Ga muili...
- sad ve kroz pla pria mati, - i sve otac o tom stradaqu Isusovom nam pria i ita Jevanewe na svakom
mestu mueqa Qegovog. Posle smo posetili sinagogu
gde je Hristos propovedao hriansku veru, zatim radionicu gde je mlaani Isus radio sa pravednim Josifom.

42
A onda je doao red da posetimo crkvu Blagovesti gde
se Arhangel Gavrilo javio Djevi Mariji na izvoru rekavi joj: Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom! Blagoslovena si ti meu enama! Crkva je sagraena tano
na izvoru gde su mnoge devojke iz Nazareta dolazile po
vodu, ali samo je jedna meu qima, ne samo u Galileji,
nego u celom Izraiwu, odnosno u celom svetu, dostojna
bila da postane Izabranica Boija. U ovom hramu levo
od carskih vrata nalazi se ikona Bogorodice Odigitrije, zatim tano na zidu peine iznad izvora nalazi

se udotvorna mirotoiva ikona Blagovesti, kao i divna ikona koja predstavwa susret Bogorodice sa pravednom Jelisavetom. Boanstveno, stvarno boanstveno.
Doiveti tu radost, nema novca kojim se moe platiti.
Onda smo posetili Armagedon, mesto koje se nalazi na
oko 15 kilometara od Nazareta. Bogoslovi kau da je
istorija spaseqa oveanstva poela iz Nazareta, a
Otkroveqe Jovanovo kae da se ta istorija zavrava u
Armagedonu, gde e se odigrati posledqa bitka Hrista
sa antihristom, - i tu se mati Mihaila opet duboko zamisli.
- Mati, da li ima razlike izmedu posete '62. i
sad?
- Onda je isto ogromna radost bila, samo nismo
toliko znali o svim dogaajima kao sada. I nismo imali
tako iscrpno objaqeqe o svemu. Zatim, nismo sve videli, nismo sva sveta mesta posetili. Tada nismo ili
na Goru Kuaqa, pa ni na mnoga druga mesta. Sam voa
puta nije sve znao. Otac Duan sve zna, pa zna jezike - i
grki i engleski. Tamo je neophodno da zna i engleski.
Onda naie i na Ruse. ak mnogi i od Arapa znaju ruski. Ima razlike, kako da ne! Toplina je bila i onda i sad
velika, velika... Sada ima vie turista, a ranije su bili samo poklonici. To jeste velika razlika. Ali jesmo
sada vie svetih mesta posetili. Ja ranije nisam bila
u peini Svetog Jovana, tamo gde je Jelisaveta pobegla
i nisam videla taj kamen to ju je zaklonio. A sada, verujte, peqala sam se tako lako kao da mi je neto pomagalo. Ja sam pre qih stigla do autobusa. A da vidite jed-

nog dedu od 83 godine kako je iao, kako je sve obilazio,

pa se peo tamo gde je Sveti Jovan pisao svoju Lestvicu.
Pa i na Goru Kuaqa.
Pitate me za Tavor? Tavor je brdo koje se nalazi usred najplodnije doline i praktino itnice Palestine. Tu se Gospod preobrazi, kada Qegovi uenici, na
svoje zaprepaeqe, ugledae neizrecivu svetlost i
shvatie Qegovu prirodu Boga i oveka. Zato se moe
rei da se tada preobrazi i ovek videvi tu svetlost
Boanske blagodati. Zamislite milost Boiju kada je
dozvolio da ovek vidi tu Svetlost i oseti blagodat
Qenu. Tu smo bili na liturgiji u grkom pravoslavnom
manastiru posveenom Preobraequ Gospodqem. Jako
je lepa crkva. Ima i rumunskih i ruskih mohaniqa, svi
su izmeani. Meutim, videla sam da nigde nema mnogo
monatva. Tu su nas posle liturgije posluili kafom,
ajem, uveli u prodavnicu ikona. Narod eli neto i da
kupi. Da, na Tavoru se jako velika radost osea, velika.
Ma, celim putem smo se mi molili, nou smo
vrili slube i molili se, spavaqa je bilo sasvim malo. Ko moe da spava od tolike blagodati?
Mati pria o velikoj radosti, a mi svi oseamo
tu blagodat i rekosmo joj o tome, a ona kae: Pa vi ste
svi stalno bili sa mnom. Stalno, stalno... Molila sa
mati za nas na svim svetim mestima. Slava Ti i hvala,
Boe!
- A kada smo bili na Genisaretskom jezeru, iz koga se izliva sveta reka Jordan, doosmo na mesto gde je
sveti Jovan Krstitew krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Isus je doao iz Galileje da primi krteqe pokajaqa. Tu smo se i mi pogruzili u svetu reku. Kakva radost, kakva blagodat! Prosto smo tu i sami doiveli
tajnu Svete Trojice! Sin prima Krteqe, Otac gleda sa
neba, a Duh Sveti silazi u vidu goluba, - opet zaplaka
mati.
- Planiram da napravim jedan ruak, da svi
poklonici iz nae dve grupe dou kod mene.
Radmila upita da neto i mi donesemo, a mati
kae: - ta vi? Pa onda ne astim ja, nego vi.
Pitam je kako e da asti kad nema ni dinara.
Znam da je sve potroila u Svetoj Zemwi, a mati kae:
- Gospod e da poawe. Gospod uvek poawe. Tako je
divna bila grupa, vodili me kao majku svoju, pomagali
mi. A tako su poboni. Mnogi su po ceo dan molanije
drali. Ne progovaraju ni jednu re. Tako deko Danilo
ceo dan uti. Onda Milan zauti. Onda se tako meqaju.
Veliki se napor uloi, ali je radost prevelika.
Kad su naa mati igumanija i otac Danilo bili
u Svetoj Zemwi, verujte, mi smo ovde u manastiru kao na
krilima ili. Tano smo oseali qihove molitve. Oni

43
se jave iz Jerusalima, mi popadamo od radosti, - pria
mati sa takvom istom wubavwu, sa kojom se samo wubav
deteta moe da uporedi. - Svi ste sa mnom ili u sva
mesta. Samo pred oima u molitvi, svi vi i mojih 1500
imena. Sva sam imena ostavila tamo i sve pare. Ja samo
vadim iz onog koverta i darujem, a oni samo gledaju.
Verovatno misle: Vidi, monahiqa a parajlija. A ja nemam ni prebijenu paru. To moj narod sve dao za molitve
i darovaqe za pomiqaqe, da se molimo kako za qih tako i za ceo narod... Ono ni jedan dinar nije bio moj... Sve
sam dala, sve, nita nisam vratila.
Kad sam videla kakve su bolne noge mati Mihaile, ba sam se uplaila, a mati kae: - Kad je sestra
Vesna videla moje noge i rane isto je tako reagovala i
naredila mi: Mati, hitno ostavwajte svu hranu - mleko,
sir, jaja. To je bilo u subotu uoi bele nedewe i ja sam
odmah posluala. Kuvala sam samo semenke nekih itarica po qenom receptu i to sam jela tokom cele bele
nedewe i tokom svih ostalih sedam nedewa posta. Tek
na Vaskrs sam uzela malo ribice i jednu owicu mleka,
ali sojinog. Jako je dobro, i dobro je i za kosti. A kravwe
mleko ree uzimam.
- Koji je to, mati, recept? - upitah je ja zbog svih
prisutnih, a i zbog italaca.
- Jeam, ra i zob u istim koliinama zajedno
sastavim, operem, i to se lepo skuva. Proso i integralni pirina moraju posebno da se skuvaju, jer se kuvaju jako kratko. Susam se samewe, moe i sve, a moe i da
se malo propee. Tako jeste ukusniji, ali gubi svoju vrednost i lekovitost. Sve se to sastavi i veoma je ukusno, a
i savreno zdravo. Blagodarim Bogu za ovaj recept...
Mati kae da se moe jesti i pomeano proso,
soivo i integralni pirina: - U Jerusalim sam nosila
proso, susam i samleveno laneno seme. Pa po dve-tri
one varjaice uzmem sa propolisom. Otac Duan se plaio za mene, pa kae da samewemo lenike, kikiriki i
orase sa medom i to da jedemo. To je dosta jako. Preporuivali su mi i polen u granulama. Nije teko postiti
kod tako jake hrane, - mi se svi nasmejasmo, a mati nastavi: - A Miki samo prati da li sam jela, pa sve bi da mi
se donese na posluavniku. Ja sam monahiqa, navikla
sam ja i bez posluavnika.
- U autobusu sam se trudila da to vie itam,
jer se tu dobro vidi, pa da itam dok ima svetla, dok se
moe. Molitve, psaltir, kanonik i sve akatiste, sve sam
nosila moje. Jao, kako Sveti Ilija daje snagu kad mu se
molim. Sve sam svetitewe prizvala u pomo... - zasuzie oi mati Mihaile. - Kad je trebalo da se peqemo
na Sinaj, ja kaem: Oe, blagoslovite i molite se da i

ja stignem gore, a on kae: Mati Mihaila, vidim ja, ti

i sama zna dobro da se moli, ali sam ja Gospoda i
sve svece prizivala u pomo. A kad vam kaem, biti u
Jerusalimu, a ne doi na Sinaj, to je propust veliki. Ja
nisam mogla ni da zamislim. Kako da ne idemo, pa makar
kosti ostavili. Sinaj je Sila Boija i Carstvo Boije.
Jao, kako e ona mati tamo to da izdri?, ujem kako
pitaju. Ali veliki je Gospod, nije Gospod dao da ja ne stignem na Sinaj! Milan samo vie: Lagano, lagano, ne moe ona tolike korake da pravi! Ali kad stigosmo, mili
Boe! Ne moe to niim da se opie. Samo gledate nebo, nebo i ono brdo. Sveti Ilija, mnogo si visoko otiao.To bi bila tuga velika da se nisam uspentrala na
Sinaj. ovek bi alio dok je iv. To je neopisiv doivwaj, neopisiva radost! Svuda smo se prieivali,
liturgija svaki dan. Otac Duan zna sva mesta, govori
sve jezike - i jevrejski i engleski i arapski. Zavrio je
teologiju, veliki je duhovnik.
Vidim, mati se ve umorila, a nama nikad dosta
pitaqa. Mati kao da oseti i nastavi:
- Deco moja, dolo je vreme da se kao jedinke
spasavamo. Teko je vreme. Pitate me da li treba da se
molimo za nau vlast kakva god da je. Treba da se molimo i kad nije dobra, jer, ako se ne molimo, bie jo gora, a ako se molimo, ili e ih Gospod preumiti ili e
otii. Ne odnosi se to samo na dravne vladare, nego i
u crkvi se ve stvara pometqa. I to je tuno. Otac Duan je ba ist. Ne koleba se. Veliki je podvinik. Zato ima i puno iskueqa.Treba jednom da odemo kod qega
u manastir Rekovicu i obavezno na grobi oca Tadeja u
manastir Vitovnicu. A dotle, molite se, deco moja, irite wubav Boiju, irite nauku Hristovu kao pravi
apostoli, naa vera je prava vera. A onda e Gospod svima koji se mole otvoriti put u Svetu Zemwu da posete
mesta vezana za zemawski ivot Gospoda Isusa Hrista
i Presvete Majke Qegove.
Ja se setih cara Konstantina koji se krstio tek
pred svoju smrt i tako postao prvi hrianski car, koji
sa svojom majkom caricom Jelenom na samoj Golgoti
sagradi veliki hrianski hram Vaskrseqa, u kome je
uvan pronaeni krst na kome je Isus Hristos razapet.
Po velikoj milosti Boijoj, a zbog toga to su irili
nauku Hristovu, hrianska Crkva ih proglasi svetitewima, a naa Crkva ak ravnoapostolnima. Gospod
uvek nagrauje, a da li se mi Qega uvek seamo?
priredila:
Tankosava Damjanovi

44

KAKO BI BILO LEPO OTII U LEPAVINU...

...i moliti se ispred ikone Bogorodice Lepavinske, matala je verouitewka Danka pehar
ugledavi kopiju udotvorne ikone u Beogradu
manastiru Lepavini i udotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske Danka je ula pre nekoliko godina, kada je jedna od
kopija ove ikone, i sama udotvorna,
dola u Beograd i bila u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Kako kae Danka, uz samu ikonu stiglo je i mnogo materijala, kqiga o manastiru, o
udima koja su se deavala prilikom molitve ispred
udotvorne ikone.
- Sama fotografija manastira na posledqoj
stranici te kqige me je fascinirala. Pomislila sam:
kako bi bilo lepo otii tamo i nai se na takvom mestu;
tada mi se uinilo veoma posebnim. Posle toga prolo
je jedno vreme i imala sam neki problem, odnosno dilemu i period tekoe i teskobe, a onda mi je koleginica rekla da se u naem hramu Presvete Bogorodice na
Crvenom Krstu nalazi udotvorna ikona. Odem i poklonim joj se, ali bilo je to nekako onako, usput, hajde sad,
mislim, ikona je ikona. Meutim, vrlo brzo sam osetila
da se nekako moji problemi, i dileme i teskobe i tekoe, sami od sebe reavaju. Nije to mogla da bude ni
sugestija, ni autosugestija, jer je to bilo neto van mojih
mogunosti, pa sam se tog trenutka upitala: Boe, da li
postoji razlika izmeu ikone i udotvorne ikone? To je
za mene bilo i wudsko pitaqe i teoloko, da li stvarno postoji razlika izmeu, uslovno reeno, obine, klasine ikone, sli?ke na kojoj je predstavwen neki svetac,
i udotvorne. Da li stvarno postoji neto posebno u
udotvornim ikonama? To pitaqe je dolo samo od sebe,
i od tada imam neku tihu ewu da odem u manastir Lepavinu. Bogu hvala, evo me, dola sam. Nisam mogla ranije, nekako, dete mi je bilo malo, situacija nije bila

opasna u Hrvatskoj, evo sad se ukazala prilika.

Nita se oveku ne deava sluajno. Naie period kad ima problema, ali naie i izlaz; naiu teskobe, ali i pruena ruka. Eto, ba u ovom periodu kad sam
shvatila da mi je ovo nekako prelomna godina u ivotu,
sve se u jednom trenutku zbilo. To tako biva, kad ovek
ima najvie problema uvek ostane sam, a zapravo tek tada nije sam, tada je u najbowoj poziciji, jer je sa qim Gospod, koji ga nee prevariti i izneveriti. I sa tom miwu - kad sam sam, najjai sam jer sam sa Tobom, Gospode ja prolazim ulicom i vidim na banderi ispred crkve letak za put u Lepavinu. Moram priznati da sam pre toga
esto pokuavala da saznam ko vodi za Lepavinu; nalazila sam u tim oglasima Rumuniju, Ostrog, druge ture, a
onda kada mi je bilo najpotrebnije vidim Lepavinu, i kaem: to je to, idem! Pozvala me naprosto Bogorodica
Lepavinska. Ova nedewa mi je bila jako naporna, i poslovno i svakako, i ba se nije uklapalo da se organizujem i idem. Mu je trebalo da putuje u isto vreme i
pitaqe je bilo gde emo sa detetom, ali im se tako ne
da da se ide, znai - treba da se ide. I ja sam u stvari
tek jue posle podne reila da idem.
- Kakvi su utisci?
- Utisci e da dou. U veri nema nita brzo,
utisci e tek da dou. U tome je i smisao svega toga, nije
dobro kad nas neto odmah oduevi. to nas bre oduevi, to nas bre spusti. Utisci su za budui komentar,
- kae mi Danka pehar dok sedimo na klupici ispred
manastira.
Tihi amor oko nas, sunace prosijalo, jutro
prozrano, blagodatna atmosfera zagrejala naa srca;
svi se smekaju i prijatewski pozdravwaju ak i ako se

45
ne poznaju, jer Gospodqi smo. A o. Gavrilo blago savetuje govorei da ne treba od qega vie puta traiti
blagoslov i da u takvoj guvi i ne moe svakome pojedinano da ga da, niti je to potrebno. Objaqava da se
u miru i molitvenoj tiini prilazi udotvornoj ikoni
Presvete Bogorodice Lepavinske, da se misli i na one
koji su iza nas a isto tako ekaju da priu, savetuje da
budemo disciplinovani, da sluamo u miru i pobonoj
atmosferi molitve koje se itaju... Otac pouava, a
onda mi kae: Eto, narod ne zna, treba ga nauiti, ma
nekad moram i da grdim kad nee da sluaju, govori mi
smekajui se.
Eto sledeeg pitaqa za mladu verouitewku iz
Beograda, ta ona misli o tome da wudi priu ikoni pa
se dugo klaqaju, pa je pipkaju, pa dugo wube, prosto kao
da ele da tog trenutka nekakva udotvorna energija
pree na qih.
- Pa, protiv tog direktnog fizikog kontakta
nemam nita protiv, jer mi wudi smo od Boga dobili ula, prvi dodir, prvo nae ulo koje proradi je dodir.
Sam onaj in kada se raamo ili raamo dete, ja se seam svog poroaja, babica ne kae: Recite neto svom
detetu, nego: Majko, uzmite dete. Prua mi ga. Taj
prvi kontakt na sa spownim svetom je dodir, tako da
nemam nita protiv toga. Mislim da je to jedina stvar
koja ne moe u takvim situacijama da se odglumi. Znate,
sve moe da se odglumi, i izraz lica, i rei, i fraze,
ali vi po dodiru nekih wudi, po nainu na koji vas dodiruju oseate da li to vama prija ili ne. To je ono to ovek ne moe da odglumi, mi osetimo neto, naa dua
oseti. Protiv toga nemam nita. Ali, ko veruje u uda i
desie mu se, ko veruje i dae mu se, to je biblijska reenica. Sad, ovi drugi detawi... Dosta paganskog ima jo
uvek kod nas koje se ispreplie sa duhovnou, teko je
to iskoreniti. Moe to i ovako da se razume: svako radi
onako kako moe, svako pria na svom jeziku. Ja ne volim wude da osuujem, treba ih pouiti, treba ih blago
usmeriti, ali wude kritikovati, neto im zabraqivati
a ne dati im informaciju, ne upoznati ih zato je to tako, onda je to tortura. Kao kad detetu sve neto zabraqujete, nita mu ne date, kaqavate ga, a nikada mu niste objasnili ta i kako treba da ini. Onda je to nasiwe. Ja sam protiv svih oblika nasiwa, pa i protiv toga
to se ne sme, to nemojte, to tako nije u redu, niste u pravu... Pa da neko zna da grei, ne bi greio. Pa ko je lud
da doe u crkvu i da namerno pravi gluposti? Znai, wudi ne znaju. Mnogo je vei problem to to se malo qih
trudi da wudima objasni. Znate, jako je bitan nain. Mi
jesmo gordi i sujetni kao narod i najpametniji, i ta e
sad tamo neko meni da pria, ali mislim da postoji hi-

wadu i jedan nain da se jedna reenica kae, a mi u naem mentalitetu izaberemo onu grubu, direktnu i gordu,
osionu - ja znam, ti ne zna, e sad u ja tebe da pouim.
Tako da, po meni, to nita nije strano, strano je
ostaviti oveka bez informacije, ostaviti ga u neznaqu, ne objasniti mu zato neto nije dobro.
- Kako bi onda objasnila ta je vera za tebe?
- Za mene je vera smisao ivota i celog postojaqa. Vera je jedini nain da ovek shvati i prihvati
ivot. Vera je jedina spasonosna, jer ovek svakog trena, svakog sekunda zavisi od Boije milosti. Mnoge nam
se stvare deavaju, i lepe i rune, ili sa Bojom vowom ili sa Bojim doputeqem. Bog doputa da nam se
neke rune stvari deavaju, ali jedini nain da nas to
ne boli, da ne patimo, da se ne svaamo sa Bogom i sa
wudima, sa sobom i svojim ivotom, jeste kroz veru,
dakle da znamo da Bog ima razloga zato nam awe
dobre ili maqe dobre stvari. To ovek moe jedino
dubokom verom da shvati. I wubavwu, to ukwuuje jedno
drugo, to ne moe da se odvoji, jer kad ovek toliko
veruje u Boga, toliko mu poklaqa wubavi, onda to oveka
oslobaa. uje se danas od ponekih wudi da je onaj veruje
u Boga zatucan i zaostao, da je na neki nain lien svoje
slobode. Kako nas je uila filozofija, ovek je individua, jedinka koja treba da ima slobodnu vowu i slobodan izbor. A kakav je to izbor ako od nas ne zavisi ni
gde smo roeni, ni ko su nam roditewi, ni kog emo pola
da budemo, ni kako emo da se zovemo, ni kada emo da
budemo roeni, ni koje emo vere da budemo? Najbitnije
stvari koje ine nas, na neki nain, one podatke u naem
pasou i linoj karti, mi ne moemo da biramo. Ne
moemo da biramo od fizikog izgleda, od genetike i
roditewa, do pola, ili do vremena ivota i veka u kome
emo iveti. I, kao, mi smo moni. Pa u emu smo moni? U svojoj gluposti smo moni. Tako da jedino vera,
prava i duboka, i wubav prema Bogu nas oslobadaju. Jer
to bih ja, da kaem u dejem argonu, razbijala i lupala glavu oko toga zato mi se neto deava, a nisam
mogla da promenim? Tako treba, tako je Bog hteo, da bismo neto nauili, da bi nas neemu poduio. I ja se
preputam slobodom u slobodi Bogu, nek misli neko ko
je mnogo pametniji od mene, - zavrava razgovor verouitew Danka pehar.
Na isto pitaqe organizator i voa poklonikog
putovaqa za manastir Lepavinu, Miodrag Marii odgovara ovako:
- Vera za mene u ivotu zaista mnogo znai.
Otkad sam iskreno poverovao, dosta toga sam doiveo i
nauio, i to je, da kaemo, borba do kraja, dokle god ovek ivi on treba da se bori, da veruje, da se nada i da

46
voli Boga i bliqega. Sama wubav treba da bude po
vertikali prema Bogu, a u horizontali prema bliqima. To nam simbolizuje, pored ostalog, i sam krst, znak
krsta kojim se osequjemo. Jako je bitno da kao pravoslavni hriani pawivo stavwamo na sebe znak krsta, jer kad se pawivo osenimo krstom, sam krst e nam
pomoi u borbi protiv vidwivih i nevidwivih neprijatewa i imaemo mono oruje. Ako ovek eli da bude
pravoslavni vernik, mora da veruje, da se nada i da voli. Samo praktinom verom, verom pretoenom u ivot
moemo da potvrdimo da smo zaista pravoslavni hriani, jer ako jedno priamo, drugo radimo, a tree mislimo, onda nismo hriani, a najmaqe pravoslavni.
Najbitnije je da svojim delima potvrujemo veru, - kazuje
Miodrag, koji ve nekoliko godina organizuje poklonika putovaqa. Kako je poelo?

Probueni vernik
- Kao probueni vernik pre dvanaestak godina
prvo sam obilazio manastire; za tih prvih nekoliko godina dosta sam obiao u Srbiji i Crnoj Gori, dva puta
sam bio na Svetoj Gori po dve nedewe, a onda sam poeo
da organizujem duhovne tribine. Sa duhovnom tribinom
u organizaciji crkve Sv. Trifuna na Topiderskom grobwu i sa blagoslovom naeg prote Dejana Dejanovia
poeli smo 2002. godine, i predavaqa su odravana dosta esto. Onda se vrlo brzo probudila u meni ewa da
organizujem poklonika putovaqa, da narodu pribliim
nae svetiqe, na qihovu duhovnu korist i oporavak u
samim tim svetiqama; da narod poveemo sa manastirima i monasima i monahiqama ne bi li se uspostavio
blii kontakt, saradqa na obostranu korist. Dakle, da
se wudi duhovno oporave u svetiqama, a monasima da se
pomogne u obnovi manastira. I tako zajedno radimo moja
ena Branka i ja. elim i ovom prilikom da naglasim
da se u obilasku manastira, velikih svetiqa, esto velika iskueqa deavaju, i ja uvek poklonike upozoravam da se pripreme na prvom mestu duhovno, a onda i
psihofiziki, jer do nekih svetiqa je potrebno i propeaiti po koji kilometar. Najbitnije je da se wudi
pripreme postom i molitvom za obilazak manastira, jer
svako od nas nosi svoj teret, breme sagreeqa, a to je
ovek laki, rastereeniji, on e lake doi u svetiqu
i poneti blagoslov kui sebi i svojim srodnicima. Najbitnije je pripremiti se dobro, da grupa bude molitvena
i pobona. Uglavnom idu wudi koji su crkveni, koji su
upueni u liturgiju, koji poste sve postove, ispovedaju
se i prieuju, a prikwuuju se rado i oni koji to nisu,
koji su se tek duhovno probudili. Meni je velika radost

kada se u grupi nae neko ko je na putu duhovnog oporavka, duhovnog preobraaja, ko u kontaktu sa svetiqom
ili u razgovoru sa duhovnikom doe do preobraaja, jer
koristimo u putu dosta materijala sa nae duhovne tribine kako bismo pribliili wudima veru, to su korisne
duhovne pouke i duhovna muzika, da se wudi u veri okrepe i osnae.
Manastir Lepavina je velika svetiqa i upravo
je i mene, kao i mnoge druge vernike, naprosto dovela
udotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. U
stvari, ja sam prvo video kopiju udotvorne ikone Presvete Bogorodice, koju je donela porodica Veri iz
Hrvatske. Poetkom rata, 1991. godine, pokojni g. Savo
Veri je kupio reprodukciju ikone u manastiru Lepavini, uramio je i drao na zidu, kao mnogi pravoslavni
vernici. I desilo se udo da je uoi rata u Hrvatskoj, u
martu mesecu, ikona sama od sebe poela da se kree
krstoliko po zidu i zamirotoila je. Savo je bio iznenaen, otiao je do arhimandrita Gavrila, igumana manastira Lepavine, i ispriao sve to, zatim je o. Gavrilo
dolazio vie puta k qemu da ita akatiste i kanone
Presvetoj Bogorodici i uverio se da je ikona zamirotoila. Kada je trebalo da odu u Srbiju zbog ratnih zbivaqa, g. Savo je hteo ikonu da vrati u manastir, meutim
mitropolit zagrebako-wubwanski g. Jovan je blagoslovio da ikona krene sa qima, poto je ikona qihovo
porodino vlasnitvo. Tako se ta ikona nala u Beogradu, gde je g. Sava doao sa porodicom. On se u meuvremenu upokojio, ba 21. septembra, na dan Roeqa
Presvete Bogorodice. Kada sam uo za ovu ikonu koja je
mirotoila, otiao sam qegovim sinovima sa molbom i
blagoslovom o. Dejana da ikona doe u crkvu Sv. Trifuna na Topiderskom grobwu. I tako je ikona stigla u
nau crkvu, o. Dejan je odsluio kanon Presvetoj Bogorodici; osetio se veliki mir od te ikone, koja je ostala
u hramu nekoliko dana. Kasnije je vie puta ponovo izlazila iz qihovog doma o Bogorodiinim praznicima, u
par navrata i o nekim drugim praznicima. Bila je i u
manastiru Vavedequ u Beogradu, tri puta i u hramu Sv.
Aleksandra Nevskog. Tako su mnogi vernici saznali za i
lepavinsku ikonu Presvete Bogorodice. Posle toga su
krenula hodoaa u pravcu manastira Lepavine. Prilikom tog prvog susreta sa lepavinskom svetiqom, mislim da su svi prisutni osetili veliku blagodat, ak se
i miris osetio u crkvu. Mislim da je sama Presveta
Bogorodica izlila veliku blagodat i radost, jer je to
bila prva grupa iz Srbije koja je dola posle dvanaest
ili vie godina, posle ratnih godina. Prva dva poklonika putovaqa prema manastiru Lepavini organizovala je sestra Aleksandra, ja sam bio putnik. A zatim,

47
kad sam poeo sam da organizujem hodoaa, organizovao sam i za manastir Lepavinu, sa blagoslovom o. Gavrila. Iz razgovora sa vernicima koji dou ovde u Lepavinu uverio sam se da svi nosimo isti utisak utehe i radosti, blagodati koja se osea tokom cele sledee nedewe. Jednostavno, ovde ovek doivi preobraaj.
- Ima li i uda, udesnih isceweqa?
- Ima, uda se deavaju, no ono to je dosta puta
pomenuto, najvee udo je Sveta Liturgija i priee,
kada, kako kau nai teolozi i duhovnici, nebo silazi
na zemwu i kada mi wudi, prieeni, da kaem, kreemo ka nebu. Deavaju se i velika isceweqa, neko o tome
ispria duhovniku, neko organizatoru putovaqa. Ispriau sluaj kada je sa mnom u grupi ovde u Lepavinu doputovala Beograanka koja je imala zakazanu operaciju
kolena za ponedewak. Grupa je u Lepavinu doputovala u
subotu izjutra, ona je stala pred udotvornu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i, da kaemo, skrueno se
pomolila Presvetoj Bogorodici da operacija protekne
to bowe i uspenije. Posle molitve bol u kolenu je nestao, operacija vie nije ni bila potrebna. Znai, dubokoj i iskrenoj veri sve je mogue. I zaista, najvea mi je
radost kad osetim da je vernik na poklonikom putovaqu doiveo duhovni preobraaj ili se iscelio na bilo koji nain, duhovni, duevni ili telesni. Nekad se to
desi u samoj svetiqi, a nekad poklonici posle nekoliko
dana osete neki preobraaj i promenu. Naalost, osim
verujuih wudi dolaze i oni koji nisu lanovi Crkve,
koje awu bioenergetiari, vraare, gatare i daju im
pogrene savete, a najvei problem je to ti wudi ne
trai savet od episkopa, svetenika ili duhovnika,
ve idu na pogrenu adresu i lutaju godinama, sve dok
im se pogreni i duepogubni saveti ne obiju o glavu.
Tek tada wudi krenu putem duhovnosti, esto tugujui za
vremenom koje su propustili sluajui neke pogrene
wude.
Zato ponovo istiem da je glavni i osnovni smisao poklonikih putovaqa da se narodu priblii znaaj
svetiqa i duhovni oporak u svetiqama. Trudim se kao
organizator da ne protravamo kroz manastir, da sa
velikom paqom i wubavwu uemo u hram Boji, da se u
miru pomolimo, poklonimo udotvornim motima i ikonama, porazgovaramo posle Svete Liturgije s igumanom,
igumanijom, duhovnikom, i da ponesemo kui blagoslov
Boji, mir i radost u dui, - zakwuuje Miodrag.

Blaen je onaj ko straari nad duom

O ovekovoj dui i ta treba initi kako duu
ne bismo izgubili jeroakon Vasilije je besedio ovako:

- Ree Gospod re ovu: Jer kakva je korist

ovjeku ako zadobije sav svijet a dui svojoj nau di?
di? (Mk.9,36). I jo ree ovu re: Jer kakva je ko rist ovjeku ako sav svijet zadobije a dui svojoj
naudi? Ili kakav e otkup dati ovjek za duu
svoju?
svoju? (Mt.16,26) To znai da dua oveija ima veu
cenu od celoga sveta vidwivog. Ako ovek duu izgubi,
onda ime je moe platiti, ime je moe ponovo otkupiti? Niim iz ovoga sveta. Ni celi svet da da, ne moe
kupiti izgubwenu duu. Blaen je onaj ko ovo zna i ko
uva duu svoju kao najvee blago. Blaen je onaj ko svaki dan straari nad duom svojom i ne doputa da mu se
dua ni malo ne oteti. Jer ko duu spase, spasie sve,
a ko duu izgubi, izgubie sve. Neka se niko ne ponosi
telom svojim, jer je svako telo oveije trona kua koju
smrt danas-sutra pretvara u pepeo. No, neka svaki hrianin i hrianka neprestano misle o dui svojoj, o tom
jedinom blagu koje se moe spasti od smrti i propasti.
A ko o dui svojoj misli, taj slua Hristove rei i izvruje Qegove svete zapovesti. Jer Gospod Hristos je doao u ovaj svet da nas oboi, tj. da nas ispuni Boanskim silama da mi pomou qih ivimo u ovome svetu.
Ako ne ispunimo sebe Bogom, onda emo ispuniti
sebe avolom. Jer ovek koji se odvoji od Boga, on se vowno ili nevowno sjediquje sa avolom. Ne zaboravimo
nikada da svaki greh lii na davola. Zavist ima svog
avola, pakost ima svog, mrqa ima svog avola, svako
zlo ima svog avola. I ako se predamo zlu, naa bogolika dua postaje mrana i crna, poavowuje se, gubi
svoj boanski sjaj, svoju boansku svetlost. Mi tonemo u
zemawski mrak, a ispod tog zemawskog mraka je pakleni
mrak. Apostol Pavle nas u svojoj poslanici Rimwanima
ui: Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i
staraqe za tijelo ne pretvarajte u pohote
pohote
(Rim.13,14). Telo nae eli bezbroj naslada i uivaqa
ovoga sveta, a mi kao hriani smo duni da ne zadovowavamo te telesne ewe, jer time ubijamo sebe, prwamo i pomraujemo duu svoju i stvaramo od svoje bogolike due stan i obitavalite avola. Gospod je zato i
ustanovio post, da nam olaka, da nam da sredstvo
pomou kojeg se oblaimo u Qega samoga i isterujemo
svaku prwavtinu greha iz due svoje i iz tela svoga.
Kada ukrotimo telo postom i podignemo duu iznad telo, kada telo slua ono to mu dua nalae, tada je
potrebno da dui dajemo potrebnu hranu pomou koje se
ona uzdie na nebo i sjediquje sa Tvorcem svojim. Ta
hrana za duu jeste molitva i Re Boja, koje objediqene nadvladuju svako zlo, i svaku strast, i svaki porok, i
svakog avola koji se ugnezdio u oveku. Tako je ceo na
ivot, brao i sestre, podvig, napor i trud da sebe obu-

48
emo u Gospoda Hrista, da sebe ohristovwujemo. A kad
steknemo Gospoda Hrista u dui svojoj, mi smo stekli
Nebesko Carstvo, stekli smo sve to je Boje, sva
boanska blaga i sva blaenstva. Dakle, Gospod je ustanovio sveto priee u Crkvi Qegovoj i mi prieujui se u stvari ispuqujemo sebe Gospodom Hristom i time dostiemo ciw svoga ivota i u ovome i u onome
svetu. Kada primimo Gospoda Hrista u svetom prieu,
mi smo duni da sa Qime ivimo neprekidno, ispuqavajui Qegove svete zapovesti i praktikujui svete
jevanelske vrline. No zbog nae slabosti mi se brzo
vraamo svojim starim gresima i padamo u svoje staro
greno staqe, iz kojeg se moemo podii jedino postom
i molitvom. Gospod je rekao da se svaki greh, svaka neistota izgoni iz due ovekove jedino molitvom i postom. Zapamtite to, molitvom i postom. Ako ovek ne posti, on umnoava u sebi zlo, avo dela kroz qega i vri
svoja zla dela. Takav ovek ne moe ni da se moli Bogu,
jer mu zlo u qemu to ne doputa.
Molitva je nebeska, boanska sila, ogqena sila
koja spawuje u dui svaki greh. Jer kada se kroz molitvu
sjediqujemo sa Gospodom, kako moe greh da ostane u
duama naim!? Zato svako od nas, ako eli spaseqe
svojoj dui, ako eli veni ivot u onome svetu, ako
eli blaenstvo, neka dri molitvu i post! Mi imamo
rav obiaj, brao i sestre, da postimo nedewu dana
pred sveto priee, a u ostale dane za to predviene
ne postimo. Lukavi avo, budui da zavidi svakom naem dobru, upravo u to vreme pohodi kriom svakog
hrianina i svezavi ga nemarnou i leqou nagovara ga da se odvrati od svetog posta, koji je za nas tako
spasonosan, i da se vrati na svoje zle obiaje. Neka svako od nas prigrli post, to je osnovna vrlina, prva vrlina jevanelska. Post nam daje i molitvu, daje nam i
milostivost, daje nam i wubav, daje nam nadu i sve ostale jevanelske vrline. Nikada ne zaboravwajmo da je naa hrianska dunost da sebe kroz sveto priee i
vreqe svetih jevanelskih vrlina ispuqavamo Gospodom Hristom i time se pripremamo za sve to je besmrtno i veno i u ovome i u onome svetu, - pouavao nas je
o. Vasilije.
Na sledei sagovornik, protinica Vinka
Jefteni, koja ve petnaestak godina organizuje hodoaa, takoe govori o molitvi, seajui se rei iz Svetog Pisma: Bdite i molite se da ne padnete u isku eqe; jer duh je sran, ali je tijelo slabo
slabo (Mk.14,
38).
- Uvek se treba moliti. Treba se moliti i zahvawivati Gospodu, a ne samo traiti neto od Gospoda.
Zahvawujmo Bogu za svaki dan to smo ivi. Nauimo se

da zablagodarimo za ono to imamo.

- Bili ste bolesni...
- Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, izvukla
sam se. ta bude bie, rekla sam, ta ima da se plaim,
i hvala Bogu, ozdravila sam.
- Vi ste jedna od retkih popadija i protinica koja organizuje poklonika putovaqa i na taj nain misionari...
- Jedina, i samim tim imam kritike sa svih strana. Govore mi da imam para i da ne treba da vodim putovaqa, jer svi misle da sam se ja obogatila od putovaqa.
Neki kau, ima tri auta, pa nije to od putovaqa, ne moe od putovaqa, pogotovo kad ima normalnu cenu. Zovem ja popadije i protinice da putuju sa nama, ali kau,
teko im je, esto se putuje nou... Ali bez rtve nema
spaseqa. Veina wudi danas nije spremna da se rtvuje,
sve bi neto olako. A na organizaciju ovih putovaqa
sam se reila zato to su cene kod drugih bile dosta
visoke. Pored ostalog, ja sam istoriar umetnosti i
turistiki vodi, i wudi su ili sa mnom jer su smatrali da to iz due i srca radim. Svakom putniku treba
posvetiti paqu, treba svakome pribliiti veru koliko je to mogue. Wudi me esto pitaju, ne znajui ba
mnogo o svetiqi i veri, da li e to qima odmah da pomogne, kao da je to neto iribu-iriba, otii u i reiti
probleme. Zato im govorim da ne moe to tako odjedanput, da ovek ako je bolestan odmah ozdravi; moe, ali
u izuzetnim sluajevima. A imam i sluaj isceweqa koji se desio pre etiri godine. ena koja nije mogla da
hoda, pola sata joj je trebalo da pree sto metara, petest puta je svake godine ila u Ostrog, i sada ide
odlino, ak tri. Reeno je u Svetom Pismu: Ako ima te vjere koliko zrno goruiino, ree ete gori
ovoj: prei odavde tamo, i prei e, i nita vam
nee biti nemogue
nemogue (Mt.17,20). Ali, u posledqih
petnaestak godina wudi su se promenili, neguju duhovnost, kupuju i itaju duhovnu literaturu... Mislim da se
unazad ovih godina poveao broj pravih vernika. Naalost, drava nam ne pomae u ovom poslu, trae licence, kojeta, jer kad idemo ovako ispred Crkve, mi tu nemamo zarade, ako se napuni pun autobus, ostane za troak dve-tri hiwade, nita vie. Ne zaraujemo neke
milione, ako neko misli.
- ta je za Vas pravi vernik?
- To je neko ko duom tei ka Bogu. Najvanije
je da dua i srce budu isti; ako neko stavi maramu na
glavu a zao je u dui, ne moe se rei da je pravoslavni
hrianin. Ali, wudi se mogu popravwati, Gospod to od
nas i oekuje. Kod naih Srba je ostalo jo malo licemerstva, zavisti, zlobe, kad bi to moglo nekako da se

49
iskoreni... Ja obavezno ponovwam: ono to ne eli da
neko uini tebi, nemoj ni ti uiniti drugome. Samo kreni od toga, od sebe kreni, i dostii e savrenstvo, govori Vinka Jefteni.

posluali oca Gavrila i utke jeli, jeli u slast. U

manastiru je hrana uvek prosto boanska, ukusna da ne
moe biti ukusnija. Zavravamo ruak, molitva na kraju, blagodarnost Gospodu i naim domainima, i moe
da pone snimaqe razgovora sa Duankom i Radmilom.
Nita bez blagoslova
Upoznala ih je Bogorodica Lepavinska. Ali, poimo redom...
Duanka govori da je 1997. godine proitala
Tog vikenda u manastir Lepavinu pristigla su
dva autobusa iz Beograda, meu kojima je bilo putnika i trei broj lista Put, Istina i ivot. - Doneo ga je u
iz Vojvodine, doli su i poklonici iz Republike vajcarsku jedan brat u Hristu koji je posetio Lepavinu
Srpske. Dan je odmicao, narod se uskomeao, wudi su i im sam ga dobila, proitala sam ga od poetka do krapriwiviji nego kada su stigli, nekako okrepweni, ja, veoma mi se dopao. Poelela sam da posetim manasveseliji, osnaeni molitvom i wubavwu kojom su doe- tir i pozvala o. Gavrila zamolivi ga da po blagoslovu
kani. Otac Gavrilo neumorno poduava, govori da je vre- doem u manastir. A onda se sve desilo jako brzo, bio je
me za ruak, da se za vreme ruka u trpezariji ne razgo- april, deca su imala proletne ferije i ja sam dva dana
vara, jer niste doli u restoran, treba utati i u miru posle tog razgovora sa o. Gavrilom stigla u manastir
Lepavinu. On se
jesti, pa ete osetiiznenadio, nije oeti manastirsku atmokivao da u tako
sferu, mi smo se rabrzo stii. A bilo je
di vas od jue trudii neko nezgodno vreli pripremajui se i
me, posle rata. Kad
oekujui
goste.
sam stigla u LepaOdlazim u kuhiqu da
vinu ve je bio mrak,
priupitam treba li
zavrila se veerneka pomo, a tamo
qa. U staroj kuhiqi
ve puno ena, zasuo. Gavrilo je sedeo,
kanih rukava i opaja sam zakucala na
sanih kecewa. Monah
vrata i kad me ugleMarko, kuvar, utdao on se iznenadio.
wiv i tih, radi svoj
O.
Gavrilo
meu
bogomowcima
u
Cirihu
Moja deca su tu trposao, ali ini se da
sve vidi. Pitam ga kako to da je ba kuvar, gde je izuio kala, skakala, a mi smo razgovarali, i dobila sam blagotu vetinu. On mi odgovara: Kada se voli Gospod, ni- slov da prespavamo. Zadrala sam se nekoliko dana.
ta to se radi za Qega i u ime Qegovo nije teko. I Nedewa je bila, posle Svete Liturgije otac Gavrilo me
upoznao sa ostalima. A onda me zamolio da neke stvari
tu se, ovoga puta, na razgovor zavrava.
Papagaji avrwaju neto, spowa se uju i ptii- ponesem Radmili Vidakovi, koja je u to vreme u vajce, mace se izleavaju na suncu, a ja ujem kako dve e- carskoj imala prodavnicu sa ikonama, kqigama, svene komentariu: Napravismo 300 sarmica, bie dovow- ama. Nisam je poznavala. Dobila sam qen broj teleno za sve... Boe, pomislih, ko su te ene koje napravi- fona i kad sam se vratila, pozvala sam je, nas dve smo
e 300 sarmica, kao da su napravile 30. Pruam ruku i se nale...
Radmila dodaje: - I vie se nismo odvajale. To
upoznajem se sa Duankom i Radmilom. ive u vajcarskoj i uvek kad mogu, eto qih u manastiru Lepavini. Moja traje godinama. A ja sam upoznala oca Gavrila preko
novinarska znatiewa proradi: ma kakav ruak, hajde telefona. Kad je izaao prvi broj manastirskog asoda snimim razgovor sa ove dve sestre. Ne mogu kau, dok pisa, sestra Emanuela je dobila oko 300 primeraka i
ne dobiju blagoslov od o. Gavrila. Nita bez blago- zamolila me da prodajem u radqi. asopis me oduevio,
slova! Zar ba nita? Nita. Odlazimo na ruak. ba za nas mirjane, teme su predivne, i tako sam ja nazNestrpwivo pitam oca Gavrila za blagoslov i on odgo- vala oca Gavrila i od tada smo se uli svaki dan. Pozvara, naravno, moe da se snimi razgovor sa Radmilom vala bih ga oko pola osam, osam ujutru, a on me jednog juti Duankom. Sarmice su bile divne, supica odlina, ri- ra pitao koliko imam godina. Kada sam rekla koliko
ba, salata, prosto se ne zna ta je ukusnije. Wudi su imam, zaudio se, rekao je da je mislio da sam neka sta-

50
rija ena, jer delujem veoma ozbiwno. Onda je otac Gavrilo dobio blagoslov da bude ispovednik za Sredqu
Evropu, da ispoveda svetenstvo u vreme asnog posta.
Tad je prvi put doao u vajcarsku i bio na gost, doao je i u nau radqu. Tada smo po qegovom blagoslovu
oformili bogomowaku zajednicu, i danas postoji, naa
slava je sveta Marija Egipanka, petkom smo se sastajali i itali molitve koje je otac Gavrilo blagoslovio,
posle molitve bila je trpeza wubavi, svaka domaica je
spremala i tako smo bili zajedno.
Radmila i Duanka kau da otac Gavrilo ima
mnogo duhovne dece u vajcarskoj, a one ne mogu a da se
redovno ne uju sa qim. I gde god idu i ta god rade,
trae od oca blagoslov.
- Ba nita bez blagoslova?
- Nita, - kae Radmila. - To je vrlo vano,
osetila sam to na sebi. Sve to pomislim da uradim
to se tie manastira, crkve, pa i porodice, kad neto
vano treba da uradim, sve lake ide, bowe, i nemam
onog tereta: ja znam, ja u, ja pa ja. A ko sam ja?
- Evo, i ovaj dolazak je blagoslovio otac i celim
putem smo oseale blagoslov oev i Presvete Bogorodice Lepavinske, - dodaje Duanka.
Razgovaramo i o ivotu u vajcarskoj, o mestu
ene u porodici, drutvu. Odgovaraju da one na Zapadu
imaju duplo tei teret. Ustaje se rano izjutra, dok se
deca pripreme za vrti, dok se stigne do posla, dan brzo
proleti; kada se vrate kui ve je mrak, sprema se jelo,
porodica je na okupu i to je najbitnije, naglaavaju moje
sagovornice. Na Zapadu, ako si uz Crkvu nee pogreiti, konstatuju. Deca se tamo pogreno vaspitaju: da budu
samostalna, da se odvajaju od roditewa, da ine to ih
je vowa. Naa deca su ewna svog naroda i Crkva nam je
sve, skoro uglas kau Radmila i Duanka. Kau i da
Srbi u Cirihu grade novu crkvu i da su veoma sretni to
imaju divnog svetenika oca Miroslava.
- Zaista smo sretne i Bogu zahvalne to imamo
takvog svetenika, gledamo ga kao monaha, ni jedna
liturgija nije preskoena, ako je praznik slui se i radnim danima.
Imaju akatist Majci Boijoj svakog petka, trpezu wubavi posle svake liturgije. - Doemo ujutru, a odlazimo navee, ne moemo da se odvojimo jedni od drugih,
to je retkost na Zapadu. Nedewom je puna crkva, nema me-

sta da se ue - kau nam ove dve drage sestre .

U tom qihovom druequ ini mi se kao da su poele i da lie jedna na drugu, slino govore, sline su
im frizure, ak se slino i osmehuju. Opet se vraam na
onih 300 sarmica koje su napravile za ruak. Ma kau,
bilo je i 600, kad rade za Crkvu, a pogotovu u manastiru
Lepavini, nita im nije teko. I opet ponavwaju, kad
ima blagoslov da neto uradi ne osea umor, jer
voli, ivi sa verom. Zanimwivu epizodu ispriala
je, koliko mi se ini, Duanka: spremale su se da izjutra
krenu pa su sino natoile vodu na izvoru, ule u crkvu
da se pomole pred udotvornom ikonom. - I molim se za
decu, za bolesnu sestru, za srean put, kad odjednom ujem zakwuavaju se vrata od crkve. Oni mene zakwuali.
Ostanem u molitvi jo sat vremena, a onda ujem oca
Vasilija i viknem mu, onda me on otkwuao, smejemo se.
A brinula sam se ta e pomisliti moja sestra Radmila
kad primeti da me nema. I tako sedimo mi i priamo,
stavile kafu da zakuvamo za put da ponesemo, kad ide
otac, a mi se molile da ostanemo do nedewe. A otac pita: Hoete li u nedewu da idete ili danas? Mi kaemo: Po Vaem blagoslovu, ali u nedewu! Hvala Vam,
oe, - zavrava priu Duanka.
- Jeste li se vas dve nekad posvaale, ima li
zavisti medu vama, ogovaraqa?
Duanka i Radmila uglas odgovaraju: - Ne daj,
Boe, nikad nismo bile zavidne, ne daj, Boe. Nikad,
nikome, ak smo srene ako neko ima vie od nas, neka
svakome Bog da najbowe.
Radmila dodaje da je potrebno imati wubav,
duhovnu wubav. Meni esto puta kae moja roena sestra: Zna ta, Radmila, kad te neko pozove da ide
nekuda, ti odmah hoe da zna da li ide Duanka, pa
ako ona ide, ii e i ti.
- Vera nam je oslonac za sve. Bez vere bismo bile osiromaene, izgubwene. Nije sve ono to jede i
pije, drugi ivot tek nastaje, a Gospod je milostiv,
treba verovati, nadati se i voleti, - zakwuuju na kraju
Radmila i Duanka.
Opratamo se uz powubce i suze, autobus kree, maemo jedni drugima, naa srca su prepuna, na kraju ostaje wubav, a wubav je u Gospoda.
Wiwana Sineli-Nikoli

51

KADA SU LEKARI USTANOVILI DA IMA RAK BUBREGA, JELENA JE

SVOJOJ MAJCI JADRANKI REKLA:

MAMA, TI SI ME UILA DA JE BOGU SVE MOGUE

riu o udesnim putevima Boijim, lepoti
hrianske vere i Hristovoj neizmernoj
wubavi kojoj je sve mogue, mama Jadranka
Dimitrijevi zapoiqe konstatacijom da je
Bog oduvek bio prisutan u qenom ivotu.
- Uvek je bio tu, ali nisam Ga na pravi nain
primala. Ja sam se molila Bogu, i On me uvek zvao, ali
su prole mnoge godine dok Ga nisam primila na pravi
nain. Milost Boija je da sam srela neke wude koji su
mi objasnili da kao to je potrebna hrana za telo, tako
je potrebna i hrana za duu i pitali me da li se prieujem. Kao dete sam se prieivala, a onda sam prestala. I kao to rekoh, trebalo je dosta godina da proe
da shvatim da je molitva jedno, a primaqe Boga kroz
priee neto drugo.
- Put je bio dug, iskueqa brojna. a tvo ja i bolest tvoga deteta uvrstili su veru u
Gospoda. Blagodari Gospodu za sve tekoe i
bolesti. Zato?
- U mom sluaju bolest je ila ka bowem toku.
Kada sam se prvi put razbolela, moda sam se malo u
neznaqu i pitala zato ba ja, zato mi je to dato. Onda je dola druga, pa i trea, i kada sam onu najveu, najgoru doivela u svojoj 37. godini i dobila dva vetaka
kuka i kada je sve to prolo, shvatila sam ta sam time
dobila. Dobila sam mnogo! Dobila sam Boga u svoj punoi. I sve ono to nisam do tada znala Bog mi je dao sa
saznam. Tragala sam za odgovorima i pitala, i opet po
milosti Svojoj, poslao mi je mnoge oce, uitewe koji su
me mnogo toga nauili, pa sam mnogo toga ispravila kod
sebe, a i dawe to radim.
- Jednom u bolnici tvoj duhovnik ti je
rekao: Jadranka ti ne veruje u Boga !
- Pri prvoj operaciji nekako sam se uila molitvi i mislila da volim Boga. Dolazi da me obie duhovnik a ja plaem, mnogo sam plakala i alila se, plakala

sam alei sebe i ne shvatajui da sam po milosti

Boijoj dobila bolest. Dolazi duhovnik, ja se alim kako me boli i kako mi nije dobro a on prilazi postewi i
kae: Jadranka ti ne veruje u Boga! I odlazi. Ostajem sama sa Bogom i mislima i shvatim da stvarno ne volim Boga. Ako sebe elim, a znam da mi je sve dato na korist, shvatam da trebam ono to mi se deava da
prihvatam mirnije, sa trpweqem, malo vie da se molim. Do tada sam mislila da znam da se molim, meutim,
tek sam tad shvatila da moj razgovor sa Bogom nije dovowan. I onda poiqem polako da se uim molitvi, da trpim bolest i vidim da je to ono to Bog trai od mene,
i Bog me je posle toga brzo dizao i pomagao mi. I svaki
put kada sam padala, i kada sam plakala duhovnik je
dolazio i opet se deavalo isto, govorio mi je: Nita
ti jo nisi nauila! I odlazio! Bila je to jedina reenica koju je izgovarao. I svaki put kad bi odlazio ja sam
razmiwala i shvatala da je on u pravu i da moram da
uim kako da razgovaram sa Bogom, odnosno kako da mu se
molim. I Bogu hvala do danas sam poneto nauila.
- ta si to nauila?
- Nauila sam da je molitva kada vam se dua
otvara. Kada srce otvorite Bogu i kada Ga iskreno zamolite da vam pomogne, tada Bog i pomae! Ali to se mora
raditi strpwivo, ba strpwivo, sa mirom - i Bog pomae. A bolest je nesumqivo Boija milost, to je sigurno.
Moda ne uvek, to Bog zna zato, ali ja mislim da u veini sluajeva jeste.
- Dakle, ti svoje izleeqe smatra u dom?
- Onako kako ja podnosim svoje vetake kukove,
s obzirom na to da dnevno stojim po 15, 16 sati i radim
sve poslove, ak i vie nego neko ko je zdrav, lekari
smatraju udom. E sad, Bog zna dokle e to da bude i zato je to tako, ali za sada jeste udo i ja se Bogu zahvawujem, prvo na tom udu to mogu sve i ako imam dva

52
vetaka kuka a drugo to sam doivela, to mi je dao
mir. Dobila sam penziju, sa porodicom sam u nekom svom
okruequ, imam mir koji je oveku najpotrebniji i nekako me Bog sauvao od ovog sada vremena, ovih iskueqa.
- U tvojoj porodici se uda ba deava ju. I tvoja erka se razbolela, sa 19 godina, a
lekari su konstatovali da ima tumor na bub regu.
- Bog nam daje da bi nas i kuao, isprobao, da vidi koliko mi to qega volimo, i svaki put kada pomislim
da sam neto nauila i da Boga volim na pravi nain,
On mi pokae da ja, u stvari, nita ne znam. Desilo mi
se to onda kada su mi saoptili da moja erka ima tumor
na bubregu. Prvo to sam uradila, naravno znajui da to
ne treba tako ali zbog svoje slabosti, poela sam da
plaem i da se alim. I to je bilo prosto oajaqe. A ne
treba tako, jer sve to nam se deava jeste po doputequ Boijem, naravno imamo mi tu udela, ali ipak je
Boije doputeqe, ne znamo kakav nam je put. Ja sam
prosto pala u oajaqe, moda jedno par nedewa i onda
shvatila da je Bogu sve mogue.
- Kako si dola do toga?
- Zato to sam i sama prola kroz bolest, izleeqe. Bog mi je vie puta u ivotu pokazao da je qemu
sve mogue, samo kada bi znali da ga nekako bowe zovemo i prizivamo. A kada to zaboravimo on nam uvek neto poawe da ga se opet setimo. I tada je bitno da ne
oajavamo, nego prosto da se qemu obratimo, odnosno da
se vratimo molitvi. Jer molitva i jeste ono to Gospod
trai od nas, naravno i ivot po molitvi. Molitva je
jedno a ivot po Bogu i molitvi neto drugo i mnogo jae i odgovornije. A kada se moja Jelena razbolela shvatila sam da mi je Gospod poslao najvee iskueqe, jer
bolest deteta za roditewe je neto najbolnije. I kada je
to iskueqe dolo ja padam u oajaqe, molim se ja, ali
vie nekako paniim.
Sedim jedne veeri i kaem sebi: Boe Jadranka, opet isto radi! Panii! Ne veruje! Ne moe
tako! Ti e da se moli Presvetoj Bogorodici i Gospodu i On ti nee oduzeti dete!
Onda mi prilazi moje dete i kae: Mama, zato ti plae, pa ti zna, ti si me jedina uila da je
Bogu sve mogue!
Do tada moja Jelena je kao i druga deca, po svojoj
mladosti i slabosti greila ali tada prvi put poiqe
da me slua onako kako do tada nije htela da me slua,
i sama prvo poiqe da plae, no meutim, poiqe da se
sea mojih rei i govori da Bog nee dozvoliti da bude
bolesna. Moje dete tada potpuno na drugi nain prilazi

i molitvi i veri, jae nekako, prosto onako kako kau....po veri vaoj bie vam...I ona je to tako i prihvatila, kree da se moli zajedno sa mnom, onako porodino
kako se do tada nikad nismo molili. Tada sam videla koliko je porodina molitva bitna. Lekari su joj preporuili operaciju i to pod hitno jer je tumor bio veliine izmeu 7 i 9 santimetara. U meuvremenu smo ili
u manastir Lepavinu, da se poklonimo udotvornoj ikoni Majke Boije Lepavinske. Posle te posete lekari su
ustanovili da se tumor povlai. Onda smo otili u
Jerusalim a nakon toga tumor se potpuno povukao. Lekari su se i sami udili, jer tumor obino stagnira ili
raste, ne povlai se.

Od Lepavine do Svete Zemwe

- Prolo je est, sedam meseci od dijagnoze do
povlaeqa tumora. Prvo nam je trebalo jedno mesec dana da se ja sastavim sama sa sobom, pa mesec dana da moja erka pa, eto da kaem da izae iz oajaqa, naravno,
bila je uplaena mnogo. E, onda smo nas dve krenule u
molitvu, i naravno i otac, i brat, svi zajedno, porodino smo se molili. Jelena poiqe da odlazi redovno
na Liturgije i da se redovno prieuje. Jednog dana mi
je rekla: Mama, hvala Bogu dragom i milom da sam dobila bolest, jer da nisam ja ne znam da li bih ikad poela
da se Bogu molim na ovaj nain.
A ja se isto zahvawujem Bogu i svim Svetima.
Velika je milost Boija to to nam se desilo. Ne kaem
da nee jo biti bolesti u ivotu, ali Bog nas i ui
kroz bolesti, i kroz raznorazne tekoe, jer kako kau
nai wudi, bez nevowe nema bogomowe. Doktor Duko
Kozi je ak Jelenine rezultate prikazivao na Svetskom simpozijumu lekara. Za osam meseci tumor se potpuno smaqio.
- Da krenemo redom, prvo ste otile u
manastir Lepavinu. ta se tamo deavalo?
- itajui kqigu uda Majke Boije Lepavinske ja sam dola na ideju da se odemo u Lepavinu,
manastir Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, i da se
pomolimo pred udotvornom ikonom Presvete Bogorodice i da o. Gavrilo ita molitvu. On nas je pozvao i mi
odlazimo. Jelena je i tokom puta imala jake bolove,
leala mi je na krilu u autobusu. Stiemo u manastir,
prisustvujemo bogosluequ a posle bogoslueqa je trebalo da bude molitva za zdravwe. Tokom slube sele
smo na klupu jer je Jeleni bilo loe, i ona je jednostavno zaspala meni na ramenu. Spavala je kratko, a kada se probudila rekla mi je: Mama, ja sam videla Presvetu Bogorodicu! Saqala sam Presvetu Bogorodicu da

53
izlazi iz ikone i staje ispred mene!
toliko para koliko nam treba za Jerusalim. Odlazimo u
A ja sam, opet po slabosti svojoj, mislila da je Jerusalim, naravno zbog Jelenine bolesti a po milosti
pod utiskom i da nije saqala. Nisam komentarisala. Ka- Boijoj obilazimo Svetu zemwu koju nikad neu moi da
da se molitva zavrila otile smo na ruak, posle ru- zaboravim i ko jednom ode u Svetu zemwu jednim delom
ka sele u autobus i krenule za Beograd. Tada mi je re- srca je uvek u Svetoj zemwi i uvek se vraa, ako ne fizikla: Mama, mene vie nita ne boli! Ja sam opet ki onda je duhovno tamo i da da Bog svima da odu u Svemislila da je pod utiskom molitve i boravka u mana- tu zemwu. Mi odlazimo tamo i poklaqamo se Grobu Gosstiru. Bolova vie nikada nije bilo! Bolovi su pre- podqem i tamo se opet neki duhovni vidici otvaraju
stali i nikada ih vie nije imala! Otili smo na prvu sasvim drugaije, tamo doivwavam neto to moda
kontrolu kada je ustanoovde nikada neu doivweno da se tumor povuveti da se u trenutku kakao tri santimetra. Bilo
da ulazim u Grob Gospodje to prvo udo. Dakle,
qi otvara dua i samo
poetak qenog izleeqa
na trenutak sam to doije bio u Lepavini.
vela a da je due trajalo
Ja sam se Presveini mi se da bih umrla,
toj molila danonono i
kada vam Gospod otvara
danas se molim, majine
srce i pokazuje svoju wumolitve su vrlo jake.
bav i kada vam pokazuje
Osetila sam mnogo puta
kolika je milost Boija.
kada
se
Presvetoj
Tada ja toliko plaem i
Bogorodici obratim onashvatim koliko sam mala
ko iz due, kada vam se
i kolika je wubav Boija
dua otvori, kada se
i kaem: Boe nemoj
srce otvori, to je molivie da mi pokazuje!
tva sa mnogo suza, to nije
Hvala ti na ovo malo
molitva obina, to je
wubavi to si mi dao!
molitva koju vi posle toI zato uvek ovek eli
ga poelite ali je nema
da ode ponovo tamo, jer
uvek. Ne mogu rei da mi
tamo se drugaije osea
se deava esto, ali deGospod. U stvari to je
si mi se, desi mi se kada
ona prava molitva koju
Gospod dozvoli takvu moGospod daje i bilo bi
litvu a kada se ona desi
poewno kad bi mogli
Hrmm Vavedeqa Presvete Bogorodice,
onda je iscewujua. To je
da je imamo stalno, ali
konak i esma u manastiru Lepavini
molitva koja nam treba
nemamo je. I ja se zahvasvima, kada nau duu peremo suzama i kada se Gospodu wujem i na to malo, ali milost Boija na nama je ogroobraamo kao da je tu, pored nas. I hvala Bogu tada mna a mi to ne shvatamo. Ponekad Bog po milosti Svojoj
Gospod i daje ono to nam treba, ali nas i ui kako da daje da to osetimo i hvala Mu.
idemo dawe. Eto, moje dete ima sada svoju porodicu,
- Da li su se uda deavala i u Jerusa mua, bebu.
limu?
- Pre Jelenine udaje, desio se i
- Bogu milom hvala ili smo porodino, ne sa
Jerusalim.
grupom, i imali smo vie vremena da provedemo na Gro- Sada upokojeni o. Ilija zvao nas je da doemo u bu Gospodqem, prosto celu no smo bivale na grobu i biSvetu zemwu. Mnogo godina sam elela da idem u Svetu li u molitvi, sa Bogom. uda koja su se desila i bila
zemwu ali za to treba puno para i inilo mi se da samo vidwiva pa evo, u crkvi Groba Gospodqeg prokrvavile
saqam da u otii. Zato sam o. Iliji odgovarala da su noge i to je bilo je vidwivo, onda u pustiqi, kod Sveelim ali da ne mogu da doem, jer mi idemo porodino tog Gerasima gde je cela crkva krvotoila, sveto miro je
i da nemamo taj novac. Otac Ilija nas i dawe zove. I de- bilo udnovato, tamo je sve udnovato, mnoge moti
ava se udo, moj mu dobija posao i upravo zarauje mirotoe, sama Sveta zemwa je krvwu pokropwena,

54
ima mnogo Svetitewa i miro mirie gde god uete. uda
su tamo na svakom mestu, a moj lini doivwaj je da se
nekako drugaije otvara dua, drugaije oseate prisustvo Boga, prosto drugaije sebe vidite i posle toga vi
niste vie isti. Ispriau i ovaj dogaaj kada smo upoznali uvara groba Gospodqeg. Tek to smo doputovali
u Svetu zemwu o.Sava je eleo da nas odmah povede u
Crkvu Groba Gospodqeg, mada se ve zatvarala, bilo je
vee. uvar zatvara crkvu, ali nas puta da uemo, rekli smo da je erka bolesna ali ne i od ega, ulazimo
unutra, ja tada doivwavam molitvu i prisustvo Gospoda kao nikada to tada, o tome sam malo as priala. A
tek kakva je molitva Gospodu tog monaha, uvara Groba
Gospodqeg, to ne mogu opisati, to treba uti, on sa Gospodom razgovara, obraa se lino, pita, moli i udi se
govorei: O, Boe Gospode, kako Te ne vide neki wudi,
kako nee da Te poznaju, a Ti si tu... Posle molitve prilazi nama, skida glavno kandilo sa vrha Groba Gospdqeg pomazuje mene, i kae Jeleni da podigne majicu da
joj pomae bubrege iako mu niko nije rekao da Jelena
ima probleme sa bubrezima. I kae nam: Gospod je
milostiv prema vama, Jelena e biti dobro, molite se
kao to ste se do sada molili! Nekako bojim se i da
izgovorim ono to je rekao tada, ali evo, izgovoriu,
rekao je da je Gospod milostiv zato to majka ima pokajaqe. Ne znam da li sam ja toga vredna, to su qegove rei
i prosto se i bojim da ih izgovorim, Bog to zna, Bog me
ui i neka me ui do kraja ivota i ja se svaki put molim
da ne dozvoli da Ga ostavim mojim gresima i da mi uvek
bude u pomoi, da me ui da ne greim i da Ga ne ostavwam, a znam da On nas nikada ne ostavwa. Mi wudi
ostavwamo Boga, ali Bog nas nikada i zato awe i takve bolesti i iskueqa da Mu se vratimo.
Da podsetimo, posle dolaska iz Jerusalima,
Jelena odlazi na lekarsku kontrolu. Tumora nema.

Porodica je mala Crkva

- Vie puta si tokom ovog razgovora
pomenula porodicu i koliko je ona tebi zna ajna. Takoe, mlade koji rade kod tebe ui i
pomae im da formiraju svoje porodice i da
im to bude osnova ivota.
- Ja to govorim iz iskustva, jer mi je Bog pokazao
da kroz porodicu wudi dobijaju spaseqe. Bog nam je dao
zadatak kad nas je stvorio da neto i uradimo od svog
ivota, dakle da imamo dela po pojima e nas poznati.
Na taj nain pokazujemo da volimo Boga. Kao mlada nisam imala taj odnos prema porodici, bila sam i ja buntovna, traila sam tu neku ensku ravnopravnost, koja

naravno nije dobra, bitni su wubav i potovaqe, ali

drugaije smo ueni i mislim da je to greka. Mladi ne
znaju, kao to ni ja nisam znala, kada bi drugaije prvo
sluali, kada bi drugaije bilo prenoeno drugaije bi
i radili. Mladi, i ne samo mladi nego mislim da ne postoji ovek koji je neverujui, postoji samo ovek koji ne
zna ili nee da zna. I hvala Bogu da ima wudi koji mogu
veru da prenesu, ja se trudim da veru prenesem mladima,
jer i ja sam prola svoju mladost onako kako sam prola
mislei da mu i ena moraju da budu ravnopravni, i
sutina je da oni i jesu ravnopravni, to je ona punoa u
wubavi, ali ne treba gledati ko je tu ravnopravniji, jer
kad postoji wubav tu nema ko je prvi a ko drugi, isti smo
potpuno.
Porodica jeste mala crkva, ovek kroz porodicu
ui, ona svetiqa, jer kroz porodicu ui da voli i da
trpi. Kad tad ovek shvati da su porodica i ivot vrlo
ozbiwan i odgovoran zadatak, da u ivotu nije uvek onako kako mi elimo, da se ne deavaju samo lepe stvari,
da moramo da budemo povlaeni, da nam bude lagodno
i uvek dobro. Kroz trpweqe i wubav dobijamo punou i
zato ja mlade uim da ivot nije lak kako je priano.
Moramo da sluamo jedni druge, odnosno da volimo jedni druge, jer samo wubavwu moemo da trpimo. Kroz ivot se i uimo, jer i wubav se stie i to tako to se ui,
ovek kroz ivot vidi koliko nema wubavi pa polako
kako pone da je dobija i prua onda je i vraa, i vraajui je osea punou i lepotu porodice. Mladi su ueni
da odabiraju partnere pogreno, bitan je poloaj, presti, trae nekakvu lagodnost. Odjednom se od drugog
oekuje sve, da ima sve a to je nemogue, jer stie se kroz
ivot a sve se moe wubavwu i slogom. Kada bi mladi
jedni druge s wubavwu primali i posle sa rtvom jedni
druge ispravwali porodica bi imala punou, onda bi to
bilo kako treba. Dae Bog nauie mladi, vraaju se
Crkvi, i mene je neko uio da se ispravwam, da trebam
da potujem, da trpim, da prosto ivim za porodicu a
porodica posle vraa, tako i ove danas mlade treba uiti da vole jedni druge, da odabiraju jedni druge prosto
wubavwu a posle e wubavwu jedni druge da ispravwaju,
nadopuquju. A kad imaju i deicu to je pravo bogatstvo,
kad vam je kua puna to je neto to ne moe niko da vam
nadoknadi. Naravno, svi imamo drugaiji krst, svi ga
nosimo na razliite naine, onaj ko moe i ima porodicu treba da je uva kao svetiqu i kroz qu da se ui i
da ui sebe i porodicu a posle dolazi nagrada.
Majka je stub i velika rtva porodice, naravno
i otac, ali otac u nekom fizikom smislu malo maqe,
jer nije prisutan toliko u kui trebalo bi da radi i
zarauje, bar bi tako trebalo da bude. Naravno i majka

55
radi i zarauje ali majka ima dodatnu odgovornost, radi
i druge poslove a ako suprug moe da joj pomogne utoliko
bowe, ali majka je velika, velika rtva od poetka do
kraja, do kraja ivota, nema odmora. Jeste, to je velika
odgovornost i rtva, ali i velika wubav i veliko zadovowstvo u porodici. To se posle vraa. ao mi je to
nisam imala vie dece, samo dvoje, i zato uim mlade
da onde gde sam ja pogreila oni ne pogree.

je govorila moju snaju i uvek me je alila, nekako uvek je

elela da mi nadoknadi ono to smo izgubile. Zato kaem, uvek vraajte wudima wubavwu, sve je mogue, uz
Boga naravno, milost Boija je velika i sve je mogue, zavrava svoju priu mama Jadranka.

Pria o svekrvi

- Mislim da svako ima svoj individualan pristup Bogu. Moja mama je od bake nauila i prenela svima
nama, i nikad nas nije maltretirala i guila sa tim.
Uila nas je da verujemo u Boga, mada nismo bili
crkveni, ni liturgini, nismo odlazili na liturgiju,
mislim da smo bili kao i veina wudi ovde kod nas, postili smo za Veliki Petak, za vee praznike. U stvari,
nisam ja bila iskreno verujua, verovala sam ja u Boga i
molila se tako nekim svojim molitvama, onako kako sam
znala i umela, nisam ila dubwe, vawda sam u tom trenutku mislila da je to dovowno za mene. I tako ivela
sam kako sam smatrala da trebam i hiwadu puta sam se
protivila roditewima iako sam znala da treba roditewe potovati, moram da priznam da sam bila i neposluna i bezobrazna, ali kako je vreme odmicalo poela
sam da shvatam da to nije dobro. Hvala Bogu dragom sve
je dolo na svoje vremenom. Jednog dana sam se razbolela.
- Da li si se pitala zato ba ti, kako
da se izbori sa boleu, ta e biti sa to bom?
- Iskreno, u prvom momentu sam se strano
uplaila! Videla sam i strah na licima svojih roditewa! A onda desilo mi se taj oseaj koji ne mogu da uporedim ni sa im ranije, tanije, zapitala sam se zato
i pomislila da nije sluajno to to mi se dogodilo, da
ima razloga, da sam radila neke stvari onako kako ne
treba, da je eto doao kraj sa nekim loim delom mog
ivota i da je to novi poetak, da moram da se promenim.
- Tvoja mama kae da si u tom trenutku
iznenadila roditewe svojom verom!
- Jeste, u jednom momentu ak sam samu sebe
iznenadila. Pitala sam se: Boe, odakle mi tolika
snaga? A u stvari, bila je to Boija wubav koju sam ja
osetila. Moj strah se preokrenuo u veliku wubav. Ja sam
se uplaila za sebe, kao to bi se i svaki ovek, posebno mlad, uplaio za sebe, za svoje zdravwe, ali moj ivot se preokrenuo i nije sluajno to mi se desilo udo.
Naravno, kao i veina wudi ila sam od jednog
lekara do drugog, pa su me prebacivali iz Sremske

- Kada sam se udala, velika su bila neslagaqa

izmeu mene i svekrve, ja sam imala neka svoja ubeeqa
ona svoja i naravno uvek se to zavravalo nekom svaom. To je toliko raslo da sam posle desetak godina osetila da nekog mnogo ne volim ili teko mi je i da izgovorim, da nekoga mrzim. Ta mrqa je poela da me razara. Tada sam se prvi put obratila Bogu, molei ga da mi
pomogne, govorila sam: Ne daj mi, Boe, da ovoliko
nekoga ne volim!"
Kupujem jednu kqiicu Pouke Svetih otaca i
itam da se zlo zlim uveava i da kada god imamo takvo
iskueqe trebamo da malo stanemo, da se pomolimo Bogu i da uzvratimo mirom, wubavwu koja sve ispravwa.
itam ja to uvee a sledeeg dana dolazim kui s posla,
i moja svekrva kree sa uvek istom priom i umesto da
joj odgovorim, to je do tada vodilo jo dubwoj i veoj
svai, ja kreem da se molim u sebi i kaem: Boe, daj
mi snage i naui me! I mnogo mi je bilo teko. Ona je
priala i priala, osuivala me, a ja sela i rekla joj:
Dobro, jeste tako kako kae, ali hajde da nas dve danas zajedno popijemo kafu. Ja priznajem, takva sam kako
ti kae, ali ja eto imam ewu da s tobom popijem kafu. Verovali ili ne, ona je stala i nije mogla da veruje! Zautala je i utala jedno pet minuta, a onda mi rekla: Dobro, skuvaj tu kafu! I posle toga tri godine nikad ni jednu runu re nismo imale, ni prepirku, a posle tri godine opet iskueqe, opet ja dolazim s posla i
opet ista pria, i tada zamalo da zaboravim ono to me
Bog nauio, ali Bogu hvala to me je podsetio. Ona mi je
svata rekla, ali sam ja odutala, otila u svoj deo kue, tada sam imala ve svoj stan, odlazim na sprat,
napravim kolae i siem dole u dnevni boravak k qoj, i
kaem: Dobro, neka bude ono to si mi rekla, ti meni
rei a ja tebi kolae. Ja znam da ne vawam, slaem se s
tobom, ali donela sam ti kolae i hajde da se pomirimo! I nikada vie, prolo je petnaest godina, nedavno se upokojila, nikada se vie nismo posvaale, ak
ta vie kada je neto mesila, kada je neto pravila
prvo je meni donosila i kada bi je pitali koga voli uvek

Jelena: Bila sam

neposluna i bezobrazna

56
Kamenice u Beograd. Doktor Kozi nam je zakazao pre- saqala sam Presvetu Bogorodicu! Stajala je ispred megled kod jo jednog lekara u Beogradu, i moji su odluili ne. Mama je posumqala i odgovorila mi: Dobro, sine,
da me vode. Seam se toga dana se proslavwao Sveti Jo- pa polako... A ja sam stalno priala o tome da sam je vivan angajski i ja sam htela da stignem na Svetu Litur- dela i kako je stajala i kako sam je videla i kako je sijagiju, samo mi je to bilo vano i stalno sam pourivala la, a onda sam u jednom trenutku konstatovala da me nilekare koji su mi preporuivali operaciju, ali ja sam ta ne boli. Mama mi kae: Kako te nita ne boli? A
rekla da urim u crkvu, na liturgiju. Moj otac mi je tada ja odgovorim da nemam bol i da me nita ne boli. Vrarekao: Jelena, ne moe ti to tako. Bog nam je dao i tili smo se sa tog puta i bol vie nikada nisam osetila
lekare, mora da se lei, ne moe da odbije ope- i ja se i dan danas molim Presvetoj Bogorodici Lepavraciju i leeqe. Otili smo u crkvu, i kao to sam re- inskoj. Prie su neto drugo a oseaj i doivweno nekla, iznenadila sam i samu sebe svojom verom u Gospoda. to drugo, zato treba otii i videti. Posle boravka u
elela sam da odem u manastir Lepavinu. Ja sam pozna- Lepavini, lekari su konstatovali da je tumor poeo da
vala o. Gavrila, on je dolazio kod nas, ali evo moram se povlai, i onda odlazimo u Jerusalim. Tako da sam ja
rei da sam ga obino izbegavala. Kada bi doao ja punim srcem, presrena otila u Jerusalim. Bog mi je
mugnem, zaobiem ga, ja
dao da ne idem snudena u
sam, to tek sada shvatam,
Jerusalim, nego punim srcem,
oseala svoju prwavtinu i
toliko sam bila srena, pa je i
kad ga pogledam ja sam se toboravak u Jerusalimu bio udo.
liko grozno oseala i u
Oseala sam da u ja biti
stvari, sam beala sama od
potpuno dobro, da na bubregu
sebe da me ne bi neto pinee biti niega. Ne moe se
tao ili mi neto rekao i da
opisati lepota i milina kada
se ne bi posramila, i zato
uete da se poklonite Grobu
samo nestanem. Danas je to
Gospodqem... stepenice... uladrugaije, umem dugo da prizak... oseaj je neopisiv. I kao
am sa qim i jako ga volim i
to je i moja mama rekla, nema
puno sam nauila od o.
rei kojima se moe opisati
Gavrila.
oseaj Boijeg prisustva i wuOdlazimo za Lepabavi. Nikad neu zaboraviti tog
vinu, na putu do Lepavine
uvara Groba, kako je on govorio
svata mi je prolazilo kroz
Bogu, a kad smo mu rekli da sam
glavu, i sluala sam razno
bolesna, on je samo sagnuo glavu
razne prie, priali su
i rekao: Jelena je zdrava i ona
wudi i o raznim udima koja
e biti dobro i nee ii u bolnisu se deavala pred ikocu. Ja sam poela da plaem, a
udotvorna ikona Majke Boje Lepavinske
nom Bogorodice Lepavinon mi je rekao: Tvoja vera e te
ske. Na putu mi je bilo jako teko, imala sam jake bolo- spasiti, Bog trai od nas jako malo, za mrvu ispod nokta
ve, nije bilo naivno ni malo. Stigli smo u Lepavinu, ogromno uzvraa. Ulazim na Grob, a on mi pomazuje
ula sam u crkvu, i dok je trajala liturgija ja sam onako bolesne bubrege, iako mu to niko nije rekao. Ja plaem!
umorna zaspala na klupici, naslonivi se na mamu. Ona Oseam koliko sam mala, beznaajna, kao mravi, i kako
je pokuala da me probudi i rekla mi je nemoj da spava, je ovaj svet i ivot prolazan i kako ivimo za poali meni se toliko spavalo da nisam mogla da odolim. grene stvari i kako ne shvatamo da odjednom moe da
Zaspala sam i usnila Presvetu Bogorodicu. Taj san nika- nas nema! Zahvawivala sam Bogu to sam se razbolela i
da neu zaboraviti. Kako sam se oseala u tom momentu to sam sve to shvatila, jer da se nisam razbolela to
ne mogu da opiem, niti da uporedim ni sa im, to je ne- nikada ne bih shvatila, niti imala priliku da doem na
to predivno. Nekad se zapitam kako nisam posumqala, Grob Gospodqi. Naravno, Bog je svuda oko nas i On nas
stvarno sam se predala sva i stvarno probudila sam se uje i vidi gde god da se nalazimo, ali verovatno je ta
i bila sam kao na nebu. Bogorodica je stajala ispred me- koncentracija wubavi tamo tolika da se to i osea. I
ne i sijala je predivno da to ne mogu da opiem! Probu- zato se svako vrati drugaiji, razmiwajui o svemu
dila sam se, pogledala mamu i rekla joj: Jao mama, ta je radio i gde je greio i spreman da se meqa. A

57
kada sam se vratila iz Jerusalima, na kontroli lekari
su konstatovali da se tumor povukao.
- Kad pria prijatewima, poznanicima
o tome ta ti se desilo, kako reaguju?
- Oko mene ima raznoraznih wudi, i oni koji su
verni, i oni koji su pomalo verni, i oni koji nisu, i oni
koji moda ele ali nisu u veri, raznoliki su i zato
razliito i reaguju. Neki kau da priam gluposti, da
sam ja to uobrazila i kako su sigurno lekari pogreili... Verovatno misle da se to to je bilo samo povuklo, pa od sree zbog toga ja predstavwam wudima to kao
Boije udo, a da to nije Boije udo. Evo, recimo jedna
moja prijatewica kojoj sam sva srena ispriala ta mi
se deavalo, tako me je udno pogledala i naprosto se
zabrinula za mene, rekla mi je da joj nita nije bilo jasno, ni kako su lekari rekli da imam tumor pa posle da
nemam. E, onda sam shvatila da jednostavno ovek ne moe svakom sve odjednom da ispria, neko e se sablazniti, neko uplaiti, neko rei ta ova pria. Ali ipak
kaem, eto i medicina govori da su uda mogua. Bogu je
sve mogue! To je bio za mene priziv Boiji da se promenim, ja se i dawe meqam, promenila sam ivot iz korena, sada imam mua i dete. Trudim se to je najvanije, ali i greim, mada se trudim da se ispravwam.
Isceweqe je za mene bio veliki korak, ubrzo posle toga
sam se i udala i ostala u drugom staqu i sada imam bebu
i, hvala Bogu dragom, shvatila sam ta je sutina ivota.

- ta je za tebe ciw i svrha ivota?

- Nekada, do bolesti, smatrala sam da je najvanije da izlazim, da se provodim, da mi sve bude lepo i
divno. A sada shvatam da mi je na prvom mestu porodica,
hvala Bogu dragom, majka me je tako uvek vaspitala nezavisno od toga da li smo bili crkveni ili ne, vaspitala
me da potujem svog mua, da imam decu. Moji roditewi
mi pomau i hvala im do nebesa. Trudim se da budem bowa, nadam se da u proiriti porodicu, da u biti dobra majka i ena.
- ta ti daje hrabrosti da bude bowa,
da se trudi?
- Vera i wubav. Padamo mi svi, ivot je teak
i svako ima probleme i padamo, ali se i diemo. Otac
Sava me uvek ohrabri i kae: Padni, ali kad padne
ustani! Svako e da padne, nemoj da misli da emo svi
da stojimo pravo, paemo, ali je poenta da se podigne. Ustani i kreni iz poetka! Moramo da se borimo!
Trudim se, ume mama i da me izgrdi, onda ja izgrdim mua i tako sve u krug, ali se trudim i sebi sam obeala
da redovno odlazim na liturgiju, da se prieujem. Ne
mogu da zamislim nedewu bez liturgije, to je tako postalo ustaweno u naim ivotima, da kad ne bih otila
mislila bih da gubim najboweg prijatewa, deo sebe, da
ja vie nisam ja. Ne mogu da zamislim vie moj ivot
bez vere i Boga - kae Jelena.

Crkvica Sv. Tihona Zadonskog na grobwu manastira Lepavine

Wiwana Sineli-Nikoli

58

UDO
U MANASTIRU SVETE MELANIJE RIMWANKE
U kripti manastira svete Melanije Rimwanke u Zreqaninu, u zaralom i raspadnutom
sanduku pronaeno ouvano telo prve igumanije ovog manastira, koja je umrla pre pedeset godina
ZREQANIN - U kripti manastira svete
Melanije Rimwanke u Zreqaninu, u zaralom i
raspadnutom sanduku pronaeno je netaknuto telo prve
igumanije ovog manastira, koja je umrla pre pedeset godina! Igumanija Haxi Petronija Spakovski, koja je u
svetovnom ivotu bila poznata zreqaninska pesnikiqa i uitewica, i dawe na sebi ima monaku odoru i
krst oko vrata, koji su i posle pola veka provedenih pod
temewima crkve ostali u savrenom staqu.
Pored tela pronaeno je i crveno uskrqe jaje
koje je igumanija pre vie od pola veka donela sa
haxiluka iz Jerusalima, jedinog mesta na kom se nalazi
jo jedan manastir posveen svetoj Melaniji.
Temewe kapele zreqaninskog manastira, koja
se pomiqe u spisima iz
tree decenije 1. veka,
postavio je Arsenije
Trei arnojevi, a
osniva
manastira
svete Melanije je nekadaqi episkop Georgije
Leti.
Prilikom estih rueqa i renoviraqa prvoo. Dositej pored ostataka
bitnog manastira, kripta
pokojne Haxi Petronije
sa telima Letievih roditewa i sestre Olge, kao i igumanije Petronije,
posledqih decenija je bila zazidana i nije joj se znala
tana lokacija. Pronaena je tek nakon to je, na inicijativu jednog Novosaanina, koji je eleo da ostane
anoniman, otpoelo novo renoviraqe i proireqe
manastira.
Prilikom otvaraqa kripte, iroke nekoliko

metara i visoke svega metar i po, pronaeno je pet

kovega koji su stajali potpuno ispreturani. Prvobitno
iznenaeqe prisutnih zbog grobnice koja je delovala
oskrnavweno smirilo se kada se sadaqa igumanija setila da je pre nekoliko godina manastir bio poplavwen,
i da je verovatno podzemna voda ispomerala sanduke.
Nije bilo objaqeqa kako je pronaeno telo
prve igumanije ostalo netaknuto. Iako je metalni koveg
potpuno istrunuo i raspao se na sam pokuaj radnika da
ga podignu, na podu kripte ostalo je Petronijino telo u
savrenom staqu. Ispod monahiqine odore sevnuo je
krst sa kojim je sahraqena, kao i brojanice koje je drala u ruci. Pored qe pronaeno je svega nekoliko kostiju,
za koje se ispostavilo da su pripadale monahiqi
Emiliji, koja je preminula godinu dana nakon igumanijine smrti!
Nakon ovog neverovatnog otkria obavwena je
panahida - posebna vrsta parastosa, koju je obavio episkop banatski Nikanor, posle ega su ostaci igumanije i
monahiqe, uz posebne crkvene obrede, ponovo poloeni
u sreenu kriptu.

udotvorni izvor
Manastir svete Melanije Rimwanke, inae prve
ene svetice, poznat je i po udotvornom izvoru starom
milionima godina. Prema miwequ struqaka, voda sa
ovog izvora dolazi ak iz alpskog sliva i savrenog je
kvaliteta. Mada je izvor pre nekoliko godina presuio,
vodena ila je ponovo proradila pre dve godine, upravo
kada je u Vojvodini vladala strahovita sua.
A. Lali

Kurir, 11. oktobra 2006.